DRAGUNOVKA NA SRPSKI NA^IN

internirci, prete`no iz Crne Gore i Hercegovine,i rawenici koji su bili na le~ewuu savezni~kim bolnicama u Italiji.Posle zavr{etka obuke tenkisti supreba~eni u ju`nu Italiju u mesto Gravinagde su dobili desetak stjuarta za obuku posada.Za popunu jedinice prikupqani suoklopwaci iz raznih britanskih jedinicai radionica. Deo tenkova imali su posebne{titnike protiv peska i filtere za vazduhza motore, ali ti dodaci, va`ni zaprimenu u Sahari, nisu bili od koristipartizanima i zato su ih skinuli sa vozila.U zahtevu Vrhovnog {taba tra`eno je150 stjuarta i 51 sredwi tenk {erman,ali su ih Britanci uskratili za te`a vozilasa obrazlo`ewem da nisu pogodna zauslove Balkana i dali su im stjuarte uskladu sa koli~inama koje su mogli izuzetiiz vlastitih jedinica.Prilikom formirawa Prve tenkovskebrigade 16. jula 1944. u wenom sastavunalazilo se 56 tenkova, uz 24 bornakola (oklopna automobila) AECMk II, dvakomanda vozila M3A1 skaut kar (ScautCar) i desetine motornih vozila. Do 20.avgusta 1944. u brigadi je obu~en dovoqanbroj qudi kako bi se mogli poslati na zadatke.U prvoj organizacijskoj {emi, tokomobuke brigade, bila su ~etiri tenkovskabataqona sa po 19 stjuarta svrstanih udve ~ete od devet tenkova i sa jednim tenkomza komandanta bataqona. Brojno stawetehnike svodilo se na tri takva bataqona,{to je vrlo skromno u odnosu nastandarde popune tehnikom savezni~kih jedinica.Kako bi se pove}ala borbena mo}svakom tenkovskom bataqonu pridodata jejedna vu~na protivtenkovska baterija.Umesto ~etvrtog bataqona, formirana jejedinica od ~ete bornih kola.Pre uvo|ewa u borbena dejstva brigadaje narasla na oko 1.400 qudi. Tehni-~ari su obavili sve pripreme na vozilimai poku{avali da podignu brojno stawepopravkama na starim tenkovima koje suprona{li na grobqima ratne tehnike ublizini baze. Na taj na~in su brigadiobezbedili jo{ tri M3A1.Britanci su od avgusta do oktobra1944. organizovali prevoz brigade iz lukeBari na ostrvo Vis, na kojem su osimVrhovnog {taba bile najboqe naoru`anei snabdevene jedinice NOV i POJ. Zbogrizika od nema~kih aviona, tehnika brigadeprevo`ena je no}u, a brodovi su seistovarali po dnevnom svetlu, uz sna`nuPVO za{titu.Tako su pripadnici Prve tenkovskebrigade na prve zadatke krenuli preko Visa.Potom su se ukqu~ili u borbe na prostoruDalmacije i Hercegovine, ali sadane kao klasi~na gerila ve} preobli~eni uTAKTI^KO-TEHNI^KE KARAKTERISTIKE M3A3Posada: 4 (komandir, ni{anxija, voza~ i mitraqezac ujedno pomo}nik voza~a)Borbena masa: 14,7 tNaoru`awe: top 37 mm M6 sa 174 metka sa zrnima M51, M63 i M74tri mitraqeza 7,62 mm M1919A4 sa 7.500 metakaPogonska grupa: benzinski motor kontinental (Continental) NJ-670-91snaga 250 KS pri 2.400 obrtaja u minuti, 416 l gorivaDimenzije: du`ina 5,05 m, {irina 2,52 m visina sa postoqem za mitraqez 2,57 mMaksimalna brzina na putu: 50 km/~Radijus kretawa: 230 kmMogu}nost savladavawa prepreka: maksimalni uspon – 3 stepena, maksimalni bo~ninagib – 12 stepeni, {irina rova – 1,8 m, visina vertikalne prepreke – 0,61 m idubina gaza – 0,91 msnage koje su podse}ale na regularnu silutog doba.RATNI PUTPartizanski tenkisti su preba~enibritanskim i desantnim brodovima NOVi POJ septembra 1944. na ostrvo Bra~. Udesantu su u~estvovali Drugi bataqon stjuartai delovi drugih jedinica kao oja~awe.Pe{adija se ve} pobrinula da slominema~ku odbranu i zato tenkovi nisu niuvedeni u dejstvo. Posle tog desanta, u narednomkoraku, prevezeni su do dalmatinskeobale. U svim tim plovidbama izgubqenje samo jedan tenk – ostao je na dnumora tokom prelaska Bra~kog kanala kodOmi{a 22. oktobra 1944. godine. U posledwimdanima oktobra tenkovi su kori-{}eni u borbama za Ka{tele i Trogir.Zbog potrebe da se istovremeno pritisneprotivnik na velikom prostoru podeqenisu na dva privremena sastava –„Severnu grupu“ i „Ju`nu grupu“ koje su naj-Iskrcavawe M3A3 na ostrvo Vis 1944.pre bile operativno pot~iwene Komandi26. divizije sa Visa.Kao celina, „Severna grupa“ (Drugibataqon i polovina Tre}eg. bataqona) anga`ovanaje zdru`eno sa 26. divizijom uborbama du` dalmatinske obale – odOmi{a do [ibenika i u zale|u, zavr{nosa oslobo|ewem Knina, decembra 1944.godine. Od tehnike koja se na{la na tompodru~ju formirani su Prvi i Tre}i bataqonu ~ije je ~ete u{ao i AEC. U januaru1945. „Severna grupa“ je sa rati{ta naprostoru [ibenik–Drni{–Skradin preba~enamar{em dugim 187 km u Imotski. Uzavr{enom delu mar{a stjuarti su savladalisne`ni pokriva~ visine od 20 do 60cm, ponegde preko jednog metra, na uskimputevima velikog nagiba i o{trim krivinama.Tenkovi su se kretali brzinom qudskoghoda od 4 do 5 km/~, ali su uspe{nostigli do Imotskog i u{li su u borbu.Tenkovi „Ju`ne grupe“ (Prvi bataqoni polovina Tre}eg bataqona sa 25 stjuarta)iskrcani su u Dubrovnik i tokom bor-51