You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
STRIP BLOG<br />
Pjongjang<br />
DECEMBAR 2017<br />
MAGAZIN DEVETE UMETNOSTI BROJ <strong>2.</strong><br />
TELO I DUŠA U SLUŽBI REŽIMA
003<br />
004<br />
006<br />
009<br />
011<br />
013<br />
016<br />
018<br />
021<br />
022<br />
WWW.FACEBOOK.COM/STRIPB<br />
LOGGER<br />
006<br />
009<br />
011<br />
013<br />
stripblogger.blogspot.rs<br />
SADRŽAJ<br />
Uvodnik<br />
Filimon<br />
Pjongjang<br />
Odiseje spoznaje<br />
Planeta Mrtvih<br />
Skalpirani<br />
Kapetan Miki<br />
Irmina<br />
Pregled 2017.<br />
Izvodnik<br />
<strong>Strip</strong> <strong>Blog</strong><br />
<strong>Strip</strong> <strong>Blog</strong> je namenjen<br />
ljubiteljima devete umetnosti.<br />
Na njemu će biti prenošeni<br />
tekstovi iz različitih medija<br />
autora Miloša Simića.<br />
Miloš Simić je strudent četvrte<br />
PRATITE NAS NA FACEBOOK<br />
godine na Fakultetu političkih<br />
nauka Univerziteta u Beogradu,<br />
smer novinarstvo i<br />
komunikologija.
UVODNIK<br />
STRIP<br />
NAPOLEON<br />
Negde na granici stvarnosti i iluzija, gde se<br />
spajaju snovi i java, tamo između neba i<br />
kosmosa boravi Napoleon. Hotelijer sa<br />
instinktom policijskog inspekotra, na toj<br />
granici zadovoljava svoju ljubav prema<br />
tvrdokrilcima i istražuje njihove tajne.<br />
Čitanje krimi romana i proučavanje sveta<br />
tvrdokrilaca, naročito jelenaka, fascinira<br />
junaka najnetipičnijeg Bonelijevog strip<br />
serijala. Napoleon je bivši policajac, koji<br />
bežeći od prošlosti nastoji da uživa u svom<br />
hotelijerskom poslu. Oštar um i njegova<br />
znatiželja tokom serijala pomažu inspektoru<br />
Dimi na rešavanju slučajeva. Već u prvoj<br />
epizodi, koja je kod nas objavljena 1998.<br />
godine Napoleon dobija poziv svog<br />
prijatelja inspekotra i polazi na zadatak.<br />
Pravi primer zla, prema rečima tvorca ovog<br />
lika je Kardinal, najveći neprijatelj<br />
Napoleonove stvarnosti. On je neuhvatljiv,<br />
okrutan i nemilosrdan.<br />
Ideja Karla Ambrozinija za stvaranje jednog<br />
ovakvog junaka je prema nekim pričama<br />
toliko odušeila samog Bonelija da mu je on<br />
obećao da će ovaj serijal trajati onoliko<br />
koliko bude bilo ideja za njega. Prva<br />
epizoda “Stakleno oko” objavljena je u<br />
Italiji 1997. godine i svojim pojavljivanjem<br />
je izazvala veliko oduševljenje publike, tako<br />
da su izdavači odmah morali da objave<br />
reprint <strong>broj</strong>a. Dosta godina nakon izdavanja<br />
ove epizode u Jugoslaviji, od strane<br />
kraljevačke izdavačke kuće “Maverick”,<br />
“Veseli četvrtak” povlači, kako oni smatraju<br />
riskantan potez i pridružuju ovog heroja<br />
njihovoj porodici. <strong>Strip</strong> Napoleon, je<br />
predstavljen kao tromesečni serijal u<br />
standardnom formatu sveska stripa.<br />
Junak ove priče živi u iluzijama. Nema<br />
pomoćnike kao ostali strip junaci pravljeni<br />
po starom šablonu. Razmišljanja deli sa<br />
proizvodom svoje podsvesti, i mala<br />
stvorenja imaginarnog sveta Lukrecija,<br />
Miroslav i Vatroslav (u original Kaliendo i<br />
Šintilone) predstavljaju deo njegove duše.<br />
Psihodelična priča se realizuje u<br />
isprepletanom svetu.<br />
Smenjivanje stvarnosti i fantazije dovode do,<br />
često zbunjenosti i nepredviđenosti, ali u<br />
tome jeste specifičnost samog stripa. Navikli<br />
smo da imamo različite junake, ali ovo je<br />
jedan sasvim različit koncep i način<br />
stvaranja priče.<br />
Serijal je trajao 54 epizode od kojih je 44<br />
napisao tvorac lika Karlo Ambrozini, dobro<br />
poznat čitaocima po radu na Kenu Parkeru i<br />
Dilan dogu. Od nedavno se lin Napoleona<br />
pojavio u serijalu “Obojeni program”, a sada<br />
predstavlja drugu po redu ediciju proizišlu iz<br />
njega. Nadajmo se da će Napoleon doživeti<br />
više uspeha i <strong>broj</strong>eva u našoj zemlji nego<br />
što je to bilo pre mnogo godina.
