12. JoakimInterFest BILTEN 05

ЈоакимИнтерФеста 2017. године • број 5 • 11. октобар
Дан четврти - Академски руски драмски театар Јошкар Ола, Руска федерација
ПСИХО РЕАЛИСТИЧКА БАЛАДА О ВОЈНИКУ
Четврти дан 12. ЈоакимИнтерФеста „отворен” је са
манифестацијом из пратећег програма фестивала промоцијом
часописа за културу и уметност „Код 21” Шабачког позоришта.
Госте из Београда је поздравио и представио домаћин фестивала
глумац милош Крстовић, директор Књажевско-српског театра:
Драгану Бошковић, театролога и уредницу овог броја „Код 21”,
Душана Ђоковића, директора Академије уметности и глумицу
Народног позоришта из Београда Бранку Зорић- Васовић.
Упадљиво је било одсуство најављеног Зорана Карајића,
директора шабачког позоришта и уредника часописа који је
морао да откаже свој долазак због извођења њихове представе
„Рубиште” на сцени националног театра.
Часопис је окупљенима на Малој сцени представила Драгана
Бошковић нагласивши да је у питањи његов седми број док
је осми већ у штампи.
- Часопис за културу и уметност „Код 21”, је почео да излази
када је покренут фестивал „Шабачко пролеће”, по њој један од
најинтересантнијих и најпрестижнијих позоришних фестивала
у Србији, појаснила је она.
- Када смо као савет манифестације договарали њен концепт,
на предлог Душана Ковачевића који је председник овог
тела, одлучили смо да фестивал „прати” и један еминентни часопис
из области културе и уметности. Еминентан је зато што
доноси „кобис” бројеве који се рачунају професорима у поене,
дакле референтан је за људе из науке и уметности, истакла је
Драгана Бошковић.
Душан Ковачевић је био и „кум” часопису пошто је то по
њему часопис за 21. век.
- Бројеви „Кода 21” су веома садржајни и богати прилозима
из разних уметности и културе, од архитектуре, позоришта,
филма... Има свега онога што у једном броју сматрамо актуелним
и релевантним, каже она.
Два пута годишње часопис је посвећен искључиво позоришној
тематици и тада га уређује Драгана Бошковић.
- Трудимо се да у том позоришном броју пропратимо све фестивале
који су који су у периоду од изласка претходног часописа
важни. Мимо фестивала увек се у њему нађе нека важна
позоришна тема „Дневника” Милана Ђоковића, некадашњег
управника Југословенског драмског позоришта у периоду од
1970. до 1975. године што сматрам да је од животне важности за
све нас у театру, нагласила је уредница „Кода”.
Пратећи програм 12. ЈОАКИМИНТЕРФЕСТА
11. октобар
Мала сцена – 18.00
Промоција књиге Зијаха Соколовића „Глумац је глумац...
глумац је глумац... глумац.“
Модератори: Никола Милојевић и Чедомир Штајн
12. октобар
Мала сцена – 18.00
Вече у част глумца – Радмила Живковић
Разговор води Слободан Савић, позоришни критичар

2 JoakimInterFest 2017
У најновијем, седмом броју у „Коду 21” налазе се прикази и
полемички текстови о фестивалима: Дани комедије, који је постфестум
написала селекторка Ана Тасић, затим текстови о „Шабачком
пролећу” Градимира Гојера, Зорана Карајића и Татјане
Њежић, епистола о Фестивалу „Јоакиму Вујућу” Славенка Салетовића
о томе колико је страшан тренутак у српском пзоришту
које је по њему „достигло критичну доњу црту”, Стеријином Позорју
и скандалу недодељивања награда чији су аутори позоришни
критичари Александар Милосављевић, Зоран Ђерић,
Александра Главацки...
