preuzimanje - Visoka Å¡kola za informacione tehnologije ITS

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJEPROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA (PIS)Završni rad:Modelovanje i implementacija studentskog servisaMentor:Student:mr Suzana Marković Petar Gnjidić 148/06Datum predaje:04.02.2009

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06UVOD .......................................................................................................................... 4VERBALNI OPIS PROBLEMA ........................................................................................ 5VERBALNO REŠENJE PROBLEMA ................................................................................. 5VERBALNI OPIS REŠENJA BAZE PODATAKA .................................................................... 7OPIS ALATA I TEHNIKA KORIŠĆENIH U MODELOVANU I IMPLEMENTACIJI ................ 8PHP .......................................................................................................................... 8UVOD .................................................................................................................... 8KOMPATIBILNOST ................................................................................................... 8DOSTUPNOST I LICENCA ......................................................................................... 8UPOTREBA ............................................................................................................. 8STRUKTURA PROGRAMA .......................................................................................... 9TEHNIČKE MOGUĆNOSTI ......................................................................................... 9NAČIN IZVRŠENJA ................................................................................................ 10MYSQL .................................................................................................................... 11JAVASKRIPT (JAVASCRIPT) ........................................................................................ 12HTML ...................................................................................................................... 12MICROSOFT VISIO ................................................................................................... 13MICROSOFT FRONT PAGE .......................................................................................... 13RATIONAL ROSE....................................................................................................... 13STRUKTURNA SISTEMSKA ANALIZA ............................................................................ 14PROŠIRENI MODEL OBJEKTI VEZE .............................................................................. 15MODEL PODATAKA – IDEF1X ...................................................................................... 16RELACIONI MODEL ................................................................................................... 17DIJAGARAMI SLUČAJEVA KORIŠĆENJA ........................................................................ 17DEPLOYMENT DIJAGRAM – DIJAGRAM RASPOREðIVANJA .............................................. 18SSA DIJAGRAMI – STRUKTURNA SISTEMSKA ANALIZA ............................................ 18DIJAGRAM KONTEKSTA ............................................................................................. 18DEKOMPOZICIJA PRVOG NIVOA ................................................................................. 19DEKOMPOZICIJA DRUGOG NIVOA – PODSISTEM ADMIN 1 ............................................. 20DEKOMPOZICIJA DRUGOG NIVOA – PODSISTEM SUPER 2 .............................................. 20DEKOMPOZICIJA DRUGOG NIVOA – PODSISTEM PROFESOR 3 ........................................ 21DEKOMPOZICIJA DRUGOG NIVOA – PODSISTEM STUDENT 4 .......................................... 21PMOV DIJAGRAM – PROŠIRENI MODEL OBJEKTI VEZE ............................................. 22RELACIONI MODEL ................................................................................................... 23USE CASE - DIJAGRAMI SLUČAJA KORIŠĆENJA ........................................................ 24MODEL SISTEMA ...................................................................................................... 24DIJAGRAM PODSISTEMA /SUPER ................................................................................ 26DIJAGRAM ADMINISTRACIJA ADMINISTRATORA 1 ........................................................ 27DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PROFESORA 2 ............................................................. 29DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PREDMETA ZA PROFESORA 2.1 ..................................... 31DIJAGRAM ADMINISTRACIJA STUDENTA 3 ............................................................... 33DIJAGRAM ADMINISTRACIJA GRUPA ZA STUDENTA 3.1 ............................................. 35DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PREDMETA 4 ............................................................... 37DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PROFESORA ZA PREDMET 4.1 ....................................... 39DIJAGRAM ADMINISTRACIJA GRUPE ZA PREDMET 4.2 ............................................... 41DIJAGRAM ADMINISTRACIJA GRUPE 5 ..................................................................... 43DIJAGRAM ADMINISTRACIJA GRUPE 5 ..................................................................... 43DIJAGRAM ADMINISTRACIJA STUDENATA ZA GRUPU 5.1 ........................................... 45DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PREDMETA ZA GRUPU 5.2 ............................................. 47DIJAGRAM PODSISTEMA /ADMIN ................................................................................ 49DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PROFESORA 1 ............................................................. 50DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PREDMETA ZA PROFESORA 1.1 ..................................... 522/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA STUDENTA 2 ............................................................... 54DIJAGRAM ADMINISTRACIJA GRUPA ZA STUDENTA 2.1 ............................................. 56DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PREDMETA 3 ............................................................... 58DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PROFESORA ZA PREDMET 3.1 ....................................... 60DIJAGRAM ADMINISTRACIJA GRUPA ZA PREDMET 3.2 ............................................... 62DIJAGRAM ADMINISTRACIJA GRUPE 4 ..................................................................... 64DIJAGRAM ADMINISTRACIJA STUDENATA ZA GRUPU 4.1 ........................................... 66DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PREDMETA ZA GRUPU 4.2 ............................................. 68DIJAGRAM PODSISTEMA /PROFESOR .......................................................................... 69DIJAGRAM ADMINISTRACIJE PREDMETA 1 ............................................................... 70DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PREDAVANJA 1.1 ......................................................... 72DIJAGRAM PODSISTEMA /STUDENT ............................................................................ 73DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PREDMETA 1 ............................................................... 74DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PREDAVANJA 1.1 ......................................................... 76DEPLOYMENT DIJAGRAM .......................................................................................... 78ZAKLJUČAK ............................................................................................................... 79LITERATURA ............................................................................................................. 