Sretni roditelji

Bruno Ferrero
Salesiana

Naslov izvornika:
Bru no Fer re ro, Ge ni to ri fe li ci con il sis te ma di Don Bos co
© 1997 by Edit ri ce Elledici, Torino
www.elledici.org
Nakladnik i copyright za hrvatsko izdanje:
© 2016 by SALESIANA d.o.o.
Omiška 8, Zagreb
salesiana@salesiana.hr
www.salesiana.hr
Za nakladnika: Mihovil Kurkut
Prijevod: Anto Stojić
Lektura: Vjeročka Ban
Grafička priprema: Salesiana d.o.o.
Grafičko oblikovanje korica: Marko Đurin
Ilustracija na naslovnici: shutterstock.com
Tisak: Denona d.o.o., Zagreb
ISBN 978-953-205-143-8

BRUNO FERRERO
Sretni roditelji
s don boscovim odgojnim sustavom
TREĆE IZDANJE
SALESIANA Zagreb, 2016.

Sto ga, tko god slu ša ove mo je ri je či i iz vr ša va
ih, bit će kao mu dar čov jek ko ji sag ra di kuću
na stijeni. Zapljušti kiša, navale bujice, duhnu
vje tro vi i sru če se na tu ku ću, ali ona ne pa da.
Jer – utem lje na je na sti je ni.
Mt. 7,24-25

Dra ge
maj ke i oče vi,
Ova knjiga nudi vama roditeljima skromna razmišljanja proizašla iz
srca salezijanskog odgojnog sustava.
»Ako se ovaj sus tav bu de prim je nji vao u na šim ku ća ma«, pi sao
je don Bos co, »vjerujem da ćemo postići velike uspjehe bez šibe i
drugih prisilnih kazna. Preko četrdeset godina radim s mladima i
ne sje ćam se da sam upot ri je bio tak va sred stva, a s Bož jom pomo
ću uvi jek sam pos ti zao ne sa mo da izvršavaju svoje dužnosti
ne go i ono što sam želio, i to kod is tih onih dje ča ka za ko je se činilo
da je uza lud no na da ti se bi lo kak vom us pje hu.«
Odgajati se može »tjerajući muhe« ili koristeći se »sustavom« koje
ga je pred no st to što nu di upo riš ne toč ke i olakša va naj važ ni ju
v a šu z a d a ću na svi j e tu.
Pronaći ćete možda poneku misao koja se ponavlja. To je poradi
dos ljed nos ti sus ta va. Sve te mis li ko ris ne su, jer raz ne prob le me
prid ru žu ju sre diš njoj jez gri što u svo joj jed nos tav nos ti mo že či ni ti
ne ku vr stu uni ver zal nog ključa.
7

uno ferrero: sretni roditelji
»Prim je na ovog sus ta va«, nas tav lja don Bos co, »os la nja se u
cije los ti na ri je či sve to ga Pav la, ko ji ka že: tko lju bi, str pljiv je i velikodušan;
tko ljubi, poštuje drugoga, ne traži vlastiti probitak, ne
srdi se, zaboravlja uvrede; tko ljubi, sve opravdava, svemu se nada,
sve pod no si, ni ka da ne gubi na du.«
Va ša me đu sob na lju bav je st sti je na na ko joj va ša dje ca gra de svoj
ži vot. U os no vi sve ga na ći će te dra goc je ni don Bos cov sav jet, tajnu
nje go va od go ja i ono ga ko ji je od ga jao od goji te lje: »Gle daj da
te za vo le«.
To je naj važ ni je i bit no u sve mu. Je di no to mo že uči ni ti čov je ka
sretnim i ostvarenim. To je potvrda obiteljskog odgoja.
8

