Socijalni i pravni kontekst računarstva Seminarski rad Jezik ... - ITS-u

Socijalni i pravni kontekst računarstva
Seminarski rad
Jezik na internetu
Predmetni nastavnik:
Olga Mirković
Student
Zoran Blazevic
Datum predaje
18.12.2006

Jezik na Internetu
Zoran Blazevic
Sadržaj
Istorija interneta ...........................................................................................................................................................................3
Jezici govornika i jezik interneta..........................................................................................................................................4
Jezik i stil na web sajtu .............................................................................................................................................................7
Literatura.........................................................................................................................................................................................12
Najkorišćeniji jezik – kineski ili? ..........................................................................................................................................9
Novi jezici na mrezi ...................................................................................................................................................................10
Online jezik.......................................................................................................................................................................................8
Sukob civilizacija...........................................................................................................................................................................9
Uvod .....................................................................................................................................................................................................3
Zaključak .........................................................................................................................................................................................11
2/12

Jezik na Internetu
Zoran Blazevic
Uvod
Razvoj interneta kao globalne svetske računarske mreže iziskuje paralelan razvoj
infrastrukture i servisa koje će sistem biti u mogućnosti da pruža. Pod raspoloživim servisima
se više ne razmatraju samo elektronska pošta (e-mail), prenos i razmena podataka (ftp, EDI),
rad na udaljenim računarima (telnet), prezentacije informacija (WWW) i sl., već se pažnja
mora pokloniti kreiranju, organizaciji i upotrebi raspoloživih baza podataka (pre svega
tekstualnih arhiva), inteligentnim pretraživanjima i obezbeñivanju informacija. Ovakvi servisi
traže specifičan pristup dokumentima koji su kreirani prirodnim jezicima. Bez njih internet
podiže jezičku barijeru (mreža NIJE za sve) koja onemogućava efikasan protok informacija.
Zaostajanje u aspektu razvoja kvaliteta servisa koje mreža nudi može dovesti do značajnog
narušavanja funkcionalnosti celog sistema, kao i do rasprostranjene iluzornosti da internet
nudi i ,,pronalazi” informacije koje su prisutne na mreži. Razrešenje ovakvih problema treba
tražiti u razvoju programskih sistema koji će biti podrška servisima koji obrañuju jezičke
resurse i to pre svega one koji su kreirani specifičnim nacionalnim jezikom na internetu.
Istorija interneta
Jezik interneta je povezan sa samim razvojem interneta, od početka pa do danas i da bi
smo to malo bolje razumeli, pomenućemo istoriju interneta jer ona odigrava jednu od glavnih
uloga u razvoju internet jezika.
Pre svega, pojam internet znači mreža unutar mreže, ili internkonekcija izmeñu više računara.
Internet je globalna mreža. Strukturno postoje male mreže koje se meñusobno vezuju i time
čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika
internacionalna-globalna baza podataka).
Količina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna i teško je proceniti i prikazati realno
kolika je ona zaista. Već od prvih dana pa sve do danas, internet je proslavio mnogo
"roñendana", ali koji je pravi teško će se složiti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki
tvrde kako je to 1961. god. kad je dr Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad
o packet-swiching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu roñenja interneta, jer je
tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network,
poznatiju kao ARPANET, za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će
preživeti nuklearni napad. Kao što vidimo sam internet i njegov jezik nastao je u SAD-u, gde je
govorni jezik i jezik interneta enlgeski. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih
otkrića koja su obeležila razvoj interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i
odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživački projekt. Verovatno je
najvažniji trenutak bio 1983. god. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control
Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), što je značilo prelazak
na tehnologiju kakva se i danas koristi. Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju
računara putem mreže, a 1983. godine manje od 1000 računara je bilo spojeno sa ARPANET
koristeći relativno primitivni Netvork Kontrol Protokol, koji je uprkos mnogim ograničenjima,
bio upotrebljiv u malim mrežama i nije bio dovoljno fleksibilan za širu upotrebu. Kako se
ARPANET eksponencijalno povećavao, videlo se kako je potreban opštiji pristup
komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve veći zahtevi i stvarana je sve
komplikovanija mreža računara. Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP
protokol, jednom je rekao: "Stvorili smo protokol koji će se koristiti i u velikim mrežama s
velikim brojem računara, protokol koji će nositi internet budućnosti, što je značilo da mora biti
fleksibilan kako bi različite mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju".
