broj 24 - DRVOtehnika

sposobnostima predstavljaju potencijal organizacije da realizuje poslove,iskoristila zavisiće njen opstanak na tržištu.vne zabludePIŠE: doc. dr Dragan Škobaljstandarda 19 puta pominje tačka 4.2.4 koja govori o obaveznim zapisima.Zaključenje projekta mora da bude praćeno odgovarajućimizveštajima koji će sumirati glavne rezultate projekta i utrošene resurse.Za to postoje bar dva praktična razloga:· Da bi se rezultati i iskustva stečena na posmatranom projektumogla koristiti u budućim projektima, kao deo organizacijskogznanja.· Da se sređeni podaci o obavljenom poslu mogu koristiti u marketingaktivnostima organizacije, u cilju dokazivanja referenci kojetreba da pomognu da organizacija dobije nove poslove.Ukoliko se dokumentacija ne sredi u periodu okončanja projekta,kada je svima sve sveže, kasnije je to mnogo teže uraditi!Razlozi za ovo upozorenje su jasni – kao rukovodilac projekta i/ili član projektnog tima najbolje znate šta je važeće a šta ne, šta suradne verzije, a šta finalne itd. kada vas angažuje novi zadatak, teškoćete naći vremena da se bavite prošlošću. Isto je i sa informacijamao upravo završenom projektu.Ako vašoj organizaciji reference o završenim projektima imajuvrednost za buduće poslove, sistemskim rešenjem kroz odgovarajućadokumenta sistema menadžmenta kvalitetom treba da utvrditeobavezu rukovodioca projekta da obavi i ovu aktivnost, jer jenjemu to najlakše!Dovoljno znamo, šta treba više da učimo!?Ovo se često može čuti, posebno u našim uslovima, gde ljudismatraju da su formalnim završetkom nekog nivoa škole završilisvoje obrazovanje za uvek, do kraja radnog veka. Više puta sam isticaoda se okruženje u kome radimo intenzivno menja i da na tržištumogu opstati samo oni koji se tim promenama prilagođavaju.Ako izuzmemo neke promene u proizvodnom programu i organizacionojstrukturi, najznačajniji oblik prilagođavanja promenama jestalno učenje, kako na nivou pojedinca tako i na nivou organizacije.U tom svetlu mi pitanja koja dobijem od nekih ljudi u stilu dokle ćešveć više da učiš? deluje besmisleno.Doživotno obrazovanje ima sve više značaja u vremenu kada seveoma brzo rađaju nove profesije, a neke stare struke se gase. Čovekmora da se prilagođava zahtevima novog vremena.Ovo pravilo nije dobro,pa nemamo obavezu da ga poštujemo!?Nepoštovanje pravila bilo koje vrste je negativna pojava širokorasprostranjena u našim uslovima. Iz tih razloga često pričam oiznenađenju koje sam doživeo kada sam u jednoj knjižari u Cirihuvideo jednu knjigu koja je predstavljala uputstvo za ljude koji dolazeda žive u Švajcarskoj, u kojoj je do detalja objašnjeno sve onošto treba da znaju od procedure na aerodromu pri dolasku, do kupovinekarti za voz i bacanje smeća (odvojeno papir, belo, zeleno ibraon staklo). Da nisam video svojim očima, ne bih verovao! Istovremeno,nisam čuo nikoga da govori kako su mu zbog uređenostimnogih stvari ugrožena njegova demokratska prava i slobode!Pravila regulišu obaveze i prava – vaše obaveze da bi se zaštitilaprava drugih, obaveze drugih da bi se zaštitila vaša prava!Verovatno nismo jedini koji ne poštujemo pravila, ali smo utom pogledu ipak različiti od drugih. Po čemu? Rekao bih po tri segmenta:· Nekada smo toliko nestrpljivi da počnemo sa nepoštovanjemAutor ovog teksta je zaposlen u preduzeću VUJIĆ Valjevopravila, da ne možemo da sačekamo da se ona uspostave! Kolikoputa sam bio u situaciji da neki ljudi iz okruženja insistiraju da seneko pravilo definiše (Zašto niste napisali pravilo igre, da bi mi znalikako da se ponašamo?), iako sam znao da će biti prvi koji ga krše –nepostojanje pravila lišava ih zadovoljstva koje imaju kada ih krše!