Mihovil Magone

CLAUDIO RUSSO
Mihovil
Magone
Sveti dje~ak s ulice
SALESIANA

BIBLIOTEKA »MALA KNJIGA«
Knjiga 4
1. T. Bosco, Don Bosco
2. T. Bosco, Majka Terezija iz Kalkute
3. T. Bosco, Ivan Pavao II.
4. C. Russo, Mihovil Magone
Naslov izvornika:
Claudio Russo, Michele Magone. Il santo monello
© 2006 by Editrice Elledici, Torino
Nakladnik i copyright za hrvatski prijevod:
© 2014 by Salesiana d.o.o., Zagreb
E-pošta: salesiana@salesiana.hr
www.salesiana.hr
Za nakladnika: Rudi Paloš
Prijevod: Rudi Paloš
Grafička oprema: Marijan Osman
Naslovnica: Mihovil Magone (naslikao P. Favaro,
detalj slike u crkvi sv. Franje Saleškoga u Valdoccu, Torino)
Lektura: Vjeročka Ban
Tisak: Kerschoffset Zagreb d.o.o.
1 2 3 4 5 • 18 17 16 15 14
Tiskano u Hrvatskoj (veljača 2014) Printed in Croatia (February 2014)

CLAUDIO RUSSO
MIHOVIL
MAGONE
Sveti dječak s ulice
SALESIANA
ZAGREB, 2014.

Napomena:
Dijelovi teksta koje je o Mihovilu Magoneu napisao
don Bosco u ovoj su knjizi označeni navodnicima.

Ge ne ral u mag li
Je sen ska je večer 1857. go di ne. Ne bo je prek rive
no ob la cima, a gus ta mag la pret va ra se u sit ne
kišne ka pi. Don Bos co se vraća iz Som ma ri ve i dola
zi na željez ničku pos ta ju Car mag no la, tri de set
ki lo me ta ra uda lje nu od To ri na. On dje čeka do la zak
vla ka. Na cr kve nom zvo ni ku sat ot ku ca va se dam
sa ti. Dan je na iz ma ku. Na ob zor ju se prim jećuju
pr ve večer nje sje ne. Vid lji vo st je og ra ničena na svega
ne ko li ko me ta ra. Sla bašna svjet lo st ko lod vor ske
svje tilj ke teško se na zi re u ta mi i mag li ko je oba vija
ju stva ri i lju de.
Pred ko lod vor skom zgra dom ne ko li ko put ni ka
čeka do la zak vla ka. Don Bos co ko rača amo-ta mo
po pe ro nu. U tišini ko ja sve oba vi ja čuju se gla so vi
ne ko li ko dječaka što se na tr gu pred ko lod vor skom
zgra dom ig ra ju i trče. U tom oz račju u ko jem prevla
da va tajno vi ta tišina još se jače čuju nji ho vi uz vi ci:
5

»Sta ni!«, »Uh vati ga!«, »Trči!«, »Dođi ova mo!«,
»Zaus ta vi ga!«. Ti se gla so vi jas no pro bi ja ju kroz
mag lu i do pi ru do ušiju put ni ka ko ji čeka ju vlak.
Među nji ma se po seb no is tiče je dan ko ji nadjačava
sve os ta le. Ton i iz go vor jas no po ka zu ju da je ri ječ
o gla su ko ji va lja pos lušati. »Od mah sam živo poželio
upoz na ti ono ga ko ji je ta ko hrab ro i odlučno
up rav ljao ig rom us red ta ko živah ne gra je i do vi kiva
nja«, na pi sao je don Bos co.
Dok su se dječaci, u i ščeki va nju no vih za po vi jedi,
okup lja li oko svog ko lo vođe, ono ga ko ji je odlučnim
i zvon kim gla som svi ma za po vi je dao, don Bos co im
se vješto prib ližio i u dva je hit ra sko ka već bio među
nji ma. Up lašeni iz ne nad nom po ja vom čov je ka obučenog
u cr no, dječaci su se raz bježali. Svi osim kolovođe
ko ji je, pod boči vši se ru ka ma i iza zov no ga
pog le da vši, don Bos ca od lučno za pi tao:
»Tko ste vi? Zašto se mi ješate u našu ig ru?«
»Ja sam tvoj pri ja telj«, od go vo rio mu je don
Bos co.
»Što želi te od nas?«
»Želim se, ako mi do pus ti te, za bav lja ti i ig ra ti s
to bom i tvo jim pri ja te lji ma.«
»Ali tko ste vi? Ja vas ne poz na jem.«
6

