Cvijeće jednostavno cvjeta

BRUNO FERRERO
Ma le pri če za du šu

BIBLIOTEKA »ANIMA«
Knjiga 11
1. B. Ferrero, Priče iz pustinje
2. B. Ferrero, Važna je ruža
3. B. Ferrero, Zrikavčev pjev
4. B. Ferrero, Ima li koga gore?
5. B. Ferrero, Krugovi u vodi
6. B. Ferrero, Samo vjetar zna
7. B. Ferrero, Ponekad je dovoljna sunčeva zraka
8. B. Ferrero, Tajna crvenih ribica
9. B. Ferrero, Život je sve što imamo
10. B. Ferrero, Ali mi imamo krila
11. B. Ferrero, Cvijeće jednostavno cvjeta
Naslov izvornika:
Bru no Fer re ro, I fio ri sem pli ce men te fio ris co no
© 2007 by Edit ri ce ELLEDICI, Leu ma nn (To)
Nakladnik i copyright za hrvatski prijevod
© 2009 by SALESIANA d.o.o.
Srebrnjak 101, Zagreb
E-pošta: salesiana@zg.t-com.hr
www.salesiana.hr
Za nakladnika: Bože Tadić
Prijevod: Anto Stojić
Grafička oprema: Marijan Osman
Lektura: Vjeročka Ban
Tisak: »Denona« d.o.o., Zagreb
1 2 3 4 5 • 13 12 11 10 09
Tiskano u Hrvatskoj (studeni 2009) Printed in Croatia (November 2009)

BRU NO FER RE RO
Male priče za dušu
SALESIANA
ZAGREB, 2009.

4

Hra st i ru ža
jed nom vr tu, uz mno ga stab la, gr mlje i gre di ce
U mirisna cvijeća, rasli hrast i ruža.
Hra st je bio kras no stab lo, a nje go ve snažne gra ne
širile su se poput dostojanstvene krune nad ostalim
neuglednim dr većem u vr tu.
Ruža bijaše biljka s nekoliko zelenih listova i mnoštvom
smeđih bod ljika, ne ka ko blije da i kao već oc vala.
Po nos ni hra st ju je znao bez dušno po nižavati: »Ti si
tek jad na stab ljičica pu na tr nja.«
Za ve li kog vjetra, iz go leme su se lis nate hras to ve
krošnje čuli čudes ni zvuci po put ugo dne me lo dije.
Hra st je na to bio veo ma po no san.
»U me ni je or kes tar!« – go vo rio je. »Do ne ba se čuju
moje čarobne simfonije. Nisam bijedan suharak koji
sa mo šuti! Čemu uo pće služi ruža?«
Ruža je plaho slušala hras to ve ri ječi.
No kad je došao mje sec svi banj, ona je proc vje ta la.
Ci je li je vrt to poz dra vio du gim sr dačnim pljes kom.
Ne ki se lju di vo le dičiti svo jom sna gom, žele bi ti veći,
bo lji i dru kčiji od os ta lih, nas to je bi ti čak i ono što ni su.
Cvijeće jednostavno cvje ta.
5

Bi ljež ni ca
N
e ki se put nik slučaj no zaus ta vio u ubavu selu u
jednoj dolini. Privuklo ga je malo groblje: ograđeno
bijaše dr ve nim plo tom, obras lo cvi jećem i drvećem,
a iz gus tih krošnji do pi rao je cvr kut pti ca. Put nik
tiho priđe nadgrobnim pločama koje bijahu raštrkane
među dr većem.
Čitao je na nji ma nat pi se: Ivan Ta reg, živio 8 go di na,
6 mje se ci, 2 tjed na i 3 da na. Ta ko ma lo di je te počiva
u ve li kom gro bu?!
Zna tiželj ni je put nik čitao da lje: De nis Ka lib, živio
pet go di na, 8 mje se ci i 3 tjed na. Još jed no di je te...
Pročitao je nat pi se i na mnogim drugim nad grob nim
pločama. Na svi ma je bi lo ime po koj ni ka i ko li ko je
živio. Od mah mu je za pe lo za oko da je naj sta ri ji pokoj
nik živio tek ma lo više od je da nae st go di na. To ga
je to li ko ga nu lo da je sjeo i briz nuo u plač.
Ne ki se sta rac, ko ji slučaj no bi jaše onu da pro lazio, zaustavi
na trenutak pored čovjeka u suzama, a onda mu
priđe i upi ta ga da ne op la ku je možda ne ko ga svoga.
»Ne, ne mam tu ni ko ga svo ga«, reče tu ri st. »Nego, što
se to do gađa u ovom se lu? Što vas je to snašlo? Je li to
ka kvo prok let stvo kad svi umi re te u dječjoj do bi?«
6