Naime, već je tada bilo jasno kako će internet biti velika mreža sastavljena od velikog broja
manjih mreža. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontraverzan: neki delovi informatičke zajednice
želeli su prihvatanje drugih standarda, a najviše se pominjao Open System Interconection
Protocol.
3/12

Jezik na Internetu
Zoran Blazevic
ARPANET je pre službenog prelaza na TCP/IP u nekoliko navrata isključio NCP prenos podataka
kako bi uverio «neverne tome» da se NCP može isključiti po želji. Vinton Cerf i Robert Kan
počeli su rad na novom protokolu puno pre 1983. godine, tačno 10 godina ranije javila se ideja
o novom protokolu, a sledećih godina su se razvijali i usavršavali detalji protokola koji će
promeniti istoriju. Implementacija TCP/IP-a u tadašnje vreme i operativne sisteme trajala je
skoro 5 godina, dok je na ARPANET (slika 1) bilo spojeno oko 400 računara.
Slika 1. ARPANET mreža iz 1983 god.
Situaciju je pojednostavio detalj što su mnogi računari koristili Packet Radio i Packet Satellite
koje su već nekoliko godina radile sa TCP/IP protokolom. Ovo je po mome mišljenju jedan od
bitnih dogañaja, koji je uticao na internet jezik, jer od samog početka i godinama srž samog
interneta je osnovana na engleskom jeziku i samim tim to je dovelo do toga da kada
pominjemo internet jezik, da automatski mislimo na engleski. U daljem radu ćemo pogledati
dali se tu šta promenilo i dali je engleski kao internet jezik ostao glavni ili možda Kinezi
prevaziñu sve to, pošto su oni momentalno sa gledišta razvoja jedna od većih konkurencija
internet jeziku.
Jezici govornika i jezik interneta
Možda najkompletnija informacija o broju korisnika interneta odnosi se na analizu
pristupa po kriterijumu maternjeg jezika korisnika. Kao objekat analize uzima se broj
pojedinaca - govornika odreñenog jezika, koji imaju pristup internetu. Ovakav metodološki
pristup je dobar u tom smislu što prevazilazi teritorijalna odreñenja, vodeći se idejom da
govornici jednog jezika pristup internetu pre svega ostvaruju preko sajtova na tom jeziku. S
druge strane, ovakav pristup problemu distribucije korisnika nosi taj nedostatak što ne uzima
u obzir široku rasprostranjenost govornika engleskog i drugih jezika kao stranih. Poznavanje
engleskog i drugih jezika koji su široko zastupljeni na internetu označava prednost za korisnike
interneta; bez sumnje, u sredinama sa niskim pristupom internetu, koje logično mora da prati i
nizak razvoj internet prezentacija na maternjem jeziku, pristup se odvija preko stranih jezika,
pre svega engleskog.
Prema procenama, u svetu je krajem 2002. godine bilo oko 619 miliona korisnika, od toga
36.5% korisnika sa engleskog govornog područja, 35.5% korisnika koji sa područja evropskih
jezika isključujući engleski, i 28.3% korisnika sa područja azijskih jezika.
Na sledećem grafikonu prikazujemo distribuciju korisnika interneta prema maternjim jezicima
(slika 2):
4/12

Jezik na Internetu
Zoran Blazevic
250
Kor.u milionima
200
150
100
50
0
GB
CHN
J
E
D
COR
F
P
R
NL
ostali
I
Slika 2. Distribucija korisnika Interneta u svetu prema maternjim jezicima korisnika (izvor: agencija Global
Reach, septembar 2002.)
Očigledna je dominacija broja korisnika sa engleskog govornog područja i govornih područja
drugih evropksih jezika; meñutim, nasuprot široko rasprostranjenom shvatanju da je engleski
neprikosnoveno "jezik interneta", na drugom i trećem mestu se nalaze govornici kineskog i
japanskog jezika.
Zemlja porekla web-prezentacije odnosi se na geografsku lokaciju organizacije, pojedinca ili
pojedinaca koji su je postavili i održavaju je. Ovo odreñenje nema nikakve veze sa fizičkom
lokacijom servera na kome se sajt hostuje. Distribucija sajtova na svetskoj mreži, prema
zemlji porekla, po OCLC-u (Online Computer Library Center) izgleda ovako (Slika 3):
Slika 3. Procenat sajtova prema zemlji porekla
U istraživanju OCLC-a, interesantna je analiza zastupljenosti jezika u kojima je formulisan
tekstualni sadržaj sajtova.
