You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
UJEDINJENE<br />
<strong>NA</strong>CIJE<br />
Mehanizam za međunarodne Predmet br. :<br />
MICT1352R.1<br />
krivične sudove Datum : 1. oktobar 2015.<br />
Original: francuski<br />
KOLEGIUM SUDIJA<br />
U <strong>sa</strong>stavu:<br />
Sekretar:<br />
sudija Theodor Meron, predsedavajući<br />
sudija JeanClaude Antonetti<br />
sudija William Hussein Sekule<br />
sudija Carmel Agius<br />
sudija Liu Daqun<br />
g. John Hocking<br />
Mišljenje od: 1. oktobra 2015.<br />
U postupku<br />
TUŽILAC<br />
protiv<br />
MILA<strong>NA</strong> LUKIĆA<br />
JAVNO<br />
DRUGI DEO OSPORAVAJUĆEG MIŠLJENJA SUDIJE JEANCLAUDE<br />
ANTONETTI PRILOŽEN UZ ODLUKU OD 7. JULA 2015.<br />
Tužilaštvo:<br />
g. Has<strong>sa</strong>m Bubacar Jallow, tužilac
Branilac Milana Lukića:<br />
g. Rodney Dixon<br />
IZDVOJENO MIŠLjENjE SUDIJE JeanClaude Antonetti<br />
I. Predgovor ..................................................................................................................<br />
II. Opšti osvrti i preliminarna pitanja ................................................................................<br />
1. datum evidentiranja 0sporavajućeg mišljenju ..............................................................<br />
2. Sastav Veća i njegovo funkcioni<strong>sa</strong>nje ...........................................................................<br />
a. Sastav reviѕionog veća .................................................................................................<br />
b. Funkcioni<strong>sa</strong>nje revizionog veća.....................................................................................<br />
3. Prisustvo statutarnog sudije ........................................................................................<br />
4. Slučaj Šljivančanin ........................................................................................................<br />
5. Nova činjenica .............................................................................................................<br />
III. Analiza incidenata .......................................................................................................<br />
A. Događaji na Drine ........................................................................................................<br />
1. O odvijanju događaja....................................................................................................<br />
a. Faktički elementi ..........................................................................................................<br />
b. Elementi analize ...........................................................................................................<br />
2. Kredibilitet svedoka optužbe: identifikacija Milana Lukića ..............................................<br />
3. Poseban slučaj svedoka Mitra Vasiljević .................................. .....................................<br />
4. Alibi Milana Lukića ........................................................................................................<br />
I. Svedok MLD1.................................................................................................................<br />
II. Željko Marković ............................................................................................................<br />
III. Svjedok MLD15 ...........................................................................................................<br />
IV. Svjedok MLD10 ...........................................................................................................<br />
V. Svedok optužbe MLD17................................................................................................<br />
5. Svjedok tužilaštva VG63 ................................................................................................<br />
6. Novi svedoci alibija ............................................ ...........................................................<br />
I. Svedok No 2 ..................................................................................................................<br />
II. Svedok No 1 .................................................................................................................<br />
III. Svedok No 5 ................................................................................................................
7. Aneks 7 ........................................................................................................................<br />
B Incident u Pionirskoj ulici ...............................................................................................<br />
1. Identifikacija od strane svedoka optužbe ......................................................................<br />
a. VG018 ..........................................................................................................................<br />
b. VG084 ..........................................................................................................................<br />
c. VG013 ..........................................................................................................................<br />
d. VG038 ..........................................................................................................................<br />
e. VG078 ..........................................................................................................................<br />
f. VG101 ...........................................................................................................................<br />
g. VG115 ..........................................................................................................................<br />
h. Huso Kurspahić .............................................................................................................<br />
2. Dokazni elementi za potporu alibija Milana Lukića ..........................................................<br />
a. Željko Marković ............................................................................................................<br />
b. MLD7 ...........................................................................................................................<br />
c. MLD4 ............................................................................................................................<br />
d. MLD19 .........................................................................................................................<br />
e. MLD21 .........................................................................................................................<br />
f. MLD22 ..........................................................................................................................<br />
g. MLD23 .........................................................................................................................<br />
č. MLD24 .........................................................................................................................<br />
i. Stoja Vujičić ..................................................................................................................<br />
3. Dokument 1D25 ...........................................................................................................<br />
4. Dokazna sredstva u pobijanju alibija dstavljen od strane Tužilaštva ................................<br />
a. Ferid Spahić i VG136 .......................................................................................................<br />
b. VG089 ...........................................................................................................................<br />
c. Mir<strong>sa</strong>da Kahriman ..........................................................................................................<br />
5. Prisustvo Mitra Vasiljevića za vreme incidenta ............................ ....................................<br />
6. Analiza vrednovanja dokaza ............................... ............................................................<br />
a. Identifikacija Milana Lukića .............................................................................................<br />
7. Prisustvo Milana Lukića u požaru u kući Omeragića ..........................................................<br />
8. Dokaz o smrti žrtava .......................................... .............................................................<br />
9. Analiza novih svjedoka argumenata u peticiji za reviziju ...................................................
c. Incidenta na Bikavac .......................................................................................................<br />
1. Kredibilitet svjedoka ......................................................................................................<br />
a. Identifikacija Milan Lukić od svjedoka optužbe................................................................<br />
I. Zehra Turjačanin .............................................................................................................<br />
II. VG058 ...........................................................................................................................<br />
III. VG115 ..........................................................................................................................<br />
IV. VG094 i VG119 .............................................................................................................<br />
b. Svedoci alibija Milan Lukića......... ...................................................................................<br />
c. Smrt navodnih žrtava ............................................. ........................................................<br />
2. Argumenti novih svedoka u zahtjevu za preispitivanje ....................................................<br />
d. Incident u fabrici Varda ................................... 10 jun 1992 ............................................<br />
1. Ključni svedoci o događajima u fabrici Varda ...................................................................<br />
a. Svedok VG024 ...............................................................................................................<br />
b. Svedok VG042 .............................................................................................................<br />
Osporavanje Milana Lukića o kredibilitetu svedoka VG024 i VG042 svedoka ........................<br />
a. Svedok VG024 ...............................................................................................................<br />
b. Svedok VG042 ...............................................................................................................<br />
3. Zaključci ........................................................................................................................<br />
a. Svjedok VG024 ..............................................................................................................<br />
b. Svjedok VG042 ..............................................................................................................<br />
4. Razlike u identifikaciji sedam muškaraca bo<strong>sa</strong>nskih Muslimana, žrtve ubistva ..................<br />
5. Svedoci alibija za potporu u revizionom postupku............................................................<br />
6. Aneks 7 zahteva za reviziju .............................................................................................<br />
IV. OPŠTI ZAKLjUČCI ..........................................................................................................
Predgovor<br />
Većinom je odlučeno da se odbije revizioni postupak Milana Lukića. Razlog odbacivanja<br />
<strong>sa</strong>držan je u odlici od 7. jula 2015. godine i ja ne želim kritikovati ili komentari<strong>sa</strong>ti razloge mojih<br />
kolega.Nasuprot tome ja moram objasniti zašto je moje mišljenje osporavajuće (suprotno).<br />
Revizioni postupak je veoma značajan jer on znači da osuđenik osporava osudu izrečenu protiv<br />
njega od strane Suda i da smatra da u izvesnim slučajevima nije imao adekvatan postupak odbrane i<br />
još više , on ima u posedovanju druga dokumenta koja nisu bila navedena pri prvostepenoj ni u<br />
apelacionoj fazi i da tako ovi momenti (dokazni materijali) <strong>sa</strong>činjavaju nove činjenice.<br />
Za postizanje povoljnog ili nepovoljnog zaključka pri sudskoj proceduri ja moram kao sudija da<br />
proverim na početku presudu i hapšenje kako bih otkrio ako bi se dogodilo da postoje pogreške koje<br />
bi uticale na pravično vođenje sudskog postupka. I takođe, ovakvo postupanje mora biti<br />
kompletirano analizom dokaznih elemenata dostavljenih od strane osuđenog lica i proverom ovih<br />
elemenata kako bi se ustanovilo da li su oni već korišćeni u prvostgepenom ili drugostepenom<br />
postupku. Zbog toga postoje dve osnovne etape da se obrade : prva koju čini Sudija Revizionog<br />
postupka da proveri suđenje (sudski postupak) i presudu u pogledu poštovanja pravila adekvatnog<br />
suđenja, i druga etapa koja bi ispitala da li su priloženi elementi već obrađivani. U ovom momentu<br />
provera Sudskog postupka i Presude mi omogućava da zaključim da postoje I S P I T I V A Nj A<br />
vezana za poštovanje proceduralnih sudskih pravila.
