Laura Vicuna

J o s e p h A u b ry
Laura
Vicuña

BIBLIOTEKA »MALA KNJIGA«
T. Bosco, Don Bosco
T. Bosco, Majka Terezija iz Kalkute
T. Bosco, Ivan Pavao II.
C. Russo, Mihovil Magone
T. Bosco, Dominik Savio
T. Bosco, Sve ti Ante Pa do van ski
C. Tes ca ro li, Fra njo Asiški
J. Aub ry, Lau ra Vi cuña
Naslov izvornika:
J o s e p h Aub r y, Lau ra Vi cuña
© 2004 by Editrice Elledici, Torino
Nakladnik i copyright za hrvatski prijevod:
© 2017 by Salesiana d.o.o.
Omiška 8, Zagreb
salesiana@salesiana.hr
www.salesiana.hr
Za nakladnika: Mihovil Kurkut
Prijevod: Elena Grčić
Grafička oprema: Salesiana d.o.o.
Lektura: Vjeročka Ban
Tisak: Denona d.o.o., Zagreb

Jo se ph Aub ry
L au r a
Vi cuña
Salesiana
ZAGREB, 2017.

Andska obi telj
Priča Lau re del Car men je is to dob no li jepa i
tra gična. Lje pša je od ne kog pus to lov nog ro ma na.
Ot kri va sud bi nu sa vršene li near nos ti. Na mra mornom
nat pi su nje zi na gro ba, u ško li Kćeri Ma ri je
Pomoćni ce Ba hie Blan ca, sto ji da je to »poe ma čis
to će, žrtve i pri ja telj ske lju ba vi«.
Pr vih de vet go di na u obi te lji
Pos ljed njih pet go di na živo ta Lau ra je pro ve la u
Ar gen ti ni, ia ko je bi la Čilean ka kao i nje zi ni ro di te lji
ko ji su je do bi li 5. trav nja 1891. u San tia gu. Priča o
nje zi nom po ri jek lu oba vi je na je ve lom taj ne i poda
ci ko je ima mo mjes ti mi ce su ne pot vrđeni. Po sebi
ce pre ma lo zna mo o nje zi nu ocu Jo seu Do min gu
Vi cuñi. Poz na to je da je bio ple mić i voj nik sve dok
ni je pos tao ka pe tan. Međutim, na kon pet go di na
službe na pus tio je voj sku jer je bio umi ješan u po­
5

li tičke ne re de i u građan ski rat ko ji je pot re sao Čile
tih go di na. Na vod no se oko 1885. go di ne pre se lio
500 km južni je od San tia ga, u grad Te mu co gdje je
upoz nao Mer ce des Pi no. Una toč broj nim is traživanji
ma, ni ka da ni je pro nađen ni ka kav službe ni doku
me nt ko ji bi pot vr dio nji hov građan ski ili cr kve ni
brak. Živ je li su za jed no ne ko vri je me, a za tim su se
ra zišli: ne zna se ni gdje, ni ka da, ni zašto.
Lau ra je dak le bi la iz van bračna kći te je zbog toga
kas ni je nje zin zah tjev za pri ma njem među ses tre
sa le zi jan ke od bi jen. Upit no je je li uo pće upoz na la
svo ga oca.
U sva kom slučaju, u pos tup ku bea ti fi ka ci je u
gra du Vied mi, nje zi na ses tra Aman da će pot vr di ti
da se »ne sjeća ničega o nje mu«.
Maj ka se uvi jek pot pi si va la kao Mer ce des Pi no,
ka ko su je i drug dje zva li svi suv re me ni ci. Ni ona
ni dvi je nje zi ne kćeri ni su imale ni ka kav od nos s
obi te lji Vi cuña. Poz na to je sa mo da su Do min go i
Mer ce des živje li u San tia gu 1891. go di ne ka da se
ro di la Lau ra i ka da je kršte na, 24. svib nja u Župi sv.
Ane ko je su obo je bi li žup lja ni.
Na kon 1891. go di ne otac je nes tao. Pre ma kasnijem
svje dočanstvu, na vod no je ubi jen zbog po li­
6