5/12

Jezik na Internetu
Zoran Blazevic
Rezultate do kojih su došli eksperti ove organizacije nećemo predstavljati vizuelno, pošto cifre
u ovom slučaju govore same za sebe: čak 72% sajtova ne svetskoj mreži je na engleskom
jeziku, sledi nemački sa 7%, japanski sa 6%, španski i francuski sa po 3%.
Znači, za razliku od zaključka do kojeg smo došli u analizi distribucije pristupa internetu u
svetu, gde se pokazalo da su korisnici interneta tek u 36.5% govornici engleskog jezika,
vidimo ovde da engleski ipak jeste jezik interneta.
Engleski jezik, kao što smo videli, nametnuo se kao ubedljivo vodeći jezik kojim se predstavlja
sadržaj na svetskoj mreži. Meñutim, podaci o broju korisnika interneta prema tome koji je
njihov maternji jezik pokazuju da dominacija govornika engleskog nije apsolutna. Opet, imamo
i podatke koji ukazuju na to broj web-prezentacija prema zemlji pripadnosti ne prati
distribuciju korisnika interneta prema maternjem jeziku. Na šta ukazuje ovo činjeničko stanje
stvari? Koje su moguće posledice ovih nesrazmernih odnosa po budući razvoj?
Pre svega, osnovni antagonizam koji se nameće je onaj izmeñu broja korisnika /govornika
/sajtova engleskog, kineskog i japanskog jezika. S obzirom na priraštaj u broju korisnika koji
beleži Kina, kao i na stratešku poziciju ove zemlje kao globalnog igrača, osnovna napetost u
razvoju informacionog društva će počivati na relacijama SAD - Kina. Kina, s jedne strane, ima
sva prava da se oseća kulturno ugroženom: njeni korisnici protestuju zbog ukidanja pristupa
pretraživaču Google, koji ih, prema navedenim podacima, neće odvesti na veliki broj stranica
na kineskom jeziku.
Pitanje je zašto razvoj web-prezentacija na kineskom jeziku zaostaje za brojem prezentacija
na drugim jezicima. Pre svega, možemo da pretpostavimo da se radi o efektima ekonomske
prirode: tadašnjih 160 miliona korisnika interneta u SAD predstavljaju daleko zanimljivije
tržište i po broju i po platežnoj moći, što predstavlja stimulaciju za razvoj najrazličitijih
ecommerce inicijativa na mreži. Dalje, ne treba ispuštati iz vida ni činjenicu da se veliki broj
javnih web-prezentacija razvija dvojezično kako bi bile značajne za veći broj korisnika, kao i to
da je drugi jezik u takvim slučajevima skoro uvek engleski. Trenutno stanje na internetu je
takvo da bez dobrog poznavanja engleskog jezika korisnik može da iskoristi zapravo veoma
mali deo mogućnosti koje mreža pruža.
Pitanje koje je na ovom mestu teško diskutovati - prosto zato što mu je neophodno posvetiti
zasebnu analizu - je pitanje kulturnog uticaja koji zapadna civilizacija na čelu sa SAD vrši na
Kinu i druge zemlje putem Interneta, kao i pitanje procene kakva će biti reakcija na taj uticaj.
Široka zastupljenost engleskog jezika na mreži, zastupljenost koja ga čini standardom u
pravom smislu reči, uveliko predstavlja i zastupljenost odreñene strukture stavova koji se
mrežom propagiraju. Daleko od ma kakve teorije zavere prema kojoj bi ovakav proces bio
centralno rukovoñen i politički odreñen, on je sasvim prirodan i tiče se ne samo semantičkih
aspekata sadržaja koji se nalaze na mreži, već i osobina jezičkih formi kao takvih. Razvoj
interneta? U ovom kontekstu, vreme je da shvatimo kako razvoj interneta u kontekstu procesa
globalizacije uvek predstavlja nelinearno ubrzanje i širenje efekta inicijalnih uslova u kojima je
mreža nastala. Ovi uslovi su, antropološki posmatrano, potpuno "anglo-saksonski", a kako će
druge civilizacije reagovati na distribuciju ovih inicijalnih parametera u situaciji kada ne mogu
da "odbiju" uticaj kao takav, ostaje da se vidi. Dobar deo te rekacije zavisiće od budućih
odluka Kine po pitanju sopstvene strategije internet razvoja, ulaganja u razvoj prezentacija na
kineskom jeziku kao i fundametalnih odluka vezanih za distribuciju operativnih sistema
(Microsoft Windows/distribucije Linux-a) i status piratskog softvera.