Starac se nasmiješi i reče: »Smirite se, nema tu nikak
va prok let stva! Mi Vam se držimo sta rog običaja.
Kad dijete navrši jedanaest godina, roditelji mu kupe
bi lježni cu kao što je ova ko ju ja no sim o vra tu. Običaj
je da od to ga časa svatko tko u živo tu doživi nešto
uz bud lji vo, za bi lježi ko li ko je du go tra ja lo to uz buđenje
i sreća. Ako je net ko za ljub ljen, za bi lježi ko li ko
je dugo njegova zaljubljenost trajala: tjedan, dva, tri
tjed na. Ili ko li ko je tra ja la ra do st pr voga po ljup ca:
dvi je mi nu te, dva da na, ci je li tje dan. Žene bi lježe
svo ju trud noću ili rođenje pr vog dje te ta. Dru gi pak
za bi lježe vri je me kad su im se ženi li pri ja te lji, kad su
se spre ma li na put ili, prim je ri ce, sus ret s bra tom koji
se vra tio iz da le ka svi je ta. Bi lježimo sva ki tre nu tak
svojih užitaka. Neki užici traju satima, drugi danima,
treći mje se ci ma. Sve je pom no za pi sa no u toj bi lježnici.
Kad net ko um re, običaj je da ot vo rimo nje go vu
bilježnicu i zbrojimo vrijeme njegovih ugodnih doživlja
ja, a on da to upišemo na nad gro bni spo me nik,
jer smo uvjereni da je to jedino uistinu proživljeno
vri je me.«
Ne budi zadovoljan pukim postojanjem. Živi!
Ne budi zadovoljan samo do di r i ma. Osjeti!
Ne budi zadovoljan jedino gledanjem. Vidi!
Ne budi zadovoljan običnim slušanjem. Čuj!
Ne budi zadovoljan pričanjem. Reci nešto!
7

Svaki dan
N
ekoga su učena i pošto vana ra bina poz vali da u
ve leb noj grad skoj dvo ra ni za kul tu ru od rži preda
va nje o Knji zi Izlas ka. Odab ra no je slušatelj stvo
pažljivo slušalo njegovo izlaganje.
Rabin je opi si vao pri zor pa da nja ma ne s ne ba: »Bog
je pus tio da sva ki dan, osim pet ka, s ne ba pa da kruh
s oku som me de nja ka. Ništa se ni je mog lo sačuva ti za
dru gi dan. Čim bi sun ce jače zag ri ja lo, ma na bi se
i s top ila .«
Ta da se ja vi ne ki slušatelj: »To je bio čis ti gu bi tak vreme
na! Zašto sa mo za je dan dan? Ne bi li bi lo bo lje
da je na pa da lo kru ha za ci je lu go di nu? Bilo bi jed nostavnije
i ni blizu tako naporno.«
Ra bin mu je, po svom običaju, od go vo rio no vom
pričom.
»Ne ki kralj imao si na. Kraljević je još kao dije te, po
držav nim za ko ni ma, mo rao otići u po seb nu ško lu
gdje je odgajan za prijestolonasljednika. Kralj ga je
mogao vidjeti samo jednom godišnje, premda je jako
vo lio si na, a i sin oca, pa su ra do što su du lje mog li
os ta ja li za jed no. No budući da su se viđali ta ko ri jet ko,
otac i sin su se sve više tuđili.«
8

Ra bin zak ljuči: »Za to je Bog svoj dar da vao sva ki
dan.«
Za to se i mi mo li mo sva ki dan.
9