80TABELA SLIKA .......................................................................................................... 813/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06UVODU toku rada na ovom projektu proćićemo kroz osnove modelovanja baze podataka,projektovanja informacionog sistema.U projekat je uključena i kompletna implementacija bazepodataka i informacionog sistema.Za modelovanje baze podataka korišćene su sledeće tehnike:• Strukturna Sistemska Analiza – SSA• Prošireni Model Objekti Veze – PMOV• Model IDEF1Xkorišćen je i alat za modelovanje Microsoft Visio.Za implementaciju baze podataka korišćen je MySQL 5.0.67 (Community Server)Za projektovanje informacionog sistema korišćene su sledeće tehnike:• Dijagrami slučajeva korišćenja – USE CASE• Dijagram Rasporeñivanja - Deployment diagramkorišćen je i alat za projektovanje Rational Rose.Za implementaciju korišćene su sledeće tehnike programiranja:• PHP• HTML• Javascript• MySQLkorišćeni su i alati:• Microsoft Front Page• Notepad++ v5.2Sistem je testiran na Apache 2.2.9 web serveru.Napomena:Projekat sadrži štampani prilog na kojem se nalaze izvorni kodovi svih PHP skriptiinformacionog sistema i dump baze podataka.Prilog ima i svoju elektronsku verziju na kojoj senalaze svi dijagrami,kompletna implementacija informacionog sistema,dump baze podataka ielektronska verzija ovog dokumenta.Elektronska verzija priloga se nalazi na CD-u.4/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06VERBALNI OPIS PROBLEMAPotrebno je modelovati i implementirati informacioni sistem kao i bazu podataka za studentskiservis.Funkcija studentskog servisa treba da omogući profesorima kačenje nastavnih prezentacija nastudentski servis koji se nalazi na internetu ili na lokalnoj mreži.Studentski servis treba da omogući studentima da skidaju nastavne prezentacije.Zahteva se i omogućavanje administracije celog sistema.VERBALNO REŠENJE PROBLEMAPrvo polazimo od toga da vidmo ko je sve korisnik sistema tj. studentskog servisa.Našemsistemu treba da omogućimo pristup administratorima,profesorima i studentima.Sistem mora da ima samo jednog super administratora koji ima sve mogućnosti kao i “običan”administrator.Jedina opcija više je ta da super administrator može da kreira “obične”administratore.Slika 1. Hijerarhija korisnikaSuper administrator je jedan u sistemu i on se prijavljuje na sistem pozivajući podsistem/super. (Npr. ako je sistem na lokalu poziva se http://localhost/super ilihttp://nekidomen.rs/super )5/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Polazaći dalje dolazimo do zaključka da profesor može da vidi samo predmete koje predaje i tomu dodeljuje administrator ili super administrator.Jedan profesor može da predaje višepredmeta i jedan predmet može da predaje više profesora.Takoñe i student, može samo da vidi predmete koji su dostupni grupi kojoj pripada.Iz togazaključujemo da je student pripadnik grupe.Jedan student može da pripada jednoj ili višegrupa.Grupi pripadaju predmeti i studenti.Jedna grupa ima više predmeta i jedan predet može dapripada u više grupa.Profesore, Studente, Predmete, Grupe i veze meñu njima kreira administrator.Administratora može biti više u sistemu i on se prijavljuje na sistem pozivajući podsistem/admin. (Npr. ako je sistem na lokalu poziva se http://localhost/admin ilihttp://nekidomen.rs/admin )Profesor kreira i kači nastavna predavanja na sistem.To su jedine aktivnosti profesora usistemu.Jedno nastavno predavanje može da pripada samo jednom predmetu. Profesora možebiti više u sistemu i on se prijavljuje na sistem pozivajući podsistem /profesor. (Npr. ako jesistem na lokalu poziva se http://localhost/profesor ili http://nekidomen.rs/profesor )Student ima jednu jedinu mogućnost a to je da preuzima nastavna predavanja koja pripadajupredmetima koji su mu dodeljeni po grupnoj pripadnosti. Studenata može biti više u sistemu ion se prijavljuje na sistem pozivajući podsistem /student. (Npr. ako je sistem na lokalu pozivase http://localhost/student ili http://nekidomen.rs/student )Iz ovog svega do sad možemo zaključiti da se sistem sastoji iz četiri podsistema:• /super• /admin• /profesor• /studentZa implementaciju rešenja informacionog sistema koristi se kombinacija PHP + mySQL.Odlukaje pala na taj izbor jer smatramo da je to najednostavnije, u isto vreme najbolje i najjeftinijerešenje datog problema.6/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06VERBALNI OPIS REŠENJA BAZE PODATAKABaza podataka se sastoji od devet tabela i četiri trigera.Postoji šest običnih i tri tabele kojepredstavljaju vezu.Tabele baze podataka su:• Administrator(administratorID,ime,prezime,username,pass,nivo_pristupa)• Profesor(profesorID,ime,prezime,username,pass,zvanje)• Student(studentID,ime,prezime,brIndexa,username,pass)• Predmet(predmetID,naziv,opis)• Grupa(grupaID,naziv,opis)• Predavanje(predavanjeID,predmetID,naziv,opis,file)• ProfesorPredmet(profesorID,predmetID) – tabela veze izmeñu profesora i predmeta• StudentGrupa(studentID,grupaID) tabela veze izmeñu studenta i grupe• GrupaPredmet(grupaID,predmetID) – tabela veze izmeñu grupe i predmetaTrigeri se vezuju za tabele Profesor, Student, Grupa i Predmet.Trigeri nad tabelama kojepredstavljaju vezu obavljaju kaskadno brisanje kad se zatraži brisanje u tabelama gde sunakačeni trigeri.Npr. kada hoćemo da brišemo nekog profesora iz sistema triger briše i sve veze iz tabeleProfesorPredmet za tog profesora da bi imali sreñenu bazu.Tako funkcioniše triger i na ostalimtabelama na koje se kači (Student, Grupa i Predmet).Ovako izgleda mySQL kod za sva četiri trigera:CREATE TRIGGER `profesor_predmet` AFTER DELETE ON `profesor` FOR EACH ROW BEGINDELETE FROM profesorpredmet WHERE profesorID = OLD.profesorID;END;CREATE TRIGGER `student_grupa` AFTER DELETE ON `student` FOR EACH ROW BEGINDELETE FROM studentgrupa WHERE studentID = OLD.studentID;END;CREATE TRIGGER `grupa_student_predmet` AFTER DELETE ON `grupa` FOR EACH ROWBEGINDELETE FROM studentgrupa WHERE grupaID = OLD.grupaID;DELETE FROM grupapredmet WHERE grupaID = OLD.grupaID;END;CREATE TRIGGER `predmet_profesor_grupa` AFTER DELETE ON `predmet` FOR EACH ROWBEGINDELETE FROM profesorpredmet WHERE predmetID = OLD.predmetID;DELETE FROM grupapredmet WHERE predmetID = OLD.predmetID;END;Napomena: Ceo mySQL kod baze podataka, tj. dump baze podataka se nalazi u štampanoj ielektronskoj formi priloga.7/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06OPIS ALATA I TEHNIKA KORIŠĆENIH U MODELOVANU I IMPLEMENTACIJIPHPPe-ha-pe (PHP: Hypertext Preprocessor) je specijalizovani skriptni jezik prvenstveno namenjenza izradu dinamičnog veb sadržaja.UVODPHP je stekao popularnost zbog svoje jednostavnosti i sintakse nasleñene iz programskogjezika C. Tokom vremena jezik se proširivao i sticao mogućnosti za objektno orijentisanoprogramiranje, naročito od verzije 5.0. Nalikuje jeziku C++ u smislu da dozvoljava i čistoproceduralnoprogramiranje ali omogućava i korišćenje klasa i drugih koncepata objektnoorijentisanog programiranja (nasleñivanje, apstraktne metode, interfejsi itd.).Izgovara se: pe-ha-peModel: imperativni, objektno-orijentisanPojavio se: 1995.Autor(i): Rasmus LerdorfDizajner(i): PHP grupa (The PHP group)Aktuelna verzija: 5.2.8Datum aktuelne verzije: 8. decembar 2008.Tipovi promenljivih: dinamički, slabiUticaji: C, Perl, Java, C++, C#, PitonUticao na: Php4delphiOperativni sistemi: višeplatformskiLicenca: PHP licencaSajt: http://www.php.netDokumentacija: http://www.php.net/docs.phpKOMPATIBILNOSTPHP je podržan u većini popularnih operativnih sistema, uključujući Unix, Linux, MicrosoftWindows i Mac OS.DOSTUPNOST I LICENCAPHP se može besplatno skinuti širom Interneta i na zvaničnom sajtu PHP-a, a licenciran je PHPlicencom.UPOTREBAIako se PHP može koristiti za programiranje konzolnih aplikacija i grafičkih interfejsa(biblioteka PHP-GTK) njegova osnovna i glavna upotreba je u programiranju dinamičnihstranica na Internetu.Do 1997. PHP je stekao nekoliko hiljada korisnika, do 1998. broj sajtova na kojima je instaliranPHP 3.0 je porastao na par stotina hiljada a broj korisnika istog na par desetina hiljada. DanasPHP koristi nekoliko stotina hiljada programera i nekoliko miliona sajtova.8/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06STRUKTURA PROGRAMAZa razliku od većine programskih jezika koji poseduju početnu funkciju (main u C-u, prvi blokBEGIN u Paskalu, klasa koja poseduje main metodu u Javi itd.) nego nalik na većinu skriptnihjezika, i PHP datoteka jednostavno sadrži skup instrukcija koje se izvršavaju jedna za drugom,od prve do poslednje gde sledi kraj programa.U PHP datoteci, blok koji je okružen jezičkim strukturama se smatra PHP kodom iizvršava se, a ostatak - van tih znakova - se smatra tekstom koji jednostavno treba da seispiše na standardni izlaz, bez interpretiranja. Sledi primer jednog PHP programa:Na ovaj način, na standardnom izlazu se na kraju pojavljuje sledeći tekst:Zdravo svete!