Prikaz stirpa “Filimon- Putovanje nevernika” u izdanju Sirius<br />
Prodakšna i Komika<br />
Kopanje bunara ili bunardžije mogu neretko da<br />
predstavljaju simbole traganja, kopanja i<br />
istrajnosti u pronalaženju onoga što smo u sebi<br />
negde zaturili. Čovek mora da kopa duboko i<br />
dugo, a dete ne mora ni oči da zatvori i već je tu,<br />
u svetu boja, cveća, ptica.<br />
Lik dečaka Filimona nastao je 1965. godine, a<br />
kada je autor Fred ispričao svom uredniku Reneu<br />
Gosiniju (tvorcu Asteriksa) novu priču za svog<br />
junaka on je uzviknuo: “Pa, ovo je fenomenalno!”<br />
Priča se razvijala od 197<strong>2.</strong> do 1987. godine u<br />
petnaest albuma, a pogodilo se da poslednji<br />
šesnaesti po redu bude objavljen na dan autorove<br />
smrti 2013. godine. <strong>Strip</strong>ska javnost u Srbiji nije<br />
ranije imala priliku da se sretne sa ovim junakom,<br />
međutim izdavačka kuća Sirius Production je<br />
2013. godine u saradnji sa Francuskim institutom<br />
objavila prvi albuma “Brodolomnik sa ostrva A”.<br />
Nakon toga usledili su nastavci “Divlji klavir” i<br />
“Viseći zamak”. Ove godine izdavačka kuća Sirius<br />
Production u saradnji sa novosadskim Komikom<br />
objavila je četvrti deo priče “Putovanje<br />
nevernika”. Album je u petak imao promociju u<br />
Francuskom institutu u Beogradu.<br />
“Putovanje nevernika” predstavlja pravi dodir<br />
racionalnog čoveka sa svetom imaginacije svoga<br />
sina.<br />
FILIMONOV APSURD<br />
PUTOVANJA I MAŠTE<br />
Prepušten zakonima apsurda, čitalac, putnik od<br />
ostrva do ostrva, od slova do slova reči<br />
“Atlantski okean” čistotom duha jedri kroz snove<br />
prkoseći stvarnosti. Deca u igri stvaraju svet<br />
mašte, složen svet, istinski svet kojim putuju i<br />
pripremaju se za svet odraslih. Otvarajući<br />
stranice ostvarenja “Filimon”, autora Frederika<br />
Otona Teodora Aristidesa poznatog pod<br />
pseudonimom Fred, uživalac devete umetnosti<br />
poistovećuje se sa istoimenim glavnim junakom.<br />
Prost seoski dečak sa svojim poznanikom<br />
Vartolomejem (bunardžijom), smešten u<br />
neodređen istorijski period, baš kako odgovara<br />
njegovoj ulozi “maštara” vodi nas našim, u<br />
stvarnosti izgubljenim detinjarijama.<br />
Filimon zajedno sa stricem Felicijanom pokušava<br />
da pomogne bunardžiji Vartolomeju da se vrati na<br />
ostrvo A, ali njegov otac upada u nevolje<br />
zamišljenog sveta i pored stvari koje očima gleda<br />
i može da ih dodirne ipak ostaje dosledan svojoj<br />
neverici. Album se završava sa nekoliko kratkih<br />
priča, što je odlika prethodnih nastavaka.<br />
Kritičari strip “Filimon” rangiraju u kateogriju<br />
zajedno sa Asterikstom, Gašom i Taličnim<br />
Tomom. Zaista, dešavanja se prepliću sa<br />
radnjama ovih ostvarenja. Šta više možemo da<br />
napravimo izbor osobina navedenih junaka sa<br />
Filimonom. Filimon živi u realnom svetu, ali je<br />
okružen magičnim i nadrealnim momentima kao<br />
Asteriks. Filimona je nemoguće ukrotiti kao i<br />
Taličnog Toma, a Gaša se sam nameće svojom<br />
nespretnošću kroz Filimonovo upadanje u bunar.<br />
Crtež je gotovo identičan. Jednostavne linije<br />
stvaraju osećaj lakoće kao u dečijoj igri. Detalji<br />
su vidljivi bez naprezana, naglašeni su i lako<br />
shvatljivi.
U jedom prilogu za kanal Frans 3 novinar je<br />
napravio poređenje između Fredovog čitanja i<br />
stvaranja stripa. Novinar ističe da je Fred<br />
uvek želeo da pronađe šta se nalazi između<br />
crteža i oblačića za dijalog, a da se taj<br />
pristup stripu nije promenio ni u procesu<br />
crtanja i stvaranja serijala. Fred je imao<br />
poseban pristup izrade albuma u odnosu na<br />
publiku. On je smatrao da publici ne treba da<br />
se podilazi, “publika će sama doći ako joj se<br />
dolazi, ako dođe dobro, ako ne neka se nose”<br />
govorio je Fred, a najviše su mu u stripu<br />
smetale mange.<br />
Prve crteže objavljuje u francuskim<br />
časopisima, a šesdesetih postaje partner u<br />
osnivanju satiričnog magazine Hara Kiri.<br />
Objavio je mnoštvo strip ostvarenja “Mali<br />
cirkus”, “Oseća se svežina u vazduhu”, “Dođe<br />
pa prođe” i druge.
PJONGJANG-<br />
TELO I DUŠA U<br />
SLUŽBI REŽIMA
Prikaz stripa “Pjongjang” u izdanju kuće Komiko<br />
Sigurno dva puta nedeljno se na vestima čuje ili u<br />
novinama da pročitati nešto o Severnoj Koreji, a kako<br />
li je tek na primer američkoj štampi i televizijskim<br />
stanicama čiji građani strepe od nuklearnog programa<br />
te neukrotive zemlje. Oni mora da slušaju o njoj svaki<br />
dan. Šta tu ima da se ne zna? To je komunistička<br />
zemlja, na Korejskom poluostrvu, graniči se sa<br />
Rusijom, Kinom i Južnom Korejom.<br />
Narod je pretežnooo… jer on je tuuu.. zapravo nije,<br />
oni su samo… ovaj da.<br />
Treba priznati da ne posedujemo zavidno znanje o<br />
Severnoj Koreji. Zapravo, to znanje je daleko od<br />
osnovnog, a kamo li od zavidnog.<br />
Koreja se obrela u nesrećnim okolnostima Drugog<br />
svetskog rata kao japanska kolonija i to joj je donelo<br />
podelu jednom narodu. Sovjeti su nakon kapitulacije<br />
Japana osnovali Demokratsku Narodnu Republiku, a<br />
južni deo poluostrva je pripao SAD-u. Kasniji hladni<br />
rat je samo doprineo tome da se ove dve zemlje od<br />
jednog naroda međusobno ne podnose. Krajem juna<br />
1950. godine izbio je rat kada je severnokorejska<br />
vojska prešla granicu na 38.paraleli i trajao je sve do<br />
1953. Od tada Severna Koreja postaje enigma i za one<br />
najbliže njoj, a tako i za ceo svet.<br />
Mladi poznavalac animacije Gi Delil našao se u<br />
Severnoj Koreji početkom dvehiladitih kako bi, u<br />
jednoj od najsiromašnijih država na svetu zaradio<br />
novac. On nam otkriva malo od uobičajenog života<br />
sverenokorejskog naroda, a to je najviše što je pod<br />
kontrolom mogao da sazna. <strong>Strip</strong> izdanje novosadske<br />
izdavačke kuće Komiko, Pjongjang predstavljeno na<br />
ovogodišnjem Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu<br />
donosi nam priču o životu u izolaciji pod<br />
propagandnim zidom. Ovaj grafički roman zabeležio je<br />
spomenuti poznavalac animacije Gi Delil i prvi put je<br />
objavljen 2003. godine pod nazivom Pjongjang:<br />
Putovanje u Severnu Koreju. Bilo je i ranije izdanja u<br />
regionu, a sada imamo sopstveno na ćirilici.<br />
Zanimljive scene koje drže pažnju do poslednje korice<br />
počinju prvom tablom, i to ne kada je carinik pronašao<br />
Orvelovu 1984. nego kada je sa aerodrome na kojem<br />
nema struje uz poklonjeno cveće od vozača taksija,<br />
odveden do spomenika ocu nacije Kim Il Sungu da se<br />
pokloni i položi svežanj.
