Rezime - komunikacija

Miloš Kneževićvrednosti civilnog društva; nacija je nesklona demokratiji jer je bezobzirna premamanjinama; nacija monopolizuje nacionalnu državu jer ne uvažava druge i različite, presvih etničke i nacionalne manjine. S druge strane, u istom preračunavajućem saldunacionalne i druge manjine: personifikuju ono najbolje u grañanstvu i grañanskomdruštvu; oličavaju srž demokratskih stremljenja jer se, navodno, suprotstavljajuautoritarnoj većini; demonstriraju transdržavnu političku kulturu, jer osporavajusvakovrsne etatističke monopole. Opozitno, tačnije rečno antitetičko izobličenjeodnosa nacija i nacionalnih manjina u “zemljama tranzicije” zahteva dodatnoobjašnjenje.III Evropa nacija nacionalnih manjinaUveren da se Evropa neće skoro osloboditi nacionalističkih konfliktaFukujama pronalazi razloge za procvat parcijalnih evropskih nacionalizama na istokukontinenta: “To posebno važi za novonastale nacionalizme u Istočnoj Evropi iSovjetskom savezu koji su bili latentni i nezadovoljeni pod komunističkomvladavinom. Zaista možemo očekivati u odreñenoj meri nacionalističke konflikte uEvropi posle hladnog rata. Nacionalizam u ovim slučajevima je nužni pratilac širenjademokratije, pošto su nacionalne i etničke grupe dugo sprečavane u svom pokušaju daiskažu svoj glas u korist suvereniteta i nezavisne egzistencije.” 259Šta motiviše tako gorljiva nacionalna htenja zastupnika nacionalnih manjina? Najčešćeje reč o izgradnji svojevrsnog kontraidentiteta manjine spram većine. Na šta se, u tojstrategiji razlike, odnose pojmovi “većina” i “manjina”? Pogledajmo jedno odsemantičkih preciziranja izraza “narod” i “narodnost”, odnosno “nacionalna manjina”i “nacionalnost”: “U ustavu i zakonodavstvu SFRJ i njenih republika, izraz manjinazamenjivao se izrazom nacionalnost, čime se htelo izbeći navodno potcenjivanje vezanoza brojnu inferiornost. Ovaj termin nije bio srećno izabran, jer se dotle odnosio nanečije svojstvo, tj. pripadanje narodu, a ne na samu grupu ljudi, Nije ga bilo mogućeprevesti na najvažnije jezike sveta.” 260 Osim izraza nacionalna manjina u kolokvijalnoj ipravnoj upotrebi su i izrazi etnička ili nacionalna zajednica, manjinski kolektivitet, entitet,grupa, posebnost i sl. Zapravo, u striktnom semantičkom smislu mešaju se i brkajukonvencionalni etnološki izrazi: etnos, narod, nacija u smislu naroda, grañana, stanovnika,podanika i državljana. 261 Manjina ne želi da bude deo većine, ne želi da bude integrisana iasimilovana, ne želi da bez ostatka deli njenu nacionalnu sudbinu, ali želi da sekonstituiše na principama nacionalne većine, upravo kao nacionalna manjina. I to, nekao bilo koja manjina nego baš nacionalna manjina neke druge spoljašnje, okolnenacije. Izgleda kao da okrnjena nacionalna većina više ne poseduje mono-identitet259 Fukujama Frensis, Kraj istorije i poslednji čovek, glava “Nacionalni interesi”, str. 286, CID, Podgorica,2002260 Paunović Milan, Dimitrijević V.Ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava – Dosije, Beograd,1997, poglavlje Prava pripadnika manjina, str. 353-363; takoñe, poglavlje Prava grupa (kolektivna prava), str.391-411, posebno zapažanje oko pojma manjine, tačka Pojam manjine, str. 406.261 Od velike pomoći nije ni razlikovanje grčkog poimanje plebsa, demosa i laosa, ili rimskog populusa ivulgusa, ili američkog shvatanja nation i people. U razdoblju angloameričkog lingvističkog imperijalizmaklasični evropski pojam nacije se razblažuje i gubi u entititetskom rastvoru sveta perifernih nacija.383