Takođe, kada <strong>sa</strong>m pristupio drugoj etapi moje analize , primetio <strong>sa</strong>m da su svedočenja novih<br />
svedoka stvarala da se umanji verodostojnost svedoka smatranih za bitne u prvostepenom i<br />
drugostepenom postupku. Ako u bilo kom slučaju ovo umanjenje tačnog izjašnjavanja svedoka<br />
može predstavljati novi fakt (činjenicu), ono omogućava da se iznesu osporavanja ovih svedočenja<br />
u osnovi kompletnog postupka. Mora se potvrditi da novi elementi dostavljeni od strane podnosioca<br />
zahteva imaju takve mane da bi trebalo pre izbegavanja bilo koje greške u njihovoj proceni<br />
pristupiti revizionom postupku i to jedino u cilju da se izbegne greška u sudskom postupku.<br />
Ovakav sled nije bio propraćen većinom i ovom razlikom u mišljenju pokušao <strong>sa</strong>m da iznesem<br />
razloge jer iznad pitanja postavljenih od Milana Lukića, postoje opštija pitanja koja mogu dodirnuti<br />
(osporiti) globalno funkcioni<strong>sa</strong>nje mehanizma Suda i revizione sudske postupke u Sudu. Iz tog<br />
razloga želim pokaznim primerom podsetiti u ovm što sledi na kompatibilitet člana 146 Pravilnika<br />
procedure i dokazivanja u adekvatnom postupku kako bi se odredilo da jedan sudija koji je već<br />
izjavio krivim jednog Osuđenika, da on može odbiti zahtev za revizioni postupak. Odgovor na<br />
odbijanje pristupanju revizionom postupku <strong>sa</strong> moje strane je negativan (stav moj je da treba izvršiti<br />
revizioni postupak)<br />
.<br />
II. OPŠTA ZAPAŽANJA I PRELIMI<strong>NA</strong>R<strong>NA</strong> PITANjA<br />
1. Datum utvrđivanja osporavajućeg mišljenja<br />
Odluka Revizionog veća doneta je 13. jula 2015. godine i moj drugi deo osporavajućeg mišljenja<br />
potpi<strong>sa</strong>n je 01.10.2015. godine.<br />
Zbog čega ovaj raskorak ?<br />
U sveukupnosti materije mišljenje je priloženo uz odluku. I pored svega proceduralni Pravilnik i<br />
dokazni pravilnik predviđaju u članu 144 da je odluka motivi<strong>sa</strong>na u pio<strong>sa</strong>noj formi u najkraćem<br />
mogućem roku i da individualna ili suprotna mišljenja mogu biti priložena.<br />
Po opštem principu, odluka je evidentirana u isto vreme kada i mišljnje i to uklanja objavljivanje<br />
zakasnelog mišljenja. Prak<strong>sa</strong> je dakle da se <strong>sa</strong>čeka da svi završe svoj po<strong>sa</strong>o pre, <strong>sa</strong> jedne strane da
se naloži datum za suđenje ili odbijanje i <strong>sa</strong> druge strane, da se dostavi strankama u sporu odluka<br />
posle evidentiranja kod zapisničara.<br />
U ovom slučaju to nije bilo moguće vezano za želju da se učini odluka što je moguće pre da<br />
bi se izbegle povratne kritike Saveta Bezbednosti o dugom trajanju postupka suđenja. U ovom<br />
slučaju, ova žalba ne može biti pripi<strong>sa</strong>na pošto je <strong>sa</strong>ma istraga datirana pod 01.04.2015. godine.<br />
Nije dakle bilo nikakvih hitnosti za naglost i odluka Revizionog veća bi dakle mogla biti objavljena<br />
01.10.2015. godine u isto vreme kada i moje mišljenje i da niko nebi mogao ništa zameriti<br />
(osporiti)1 (zahvaljujem pravnoj pomoćnici Flor de Maria Palaco Caballero, koja mi je omogućila<br />
potrebno vreme svojim prinosom da se tog dana evidentira ovo mišljenje).<br />
Kao sudija, zapitao <strong>sa</strong>m se o neophodnosti da uplovim u dokazne elemente, suđenje i<br />
presudu. Budući da to zahteva puno vremena, ni<strong>sa</strong>m dakle bio u mogućnosti da dostavim<br />
kompletno mišljenje u momentu predaje osporavajućeg dokumenta <strong>sa</strong> moje strane a odbijenice za<br />
Revizioni postupak od strane većine Revizionog veća pri datumu od 13.07.2015. godine. Priložio<br />
<strong>sa</strong>m dakle 16.07.2015. godine prvi deo mog mišljenja navodeći da ću dostaviti i drugi naknadni<br />
izveštaj povodom ovog sudskog postupka (MICT1352R.1) Činjenica da su sudije bile<br />
angažovane na ovom sporu olakšala je moje zauzimanje jer je postojao ozbiljan problem da je jedan<br />
sudija napustio svoju funkciju posle evidentiranja odluke i pre evidentiranja mog prigovora.<br />
Sudski postupak Bagosora koji je morao biti zabranjen pošto je usmeno suđenje izrečeno<br />
18.12.2008. godine kao što svedoči priloženi pečat na arhivskoj stranici sudskog spora nosi<br />
naimenovanje „lažni datum“ od 18.12.2008...<br />
To me navodi na zaključak da potvrdim da jedna odluka može biti doneta <strong>sa</strong>mo u prisustvu<br />
sudija u njihovom mandatu određenom od strane Saveta Bezbednosti.<br />
1. Sastav veća i njegovo funkcioni<strong>sa</strong>nje<br />
a) Sastav Revizionog veća
Reviziono veće su <strong>sa</strong>činjavali sudije Meron, ja lično – Jean Klaude Antonetti, sudija Agius i sudija<br />
Liu. Daje se takođe na znanje da je sudije odredio Predsednik Mehanizma koji, bez unutrašnjeg<br />
konsultovanja, određuje koji će sudija biti uvršten ili isključen iz ovog pravnog postupka<br />
(MICT1352R.1). Ovaj postupak imenovanja sudija po njegovom diskrecionom pravu predstavlja<br />
veoma važan rizik. Da bi se to izbeglo, više bi vredelo da Predsednik drugostepenog postupka<br />
(apelacionog) koji određuje sudije ne bude on lično u tom <strong>sa</strong>stavu.<br />
Drugi problem vlada u gomilanju funkcija Predsednika u ustanovi kao što je Mehanizam i u<br />
vođenju sudskih postupaka. Kada obuhvatimo potrebno vreme za odobrenja tretmana jednog<br />
sudskog spora, jedan spoljni posmatrač bi mogao konstatovati da povereni sudski spor zahteva<br />
mnogobrojne radne časove. U tom kontekstu, pitanje koje se postavlja jeste to da se <strong>sa</strong>zna kako<br />
Predsednik Mehanizma, koji predvodi više sudskih postupaka a takođe i putuje, učestvuje u<br />
predstavljanjima i <strong>sa</strong>stancima (većanjima), može pravilno pratiti mnoge sudske sporove ovog Suda<br />
? Mislim da je nemoguće i da postoji izvestan rizik da jedna višebrojna ekipa sudija obavlja takav<br />
po<strong>sa</strong>o na mestu koje obavlja predsednik.<br />
Kako rešiti taj problem? Po meni je to vrlo jednostavno, treba da Predsednik Mehanizma (Suda)<br />
bude zadužen <strong>sa</strong>mo za poslove vezane za njegovu funkciju kao što su administrativni i<br />
reprezentativni, da dostavi podstrek svojoj sudijskoj organizaciji, posebno kao autoritet Zapisničara,<br />
on igra ulogu u oslobađanju osuđenih i kao Predsednik ne može se nalaziti svuda a da ne zanemari<br />
svoju poverenu mu ulogu u procesima Haškog Suda. Prak<strong>sa</strong> „adhok“ (specijalnih sudova) <strong>sa</strong>stoji<br />
se da se dodeli pomoć sudijama <strong>sa</strong> adekvatnim pomoćnicima. To može biti dobar praktičan primer,<br />
ali još treba li da dodeljena pomoć bude potpuno pod kontrolom i izgleda mi nemoguće vezano za<br />
radne obaveze jednog Predsednika Suda jedne ustanove da On obavlja poslove osnovnog sudije.<br />
Ovo pitanje nadmašuje naše kapacitete jer ono zavisi od Saveta Bezbednosti koji može<br />
interveni<strong>sa</strong>ti u okviru odgovarajuće rezolucije da odredi tačnu funkciju PREDSEDNIKA SUDA<br />
modifikujući čl.11.2 Statuta njegovim bri<strong>sa</strong>njem i izostavljanjem početka rečenice čl. 12.3 koji<br />
određuje da Predsednik Mehanizma je član drugostepenog veća i da imenuje ostale članove i da<br />
rukovodi rasprravom. Sa moje tačke gledišta, nezavisnost zakonodavstva bila bi konkretnija<br />
značajnim distanciranjem između onog koji imenuje sudije i onog koji predvodi raspravu u<br />
sporovima takve važnosti.
Tim povodom, treba naglasiti nepovoljnu poziciju PREDSEDNIKA SUDA u slučaju zahteva za<br />
izuzeće nekog sudije koga je on imenovao pošto po čl. 18 Pravilnika procedure i dokazivanja, on<br />
(Predsednik Suda) se oglašava na zahtev ili oformljuje kolegijum ako on smatra da je to potrebno.<br />
Jedan drugi problem koji moram navesti vezan je za pitanje novčane nadoknade jednog sudije<br />
Hađkog Suda i podnošljivosti ovakvog načina plaćanja za određeni rad i prihvatljivosti ovakvog<br />
reguli<strong>sa</strong>nja plaćanja <strong>sa</strong> Statutom Suda koji raspolaže da sudija ovog Suda bude plaćen kao Sudija<br />
„adhok“ Međunarodnog Suda pravde. Novčana nagrada koju prima jedan sudija zavisi od radnog<br />
učinka koji taaj sudija ostvaruje i garancija za Optuženog i žrtve da Sudija neće biti potplaćen ni<br />
osetljiv da to bude u skladu <strong>sa</strong> novčanimk primanjem. Vezano za sudiju „adhok“ (slučajno<br />
angažovanom) u izvesnom Međunarodnom pravnom poslu (CIJ), sudija „adhok“ je sudija<br />
imenovan od strane države u okviru jednog spora. Jedan tako izabrani Sudija koji podržava tezu<br />
Države raspolaže administrativnim aparatom te države za pomoć u svom poslu i deo njegovog<br />
radnog angažovanja moraće biti nadopunjen sudskom administracijom ili drugim osobama. Što se<br />
tiče Međunarodnog krivičnog Sudije, on nema na raspolaganju državni aparat kao ni administrativni<br />
osim jednog pomoćnika i još... Zbog ove činjenice, vezati platu <strong>sa</strong> slučajno odabranim Sudijom<br />
Međunardnog Suda Pravde nije baš dobro odabrano rešenje. zadržavajući taj stav, o kakvom ličnom<br />
dohodku se radi? Stalni lični dohodak ili blaagovremen („po učinku“)? Izbor se vrši da se Sudija<br />
plaća „po učinku“ počevši od odgovarajućeg radnog učinka koji je sudija ostvario. Ovaj dispozitiv<br />
nalaže mnogobrojne probleme jer on u sebi izaziva kolegijalnost različitih načina plaćanja, pošto<br />
PREDSEDNIK SUDA proceni njegov mesečni rad, dok njegove kolege koji obavljaju isti po<strong>sa</strong>o<br />
koji je njemu dodeljen predstavlja najmanji procentualni deo. Ovaj diskriminatorni sistem postaviće<br />
među sudijama motive razdora jer svaki sudija vrši svoju ličnu procenu koja se dostavlja<br />
PREDSEDNIKU SUDA za isti obavljeni po<strong>sa</strong>o jedan Sudija dobija H časova rada a drugi sudija Y<br />
časova, što će imati za posledicu različite lične dohodke Sudija koji <strong>sa</strong>činjavaju jedno sudijsko veće<br />
(kolegijum). Tamo gde sistem postaje opasniji je da će predsednik suda u Hagu imati u svom<br />
posedovanju dokumenta napi<strong>sa</strong>na od strane njegovih kolega elemente koji dozvoljavaju da se<br />
pomisli da je taj sudija radio više od drugih ili bar da su sudije preterale u radnom angažovanju<br />
vezano za procenu njihovih radnih časova...