iz bor od goj nog sus ta va
Djeca su kao
gumene loptice
»U od go ju mla dih odu vi jek su se upot reb lja va la dva sus ta va:
preventivni i represivni. Represivni sustav sastoji se u tome da se mladima
izlože zakoni, a zatim se nadziru kako bi se otkrili i primjereno
kaz ni li prek r ši te lji... Sas vim druk či ji je, re kao bih, pre ven tiv ni sus tav.
On se sas to ji u to me da se upoz na ju pro pi si i pra vi la po na ša nja, a
za tim ih se nad gle da ta ko da uče ni ci zna ju ka ko nad nji ma uvi jek
bdije budno oko ravnatelja ili asistenta, koji očinskom ljubavlju govori,
vodi, svime upravlja, savjetuje i ljubazno ispravlja.« Tako je pisao
don Bos co u pr vim re ci ma svoje knji ži ce o od goj nom sus ta vu.
Vre me na su se dois ta pro mi je ni la, ali ne i si tuacija. Od go ji te lji se
i da nas ko le ba ju. Tre ba izab ra ti iz me đu pri si le i pri vo le. Ni je to igra
riječima, to su ustvari dvije odgojne ponude. Drugi put je riskantniji
i na das ve težak. To je put poš ti va nja oso be, nje zi ne slo bo de i napo
se rit ma nje zi na ras ta i doz ri je va nja.
Mladi loše reagiraju kad ih se »prisiljava«. Oni su slični gumenim
lop ti ca ma: što ih se ja če ba ca, to vi še ska ču. U že lji da se na met nu,
stariji se ljute i zauzimaju neučinkovite stavove; oni brundaju, propo-
9

uno ferrero: sretni roditelji
vijedaju, okrivljuju, prijete, uspoređuju, brinu se, viču, kritiziraju, tuku,
kaž nja va ju. Na sve ovo dje ca od gova ra ju jed na ko neu čin ko vi tim
ponašanjem: viču, razbijaju, prijete, tuku se, opijaju, lažu... Ponajviše
se zatvaraju u sebe: spavaju, bježe od kuće, ignoriraju upozorenja,
padaju u malodušnost, mrzovoljni su, drogiraju se i ubijaju.
Nijedan roditelj ne želi nasilničko ponašanje svoje djece ili njiho
vo izo li ra nje. Pa ipak, up ra vo mi po ti če mo tak vo po na ša nje
kad ih pri si lja va mo. Raz log je u to me što kad upot ri je bi mo čvr ste
mje re, proiz ve de mo brz i na krat ko vri je me pri vid no do bar uči nak.
Ta ko do vo di mo mla de u si tua ci ju da se na đu ogor če ni i ok ru že ni
ne pro boj nim zi do vi ma. Ro di te lji ko ji ta ko pos tu pa ju, pos taju još
jedan ka men u tom zi du.
Rje še nja do la ze kad se ro di te lji poč nu is kre no pi ta ti kak vi su
re zul ta ti nji ho va od go ja. Si gur no je da svi že le po mo ći dje ci da postanu
odgovorna i neovisna. Nevolja je u tome što mnogi roditelji
vrlo često žele poštedjeti svoju djecu prepreka koje stoje na putu
do tog ci lja. Pob r ka ju, mož da, ob li ke izo li ra nja sa zaš ti tom.
Steći autoritet
Sli je de ći put ko ji pred la že sa le zi jan ski sus tav, od go ji telj u izvjesnom
smislu postaje ugledan trener. Ne des pot. Tre ba iz dje ce
izvući najbolje, načiniti od njih saveznike u teškoj zadaći odgoja.
»Mo ji ro di te lji ne pres ta no go vo re ka ko sam neod go jen. A tko me
je od ga jao? Oni, zar ne?«
Obiteljski odgoj jest rezultat uzajamnog djelovanja dvaju aktivnih
»polova«(djeca-roditelji), a ne jednosmjernog odnosa, gdje roditelji
daju, a djeca primaju ponašajući se kao da su mrtvi predmeti.
10