Braco
M
lada je majka očekivala svoje drugo dijete. Kad
je saznala da nosi djevojčicu, ponukala je svoga
pr vo rođenca Mihovila da nas lo ni gla vu na nje zin
tr buh i da za jed no s njom ses tri ci ko ja će se us ko ro
roditi pjevuši uspavanku. »Pjevamo ti pjesmice, draga
mala sestrice...« Dječaku se pjesmica jako svidjela,
pa ju je čes to pje vao.
Po rod je, međutim, došao pri je vre me na i bio ja ko
težak. Ses tri cu su sta vi li u inkubator na od jelu za inten
zi vnu njegu. Ro di te ljima su rek li da mo ra ju bi ti
sprem ni i na najgo re, jer je cu ri ca ima la sla be iz gle de
da preživi. Mihovil je stal no po nav ljao: »Želim je
vidjeti! Moram je vidjeti!«
Na počet ku dru go ga tjed na, be bi se sta nje ja ko pogo
ršalo. Maj ka je sto ga od lučila po ves ti Mihovila na
odjel za in ten ziv nu nje gu da ses tri cu možda pos ljednji
put vi di. Bol ničar ka se pro ti vi la, ali maj ka je ustraja
la i odve la dječaka do kre ve tića gdje se nje go va
sestrica, okovana žicama i cjevčicama, borila za život.
Mihovil je nas lo nio gla vi cu na lišce svo je ses tri ce i
počeo pjevušiti: »Pjevamo ti pjesmice...«
Dje tešce se tog časa tr gnu lo i počelo mir no di sa ti. Sa
suzama u očima, majka je prozborila: »Pjevaj, Mihovile,
sa mo pje vaj!«
10

Dječak je pje vao.
Do je nče je počelo mi cati ručica ma.
Roditelji su plakali i smijali se u isto vrijeme, a bolničarka
je stajala otvorenih usta ne vjerujući svojim očima.
Nekoliko dana kasnije novorođenče su donijeli kući.
Mihovil je pos ka ki vao od ra dos ti.
Bol nički su liječnici sve to pop ra ti li nekakvim teško
razumljivim riječima, ali roditelji su znali da posrijedi
bijaše čudo, čudo lju ba vi ma loga bra ta ko ji je sam
ozdravio svoju željno očekivanu sestricu.
Živ je ti možemo sa mo ako zna mo da nas net ko želj no
očekuje.
Jedna je od najljepših Isu so vih rečeni ca:
»Idem pripraviti vam mjesto, da i vi budete gdje sam ja.«
(U sp. Iv 14,2-3)
11

Dva viteza
B
i la jed nom dva snažna i hrab ra vi te za. Za jed no
su se bo ri li u mno gim bit ka ma i kao plaćeni ci
iz la ga li smr tnoj opas nos ti svo je živo te u broj nim pustolovinama.
Jedne večeri, promatrajući zalazak sunca, jedan će ti
od njih:
»Os tao mi je još je dan pod vig.«
»Ko ji?«
»Želio bih se pope ti na Božju pla ni nu.«
»Zašto?«
»Želim pi ta ti Bo ga zašto na nas ci je lo ga živo ta to vari
teška bre me na i traži sve više i više, um jes to da nam,
barem nak rat ko, ola kša ovaj te gob ni život«, ogo rčeno
će pr vi.
»Poći ću s to bom, ali mis lim da Bog zna što ra di«,
zak ljuči dru gi.
Hoda li su šuteći po red ko nja, jer sta za bijaše uska i
vrlo strma. Kad su bili nadomak vrhu obavijenu gustom
maglom, iznenada su začuli glas iz oblaka: »Ponesite
sa so bom sve ka me nje ko je nađete putem!«
»Vidiš li?« – ljutito će prvi vitez. »Uvijek isto! Nakon
sve ga što smo prošli, Bog nas još više op te rećuje. Ja
više na to ne pris ta jem, ra di je ću se vra ti ti.« I dois ta
se vra tio.
12

Dru gi je ipak pos lušao glas s vi si ne.
Tre ba lo mu je mno go vre me na jer je skup lja nje kame
nja bilo na po rno. No kad su zas ja le pr ve su nčeve
zra ke i obas ja le ka me nje ko jim je bio na tovaren konj
i ono ko je je po božni vi tez držao u ru ka ma, sve se
pretvorilo u dijamante neprocjenjive vrijednosti.
Gospodine, ja postavljam više pitanja tebi, nego ti meni;
mislim da smo u tome de set naprama jedan.
Ja pi tam:
Zašto do puštaš patnju?
Koli ko je dugo mogu podnositi?
Kakav joj je smisao?
Zar si za bo ra v io na mi los rđe?
Je sam li te iz mo rio?
Je sam li te uv r i je dio?
Jesi li me odbacio?
Gdje sam iz gu bio tvo je pu to ka ze?
Kad sam to zalutao?
Vidiš li ti moj očaj?
Ti me pi taš:
Vje ru ješ li ti meni?
13

