Biblioteka Izveštaji 28

Društveno politiki ambijent za ostvarivanje ljudskih prava u 2016. godini
sticije budui da Srbija, u poreenju s državama u regionu ima najniže investicije
u odnosu na BDP. Dugoroni privredni rast bi mogao da se ostvari ako bi Vlada
unapredila investicioni ambijent tako da se povea ueše investicija u BDP.
Da bi se ovo ostvarilo, pored preduzimanja zakonskih i ekonomskih mera neophodno
je oštro se suprotstaviti korupciji na svim nivoima. Ipak, ne postoje podaci
koji pokazuju da je uinjen ozbiljniji napredak u borbi protiv korupcije u 2016. Naprotiv,
propuštene su mnoge prilike da se poboljšaju zakoni koji sadrže koruptivne
elemente. Prilika da se efikasnije sankcionišu sluajevi korupcije nije iskorišena
kada se pristupilo promenama krivinog zakonika, institucije nadležne za sprovo-
enje antikoruptivnih mera nisu ojaale, a sluajevi korupcije veoma retko se procesuiraju
zbog nedovoljne aktivnosti u postupanju organa gonjenja i neefikasnosti
pravosua. Ovakvom stanju doprinosi i injenica da politiari esto komentarišu
istrage koje su u toku, što se u javnosti tumai kao jak politiki uticaj na policiju,
tužioce pa i sudije.
I pored višegodišnjih upozorenja na visoku politizaciju prilikom izbora na
odgovorna upravljaka radna mesta, nije izvršena depolitizacija javnog sektora, što
u velikoj meri slabi poverenje u iskrenost namere vlasti da se profesionalizuju javna
preduzea i ozbiljno pristupi reformi ovog sektora. S druge strane, u toku 2016.
nastavljen je, a u velikoj meri i pojaan, pritisak na nezavisne državne institucije,
posebno na Zaštitnika graana i Poverenika za slobodan pristup informacijama od
javnog znaaja i zaštitu podataka o linosti, a svaka njihova primedba u pogledu
funkcionisanja pojedinih organa vlasti predstavljala se kao borba za vlast ili napad
na državu. U tome prednjae tabloidi, ali se slino ponašaju i pojedinci na vlasti,
kao i neki poslanici u Narodnoj skupštini. Važno je naglasiti da uprkos ovakvog odnosa
vlasti, istraživanja javnog mnjenja govore da poverenje graana u ove institucije
raste. O tome svedoi podatak da se iz godine u godinu poveava broj onih koji
se obraaju nezavisnim telima radi zaštite svojih prava ili prijavljujui sluajeve
korupcije i diskriminacije.
Pored ekonomskih reformi Srbiju eka i ustavna reforma pošto je u Akcionom
planu za Poglavlje 23 izmena ili usvajanje novog ustava predvieno za 2017.
godinu. Bilo bi pogrešno tvrditi da su ustavne reforme potrebne samo radi usklaivanja
sa standardima EU, zato što su one neophodne iz mnogo razloga koji se direktno
tiu zaštite Ustavom garantovanih prava graana Srbije. To su u prvom redu
odredbe koje se odnose na nezavisnost pravosua, budui da ustavni okvir ostavlja
prostor za jak politiki uticaj prilikom izbora i imenovanja sudija i tužilaca. Veoma
je važno da se promeni Ustava pristupi s velikom ozbiljnošu, da se u postupak
izmene Ustava ili donošenja novog ukljue svi relevantni subjekti i da se obave
konsultacije sa strunom javnošu i široka javna rasprava. Ovo je posebno znaajno
kada se zna da je Ustav iz 2006. usvojen a da praktino nije bilo javne rasprave, da
su se poslanici sa tekstom Predloga ustava upoznali samo dva sata pre izglasavanja,
kao i da je Venecijanska komisija ocenila da takav nain usvajanja ovog važnog
dokumenta dovodi u pitanje njegovu legitimnost.
25