izbor odgojnog sustava
Evo ne kih za da ta ka us pješ nih ro di te lja.
Biti gospodar situacije. To znači imati uvida, poznavati narav i
karakter svoje djece, izabrati pravu strategiju i na najprikladniji način
tak ti zi ra ti. Ro di te lji tre ba ju bi ti pri sut ni u ži vo tu svo je dje ce, ne kao
hit na služ ba, ne sa mo on da ka da se po ja ve prob le mi.
Informirati, poučiti »pravilima igre«. Dobrom su odgajatelju
dostupne sve informacije koje su mu potrebne da može obavljati
svoj posao, a on ih dijeli s osobama koje vodi. »Odgajanici trebaju
poz na vati...«, tvr di don Bos co. Ro di te lji ta ko đer tre ba ju bi ti, u neku
ruku, učitelji života. Mnogi mladi, nažalost, osjećaju poteškoće,
moraju pitati roditelje o stvarima koje ih doista zanimaju. Informaci
je sa me tre ba ju bi ti upot reb lji ve, po mo guć nos ti od mah.
Pot reb no je da pos to ji is tin ska ko mu ni ka ci ja. Ro di te lji tre ba ju
dati jasna objašnjenja ideja i osjećaja, izabrati prave riječi i ispravno
djelovati, a na najmanju mjeru svesti moguće zapreke. Djeca trebaju
po ka za ti da su ra zum je la re če no i to pro ves ti u dje lo.
Au to ri ta tiv ni stav pod ra zu mi je va i uka zu je na ogra ni če nja uza
sve poš ti va nje pot re ba i osob nos ti dru go ga. U tom na či nu sag ledavanja
autoritet i sloboda nisu dva suprotstavljena pojma, nego
ob rat no, oni su je dan u služ bi dru go ga.
Hrabriti. Od ras ta nje je teš ko, oso bi to da nas. Mla di su iz lo že ni
raznim ponudama, savjetima, mišljenjima, ali rijetko tko ih hrabri.
Kako hrabriti djecu?
P rvi n ačin hrab re nj a j e st slu š a nj e. To znači pos ve ti ti im pu nu
paž nju ne sa mo u onom što tre ba »či ni ti« za svo ju dje cu ne go i
kad su pos ri je di nji ho ve vri jed nos ti i nji ho ve že lje.
11

uno ferrero: sretni roditelji
Davati jasne upute. U tor bi ci jed ne dje voj ke na đen je ovaj zgužvani
i od čestog čitanja izlizan zapis. »Predraga kćeri, znam da te
je ne ga tiv na oc je na u škol skoj svje dod žbi obes hrab ri la. Mo lim te,
ne moj se uz ne mi ra va ti. Ti si do bi la ja ko dob re oc je ne iz ono ga što
tvoj otac i ja mis li mo da je ži vot no važ no! Pošte na si, od go vor na,
sa mos tal na. Dois ta si prek ras no ljud sko biće. Sve dru go uis ti nu ni je
važ no. Lju bi te i gr li tvo ja ma ma.«
Uvažavati i sitnice. Djeca često pomoć traže malim znakovima
ko je tre ba pre poz na ti.
Pomoći djeci da se znaju sama hrabriti. To je bit no. Cilj od go ja
je st up ra vo iz gra di ti oso bu ko ja će ste ći samopouz da nje.
Prepoznati. Ri ječ je o to me da se ot vo re no pohva lju ju us pješni
pos tup ci. Dje ca su vr lo os jet lji va na po hva le i uva ža va nje svo jih
roditelja. Pohvala, znak zadovoljstva, priznanje »jačaju« i potiču. Biti
odgovoran, obavljati svoje dužnosti, znati se prilagoditi, donijeti odluku,
postaviti si ciljeve, planirati, brinuti se za sebe i za druge, sve to
kod dru gih ci je ni mo, ali kod svo je dje ce go to vo i ne za pa ža mo.
Don Bos cov je na pu tak: »oba vi jes ti uče ni ka na taj na čin da
od go ji telj mo že s la ko ćom govori ti je zi kom lju ba vi, bi lo u vri je me
odgoja, bilo nakon toga. Kada odgojitelj pridobije srce svoga štićenika,
može njime suvereno gospodariti, može ga opominjati, savjetovati i
ispravljati.«
Taj na je u ono me – »pri do bi ti sr ce«.
• Na pi sat ću po ru ku svo joj dje ci.
12

