Važna je ruža

BRUNO FERRERO
Važna je
ruža
Ma le pri če za du šu
SALESIANA

BIBLIOTEKA »ANIMA«
Knjiga 2
1. B. Ferrero, Priče iz pustinje
2. B. Ferrero, Važna je ruža
3. B. Ferrero, Zrikavčev pjev
4. B. Ferrero, Ima li koga gore?
5. B. Ferrero, Krugovi u vodi
6. B. Ferrero, Samo vjetar zna
7. B. Ferrero, Ponekad je dovoljna sunčeva zraka
8. B. Ferrero, Tajna crvenih ribica
9. B. Ferrero, Život je sve što imamo
10. B. Ferrero, Ali mi imamo krila
11. B. Ferrero, Cvijeće jednostavno cvjeta
12. B. Ferrero, Ima li još plesača?
13. B. Ferrero, Ševa i kornjače
14. B. Ferrero, Zvijezde se najbolje vide noću
Naslov izvornika:
Bru no Fer re ro, L’importante è la rosa. Pic co le sto rie per l’a ni ma
© 1998 by Edit ri ce ELLEDICI, Leu ma nn (To)
Nakladnik i copyright za hrvatski prijevod
© 2012 by SALESIANA d.o.o.
Srebrnjak 101, Zagreb
E-pošta: salesiana@salesiana.hr
www.salesiana.hr
Za nakladnika: Rudi Paloš
Prijevod: Anto Stojić
Grafička oprema: Marijan Osman
Lektura: Vjeročka Ban
Tisak: Kerschoffset Zagreb d.o.o.
4 5 6 7 8 • 16 15 14 13 12
Tiskano u Hrvatskoj (listopad 2012) Printed in Croatia (October 2012)

BRU NO FER RE RO
Ma le pri če za du šu
SALESIANA
ZAGREB, 2012.

Ruža
N
jemački pjesnik Rilke boravio je neko vrijeme
u Parizu. Idući na sveučilište sva kog je da na u
društvu svoje prijateljice Francuskinje prolazio vrlo
prometnom ulicom.
Na tom pu tu, iza jed nog ug la, re do vi to je sje di la neka
prosjakinja, koja je od prolaznika tražila milostinju.
Sje di la je uvi jek na is tom mjes tu, nepomična kao kip,
s is pruženom ru kom gledajući u zem lju.
Ril ke joj ni kad ništa ni je udi je lio, dok je nje go va
prijateljica znala spustiti koji novčić.
Jednoga dana, mlada dama začuđeno upita pjesnika:
»Zašto ni kad ništa ne dad neš onoj si rotici?«
»Tre ba li bis mo udi je li ti nešto nje zi nu sr cu, a ne u
ruke«, odgovorio je pjesnik.
Slje dećeg da na Ril ke se po ja vio s prek ras nom, tek
procva lom ružom. Sta vi je pros ja ki nji u ru ku i htje de
proći.
Tada se dogodilo nešto neočekivano. Sirotica je podigla
oči, pogledala pjesnika, brzo ustala, uzela njego
vu ru ku i po lju bi la je. Otišla je stišćući ružu na
gru di ma.
5

6

Cijeli tjedan nisu je vidjeli. Osmoga dana pojavila se
na is tom uličnom ug lu. Bi la je ni je ma i ne pokret na
kao i uvi jek.
»Od čega je živ je la sve ove da ne, kad ni je ništa dobila?«
upitala je mlada Francuskinja.
»Od ruže«, od go vo rio je pjes nik.
»Na svi je tu pos to ji sa mo je dan prob lem: ka ko čovje čanstvu
povratiti duhovni smisao, probuditi u njemu duhovni
ne mir? Tre ba ga oro si ti odozgor, da se na nj spus ti
nešto poput gregorijanskog pjevanja. Vidite, ne može se
da lje živ je ti od hladnja ka, po li ti ke, računa i križalj ki.
Ni je mo guće ova ko da lje«, pi sao je An toi ne de Sai nt-
-Exu péry.
Ove ma le priče ni su važne. Htje le bi ti je di no na čas daro
va ti mi ris ruže.
Sve je to Isus mnoštvu zbo rio u pri spodo ba ma.
I ništa im ni je zbo rio bez prispo do ba.
(Mt 13,34)
7