U jednom sistemu stalnog plaćanja pitanje ličnog dohodka se ne postalja ali se ono postavlja<br />
u sistemu plaćanja sudijskog rada u sistemu od slučaja do slučaja. Gde pravni slučaj postaje<br />
gotek<strong>sa</strong>n je kada se konstatuje da u jednom istom pravnom postupku Tužilac Suda u Hagu prima<br />
stalni lični dohodak, advokat se takođe nagrađuje po svom prisustvu koje može trajati mesecima,<br />
pomoćnik sudije plaća se stalnim ličnim dohotkom u skladu <strong>sa</strong> ugovorom a <strong>sa</strong>mo angažovani sudija<br />
prima honorar po učinku koji očigleno biva niži od onog koji bi mogli primiti ostali učesnici u<br />
odgovarajućem sudskom postupkiu.<br />
Sa ovim sistemom što je predvidljivo to je da u budućnosti i što je još mnogo gore za veoma<br />
važne sudske sporove, Sudije tribunala u hagu koji, budući da nisu plaćeni na adekvatan način, će<br />
moći da u obavljanju svojih sudskih obaveza, biti okupirani <strong>sa</strong>mo svojim površnim <strong>sa</strong>znanjem<br />
odlučujućeg projekta koji je pripremio predsednik Suda i njegova ekipa pravnika i prihvatiti<br />
poziciju koja bi mogla da zahteva vreme proučavanja, ali bez stručne pomoći i adekvatnog ličnog<br />
dohotka postoji vrlo veliki rizik da pravno suđenje bude izfušereno (zapetljano). Sigurno je da bi se<br />
moglo pomisliti da u okviru jednog pravnog postupka kod ovog suda koji je od posebnog značaja,<br />
Sudija bi morao danima i danima da se posveti izvesnom dosijeu (sudskom slučaju) ali nažalost<br />
mora se priznati da odgovarajući broj Sudija Haškog Tribunala imaju neku drugu profesionalnu<br />
delatnost jer nebi mogli preživeti od honorara i postavlja se i pitanje nadležnosti (ispreavnosti)<br />
takvog obavljanja ovog posla. I tako ova procedura može dovesti do toga da odbrana, da bi bila<br />
uverena u to da je sudija dobro ispitao slučaj, postavlja zahteve za naknadu sudijama i to, u ime<br />
kompatibilnosti najtotalnije po definiciji ovih suma, pošto po određenju ove sume su upi<strong>sa</strong>ne u<br />
budžet suda i tako postoji konstatacija različitih ličnih dohodaka bar što se tiče prošlih sudskih<br />
slučajeva. Što se mene tiče, ovo pitanje mora biti revidirano kod Saveta Bezbednosti ujedinjenih<br />
nacija koji brine za brzinu i izvore ujedinjenih nacija koje su procenile da bi to moglo biti<br />
prihvatljivo rešenje ali ono meni izgleda krajnje opasno i najbolja garancija koja bi mogla biti data<br />
ućesnicima sudskih sporova u Hagu bi bila da u okviru izvesnih sporova (drugostepeno suđenje ili<br />
reviziono suđenje) sudija bude smešten u holandskom gradu hagu gde je sedište ovog Suda<br />
Ujedinjenih nacija za stalno i da budu plaćeni za vreme njihovog boravka u Hagu do pravosnažnosti<br />
sporova koje vode.<br />
b) Funkcioni<strong>sa</strong>nje revizionog veća
U meri gde sud koji počinje svoje poslove <strong>sa</strong> trenutno angažovanim sudijama bilo je povoljno u<br />
okviru vezanih sudskih sporova menjati mišljenja i to na jedan vrlo kompletan način. Moja sumnja<br />
je u tome da u budućnosti, na način kako funkcioniše jedan „panel“ ili veće sudija, ako sve sudije<br />
nisu na istom mestu boravka i ako sudije moraju menjati svoja različita mišljenja odgovarajućim<br />
metodama komunikacije.<br />
Ako međunarodna zajednica ne uzme u obzir ovaj problem, mi ćemo dakle imati sistem gde će<br />
odluke biti pripremljene od strane Predsednika Suda u Hagu i da, u izvesnim slučajevima, te odluke<br />
će moći <strong>sa</strong>činjavati stotine stranica <strong>sa</strong> hiljadama primedbi na dnu pi<strong>sa</strong>nih stranica (dokumenata)<br />
Sudija, u svom mestu boravka, neće imati sposobnosti ni vremena da prouči dokumenta na<br />
raspolaganju, jedino mu preostaje da slepo poveruje Predsedniku Veća (Suda) ili pak pomoćnicima.<br />
Izvesno je da je predviđeno u aktuelnom razmišljanju da se omogući sudiji da prisustvuje procesu<br />
suđenja njegov pomoćnik. Ali i tu možemo zamisliti teškoće telefonskog komuniciranja, troškove<br />
takve komunikacije, probleme vezane za pristup internetu...<br />
Po gore navedenom, potvrđujem, i to na častan način da je nemoguće raditi po uslovima<br />
koje zahteva Savet Bezbednosti Ujedinjenih nacija. Sa moje tačke gledišta, potrebno je ponovo<br />
proveriti Statut da bi se omogućilo za važne sudske sporove zajednički boravak sudija u hagu na<br />
primer i to tokom višemesečnih priprema presude. Neizbežno će se postaviti pitanje u slučaju<br />
hapšenja begunaca TPIR jer im treba suditi i dakle oformiti prvostepeno veće za utvrđivanje<br />
odgovornosti i zatim za proces suđenja. I još , kako se mogu zamisliti dogovaranja poštanskim<br />
putem. U svakom slučaju je potrebno da se sudije sretnu uživo. Funkcioni<strong>sa</strong>nje preedviđeno i<br />
određeno funkcioni<strong>sa</strong>nje nije zadovoljavajuće. paralela učinjena <strong>sa</strong> Međunarodnim Sudom pravde<br />
CIJ nalaže svu pažnju jer CIJ u poslovima (sudskim sporovima) stalne sudije su prisutne i postoje<br />
jenjdan ili dvojica sudija adhok, ali te sudije su prisutne u CIJ u periodu većanja, imaju svokju<br />
kancalariju, sekretara, pomoćnika itd. što ovde nije slučaj. To ima za posledicu da se javlja<br />
činjenica da oni imaju isti tretman kao sudije adhok i to neće omogućiti da se steknu uslovi<br />
adekvatnog sudskog postupka.
1. Prisustvo statutarnog sudije<br />
2.<br />
Po mom mišljenju, činjenica je da je sudija Meron bio prisutan u svim istražnim revizionim<br />
postupcima i d<strong>sa</strong> je član drugostepenog (apelacionog) veća, predstavlja, u pogledu zakonodavstva<br />
Evropskog Suda za prava čoveka, jednu neprihvatljivost, jer ne može se u isto vreme biti Sudija i<br />
učesnik u sporu. U stvari, on je odbacio četiri reviziona postupka i još je morao predvoditi petu<br />
istragu (sudski spor). Tačnije, proceduralni Pravilnik i pravilnik dokazivanja u svom članu 146 B je<br />
dodao rečenicu „su imenovani u mogućoj meri sudije prvostepenog sudskog postupka“. Ovaj<br />
dodatak nije u skladu <strong>sa</strong> evopskim zakonodavstvom i ne odgovara opštim kriterijumima u primeni.<br />
Postoji dakle problem koji zaslužuje da bude naveden.<br />
Uslovi u kojima pravilnik procedure i dokazivanja činjenica Suda u Hagu je bio usvojen<br />
(prilagođen) prebzo i <strong>sa</strong> mog gledišta nije bilo stvarne rasprave između Sudija Suda o izvesnim<br />
osnovnim činjenicama. Ako postojeći Pravilnik Suda u Hagu predstavlja snažne slučajnosti <strong>sa</strong><br />
pravilnicima PTIU i TPIR, ponekada se on (pravilnik) razlikuje u izvesnim tačkama. Na primer čl.<br />
146 Statuta pod nazivom „Zahtev za reviziju“ je kvazi replika pod malo detalja čl. 119 Pravilnika<br />
procedure i iznošenja dokaza TPIU posmatran da je ovvaj član bio usvojen 11.02.1994. godine i da<br />
je imao nekoliko skoro nevažnih amandmana dana 12.07.2001. , 13.12.2001. i 12.07.2002. godine.<br />
Da je bilo rasprave između sudija o ovim pitanjima posle 12.07.2012. godine, sigurno je da bi ja<br />
postavio pitanje prihvatljivosti prisustva sudija koji su već vodili spor.<br />
Još nije kasno da se razmisli i da se promeni čl. 146 Pravilnika Suda u Hagu. Srećom, što poziv<br />
<strong>sa</strong>stavljen od Savetnika Milana Lukića vezano za odluku kolegijuma sudija će omogućiti novom<br />
<strong>sa</strong>stavu Veća da ustanovi u potpunoj pomirljivosti <strong>sa</strong> pravilom pokome se ne može biti Sudija i<br />
strana u sudskom sporu.<br />
1. Sudski postupak Šljivančanin<br />
2.