obi telj ski duh
Kao more ribama
Kad bi sret na obi telj bi la slagalica, ko ji bi je sve di je lo vi tre ba li
sa či nja va ti? To je kao da se pi ta mo: ko ji su sas tav ni di je lo vi, od
kakvih je cjelina načinjena sretna obitelj? Don Bosco rabi osebujan
iz raz ko ji je sta vio u te me lje svog od goj nog sus ta va: obiteljski duh.
Don Bos co je že lio da se nje go vi za vo di zo vu »ku će« i u knjižici
Preventivni sustav na pi sao je da od go ji te lji tre ba ju bi ti »lju baz ni
oče vi«. Tak vim iz ra zi ma po ku šao je opi sa ti oz rač je ko je je teš ko
opi sa ti, ali da bu de jas ni je: neš to kao što je mo re ri ba ma. Neš to što
spon ta no ot me uz dah: »Ov dje je ta ko li je po«. Od ko jih se di je lo va
sastoji obiteljski duh? Don Bos co je jas no nas lu tio da obi telj ne tvo ri
kr vna ve za, a ni ti eko nom ski, prav ni, druš tve ni, pa čak ni re li gioz ni
raz lo zi. Je di no što dr ži obi telj na oku pu je st – lju bav.
Sa mo lju bav je plod no tlo na ko jem mo gu ras ti dje ca, iz ko je ga
mla di mo gu cr psti ljud sku, mo ral nu, psi ho loš ku i kul tu ral nu ok r jepu,
hranu koja im omogućuje odrastanje. Ona je čvrsta stijena, ne
pi je sak, na ko joj će mo ći sag ra di ti svoj dom.
Obi telj se mo že naz va ti izvornom jezgrom ljubavi. Sret na obi telj
je st obi telj ko ja ži vi u is tin skom, du bo kom, is kre nom i čvrstom
13

uno ferrero: sretni roditelji
ozrač ju lju ba vi. Ta čvr sta jez gra te melj je na ko jem čov jek po či nje
sebe pravo izgrađivati. Ona se ostvaruje nizom životnih činilaca: ovi
pak ob li ku ju is tin ski obi telj ski »duh«.
Biti tu. To zna či umi je ša ti se, »htje ti sud je lo va ti«, ula ga ti vri jeme,
sna ge, vo lju, paž nju, žr tve: dru gim ri je či ma da va ti se be obi te lji.
Obi telj je na pr vom mjestu. Mno ge obi te lji »umi ru« samo zbog
neb ri ge.
Obi telj je sustav, što u pr vom re du zna či da nit ko ni je is klju čen,
nit ko pro mat rač, nit ko ne mo že re ći: »me ne se to ne ti če«. U tom
kružnom sustavu svaki pojedinac je i polazišna točka i cilj kojemu se
te ži, svat ko pri ma i pre no si, u kruž nom sus ta vu, obi te lji, svat ko ima
svo je mjes to ta ko da bi – ka da ga ne bi bi lo – ci je li sus tav pos tao
neš to dru go, bio bi ne ka »dru ga obi telj«.
Što god da se do go di u obi te lji, nitko ne mo že re ći »me ne ni je
bi lo«, »me ne se ne ti če«. Čak i on da kad bi se net ko htio iz vu ći,
os ta vi ti dru ge sa, slo bod no re če no, jed nom od ti su ću ljud skom
maštom iz miš lje nih iz li ka, ne ka že dru go do li: »Tu sam!« , a nje go vo
ponašanje utječe na druge ili je pod utjecajem drugih. Kako god se
ono oči to va lo, re ci mo da je os tao u kre ve tu i spa vao ci je li dan, ili
da se opio, ka ko bi mo gao re ći: »me ne ni je bi lo«; sva ki po ku šaj
bi je ga od stvar nos ti pos ta je uza lu dan, pa kad bi i ob ja vio »ne ma
me«, u tom svom ne-bi vo va nju očitu je svo ju pri sut no st. Svi ma nam
je poznato da postoje deseci, sto tine, tisuće načina kojima pokuša
va mo (ili se na da mo) re ći obi te lji: »Me ne ni je bi lo«.
Uzajamno se voljeti (i re ći si to!). Jed nos mjer na lju bav bes mis
le na je i krat ko tra je. Za obi telj sku sreću svi su od go vor ni.
14