Nažalost, pored Kine koja jeste globalni igrač, dominira i sumorna slika o ogromnom broju
"autsajdera" koji svakako podležu kulturnom uticaju Zapada, pre svega kroz dominaciju
engleskog jezika na mreži. Kao što je već napomenuto, mreža se razvija na bazi koja je već
izgrañena vrednostima fundamentalnih parametera: distrubucije svetske populacije, jezika,
kapitala i političke moći. Ništa ne može da utiče na razvoj interneta kao istorijske okolnosti u
samim početnim momentima njegovog razvoja.
6/12

Jezik na Internetu
Zoran Blazevic
U tom smislu, ako se već o civilizacijama govori "u sukobu", Zapad ulazi u igru sa daleko
najpovoljnijim pozicijama, čak i ako ne posmatramo samo aktuelnu političko-ekonomsku
situaciju - fundamentalno, ideja automatske obrade informacija, kao i sva matematička teorija
na kojoj ona počiva.
Proizvod je zapadnog kulturnog nasleña i zapadnog arhetipa kontrole koji je kulminaciju
doživeo u pozitivističkom idealu nauke, a ostvarenje u disciplini kakva je kibernetika. Prednost
koja je sada jasno vidljiva, Zapad je stvorio mnogo pre nego što je stvorio globalni sistem
komunikacije u materijalnom smislu, i standard razmene informacija koji predstavlja internet.
Pitanje zastupljenosti različitih kultura na internetu je zanimljivo jer tek sagledano iz više
perspektiva pruža "the big picture" globalizacije: s jedne strane, dominacija jednog svetskog
jezika nad ostalima je skoro pa neophodna u procesu kao što je globalizacija, s druge strane,
pitanje je koliko se vrednosti pojedinačnih kultura gube u toj dominaciji, i treće, možda
najvažnije za sve nas, je to što ubrzani trend razvoja mreže diktira tajming bitnih odluka
vezanih za ovu problematiku.
Jezik i stil na web sajtu
Jezik i stil je od neprocenjive važnosti u kominikaciji, na osnovu koje pored i posle prvog
utiska, procenjujemo sagovornika. Nema razloga da komunikacija na relaciji web sajt –
korisnik ne podleže istim pravilima.
Čini mi se da je pored naše poslovične bahatosti u komunikaciji jedan od glavnih
krivaca i nepoznavanje engleskog jezika. Mnogi vlasnici web sajtova imaju solidno znanje
engleskog, dovoljno za svakodnevnu komunikaciju, ali tako površno znanje dovodi do raznih
problema.
Teško je prosečnom Srbinu da sa engleskog prevede rečenicu ”please enter your password”.
Većina ljudi ne shvata prvi deo ”please”, oni misle da time nekoga mole za nešto. To
jednostavno nije slučaj, to je u engleskom deo svakodnevnog govora i na taj način izražavate
poštovanje prema drugoj osobi. Često se ljudi pri pisanju važnih mejlova pitaju ”a šta se tu
stalno nešto moli?”. Skoro se uvek piše: ”please ovo, please ono”. A dok klijent koji odgovara
na mejl: ”please do this, please do that” – misli se nešto da klijent: “moljaka”? To je
jednostavno način komunikacije civilizovanih ljudi, niko nikoga ne moli, a to “please” je čak
teško pravilno prevesti na srpski jezik.
Ako Srbin uspe i da ”uvuče” nekako to čuveno ”please”, ostatak obično prevedu kao ”unesi
password”. Osim što je u imperativu (zapovedno) i što se obraćate u drugom licu, vrlo je grubo
i ne priliči komunikaciji sa osobama prema kojima treba da budete uljudni. Zar je to teško
prevesti kao ”unesite password”. Zar je teško dodati i reč ”molimo (Vas)” ispred toga, pa bi na
primer rečenica mogla da se prevede sa ”molimo (Vas) unesite password”. Da bi bili potpuno
precizni, pošto se korisnici obično zbunjuju na mestima na kojima to najmanje očekujemo pa
da bi izbegli pitanja tipa ”a koji password da unesem”, dodaćemo i reč ”svoj” što je pravilnije
nego “tvoj” ili ”vaš”. Dakle rečenica ”please enter your password” bi trebala da se prevede kao
”Molimo Vas unesite svoj password”. Srpski jezik je mnogostruko bogatiji od engleskog, zašto
ga ne koristiti?