Reviziono veće <strong>sa</strong>činjeno do sudija : Meron, Gunej, Pokar, Liu i Vaz je, po jednoj odluci od 14. jula<br />
2010. , delimično prihvatilo revizioni zahtev Veselina Šljivančanina. U meri u kojoj je ovo<br />
reviziono veće povoljno prihvatilo zahtev za reviziju, čini mi se značajnim da ispitam ovaj sudski<br />
spor kao i razloge koji su uzrokovali ovaj povoljni ishod. Tako polazeći od te činjenice, jedan iole<br />
razuman Sudija mora dakle sebi da postavi pitanje kako bi <strong>sa</strong>znao zašto u slučaju Šljivančanin,<br />
Drugostepeno veće <strong>sa</strong> istim Predsednikom prihvatilo jednu takvu reviziju sudskog spora. Ustvari<br />
odluka od 14.07.2010. godine je krajnje značajna odluka i mora se konstatovati da je ona<br />
<strong>sa</strong>stavljena od <strong>sa</strong>mo pet stranica koje <strong>sa</strong>drže 16 primedbi na dnu stranica i bila uređena u<br />
očekivanom obliku, dok dakle većina odluka Drugostepenog veća su predugačke i uobličene na<br />
raznovrsne načine.<br />
Uprkos ovoj Čudnovatosti treba primetiti da u trećem pasusu stranice 3, Reviziono veće<br />
podseća da u potpuno izuzetnim okolnostima, Veće može uvažiti nečiji zahtev za reviziju „kada je<br />
snabdeveno nekom novom činjenicom koja bi uticala da se promeni presuda (u osnovi) i ono smatra<br />
da postoji razlog da se ponovo razmotri predhodno suđenje, jer pojava nove činjenice može biti<br />
takva da njeno nepoznavanje imalo je za posledicu sudsku grečku“. Primedba u dnu stranice 12 se<br />
poziva na odluke u sudskim procesima : Blaškić, Naletilić, Barajagviza. Iz ovoga proističe dakle da<br />
se razmotri da ovaj pasus jeste <strong>sa</strong>mo posećanje na sudski postupak i nije u sebi odlučujući. U okviru<br />
ovog sudskog spora, Reviziono veće je dakle konstatovalo da Prvostepeno veće nije navelo nikakvu<br />
refencu o postojanju razgovora između Šljivančanina i Mrkšića (Mrkšić je umro u Portugalu<br />
17.08.2015. godine i u okviru izdržavanja svoje kazne). Reviziono veće konstatuje da u presudi<br />
protiv Mrkšića , Drugostepeni sud je pronašao nove tvrdnje presuđujući da „Mile Mrkšić je morao<br />
kazati Veselinu Šljivančaninu koji je povukao jedinice J<strong>NA</strong> zadužene da štite ratne zarobljenike<br />
zadržane u Ovčari“. Tako, Drugostepeno veće se baziralo na ovim konstatacijama da bi zaključilo<br />
da je Šljivančanin imao neophodno znanje da bi bio proglašen krivim.<br />
Na <strong>sa</strong>slušanju od 03.06.2010. godine, Miodrag Panić je izjavio da je mogao pratiti razgovor<br />
i da Mrkšić nije rekao Šljivančaninu, da je naredio povlačenje jedinica. Od tada Reviziono veće u<br />
četvrtom delu strane 4 će naglasiti da nove informacije dostavljene od strane Miodraga Panića<br />
<strong>sa</strong>činjavaju novu činjenicu koja, ako je utvrđena bi mogla temeljno usmeriti vagu u korist<br />
Šljivančanina i lišiti osnova zaključak po kome je ovaj poslednji posedovao neophodno znanje da<br />
bude proglašen krivim da je pomogao i ohrabrio ubistva, kao i kršenje zakona ili običaja ratovanja. I
još veće dodaje da, čak da su advokati Šljivančanina mogli otkriti neku novu činjenicu, da su<br />
dostavili dokaz svake tražene marljivosti, revizija presude Mrkšića i Šljivančanina je neophodna, jer<br />
pojava nove činjenice, ako je dokazana, može biti takva da njeno nepoznavanje bi povuklo za<br />
sobom sudijski prestup, prihvatilo je svedočenje Panića i konstatujući da ovaj svedok postupa u<br />
pravcu moljenja po drugi put, Veće je dakle povoljno prihvatilo zahtev za reviziju.<br />
intere<strong>sa</strong>ntno je za mene da se usmerim na transkript <strong>sa</strong>slišanja od 03. juna 2010. godine<br />
naređen od strane Drugostepenog veća da bi se <strong>sa</strong>znali razlozi dolaska jednog svedoka čije<br />
svedočenje je predhodno izazvalo reviziju suđenja. Predsednik veća, sudija Meron koji je isti u<br />
ovom sudskom sporu reći će sledeće : „Radi se o <strong>sa</strong>slušanju koje se održava u okviru predhodnog<br />
ročišta pri reviziji u sudskom postupku Tužilac i osumnjičeni Veselin Šljivančanin. Počeću ukratko<br />
pretresti pitanja koja su u prvostepenom postupku i o načinu na koji ćemo danas postupati. Želim<br />
insistirati na činjenici da nijedan od komentara koje ću danas izneti ne pokazuje na jedan ili neki<br />
drugi način položaj Drugostepenog veća na Revizionu istragu. Ovaj poziv (rasprava) će dotaći dve<br />
tačke : vrednost kao dokaz i umesnost novog svedočenja gospodina Milana Panića koje je od<br />
izvesnog pitanja, dovelo do osude g. Šljivančanina da je pomagao i ohrabrivao ubistvo kao i<br />
povredu zakona i običaja ratovanja i druga tačka, da se utvrdi da li je to svedočenje koje je<br />
prediđeno da se utvrdi nova činjenica vezana za članove 119 i 120 pravila procedure i izvođenja<br />
dokaza.“<br />
Kao što se može videti, Predsednik Meron potvrđuje da se radi o jednoj raspravi i da ona<br />
ima naklonost, <strong>sa</strong> jedne strane, da konstatuje da predlozi svedoka mogu imati uticaj na presudu i <strong>sa</strong><br />
druge strane da ti predlozi (svedočenja) predstavljaju jednu novu činjenicu. U ovom slučaju general<br />
Miodrag Panić će pokazati da čitanje rezimea presude Drugostepenog veća a gde je on svedočio,<br />
bio je veoma iznenađen da pročita kako je gospodin Šljivančanin bio osuđen na dvanaest godina<br />
dodatno od strane apelacionog (Drugostepenog veća) i da je ova presuda bila proglašena zato što<br />
Mrkšić, koji je bio komandant, je naredio da se ljudstvo za zaštitu povuče <strong>sa</strong> ovčare i o tome<br />
obavestio Šljivančanina a da ovaj, u funkciji organa zaduženog za sigurnost nije reagovao da zaštiti<br />
zarobljenike u Ovčari (Ključ str. 12 iz transkripta). General Panić će navesti da je bio prisutan u<br />
vreme razgovora između mrkšića i Šljivančanina i da mu Mršić nije rekao da povuče ljudstvo<br />
obezbeđenja. Na izuzetno precizan način on navodi sledeće: „Gospodine pukovniče, stižem iz<br />
bolnice. Moja misija je izvršena. Molim vas da mi kažete šta se desilo i šta je promenilo odluku
koja se <strong>sa</strong>stojala u tome da se članovi paravojnih formacija koji su se bili povukli u bolnicu, zašto ti<br />
ljudi nisu bili prebačeni u Mitrovicu? Zašto je izvršena promena odluke da se isti usmere ka<br />
Ovčari?“ Mrkšić je kratko odgovorio : „To je bila odluka vlade. Bila je održana jedna sednica vlade<br />
danas i vlada je ta koja odlučuje. Slušaj dobro koja je tvoja uloga za sutra i to, o tome će se moći<br />
govoriti naknadno.“ /Navod: paragraf 26 transkripta/. Vezano za ovaj kasniji element, Reviziono<br />
veće opovrglo je presudu Drugostepenog veća.<br />
Pitanje koje danas postavljam sebi je da <strong>sa</strong>znam zašto ova procedura koja je bila u primeni,<br />
nije primenjena u sudskom postupku pojavom svedoka koji bi dokazali činjenicu da Milan Lukić<br />
nije bio prisutan na mestima zločina. I još više Reviziono veće u svojoj nadležnosti je moglo takođe<br />
da izvede dva ključna svedoka VG024 i VG042 da potpuno preuzme <strong>sa</strong>držaj njihovih izjava. Jedan<br />
Revizioni postupak je značajan jer on može dovesti do uočavanja nevinosti jedne osobe koja je bila<br />
osuđena i zbog te činjenice, svi osuđenici moraju imati ista prava.<br />
1. Nova činjenica<br />
Želim da podvučem nekoliko predhodnih primedbi koje će kasnije biti kompletirane po<br />
primedbama više proučenim na bazi svedočenja i dokaznim elementima dostavljenim od strane<br />
optuženog u njegovoj revizionoj žalbi.<br />
Ja tako smatram da analiza odluke, koja je bila odobrena većinom Revizionog veća, ne<br />
pokazuje istinsko predhodno proveravanje u smislu člana 149 pravilnika procedure i izvođenja<br />
dokaza. Ako deo na primenljivo pravo ima zaslugu da se izvrši rekapitulacija dosta kompletna<br />
sudskog postupka TPIU i TPIR u svetlu članova 24 Statuta i 146148 Pravilnika, ovaj deo ne<br />
dodiruje značajno pitanje analize novih činjenica u pogledu uslova revizione <strong>sa</strong>držine2. Postavljam<br />
sebi pitanje da <strong>sa</strong>znam da li u okviru poštovanja proceduralnih pravila nije trebalo reagovati na<br />
<strong>sa</strong>vestan način pristupajući predhodnoj analizi dokaznih elemenata i ne ograničavati se jednostavno<br />
na iskaze predhodnih sudskih većanja.<br />
Drugim rečima ako nam učesnici posvećeni diskusiji ponude određenja vezana za proceduru koja<br />
se odvija pred prvostepenim sudom i pozovu na argumente učesnika spora, radi se jednostavno o
dobro detalji<strong>sa</strong>nom rezimeu predhodne procedure koja je morala biti kompletirana strogim<br />
ispitivanjem svedočenja i priloženih dokumenata od strane optuženog u njegovoj istrazi u reviziji.<br />
Ustvari tačke A,B,C i D odluke predstavljaju <strong>sa</strong>mo laganu analizu što se tiče sićušnih argumenata<br />
priloženih od optuženog u njegovoj revizionoj žalbi ograničavajući se da zaključim u nekoliko<br />
redova da se radi o dodatnom dokazu a ne o novoj činjenici. Ako par. 14 odluke ima zaslugu da<br />
podseti na postojanje razlikovanja između dokaznih elemenata podkrepljenih činjenicom koja nije<br />