što predstavlja HTML kod spreman za prikaz u brauzeru.PHP kod može biti organizovan u funkcije i klase, i može se organizovati u više datoteka. Kaopočetna datoteka, tj. datoteka čije instrukcije se izvršavaju prve, se uzima ona datoteka kojase da interpreteru na izvršavanje.TEHNIČKE MOGUĆNOSTIRazvojni tim PHP-a se sastoji od nekoliko desetina programera, i još nekoliko desetina radnikakoji rade na drugim projektima vezanim za PHP, kao što je PEAR i dokumentacija PHP-a. Poredovoga, PHP-u su dobrovoljno doprinosili mnogi programeri širom sveta. Brz razvoj jeprouzrokovao da PHP poseduje veliki broj biblioteka i funkcija, ali i problem nekonzistentnostiu imenovanju ugrañenih funkcija.Sledi detaljan spisak mogućnosti koje PHP nudi kroz svoje biblioteke i dodatke:• Komunikacija sa bazama podataka; podržane baze:- MySQL- mSQL- PostgreSQL9/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06- SQLite- Sybase- ODBC- Oracle- Microsoft SQL- DB++- dBase• Rad sa XML dokumentima; nezavisne biblioteke:- XML DOM- XMLReader i XMLWriter- SimpleXML• Rad sa tekstovima u stranim jezicima:- Biblioteka Gettext- Funkcije za rad sa niskama višebajtnih karaktera• Rad sa velikim brojevima; biblioteka GMP (Eng. GNU Multiple Precision)• Rad sa datumima i kalendarom (podržava gregorijanski i julijanski kalendar)• Kreiranje PDF dokumenata; nezavisne biblioteke:- Haru PDF- PDFLib• Rad sa slikama- Ureñivanje slika (biblioteka GD)- Čitanje meta-informacija o slikama (Biblioteka Exif)• Rad sa datotečnim sistemom (direktorijumima i datotekama)• Keširanje standardnog izlaza• Konzolna grafika (biblioteka NCurses)• Rad sa štampačem• Mrežna komunikacija preko soketa• Integracija PHP-Java• Direktan pristup servisu elektronske pošte• Rad sa standardnim protokolima:- FTP- HTTP• Izvršavanje eksternih izvršnih fajlova• Rad sa COM i .NET objektima za WindowsNAČIN IZVRŠENJAProgram koji se napiše u PHP-u ne zahteva prevoñenje (kompajliranje), nego se interpretirapri svakom izvršavanju. PHP interpreter može raditi po CGI principu, odnosno tako što ćeinterpreter postojati kao eksterna aplikacija koja se poziva da izvrši datu skriptu svaki put kadbude zahtevana od nekog korisnika, a može biti instaliran i kao modul veb-servisa. Drugavarijanta je danas u najvećoj upotrebi jer pruža znatno veću brzinu izvršavanja - interpreter jena taj način uvek učitan u memoriju te se ne mora pozivati spoljašnji program.10/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 2. Izvršavanje skripte na web serveruUobičajen scenario po kom se izvršavaju PHP skripte je sledeći:• klijent (korisnik Interneta koji koristi neki brauzer) zahteva PHP stranicu sa servera• server prosleñuje zahtev servisu za veb (program veb-server na serveru)• web-server prepoznaje da se traži PHP datoteka• ne šalje njegov sadržaj klijentu, nego ga izvršava kao program pomoću PHP modula• izlazni tekst programa (standardni izlaz) se šalje klijentu kao rezultat zahteva• klijent prepoznaje vrstu rezultata (HTML kod, slika, PDF sadržaj, arhiva itd.)• rezultat se prikazuju klijentu na odgovarajući načinMySQLMySQL je besplatna baza podataka, open source. Temeljni je deo Linuxa, no pomoću nekihaplikacija kao npr. "AppServ" pod operativnim sistemom Windows možete imati tu bazu.MySQL baza je slobodna za većinu upotreba. Ranije u svom razvoju, MySQL baza podataka sesuočila sa raznim protivnicima MySQL sistema organizovanja podataka jer su joj nedostajaleneke osnovne funcije definisane SQL standardom. Naime, MySQL baza je optimizovana kako bibila brza pored svoje funkcionalnosti. Nasuprot tome, vrlo je stabilna i ima dobrodokumentovane module i ekstenzije te i podršku od brojnih programskih jezika: PHP, Java ,Perl, Python...MySQL i PHP su osvojili veliki deo tržišta jer su open source, dakle, mogu se besplatno koristiti.11/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06JAVASKRIPT (JAVASCRIPT)Javaskript je skriptni programski jezik koji se prvenstveno koristi za definisanje funkcionalnostiweb stranica na klijentskoj strani.Dinamičan, slabo tipizirani jezik, sa skromnom podrškom zaobjektno orijentisano programiranje, on zapravo predstavlja implementaciju standardaEkmaskript.Iako je prvobitna ideja bila da Javaskript liči na Javu, on ne sadrži ni jedan ključni elementJave osim onih koje su oba nasledila iz C-a.Jezik je najpoznatiji po programiranju klijentske funkcionalnosti web stranica, ali se možekoristiti i kao skriptni jezik za pristup objektima u drugim apllikacijama.Jezik se prvo zvao Lajtskript (engl. LiveScript), ali je ime promenjeno u Javaskript, zbogmarketinškog dogovora izmeñu Netskape-a i Sun-a. Ključni elementi Javaskripta su nasleñeniiz programskog jezika Self.HTMLHTML, skraćenica od HyperText Markup Language, je standarizovani jezik koji se koristi pristruktuiranju tekstova, medija i ugrañenih objekata u web stranice i elektronsku poštu. Kaomodifikovanu i pojednostavljenu verziju SGML jezika, HTML standarizuje i održava World WideWeb Consortium (W3C).Ova web stranica, kao i mnoge druge, su potpuno ili dlimično označene HTML jezikom. Iako seHTML znakovi (tags) često nazivaju kodom, tehnički HTML nije kod jer kompjuterski kod suinstrukcije koje od računara traže da izvrši odreñenu operaciju. Svrha HTML znakova je da sese struktura dokumenta "označi" tako da bi korisnikov agent (user agent), tj. internetpretraživač mogao da prepozna strukturu dokumenta i ispravno je prikaže u prozoru internetpretraživača kojeg korisnik koristi.Za dodatno modifikovanje web stranica, do sada su izašli neki dodaci:• CSS ili Cascading Style Sheets za izgled i položaj prezentacije• Skriptni jezici (Javascript, VBScript) za omogućavanje dinamičnosti i interaktivnosti naweb prezentacijama,• DOM ili Document Object Model, koji označava vezu izmeñu skripte i elementa nastranici•Gornji dodaci, u paketu sa HTML jezikom, ponekad se nazivaju DHTML ili Dinamični HTML.Pored HTML-a, na internetu danas postoje jezici koji se koriste da korisnikovom agentuserviraju HTML koji će zavisiti od toga šta je korisnik tražio. Kod se u tom slučaju izvršava naserverima i HTML koji je rezultat procesa biva serviran korisniku. Neki od ovih jezika su: ASP(Active Server Pages) i PHP (Hypertext Preprocessor).12/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06MICROSOFT VISIOMicrosoft Visioje samostalni program namenjen izradi vizuelno oblikovanih rešenja kojaprezentiraju razne sisteme, informacije i ideje. Osnovni oblik takvog rešenja je dijagram kojičine crtani objekti i linije veza meñu njima. Ovi elementi su organizovani u grupe predložaka(stencils) koje odgovaraju industrijskim standardima i konvencijama koje važe u oblasti nakoju se predlošci odnose. Objekat na predlošku se naziva oblik (shape) i on, osim osnovnihatributa grafičkog izgleda, može da ima i atribute podataka i ponašanja koji su unapredugrañeni ili koje korisnik može dodavati. Oblici se postavljaju na radnu površinu koju čini jedanili više listova (koji odgovaraju formatu papira za štampu) i povezuju u celinu koja čuvaformirane veze meñu njima. Pošto su svi elementi vektorske prirode, njima je lako menjatidimenzije i ugao, mogu se dodati tekstovi, boje, senke itd. Jedan dijagram može sadržatioblike iz više grupa predložaka a oblici se mogu kopirati, menjati i dodavati u režimu izmenetzv. master-a, čime se obezbeñuje eventualno nedostajući oblik.U ukupnoj slici poslovnih informacionih sistema zasnovanih na proizvodima Microsoft-a, Visiopreuzima na sebe tri glavne uloge. Najpre, služi kao celishodna dopuna paketu Microsoft OfficeXP, jer obezbeñuje saradnju sa drugim programima u više smerova. Potom, Visio dodajefunkcionalnost u izradi strukturnih grafičkih prikaza raznih pojava kao nezavisnih dokumenataili kao deo složenijih projekata. Najzad, Visio omogućuje razvoj posebnih integrisanih rešenjazasnovanih na standardima, a čiji cilj je da podrže i olakšaju razne tekuće poslove u vizuelnouobličenom ambijentu. Nalik drugim Office programima, sve ove uloge su ključno opredelilesadržaj i ponašanje programa u uslovima specifičnih zahteva raznih korisnika; videćemo kakosu svi ovi zahtevi pomireni u jedinstvenom ambijentu.MICROSOFT FRONT PAGEMicrosoft FrontPage je sveobuhvatna aplikacija koju možete da koristite za razvoj web lokacija.