DRAGUNOVKA NA SRPSKI NA^IN

i podeqeni su na tri privremena sastavakoji su podr`avali 29. diviziju u borbenimdejstvima u Hercegovini. U hodu suformirani Prvi bataqon u punom sastavu(sa ~etama od sedam tenkova i tri vozilatipa AEC) i novi Tre}i bataqon sa jednomtenkovskom ~etom sa {est stjuarta i vodombornih kola AEC, a u rezervi grupe su zadr`ana~etiri stjuarta i jedan AEC.Obi~no su tenkovi ulazili u borbenadejstva u vodovima od samo dva tenka,jer su uski putevi i brski teren ograni-~ili mogu}nosti wihove primene u ve}imsastavima. Posade dva tenka navikle suse na blisku vezu i stalnu me|usobnu podr{ku.U borbama za Mostar, u borbenomporetku oblika potkovice, tenkistisu u dejstvima na vrlo te{kom kra{komterenu savladali protivni~ke fortifikacijei odlu~nu odbranu hercegova~kihusta{a.PROTIVAVIONSKE SAMOHOTKEVrlo sna`na tehni~ka radionica Prve tenkovske brigade sme{tena u fabricielektroda u [ibeniku iskazala se, tokom marta 1945. za vreme odmora brigade, uvrednom i domi{qatom radu vra}awa o{te}enih tenkova u sastav jedinice. Suo~enisa ~iwenicom da tenkovi nisu pro{li ozbiqne radove od ulaska u borbu, radnicisu se snalazila kako su znali sa skromnim koli~inama rezervnih delova.Na nekim od tenkova M3A3 uni{tene su kupole, ali je sa~uvano telo sa motoromi hodnim delom. Sedam takvih tela iskori{}eno je za izradu provizornih samohodnihoru|a. Zbog nadmo}i nema~kih tenkova sa oru|ima ve}eg kalibra u odnosu na stjuartovihskromnih 37 mm, prvo su u radionici izradili protivtenkovsku samohotku tako{to su na telo tenka na fiksiranom lafetu ugradili izuzetno nema~ko oru|e 75 mmPak 40. U slengu, te samohotke bile su poznate kao stjuart pak (nema~ka skra}enica zaprotivtenkovski top). Od M3A3 nastale su prve doma}e protivavionske samohotke,na guseni~noj {asiji stjuart flak (nema~ka skra}enica za protivavionski top) sa ~etvorocevnimoru|em PAT 20 mm M38, postavqenim na obrtnu platformu. U radionicisu izradili i stjuart sa platformom za minobaca~ kalibra 82 milimetra.U borbama zaHercegovinu,1945.Iz Mostara su od 24. februara do2. marta 1945. tenkovi pre{li put dug 318km do [ibenika, gde se Prva tenkovskabrigada marta 1945. prvi put posle meseciprovedenih na rati{tu prikupila u celinu,reorganizovala i popunila qudstvomi tehnikom. Ponovo su formirane~ete od devet tenkova podeqenih na dvavoda sa po ~etiri tenka i tenkom komandira~ete. Sva ~etiri bataqona zadr`anasu u formaciji s tim da je izbegnuta konfuzijaoko postojawa dve jedinice sa istomoznakom tako {to je Tre}i bataqon„Severne grupe“ postao ^etvrti bataqon.U radionici su provedene modifikacijena vratima za posadu jer se pokazaloda ona ne mo`e iza}i iz pogo|enog tenkaako se kupola ne nalazi na centralnom polo`aju.U zavr{ne borbe reorganizovanabrigada uvela je 75 stjuarta, 23 borna kolaAEC, 14 protivtenkovskih oru|a 57 mm i75 mm, te pet protivavionskih oru|a 20/4mm, ra~unaju}i tu i samohotke izra|ene na{asiji stjuarta.Posle konsolidacije pripadnici Prvetenkovske brigade vratili su se u stroj uborbama za Biha}. Tenkovi su pratili dinamikuprodora pe{adije ~esto se koriste}ineobi~nim metodama kretawa – na Lohovskimbrdima kod Biha}a savladali su strmuprepreku od 75 stepeni tako {to su bez posadaspu{tani vezani za ~eli~nu u`ad.U zavr{noj li~ko-primorskoj operacijitenkovi su prodrli kroz kra{ke terenedo mora i gone}i nema~ki 97. korpusu{li, kao predwi odred jugoslovenskihsnaga, u Trst. Iz sastava Tre}eg bataqonaizdvojena je 1. ~eta koja se 2. maja 1945.prikqu~ila motorizovanom odredu sa kojimsu tenkovi izveli mar{ dolinom So~e,prodrli u Koru{ku i presekli izvla~eweprotivnika prema Celovcu. Tenkisti su u~estvovaliu produ`enim borbama (u razoru-`awu protivnika) do 15. maja, ~itavu sedmicuposle pada Tre}eg rajha.EKSPONATIU prvim posleratnim mesecima, zbogkrize nastale oko statusa Trsta, bataqoninaoru`ani stjuartima i sve druge tenkovskejedinice koncentrisane u Sloveniji i Istriostali su u punoj borbenoj gotovosti.O~ekivalo se da }e u posleratnim godinamatenkovske brigade vrlo brzo bitipotpuno prenaoru`ane na T-34/85, uz {irokupodr{ku SSSR-a, ali su RezolucijaInformbiroa i blokada Jugoslavije1948. dramati~no promenili planove naoru`awei sva postoje}a tehnika pokazalase kao vitalno va`na za odr`avaweborbene gotovosti u i{~ekivawu potencijalnogkonflikta sa Moskvom. Produ`enaje karijera stjuarta i ti oklopwaci trebaloje da se koriste za odbranu u brdskimpredelima u kojima su sredwi tenkoviimali ograni~enu prohodnost.Stjuarti su pre`iveli i dolazak tenkovaiz ameri~ke pomo}i pokrenute 1951.godine.Kori{}eni su u tenkovskim brigadamaza obuku sve do 1957. godine. U inventaruJNA 1960.godine nalazila su se32 stjuarta. Oni su rashodovani nekolikogodina kasnije kada su iz SSSR-a stiglitenkovi posleratnog razvoja – T-54 iT-55 .Obi~no se smena generacija tehnike u JNAzavr{avala uni{tavawem starih sredstva,ali je u slu~aju stjuarta vojni vrh imaorazumevawe za istorijski zna~aj oklopnihvozila. Sa~uvano je vi{e primeraka kakobi podse}ali na slavu Prve. tenkovskebrigade. Dva M3A1 i M3A3 danas se moguvideti na Kalemegdanu u zbirci Vojnog muzeja.Jedan se ~uva u Muzeju otaxbinskog ratau Bawaluci i jedan u Kraqevu.Aleksandar RADI]5215. mart 2008.