Prazna stolica
Je dan sta rac teško je obo lio. Nje gov žup nik došao
je da ga pos je ti. Tek što je stu pio u bo le sniko vu
sobu, spazio je praznu stolicu, postavljenu uz krevet
na ko jem je sta rac počivao. Bi la je čud no okre nu ta.
Upi ta ga, sto ga, čemu služi.
Čovjek mu slabašnim glasom odgovori: »Zamislim
da Isus sje di na sto li ci, s njim sam pričao pri je ne go
što ste vi došli... Go di na ma sam se mučio s mo litvom,
sve dok mi je dan pri ja telj ni je re kao da mo li ti
znači raz go va ra ti s Isu som. Ta ko ja za mislim Isu sa
da sje di tu is pred me ne i govorim mu, on da slušam
njegove odgovore. Od tada nemam više problema s
mo lit vo m«.
Nekoliko dana kasnije, došla je kćerka onog starca u
žup ni ured, ja vi ti svećeni ku da je nje zin otac um ro.
Rek la je: »Os ta vi la sam ga sa mo par sa ti. Kad sam se
vra ti la u so bu, našla sam ga mr tva s glavom naslonjenom
na praz nu sto li cu ko ja je uvi jek stajala uz nje gov
krevet«.
»Blago čistima srcem: oni će Boga gledati.« (Mt 5,8)
8

Tamo gdje se do tiču
ne bo i zem lja
U
sta roj knji zi sa mos tan ske knjižni ce, dva su redovnika
pročitala da na kraju svijeta postoji mjesto
gdje se sasta ju ne bo i zem lja. Od luče poći da ga potraže
i obećaše da se neće vra ti ti dok ga ne pronađu.
Prošli su ci je li svi jet, iz bjeg li mno gim opas no stima,
svla da li to li ke ne vo lje, pod ni je li žrtve ko je pra te hodočasnike
na svim stranama svijeta. Nisu ih mimoišle
ni ti suće na pas ti ko je čov je ka žele omes ti da ne dođe
do ci lja. Sve su to oni pod nijeli.
Zna li su da će na mjes tu ko je traže pro naći vra ta: bit
će do volj no po ku ca ti i oni će se naći li cem u li ce pred
Bogom.
Našli su vra ta.
Po trčaše s dušom u gr lu, po ku caše.
Vra ta su se po la ko ot vo ri la, dvo ji ca re dov ni ka uđoše
dršćući od uz buđenja i... nađoše se u ćeli ji svo ga
samostana.
10

Jed nog da na, dok je pri mao učene gos te, učitelj Men del
iz Kocka iznenadi ih pitanjem: »Gdje stanuje Bog?«
Oni su mu se smi ja li: »Što je te bi? Zar ci je li svi jet ni je
pun njegove slave?«
Ta da im učitelj sâm da de od go vor.
»Bog sta nu je ta mo gdje ga lju di pus te da uđe.«
Evo što je naj važni je: pus ti ti Bo ga da uđe. Ali nje ga se
može pus ti ti da uđe sa mo ta mo gdje se na la zi, a nalazi
se stvar no ta mo gdje se živi, tamo gdje se živi au tentičnim
životom.
»Ja sto jim na vra ti ma i ku ca m«, kaže Bog u Bibli ji.
Hoćeš li danas otvoriti svoja vrata?
11

Priča o zločes tom vu ku
Andrija, tri godine:
»Pričaj mi priču o zločes tom vu ku.«
Liza, deset godina:
»Ne, ne postoje zločesti vukovi, postoje samo nesretni
vu ko vi.«
Zločesti ljudi ne postoje...
12

Oblak i pje ščana si pi na
J
e dan ja ko ja ko mlad ob lak (svi zna ju da je život
ob la ka užur ban i kra tak) jez dio je ne bom na svom
pr vom izlas ku praćen mnoštvom ba ha tih i hi ro vi tih
oblačina.
Kad su prelazili preko velike pustinje, Sahare, iskusni
ji ob la ci su ga pod ba da li: »Trči, sa mo trči, ako se
ovdje zaustaviš, gotov si!«
Ob lak je međutim bio ra doz nao, mla di su općeni to
radoz na li, pa je skliz nuo na dno ob la kâ ko ji su ta ko
sličili kr du div ljih raštr ka nih bi zo na.
»Što to ra diš? Miči se!« za režao je vje tar odostrag.
Oblačić je spazio prekrasan prizor: pozlaćene pješčane
si pi ne. Počeo se po la ga no spušta ti. Sipi ne su izgledale
kao zlatni oblaci milovani vjetrom.
Jed na od njih mu se nas mi je. »Do bar dan!« reče mu.
Bila je to vrlo lijepa sipina, vjetar je istom oblikovao
i pomeo njenu bjeličastu kosinu.
»Do bar dan! Zo vem se Oli«, pred sta vio se ob lak.
»Ja sam Diga«, odgovori sipina.
»Ka ko živi te vi do lje?«
»Ta ko... vje tar i sun ce. Vruće je, ali sna la zi mo se. A
ti?«
»Vjetar i sunce... velike jurnjave nebom.«
13