obiteljski duh
Zajedno raditi. Na pi ta nje: »Što je, po tvo me mišlje nju, po trebno
da bi jed na obi telj bi la sret na?«, 1500 dje ce ni je od govori lo da
je to no vac, au to mo bil, li je pa ku ća, ne go »mo guć no st da se neš to
uči ni za jed no«, »da se vri je me pro vo di za jed no bi lo u ra du bi lo
u zabavi«. Jedna je majka napisala: »Dogodilo nam se da smo se
osje ća li bli ži jed ni dru gi ma baš dok smo za jed no ra di li«.
Ko mu ni cir ati. »Pu no vre me na pos ve ću je mo slo bod nom razgo
vo ru«, tvr di je dan otac. »Po ne kad se po ja vi prob lem, zlo vo lja,
iza zov ko ji nas zao ku pe i tra že da se o nji ma ras prav lja. Pa, ako moj
sin ni je u sta nju raz go va ra ti sa mnom o au to mo bi li ma ili o spor tu,
ka ko mo gu on da oče ki va ti da će mo se po za ba vi ti prob le mom raspačavanja
droge u školama?« Roditelji trebaju, prije svega, naučiti
ra zgova ra ti s dje com, ne govoriti djeci.
Poš to va ti se me đu sob no. Os je ća ti da vas dru gi poš tu ju i
smat ra ju vri jed nim, ži vot na je pot re ba svih ljud skih bi ća. U sret nim
obiteljima razina međusobnog vrednovanja na visokom je stupnju.
Jedna majka piše: »Svaku večer uđemo u sobu svoje djece, zagrlimo
ih čvr sto, po lju bi mo i ka že mo: ‘Vi ste dob ra djeca, ja ko vas vo li mo’.
Mislimo da je važno odaslati im ovu poruku svakoga dana.«
Prenositi. Obi telj je pr vo mjes to spoz na va nja svi je ta; u njoj se
pre no se vred no te, su do vi, sta vo vi i ideo lo gi je. To je naj bo lje mjes to
za zajednički »rast«. Prenošenje znanja povjereno je naročito rodite
lji ma, ko ji uza sve to s vre me nom nau če važ ne stva ri od dje ce, jer
ona do no se ku ći no ve in for ma ci je i tež nje. Važ no je pris je ti ti se da
ljud ska bi ća uče od uzo ra. Ne uče neš to za to što je to bi lo re če no.
15

uno ferrero: sretni roditelji
Uče gle da ju ći, pro mat ra ju ći, uzi ma ju ći neš to u ru ke, is pi tu ju ći. Na
is ti na čin se uči u obi te lji.
Pomagati. Gdje će mo pro na ći po moć i ut je hu u teš kim tre nuci
ma ako ne u obi te lji? Zdra va obi telj je mjes to ka mo od la zi mo da
pot ra ži mo pod r šku, da ra ste mo i da se kri je pi mo, mjes to odak le
od la zi mo obnov lje ni, is pu nje ni, opskr blje ni pot reb nom sna gom da
bismo se suočili sa životom na pozitivan način.
Iskušati. Obi telj je pros tor za po ku se na ko jem se is pituju ide je
i pos tup ci, te do bi va ju »od raz«, po vrat nu in for ma ci ju, ko ja omogu
ću je da ut vr di mo sliku o se bi. Ado les cen ti, na prim jer, tre ba ju
neg dje is ku ša ti svo je ide je i po na ša nje, kao što se od je ća is pro bava
pred zr ca lom. Oni ko ji nas vo le ra do će nam poslu ži ti kao zr ca lo.
Kad ustreba, oni nas s ljubavlju ispravljaju.
Rješavati probleme. I slož ne obi te lji ima ju pro ble ma, ali ima ju i
sposobnosti da nadiđu neizbježne poteškoće kad one nadođu. Pred
prob le mom one se ni kad ne pi ta ju: »Tko je kriv?« i ne gu be vri je me
tragajući za krivcem, ili sagledavajući negativne strane onoga o kome
je ri ječ. Nji ho vo pi ta nje uvi jek gla si: »Ka ko da iz to ga iza đe mo?«
Ima ti du šu. Obi telj ska lju bav ne mo že pre živ je ti ako ne ma
»du bo ko« ko ri je nje. Sret ne obi te lji kon kret no, u sva kodnev nom
ži vo tu, iz ra ža va ju svo ju du hov nu di men zi ju. Di je le me đu sob no
istin ske vri jed nos ti, ne sa mo dom i hra nu. Obi telj ko ja za jed no mo li,
stje če s vre me nom ve li ku du šu, sa či nje nu od njež nos ti, praš ta nja,
ra zumi je va nja i od Bo ga.
16

obiteljski duh
Op raš ta ti. »Kad sva đa zav r ši, za bo ra vi te je«, re kao je ne ki
mud rac. Obi telj ska lju bav je uvi jek sprem na na praš ta nje. Dje ca se
mo gu iz gr di ti, a da ona ni jed no ga ča sa ne po sum nja ju u lju bav
svojih roditelja.
Sla vi ti. Sret ne obi te lji »sla ve« svo ju sre ću u svim mogućim
slav ljima i pri go da ma, ali i u uo bi ča je nom oz rač ju ra dos ti i
optimizma.
• Sa svim onim što je sam i svi me što da nas či nim,
želim bi ti »pri su tan« u sva kod nev nom ži vo tu svo je
obi te lji.
17