Autor Gi Delil rođen je u Kvebeku<br />
u Kanadi (frankofoni Kanađanin) i<br />
animaciju je studirao na<br />
Univerzitetu u Torontu. Svoj prvi<br />
animirani film objavljuje 1994.<br />
godine pod nazivom “Tri mace”.<br />
Poznati su njegovi autobiografski<br />
grafički romani „Šenžen“,<br />
„Pjongjang“ i „Burmanske<br />
hronike“. Dela su prevođena na<br />
više stranih jezika, prvu knjigu je<br />
napisao 1996. a danas živi sa<br />
porodicom u Francuskoj.d the<br />
reliability of his source.<br />
Svaki stranac, kako objašnjava<br />
autor “stranci ovde dolaze na<br />
kašičicu”, dobija svog tumača i<br />
vodiča, nikud ne ide bez njih, a<br />
oni nisu raspoloženi da otkrivaju<br />
više od propagandnih ustanova<br />
Pjongjanga i okoline.<br />
Noću u gradu nema struje.<br />
Zabranjeno je paliti svetlo.<br />
Osvetljene su samo spomen ploče<br />
velikim vođama i Džuče kule koju<br />
je Kim Džong Il sagradio za 70.<br />
rođendan svome ocu. Kula je<br />
sagrađena sa više od 25.000<br />
ploča granite za svaki dan života<br />
Velikog vođe (365X70).<br />
Autorova duhovitost i poletnost<br />
udružene sa crtežima na skali od<br />
karikaturnih do realističkih sa<br />
jasnim crtama daju dinamičnost i<br />
vedrinu sumornom i tamnom<br />
Pjongjangu, gradu gde su<br />
amerikanci najveći neprijatelji i<br />
čeka se neizbežan napad svakog<br />
časa. Da bi dokazao svoje pitanje<br />
(Koliko je moguće uticanti na<br />
razum ljudi?) i verodostojno<br />
dočarao ulogu režimske<br />
propagande on crta lik običnog<br />
čoveka sa ručicom za navijanje na<br />
leđima, a malo kasnije istu scenu<br />
ponavlja sa rucicom na glavi.<br />
NOĆU U GRADU NEMA<br />
STRUJE. ZABRANJENO<br />
JE PALITI SVETLO.<br />
OSVETLJENE SU SAMO<br />
SPOMEN PLOČE<br />
VELIKIM VOĐAMA.
T R A H O D N E P O Z N A T O G V O D I U<br />
S<br />
E S I G U R N O S T<br />
N<br />
Prikaz stripa italijanskog crtača Milo Manare “Odiseje<br />
spoznaje” u izdanju Darkvuda<br />
Ovogodišnje integralno izdanje “Odiseje spoznaje”<br />
izdavačke kuće Darkvud donosi pored razrade<br />
legend o “odvratnom snežnom čoveku” i priču<br />
smeštenu u zauvek podeljenu Ameriku. Četiri<br />
godine nakon prethodnog albuma, Manara piše<br />
scenario i crta epizodu “Čovek od papira” za<br />
francusko-belgijski časopis Pilot.Strah od<br />
nepoznatog odavno je nadahnuće ljudima, nadasve<br />
neiscrpan izvor inspiracije. Od prvih mitova do<br />
novijeg doba nepozanto nas pretvara u stvaraoce<br />
najrazličitijih priča, bića, događaja, predela, a<br />
nekima od njih trebalo bi odati priznanje na<br />
dovitljivosti i dosetljivosti. Deca slovenskih<br />
naroda plašena su vešticama, baba rogama i<br />
vranama, mada koliko god postojbina snažnog<br />
čoveka bila udaljena od naših prostora i kulture,<br />
filmska i industrija crtanih filmova je približila lik<br />
Jetija prilagođavajući ga svakoj kulturi i<br />
podneblju. Naučnici i istraživači pokušavali su<br />
decenijama da uđu u trag ovom stvorenju, međutim<br />
bezuspešni pokušaji su naveli na zaključak da je<br />
Jeti prevara ili legenda. O njegovom postojanju i<br />
uzrocima nastanka govori Milo Manara 1978.<br />
godine u strip ostvarenju “Snežni čovek”<br />
nacrtanom za Bonelijevu ediciju “Jedan čovek,<br />
jedna avantura”. Na scenario Alfreda Kastelija,<br />
tvorca Martija Misterije razbija se mit od snežnoj<br />
nemani čovekovog naličja. Dinamična radnja<br />
smeštena na “krov sveta” (Himalaji – Mont<br />
Everest) u budistički manastir i njegovu okolinu,<br />
prikazuje vekovnu borbu monaha da planinu<br />
odbrane od dolaska pohlepnih i bahatih.<br />
Crtež i vizuelna predstava događaja i atmosfere<br />
kroz koju se razvija priča podsećaju na ilustraciju<br />
prvog naučno-fantastičnog romana Meri Šeli<br />
“Frankenštajn, moderni prometej” prikazanu korz<br />
pero Bernija Rajtsona. Detaljan opis scena prenosi<br />
himalajski mraz, teško nebo, mračnu svakodnevicu<br />
i potrebe ljudi za sticanjem slave i bogatstva. Sve<br />
to pored poteškoća u osvajanju najveće od svih<br />
planina izgleda izvesno dok se ne pojavi “odvratni<br />
snežni čovek”.<br />
Edicija za koju je pripremljen album “Snežni<br />
čovek”, “Jedan čovek, jedna avantura” doživljava<br />
se kao slavna Bonelijeva skupina stripovskih<br />
velikana. Svoje radove u zbirci “Jedan čovek, jedna<br />
avantura” objavljivali su Hugo Prat, Dani Batalje,<br />
Serđo Topi i drugi.
Da li je u pitanju borba bele i crvene rase ili<br />
bele i crne, ostaje zajedničko borba te<br />
“bele”. Darkvud nam u kratkom period donosi<br />
dve priče, obe sa sopstvenim osobenostima o<br />
borbi bele protiv crvene rase (jedna je u<br />
stripu “Skalpirani”, a druga priča u “Odiseje<br />
spozaje”). Međutim, “Čovek od papira”<br />
donosi i karikaturalni, ostarelu i odveć<br />
otrcanui figuru crvenog mundira kakvu smo<br />
sretali kod Bleka ili komandanta Marka.<br />
Naravno, Manarino pripovedanje donosi nam<br />
mnogo osećajniju priču, naizgled već<br />
ispričanu (kada bi se tako gledalo, malo šta<br />
bi se više moglo reći) i na taj način<br />
obrađenu. Mnoga izdanja su prolazila kroz<br />
štamparsku mašinu izdavačkih kuća, ali<br />
scena sa kraja ovog albuma ipak toliko puta<br />
prikazana u filmovima, zadržava pažnju i lepi<br />
pogled na poslenju tablu stripa minutima (za<br />
one ekstremnije i satima). Ljubav može da<br />
prebrodi teškoće, pregazi puteve i pobedi na<br />
kraju (toliko puta ispričano i prikazano), ali<br />
ne može pobediti one koji ne umeju da ljube.<br />
Ljubav može da prebrodi teškoće,<br />
pregazi puteve i pobedi na kraju ,<br />
ali ne može pobediti one koji ne<br />
umeju da ljube<br />
Italianski autor Milo Manara nakon studija<br />
arhitekture i slikarstva svoje stripovske<br />
početke ima 1969. godine sa seriom džepnih<br />
knjiga izdavača Furia Vania. Napisao je i<br />
nacrtao mnoštvo dela, ali ona objavljena u<br />
integralu “Odiseje spoznaje” su među<br />
najboljim delima ovog, jednog od<br />
najistaknutijih autora stripa.