»Moj život je vr lo kra tak. Kad dođu ve li ki vjetro vi,
možda ću nes ta ti.«
»Je li ti žao?«
»Ma lo je st. Imam do jam da ničemu ne služim.«
»I ja ću se br zo pret vo ri ti u kišu i pasti. To je mo ja
sudbina.«
Si pi na se ma lo za mis li pa upi ta: »Znaš li da mi kišu
zovemo rajem?«
»Ni sam znao da sam ta ko važan«, reče ob lak.
»Sta re si pi ne su zna le pričati o lje po ta ma kiše. Ta da se
mi od je ne mo prek ras nim plaštem od tra ve i cvi jeća.«
»Is ti na je, to sam i sâm vi dio.«
»Ja ih vjerojatno nikad neću vidjeti«, zaključi tužno
Diga.
Ob lak ma lo raz mis li pa reče: »Mo gao bih po te bi
iz li ti svo ju kišu...«.
»Ali on da ćeš um ri je ti...«
»Ti ćeš za to proc vje ta ti«, reče ob lak i spus ti se u
obliku obilne kiše.
Sutradan je mala sipina procvjetala.
Jedna od najljepših molitava koje poznajem kaže: »Gospo
di ne, učini me svje tilj kom. Ja ću gorje ti, ali svi jet lit ću
drugima«.
15

Trgovina
Ne ki je mla dić sa njao da je ušao u ve li ku tr govinu.
Za tez gom je bio anđeo i po služivao.
»Što vi ovdje prodajete?« upita mladić.
»Sve što želite«, odgovori uljudno anđeo.
Mla dić poče nab ra ja ti: »Htio bih: kraj svih ra to va na
svijetu, više pravde za ugnjetavane, velikodušnosti i
snošljivosti prema strancima, više ljubavi u obiteljima,
rada za nezaposlene, više zajedništva među Crkvama
i ... i ...«
Anđeo ga pre ki de: »Žao mi je, gos po di ne, kri vo ste
me shva ti li. Mi ne pro da je mo plo do ve, proda je mo
samo sjemenje.
Jed na Isu so va priča počinje ova ko: »Kra ljevstvo je nebesko
kao kad čov jek posi je dob ro sjeme na svo joj nji vi...«
Kra ljev stvo Božje je uvi jek početak. Ma le ni, jed va zamjet
ljiv početak. Sam Bog je došao na zemlju kao sje me,
kao pšenično zr no, sas vim ma la kli ca.
Sje me je čudes no. I naj veće dr vo iz ras lo je iz jed nog malog
sje mena. Tvo ja duša je vrt u ko jem su po si ja ni pothvati
i naj veće vred no te.
Hoćeš li do pus ti ti da se raz ras tu?
16

Sadržaj
Ruža 5
Prazna stolica 8
Tamo gdje se do tiču
ne bo i zem lja 10
Priča o zločes tom
vu ku 12
Oblak i pje ščana
si pi na 13
Trgovina 16
Ono što... 18
Miris 20
Dva zrcala 22
Uspjeh 24
Igra s Bogom 26
Dovoljno dobar
raz log 28
St ra te g i ja
jedne lisice 30
Ruka i pi je sak 32
Moć mis li 34
Sag 36
Tko prid ržava ne bo? 38
Nedjeljni objed 40
Taj na ra ja 42
Ta ta pod kre ve tom 44
Iznenađenje 46
Majmuni i krijesnica 47
Nisu na pro da ju 49
Smrt župe 52
Mali ko ra ci 54
Tri žap ca 56
Bjegunac 58
Mirna savjest 60
Div lji
i pripitomljeni konj 62
Astronom 63
Znao si! 64
Dva hodočasnika 66
Zat vo re nik i mrav 68
Malo sreb ra 70
Pećina 72
Aleksandrov konj 74
Zamjena 76
Mačka 78
Obmana 80
83