Kada uporedimo “Unesi password” i “Molim Vas unesite svoj password”, zar ovo drugo ne zvuči
bolje? A ništa ne boli da se prevede kako treba. Korisnik to možda neće primetiti, jer tako i
treba da bude, ali će sigurno primetiti ako mu se obratite sa ”unesi password”. Možda čak
proradi i onaj čuveni inat „e baš sad neću kad mi tako nareñuješ“.
Dalje je stvar odluke, neki insistiraju da se sve prevede doslovce, pa bi u tom slučaju trebali
da prevedemo i reč ”password” u odgovarajuću srpsku reč. U ovom slučaju imamo sreće jer
takva reč postoji, ali to ipak nije ”šifra” već ”lozinka”. Nemojte prevoditi ”password” kao
”šifra”, jer šifra označava nešto drugo.
7/12

Jezik na Internetu
Zoran Blazevic
Online jezik
Otvaranje problematike onlajn jezika i njegovog definisanja postavlja prvi problem: da li
on pripada pisanom ili govornom jeziku. S jedne strane onlajn jezik se može predstaviti pre
kao pisani jezik: jezik na četovima, u imejlovima i sl. suviše je ograničen i usporen da bi se
mogao poistovetiti sa govornim jezikom i njegova forma je pisana. S druge strane, web strane
i imejlovi su previše kratkotrajni i lako prepravljivi da bi se mogli poistovetiti sa pisanom reči.
Na kraju krajeva, net-govor (eng. netspeak) više liči na pisani jezik koji je na neki način
skrenuo na put govornog jezika nego govorni jezik koji je zapisan. Stoga je pojam net govora
kao posebne vrste interakcije - trećeg medijuma, koji razvija svoja sistematska pravila u
skladu sa novim okolnostima.
Jezik na internetu je nestandardan, čak neozbiljan, tolerantan kada je reč o gramatičkim
greškama i greškama u pisanju, pa opšte mišljenje je da će on iskvariti jezik, "tehnicirati" ga.
Net-govor je takav fenomen da će on promeniti način na koji u fundamentalnom smislu
posmatramo jezik, jer je on lingvistička neobičnost - istinski novi medijum. Svidelo se to nama
ili ne, ne možemo ga ignorisati."
Karakteristike net-govora kao medijuma i način njegovog pozicioniranja:
• Jezik imejlova. Očito je da su sadržaji imejlova i struktura raznovrsni. Jezik u njima
uslovljen je i vanlingvističkom situacijom - svrhom i recipijentom. U posebnom se razmatra da
li je uopše moguće generalizovati jezik imejlova.
• Jezik četova. Jezik u čet sobama je vrlo karakterističan i u nekom smislu unificiran onlajn
jezički varijetet, sa brojnim pravilima. Ipak i u ovom slučaju vanligvistički faktor -
jednovremenost / sinhronizovano vreme, utiče na njegovu šarolikost. Četovi se odvijaju u
realnom vremenu - sinhrone grupe i četovi s "vremenskom zadrškom" - asinhrone grupe.
• Jezik virtualnog sveta. Na koji način se stvaraju i podržavaju izmišljeni identiteti u
igricama i sl. - poigravanje sa tekstom i slikom.
• Jezik i jezici na netu. Da li jezik weba ima neku doslednost, postojanost, neku vrstu
sistematizovanosti, te da li je stoga odgovarajućim generalizacijama moguće izvoditi
lingvističke zaključke o ovom jezičkom varijetetu.
Najkorišćeniji jezik – kineski ili?
Prema procenama Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine (World
ntellectual Property Organization - WIPO), do 2007. godine će dominatan jezik web-a postati
kineski. Mreža je izmišljena u SAD-u, gde je i prvo počela da se koristi, pa je i prirodno da je
engleski jezik na web-stranicama bio preovlañujuć. Još uvek je tako, ali se razlika u broju
stranica na engleskom i ostalim jezicima sve više smanjuje. Takoñe, povećava se i broj
korisnika interneta čiji maternji jezik nije engleski.