Član je paketa aplikacija The Microsoft Office System i radi veoma slično ostalim programima izOffice-a. Ovaj inteligentni program sadrži sve što je potrebno za pravljenje web lokacija.FrontPage omogućava da kreirate, menjate i publikujete datoteke, bez znanja HTML-a ili nekogdrugog programskog jezika. FrontPage omogućava da kreirate sajt dok se on bavi HTML-om.Kada dizajner snimi stranicu koju je predhodno napravio, FrontPage konvertuje dizajn u HTMLkod, kod od kojeg se u stvari sastoji svaka web stranica. FrontPage je alat koji omogućavadizajniranje bez poznavanja koda i zato se grupa alata u koje spada FrontPage naziva još iWYSIWYG (What You See Is What You Get).FrontPage je program koji sadrži poboljšani interfejs. Sadrži i mogucnost da se pitanja unosedirektno iz glavnog prozora. Pomocu komponenata FrontPagea lako možete da dodate polje zapretraživanje, foto-galeriju. FrontPage ima i nove komponente koje automatski ažurirajuinformacije sa sajtova MSN, MSNBC, bCentral i drugih. FrontPage ima vrlo lak metod zakonfigurisanje i promenu svih datoteka za veoma kratko vreme. Pomocu FrontPage Weba svialati za upravljanje sajtom, datoteke, podešavanja mogu da se postave na jedno mesto.DOvajprogram olakšava pregled i slanje informacija u bazu podataka. Ako nemate bazu podataka,FrontPage je automatski kreira. FrontPage ima ugradenu podršku za tehnologije animacije, kaošto je DHTML, koje omogucavaju da brzo i lako kreirate jednostavne animacije.RATIONAL ROSEFamilija programa Rational Rose projektovana je tako da programerima obezbedi kompletalata za vizuelno modelovanje koji omogućuju razvoj robusnih, efikasnih rešenja za stvarneposlovne potrebe. Proizvodi Rational Rosea koriste opšti univerzalni standard i timepribližavaju modelovanje kako programerima koji modeluju logiku aplikacije, tako ineprogramerima koji bi hteli da modeluju poslovne procese.13/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Modelovanje omogućava bolje razumevanje zahteva, čisti dizajn i sisteme pogodnije zaodržavanje. Notacija ima bitnu ulogu u svakom modelu. Unified Modeling Language (UML)obezbeñuje veoma robusnu notaciju koja iz analize izrasta u proces projektovanja. UML jejezik kojim se definišu, vizualizuju i dokumentuju tvorevine objektno orjentisanog sistema kojise razvija.STRUKTURNA SISTEMSKA ANALIZAStrukturna sistemska analiza (SSA) je jedna potpuna metodologija za specifikacijuinformacionog sistema, odnosno softvera. Ona se na različite načine može povezati sametodama drugih faza u neku specifičnu metodologiju celokupnog razvoja IS. Tako naprimer, ona može biti polazna osnova za metodu Strukturnog projektovana programa, iliprojektovanja logičke strukture baze podataka metodom normalizacije, ili se može tretiratikao metodološki postupak dekompozicije nekog sistema na podsisteme sa ciljem da se,nalaženjem modela podataka podsistema i njihovom integracijom, doñe do potpunogmodela podataka posmatranog sistema.Potpuna, tačna, formalna i jasna specifikacija IS, ili kako se to obično kaže,specifikacija zahteva korisnika, zahteva koje budući sistem treba da zadovolji, predstavljabitan preduslov za uspešno dalje projektovanje i implementaciju sistema. Očigledno jezbog čega specifikacija IS treba da bude potpuna i tačna. Zahtev da specifikacija budeformalna iskazuje se zbog toga što je formalna specifikacija osnov za "transformaciono"projektovanje i implementaciju, za atomatizovano generisanje baze podataka i programa iznje, odnosno za korišćenje CASE sistema. Zahtev da specifikacija bude jasna iskazuje sezbog toga što u specifikaciji IS u velikoj meri učestvuju korisnici sitema, neinformatičari, pajezik specifikacije mora biti i njima prihvatljiv. Originalna SSA čiji su tvorci Yourdon injegovi saradnici (DeMarco i drugi) poseduje veoma jednostavne, grafičke, pa samim tim ijasne koncepte. Ovde su svi ovi koncepti zadržani, a strožija formalizacija je dodata samoza opis strukture tokova i skladišta podataka, da bi se obezbedio specifičan transformacionirazvoj IS koji Standardna metodologija zagovara.Kao što je već ranije rečeno, specifikacija IS treba da prikaže (potpuno, tačno,formalno i jasno) šta budući informacioni sistem treba da radi. Veoma je bitno odmah istaćida specifikacija IS prikazuje sta IS treba da da, a ne i kako to treba da ostvari. Očiglednoje da prerano definisanje "kako", odnosno davanje nekih projektantskih rešenja u okviruspecifikacije, ograničava kasniji mogući izbor (optimizaciju) načina implementacijesistema. Odgovor na pitanje kako daje se za konkretno okruženje, za definisanutehnologiju i organizaciju u kojoj se sistem implementira. Da specifikacija ne bi sadržalatehnološki i organizaciono ograničena rešenja, obično se kaže da ona treba da opišefunkcionisanje IS u "idealnoj tehnologiji", gde praktično nikakva ograničenja ne postoje.SSA posmatra informacioni sistem kao funkciju (proces obrade) koja, na bazi ulaznih,generiše izlazne podatke. Ulazni podaci se dovode u proces obrade, a izlazni iz njegaodvode preko tokova podataka. Tok podataka se tretira kao vod ili kao pokretna traka krozkoji stalno teku ili koja stalno nosi podatke na najrazličitijim nosiocima - papirnidokumenti, niz poruka koje čovek unosi preko tastature terminala, "paket" informacijadobijen preko neke telekomunikacione linije ili slično. Imajući u vidu zahtev daspecifikacija treba da se oslobodi svih implementacionih detalja od interesa su samosadržaj i struktura ulaznog toka, a ne i medijum nosilac toka.Izvori ulaznih, odnosno ponori izlaznih tokova podataka mogu biti objekti van IS kojisa IS komuniciraju i koji se u SSA nazivaju interfejsi, drugi procesi u sistemu, ili tzvskladišta. Skladišta podataka se posmatraju kao "tokovi u mirovanju", odnosno odloženi,akumulirani tokovi, različite vrste evidencija, arhiva, kartoteka i datoteka. I za skladištakao i za tokove od interesa su isključivo njihov sadržaj i struktura.Imajući u vidu sve rečeno, jednu potpunu specifikaciju IS čine:14/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06• Hijerarhijski organizovan skup dijagrama toka podataka;• Rečnik podataka koji opisuje sadržaj i strukturu svih tokova i skladištapodataka;Osnovni koncepti za specifikaciju IS u SSA su, znači, funkcije, odnosno procesiobrade podataka, tokovi podataka, skladišta podataka i interfejsi. Njihov meñusobni odnosse prikazuje preko dijagrama toka podataka koji prikazuje vezu interfejsa, odnosnoskladišta kao izvora odnosno ponora podataka, sa odgovarajućim procesima, kao imeñusobnu vezu procesa. U nasem primeru koristimo sledece graficke simbole:• krug ili elipsa pretstavlja funkciju ili proces obrade podataka,• pravougaonik predstavlja interfejs,• usmerena linija predstavlja tok podataka,• dve paralelne linije ("otvoreni" pravougaonik) predstavlja skladište podataka.Očigledno je da se jedan IS sastoji iz mnoštva procesa, interfejsa, tokova i skladištapodataka. Specifikacija IS treba da bude potpuna (detaljna) i jasna. Kada bi se jedan sistemdetaljno opisao i prikazao jednim dijagramom toka podataka, dobio bi se veoma nejasan opissistema, paukova mreža procesa, tokova, skladišta i interfejsa. Istovremeno detaljan i jasanopis sistema zahteva opis na "različitim nivoima