Ту је и белешка главне уреднице, стална рубрика „театралије”
у којој је театролог Нина Мазур писала о Пипу Делбону,
две позоришне критике Небојше Цветковића, о представама
врањског позоришта „Ружа увела” и „Аматери”, као и емотиван
текст саме Драгане Бошковић о књизи која је синоћ представљена
у оквиру овог пратећег програма фестивала позоришним
„Дневницима” Милана Ђоковића који су по њој национално
благо и баштина, затим драма „Рубиште” Нинослава Шћепановића,
и додатак Ди Ви Ди са телевизијским хроникама посвећеним
шабачком фестивалу које је такође водила и уређивала
Драгана Бошковић.
Душан Ђоковић представио је књиге „Дневник управника
позоришта”, његовог оца Милана Ђоковића који је на челу ЈДПа
провео мандат од пет година. Иначе сем дневника Ђоковић
објавио и остале књиге свога оца попут драма и романа. На
крају вечери галантно је поклонио крагујевачком Театру своја
издања.
Текст Драгане Бошковић из седмог броја „Кода 21” о овим
дневницима под насловом „И више од живота” надахнуто је читала
глумица Бранка Зорић- Васовић.
На такмичарском репертоау овогодишњег ЈоакимИнтерФеста
синоћ у камерној атмосфери одиграна драма „Војници” (или
у оригиналу „Војничићи” савременог руског аутора В. Жербцова
коју је режирао Александар Сучков а изводе глумци Академског
руског драмског театра из Јошкар Оле града у Руској федерацији.
Ову тешку драму у два чина смештену у једну војну економију
за узгој свиња у казахтанској забити у доба СССР-а која говори
о вечитој борби добра и зла и принципу анђела и ђавола
крагујевачка публика је добро примила.
Водитељ разговора са ствараоцима позоришни критичар
сумирао је досадашњи репертоарски ток овогодишњег фестивала.
- Тачно смо на средини фестивала, ово је четврта такмичарска
представа коју смо гледали вечерас. Имали смо прилике да
видмо различите представе по тематици али и по естетици и
поетици, нешто што би смо могли да одредимо као различите
жанровске поступке у позоришту.
Вечерашња представа припада нечему што се у позоришном
свету зове психолошки реализам и између осталог се ослања
на Станиславског а тај поступак је још увек равноправан и
легитиман у данашњм театру, без обзира на све што се догодилу
у међувремену у савременом позоришту. И такође га можемо
сматрати успешним уколико је тај и такав реалистички поступак
доследно спроведен од почетка до краја. Ова представа је
управо баш то. У глумачком изразу, редитељском приступу и
поступку „читања” текста и најзад и у сценографији и костимима,
закључио је Савић.
Потом је дао реч директору руског театра да предсатави
окупљенима позоришну кућу на чијем је челу пошто су по први
пут гости у нашем граду. Први пут су у Крагујевцу али не и први
пут у Србији. Били су пре два дана у Шапцу на фестивалу а играли
су својевремено у Сомбору.
Директор Сергеј Гавриловиц Московцев представљајући ансамбл
из Јошкар Оле појаснио је коју и какву врсту репертоара
негују.
- Наш театар није тако стар као позориште из Крагујевца и
није ни први у Русији. Ове године обележио је 80. постојања. Ми
смо једно од позоришта које поштује традиционалну руску позоришну
сцену. На репертоару нашег театра су класици попут
Островског, Горког... које играмо на великој сцени, али играмо
и младе и савремене руске ауторе, попут Алексеја Молчанова
„Убица” о проблемима младих људи у данашњем друштву. Игра-

11. oktobar 2017. 3
ли смо овај комад „Војници” свуда где је угрожен руски језик и
као народ смо у мањини, као и тамо где су актуелни конафикти
попут Крима, у оба ентитета у Украјини и у Доњецку и у Луганску,
или у Естонији у којој по њему данас буја национализам.
(Више о разлозима због чега гости из Руске федерације играју
готово искључиво национални репертоар појашњава Драгана
Бошковић, која је добро упућена у рад овог театра у својој
данашњој колумни „Реч критике”.)