DRŽAVNI<br />
NEPRIJATELJ<br />
BROJ JEDAN -<br />
VELIKO<br />
FINALE<br />
KSABARASA<br />
I DILANA
Novi nastavak serijala Planeta mrtvih u izdanju Veselog četvrtka<br />
Pre trideset godina serijal Dilan Dog počeo je da se<br />
objavljuje u našoj zemlji sa pogrešnim nazivom prve<br />
epizode "Doktor Ksabaras", a pravi naziv je "Zora živih<br />
mrtvaca". Međutim ovo je dobro poznat podatak domaćoj<br />
publici, koja od početka godine različitim događajima i<br />
izdanjima proslavlja tri decenije od rođenja ovog<br />
stripskog ostvarenja u našoj državi.<br />
Za 6<strong>2.</strong> međunarodni beogradski sajam knjiga izdavačka<br />
kuća Veseli četvrtak pripremila je treći <strong>broj</strong> edicije<br />
"Planeta mrvih" scenariste Alesandra Bilote, kojem je<br />
ovog puta prikaz epizode u slikama uradio Serđo Đerazi.<br />
"Državni neprijatelj <strong>broj</strong> jedan" svakako u uvodnom<br />
pasusu sugeriše na doktora Ksabarasa, ili kako on sebe u<br />
trećem nastavku Dilanove nevesele budućnosti<br />
predstavlja, naučnik, biolog.<br />
Ksabarasovo životno delo se pretvorilo iz seruma za<br />
večni život u napredni virus kojim su zaražene žrtve<br />
britanske prestonice. Večni lik Dilanovog neprijatelja,<br />
njegovog oca prerasta u lik božanstva sa pristalicama,<br />
sektantima koji žele smrt da bi večno živeli. Ovde se<br />
odaje utisak da je Ksabaras zaista pozvao Dilana na "na<br />
veliko finale", obračun sina i oca, uništitelja i tvorca.<br />
Teško je razdvojiti te dve odlike "uništitelja" i "tvorca"<br />
od Dilana i Ksabarasa, iako je izvesno da ni jedan ni<br />
drugi nisu stvorili nešto, niti su uništili nešto. Jedino<br />
što oni stvaraju i u stanju su da održe, a time neminovno<br />
da unište jesu oni sami. Jedan stvara drugoga i jedan<br />
postoji samo dok postoji onaj prekoputa njega. Odnosi<br />
dvojice likova, oba pozitivna i oba negativna, gradi se<br />
kroz tridest godina (trideset i jednu u Italiji) serijala i<br />
edicija poput gradnje Dilanove galije. Koliko god da je<br />
blizu konačnog raspleta i razumevanja, njega istinski<br />
nema. Sličan odnos je sa Morganom, majkom u stotinama<br />
žena prodefilovanih kroz table Dilanovih dogodovština.<br />
Košmarni snovi, reke povratinika i živih mrtvaca, "bobiji<br />
za povratnike" postali su svakodnevica Londona, a<br />
groblje i samovoljno izopštavanje iz društva bivšeg<br />
istraživača noćnih mora, dom. Inspektora Bloka nema,<br />
kao ni Gruča koji se spominje onako usput i svakako<br />
izaziva nezadovoljstvo i bes. Međutim, nema ni Dilana,<br />
možda ga više neće ni biti. Dok se razvija Ksabarasova<br />
priča, Dilana nema i onda se pojavljuje kao slučajna<br />
pozitivna ličnost u neuspešnoj borbi za rešenje svojih<br />
mora.<br />
Kada se počne od kraja, kraj je svuda i radnja se odvija u<br />
kraju i na kraju priče, u poslednjim tablama, pažljivo<br />
odabranim, više nego u svim prethodnim crtežima.
Prikaz stripa “Skalpirani- Indijanska zemlja” u izdanju Darkvuda<br />
Ž I V O T U R E Z E R V A T U<br />
M O D E R N I H I N D A I J A N A C A<br />
Racionalnom čoveku prva asocijacija na<br />
Sjedinjene Države svakako nije novac,<br />
moć, možda sila, te takoreći površne<br />
predstave, već predrasude, poniženje,<br />
večita borba bele i crvene boje (čitaj<br />
rase).<br />
Nisu predrasude nastale u Americi, nije<br />
ih Kolumbo otkrio i preneo u Evropu.<br />
Davno je prvi zapisničar prošlih<br />
događaja zabeležio mnoge predrasude<br />
koje su stari Heleni gajili prema ostatku<br />
antičkog sveta, pa su tako Jonci<br />
smatrali Atinjane lošim Joncima, a Skiti<br />
prezirali Jonce i time stvarali<br />
predrasude. Predrasude stvaramo<br />
međusobno, jedni o drugima i one su<br />
stalni posetilac naših odnosa. Nekada<br />
predrasude mogu biti dobre, onako kako<br />
ih je Berk opisao navodeći primer<br />
zgražavanja kada vidimo da neko pljuje<br />
na ulici. Međutim, u istoriji<br />
kolonijalizma mnogi su stradali, mnoge<br />
su kulture poremećene i nestale, mnoge<br />
istorije razorene.<br />
Kako opisuju strip “Skalpirani-<br />
Indijanska zemlja” to je moderna, krimi<br />
kaubojština, što ovo ostvarenje zaista<br />
jeste u punom značenju navedenih<br />
epiteta. Radnja se odvija u rezervatu<br />
Pustinjska ruža u Južnoj Dakoti, mestu<br />
gde žive “crvenokošci”, mestu punom<br />
tajni i životnih grešaka skupo<br />
naplaćenih potomcima. Crvena vrana<br />
poglavica indijanaca u rezervatu planira<br />
da otvori kazino, najveći u tom delu<br />
države, na prostoru gde su ljudi među<br />
najsioromašnijima u SAD-u, a stopa<br />
prodaje alkohola među najvećom. Ove<br />
planove žele da osujete stanovnici<br />
rezervata, večiti borci za svoju slobodu<br />
i prava. Tu poglavica angažuje čoveka<br />
sa hiljadu ožiljaka, košmarnog Dašijela<br />
Zlog Konja čija je jedina poenta delanja<br />
vraćanje u rezervat Prerijska ruža.<br />
Ogromna količina droge i alkohola čini<br />
rezervatski život podnošljivijim, ali on<br />
ne može da zameni slobodu. Mada, kako<br />
je sve podređeno interesu i uvećanju već<br />
velikog novca, tu ljudi praktično samo<br />
smetaju. Tamna i nerazjašnjena prošlost<br />
Dašijelove majke, Crvene vrane i ostatka<br />
njihovog društva, naravno i EF BI AJ<br />
agenta koji želi da se osveti za davnu<br />
smrt svojih kolega uvode priči<br />
misteriozne momente.<br />
Priča može da se predstavi praktično kao<br />
modernizovani Teks Viler. Kada se<br />
podvuče crta i uporedi Teksovo<br />
(kaubojsko) i Dašijelovo modern doba i<br />
nije se mnogo promenilo. Kauboji su i<br />
dalje kauboji, a indijanci i dalje<br />
crvenokošci. Jedni mrze druge, a drugi<br />
mrze prve.<br />
<strong>Strip</strong> je nakon autorske “neverice”<br />
doživeo veliki uspeh, o tome najbolje<br />
svedoči to što je objavljen u biblioteci<br />
Vertigo izdavačke kuće DC. U biblioteci<br />
Vertigo su štampane najbolje serije DCovih<br />
junaka The Sandman, Preacher, 100<br />
Bullets, Y: The Last Man, Fables, Lucifer<br />
i drugi.