apstrakcije", odnosno hijerarhijski opis u komese na višim nivoima sistem opisuje opštije, a na nižim, postepenim i organizovanim uvoñenjemdetalja, potpuno i detaljno. Hijerarhijski opis sistema u tehnicidijagrama tokova podataka se svodi na to da se na višim nivoima definišu globalniji procesi,a da se zatim svaki takav globalni proces, na sledećem nižem nivou, pretstavi novimdijagramom toka podataka.Dijagram toka podataka na vrhu ovakve hijerarhije naziva se dijagram konteksta, aprocesi na najnižem nivou (procesi koji se dalje ne dekomponuju) nazivaju se primitivniprocesi.PROŠIRENI MODEL OBJEKTI VEZEModel objekti-veze je najpopularniji i u praksi najviše korišćeni semantički modelpodatka (model podataka treće generacije). Postoji više različitih verzija ovog modela.Ovde se izlaže jedna specifična verzija ovog modela, Prošireni model objekti-veze (PMOV) ukome se definišu i jezik za specifikaciju ograničenja i operacije modela, čime se dobija alatza formalnu specifikaciju IS. Kao što je ranije rečeno, model podataka predstavljaintelektualno sredstvo pomoću koga se prikazuje kako su podaci o nekom ralnom sistemumedjusobno povezani. Model podataka obezbedjuje interpretaciju podataka o posmatranomrealnom sistemu.Interpretacija podataka se u nekom modelu podataka ostvaruje kroz tri njegove osnovnekomponente:• Strukturu podataka (preko koje se predstavljaju statičke karkateristikesistema)• Ograničenja (logička ograničenja na vrednosti podatka koja u svakom trenutkuposmatranja (stacionarnom stanju) treba da budu zadovoljena. Ova dodatnaograničenja na podatke koja nisu obuhvaćena samom strukturom nazivaju se ivrednosnim pravilima integriteta modela podataka)• Operacije (nad konceptima strukture modela, preko kojih je moguće opisati15/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06dinamiku sistema, odnosno dati interpretaciju podataka kroz obradu podatakau modelu podataka.)Struktura Proširenog modela objekti-veze predstavlja se dijagramima objekti-veze (DOV).U modelu PMOV sistem se opisuje kao skup objekata i njihovih veza. Objekat umodelu može da predstavlja neki fizički objekat realnog sistema (konkretan proizvod,konkretnog radnika (Jovan Jovanović), vremenski trenutak ili period i slično), ili nekikoncept (klasa daktilografije, smer studija i slično). Na dijagramima objekti veze (DOV) klaseobjekata se prikazuju pravougaonicima. Svaka klasa definiše istovremeno i tip objekta. Veze umodelu opisuju način povezivanja (uzajamna dejstva) objekata. Apstrakcijaklasifikacije može se primeniti i na veze i definisati pojmovi tipa, klase i pojavljivanja veze.MODEL PODATAKA – IDEF1XProšireni model objekti_veze (PMOV) i IDEF1X koriste Dijagram objekti_ veze (DOV), kaoosnovno grafičko sredstvo za iskazivanje svoje strukture.Objekti po IDEF1X standardu mogu biti nezavisni (jaki) i zavisni (slabi). Jaki objektise predstavljaju simbolom pravougaonika sa oštrim ivicama, a slabi pravougaonikom sazaobljenim ivicama.Slika 3. IDEF1X modelIntervalne kardinalnosti nisu podržane pa se indirektno predstavljaju prekonespecificirane veze gde su kao komentari navedene neophodne kardinalnosti .Veze po IDEF1X sintaksi mogu biti:Slika 4. Veze po IDEF1X sintaksi16/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Atributi po IDEF1X sintaksi nisu obavezni Atributi se navode unutar simbola zaobjekat i to ključni atributi u gornjem delu, a opisni u donjem delu simbola.RELACIONI MODELSledeće dve bitne karakteristike čine relacioni model najpopularnijim modelom bazapodataka:• Struktura modela je veoma jednostavna, prihvatljiva svakom korisniku, jer relacionabaza podataka predstavlja skup tabela. I same operacije, koje iz skupa datih tabela(baze podataka) generišu izlaz (takoñe tabelu), su jednostavne i lako prihvatljive.• Moguća je formalno-matematička interpretacija tabela. Tabela se može definisati kaomatematička relacija i zatim iskoristiti bogata teorijska osnova odgovarajućegmatematičkog aparata.Relacija definisana na n skupova je podskup Dekartovog proizvoda tih n skupova.Stepen relacije: Broj domena na kojima je definisana neka relacija se naziva stepenrelacije. (Razlikujemo unarne (na jednom domenu), binarne (na dva domena) i n-arnerelacije). Kardinalnost relacije je broj n-torki u relaciji.Atribut relacije: Imenovani domen, sa imenom koje definiše ulogu domena u relaciji se nazivaatribut relacije.Pošto je relacija skup, a svaka tabela nije, definišu se sledeći uslovi koje tabela mora dazadovolji da bi bila relacija:• Ne postoje duplikati vrsta tabele;• Redosled vrsta nije značajan;• Redosled kolona nije značajan.Pored toga, da bi se mogao definisati jednostavan skup operacija nad relacijama, definiše sesledeći dodatni uslov:• Sve vrednosti atributa u relacijama su atomske.Ako relacija zadovoljava uslov (4) tada je ona u prvoj normalnoj formi. Svaka relacija urelacionom modelu mora biti u prvoj normalnoj formi. Termin "normalizovana relacija" sekoristi za relacije u prvoj normalnoj formi. (Za ostale normalne forme mora se precizirati okojoj normalnoj formi se radi.)DIJAGARAMI SLUČAJEVA KORIŠĆENJASlučajevi korišćenja modeluju dijalog izmeñu izvoñača i sistema. One predstavljajufunkcionalnost koju obezbeñuje sistem. Skupina slučajeva korišćenja za neki sistemustanovljava sve definisane načine na koje taj sistem može biti korišćen. Formalnadefinicija slučajeva korišćenja glasi: slučaj korišćenja je niz transakcija koje izvodi sistem,koji daje merljive rezultate od vrednosti za pojedinačnog izvoñača.Izmeñu izvoñača i slučaja korišćenja može postojati relacija asocijacije, koja se jošnaziva i komunikacionom asocijacijom. Mogu postojati dva tipa relacija izmeñu slučajevakorišćenja: include (uključi) i extend (proširi). Relacije include se formiraju izmeñu novogslučajeva korišćenja i svakog drugog slučaja korišćenja koji koristi njegovu funkcionalnost.Relacija extend koristi se da prikaže :17/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06• Opciono ponašanje• Ponašanje koje se pokreće samo pod odreñenim uslovima• Nekoliko različitih tokova koji mogu biti pokrenuti na osnovu izbora izvoñačaDijagram slučajeva koriscenja je grafički prikaz pojedinih ili svih izvoñača,slučajeva korišćenja i njihovih interakcija.DEPLOYMENT DIJAGRAM – DIJAGRAM RASPOREðIVANJAKoristi se u “deployment” fazi. Prikazuje implementacionipogled- preslikava softverske elemente dijagrama komponenti u fizičku implementacijupomoću servera, memorijskih ureñaja, mrežnih veza i drugih hardverskih resursa.SSA DIJAGRAMI – STRUKTURNA SISTEMSKA ANALIZADIJAGRAM KONTEKSTASlika 5. SSA - Dijagram konteksta18/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DEKOMPOZICIJA PRVOG NIVOASlika 6. SSA - Dekompozicija prvog nivoa19/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DEKOMPOZICIJA DRUGOG NIVOA – PODSISTEM ADMIN 1Slika 7. SSA - Dekompozicija drugog nivoa podsistem admin 1DEKOMPOZICIJA DRUGOG NIVOA – PODSISTEM SUPER 2Slika 8. SSA - Dekompozicija drugog nivoa podsistem super 220/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DEKOMPOZICIJA DRUGOG NIVOA – PODSISTEM PROFESOR 3Slika 9. SSA - Dekompozicija drugog nivoa podsistem profesor 3DEKOMPOZICIJA DRUGOG NIVOA – PODSISTEM STUDENT 4Slika 10. SSA - Dekompozicija drugog nivoa podsistem student 421/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06PMOV DIJAGRAM – PROŠIRENI MODEL OBJEKTI VEZESlika 11. Prošireni model objekti veze22/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06RELACIONI MODELSlika 12. Relacioni model23/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06USE CASE - DIJAGRAMI SLUČAJA KORIŠĆENJAMODEL SISTEMASlika 13. USE CASE - Model sistemaSlika 14. Login stranica24/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 15. USE CASE - Login i promena lozinkeSlika 16. Pocetna strana i promena lozinke25/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM PODSISTEMA /SUPERSlika 17. USE CASE - dijagram podsistema /super26/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA ADMINISTRATORA 1Slika 18. