broj 24 - DRVOtehnika

INDUSTRIJSKA PROIZVODNjA i SPOLjNOTRGOVINSKA RAZMENAU SRBIJI, od januara do avgusta 2009. godineznakova oporavkaDrvna industrija i dalje u ozbiljnim problemimaPIŠE: dipl.ing. Rašo MilićU prvih devet meseci ove godine industrijska proizvodnja u Srbiji jeu proseku manja za 16,2% nego u istom periodu lane. U sektoruprerađivačke industrije zabeležen je pad od 20,9%.U avgustu su, međutim, zabeleženi neki znaci oporavka.Stanje u drvnoj industriji Srbije je teže od podnošljivog proseka, jer jefizički obim proizvodnje u drvnoj industriji u prve tri četvrtine ovegodine zabeležio pad od 44,5%, a proizvodnja nameštaja je manjaza 38,0% nego u istom periodu prošle godine. Dakle, ako posmatramoindustrijsku proizvodnju po sektorima i oblastima, možemo zaključitida se jedan od najvećih padova proizvodnje upravo desio u preradidrveta i plute, a onda i u proizvodnji nameštaja.Uz niz problema, kriza je značajno uticala napad cena nekih proizvoda od drveta.Drvoprerađivači očekuju više razumevanja i konkretne pomoći od državei javnih preduzeća šumarstva. U zatvorenom krugu, izgleda,nikome nije lako.I pored teškoća, već postoje prvi znaci blagog oporavka na svetskomtržištu, koji bi trebalo da u narednim mesecima dovedu doneznatnog rasta privredne aktivnosti u svetu.najviše se izvozila odeća, gvožđei čelik, zatim žitatice i proizvodiod njih, voće i povrće iobojeni metali, a najveći uvozje kod drumskih vozila, nafte inaftnih derivata, prirodnog gasa,gvožđa i čelika i industrijskihmašina za opštu upotrebu.U periodu januar-avgustove godine, nastavljene su tendencijepada izvoza i uvoza skraja protekle godine. Kao glavnifaktor ističe se svetska ekonomskakriza, koja je dovela dopada privredne aktivnosti, kakou svetu, tako i kod nas. Padnašeg izvoza je posledica i velikogsmanjenja cena primarnihproizvoda na svetskom tržištu,koji imaju veliko učešće u strukturinašeg izvoza. Glavni uzroksmanjenja uvoza je pad industrijskeproizvodnje i domaćepotrošnje u Srbiji. Međutim, većpostoje prvi znaci blagog oporavkana svetskom tržištu, kojibi trebalo da u narednim mesecimadovedu do neznatnog rastaprivredne aktivnosti u svetu.Kao posledica takvih kretanja usvetu, u Republici Srbiji je došlodo obnavljanja proizvodnje uoblasti crne metalurgije tokomavgusta meseca, što bi trebaloda dovede do porasta izvoza unarednom periodu, s obziromna činjenicu da je izvoz crnemetalurgije do pojave svetskekrize bio vodeći izvoz RepublikeSrbije.Kako je drvna industrijaoslonjena na šumarstvo, neophodnoje reći da je ukupna površinapod šumama RepublikeSrbije po novoj inventuri, kojaje završena u 2007. godini, oko2.250.000 hektara, od čega je udržavnom vlasništvu 47% a uprivatnom 53%.Srbija se smatra srednje šumovitomzemljom i od ukupnepovršine teritorije (Vojvodine iSrednje Srbije) pod šumom je29,1%, a ako se u to uključe šikarei šibljaci, onda bi ukupnašumovitost iznosila 34%.Udeo različitih vrsta drvećau ukupnoj dubećoj zapreminije: bukva 40,5%, hrast 27,2%(cer 13%, kitnjak 5,9%, sladun5,8%, lužnjak 2,5%), grab 4,2%,bagrem 3,1%, smrča i jela 7,5%,bor 4,5%, klonovi topola 1,7%, iostalo 11,3%.U ukupno obrasloj površini,visoke šume čine 27,6%, izdanačke64,6%, veštački podignute6,1% i plantaže 1,7%.Prosečna visina zapreminepo hektaru je 161 m³ (bila je107 m³), a zapreminski prirastpo hektaru je sa 2,6 m³ povećanna 4 m³.Ukupna zapreminska masašuma je oko 363.000.000 m³, agodišnji prirast je povećan sa 6na 9 miliona m³.Po ovim pokazateljima iznove inventure šuma, može seizvući zaključak da je stanje šumau Srbiji, bez AP Kosovo i Metohija,znatno bolje nego što jeto pokazivala inventura iz 1979.godine, pa je za očekivati daće biti i više sirovina za preraduu drvnoj industriji Srbije.I pored ovih podataka u šumamaSrbije godišnje se sečevrlo mala količina u odnosu nagodišnji prirast, koji je po novojinventuri, preko 9.000.000 m³,tako da je proizvodnja u 2008.nešto niža nego ostvarena u2007. godini.Za drvnu industriju Srbijese kaže da predstavlja granu sanizom komparativnih prednostiod kojih se posebno ističu: sirovinskabaza, kadrovi, relativnoočuvani kapaciteti i drugo.Proizvodnja drvne industrijeje upravo uslovljena sirovinskombazom, posebno primarnaprerada drveta, tako da jeista limitirana, jer na raspolaganjuima oko 1 milion m³ trupacagodišnje, a ta količina se, iz godineu godinu, smanjuje po količinii posebno po kvalitetu. Štose tiče druge prednosti i ona sepolako eliminiše, jer nam sistemškolstva ne obezbeđuje adekvatnekadrove, počev od zanatlijado fakultetski obrazovanihoktobar 2009. DRVOtehnika 24/2009 7