Dar
B
i la je ciča zi ma. Pas ti ri su se gri ja li oko vat re. Nena
da no su ne bes ka stvo re nja baš nji ma ja vi la
ra dos nu vi je st da je rođen no vi kralj. Od lučili su ga
poći vid je ti, pok lo ni ti mu se i mo li ti za zdrav lje i
mir.
Fi lip, dječak ko ji tek bi jaše pos tao pas tir, čuo je vi jest
i zdvoj no se zapitao: Što bih Betle hem skom dje te tu
po nio na dar?
Ali ako svi pas ti ri odu u Bet le hem, tko će os ta ti kod
ova ca? Neće ih valj da os ta vi ti sa me u po lju! Je dan
pas tir pred loži: Neka kod ova ca os ta ne onaj pas tir
čiji dar bu de naj la kši.
Donijeli su vagu i primaknuli je vatri.
Prvi je pružio glinenu posudu punu mlijeka i dodao
oveći ko mad si ra. Dru gi je do nio zdje lu pu nu me da.
Treći je na va gu stavio na ra mak cje pa ni ca da se na loži
vatra i ugrije štalica.
Os tao je još Fi lip.
Tužno je gle dao u svo ju svje tilj ku, je di no svo je bogatstvo.
Od lučio ju je daro va ti mla domu kra lju.
Oklijevao je na trenutak, a on da je, kao da se nečega
dosjetio, skočio na vagu zajedno sa svjetiljkom i rekao:
»Ja sam dar za kra lja! No vo rođe nče će tre ba ti
ne ko ga tko će mu držati svje tilj ku.«
14

Ostali su pastiri zanijemili. Gledali su dječaka na vagi
i raz mišlja li o nje go vim ri ječima. Jed no je svi ma
bi lo jas no: Fi lip neće os ta ti kod ova ca.
Dar si ti, a ne ono što no siš.
15

Zaleđeno jezero
Dva su se ma la pri ja te lja kli za la po za leđenu je zeru.
Bijaše ob lačan i hla dan dan. Dječaci su bez straha
uživa li u kli za nju. Led se iz ne na da pro lo mio i jedan
od njih pro pao je u vodu.
Vo da ne bijaše du bo ka, ali se led počeo ste za ti.
Dru gi je dječak ot rčao na oba lu, doh va tio ka men i
pojurio do unesrećenoga. Svom je snagom razbijao
led i, uhva ti vši pri ja te lja za ru ku, iz vu kao ga iz vo de.
Kad su stigli vatrogasci i shvatili što se dogodilo, začuđeno
su pi tali:
»Ka ko ti je to uspjelo? Ka ko si mo gao tim ma lim
ka me nom i sla bim ru ka ma raz bi ti ta ko de be li led?«
Uto se og la sio ne ki sta rac:
»Ja znam ka ko je us pio!«
»Ka ko?« – upi tali su ga vat ro gas ci.
Starac je odgovorio:
»Ni je bi lo ni ko ga da mu kaže ka ko je to ne mo guće.«
U na ma pos toji go le ma sna ga, sa mo mi to čes to za boravljamo.
16

Sadržaj
Hra st i ru ža 5
Bilježnica 6
Svaki dan 8
Braco 10
Dva vi te za 12
Dar 14
Zaleđeno jezero 16
Što je važ no? 17
Sup rug 18
Ra čun 20
Natječaj 22
Troje djece 24
Kamenica 26
Da sam to
prije znao 28
Ras pe lo 30
Pitanje 32
Zaš to lju di vi ču? 33
Slušanje 35
Anđeo 36
Kraljica 37
Naj si ro maš ni ji 39
Beskorisna nit 40
Srebrne jarebice 42
Jednostavnost 44
Pri ča o kru hu 46
Ne bo na bo do ve 48
Ceste 50
Obi telj 52
Ka men u dže pu 54
Cilj 56
Ku har 58
Ivanove čarape 60
Vučja ispovijed 62
Zrcalo 63
Povijest svijeta 65
Šutnja 68
Me si ja kas ni 70
Smiješak 71
Tužna priča 73
Hlače 76
Đav lov sa jam 78
Ri je ka 80
Posljednja riječ 82
83