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJAADMINISTRATORA 1Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijeadministratoraAlternativni scenario2.1 Ne postoji ni jedan administrator u baziSystem response2. Sistem učitava administratore iz baze ivraća odgovarajuću stranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi novi administrator27/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 19. Stranica za administriranje administratora podsistema /super28/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PROFESORA 2Slika 20. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA PROFESORA 2Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijeprofesoraAlternativni scenario2.1 Ne postoji ni jedan profesor u baziSystem response2. Sistem učitava sve profesore iz baze ivraća odgovarajuću stranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi novi profesor29/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 21. Stranica administracija profesora podsistema /super30/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PREDMETA ZA PROFESORA 2.1Slika 22. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA PREDMETA ZAPROFESORA 2.1Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijepredmeta za profesoraAlternativni scenario2.1 Ne postoji ni jedan predmet kojiprofesor predajeSystem response2. Sistem učitava predmete iz baze zaodabranog profesora i vraća odgovarajućustranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi novi predmet zaprofesora31/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 23. Stranica administracija predmeta za profesora podsistema /super32/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA STUDENTA 3Slika 24. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA STUDENTA 3Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijestudenataAlternativni scenario2.1 Ne postoji ni jedan student u baziSystem response2. Sistem učitava sve studente iz baze ivraća odgovarajuću stranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi novi student33/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 25. Stranica administracija studenta podsistema /super34/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA GRUPA ZA STUDENTA 3.1Slika 26. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA GRUPA ZASTUDENTA 3.1Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijegrupa za studentaAlternativni scenario2.1 Ne postoji grupa kojoj student pripadaodabrani studentSystem response2. Sistem učitava grupe iz baze zaodabranog studenta i vraća odgovarajućustranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi nova grupa zastudenta35/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 27. Stranica administracija grupe za studenta podsistema /super36/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PREDMETA 4Slika 28. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA PREDMETA 4Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijepredmetaAlternativni scenario2.1 Ne postoji ni jedan predmet u baziSystem response2. Sistem učitava sve predmete iz baze ivraća odgovarajuću stranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi novi predmet37/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 29. Stranica administracija predmeta podsistema /super38/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PROFESORA ZA PREDMET 4.1Slika 30. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA PROFESORA ZAPREDMET 4.1Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijeprofesora za predmetAlternativni scenario2.1 Ne postoji profesor koji predajeodabrani predmetSystem response2. Sistem učitava profesore iz baze zaodabrani predmet i vraća odgovarajućustranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi profesor za izabranipredmet.39/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 31. Stranica administracija profesora za predmet podsistema /super40/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA GRUPE ZA PREDMET 4.2Slika 32. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA GRUPE ZAPREDMET 4.2Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijegrupa za predmetSystem response2. Sistem učitava grupe iz baze za odabranipredmet i vraća odgovarajuću stranicuAlternativni scenario2.1 Ne postoji grupa kojoj pripada odabranipredmet2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi grupa za izabranipredmet.41/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 33. Stranica administracija grupe za predmet podsistema /super42/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA GRUPE 5Slika 34. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA GRUPE 5Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijegrupaAlternativni scenario2.1 Ne postoji ni jedna grupa u baziSystem response2. Sistem učitava sve grupe iz baze i vraćaodgovarajuću stranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi nova grupa43/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 35. Stranica administracija grupe podsistema /super44/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA STUDENATA ZA GRUPU 5.1Slika 36. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA STUDENATA ZAGRUPU 5.1Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijestudenata za grupuAlternativni scenario2.1 Ne postoji student koji pripadaodabranoj grupiSystem response2. Sistem učitava studente iz baze zaodabranog studenta i vraća odgovarajućustranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi student za izabranugrupu.45/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 37. Stranica administracija studenata za grupu podsistema /super46/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PREDMETA ZA GRUPU 5.2Slika 38. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA PREDMETA ZAGRUPU 5.2Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijepredmeta za grupuAlternativni scenario2.1 Ne postoji predmet koji pripadaodabranoj grupiSystem response2. Sistem učitava predmete iz baze zaodabranog studenta i vraća odgovarajućustranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi predmet za izabranugrupu.47/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 39. Stranica administracija predmeta za grupu podsistema /super48/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM PODSISTEMA /ADMINSlika 40. USE CASE - Dijagram posistema /admin49/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PROFESORA 1Slika 41. USE CASE - dijagram podsistema /admin – ADMINISTRACIJA PROFESORA 1Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijeprofesoraAlternativni scenario2.1 Ne postoji ni jedan profesor u baziSystem response2. Sistem učitava sve profesore iz baze ivraća odgovarajuću stranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi novi profesor50/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 42. Stranica administracija profesora podsistema /admin51/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PREDMETA ZA PROFESORA 1.1Slika 43. USE CASE - dijagram podsistema /admin - ADMINISTRACIJA PREDMETA ZAPROFESORA 1.1Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijepredmeta za profesoraAlternativni scenario2.1 Ne postoji ni jedan predmet kojiprofesor predajeSystem response2. Sistem učitava predmete iz baze zaodabranog profesora i vraća odgovarajućustranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi novi predmet zaprofesora52/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 44. Stranica administracija predmeta za profesora podsistema /admin53/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA STUDENTA 2Slika 45. USE CASE - dijagram podsistema /admin - ADMINISTRACIJA STUDENTA 2Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijestudenataAlternativni scenario2.1 Ne postoji ni jedan student u baziSystem response2. Sistem učitava sve studente iz baze ivraća odgovarajuću stranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi novi student54/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 46. Stranica administracija studenta podsistema /admin55/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA GRUPA ZA STUDENTA 2.1Slika 47. USE CASE - dijagram podsistema /admin - ADMINISTRACIJA GRUPA ZASTUDENTA 2.1Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijegrupa za studentaAlternativni