Sadržaj
Drage majke i očevi ............................................................................................................................................................. 7
izbor odgojnog sustava
Djeca su kao gumene loptice .......................................................................................................................... 9
obiteljski duh
Kao more ribama .................................................................................................................................................................... 13
važnost roditeljske sloge
Djelotvorna momčad ...................................................................................................................................................... 18
roditelji su također zaljubljeni par
Uvijek se iznova zaljubljivati ......................................................................................................................... 21
majka poput mame margarete
Poslanje: majka ............................................................................................................................................................................ 25
lik oca
Otac kojemu je Bog uzor ......................................................................................................................................... 29
uspostavljanje obiteljskog ozračja
Kad roditelji gube .................................................................................................................................................................... 34
nije lako slušati djecu
»Molim vas, hoćete li me na trenutak saslušati?« ........................................... 38
195

uno ferrero: sretni roditelji
kažu mnoge zanimljive stvari
Ponekad, dok govore... .................................................................................................................................................. 45
riječi koje treba reći
Festival obiteljskih osjećaja ................................................................................................................................ 49
ponuditi uporišne točke
Stupovi na kojima počiva život ................................................................................................................ 55
odgajati za vrednote
Okosnica društvu na ogled ................................................................................................................................ 59
najvažnije osobine
Majstorsko djelo .......................................................................................................................................................................... 63
samopouzdanje
Ono što samo roditelji mogu dati ........................................................................................................ 67
sposobnost donošenja odluka
»Odluči se već jednom!« ............................................................................................................................................ 71
televizija u obitelji
Dragi uljez ............................................................................................................................................................................................... 75
preventivna disciplina
Sustav triju »P« ............................................................................................................................................................................. 80
na koji način koriti djecu
Ne dopustiti da sumnjaju u vašu ljubav .............................................................................. 83
metoda razgovora
Nitko neka ne bude na gubitku ................................................................................................................ 89
naučiti praštati
Dah ljubavi ............................................................................................................................................................................................ 92
196

sadržaj
agresivna djeca?
Usmjeriti snage ............................................................................................................................................................................. 96
odgajati za trpljenje
Superman je papirnati junak ....................................................................................................................... 100
životna sredina
Kradljivci djetinjstva ........................................................................................................................................................ 104
krepost jakosti
Učinite ih jakima i odvažnima .................................................................................................................. 107
krepost umjerenosti
Vedri gospodari svojih osjećaja ................................................................................................................. 112
škola
Element zbunjivanja ......................................................................................................................................................... 116
nasilničko ponašanje u školi
Mali mučenici .................................................................................................................................................................................. 123
misaona samostalnost
Umijeće razvijanja inteligencije .............................................................................................................. 127
odgajati za stvaralaštvo
Kruh, ljubav i mašta ........................................................................................................................................................ 131
djeca i novac
Strategija štedne kasice ............................................................................................................................................... 135
potištena djeca
Kad se djeca rastuže .......................................................................................................................................................... 139
kako pobijediti konformizam
»Zašto ne i ja?« .............................................................................................................................................................................. 144
197

uno ferrero: sretni roditelji
odgoj za optimizam
Dodatna brzina ........................................................................................................................................................................... 148
vjerski odgoj
Odgoj duhovnog života ............................................................................................................................................... 153
za misu se odgaja u obitelji
Veliki susret ........................................................................................................................................................................................... 157
svakodnevni odgoj
Tri mala velika trenutka .......................................................................................................................................... 162
blagdani u obitelji
Svečana slavlja ............................................................................................................................................................................... 165
mora li se govoriti i o smrti?
Čudna vježba .................................................................................................................................................................................... 171
emocionalna inteligencija
»Tata, mama, pustite me da sanjam!« ..................................................................................... 175
odgajati s prirodom
Vrapci u krletkama ugibaju ............................................................................................................................. 179
važnost igre
Najozbiljnija aktivnost u djetinjstvu ............................................................................................ 182
važnost prostora u kojem obitelj živi
Dome, slatki dome ................................................................................................................................................................. 185
poznavati se
Ispit za roditelje ........................................................................................................................................................................... 189
198