FFMO - Analiza finansijskih izvestaja (2007). - Univerzitet Singidunum

More documents

Recommendations

Info

Investitori i kreditori koriste računovodstvene informacije u cilju procene kvalitetaostvarenog rezultata kompanije (dobitka ili gubitka) i budućih novčanih tokova koji su povezanisa njihovim ulaganjima (kamate za imaoce obveznica, kamate za zajmodavce -bankei dividende, kapitalne dobitke za akcionare). Država i njezini organi koriste računovodstveneinformacije u cilju utvrđivanja mera ekonomske politike, donošenja odgovarajućih odlukao podsticanju određenih delatnosti i privrednih grana i nadziranje sprovođenja meraekonomske politike. Menadžeri svih nivoa odlučivanja, kao interni korisnici, koriste informacijeanalize <strong>finansijskih</strong> izveštaja u cilju planiranja, organizovanja i kontrole, što je suštinamenadžerskih aktivnosti.Posebni ciljevi analize <strong>finansijskih</strong> izveštaja mogu se posmatrati i na drugačiji način,respektovanjem Međunarodnih računovodstvenih standarda / Međunarodnih standarda finansijskogizveštavanja (MRS/MSFI).Prema Okviru Međunarodnih računovodstvenih standarda/Međunarodnih standardafinansijskog izveštavanja, osnovni cilj računovodstva je da pruži informacije o sposobnostipreduzeća da stvara novac i ekvivalente novca, 3 kao i informacije o proceni dinamike iizvesnosti stvaranja novca.Ovu sposobnost stvaranja novca kao računovodstveni cilj, ne treba bukvalno shvatitikao usmerenost aktivnosti preduzeća na ostvarivanje što većeg stanja novca na tekućemračunu. Ona se definiše kao sposobnost korisnika (stejkholdera) da iz računovodstvenihinformacija dođu do objektivnih podataka o tome da li će preduzeće isplatitidividende (prinos za investitora), kamate (prinos za kreditore), tekuće obaveze prema dobavljačimaza materijal, opremu, obaveze prema fiskalnim organima (porez), kao i da li navreme proizvodi i isporučuje svoje proizvode kupcima. Dakle, već kroz MRS/MSFI definišese opšti cilj računovodstva iz kojeg proizlaze i posebni ciljevi finansijske analize za svakogpojedinačnog korisnika.Prethodno pomenuto, prikazano je na sledećoj shemi.Slika 1.3IASC, Međunarodni računovodstveni standardi, par.15., str. 7.6 EKONOMSKO-FINANSIJSKA ANALIZA – Dr Goranka Knežević
Na osnovu Slike 1 proizlazi da se eksterni i interni korisnici informacija nalaze u interakciji.Ovde je reč o dve vrste interakcija korisnika (stejkholdera):a) interakcija menadžmenta kompanija i vlasnika (akcionara), ib) interakcija menadžmenta kompanije i kreditora (banke i drugi kreditori).a) Eksterni korisnici koji mogu izvršiti direktan uticaj na menadžment preduzeća suakcionari koji poseduju obične, redovne akcije. Redovne akcije poseduju pravo glasa putemkojeg se može ostvariti uticaj na kreiranje poslovne politike, ciljeve preduzeća, ali seostvaruje i kontrola menadžmenta, jer njihov opstanak zavisi od ostvarenih poslovnih rezultata.Osnovni cilj akcionara je da usmere menadžment na generisanje pozitivnih rezultataposlovanja kako bi se isplatile dividende ili kroz povećanje cene akcija na finansijskomtržištu ostvarili kapitalni dobici. S obzirom da pomenuti ciljevi akcionara zavise od zarađivačkesposobnosti preduzeća (neto dobitka), akcionari su zainteresovani da menadžmentusmerava, rukovodi preduzeće u cilju ostvarivanja što većeg dobitka. Osnovni metod da seto postigne je da se menadžeri kroz kompenzacije i stimulativno poslovno nagrađivanjevežu za postignute rezultate (ostvareni nivo dobitka). Exxon Mobil Co. je primer kompanijekoja isplaćuje odgovarajući procenat svojim menadžerima ukoliko neto dobitak u tekućojgodini pređe 6% investiranog kapitala. Bonusi se isplaćuju u gotovini i u akcijamakompanije Exxon Mobil. 4b) Mada kreditori, po prirodi, nemaju upravljačka prava, te tako ne mogu ostvariti uticajna menadžment kompanije, uloga kreditora u poslovnom životu preduzeća nije limitirana,kao što bi se to na prvi pogled moglo tvrditi. Kreditori štite svoja ulaganja na način što uugovorima o kreditu unose restriktivne klauzule kojima se zahteva od menadžmenta preduzećada održava odgovarajuće finansijske indikatore u zadatim granicama (pokazatelj odnosaduga i sopstvenog kapitala, pokazatelji opšte, tekuće likvidnosti i dr.). Kreditori putemrestriktivnih klauzula definišu granice raspodele ostvarenog dobitka na koji način se štite iod preterano visokog odliva dobitka kroz dividende akcionarima. Jedna od poznatih aviokompanija u svetu Delta Airlines ima u postojećim kreditnim aranžmanima i restriktivneklauzule koje se odnose na zabranu uzimanja opreme u lizing i zabranu dodatnog kreditnogzaduživanja kroz emisiju obveznica ili uzimanje bankarskih kredita. 