scenario2.1 Ne postoji grupa kojoj student pripadaodabrani studentSystem response2. Sistem učitava grupe iz baze zaodabranog studenta i vraća odgovarajućustranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi nova grupa zastudenta56/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 48. Stranica administracija grupe podsistema /admin57/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PREDMETA 3Slika 49. USE CASE - dijagram podsistema /admin - ADMINISTRACIJA PREDMETA 3Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijepredmetaAlternativni scenario2.1 Ne postoji ni jedan predmet u baziSystem response2. Sistem učitava sve predmete iz baze ivraća odgovarajuću stranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi novi predmet58/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 50. Stranica administracija predmeta podsistema /admin59/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PROFESORA ZA PREDMET 3.1Slika 51. USE CASE - dijagram podsistema /admin - ADMINISTRACIJA PROFESORAZA PREDMET 3.1Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijeprofesora za predmetAlternativni scenario2.1 Ne postoji profesor koji predajeodabrani predmetSystem response2. Sistem učitava profesore iz baze zaodabrani predmet i vraća odgovarajućustranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi profesor za izabranipredmet.60/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 52. Stranica administracija profesora za predmet podsistema /admin61/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA GRUPA ZA PREDMET 3.2Slika 53. USE CASE - dijagram podsistema /admin - ADMINISTRACIJA GRUPA ZAPREDMET 3.2Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijegrupa za predmetSystem response2. Sistem učitava grupe iz baze za odabranipredmet i vraća odgovarajuću stranicuAlternativni scenario2.1 Ne postoji grupa kojoj pripada odabranipredmet2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi grupa za izabranipredmet.62/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 54. Stranica administracija grupe podsistema /admin63/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA GRUPE 4Slika 55. USE CASE - dijagram podsistema /admin - ADMINISTRACIJA GRUPE 4Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijegrupaAlternativni scenario2.1 Ne postoji ni jedna grupa u baziSystem response2. Sistem učitava sve grupe iz baze i vraćaodgovarajuću stranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi nova grupa64/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 56. Stranica administracija grupe podsistema /admin65/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA STUDENATA ZA GRUPU 4.1Slika 57. USE CASE - dijagram podsistema /admin - ADMINISTRACIJA STUDENATAZA GRUPU 4.1Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijestudenata za grupuAlternativni scenario2.1 Ne postoji student koji pripadaodabranoj grupiSystem response2. Sistem učitava studente iz baze zaodabranog studenta i vraća odgovarajućustranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi student za izabranugrupu.66/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 58. Stranica administracija studenata za grupu podsistema /admin67/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PREDMETA ZA GRUPU 4.2Slika 59. USE CASE - dijagram podsistema /admin - ADMINISTRACIJA PREDMETA ZAGRUPU 4.2Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijepredmeta za grupuAlternativni scenario2.1 Ne postoji predmet koji pripadaodabranoj grupiSystem response2. Sistem učitava predmete iz baze zaodabranog studenta i vraća odgovarajućustranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu gde se unosi predmet za izabranugrupu.68/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 60. Stranica administracija predmeta za grupu podsistema /adminDIJAGRAM PODSISTEMA /PROFESORSlika 61. USE CASE - Dijagram podsistema /profesor69/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJE PREDMETA 1Slika 62. USE CASE - dijagram podsistema /profesor - ADMINISTRACIJA PREDMETA1Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijepredmeta za logovanog profesoraAlternativni scenario2.1 Ne postoji predmet koji pripadalogovanom profesoruSystem response2. Sistem učitava predmete iz baze zalogovanog profesora i vraća odgovarajućustranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu70/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 63. Stranica dostupnih predmeta podsistema /profesor71/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PREDAVANJA 1.1Slika 64. USE CASE - dijagram podsistema /profesor - ADMINISTRACIJAPREDAVANJA 1.1Actor action1. Zahteva se učitavanje administracijepredavanja za izabrani predmetAlternativni scenario2.1 Ne postoje predavanja za izabranipredmetSystem response2. Sistem učitava predavanja iz baze zaizabrani predmet i vraća odgovarajućustranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu za unos novih predavanja72/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 65. Stranica administracije predavanja podsistema /profesorDIJAGRAM PODSISTEMA /STUDENTSlika 66. USE CASE - Dijagram podsistema /student73/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PREDMETA 1Slika 67. USE CASE - dijagram podsistema /student - ADMINISTRACIJA PREDMETA 1Actor action1. Zahteva se učitavanje dostupnihpredmeta za logovanog studentaAlternativni scenario2.1 Ne postoji predmet koji pripadalogovanom studentuSystem response2. Sistem učitava dostupne predmete izbaze za logovanog studenta i vraćaodgovarajuću stranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu74/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 68. Stranica dostupnih predmeta podsistema /student75/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DIJAGRAM ADMINISTRACIJA PREDAVANJA 1.1Slika 69USE CASE - dijagram podsistema /student - ADMINISTRACIJA PREDAVANJA1.1Actor action1. Zahteva se učitavanje pregledapredavanja za izabrani predmetAlternativni scenario2.1 Ne postoje predavanja za izabranipredmetSystem response2. Sistem učitava dostupna predavanja izbaze za izabrani predmet i vraćaodgovarajuću stranicu2.2 Sistem vraća odgovarajuću internetstranicu76/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 70. Stranica administracije predavanja podsistema /student77/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06DEPLOYMENT DIJAGRAMSlika 71. Deployment dijagram sistema78/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06ZAKLJUČAKKroz rad na ovom projektu prošli smo od modelovanja baze podataka i projektovanjainformacionog sistema, do implementacije jednog studentskog servisa koji je funkcionalan iupotrebljiv.Implementiran je informacioni sistem se sastoji od četiri podsistema. Svaki podsistem je jednaposebna celina i ima svoju prateću dokumentaciju.Smatram da sam u ovom završnom projektu iskoristio i pokazao znanje koje su mi pružili nekiod predmeta koje sam pohañao na ITS-u.Nakon što se prošlo kroz sve faze,samostalno radeći na projektu od njegovog početka pa donjegovog kraja.Mogu da zaključim da je ovo jedan ozbiljan projekat i da ima težinu završnograda.79/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06LITERATURA[1] Lazarević, Marjanović, Aničić, Babarogić - Baze podataka, FON, Beograd, 2003.[2] Martin Fowler – UML distilled, Adison & Vesley, 2004[3] Craig Larman : Applying UML and Patterns, Prentice Hall, 1997.[4] http://www.rational.com[5] http://wikipedia.com80/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06TABELA SLIKASlika 1. Hijerarhija korisnika .......................................................................................... 5Slika 2. Izvršavanje skripte na web serveru .................................................................... 11Slika 3. IDEF1X model.................................................................................................. 16Slika 4. Veze po IDEF1X sintaksi ................................................................................... 16Slika 5. SSA - Dijagram konteksta ................................................................................. 