uzimana u obzir ili u razmatranje u početnoj sudskoj proceduri i elemente koji <strong>sa</strong>činjavaju dodatne<br />
dokaze, zatim da se oni odnose na činjenice već razrađivane u početnoj sudskoj proceduri 3, ona u<br />
svakom slučaju podseća da je to ispitivanje činjenice u okviru početne procedure koja će omogućiti<br />
da se odredi umesnost revizionog postupka4.<br />
U tom pogledu značajno je da se očuva u duhu zaključaka presude Barajagviza u kojim okvirima<br />
jedno veće može, da bi izbeglo pravnu grešku pristupiti pravu na zahtev za reviziju pod jednim<br />
uslovom postojanja jedne nove činjenice koja bi mogla igrati odlučujuću ulogu u početnoj odluci.5<br />
U tom smislu ne treba zaboraviti da nove činjenice dotaknute u proceduri revizije koje će<br />
predstavljati uvek jednu vezu <strong>sa</strong> širim pitanjima već raspravljanim 6, čega nebi imale nikakve<br />
umesnosti. Ako u okviru ove procedure Veće mora da se zapita da li su činjenice na koje se odnose<br />
novi informacioni elementi već raspravljani u prvostepenom nivou ili u drugostepenom<br />
(apelacionom) 7. Veće se mora pre svega odrediti zašto ovi novi elementi ne mogu biti razmatrani<br />
kao nove činjenice. (orig. str.16).<br />
Takođe treba podsetiti da u okviru revizione procedure je trebali ispitati a ne <strong>sa</strong>mo navesti sve<br />
uslove verodostojne za revizioni postupak i to da se odredi umesnost dokaznih elemenata koje<br />
podnosi optuženi kao i njihova sprega kao odlučujućih elemenata odluke. To je <strong>sa</strong>mo nastavak ovog<br />
preliminarnog ispitivanja da bi dokazni elementi mogli biti razmatrani kao nove činjenice ili<br />
suprotno tome. Bazirajući se isključivo na zaključcima koji se nalaze na revizionom postupku<br />
načini jednu istinsku sudsku preliminarnu analizu o umesnosti svedočenja i dokazivanja koje<br />
dostavlja optuženi.<br />
Osim toga intere<strong>sa</strong>ntno je konstatovati da odluka odbacuje dokazne elemente koje iznosi<br />
optuženi bez predhodne analize zašto njegovi elementi nebi bili pristupačni da predstave nove<br />
činjenice, ograničavajući se na naglašavanje da se radi o prostim dodatnim dokazima već
ispitivanim u početnoj fazi suđenja. Ako nije osporavano da prisustvo novih elemenata<br />
informacionog karaktera kojima se dokazuje jedna činjenica nisu dovoljni da se od ovoga stvori<br />
nova činjenica i da Drugostepeni sud mora pre svega da se upita da li činjenica na koju se odnose<br />
novi informacioni elementi je bila u raspravi u prvostepenom ili drugostepenom postupku 9.<br />
U tom pogledu proizilazi da se otkriva da sudsko veće može dozvoliti revizioni zahtev kada je<br />
snabdeven <strong>sa</strong> novom činjenicom koja je podložna da dovede do promene presude i kada veće<br />
smatra da postoji razlog za revizioni postupak jer pojava nove činjenice može biti takva da bi njeno<br />
nepoznavanje izazvalo jedan važan sudski prestup 11.<br />
Koncentrišući sudijsku analizu odluke na <strong>sa</strong>mo jednom elementu (činjenici) a da se ne izvrši<br />
predhodna sudska analiza novih činjenica koje je dostavila odbrana mi ne bismo bili u toku da<br />
pobijemo prava optuženog i respekt adekvatnog sudskog postupka.<br />
III. Analiza incidenata<br />
A. Događaji na Drini<br />
U par. 998 svog suđenja prvostepeni sud u Hagu izjavio je da je Milan Lukić kriv za ubistvo, dana<br />
07.06.1992. godine, sledećih osoba : Meho Džafić, Ekrem Džafić, Ha<strong>sa</strong>n Mutapčić, Ha<strong>sa</strong>n Kustura i<br />
Amir kurtalić. on je osim toga proglasio Milana Lukića krivim u brutalnom postupanju i<br />
nehumanom tretmanu u pogledu dve osobe koje su preživele događaje na Drini, pod šifrom VG 014<br />
i VG 032. Prvostepeni sud se proglasio nadležnim (uverenim) da je to zbog toga što su ti ljudi bili<br />
muslimani koje je Milan Lukić uhapsio i zadržao u zatvoru 12. Veće dalje verujući svedočenju da<br />
je Milan Lukić bio u diskriminatornom stavu prema muslimanima iz bosne i da je delovao <strong>sa</strong><br />
diskriminatornom težnjom kada je pucao na 7 muslimana na dan 07.06.1992. godine. Odatle<br />
prvostepeno veće će smatrati da je Milan Lukić počinio proganjanje kada je ubio pet ljudi i da je<br />
uznemiravao, vređao i mučio dva preživela podvrgavajući ih psihološkom nasilju13.<br />
Drugostepeni sud, što se njega tiče, potvrdiće zaključke prvostepenog veća navodeći da ovaj<br />
prvostepeni sud nije počinio nikakvu sudsku omašku, izvodeći zaključak da je Milan Lukić, <strong>sa</strong>
ostalima učestvovao u materijalnim elementima zločina i ubistava i da je bio odgovoran za smrt pet<br />
žrtava, nezavisno do činjenice da se dokaže da je on lično ispalio kobni smrtni metak na svaku<br />
osobu. prigovor Milana Lukića je tako bio odbačen14 .<br />
1. Analiza odvijanja događaja<br />
a. Činjenični elementi<br />
Ja morram najpre pribeležiti kratkotrajnost sinteze događaja iznetih od strane Revizionog veća u<br />
njegovoj odluci, bilo bi intere<strong>sa</strong>ntno podsetiti na više elemenata koji omogućuju da se ima globalna<br />
vizija jednog događaja u pitanju i eventualne potpore <strong>sa</strong> novim svedocima odbrane. Po rečenom,<br />
kako to naglašava reviziono veće, 07.06.1992. godine Milan Lukić, Mitar Vasiljević i dva vojnika<br />
su prikupili sedam zatvorenika da ih pobiju na obali Drine u blizini Sa<strong>sa</strong> 15.<br />
Ovo veće dodaje da dva ključna svedoka ovog događaja, VG 014 i Vg 032 predstavljaju deo<br />
preživelih koji su prepoznali Milana Lukića kao jednog od egzekutora ovog zločina.<br />
Većina Revizionog sudskog veća se dakle zadovoljila da ukratko poseti na činjenice kao i dva<br />
glavna svedoka a da nemaju tačnu ulogu protagonista u navedenim događajima. Ako je uloga<br />
Revizionog veća da zaključi ili ne zaključi postojanje jedne nove činjenice, treba li još da ovo veće<br />
može proceniti ovaj element pri rasvetljavanju <strong>sa</strong> jedne strane, činjeničnih i sudskih zaključaka<br />
izvedenih na predhodnim većanjima i <strong>sa</strong> druge strrane novih elemenata dostavljenih sudu od strane<br />
odbrane okrivljenog. Na tom stadijumu, sumnjam da je taj rad vodio računa o kratkoći činjeničnih<br />
aspekata vezanih za događaje na Drini utoliko što veoma kratko izvesno vreme između revizione<br />
istraage i odluke odbacivanja nije omogućavalo adekvatan pristup obradi ovog slučaja.<br />
Tim povodom, da se primetiti odsustvo pozivanja od strane Suda (revizionog veća) svedoka Mitra<br />
Vasiljevića koji je ocenjen kao verodostojan u prvostepenom postupku16. Po ovom svedoku Milan<br />
Lukić je bio prisutan pre i za vreme događaja na obali Drine dana 07.06.1992. godine17.
Ovaj svedok je takođe pokazao za vreme njegovog ispitivanja u sudskom sporu Vasiljević da je bio<br />
alkoholičar i da mu se dešavalo da zaboravi šta se dešavalo u noći ili kako se on vratio kući18. Ovaj<br />
svedok Optužbe činiće predmet dela Odbrane <strong>sa</strong> jednim opovrgavanjem prihvatanjem svedočenja<br />
doktora Vere Folgenovic – Smale u postupku Vasiljević i dr. Linda la Grange u ovom sudskom<br />
sporu.19. Ovaj viši svedok za ovaj sudski spor nije bio pozvan od strane Revizionog veća, osim<br />
toga svedoci VG 014 i VG 032 što mi izgleda da je jedna omaška vezana za činjenicu iznenađenja<br />
ovog svedočenja o krivici Optuženog. Ova tačka biće analizirana detaljnije u nastavku odvijanja<br />
razrade.<br />
Svedočenja pribavljena od svedoka VG 014 i VG 032 predstavljaju činjenično stanje da je<br />
Milan Lukić bio naoružan <strong>sa</strong> snajperskom puškom, Mitar Vasiljević <strong>sa</strong> poluautomatskom ili<br />
automatskom puškom a dva druga vojnika su posedovala automatsko oružje20.<br />
Mitar Vasiljević je objasnio sudskom postupku Vasiljević, da je pitao Milana Lukića za vreme puta<br />
šta će se desiti <strong>sa</strong> uhapšenima. Milan Lukić mu je odgovorio da će biti „razmenjeni“ za 300 boraca<br />
palih u Žepi21. Dodao je da je trebalo reagovati brzo jer su morali pokupiti šest drugih ljudi koji su<br />
se nalazili u kući gde su uhapšeni prvobitno zadržani od strane Milana Lukića, da ih pogubi.<br />
Došavši na raskrsnicu Sase, Milan Lukić je naredio svim osobama da izađu iz vozila i krenu<br />
u pravcu Drine. Pretio im je smrću ako pokušaju da beže22. Ljudi su prešli jedno polje u<br />
indijanskom nizu. Na desetak metara od reke, Milan Lukić je naredio zarobljenima da se<br />
zaustave23. Pitao ih je da li znaju da plivaju. Milan Lukić im je dakle naredio da krenu do reke<br />
upozoravajući ih da će biti ubijeni ako budu pokušali da beže. Sedam ljudi bilo je poređano duž<br />
rečne obale24. Jedan od vojnika je pitao da li da pucaju metak po metak ili rafalno a Milan Lukić je<br />
naredio da podese svoje puške za pucanje metak po metak25. Vojnici su poslušali naredbu<br />
podešavajući dugme na njihovom oružju. Vređali su uhapšenike nazivajući ih „balijama“. Mitar<br />
Vasiljević u sudskom sporu Vasiljević je izjavio da kada su dva vojnika i Milan Lukić otvorili<br />
vatru, on bio najudaljeniji od obale reke. Među žrtvama, VG 014 je pao u vodu nepovređen a VG<br />
032 se bacio u reku isto tako nepovređen26.