5Na osnovu interakcija različitih korisnika informacija, možemo istaknuti i sledeće posebneciljeve finansijske analize:– pružanje osnove za kontrolu i stimulativno poslovno nagrađivanje menadžmenta, i– pružanje informacija za definisanje restriktivnih klauzula i informacija o njihovomsprovođenju.Osim pomenutog, kao poseban cilj finansijske analize jeste i predikcija, odnosno predviđanjebuduće vrednosti kompanije. Investitori i kreditori najčešće koriste informacije finansijskeanalize na ovaj način. Računovodstvene informacije se koriste u statističkim modelimana osnovu kojih se predviđa sposobnost preduzeća da kontinuirano posluje (free cashflow model) ili se predviđa njegov bankrot (Altmanov Z-score model). U cilju proučavanjaposebnih ciljeva analize moramo se vratiti na pitanje razlike između vrednosti preduzećakoju procenjuju investitori i kreditori, odnosno tržište (prava, suštinska vrednost, intrinstic4Pratt, Jamie, Financial Accounting in an Economic Context, Wiley, 2003.g.op.cit, str. 181.5Pratt, Jamie, op.cit, str. 181.PRVI DEO - UVODNA RAZMATRANJA O ANALIZI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA7
Page 1 and 2: UNIVERZITET SINGIDUNUMFAKULTET ZA F
Page 3 and 4: SADRŽAJUVOD . . . . . . . . . . .
Page 5: UVODInterni materijal pod naslovom
Page 9: 1. POJAM, PREDMET I CILJEVI ANALIZE
Page 13 and 14: vlasnike i poverioce, odnosno klju
Page 15 and 16: Aktiva preduzeća, koja zadovoljava
Page 17 and 18: klasifikovane u grupe sličnih info
Page 19 and 20: 2.3. BILANS USPEHA KAO PREDMET ANAL
Page 21 and 22: Na osnovu prethodne formule možemo
Page 23 and 24: - posle dobitka iz poslovnih aktivn
Page 25 and 26: Ciljevi sastavljanja izveštaja o n
Page 27 and 28: Iako ne postoji generalna lista inf
Page 29: d) u SAD-u je donet propis pod nazi
Page 33 and 34: 1. MATERIJALNE PRETPOSTAVKE FINANSI
Page 35 and 36: Iz prethodno rečenog proizlazi da
Page 37 and 38: ROS 31 usvojila je Skupština Savez
Page 39 and 40: uspeha.To znači da su troškovi su
Page 41 and 42: za proizvodnju. Ukupnost svih troš
Page 43 and 44: dovode u zabludu. Pomenuto potcenji
Page 45: mogu biti različiti, ali su uglavn
Page 49 and 50: vrednost je samo početni korak u v
Page 51 and 52: Dva posebna pitanja traže odgovor
Page 53 and 54: usled čega su vrednosti materijala
Page 55 and 56: c) Metoda poslednja ulazna cena jed
Page 57 and 58: metode. Prema LIFO metodi troškovi
Page 59 and 60: Priticanje ekonomskih koristi je re
Page 61 and 62:
Nematerijalno sredstvo koje se prib
Page 63 and 64:
GodinePrihodiTroškoviamortizacijeO
Page 65 and 66:
3. ANALIZA RAČUNOVODSTVENIH POLITI
Page 67 and 68:
Uticaj troškova rezervisanja na pe
Page 69:
akcijama (stock dividends). Najveć
Page 73 and 74:
1. VRSTE INSTRUMENATAKOJI SE KORIST
Page 75 and 76:
Ovako iskazani finansijski izvešta
Page 77 and 78:
Normala ili standard za ovaj pokaza
Page 79 and 80:
Ovaj pokazatelj je različit od kom
Page 81 and 82:
Du Pont sistem analizeDu Pont 37 si
Page 83 and 84:
U prethodnoj ilustraciji prikazana
Page 85 and 86:
dobitka, što znači da ulagači im
Page 87 and 88:
Gotovina predstavlja gotovinu u bla
Page 89 and 90:
Izveštaj o novčanim tokovima treb
Page 91 and 92:
Prihodi od prodaje se koriguju sa k
Page 93 and 94:
Povećanje sredstava deluje negativ
Page 95 and 96:
Indirektan metod sastavljanja izve
Page 97 and 98:
Kao posebna varijanta ovog pokazate
Page 99 and 100:
U prvom profilu preduzeće generiš
Page 101 and 102:
Sumiranjem neto priliva i odliva go
Page 103 and 104:
Sledeća tabela prikazuje razvoj ne
Page 105 and 106:
Na nivou prodaje od 40 aviona (prel
Page 107 and 108:
Kombinovani leveridžPoslovni i fin
Page 109 and 110:
finansiranja iz sopstvenih izvora i
Page 111 and 112:
Ilustracija 7. Novi, rastući obim
Page 113 and 114:
Ukoliko kompanija može da emituje
Page 115 and 116:
je otkup sopstvenih akcija dobra st
Page 117 and 118:
LITERATURAASC, IAS 2000, London, 20
show all

FFMO - Analiza finansijskih izvestaja (2007). - Univerzitet Singidunum

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?