»Po nav ljam: ja sam tvoj pri ja telj. Želim se ig rati
s to bom i tvo jim pri ja te lji ma. A tko si ti?«, upi tao
je don Bos co.
»Ja? Tko sam ja? Ja sam Mi ho vil Ma go ne, ge neral
dječaka iz Car mag no le«, od go vo rio je dječak
od lučnim i otre si tim glasom.
Z a n i m a nje: be s pos l ič a r
Dok je don Bos co raz go va rao s Mi ho vi lom, ostali
dječaci – ko ji se bi ja hu uda lji li up lašeni čov jekom
u cr nom – po nov no su se prib ližili onoj dvo ji ci. Don
Bos co je nas ta vio raz go va ra ti s Mi ho vi lom, is todobno
pog le davajući i njegove pri ja te lje. Za tim je
upi tao nji ho vo ga vođu:
»Dra gi Mi ho vi le, ko li ko ti je go di na?«
»Tr i nae st .«
»Je si li se već is pov je dio?«
»Na rav no«, od govorio je dječak smi ješeći se.
»Je si li već bio na prvoj pričes ti?«
»Da, po ložio sam is pit iz vje ro nau ka i bio sam
na pr voj pričes ti.«
»Imaš li već ne ko za ni ma nje?«
»Izučio sam za ni ma nje bes pos ličara.«
7

»Što si do sad ra dio?«
»Išao sam u ško lu.«
»Ko li ko si raz re da zav ršio?«
»Zav ršio sam treći raz red os nov ne ško le.«
»Je li ti otac živ?«
»Ne, otac mi je um ro.«
»Je li ti živa maj ka?«
»Da, maj ka mi je živa i ra di kao služav ka. Ra di
ko li ko može da bi preh ra ni la me ne i mo ju braću,
ia ko zbog nas nep re kid no očaja va.«
»Što ćeš bi ti kad od ras teš?«
»Tre bao bih nešto ra di ti, ali ne znam što.«
Bi li su to is kre ni i spon ta ni od go vo ri malog bespos
ličara, ko ji je već zre lo i svjes no raz mišljao o
se bi i svo joj život noj si tua ci ji. Don Bos co je to zamije
tio te je od mah shva tio da će Mi ho vil, nasta vi li i
da lje živ je ti u tak vom na po la za pušte nom sta nju,
pri je ili kas ni je za pas ti u ve li ke ne volje. »Učini lo mi
se da bi se uz brižno i po zor no nas to ja nje taj živa hni
i po du ze tni ka rak ter mo gao us pješno od go ji ti. Stoga
sam nas ta vio raz go va ra ti s Mi ho vi lom:
‘Dra gi moj Mi ho vi le, bi li htio na pus ti ti život
bes pos ličara i naučiti ne ko umi jeće ili za nat ili pak
nas ta vi ti sa ško lo va njem?’
8

‘Jas no da bih to vo lio’, od go vo rio je dječak vidljivo
dir nut, ‘više mi se ne sviđa živ je ti ova ko kao da
sam raz boj nik. Ne ki mo ji pri ja te lji već su u zat vo ru,
a bo jim se da ću i ja on dje zav ršiti. Ali što da ra dim?
Otac mi je um ro, a maj ka je si ro mašna. Tko mi može
po moći?’«
Zat vor! Na tu ri ječ don Bos co se za si gur no sje tio
sve ga ono ga što je vi dio pri je par go di na, oko 1840,
kad je prateći don Ca fas sa pos jećivao to rin ske zatvore.
Bi le su ono mračne i pr lja ve iz be u ko ji ma je
gle dao žalos na li ca mla dih uz ni ka. »Zgro zio sam se
kad sam ug le dao mnoštvo mla dića u do bi od 12 do
18 go di na, zdravih, kre pkih, bis tra uma, ali bes poslenih
i punih ušiju, ka ko os ku di je va ju u du hov noj i
vre me ni toj hra ni«, na pi sao je don Bos co. Naj više
ga je žalos ti lo što »su mno gi od njih ot pušta ni s
čvr stom od lu kom da izađu na pra vi put, a ipak su
na kon kra tka vre me na bi li po nov no pri vođeni u
zat vor« (u sp. MB II, 68–76). Zak ljučio je: »Sva kako
tre ba spri ječiti da ti ta ko mla di dječaci zav rše u
zat vo ru.« Mi ho vil je bio dječak u opas nos ti i valja
lo mu je po moći da ne zav rši na onom groz nom
mjes tu.
9