18Slika 6. SSA - Dekompozicija prvog nivoa ....................................................................... 19Slika 7. SSA - Dekompozicija drugog nivoa podsistem admin 1 ......................................... 20Slika 8. SSA - Dekompozicija drugog nivoa podsistem super 2 .......................................... 20Slika 9. SSA - Dekompozicija drugog nivoa podsistem profesor 3 ...................................... 21Slika 10. SSA - Dekompozicija drugog nivoa podsistem student 4 ...................................... 21Slika 11. Prošireni model objekti veze ............................................................................ 22Slika 12. Relacioni model .............................................................................................. 23Slika 13. USE CASE - Model sistema ............................................................................. 24Slika 14. Login stranica ................................................................................................ 24Slika 15. USE CASE - Login i promena lozinke ................................................................. 25Slika 16. Pocetna strana i promena lozinke ..................................................................... 25Slika 17. USE CASE - dijagram podsistema /super ........................................................... 26Slika 18. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA ADMINISTRATORA 1 .. 27Slika 19. Stranica za administriranje administratora podsistema /super .............................. 28Slika 20. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA PROFESORA 2 .......... 29Slika 21. Stranica administracija profesora podsistema /super .......................................... 30Slika 22. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA PREDMETA ZAPROFESORA 2.1 .......................................................................................................... 31Slika 23. Stranica administracija predmeta za profesora podsistema /super ........................ 32Slika 24. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA STUDENTA 3 ............ 33Slika 25. Stranica administracija studenta podsistema /super ........................................... 34Slika 26. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA GRUPA ZA STUDENTA3.1 ............................................................................................................................ 35Slika 27. Stranica administracija grupe za studenta podsistema /super .............................. 36Slika 28. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA PREDMETA 4 ............ 37Slika 29. Stranica administracija predmeta podsistema /super .......................................... 38Slika 30. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA PROFESORA ZAPREDMET 4.1 .............................................................................................................. 39Slika 31. Stranica administracija profesora za predmet podsistema /super .......................... 40Slika 32. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA GRUPE ZA PREDMET 4.2................................................................................................................................. 41Slika 33. Stranica administracija grupe za predmet podsistema /super ............................... 42Slika 34. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA GRUPE 5 .................. 43Slika 35. Stranica administracija grupe podsistema /super ................................................ 44Slika 36. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA STUDENATA ZA GRUPU5.1 ............................................................................................................................ 45Slika 37. Stranica administracija studenata za grupu podsistema /super ............................ 46Slika 38. USE CASE - dijagram podsistema /super - ADMINISTRACIJA PREDMETA ZA GRUPU5.2 ............................................................................................................................ 47Slika 39. Stranica administracija predmeta za grupu podsistema /super ............................. 48Slika 40. USE CASE - Dijagram posistema /admin ........................................................... 49Slika 41. USE CASE - dijagram podsistema /admin – ADMINISTRACIJA PROFESORA 1 ......... 50Slika 42. Stranica administracija profesora podsistema /admin .......................................... 51Slika 43. USE CASE - dijagram podsistema /admin - ADMINISTRACIJA PREDMETA ZAPROFESORA 1.1 .......................................................................................................... 52Slika 44. Stranica administracija predmeta za profesora podsistema /admin ....................... 53Slika 45. USE CASE - dijagram podsistema /admin - ADMINISTRACIJA STUDENTA 2 ........... 54Slika 46. Stranica administracija studenta podsistema /admin ........................................... 5581/82

Projektovanje informacionih sistema Petar Gnjidić 148/06Slika 47. USE CASE - dijagram podsistema /admin - ADMINISTRACIJA GRUPA ZA STUDENTA2.1 ............................................................................................................................ 56Slika 48. Stranica administracija grupe podsistema /admin ............................................... 57Slika 49. USE CASE - dijagram podsistema /admin - ADMINISTRACIJA PREDMETA 3 ........... 58Slika 50. Stranica administracija predmeta podsistema /admin ......................................... 59Slika 51. USE CASE - dijagram podsistema /admin - ADMINISTRACIJA PROFESORA ZAPREDMET 3.1 .............................................................................................................. 60Slika 52. Stranica administracija profesora za predmet podsistema /admin ......................... 61Slika 53. USE CASE - dijagram podsistema /admin - ADMINISTRACIJA GRUPA ZA PREDMET 3.2................................................................................................................................. 62Slika 54. Stranica administracija grupe podsistema /admin ............................................... 63Slika 55. USE CASE - dijagram podsistema /admin - ADMINISTRACIJA GRUPE 4 ................. 64Slika 56. Stranica administracija grupe podsistema /admin ............................................... 65Slika 57. USE CASE - dijagram podsistema /admin - ADMINISTRACIJA STUDENATA ZA GRUPU4.1 ............................................................................................................................ 66Slika 58. Stranica administracija studenata za grupu podsistema /admin ............................ 67Slika 59. USE CASE - dijagram podsistema /admin - ADMINISTRACIJA PREDMETA ZA GRUPU4.2 ............................................................................................................................ 68Slika 60. Stranica administracija predmeta za grupu podsistema /admin ............................ 69Slika 61. USE CASE - Dijagram podsistema /profesor ....................................................... 69Slika 62. USE CASE - dijagram podsistema /profesor - ADMINISTRACIJA PREDMETA 1 ........ 70Slika 63. Stranica dostupnih predmeta podsistema /profesor ............................................ 71Slika 64. USE CASE - dijagram podsistema /profesor - ADMINISTRACIJA PREDAVANJA 1.1 .. 72Slika 65. Stranica administracije predavanja podsistema /profesor .................................... 73Slika 66. USE CASE - Dijagram podsistema /student ........................................................ 73Slika 67. USE CASE - dijagram podsistema /student - ADMINISTRACIJA PREDMETA 1 ......... 74Slika 68. Stranica dostupnih predmeta podsistema /student ............................................. 75Slika 69USE CASE - dijagram podsistema /student - ADMINISTRACIJA PREDAVANJA 1.1 ..... 76Slika 70. Stranica administracije predavanja podsistema /student ..................................... 77Slika 71. Deployment dijagram sistema .......................................................................... 7882/82