12. JoakimInterFest BILTEN 05

2 JoakimInterFest 2017
У најновијем, седмом броју у „Коду 21” налазе се прикази и
полемички текстови о фестивалима: Дани комедије, који је постфестум
написала селекторка Ана Тасић, затим текстови о „Шабачком
пролећу” Градимира Гојера, Зорана Карајића и Татјане
Њежић, епистола о Фестивалу „Јоакиму Вујућу” Славенка Салетовића
о томе колико је страшан тренутак у српском пзоришту
које је по њему „достигло критичну доњу црту”, Стеријином Позорју
и скандалу недодељивања награда чији су аутори позоришни
критичари Александар Милосављевић, Зоран Ђерић,
Александра Главацки...
Ту је и белешка главне уреднице, стална рубрика „театралије”
у којој је театролог Нина Мазур писала о Пипу Делбону,
две позоришне критике Небојше Цветковића, о представама
врањског позоришта „Ружа увела” и „Аматери”, као и емотиван
текст саме Драгане Бошковић о књизи која је синоћ представљена
у оквиру овог пратећег програма фестивала позоришним
„Дневницима” Милана Ђоковића који су по њој национално
благо и баштина, затим драма „Рубиште” Нинослава Шћепановића,
и додатак Ди Ви Ди са телевизијским хроникама посвећеним
шабачком фестивалу које је такође водила и уређивала
Драгана Бошковић.
Душан Ђоковић представио је књиге „Дневник управника
позоришта”, његовог оца Милана Ђоковића који је на челу ЈДПа
провео мандат од пет година. Иначе сем дневника Ђоковић
објавио и остале књиге свога оца попут драма и романа. На
крају вечери галантно је поклонио крагујевачком Театру своја
издања.
Текст Драгане Бошковић из седмог броја „Кода 21” о овим
дневницима под насловом „И више од живота” надахнуто је читала
глумица Бранка Зорић- Васовић.
На такмичарском репертоау овогодишњег ЈоакимИнтерФеста
синоћ у камерној атмосфери одиграна драма „Војници” (или
у оригиналу „Војничићи” савременог руског аутора В. Жербцова
коју је режирао Александар Сучков а изводе глумци Академског
руског драмског театра из Јошкар Оле града у Руској федерацији.
Ову тешку драму у два чина смештену у једну војну економију
за узгој свиња у казахтанској забити у доба СССР-а која говори
о вечитој борби добра и зла и принципу анђела и ђавола
крагујевачка публика је добро примила.
Водитељ разговора са ствараоцима позоришни критичар
сумирао је досадашњи репертоарски ток овогодишњег фестивала.
- Тачно смо на средини фестивала, ово је четврта такмичарска
представа коју смо гледали вечерас. Имали смо прилике да
видмо различите представе по тематици али и по естетици и
поетици, нешто што би смо могли да одредимо као различите
жанровске поступке у позоришту.
Вечерашња представа припада нечему што се у позоришном
свету зове психолошки реализам и између осталог се ослања
на Станиславског а тај поступак је још увек равноправан и
легитиман у данашњм театру, без обзира на све што се догодилу
у међувремену у савременом позоришту. И такође га можемо
сматрати успешним уколико је тај и такав реалистички поступак
доследно спроведен од почетка до краја. Ова представа је
управо баш то. У глумачком изразу, редитељском приступу и
поступку „читања” текста и најзад и у сценографији и костимима,
закључио је Савић.
Потом је дао реч директору руског театра да предсатави
окупљенима позоришну кућу на чијем је челу пошто су по први
пут гости у нашем граду. Први пут су у Крагујевцу али не и први
пут у Србији. Били су пре два дана у Шапцу на фестивалу а играли
су својевремено у Сомбору.
Директор Сергеј Гавриловиц Московцев представљајући ансамбл
из Јошкар Оле појаснио је коју и какву врсту репертоара
негују.
- Наш театар није тако стар као позориште из Крагујевца и
није ни први у Русији. Ове године обележио је 80. постојања. Ми
смо једно од позоришта које поштује традиционалну руску позоришну
сцену. На репертоару нашег театра су класици попут
Островског, Горког... које играмо на великој сцени, али играмо
и младе и савремене руске ауторе, попут Алексеја Молчанова
„Убица” о проблемима младих људи у данашњем друштву. Игра-