»Večeras se od sr ca po mo li našem ne bes kom
Ocu«, pre po ručio mu je don Bos co. »Mo li od svega
sr ca, uz daj se u nje ga i on će se pob ri nu ti za mene,
za te be i za sve osta le.«
U taj je čas zaz vo ni lo zvo no na željez ničkoj posta
ji, što je bio znak da do la zi vlak za To ri no. Don
Bos co ni je mo gao nas ta vi ti raz go vor s dječakom.
»Uz mi ovu me da lji cu«, re kao je Mi ho vi lu. »Sut
ra pođi k don Aric ciu, svom ka pe la nu. Re ci mu da
svećenik ko ji ti ju je da ro vao želi bi ti oba vi ješten o
tvom po našanju.« U međuv re me nu je vlak ušao u
pos ta ju. Put ni ci ko ji su čeka li na pe ro nu prišli su
va go ni ma. Mi ho vil je zbu njen uzeo me da lji cu i gledao
je, ali nije ra zu mio. Za tim je po nov no upro
pog led u don Bos ca i upi tao ga: »Ka ko se zo ve te?
Odak le ste? Poz na je li vas don Aric cio?«
Pre kas no. Don Bos co je već pot rčao da uđe u
vlak ko ji se up ra vo zaus ta vio. Ni je ima lo smis la trčati
za njim: ne bi ga mo gao pro naći u mra ku ko ji je
bio još gu šći zbog mag le.
Mi hovil je os tao ne po mično sta ja ti na pe ro nu
željez ničke pos ta je oba vi jen mag lom. U ru ci je čvrsto
držao me da lji cu, a očima je pra tio vlak ko ji je po lako
nes ta jao u ta mi za jed no sa svo jim svjet li ma i zvuko­
10

vi ma od vo zeći svećeni ka ko ji je na tre nu tak zag ri jao
Miho vi lo vo sr ce jer se za ni mao za nje go vu sreću i
bu dućno st.
»Tko bi mo gao bi ti onaj svećenik? Zašto mi je
dao ovu me da lji cu? Što hoće od me ne? Zašto je
go vo rio o mo joj bu dućnos ti?« Ta su pi ta nja zaokupila
Mi ho vi la i on je od mah htio od go vor na njih.
Ali kako? Zar da čeka sve do sut ra ka ko bi otišao do
don Aric cia? Ne, bi lo bi to pre du go i ščeki va nje za
živa hna i nestr pljiva dječaka kakav je bio Mi ho vil.
Na br zi nu se poz dra vio s pri ja te lji ma i ot rčao do
don Aric cia: on će si gur no zna ti od go vo ri ti na njegova
p i ta nja .
»Dječak ko ji ne ra do sluša dru ge«
Kad je došao do ka pe la na, Mi ho vil mu je ispripov
jedio sve o onom svećeni ku, me da lji ci i pi ta njima
ko ja mu je pos ta vio. Don Aric cio ga je po zor no
slušao, pog le dao me da lji cu i sve ra zu mio.
Sut ra dan je don Aric cio uzeo li st pa pi ra i pe ro
te na pi sao don Bos cu: »Mi ho vil Ma go ne je si romašan
dječak ko je mu je otac um ro. Maj ka mo ra
mis li ti ka ko da preh ra ni obi telj i ne može stal no
11

i ti uza nj. Sto ga on vri je me pro vo di na uli ca ma i
tr go vi ma s uličnim de ra ni ma. Izuzet no je bis tar, ali
ne pos to jan i ras tre sen. Zbog to ga je više pu ta bio
is tjerivan iz ško le. Una toč tomu, s pri lično je do brim
us pje hom zav ršio treći raz red. Što se mo ra la tiče,
smat ram da je u sr cu do bar i jed nos ta van, ali ne ra do
sluša dru ge. U ško li i za vri je me ka tehet ske po du ke
iza zi va o pći ne red. Kad ga ne ma, sve je mir no. Kad
se uda lji, to je na dob ro bit svi ma. Zbog svo je do bi,
si ro maštva, vlas ti te na ra vi i na da re nos ti zas lužio je
sva ku po moć. Rođen je 10. ruj na 1845.«
Don Bos co je pri mio pis mo. Pročitao je krat ko
iz vje šće ko je je sad ržava lo dra goc je ne po dat ke o
Mi ho vi lu. Od lučio ga je pri mi ti u Ora to rij u Valdoccu
kao unu tar njeg đaka i po moći mu da se školu
je i izuči ne ki za nat.
U don Bos co vom dvo rištu
Ne ko li ko da na za tim don Bos co je na dvo rištu
us red dječaka ko ji se ig ra ju, trče i skaču. Iz da le ka
pri m jećuje ka ko mu trčeći pri la zi ne ki dječak sit na
ras ta. Da, to je up ra vo on, Mi ho vil, dječak ko jega
je don Bos co sus reo one večeri u Car mag no li.
12