tičkih raz lo ga na pod ručju gra da Te mu ca. To su bi le
tužne okol nos ti za Lau ru, ko je su se na ne ki način
pro te za le od nje zi nog rođenja do taj no vi tog uskr s­
nuća i ko je su bi le pod ržane mi lo šću ko ja će joj da ti
ono što joj je pri ro da odu ze la.
O maj ci, Mer ce des Pi no, zna se više, ia ko se još
ne zna točan da tum nje zi na rođenja (iz među 1864.
i 1870. go di ne), vje ro jat no u Col li pul li ju, kod gra da
Te mu ca. Ka da je ro di la Lau ru, ima la je iz među 21
i 26 go di na. Doša vši iz San tiaga u Te mu co kra jem
1891. go di ne, ro di la je dru gu kćer, Ju li ju Aman du,
22. svib nja 1892.
Mer ce des se uvi jek suv re me ni ci ma čini la kul turnom
i ele gan tnom te dob rom i pri jat nom ženom.
Osim to ga, zna la je dob ro pje va ti i svi ra ti gi ta ru te
je bi la vješta u šivanju i iz ra di šešira. Teške okol nos
ti u ko ji ma se našla dob rim di je lom ob jašnja va ju
nje zi ne sla bos ti. Bi la je hrab ra žena, pot pu no posvećena
ob ra zo va nju svo jih dvi ju kćeri. Značajno je
Aman di no mišlje nje o njoj: »Uvi jek sam vje ro va la
da je mo ja maj ka sve ti ca« i mišlje nje sa le zi jan ca
don Za ha ri je Gen ghi ni ja, ko ji ju je is po vi je dao u
Ju ni nu: »Sa mo na ne bu ćemo moći pro ci je ni ti Merce
de sine zas lu ge.«
7

Što se tiče Aman de, čet r naest mje se ci mlađe od
Lau re, ub r zo je pos ta la sup rot nost sta ri joj ses tri, i
po tje les nom izgle du i po mo ralu: po ma lo smeđa i
ja ka, oštrih cr ta li ca, živah na i nes tašna, vo lje la se
šali ti i smi ja ti. Bi la je pa met ni ja od ses tre, ve se le
na ra vi ko joj ni je manj ka lo nježnos ti. Po ma lo »vjetro
pir ka«, ni je bi la svjes na tra ge di ja vlas ti te obi telji.
Kas nije, u od mak loj do bi, za vo lje la je ka za lište
otkri vši u se bi vri je dan ta le nt za glu mu te je um r la
u 89-oj go di ni živo ta!
S dru ge stra ne, Lau ra je iz gle da la mir no i zamišlje
no. Ima la je ok rug lo i bla go ru me no li ce, veli
ke cr ne oči, lju ba zan ali suz držan os mijeh, gus tu
cr nu, uvi jek počešlja nu ko su. Od rođenja je bi la
kr hka zdrav lja.
8

Na pu tu pre ma Ar gen ti ni
Od kra ja 1891. do počet ka 1899. go di ne, Merce
des je živ je la u ve li koj o pćini Te mu co u An da ma,
ne da le ko od ar gen tin ske gra ni ce, te je bi la pot puno
zau ze ta dobrim od go jem i ob ra zo va njem dviju
još uvi jek ma le nih kćeri. Za pos li la se kao krojačica,
a kas ni je joj se uka za la pri li ka da ot vo ri i vo di
skrom nu tr go vi nu tek sti lom. Za tim se u svib nju
1898. do go di lo nešto značaj no što će us mje ri ti ti jek
živo ta ma le obi telji: pr vi sus ret s Kćeri ma Ma ri je
Pomoć nice. Zap ra vo, neu mor ni sa le zi ja nac, mi sionar,
don Do mi nik Mi la ne sio os no vao je ne ko li ko
go di na ra ni je (1884. go di ne) mi si ju u Ju ni nu de
los Andes, na ar gen tin skoj stra ni. Sag ra dio je ka peli
cu, mi sionar sku kuću, ma leno si ro tište te skrom nu
školu-in ter nat. Sa njao je o to me da os tva ri ono što
je obećao te je do bio od nad ređenih po moć ne koli
ci ne Kćeri Ma ri je Pomoćnice: one su os no va le
in ter nat za dje voj ke te su po nu di le sa le zi jan ci ma da
9

