Rezime - komunikacija

Miloš Kneževićstrano i nesrodno, a u okolnostima otvorenog rata i kao neprijteljsko. Stoga, rodnakultura biva sagledavana kao neprijateljska kultura. Ratna politika hostilizuje kulturu. Unastranoj psihozi narcizma premalih kulturnih razlika do krajnosti se negiraetnonacionalno i kulturno poreklo. Velike su samo želje da male razlike budu što veće.Izgara se u želji da se bude drugačiji i svoj. Ali, izostanak autentične subjektivinostinavodi na političko i ideološko subjektiviranje nepostojećih razlika. U hostilizovanojatmosferi nastaju kulturna priviñenja. Kulturna istost se serijom političkih odluka,voluntaristički dakle, deklariše kao kulturna neistovetnost. Kulturni separatizam,sasvim očekivano, manifestuje i glorifikuje nepremostive kulturne razlike. Slavi se iproslavlja nepostojeća različitost!Etno-enti svojstvo modernih plemenaOčigledno je da pseudokulture nastaju u ideološkoj meljavi denacionalizujućepolitike. U anglosaksonskoj projekciji “sveta nacija” 247 matične nacije postaju žrtvemalih i apartnih etničkih i nacionalnih grupa. Etničko se shvata kao “entitetsko”. Tzv.etnički entiteti se, dabome, po svojstvima razlikuju od svojstava modernih nacija.Nacija se razlama u etno-etni sastojke, socijalne i političke forme koji nisu a hoće da budunacija. Postmoderno doba priziva etnogenetsku situaciju plemenskog pradoba.Savremenoj globalnoj masi više odgovora tribalizam nego nacionalizam. Za sve je“kriva” globalizacija. Odatle se evroamerički filozof istorije Pol Kenedi sa razlogompita: “Može li Evropska Zajednica da barata globalizacijom dok dalje teži se integriše?Može li da se nosi sa tendencijama političke deobe, rastućim neraspoloženjem premaertničkim susedima i skorašnjim imigrantima, novim tribalizmom?” 248 Tribalizam,dakle, sadrži svest o pripadnosti plemenu, ono je prednacionalno osećanje. Plemenane drži mesto. Plemena su pokretljiva, ona pate od lutalačke hiprekinezije, ona su uvekspremna na seobu. Maksimalna mobilnost, bez sentimentalizma mesta, imperativ jevisoko urganizovanog kapitalizma brzog obrta kapitala. Postmoderni tribalizam jezamena za sidraški modernitet nacionalnog u industrijskim epohama.U tribalističkoj atmosferi globalne konfuzije izaziva se i podržava manjinskinacionalizam. Prirodnopravnom glorifikacijom “prava na razliku” identitet celine sedekonponuje u subidentitete delova. Razaznaju se samo delovi. Organika nacionalneceline se pretvara u mehanički razdvojivi zbir etno-enti delova. Umesto prizora iz životaistorijski formiranih nacija iskrsavaju prizori koegzistencije različito usadašnjenihsocijalnih grupacija. Pri tom, ne prestaje da teče reka različitih definicija i autodefinicijaetnosa. 249 Etnolog Ričard Dženkins uočava postupke unutrašnjeg i spoljašnjegodreñenja identiteta: “U praktičnom ostvarenju identiteta deluju dva meñuzavisna, aliteorijski odelita društvena procesa: unutrašnje i spoljašnje definisanje. Oni operišu na247 Najbolja analiza projekcije “sveta nacija” može se pronaći u knjizi Živojina Rakočevića Geopolitičkofinanijski laviriniti. Prilog kritici anglo-saksonske geopolitike, Izdanje pisca, Beograd, 2001.248 Kenedi Pol, Priprema za dvadeset prvi vek, glava “Eropa i budućnost”, str. 285, Novinsko izdavačkaustanova Služberni list SRJ, Beograd, 1997.249 Nacionalni i etnički identiteti sagledavaju se u novom svetlu. Relativizam, neesencijalnost, nesupstancijalnost,pluralizam, multizam, postizam, endizam ... reči su savremenih postmodernističkih dekonstrukcionih mantri.379