WIPO predviña da će prvi put na Mrežu biti povezano više korisnika kojima je engleski drugi
jezik nego onih kojima je on maternji. Ova organizacija smatra, da čak jedna trećina korisnika
engleski uopšte neće govoriti, tačnije, koristiće isključivo svoj maternji jezik na internetu.
8/12

Jezik na Internetu
Zoran Blazevic
Velika prepreka korišćenju Mreže na maternjem jeziku bila je neprilagoñenost prikazu
specifičnih znakova, ali je sada i taj problem rešen, pa više nisu retke web-stranice isključivo
na kineskom (slika 4) ili arapskom jeziku.
Slika 4. Kinesko slovo
Od svih nacija na svetu Kinezi, naravno, imaju najveći potencijal kada govorimo o rastu broja
korisnika interneta. Iako trenutno vrlo malo Kineza (27 miliona) u odnosu na ukupan broj
staniovnika (1,3 milijarde) koristi Mrežu, primetan je brzi rast: do pre dve godine je u
najmnogoljudnijoj zemlji bilo samo 4 miliona surfera. Predviña se da će stopa rasta biti još
veća, pa će i kineski postati preovlañujući jezik na internetu.
Sukob civilizacija
Vrlo zanimljiva tema o kojoj bi trebalo da se dosta diskutuje. Jezici su bogatsvo sveta i
što ih je više to je bolje, ali što je više jezika, to je veća podela. Za stvaranje jedne velike
globalne virtuelne kulture, uslov je da postoji jedan univerzalni jezik, jezik koji će svima biti
prihvatljiv, da komuniciraju, vrše razmenu informacija. Iz statistika smo videli da engleski jezik
polako preuzima ulogu univerzalnog jezika, jezika kojim ćemo komunicirati preko interneta.
Možemo navesti jedan primer: ljudi da bi mogli da koriste računare i operativne sisteme,
morali su da nauče nekoliko kratkih engleskih reči, a sada da bi mogli da koriste internet i
informacije koje nudi internet, moraju da nauče nekoliko dužih engleskih reči. Primer je malo
trivijalan, ali najbolje dočarava kako engleski preuzima ulogu univerzalnog jezika, tj. ulogu
jezika interneta. Zašto je to tako?
Preko 70 % sadržaja web stranica je na engleskom jeziku i ljudi da bi mogli nešto više da
saznaju, da prošire svoje znanje, moraju da uče engleski jezik, kako bi mogli da razumeju taj
sadržaj. U statistikama vidimo da je najveći broj korisnika sa engleskog govornog područja i to
jos više potvrñuje dominaciju engleskog jezika kao jezika interneta. Ja bih se sa ovim i
konačno složio, da je engleski jezik definitivno “jezik mreže”, kao što smo videli u tekstu. Gde
god da se okrenemo na internetu, uvek nalazimo engleski jezik, što potvrñuje dominaciju
engleskog jezika. Izdvojio bih jednu veoma značajnu pojavu na internetu, koja po meni
doprinosi smanjenju digitalnog jaza, a to je da webmasteri van engleskog govornog područja,
prave dvojezične web stranice, stranice koje nude sadržaj na maternjem jeziku i na nekom
drugom jeziku, a to je uglavnom engleski jezik. Time oni čuvaju svoj jezik i nude informacije
na lokalnom nivou, a svetu sebe predstavljaju na engleskom jeziku i tako oni postaju deo
globalne virtuelne kulture. Ovakvih stranica treba da bude više, jer tako doprinosimo da
engleski jezik i zvanično postane univerzalni jezik, kojim ćemo da komuniciramo u globalnoj
virtuelnoj kulturi. Ovde se mogu javiti problemi, kako će pojedine kulture da prihvate engleski
jezik. To bi se moglo rešiti, tako što bi se onda stvorio jedan bolji univerzalni jezik, jedan novi
jezik mreže, koji bi bio svima prihvatljiv, ali onda bi morali da krenemo iz početka, a to je
veliki posao.
9/12

Jezik na Internetu
Zoran Blazevic
Znamo da se mreža razvija na bazi koja je već izgrañena vrednostima fundamentalnih
parametara: distribucije svetske populacije, jezika, kapitala i političke moći. “Ništa ne može da
utiče na razvoj interneta kao istorijske okolnosti u samim početnim momentima njegovog
razvoja”. U tom pogledu, ako se već govori o jeziku, onda engleski jezik ima daleko
najpovoljniju poziciju. Prema tome, nema sumnje da će engleski jezik, postati univerzalni
jezik, jezik interneta, jezik mreže.
