Лулзим ХАЗИРИ - КОГА ЉУБОВТА СЕ ТРОШИ КАКО КРЕДА
- No tags were found...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
RED DREAMS<br />
(На Осман Демири, фотограф)<br />
127<br />
Многу бои се замесени од виножитото<br />
Но прва чкрапна црвената<br />
Како гром или рана птица<br />
Сама ѝ претходеше на јатото.<br />
Светна во цвеќиња, во крв, во огин<br />
Чкрапна во срце, на коса, самрак<br />
Но пред да допре на земјата<br />
Чкрапна гласно во твоето око.<br />
И не беше веќе само боја<br />
Која се облекува со наметката на создавањето на вселената<br />
Беше мигот на нејзиното раѓање во секој човек<br />
Или мирниот огин на љубовта...<br />
По сè изгледа беше една заборавена соба<br />
Каде што црвената светлина никна само таму<br />
За да се излее по двете заспани тела<br />
Пробудени од алов сон кој спиеше над нив.<br />
И не беше сал една соба куќарка<br />
Каде жар-птицата пее загрижена<br />
Ниту згаснат огин на огниште од сонливите очи<br />
Ниту убаво тело што вее в занес!<br />
Беше црвениот сон роден од будењето<br />
Квасот на боите што не му чкрапна на самракот<br />
Нејзината сенка скриена на еден агол од окото<br />
Чкрапната како гром отаде виножитото.