· Daju se primedbe za promenu sistema i pre nego što je uopšteviđen na delu!?· Pravila uspostavljenih sistema volimo da primenjujemo selektivnatj. ona koja nam odovaraju poštujemo, a ona druga smatramološim i sebi dajemo pravo da ih iz tih razloga ne poštujemo!Da bi jedna organizacija ili projekat funkcionisali jedini način jeda svi učesnici poštuju proklamovana pravila, uključujući i postupakizmene tih pravila – sve dok se pravila ne promene ona morajuda važe da bi svi učesnici znali kako da se ponašaju. U suprotnom,vladaće haos koji nije dobar ni za organizaciju, ni za projekat, ni zapojedinca, sem onih koji hoće da love u mutnom!Sve to treba da bude u računaru,samo da se pritisne dugme!?Nema nikakve dileme da su informacioni sistemi postali deonašeg svakodnevnog života. Po nedavno objavljenim rezultatimaistraživanja vršenih u 2006. godini, nešto manje od 34 % građanaSrbije u populaciji od 16 do 74 godine koristi računar, a oko 24 %koristi internet. Međutim, uprkos sve većoj informatičkoj pismenosti,još uvek ima dosta zabluda i predrasuda kojima je zajedničkoprecenjivanje značaja informacionih tehnologija. Izdvojićemo dvastava koji su direktno povezani sa ovom temom:· Računari, informacioni sistemi i softverski alati za upravljanjeprojektom ne mogu sami od sebe da reše naše probleme, oni predstavljajusamo alat koji treba da nam pomogne da lakše obavimosvoj posao. Da bi uspešno koristii taj alat, moramo njime ovladati idobro znati šta hoćemo!· Da bi imali punu korist od informacionog sistema, moramoobezbediti redovno priticanje informacije iz procesa rada na projektui definisati oblike izveštaja koje želimo.Ako niste spremni da snabdevate informacioni sistem informacijamavezanim za projekat na kome radite, nemojte očekivati daćete pritiskom na dugme dobiti informacije koje su vam potrebne!Drugim rečima, da bi imali na raspolaganju informacije koje sunam porebne za rad na projektu ili za druge segmente u funkcionisanjuorganizacije, moramo uložiti ogroman rad kako bi obezbedilida iz procesa koji se na projektu ili organizaciji odvijaju pružimo svepotrebne podatke, koji će zatim, putem odgovarajućih aplikacija zanjihovu obradu, formirati informacije koje želimo. Tu nema nikakvečarolije! Tek tada možemo računati da će informacije postepenoprerasti u znanje, pre svega ono organizacijsko, koje koristi minulirad u organizaciji i realizaciji tekućih i budućih projekata, tek kadato obezbedimo, možemo računati da ćemo nešto korisno dobiti kadapritisnemo dugme. Da bi to postigli, moramo da se angažujemosvi u organizaciji, a ne samo vi dole u službi QMS.Kvalitet je skup!?Ako ste neko ko je na neki način zadužen za obezbeđenje kvalitetau svojoj organizaciji iliti na projektu ovaj komentar ste čuli. Zaposleni,a posebno oni koji nisu suviše u temi, time u stvari žele dakažu da vas oni izdržavaju, jer vi ništa korisno ne radite. Sa drugestrane, rukovodstvo vam to povremno prebaci kroz komentar Znašli ti koliko sam ja sve to morao da platim – obuku, konsultante, poseteproverivača…?Šta bi trebalo da bude odgovor i jednima i drugima?Sistemi menadžmenta kvalitetom su praktično besplatni, ako seuporede sa štetom koja može nastati ako oni ne funkcionišu!U literaturi postoji tzv. Krozbijevo pravilo, 1 – 10 – 100.Pravilo glasi:· Ako organizacija uloži 1 $ na prevenciju, štedi 10 $ na postupcimaocene i korekcije i 100 $ na greškama, koje se ne pojavljuju jerje to blagovremeno sprečeno.· Ako organizacija ne uloži 1 $ na prevenciju, moraće da uloži 10oktobar 2009. DRVOtehnika 24/2009 43