Човек мора да сачува човечност и љубав. Не сме да изгуби
душу. Он увек носи у срцу Бога и православне вредности. Добро
мора и увек на крају побеђује, био је општи закључак како
гостију из ансамбла из града јошкар Ола тако и посетилаца разговора
са ствараоцима.
Спонтано фестивалско дружење гостију и домаћина настављено
је до касно у ноћ у бифеу Театра.
Реч критике
Драгана Бошковић
театролог
СПАСАВАЊЕ
РЕДОВА
НОВИКОВА
Вечерас на репертоару
Сцена Јоаким Вујић, среда, 11. октобар 20 сати
Звездара театар - Београд, Србија
ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ
Текст и режија: Душан Ковачевић
Сценографија: Ненад Бркић и Никола Николић
Костимографија: Марина Вукасовић Меденица
Композитор: Владимир Марковић
Лектор: др Љиљана Мркић Поповић
Кореограф: Милан Громилић
Ликовна дорада костима: Олга Мрђеновић
Видео аниматор: Дане Блачић
Гајде: Слободан Димитријевић
Организатор: Драгиша Ћургуз
Улоге:
Ранко: Љубомир Бандовић
Соја: Аница Добра
Мила: Нина Јанковић
Васа: Драган Петровић Пеле
Драги: Урош Јаковљевић
Мај: Иван Михаиловић
О представи
„Сваке године у Србији нестане један мањи град од
четрдесет до педесет хиљада становника. Толико нас је
мање јер одлазимо – напуштамо земљу, селимо се у неке
друге крајеве или пут неба. А године брзо пролазе и за десет
година нестаће град од петсто хиљада становника и ако
се тако настави, Срби ће у Србији бити национална мањина
за сто година. Једина нада је љубав према ближњима и
земљи којој дугујемо све што имамо.”
Душан Ковачевић
Академско руско драмско позориште
Г.Константинова брани језик и
културу Русије у Републици Мариј Ел, у којиј живи несловенски
маријски народ, угро финског порекла, са сопственим језиком
и културом.
„Војничићи“, како је прави назив драме Владимира Жеребцова
/50/, новинара,публицисте, писца, чије је порекло Башкирија, у оквирима
вечите борбе добра и зла, говоре о двојици младих људи
на одслужењу војног рока у време СССРа, бачених у казахстанску
пустару, на важном и тајном задатку. Због тога не сме да се зна
где су тачно, да их „непријатељ“ не би лоцирао.А тајни задатак је
– гајење свиња за војску! Изненадни долазак сестре младом Новикову
покреће лавину криминала, корупције и патологије /који царују
у мисији чувања домовине/, што ће, врло вероватно, довести
и до смрти Новикова и његовог друга Хрустјашина.
Овај одличан, потресан, истинит, тачан позоришни комад,
у режији Александра Сучкова, глумци из Руског театра у Јошакар
Оли играли су са великим покрићем, узбудљиво и публика
им је узвратила јаком емоцијом. Млади Јарослав Јефремов /
Новиков/, одричући се свега у шта верује, одраста када одбија
да изда Хрустјашина/ одличан Игор Новоселов/, остајући с њим
до трагичног краја, у очекивању казне од криминалца, некада
војника, Беса /Сергеј Васин/.Сцена у којој неискусни, градски
младић Новиков, за посрнулу пуковску љубавницу Ању/Елена
Паршкова/ свира на замишљеној виолини, као и она у којој га на
смрт уплашени Хрустјашин убеђује да закољу свињу, говори о
врхунском умећу ансамбла наших гостију, које видимо и у игри
како Сергеја Васина. Као суровог наркомана и психопате Беса,
Антона Типикина, који свог официрчића Алтинова игра као човека
војне субординације, који нема право на своју вољу, док га
невиност и срчаност Новикова не дирну, тако и у игри две жене
у овом војничком мушком свету, Ање, која „одлази кући да се
обеси“, кад спозна чистоту и доброту Новикова и Катје /Ксенија
Немиро/, у улози сестре,која,на своју руку, посећује брата, и излаже
се опасности да је силују Бесови бестијални криминалци.