Novi jezici na mreži
Sve do nedavno podrazumevalo se da je jezik interneta engleski. Meñutim, zahvaljujući
sve većoj internacionalizaciji ovog elektronskog medijuma pojavile su se i nacije kojima ne
prija to što se engleski jezik kiti titulom Lingua franca interneta.
U kritikama prednjači Francuska. Engleski je odavno izazvao zabrinutost u ovoj zemlji, a sada
se kao pretnja pojavio i internet. Razlozi su jaki: prema istraživanjima iz 1998. godine samo
dva procenta svih lokacija na Mreži bilo je na francuskom.
Iz dana u dan sve je više kompanija koje posluju i na tržištima na kojima dominantan jezik
nije engleski već kineski ili španski. Posledica toga je da se ovi jezici sve više pojavljuju i na
internetu. To znači da je Mreža daleko od toga da se na njoj uspostavi nekakav virtuelni
Esperanto. Mada se giganti iz oblasti poslovanja i kulture bore za hegemoniju na Webu, mnoge
manje nacije u internetu vide mogućnost za promociju sopstvenih jezika.
Dobar primer je Vels sa svega tri miliona stanovnika. Velšani su se vekovima borili za svoj
identitet u okviru Ujedinjenog kraljevstva kojim je dominirala Engleska. U svetu mnogi i danas
misle da je Vels deo Engleske, ali se to promenilo posle odluke Laburista da se Velsu do
izvesne mere odobri samouprava.
Time je Vels odjednom postavljen u poziciju nove nacije koja je došla u priliku da promoviše
svoj stari jezik na najnovijem komunikacionom dostignuću, internetu. Pre 100 godina polovina
populacije govorila ja velški, antički keltski jezik. Do 1960. god. preostalo je svega 20
procenata onih koji govore velški i on je izgubio svoje mesto u mnogim oblastima, naročito u
trgovini i poslovanju. Odbor za očuvanje velškog jezika (Bwrdd yr Iath Gymraeg) nastoji da to
ispravi.
Posle trideset godina borbe velški je ponovo živ jezik. Na internetu se promoviše kroz ćaskanje
u diskusionim grupama, emitovanjem programa sa radio-stanica i formiranjem multilingvalnih
lokacija na Webu.
Vels bi mogao biti dobar primer drugim malim nacijama koje bi internet mogle da iskoriste za
sopstvenu promociju i ekonomski napredak.
10/12

Jezik na Internetu
Zoran Blazevic
Zaključak
Kroz ovaj rad smo se upoznali sa razvojem interneta i njegovog jezika. Svaka
civilizacija u današnjem društvu smatra svoj jezik za najidealniji za internet, ali same statistike
i činjenice nam pokazuju nešto drugo, da najzastupljeniji jezik na internetu ostaje još uvek
engleski. Ne samo na internetu, nego i sa govornog aspekta smo u mogućnosti da sa dobrim
pozavanjem engleskog jezika proñemo skoro celi svet i skoro bilo gde da odemo uvek će se
naći neko sa kime možemo da komuniciramo na engleskom jeziku. Alternativa da zemlje u
svetu zadrže svoj jezik na internetu jeste, da se sve više prave sajtovi sa maternjem jeziku, a
da bi njihov sajt bio prisutan u celome svetu dodatno još i na engleskom. Činjenica je, da su se
Kinezi po statistici distribucije korisnika interneta u svetu prema maternjem jeziku korisnika
dosta brzo razvili, gde ne smemo da zaboravimo da njihova zemlja ima skoro 1.4 milijardu
stanovnika i da se po tom pitanju može očekivati još veći razvoj. Moje mišljenje po pitanju
internet jezika je da će engleski ostati glavni jezik. Budimo realni, za koje vreme možemo da
naučimo engleski jezik, a za koje vreme komplikovani kineski jezik, mislim da to govori sve.
11/12

Jezik na Internetu
Zoran Blazevic
Literatura
www.danas.co.yu
www.ekonomist.co.yu
www.wikipedia.com
www.emagazin.co.yu
www.pcwelt.de
12/12