Ogromna količina droge i<br />
alkohola čini rezervatski život<br />
podnošljivijim, ali on ne može da<br />
zameni slobodu. Mada, kako je sve<br />
podređeno interesu i uvećanju<br />
već velikog novca, tu ljudi<br />
praktično samo smetaju. Tamna i<br />
nerazjašnjena prošlost Dašijelove<br />
majke, Crvene vrane i ostatka<br />
njihovog društva, naravno i EF BI<br />
AJ agenta koji želi da se osveti za<br />
davnu smrt svojih kolega uvode<br />
priči misteriozne momente.<br />
Priča može da se predstavi<br />
praktično kao modernizovani Teks<br />
Viler. Kada se podvuče crta i<br />
uporedi Teksovo (kaubojsko) i<br />
Dašijelovo modern doba i nije se<br />
mnogo promenilo. Kauboji su i<br />
dalje kauboji, a indijanci i dalje<br />
crvenokošci. Jedni mrze druge, a<br />
drugi mrze prve.<br />
<strong>Strip</strong> je nakon autorske “neverice”<br />
doživeo veliki uspeh, o tome<br />
najbolje svedoči to što je<br />
objavljen u biblioteci Vertigo<br />
izdavačke kuće DC. U biblioteci<br />
Vertigo su štampane najbolje<br />
serije DC-ovih junaka The<br />
Sandman, Preacher, 100 Bullets,<br />
Y: The Last Man, Fables, Lucifer i<br />
drugi.<br />
Skalp je<br />
koža sa<br />
kosom<br />
odrana sa<br />
glave<br />
neprijatelja<br />
pobeđenog u<br />
boji ili<br />
dvoboju.<br />
Ostvarenje je spoj američke i<br />
srpske škole stripa, spoj autora<br />
koji su radili na Vulverinu, Goust<br />
Rajderu, Betmen Eternal i Đangu<br />
(nisu radili zajedno, prva dva su<br />
Aronova, a druga dva Guera).<br />
Džejson Aron i r. m. Guera tvorici<br />
su ove krimi priče, objavljene ove<br />
godine u izdanju izdavačke kuće<br />
Darkvud. Iza psudonima r. m.<br />
Guera krije se ime srpskog crtača<br />
stripova Rajka Miloševića. Svoje<br />
prve radove objavio je<br />
sedamdesetih godina u časopisu<br />
Tik Tak, a veći uspeh postigao u<br />
YU strip magazinu.<br />
Kosovo u stripu Skalpirani<br />
Kosovo je dobilo mesto u ovom<br />
stripu. Naime prisećajući se u<br />
jednoj preprici gde je sve bio<br />
mladi Dašijel Zli Konj, navodi se<br />
da je 1999. godine bio na Kosovu<br />
kao pripadnik misije. Potresan<br />
crtež mrtve žene sa nekoliko<br />
američkih vojnika i Dašijelom oko<br />
nje je smešten u Uroševac, što se<br />
vidi na tabli. U Uroševcu na<br />
Kosovu i Metohiji se nalazi glavna<br />
vojna baza SAD-a pod kontrlom<br />
KFOR-a, ime joj je kamp Bondstil.
W W W . K O M I K O . R S<br />
Izdavačka delatnost Komiko osnovana je 2009.<br />
godine u Novom Sadu s ciljem objavljivanja i bolje<br />
prezentacije prvenstveno klasika srpskog stripa,<br />
kao i radova naših najboljih savremenih autora. Od<br />
2011. godine Komiko je svoju delatnost proširio i<br />
na licencne naslove, na dela velikana devete<br />
umetnosti poput Roberta Kramba i Harolda Fostera.<br />
Izdavačke<br />
kuće Komiko<br />
i Darkvud<br />
pomažu<br />
tekstove<br />
autora.<br />
D A R K W O O D . C O . R S<br />
Osnovan 2001. godine kao knjižara, Darkwood je prva<br />
specijalizovana prodavnica stripova u regionu. Već duže od<br />
jedne i po decenije, taj ušuškani prostor u srcu Beograda<br />
predstavlja mesto okupljanja ljubitelja devete umetnosti.<br />
Darkwood je u međuvremenu izrastao u najvećeg regionalnog<br />
distributera stripova, a u proleće 2013. godine otvoreni su Južni<br />
Darkwood u Nišu i Severni Darkwood u Novom Sadu.