Текст Жеребцова и представа Александра Сучкова имају
постојану, једноставну и одлично организовану драмску причу,
а у њој је узвишена морална вертикала, која дели, условно
говорећи, добро и зло, у метафори друштва које је било соцреалистичка
бајка исправности и родољубивости совјетског
човека.
Ова универзална иронија, на нас овде се односи више него
на све остале народе, јер нас је Нови светски поредак свео на
животиње које се, у калу свињца, прождиру међусобно и отимају
око плена. У том сарказму је права величина „Војничића“,
којима није потребан постдрамски театар „буке и беса“, нити
насилне нове позоришне форме, да би погодили драмски циљ.
Трагични Трепљев је, у Чеховљевом „Галебу“,говорећи о
новим позоришним формама, рекао да „ у драми мора бити љубави“.
Према Богу? Или према човеку, кога је створио?

4 JoakimInterFest 2017
Међународни позоришни фестивал 12. ЈоакимИнтерФест
Крагујевац, 7-15. октобар 2017.
Репертоар
Пратећи програм 12. ЈоакимИнтерФеста
09. октобар
Мала сцена – 18.00
Радионица ”Писати и остати жив”, Ђорђе Милсављевић
10. октобар
Мала сцена – 18.00
Промоција позоришног специјала часописа за културу и уметност
КОД 21 у издању Шабачког позоришта
Учествују: Драгана Бошковић, театролог и уредница броја
Зоран Карајић, главни уредник часописа КОД 21
Душан Ћоковић, директор Академије уметности, Београд
7.октобар
Установа културе „Вук Стефановић Караџић“ Београд , Србија
Иван Вирипајев
ИЛУЗИЈЕ
Режија: Татјана Мандић Ригонат
11. октобар
Мала сцена – 18.00
Промоција књиге Зијаха Соколовића „Глумац је глумац... глумац
је глумац... глумац.“
Модератори: Никола Милојевић и Чедомир Штајн
8.октобар
Театар КОРЕЗ Катовице, Пољска
Jim Cartwright
ДВА
Режија: Robert Talarczyk
9.октобар
Мађарско државно позориште „Чики Гергељ“ Темишвар, Румунија
В. Шекспир,
СОНЕТ 66
Режија: Кокан Младеновић
10.октобар
Академски руски драмски театар Јошкар Ола- Руска федерација
Владимир Жеребцов
ВОЈНИЦИ
Режија: Александар Сучков
11.октобар
Звездара театар Београд, Србија
Душан Ковачевић
ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ
Режија: Душан Ковачевић
12.октобар
Казалиште Планет арт Загреб, Хрватска
Marc St. Germain
ПОСЛЕДЊА ФРОЈДОВА СЕАНСА
Режија: Марко Торјанац
13.октобар
Драматично-куклен театар Враца, Бугарска
Ж. Б. П. Молијер
ТАРТИФ
Режија: Венцислав Асенов
14.октобар
Представа у част награђених
Питер Квилтер
СЛАВНА ФЛОРЕНС
Режија:Ђурђа Тешић
12. октобар
Мала сцена – 18.00
Вече у част глумца – Радмила Живковић
Разговор води Слободан Савић, позоришни критичар
13. октобар
Мала сцена – 18.00
Јавно читање драмског текста „На трагу“ Николе Милојевића
Учествују глумци Књажевско-српског театра
Селектор
Милош Латиновић
Жири
Радмила Живковић, глумица
Ђорђе Милосављевић, драматург
Слађана Килибарда, редитељка
Водитељ разговора са ствараоцима
Слободан Савић, позоришни критичар
Награде
Јоакимова награда за најбољу представу
Јоакимова награда за режију
Јоакимова награда за глуму
Јоакимова награда за визуелност представе
Јоакимова специјална награда
Награда публике