za njih obav lja ju kućan ske pos lo ve. Počet kom 1898.
go di ne, pre la zeći An de, don Mi la ne sio ih je otišao
pot ražiti u San tia go. Po nov no se vra tio kra jem travnja,
u prat nji jed ne časne ses tre, jed ne no va ki nje i
dva pos tu lan ta te se zaus ta vio u Te mu cu. On dje se
ma la sku pi na zaus ta vi la, bi la je prisi lje na da os ta ne
osam mje se ci zbog preu ra nje ne zi me ko ja je An de
zat r pa la sni je gom i one mo gućila pri je laz.
To je bi lo pro vi do nos no čeka nje jer je vr lo jasno
da sa le zi jan ska sku pi na ni je os ta la skršte nih ruku.
Otac Mi la ne sio se po nu dio za žup nog vi ka ra
i nje gov je žar učinio čuda. Čas ne ses tre su ub r zo
os no va le ora to rij ka mo su poh r li le grad ske dje voj ke
i mla dići, te čak i ma lu ško lu za si ro mašne dje voj ke.
Lju di su bi li odušev lje ni, po se bi ce Mer ce des Pi no i
nje zi ne cu ri ce od šest i se dam go di na. One su bile
očara ne, a Mer ce des ni je mog la ni sa nja ti da će odgoj
svo jih kćeri jed no ga da na pov je ri ti tim spo sobnim
i sim pa tičnim čas nim ses tra ma.
U si ječnju 1899. go di ne, sku pi na sa le zi ja na ca
na pus ti la je Te mu co na ra zočara nje mno gih te je
kre nu la u pri je laz pre ko Anda na jiz rav ni jim pu tem,
onim južnim. Prošlo je dva naest pus to lov nih da na
do do las ka u Ju nin (da nas se au to mo bi lom stig ne
10

za četi ri sa ta). Ula zak časnih ses ta ra na vat re nim
ko nji ma bio je sen za ci ja. Dočeka li su ih žene, dje ca
i grad ska vlast. Po tom su dočeki va li sta ri je čas ne ses
tre, ko je su zap ra vo bi le mla de: ses tra An ge la Piai,
38-godišnja bu duća up ra vi te lji ca; ses tra Ro sa Azocar,
23-godišnja no va ki nja ko ja je služila u Te mu cu;
dvi je 20-godišnje pos tu lan ti ce Car men i Fran ces ca.
Smjes ti le su se u iz nim no skrom noj kućici. Bi lo je
to 24. si ječnja 1899., dak le na blag dan sv. Fra nje
Sa leškog. Bio je to iz ra zi to po ni zan, ali ra dos tan
početak dje la žen skih sa le zi jan ki.
U smjeru sje ve ra
Mer ce des je od lučila na pus ti ti Te mu co ka ko bi
za bo ra vi la svo ju čilean sku povijest, otići u Ju nin te
pov je ri ti od goj svo jih kćeri sa le zi jan skim se strama.
Naj jed nos tav ni je rješenje bi lo je prik ljučiti se ka rava
ni oca Mi la ne si ja. Ni je to učini la, ne go je odab ra la
sje ver ni put, jer je htje la proći kroz svo je rod no se lo
Col li pul li kako bi on dje poz dra vi la vlas ti tu obi telj
i ri ješila pos lo ve u Čileu. Nažalost, ni je pred vid je la
ri zi ke i kušnje slične lu doj pus to lo vi ni, za mor ne za
nju, a po se bi ce za dje vo jčice od 7 i 8 go di na. Um je­
11

sto dva naest da na, tre ba lo joj je go to vo go di nu da na
da dođe do Ju ni na! Kre nu la je vje ro jat no kra jem
si ječnja, uz da jući se, ko rak po ko rak, u ka ra va ne
tr go va ca, voj ni ka ili na se lje ni ka us mje re ne pre ma
sje ve ru gdje su tek počeli s kul ti vi ra njem og romnih,
još neob rađenih pod ručja Pa ta go ni je (tek 1883.
go di ne ar gentinska je vla da preu ze la ta pod ručja
ko ja su do tad bi la u ru ka ma ple me na Arau ka ne).
Pr va pos ta ja na ar gen tin skom pod ručju bi la joj je
jad no seo ce No rquin, gdje je os ta la sa mo ne ko li ko
da na. Dru ga je bi la Las La jas, ve li ko se lo od 1400
sta nov ni ka, gdje se zadržala par mje se ci, našla posao
i pos la la kćeri na vje ro nauk. On dje je pr vi put
sre la ne kog Ma nue la Mo ru, bo ga ta 40-godišnjeg
ve le pos jed ni ka, ko ji je ob rađivao zem lju u do li ni
Cha pel col bli zu Ju ni na i o ko jem su ovi si li broj ni
rad ni ci uz ga ji vači, čuva ri stada i nji ho ve obi te lji. Manuel
je pla ni rao po la zak za Ju nin oko kra ja svib nja.
Mer ce des ga je za mo li la da ga pra ti ili joj je on sâm
to pred ložio. Na pos ljet ku je kre nu la s njim na du go
i na por no dvom je sečno pu to va nje, po neu god nim
pa di na ma, na pušte nim selima, preh lad nim noćima.
Ko li ko na po ra za Mer ce des, a još više za Lau ru
i Aman du! Sti ga vši po lo vi com lip nja u S. Igna cio,
12