Kapetan Miki<br />
iSredina dvadesetog veka je period<br />
razvoja različitih vrsta umetnosti.<br />
Godinama, nakon drugog svetskog rata<br />
trebalo je na sve načine odagnati misli<br />
građana izgubljenih nakon ratnih<br />
razaranja u Evropi. Epoha vestern filmova<br />
ispunjavala je deo vremena ljudi.<br />
Bioskopski repertoar je bio prepun priča<br />
sa divljeg zapada. Upravo u to vreme<br />
nastaje naivno, naizgled jednostavno strip<br />
rešenje. Čuveni pseudonim EsseGesse iza<br />
kojeg se kriju imena Sinchetto, Guzzon,<br />
Sartoris stvaraju novog vestern junaka.<br />
Godine 1951. dolazi na čitalačku scenu<br />
“Kapetan Miki”.<br />
Grafička ostvarenja ovog serijala su bila<br />
verna kopija crtanih filmova ili “smešnih<br />
slika”, kako su ih nekoliko decenija ranije<br />
nazivali. Glavni junak stripa je mladić<br />
pegavog, dečijeg lica i nežne kratke kose.<br />
Njegova spoljašnjost oslikava karakter<br />
ličnosti, rendžerska uniforma, čizme,<br />
zvezda i šešir na leđima. Ostali likovi<br />
nose odeću prepoznatljivu za kraj iz kojeg<br />
su se doselili, često veoma izgužvanu,<br />
prljavu, neurednu.<br />
iSmuk i doktora Salaso su pravi uživaoci<br />
ruma, ali to ih ne sprečava da se bore<br />
zajedno sa Mikijem. Porok ove dvojice<br />
vernih pratioca ih ne sputava da budu uz<br />
kapetana, šta više izvukli su ga iz bez<strong>broj</strong><br />
situacija.<br />
Posle osvete bandi ubica Klema, kapetan<br />
Miki se vratio u Fort Coulver kako bi<br />
uspostavio i održao mir. Njegovi<br />
neprijatelji su razbojnici koji puškaraju ili<br />
napadaju kočije i dilizasne. Otimači blaga,<br />
napasnici, revolveraši. Veliki protivnici su<br />
mu i indijanci. Indijanci su predstavljni<br />
kao i u drugim stripovima i filmovima tog<br />
doba, kao propalice, banditi zli i loši<br />
momci. Kao ozbiljniji protivnici kroz<br />
mnoge epizode serijala se provlače<br />
general Kalavera i Čovek sa hiljadu lica.<br />
Kapetan Miki je dečak koji je rano<br />
odrastao. Bez oca i majke, odgajio ga je<br />
čovek po imenu Klem, ali nakon što su<br />
Klema ubili banditi, Miki odlučuje da se<br />
pridruži rendžerima u Nevadi i krene u<br />
potragu za banditima. Nakon osvete Klema<br />
on brzo napreduje. Svojim zaslugama<br />
stiče simpatije komandanta Fort Coulvera.<br />
Hrabrost, neutrašivost i izuzetna<br />
inteligentnost su razlozi zbog kojih ovaj<br />
junak dobija zadatke koje drugi nisu u<br />
stanju da reše.<br />
Kao što smo već govorili u prethodnim<br />
tekstovima, glavna odlika svakog stripa ili<br />
strip junaka jeste njihov pomoćnik.<br />
Pomoćnik je glavna ličnost kao i onaj po<br />
čijem se imenu zove serijal. Oni su<br />
neretko prave šeprtlje, smetenjaci,<br />
šaljivdžije, mnogi su i veoma hrabri, ali<br />
ne razborite osobe. Naš kapetan nije imao<br />
sreće sa pomoćnicima. Negoviljudi su<br />
spremni da u svakom tenutku budu uz<br />
njega. Dva njegova najbolja prijatelja su<br />
alkoholičari, verni posetioci svih usputnih<br />
birtija, galmdžije i polemičari.
Kao jedan od značajnijih likova<br />
jeste Mikijeva verenica Suzi, ćerka<br />
pukovnika Brauna. Više<br />
predstavljena kao pegava<br />
devojčica sa dve pletenice, Suzi je<br />
uvek spremna da prigovori nešto<br />
Mikiju i da ga vešto odbrani od<br />
njene suparnice Elen Gordon.<br />
<strong>Strip</strong> serijal pod nazivom<br />
“Kapetan Miki”, često je smatran<br />
stripom za decu, zbog svojih<br />
grafičkih rešenja, međutim<br />
njegova radnja privlačila je<br />
publiku različitog uzrasta. U našoj<br />
zemlji on je izlazio i stekao<br />
najveću popularnost u “Zlatnoj<br />
seriji”. Nakon ovog izdavaštva<br />
pojaviljivalo se nekoliko loših<br />
izdanja koja nisu zabeležila veliki<br />
uspeh.<br />
KAPETAN MIKI JE<br />
JUNAK KOJI JE UŠAO<br />
U LEGENDU<br />
Svakako Kapetan Miki je junak<br />
koji je ušao u legendu pored<br />
Bleka i Komandanta Marka (ova<br />
dva ostvarenja EsseGEsse kuće su<br />
veoma slična jedna drugom ali i<br />
strip junak o kojem u ovom tekstu<br />
govorimo).
SUKOB<br />
LJUBAVI I RASE<br />
U TREĆEM<br />
RAJHU<br />
IRMINA - BARBARA JELIN
Prikaz stripa “Irmina” Barbare Jelin u izdanju Modesti stripovi i<br />
Komiko.<br />
Zašto je postala osoba koja ne postavlja<br />
pitanja, koja je skretala pogled, kao<br />
jedna od mnogih pasivnih saučesnica iz<br />
tog vremena, pitanje koje je sebi<br />
postavila Barbara Jelin, autorka grafičkog<br />
romana Irmina kada je pronašla među<br />
starim stvarima dnevinik i pisma svoje<br />
bake. Vreme o kojem autorka spominje u<br />
svom pitanju i koje razrađuje tokom priče<br />
jeste doba uspona i pada Trećeg rajha.<br />
Kada se govori o toj tvorevini obično se<br />
pomisli na teror nad nevinim žrtvama, na<br />
nepravdu, na krivdu, misli se na Drugi<br />
svetrski rat, Hitlera i Gebelsa. Međutim,<br />
priča inspirisana starim dnevnikom više<br />
govori o civilima, običnim ljudima,<br />
njihovim uverenjima i razočarenjima.<br />
Pokazuje suprotnu stranu od one<br />
veličine, moći i raskoši u pričama<br />
tvoraca nacističke Nemačke.<br />
Naravno, kako ne može u svetu da postoji<br />
nešto što nema makar dve strane, priča<br />
nas vodi i kroz drugu vrstu terora, dosta<br />
prikrivenu u kraljevskom Londonu.<br />
Prikrivenu zbog toga što istoriju pišu<br />
pobednici, pa oni tako od istorijskog<br />
triumfa naprave još veći i jači.<br />
Mlada Nemica po imenu Irmina 1934.<br />
godine našla se u Londonu kako bi<br />
zaradila pare, a zaradila je ljubav crnca<br />
Hauarda sa Barbadosa, stipendiste na<br />
Univerzitetu u Oksfordu. Svojim<br />
mladalačkim zanosom dvoje zaljubljenih<br />
uspeli su da prebrode teške osude<br />
stranog društva. U Londonu nije lako bilo<br />
biti crnac, a pogotovo pripadnica<br />
najgoreg naroda na svetu (prema<br />
mišljenju Engleza iz stripa) čija je jedina<br />
vrlina disciplina.<br />
Teske istorijske okolnosti primorale<br />
mnoge pa i Hauarda i Irminu da se<br />
razdvoje.<br />
Irmina u Berlinu započinje novi posao u<br />
jednom ministarstvu, a ubrzo i sasvim<br />
novi život pod novim idealima. Nakon što<br />
se udala za mladog arhitektu i pripadnika<br />
SS odreda počinje u potpunosti da menja<br />
svoj pogleda na svet i društvo koje ga<br />
čini.<br />
Uz stalno muževljevo bodrenje i priču o<br />
velikom svetlom carstvu Irmina postaje<br />
prava nacistička žena (objašnjenje sledi)<br />
duboko uverena u viši cilj više rase. To<br />
više nije ona Irmina koja se mladom<br />
Hauardu žalila kako za nju u porodici<br />
pored braće nije bilo sredstava za<br />
školovanje, već je to neka druga Irmina za<br />
koju žena treba da bude temelj nove,<br />
zdrave nacije. Ta nit superiorne nemačke<br />
rase u Irmini se vidi i tokom njenog (za<br />
nju) prelepog boravka u Longonu, kada je<br />
jednom prikom uvredila Hauardovu<br />
drugačiju boju kože.<br />
Žene u nacizmu bile su tretirane kao<br />
majke, stubovi kuće i nacije. Dobijale su<br />
tu veliku funkciju iz prostog razloga što<br />
je nacizam muška ideologija i sve što je<br />
od vitalnog značaja za napredak društva i<br />
države u rukama je muškaraca. Postojao je<br />
još jedan vid afirmacije žene u društvo u<br />
rajhu, one su dobijale poslove proteranih<br />
Jevreja i Jevrejki i tu vršile dužnost<br />
naciji.<br />
Kako Treći rajh nije bio zaista onakav<br />
kakvim se predstavljao, svedoči<br />
razočarenje Irminog muža, mladog<br />
arhitekte koji se divio novim građevinama<br />
i stvaranju velikog carstva.