Kad se pribli žio don Bos cu, dječak se zaus ta vio i
predsta vio u jed nom dahu: »Evo me. Ja sam Mi hovil
Ma go ne ko je ga ste sus re li na željez ničkoj pos ta ji
u Car mag n o l i .«
»Sve mi je poz na to, dra gi moj. Je si li dobrovoljno
došao?«
»O, da, dob re vo lje mi ne ne dos ta je«, bez ok lijevanja
je o d go vo r io Mi ho v i l .
»Ako si dob re vo lje, pre po ručujem ti da ne preok
re neš sve u ovoj kući.«
»Ah, bu di te spo koj ni, si gur no neću učini ti ništa
što bi Vas ražalos ti lo.«
»Bi li ra di je po hađao ško lu ili izučio ne ki zanat?«
»Spre man sam učini ti ono što Vi hoćete. Ali,
ako mo gu bi ra ti, ra di je bih išao u ško lu.«
»Ako te pošaljem u ško lu, što bi na kra ju htio
p o sta t i ?«
»Ako bi je dan ne va lja lac...« Tu je Mi ho vil zastao,
ponik nuo pog ledom i pog nuo gla vu ka ko bi
sak rio os mi jeh ko ji je teško us pi je vao prikri ti.
»No, sa mo nas ta vi, što hoćeš reći?«, oh rab ri vao
ga je don Bos co. »Ako bi je dan ne va lja lac...«
»Ako bi je dan ne va lja lac bio do volj no do bar da
po sta ne svećenik, on da bih ja ra do pos tao svećenik.«
13

Sadržaj
Ge ne ral u mag li ................................................................................................................................................................... 5
Za ni ma nje: bes pos ličar ............................................................................................................................. 7
»Dječak ko ji ne ra do sluša dru ge« .................................................................... 11
U don Bos co vom dvo rištu ............................................................................................................ 12
Siro tinj ska ju ha u ko sit re nim ta nju ri ma .......................................... 14
Osob ni a nđeo čuvar ............................................................................................................................................ 15
»Ju rio je kao ispaljen iz to pa« ....................................................................................... 16
»Kad bi ti bio na mojemu mjes tu...« ...................................................... 17
Ne mir na sav je st .................................................................................................................................................................. 19
Be sa na noć ........................................................................................................................................................................................... 23
Pr i ja tel j sko u po zo re nje .............................................................................................................................. 24
»Ko li ko ćeš mi pla ti ti?« ....................................................................................................................... 26
»Ah, taj moj je zik...« ...................................................................................................................................... 27
Mi ho v i l se mi je nja ..................................................................................................................................................... 29
Ma la bi lježni ca za ve liki prog ram .......................................................................... 31
62

»Želim učini ti nešto li jepo Ma ri ji u ča st« ............................ 33
Se dam »po li ca ja ca« .......................................................................................................................................... 35
Par zim skih ru ka vi ca .......................................................................................................................................... 37
Dar za Mi ho vi la .................................................................................................................................................................. 40
Zag lušujući zviždu ci ........................................................................................................................................... 43
Ri ječi, a ne pljus ke .................................................................................................................................................... 44
»Đavol ska« žigi ca .................................................................................................................................................... 46
U pot ra zi za ne poz na tim is pov jed ni kom .................................... 47
De beo i snažan kao ma ga rac .................................................................................................. 48
Je dan od načina da se rek ne »hva la« ..................................................... 49
Po mo zi te mi da ne pad nem ...................................................................................................... 51
Li st pun od lu ka ................................................................................................................................................................... 53
Rečeni ca ko ju tre ba pro tu mačiti .............................................................................. 54
Po ru ka za ma mu .............................................................................................................................................................. 56
»Sve vas čekam u ra ju« ......................................................................................................................... 58
Mo l it va nje go vog uč ite l ja .................................................................................................................. 60
Bi b l iog ra fi ja ....................................................................................................................................................................................... 61
63