30 km uda ljen od Ju ni na, ka ra va na je bi la blo ki rana
užas nom ni kad pri je viđenom pop la vom: si lan
sni jeg ko ji se to pio zbog neuo bičaje nih vrućina i
pljus ko vi uz ro ko va li su pre li je va nje ri je ka te pretva
ra li do li ne u blat na i vo de na je ze ra. Mer ce des
i nje zi ne kćeri us pje le su pro naći sklo nište u kući
Ca sas Vie jas kod Char le sa Ric hte ra, tr gov ca ko ji im
je ve li ko dušno po nu dio jed nom je sečno gostop rimstvo
dok čeka ju opa da nje vo de. Mer ce des je on da
os tva ri la pr vi kon ta kt s čas nim ses tra ma u Ju ni nu
ko je su nažalost bi le spri ječene od mah pri mi ti djevo
jčice jer je ci je la mi si ja bi la po gođena pop la vom.
U međuv re me nu, čas ne su ih ses tre upu ti le jed nom
svom pri ja te lju, ut je caj nom i sr dačnom čovje ku,
umi rov lje nom ka pe ta nu, Ma ria nu Fos be ryju. On je
kra jem ko lo vo za pri mio tri put ni ce na svom ve li kom
ima nju Cha pel co na ju gu Ju ni na te se do go vo rio s
Mer ce des da mu bu de do maćica. Na po kon su barem
ne ko li ko mjese ci ima le ma lo mi ra, te ok ružje
pra vog pri ja telj stva i obi telj skog živo ta (Fos be ryje vi
su ima li čet ve ro dje ce).
Međutim, sreća je bi la krat kot raj na. Kra jem godi
ne, sas vim iz ne na da, ka pe tan je pri mio na red bu da
se slje dećeg 12. ožuj ka vra ti u službu u San Mar tin
13

de los An des, gdje se po tom mo rao i pre se li ti. Ni je
mo gao os ta vi ti Mer ce des na ima nju, ni ti ju udo mi ti
u svo me no vom pre bi va lištu. Bližio se ta ko ključni
tre nu tak za pla ni ra nje bu dućnos ti. Za dvi je dje vojčice
ot vo ri lo se od lično rješenje: bit će prim lje ne
u školu u Ju ni nu. A za nju? Ima nja u oko li ci su bi la
u vlas ništvu Ma nue la More, oso bi to ona u Qui lquihueu,
naj bliža Ju ni nu. Pot ražila ga je te se do go vo ri la
s njim da će je uze ti u svo ju službu i da će dje vo jčicama
plaćati smještaj u in ter na tu. Merce des je sla bo
poz na va la Mo ru. Na da la se da je pro našla zaštit ni ka,
ali zap ra vo se pre pušta la u ru ke ti ra ni nu ko ji će od
nje učini ti svo ju zat vo re ni cu. Nje zi na kal va ri ja je
počinja la, a nje zi na ma la Lau ra će bi ti nje zi no os lobođenje
pod ci je nu svo ga vla stitog živo ta.
14

Sadržaj
Andska obi telj ......................................................................................................................................................... 5
Pr vih de vet go di na u obi te lji ....................................................................... 5
Na pu tu pre ma Ar gen ti ni ................................................................................................. 9
U smjeru sje ve ra .................................................................................................................................................. 11
1900. − 1904.: U sa le zi jan skoj ško li u Ju ni nu ......................... 15
No vo obi telj sko ok ružje ........................................................................................................ 15
Sretna go di na ................................................................................................................................................................ 18
Od mor u Qui lqui hueu ............................................................................................................ 21
1901.: Du hov ni izb or i i pr i ja te lj s t v a .............................................................. 24
Fe lix i Mer ce di tas .......................................................................................................................................... 26
M ar i ji n a k ć i ......................................................................................................................................................................... 29
Ne m i r n i pr a z n i ci ............................................................................................................................................. 31
1902.: Od lučujuća go di na ........................................................................................................ 34
Post up n i k r aj ................................................................................................................................................................... 38
Pos ljed nja dva mje se ca u Ju ni nu .......................................................... 41
L au ri na sla v a ................................................................................................................................................................ 45
Mo lit va Lau ri Vi cuñi .............................................................................................................................. 47
51

Sva prava pridržana. Nijedan dio ove knjige ne smije se
umnožavati, fotokopirati, reproducirati ni prenositi
u bilo kakvu obliku (elektronički, mehanički i sl.)
bez prethodne pisane suglasnosti nakladnika.
ISBN 978-953-205-165-0
CIP zapis dostupan u računalnom katalogu
Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 969703.
1 2 3 4 5 • 21 20 19 18 17
Tiskano u Hrvatskoj, rujan 2017.