Socijalni i pravni kontekst računarstva Seminarski rad Jezik ... - ITS-u

Jezik na Internetu
Zoran Blazevic
Znamo da se mreža razvija na bazi koja je već izgrañena vrednostima fundamentalnih
parametara: distribucije svetske populacije, jezika, kapitala i političke moći. “Ništa ne može da
utiče na razvoj interneta kao istorijske okolnosti u samim početnim momentima njegovog
razvoja”. U tom pogledu, ako se već govori o jeziku, onda engleski jezik ima daleko
najpovoljniju poziciju. Prema tome, nema sumnje da će engleski jezik, postati univerzalni
jezik, jezik interneta, jezik mreže.
Novi jezici na mreži
Sve do nedavno podrazumevalo se da je jezik interneta engleski. Meñutim, zahvaljujući
sve većoj internacionalizaciji ovog elektronskog medijuma pojavile su se i nacije kojima ne
prija to što se engleski jezik kiti titulom Lingua franca interneta.
U kritikama prednjači Francuska. Engleski je odavno izazvao zabrinutost u ovoj zemlji, a sada
se kao pretnja pojavio i internet. Razlozi su jaki: prema istraživanjima iz 1998. godine samo
dva procenta svih lokacija na Mreži bilo je na francuskom.
Iz dana u dan sve je više kompanija koje posluju i na tržištima na kojima dominantan jezik
nije engleski već kineski ili španski. Posledica toga je da se ovi jezici sve više pojavljuju i na
internetu. To znači da je Mreža daleko od toga da se na njoj uspostavi nekakav virtuelni
Esperanto. Mada se giganti iz oblasti poslovanja i kulture bore za hegemoniju na Webu, mnoge
manje nacije u internetu vide mogućnost za promociju sopstvenih jezika.
Dobar primer je Vels sa svega tri miliona stanovnika. Velšani su se vekovima borili za svoj
identitet u okviru Ujedinjenog kraljevstva kojim je dominirala Engleska. U svetu mnogi i danas
misle da je Vels deo Engleske, ali se to promenilo posle odluke Laburista da se Velsu do
izvesne mere odobri samouprava.
Time je Vels odjednom postavljen u poziciju nove nacije koja je došla u priliku da promoviše
svoj stari jezik na najnovijem komunikacionom dostignuću, internetu. Pre 100 godina polovina
populacije govorila ja velški, antički keltski jezik. Do 1960. god. preostalo je svega 20
procenata onih koji govore velški i on je izgubio svoje mesto u mnogim oblastima, naročito u
trgovini i poslovanju. Odbor za očuvanje velškog jezika (Bwrdd yr Iath Gymraeg) nastoji da to
ispravi.
Posle trideset godina borbe velški je ponovo živ jezik. Na internetu se promoviše kroz ćaskanje
u diskusionim grupama, emitovanjem programa sa radio-stanica i formiranjem multilingvalnih
lokacija na Webu.
Vels bi mogao biti dobar primer drugim malim nacijama koje bi internet mogle da iskoriste za
sopstvenu promociju i ekonomski napredak.
10/12