Sav novac, ubrzo nakon početka rata<br />
sliva se u vojnu mašineriju, rušilačku,<br />
ne graditeljsku. Ljudi u rajhu su bili<br />
siromašni, neretko nisu imali osnovne<br />
potrepštine. Morali su da gase svetlo da<br />
ne troše električnu energiju, štedeli su i<br />
kada više nije moglo ništa da se ušedi,<br />
a u sve te okolnosti smestila se priča<br />
oko zaljubljenih Irmina i Hauarda.<br />
Nemice i crnca.<br />
Potresne scene od morbidnih do<br />
ljubavnih smenjuju se velikom brzinom.<br />
U jednoj knjizi autorka je uspela da<br />
prikaže i opis ubistva jevrejskog deteta<br />
udarcem kundaka puške u glavu i kako<br />
Irmina gubi Hauarda mnogo godina<br />
kasnije na aerodromu na Barbadosu.<br />
Grafički roman “Irmina”objavio je ove<br />
godine u saradnji izdavačke kuće<br />
Modesti stripovi i Komiko.<br />
Autorka stripa Barbara Jelin rođena je<br />
1977. godine u Minhenu. <strong>Strip</strong>ovskoj<br />
publici je poznata po stripovima<br />
“Posetilac” i “Kašnjenje”. Njena prva<br />
knjiga u Nemačkoj bila “Otrov” prema<br />
scenariju Petra Metera, istorijskim<br />
kriminalnim slučajem učinila ju je<br />
poznatom najširoj publici u Nemačkoj.<br />
U jednoj knjizi autorka je uspela da<br />
prikaže i opis ubistva jevrejskog<br />
deteta udarcem kundaka puške u<br />
glavu i kako Irmina gubi Hauarda<br />
mnogo godina kasnije na aerodromu<br />
na Barbadosu.
Vekovnici i Korto Malteze obeležili ovu stripovsku godinu u<br />
Srbiji<br />
Kao najbolja strip izdanja u 2017. godini objavljena u<br />
Srbiji od domaćih izdavačkih kuća ističu se albumi junaka<br />
Korta Maltezea i serijal Vekovnici. Izdavačka kuća Darkvud<br />
pokrenula je projekat objavljivanja epizoda Korta Maltezea<br />
autora Huga Prata na ćirilići. Takođe, ovaj poduhvat je<br />
značajan zbog toga što u Srbiji nikada nisu u potpunosti<br />
objavljene avanture neustrašivog moreplovca Korta<br />
Maltezea.<br />
-Korto Malteze u izdanju Darkvuda je, po mom mišljenju,<br />
strip izdanje godine u Srbiji. U pitanju je jedan kapitalan<br />
izdavački projekat, izveden po najvišim svetskim<br />
standardima, koji jedan svetski strip klasik na pravi način<br />
uvodi u srpski strip - ni trenutak preprano, ističe za Danas<br />
scenarista stripa Vekovnici Marko Stojanović.<br />
Stojanović navodi da <strong>Strip</strong>oteka, ovdašnji najstariji strip<br />
časopis i drugi najstariji strip časopis u Evropi, jedini je<br />
strip časopis koji ne propušta da kupi.<br />
-U poslednjih godinu dana doneo nam je neke od najboljih<br />
stripova francuske škole stripa, što je uvek bio njegov<br />
trejdmark, ali i američkog i italijnaskog stripa, što je jako<br />
prijatna novina koju podržavam. Domaćeg stripa je bilo, ali<br />
na kašičicu, i to je polje na kome postoji prostor za<br />
napredak. Kad smo već kod domaćeg stripa, u protekloj je<br />
godini bitan bio sedmi album "Tarzana" koji između tvrdih<br />
korica sakuplja jednu od najsvetlijih epizoda<br />
jugoslovenskog stripa te izvozni proizvod koji je gotovo<br />
samostalno reprezentovao domaći strip u inostranstvu u<br />
toj deceniji . Ta decenija se, pak, sa svoje strane vodi kao<br />
zlatno doba srpskog stripa, objašnjava Stojanović dodajući<br />
da je takva vrsta reizdanja domaćih stripova izuzetno bitna<br />
za očuvanje baštine domaćeg stripa.<br />
<strong>Strip</strong> serijal Vekovnici ove godine obeležio je deceniju<br />
postojanja albumom “Zemlja čuda” desetim po redu.<br />
Scenarista Marko Stojanović okupio je armiju crtača sa<br />
Balkana i tako održao priču o besmrtnima (besmrtni su<br />
likovi u stripu Vekovnici uglavnom junaci iz književnosti,<br />
priča i bajki) dugi niz godina.<br />
-Istakao bih stripove Marka Stojanovića i grupa<br />
autora “Vekovnici - Zemlja čuda” (samostalno<br />
autorsko izdanje), Barbara Jelin “Irmina” (Komiko i<br />
Modesti stripovi), Vilfrid Lupano i Gregori<br />
Panačone “Okean ljubavi” (Besna kobila), kaže za<br />
Danas Milan Jovanović urednik u izdavačkoj kući<br />
Darkvud.<br />
Za sva tri navedena dela, Jovanović smatra da ih<br />
krase elementi vrhunske stripske literature.<br />
-Dobro su napisani, a njihovi scenariji su u<br />
harmoničnom odnosu sa izuzetnim crtežima. Za naš<br />
strip posebno je važna deseta knjiga<br />
Stojanovićevog serijala Vekovnici. Objavljivanje<br />
čak deset albuma autorskog stripa tokom deset<br />
godina stvaranja u okolnostima u kojima rade<br />
domaći strip-autori, poduhvat je epskih razmera.<br />
Vekovnici su nesumnjivo postali jedan od<br />
najznačajnijih naslova u bogatoj istoriji srpskog<br />
stripa.<br />
Pored Vekovnika svoj jubilej ove godine je<br />
proslavio strip Korto Malteze koji obeležava<br />
pedeset godina od nastanka. Takođe, u našoj<br />
zemlji se proslavilo trideset godina od<br />