. Elementi analize<br />
Za potvrđivanje događaja Tužilaštvo se bazira na svedočenju četiri svedoka a to su svedoci<br />
VG 032, VG 014, Mitar Vasiljević i svedok VG 079. Prva dva svedoka su „preživeli“ streljanje,<br />
Mitar Vasiljević bi učestvovao u likvidaciju u ulozi počinioca likvidacije i najzad svedok VG 079 je<br />
očevidac događaja27.<br />
Kao preživelima, Prvostepeni sud kao i Drugostepeni su dodelili jedan značaj i maksimalnu<br />
potvrdnu vrednost ovim svedocima koji su u principu najbolji i čak da opišu događanja nastala dana<br />
07.06.1992. godine. Svedok Mitar Vasiljević je jedan svedok koji je gonjen od strane ovog istog<br />
Suda i koji je bio osuđen jednom presudom. Njegova izjava u sudskom sporu Vasiljević biće<br />
zadržana od strane prvostepenog suda kao adekvatno validna bez obzira na činjenicu što je ovaj<br />
svedok izjavio da je alkoholičar i da je bio u pijanom stanju baš za vreme događanja dana<br />
07.06.1992. godine. Najzad svedok VG 079 je osporavani svedok Odbrane koji nije poznavao<br />
Milana Lukića pre 07.06.1992. godine. To mu je rekao njegov rođak, tog dana, da je najveći od tri<br />
čoveka koji su otvorili vatru na muslimane bio Milan Lukić. Prvostepeno veće će odbaciti ovo<br />
osporavano svedočenje jer elementi ovog svedočenja nisu dovoljno uverljivi u očima Prvostepenog<br />
veća.<br />
Prema iskazima svedoka VG 014 i VG 032 28 Povodom izvršenja zločina, VG 014 izjavljuje da je<br />
čuo kako se vrata na kolima otvaraju, zagnjurio je u vodu i VG 032 je učinio isto. VG 032 je<br />
posmatrao petoricu ljudi koji su ležali u vodi da vidi da li su još bili u životi ali svi su bili mrtvi. VG<br />
014 je uspeo da pobegne jer je Milan Lukić rekao da namerava da dovede šest drugih osoba da ih<br />
likvidira. U tom trenutku VG 014 je pogledao na <strong>sa</strong>t i video da je bilo 19 <strong>sa</strong>ti i 45 minuta. Išli su<br />
dva kilometra obalom Drine u pravcu Mušića, zatim su prešli preko reke u sumrak uz pomoć jednog<br />
drveta. Završili su vrativši se kući svedoka VG 014 gde je svedok VG 032 ostao više dana.<br />
Prvo isčitavanje ovih svedočenja izgleda da pokazuje da su dvojica preživelih ostali duži<br />
period ležeći u vodi očekujući odlazak egzekutora. To može izgledati čudno da su ubice u njihovom<br />
navodnom cilju da se ubije sedmorica Muslimana nisu sigurni u njihove smrti. Zaista, u kontekstu<br />
pogubljenja kao što je bio slučaj tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, nije uopšte bilo preživelih. U
ovom slučaju, nalazimo da su među sedam žrtava dvojica preživeli praveći se da su mrtvi u<br />
očekivanju odlaska egzekutora smrti. Činjenica da izvršioci zločina nisu proverili smrt njihovih<br />
žrtava je nerazumljiva, znajući da po opštem pravilu posle prvih rafala zločinci dovršavaju svoj<br />
gnusni po<strong>sa</strong>o. Dakle u ovom slučaju kada su se sedmorica ljudi srušili u vodu , naoružani ljudi su se<br />
vratili u svoja vozila i udaljili <strong>sa</strong> lica mesta. To me podstiče da snažno relativiziram ova<br />
svedočenja.<br />
Svedok VG 079 će izneti izvesne dodatne elemente informativnog karaktera29. Mada Prvostepeno<br />
veće nije zadržalo detalje ovog suđenja, potrebno ga je preispitati za rasvetljenje postupka. VG 079<br />
bi posmatrao likvidacije <strong>sa</strong> suprotne obale reke Drine. U popodnevnim časovima 06. ili 07. juna<br />
1992. godine svedok VG 079 i njegov rođak koji su se nalazili upravo ispod sela Hamzići su<br />
posmatrali scenu <strong>sa</strong> oko 400 do 500 metara udaljenosti30. Rođak je bio poneo dvogled. VG 079 je<br />
video tri čoveka koja su pucala na ljude u civilu. On potkrepljuje iskaze svedoka VG 014 i VG 032<br />
da kada su sedmorica ljudi pali u vodu naoružani ljudi su se vratili u njihova vozila. U svakom<br />
slučaju on će izneti činjenicu da malo posle tog vremena, dva od njih trojice su se vratili na reku i<br />
opalili jedan ili dva metka na ljude koji su ležali u vodi32.<br />
Ovi navedeni elementi od strane svedoka VG 079 stvaraju sumnju na tačno odvijanje<br />
događaja ili tačnije što se tiče njihovog odvijanja i broja naoružanih prisutnih osoba na mestu<br />
zločina. Činjenica da su se dvojica ljudi vratili na navedeno mesto i opalili jedan ili dva metka na<br />
ljude koji su ležali u vodi bio bi dokaz da su hteli da se uvere u smrt streljanih i ako se ova<br />
predpostavka pokaže tačnom kako je moguće da su dvojica ključnih svedoka preživeli? Detalje koje<br />
dostavlja ovaj svedok navode na sumnju takođe na broj prisutnih naoružanih ljudi, on ih navodi<br />
trojicu dok druga dva peživela svedoka navode četiri osobe. Ove dve razlike između svedoka<br />
dovode u pitanje tačnost odvijanja događaja i uslova pod kojima su se oni odvijali. Tim povodom<br />
odbrana optuženih će istaći ove elemente ne izvodeći zaključak vezan za ovu anomaliju.<br />
Što se tiče preciznijeg određenja i mesta zlodela, VG 079 je posmatrao likvidaciju <strong>sa</strong><br />
suprotne strane Drine. Prvo čitanje ovog pasu<strong>sa</strong> postavlja pitanje predostrožnosti preduzete od<br />
strane izvršioca zlodela za to vreme. Može biti začuđujuće da počinioci zlodela nisu unapred<br />
obezbedili oprez u izboru jednog mesta smeštenog na odstojanju od naseljenog mesta, i to u cilju da<br />
prikriju njihov gnusni poduhvat. Pokazuje se da je svedok VG 079 bio „privilegovani“ svedok
ubistva sedmorice ljudi. Ovo izgleda potpuno nemoguće, i tome dodati činjenicu da je istog dana<br />
svedok imao dvogled da posmatra izbliza događaje. Sa jedne kao i druge strane, ponašanje<br />
protagonista izgleda iznenađujuće. Sa jedne strane, odabrano mesto izvršioca zločina u blizini<br />
naselja izgleda nerazumljivo. Tako isto blizina svedoka VG 079 mestu događaja kao privilegovanog<br />
svedoka baca isto tako ozbiljne sumnje na odvijanje ovih događanja i za povratak naoružanih ljudi<br />
na mesto zlodela, kao što to navodi svedok VG 079. Svedočenje dvoje preživelih uistinu obiluje<br />
detaljima ali u svakom slučaju izvesni elementi čiste logike dozvoljavaju da se posumnja u ova<br />
svedočenja. Dakle, iskaz preživelih je prihvaćen od Prvostepenog Suda kao verodostojan i daje mu<br />
maksimalnu dokaznu vrednost. Ako razmotrim svedočenja VG 014 i VG 032 kao onih koji<br />
raspolažu značajnom verodostojnošću, čini mi se da tvrdnje iznete od VG 079 omogućuju da se ima<br />
različit pogled na događaje vezane za ove likvidacije. Mora se priznati da Prvostepeni Sud nije<br />
prosudio korisnim da suoči ove dve teze, i ne prihvatajući svedočenje VG 079 kao verodostojno33.<br />
1. Pouzdanost svedoka Optužbe : identifikacija Milana Lukića<br />
Argumentu Odbrane koji su vezani za pouzdanost ovih svedoka neće se oslanjati na odvijanje<br />
događaja <strong>sa</strong>mo po sebi već na prisustvo Optuženog na mestu zlodela. Vezano za odvijanje<br />
događaja, Odbrana će izneti jednu hipotezu po kojoj bi neko mogao pucati <strong>sa</strong> suprotne obale reke<br />
Drine na poređane ljude34. Svedok VG 032 će opovrgnuti ovu predpostavku navodeći da je ovaj<br />
događaj ako je mogao postojati bio bez povezanosti <strong>sa</strong> događajima na Drini35. Ustvari on navodi da<br />
se jedan incident desio u neodređenom vremenskom periodu i da je u<strong>sa</strong>mljeni musliman je pružio<br />
pomoć ovim ljudima otvarajući vatru <strong>sa</strong> suprotne strane potpuno odbacujući ovu hipotezu u<br />
navedenom slučaju. Drugim rečima, Odbrana ne osporava da je 07.06.1992. godine došlo do<br />
zločina i da je bilo smrtnih slučajeva. Argumentacije Odbrane je pokušavala da modifikuje<br />
elemente događaja i njegovo odvijanje. Prvostepeni Sud neće prihvatiti ovaj argument iznesen od<br />
strane odbrane Milana Lukića na dokaze svedoka VG 032. U posebnom slučaju, predpostavka<br />
istaknuta od strane Milana Lukića stvara vezu <strong>sa</strong> događajem koji se desio. Bez obzira na to, odbrana<br />
ne prilaže nikakav dokazni element koji bi potvrdio povezanost izumeđu događaja na Drini i<br />
navedene intervencije izolovanog strelca.
