Don Bosco

os ta vi ti na mi ru. Ivi ca je »po se ban« šarla tan. Pri je
zav ršne točke, iz džepa va di kru ni cu, klek ne na oba
kolje na i po zi va sve pri sut ne na mo lit vu. Ili po navlja
pro po vi jed ko ju je u ned je lju čuo u žup noj cr kvi. To
je ci je na ko ju traži od svo je ma le pub li ke, ulaz ni ca
ko ju nap laćuje i dje ci i od ras li ma.
Za tim veže uže za dva stab la, pe nje se i ho da po
nje mu raširenih ru ku, nam jer no pra vi stan ke i izazi
va odušev lje no kli ca nje pri ja te lja. Čini se kao da
ga ne ki a nđeo prid ržava on dje go re i sprečava strelo
vit pad. Međutim, ni je ta ko: on dje je ne ko li ko
a nđela ko je je Gos po din pos lao jer ma li ak ro bat
mo ra od ras ta ti zdrav i snažan ka ko bi jed no ga da na
mo gao pro po vi je da ti s pro pov je dao ni ca dru gačijih
od užeta ra za pe tog iz među stab la kruške i trešnje.
Je da naes to go dišnji se li lac
Pr vi raz red os nov ne ško le Ivi ca po hađa s 9 godi
na, u zi mu 1824–1825. Učitelj mu je don La cqua.
U ono je do ba ško la za počinja la 3. stu de no ga, a
zav ršava la već 25. ožuj ka. Dru gi raz red os nov ne
ško le po hađao je u zi mu 1825–1826. Ma ma Marga­
11