objavljivanja prve epizode stripa Dilan Dog u Srbiji.<br />
Važno je istaći i to da je tokom 2017. škola stripa<br />
“Đorđe Lobačev” napunila 25 godina postojanja.<br />
-U godini u kojoj stripovski, ali svakoliki umetnički<br />
svet obeležava pola veka Korta Maltezea, a mi tri<br />
decenije od pojavljivanja Dilana Doga na ovim<br />
prostorima oba ova vanvremenska junaka su u Srbiji<br />
slavljena kako kroz <strong>broj</strong>ne promocije i tribine ali i<br />
kapitalna izdanja kao što su "Majke i očevi"<br />
Veselog Četvrtka, verovatno najbolje Dilan Dog<br />
izdanje ikada, igde, ističe za Danas strip scenarista<br />
Pavle Zelić.<br />
Zelić navodi da je domaci jubilej koji pre svega<br />
ističemo desetogodisnjica serijala Vekovnici<br />
scenariste Marka Stojanovica, koji je pak sa novim<br />
albumom “Zemlja čuda” napravio ultimativni<br />
eksperiment gde svaku stranicu crta drugi crtač,<br />
ukupno 76 njih u albumu.<br />
-Korta Maltezea izdaje Darkvud koji je nagradu za<br />
izdavača godine na Salonu stripa dobio i zbog<br />
reanimacije <strong>Strip</strong>oteke najaktuelnijim, pa čak i vrlo<br />
ekskluzivnim izdanjima, zaslužan je i za konačno<br />
objavljivanje legendarnog serijala Skalpirani<br />
(Scalped) naseg Rajka Miloševića Gere. Nastavilo<br />
se i sa ključnim projektom sećanja o Prvom<br />
svetskom ratu sa čak dva nova albuma Linija fronta<br />
petim i šestim u izdanju Sistem komiksa, zaključio<br />
je Zelić.
Izvodnik<br />
Čiko i Okultis<br />
Staro zvono na biciklama nam ne pomaže da okrećemo pedale. Bicikl<br />
odlično ide i bez zvona, a zvono je ružnog izgleda i zvuka.<br />
Nefunkcionalno, zarđalo, ničemu ne služi! Kada nam se nako nađe na<br />
putu mi mu odbrusimo: “Sklanjaj se idiote!”, ili ukoliko smo malo<br />
kulturniji: “Izvinite, samo malo.” To zvono, iako nosi sve ove kritike,<br />
ipak predstavlja sigurnost.<br />
Iako ne čitamo stripove, znamo za neke od najpoznatijih strip junaka.<br />
“Duh sa sekirom” i “Zlatna kosa” su likovi dobro poznatih strip<br />
serijala. Borac za pravdu iz Darkvuda i borac za slobodnu Ameriku,<br />
mnogi znaju za njih i prilikom čitanja obraćaju pažnju samo na te<br />
likove. Zagor i Blek imaju i verne pomoćnike, one koji u ovim<br />
stripovima predstavljaju zvono na biciklu, sigurnost.<br />
Dve popularne strip debeljuce, Čiko i profesor Okultis nose ove<br />
naslove onoliko koliko ih nose i glavni likovi. Osim toga što se uvek<br />
nađu gde treba, što su neopisivo trapavi i halapljivi, oni ovim<br />
ozbiljnim pričama daju i malo humora. Pored junaštva, ove priče bi<br />
bile dosadne bez dosetki ova dva sporedna lika. Blek i Zagor su tu da<br />
čuvaju druge. Profesor Okultis i Čiko su tu da sačuvaju njih, kako ne<br />
bismo došli u situaciju da ostanemo bez nepobedivih junaka.<br />
Okultis je ugledan čovek, pratilac Bleka uz mladog trapera Rodija koji<br />
je urađen po liku Bleka, samo mnogo mlađeg. Rodi je dečak čiji je<br />
uzor glavni lik serijala. Profesor je tu da vaspta mladića i da se brine<br />
o njemu, mada, ne tako retko i sam Okultis padne pod uticaj Rodijevih<br />
ideja, pa se zajedno nađu u sosu. Profesor se veoma brine za ovu<br />
dvojicu, ali mu je sopstveni život, to jest, stomak ,najbitniji.<br />
Pokušava na sve načine da napuni svoju mešinu i na to jedva čeka.<br />
Kod njega se ništa ne radi na brzinu. Polako i promišljeno. Time, on<br />
usporava Rodijeve nagle pokušaje da izbavi Bleka, ili da mu pomogne<br />
u nekoj akciji. Omiljena uzrečica mu je “Sto mu retorti!”.<br />
Kao mali, Čiko je ostao siroče. Nesrećnim slučajem ostao je u luci<br />
kada je brod sa njegovom višečlanom porodicom otplovio. Kako bi<br />
preživeo morao je da radi mnoge poslove. Čistio je cipele, svirao je<br />
po kafanama, čistio nakon koride. Zbog sitnih rađa često je bio<br />
zatvaran. Kako bi osigurao svoj život, na prvom mestu svoj neutoljivi<br />
stomak, on se zapošljava u vojsci. Pošto njegova nespretnost nema<br />
granice, komanda odlučuje da ga ubije u navodnom napadu i da mu<br />
kasnije podignu spomenik. On se izvlači od podmetnute eksplozije, a<br />
strada jedan oficir.<br />
Tako pod poternicom odlazi u Sjedinjene Američke Države. Nakon<br />
opasnosti koje je preživeo uspeva da dođe i u oblasti radnje ovog<br />
stripa. Ova priča o Don Čiko Filipe Kajetano Lopez Martinez i<br />
Gonzalesu nam pokazuje razvoj ovog sporednog lika, sličan razvoju<br />
Gruča iz serijala Dilan Dog. Kroz mnoge specijale on postaje glavni<br />
junak.<br />
Smatram da je pogrešno zapostaviti ove male ljude. Oni svojim delima<br />
i postojanjem, vernim praćenjem pomažu da naši omiljeni junaci<br />
ostanu u životu. Da budemo iskreni oni su tu da bi strip bio što manje<br />
nerealan.
stripblogger.blogspot.rs
Change language