Na dokaznim elementima vezanim za ponašanje i dela Milana Lukića 07.06.1992. godine<br />
Prvostepeni sud će potvrditi da je Milan Lukić lično odveo ljude u kuću na Bikavcu, gde se VG 032<br />
već nalazio i skinuli ih preteći im da će ih pobiti. Milan Lukić je pocepao i pogazio nogama lična<br />
dokumenta uhapšenih i naredio im da skinu svoju obuću 36. Na raspolaganju su bila dva vozila,<br />
uključujući pa<strong>sa</strong>t, Milan Lukić je odredio sedmoricu ljudi da sednu <strong>sa</strong> njim i dva vojnika. Tokom<br />
vožnje do hotela Vilina vlas Milan Lukić je iznosio uvredljive primedbe prema osobama koje je<br />
sretao na putu tako pokazujući da je posedovao diskriminatorski stav prema osobama muslimanske<br />
veroispovesti. U sledećem pasusu Prvostepeni Sud dodaje da je izloženo da je putem do Sa<strong>sa</strong> Milan<br />
Lukić rekao da mu se žuri jer je hteo pobiti ljude koji su ostali u kući, Veće će se vratiti na odvijanje<br />
događaja zaključujući da proizilazi iz dokaznog dosijea da je Milan Lukić takođe pucao na<br />
sedmoricu ljudi koje je postrojio na obali reke. Zaključke koje stvara Prvostepeno veće je u skladu<br />
<strong>sa</strong> opisima svedoka VG 014 i VG 032.<br />
Ako Odbrana navodi veoma malo argumenata koji su vezani za ovo dešavanje, odbranom<br />
alibija ona će osporiti prisustvo Milana Lukića na mestu zlodela37.<br />
Intere<strong>sa</strong>ntno je na prvom mestu vratiti se u detaljima na elemente identifikovanja priloženim od<br />
strane svedoka tačnije „preživelih“ svedoka VG 014 i VG 032 kao i Mitra Vasiljevića.<br />
Pri ispitivanju svedok VG 032 je izjavio da je video Milana Lukića pre 07.06.1992.<br />
godine38. Pre toga između 24. i 26. aprila 1992. godine i 19. maja 1992. godine, poznanici VG 032<br />
su mu rekli da osoba koja se nalazila na ulazu kafića „Kod Pipe“, pored restorana Panos je bio<br />
Milan Lukić, bez većih detalja39. Dan ili dva posle odlaska iz Užica u maju 1992. godine, oko 10<br />
<strong>sa</strong>ti, VG 032 je izjavio da je video Milana Lukića da prolazi ispred doma zdravlja u Višegradu <strong>sa</strong><br />
vozilom Behije Zukić (crveni pa<strong>sa</strong>t). VG 032 je prepoznao Milana Lukića jer ga je video više puta.<br />
VG 032 je precizirao da je čuo da se priča da je Milan Lukić radio u Obrenovcu (Srbija) i da je<br />
rođen između 1965 i 1969. godine. U popodnevu događanja, VG 032 se nalazio iza kuće svog strica<br />
i bilo je dosta vidljivo da se primeti da je jedna od osoba koja se približavala kući bio Milan Lukić.<br />
On će dodati da je jedan vojnik koji je čuvao kuću gde je on bio pritvoren pre prebacivanja u hotel<br />
Vilina Vlas <strong>sa</strong> šestoricom ostalih ljudi, pozvao Milana Lukića po njegovom imenu.
I još svedok VG 014 će izjaviti da Milan Lukić i on imaju skoro iste godine i da su pohađali istu<br />
srednju školu između 1983. i 1984. godine ali u različitim odeljenjima40. VG 014 je znao da je<br />
Milan Lukić bio iz sela Rujišta i da je učio zanat metalske struke. On navodi da je viđao Milana<br />
Lukića u dvorištu škole kao i u hodniku škole za vreme odmora.<br />
Tu bi se mogli videti i provesti zajedno određeno vreme. VG 014 će objasniti da je Milan Lukić<br />
napustio ovu školu na kraju druge godine da bi bio angažovan u policiji u Obrenovcu. Pre<br />
07.06.1992. godine, VG 014 nije više viđao Milana Lukića ali navodi da ga je prepoznao čim je<br />
prekoračio prag kuće tog dana. Lice mu je bilo u bradi pomalo znojavo ali nije bio potpuno<br />
kamufliran i VG 014 ga je mogao prepoznati bez većih teškoća. To može izgledati začuđujuće da se<br />
može prepoznati neko deset godina kasnije <strong>sa</strong> kim smo pohađali školu.<br />
Najzad, Mitar Vasiljević je izjavio u sudskom sporu Vasiljević da je Milan Lukić bio prisutan pre i<br />
za vreme događaja na obali Drine 07.06.1992. godine. On će opi<strong>sa</strong>ti svoju vezu <strong>sa</strong> Milanom<br />
Lukićem kao veoma blisku41. 41 – Suđenje, par. 132 Izjavljuje da je bio kum Milanu Lukiću što<br />
znači da je on imao jednu obavezu celog života prema svom kumu prilikom krštenja deteta ili<br />
venčanja dodajući da se gaženje ove veze smatra grehom. Bio je svedok Milanu Lukiću na venčanju<br />
i on je kum njegove ćerke. Međutim mitar Vasiljevič će precizirati da se nije družio <strong>sa</strong> Milanom<br />
Lukićem jer nisu bili iste generacije42. Ta veza može normalno <strong>sa</strong>mo diskreditovati iskaze Mitra<br />
Vasiljevića.<br />
Vezano za identifikaciju Milana Lukića od strane svedoka, potrebno je najpre podsetiti da<br />
po svedoku VG 032, Milan Lukić je nosio maskirnu plavoljubičastu uniformu kakvu nose u<br />
policiji, crnu kapu <strong>sa</strong> ukrasom dvoglavog orla i <strong>sa</strong> patikama na nogama. Rukavi njegove uniforme<br />
bili su ukrašeni amblemom dvoglavog orla i imao je lice premazano tamnom bojom43. Tim<br />
opisom, u sudskom sporu Vasiljević, taj isti svedok je izjavio da su se navedene oznake malazile na<br />
džepovima košulje Milana Lukića i <strong>sa</strong>državale su natpis „Policija“ ćiriličnim slovima44. On je<br />
takođe dodao da je video izrasline na njegovom licu.<br />
U prvoj analizi, proizilazi da je bilo teško <strong>sa</strong> sigurnošću razlikovati počinioce zlodela<br />
izuzimajući činjenicu da su bili obučeni u odeću koju nosi policija. Lice osobe koja bi trebalo da<br />
bude Milan Lukić je bilo premazano tamnom bojom. Tim povodom, pri unakrsnom ispitivanju,
Odbrana optuženog će postaviti pitanje svedoku VG 032 da li je jedini razlog na osnovu koga je<br />
svedok Vg 032 prepoznao Milana Lukića taj što je on pozvan po imenu? Svedok će odgovoriti<br />
negativno46. Svedok VG 014 što se njega tiče će navesti da je video jednu izraslinu na licu Milana<br />
Lukića i pošto je imao premazano lice, izraslina je ostala vidljiva47. Dakle odbrana Milana Lukića<br />
je pokazala na ekranu u <strong>sa</strong>li za <strong>sa</strong>slušanja fotografije lica Milana Lukića, ukazujući svedoku VG<br />
014 da nema nikakve vidljive izrasline kod optuženog.<br />
Ovaj mali bezazleni detalj za Prvostepeno veće nije bez značaja u meri gde elementi omogućavaju<br />
da se razlikuje Milan Lukić su malobrojni. Radi se o čoveku obučenom u policijsku uniformu, <strong>sa</strong><br />
patikama na nogama i licem premazanim tamnom bojom. Svedok VG 014 će navesti da nije video<br />
izraslinu na licu Milana lukića. Može izgledati paradok<strong>sa</strong>lno, na tom nivou utvrđivanja, da se<br />
odbaci ova pogreška jer bi ona mogla imati značajne posledice. Ustvari, VG 014 naglašava da<br />
poznaje Milana Lukića imajući od prilike isto godina i pohađajući istu školu. U svakom slučaju,<br />
odbrana optuženog će navesti da se jedna osoba može promeniti između 17 i 25 godina. Ako je<br />
odgovor svedoka bio da kaže da se neka osoba može promeniti u izgledu ali ne dotle da postane<br />
neprepoznatljiva, ostaje bar to da ova pogreška izaziva značajnu sumnju da identitet ove osobe i po<br />
tome čak i prisustvo Milana Lukića na mestu zlodela.<br />
Za razliku od zaključaka Prvostrepenog veća koje navodi da indikacije date od strane<br />
svedoka VG 032 o izgledu Milana Lukića dana 07.06.1992. godine su vrlo slične onima koje je<br />
naveo svedok VG 014 koji je dobro poznavao Milana Lukića49. Manje <strong>sa</strong>m kategoričan iznoseći na<br />
videlo detalj vezan za mladež koji je primetio VG 014. Ovaj detalj je bitan u meri u kojoj ga navodi<br />
prvostepeno veće, dva svedoka su mogla videti da je lice Milana Lukića bilo premazano nekom<br />
vrstom crne boje ili gareži i da je nosio maskirnu policijsku uniformu. Obojica su precizirali da je<br />
Nilan Lukić imao patike i zavoj oko desne ruke. Uprkos ovih elemenata koji su identični pri prvoj<br />
analizi, primećujem <strong>sa</strong> jedne strane da je svedok VG 014 poznavao Milana lukića kada je bio mlađi<br />
i <strong>sa</strong> druge strane navodim činjenicu da svedok VG 032 nije poznavao Milana Lukića i da bi bilo<br />
teško za njega da ga prepozna u maskirnoj uniformi i nagaravljenog lica. Osetljivost svedočenja me<br />
vodi da zauzmem stav suprotan od pretresnog veća da bi pokazao da ova svedočenja nisu van<br />
razumne sumnje da je osoba uočena od strane svedoka VG 032 na dan 07.06.1992. godine bila<br />
Milan lukić. Jedino svedočenje VG 032 njemu <strong>sa</strong>mom ne dozvoljava da iznese takav zaključak.
1. Poseban slučaj svedoka Mitra Vasiljevića<br />
Slučaj Mitra Vasiljevića zaslužuje posebnu pažnju budući da je on svedočio u slučaju Vasiljević i to<br />
je, prema Tužilaštvu, jedan od protagonista događaja na Drini. Prvostepeni sud će prihvatiti ovog<br />
svedoka kao verodostojnog odbacujući argumente iznesene od Odbrane50. Za veće, svedok kao<br />
bivši kooptuženi <strong>sa</strong> Milanom Lukićem u okviru događaja na Drini, imao je interes da proglasi<br />
krivim ovog poslednjeg. Mada nije posećivao Milana Lukića jer dvojica ljudi nisu pripadali istoj<br />
generaciji, Prvostepeno veće će otkriti da Mitar Vasiljević koji je poznavao Milana Lukića odavno,<br />
mogao ga je prepoznati 07.06.1992. godine kada je Milan Lukić ušao u hotel Vilina Vlas <strong>sa</strong> ljudima<br />
muslimanske veroispovesti51. Veće smatra da je on bio sposoban da prepozna Milana Lukića pre i<br />
za vreme događanja na obali reke Drine te večeri52.<br />
Veće smatra da je on bio sposoban da prepozna Milana Lukića i da ga je prepoznao<br />
07.06.1992. godine53. U donošenju zaključka Prvostepeni Sud će naglasiti da u pogledu validnih<br />
dokaznih elemenata iznesenih od strane svedoka VG 014 i podkrepljenih svedočenjem Mitra<br />
vasiljevića, a vezano za prisustvo Milana Lukića u toku događanja koja su dovela do ubistava u<br />
Sa<strong>sa</strong>ma, i Veće će odbaciti argument Odbrane optuženog po kome ovo svedočenje ne sme biti<br />
prihvaćeno kao verodostojno.<br />
Ako bi ovo kazivanje koje dovodi do tog zaključka moglo izgledati logično vezano za elemente<br />
dobijene od više svedoka, ni najmanje nema potrebe da Mitar Vasiljević bude prodiskutovan.<br />
Ustvari ovaj svedok po elementima iz dosijea je bio hronični alkoholičar u 1992. godini i<br />
07.06.1992. godine je bio pijan <strong>sa</strong>t i po ili dva <strong>sa</strong>ta pre događaja u Sa<strong>sa</strong>ma. U sudskom sporu<br />
Vasiljević , jedan ekspert Optužnice, dr. Vera Folnegović – Šmalc je pristupila psihijatrijskom<br />
ispitivanju ovog lica u decembru 2001. godine54. Zaključci njenog izveštaja koji je bio prikazan<br />
kao dokazni elemenat otkrivaju činjenicu da Mitar Vasiljević nije patio od duševnih poremećaja u<br />
trenutku tog ispitivanja. Nasuprot tome, ovaj izveštaj pokazuje da se imenovani prijavio bolnici u<br />
Užicu dana 15.06.1992. godine nalazeći se u stanju preddelirijuma55 koje se zatim pretvorilo u<br />
delirijum usled korišćenja alkohola. Ovo kliničko ispitivanje otkriva da njegov delirijum nije bio<br />
izazvan činjenicom da je prisustvovao pogubljenjima na obali Drine, jedan takav događaj bi mogao
izazvati kod ovog lica post – traumatske posledice što Mitar Vasiljević nije opi<strong>sa</strong>o za vreme<br />
ispitivanja57.<br />
U ovoj etapi rezonovanja sigurno je da tokom događaja na Drini , kao navedeni u optužnici,<br />
Mitar vasiljević je bio u stanju povećanog pijanstva. Ovo proizilazi iz izveštaja Dr. Folgenović<br />
–Šmalc da je Mitar Vasiljević počeo da pije više u toku rata, kada je njegova porodica bila u<br />
Beogradu i kada je on <strong>sa</strong>m bio u Višegradu, i da je bio bez prekida i poodavno u takvom stanju koje<br />
uslovljava hroničnog alkoholičara a koje se manifestuje u njegovom slučaju58. Pri čitanju ove<br />
analize <strong>sa</strong>činjene od jednog eksperta i da je on opi<strong>sa</strong>o ove događaje i svoja iskustva vrlo detaljno, ne<br />
ostaje ništa manje nego da kao iole razuman sudija zaključim da ne mogu da prihvatim pouzdanost<br />
takvog svedoka u stanju hroničnog alkoholizma koji je dostigao nivo delirijuma. Barem ja mislim<br />
da je Pretresno veće u ovom slučaju demonstriralo lakoću prihvatajući svedočenje dotične osobe.<br />
Što se mene tiče to stanje alkoholizma pobija njegovo svedočenje i ne dozvoljava da se istražuju<br />
svedočenja ovog svedoka. Činjenica da njegovo svedočenje podkrepljuje iskaze svedoka VG 014<br />
nije razuman argument i dovoljan da učini njegovo svedočenje vnjrodostojnim.<br />
Osim toga, po ovom medicinskom aspektu, Odbrana optuženog Milana Lukića je pozvala na<br />
suđenje Dr. Lindu Langraž, profesora eksperimentalne psihologije, kako bi osporila svedočenje<br />
Mitra Vasiljevića vezano za događaje od 07.06.1992. godine i preciznije njegovu sposobnost da se<br />
priseti ovh događaja u stanju njegovog alkoholizma59.<br />
Na prvom mestu može se navesti da ovaj ekspert nije pristupao kliničkoj obradi svedoka Mitra<br />
Vasiljevića. Za izvođenje svojih zaključaka Dr. Langraž će se bazirati na procentu alkohola koji<br />
varira između 0,10 i 0,20 miligrama/decilitar svakodnevno u krvi60. Sa jednim takvim procentom<br />
alkohola, ekspert će potvrditi da je bilo malih izgleda da se priseti događaja nastalih u vreme dok je<br />
bio pod uticajem alkohola. Doktorka će precizirati u svom izveštaju da su velike doze alkohola<br />
imale dubok uticaj na pamćenje i da one mogu ponekad čak izazvati potpunu amneziju o<br />
događajima nastalim dok je osoba bila pod uticajem konzumiranja alkohola. ovaj momenat se mora<br />
povezati <strong>sa</strong> činjenicom da je Mitar Vasiljević bio alkoholičar u dužem periodu. U zaključku svog<br />
izveštaja doktorka će izneti sumnje vezane za tačnost njegovog svedočenja o događajima od<br />
07.06.1992. godine.
Temeljna potpora ova dva izveštaja se zasniva na činjenici da je Mitar Vasiljević bio u<br />
stanju pijanstva imajući ozbiljnu blokadu svoje sposobnosti zapažanja. Za mene je nerazumljivo da<br />
prihvatim kredibilitet ovog svedoka. Ne delim apsolutno zaključak Prvostepenpg Suda po kome<br />
čak i ako je neka osoba u pijanom stanju pretrpetla poremećaj pamćenja, ova osoba bi mogla<br />
prepoznati neku osobu na mestu događaja ako ju je poznavala godinama i ako ju je dobro<br />
poznavala61. Prvostepeni sud nije doveo do zaključka izvan svake razumne sumnje već je ostao na<br />
neodređenim predpostavkama ili još gore „čula kazala“. To nije prihvatljivo u okviru<br />
međunarodnog prava koje se bavi kvalitetom istine. Kako se može bazirati na svedočenju jedne<br />
osobe <strong>sa</strong> takvom stopom alkoholizma u sudskom postpku koji utiče na sudbinu Optuženog. Čini mi<br />
se da je ovo svedočenje moralo biti odbijeno. Činjenica za Optužbu da dozvoli ovakav tip svedoka<br />
još jednom pokazuje slabost svog nastupanja.<br />
1. Alibi Milana Lukića<br />
Da bi potvrdio svoje neprisustvo na mestu zlodela, Milan Lukić je doveo za svoju odbranu svedoke<br />
alibija.<br />
U principu je bilo pet svedoka alibija : MLD 1, Marković, MLD 15, MLD 10 i MLD 17.<br />
Prvostepeni sud je vezano za ove svedoke imao krajnje strog zaključak od koga izvlačim poslednji<br />
red: „u rezimeu veće odbacuje ovaj alibi kao ciničan i lažno istrui<strong>sa</strong>n62. Neosporno, ovakav<br />
zaključak o nameštanju ciljao je direktno <strong>sa</strong>vetnike Milana Lukića. Ako je to bio slučaj, trebalo je<br />
da ovaj zaključak bude propraćen otvaranjem procedure nepoštovanja Suda. Međutom od toga nije<br />
bilo ništa. Budući da <strong>sa</strong>m posebno zaiteresovan pojavom svedoka za vreme jednog međunarodnog<br />
krivičnog postupka došao <strong>sa</strong>m do detaljnih iskaza ovih pet svedoka i to na nesporan način pošto<br />
ni<strong>sa</strong>m prisustvovao <strong>sa</strong>slušanju moje uverenje se može zasnivati <strong>sa</strong>mo na iskazima ovih svedoka i na<br />
njihovoj koherentnosti u odnosu na veziju koju je dostavio Milan Lukić što će me navesti takođe da<br />
se dotaknem iskaza jednog protivsvedoka Tužilaštva koji mi je izgledao jednako verodostojan i<br />
koji mi dozvoljavaju da smatram kako su postupanja Milana Lukića mogla imati zločinačku prirodu<br />
ali ta postupanja nisu predstavljala predmet sudskog gonjenja kako ćemo to kasnije videti.
I Svedok MLD 1<br />
Suđenje predstavlja stanje ovog svedočenja u paragrafima 148 – 152. Radi se o osobi<br />
muslimanske veroispovesti i vezano za činjenice navedene u optužujućem dokumentu protiv Milana<br />
Lukića ovaj svedok nebi morao normalno biti naklonjen milanu Lukiću. Po ovom svedoku koji je<br />
živeo u Višegradu, Milan Lukić se pojavio <strong>sa</strong> dvojicom naoružanih ljudi u stanu njegove verenice.<br />
Nakon provere ličnih karata svedoka MLD 1 i njegove verenice on im je ispričao da se vratio iz<br />
švajcarske, da je bio mobili<strong>sa</strong>n i da je njegova majka bila bolesna i da se on vratio da je odvede na<br />
lečenje u Beograd. Po ovom svedoku, Milan Lukić je poznavao njegovu verenicu jer je ona radila u<br />
jednom kafiću u Višegradu. Svedok ga je pitao da im pomogne da se izvuku iz Višegrada a on im je<br />
odgovorio da će pokušati. Dalje ovaj svedok navodi više detalja i tačnije činjenicu da su oni boravili<br />
u Beogradu u stanu Milana Lukića četiri dana.<br />
Potrebno je razmotriti da je ovaj svedok izneo mnogo detalja i svi oni će biti potvrđeni od<br />
strane drugih svedoka. Na ovom nivou postoje <strong>sa</strong>mo dve predpostavke da se razmotre od strane<br />
jednog normalnog sudije : ili su iskazi ovog svedoka rezultat dogovaranja ali iz kog bi razloga onda<br />
MLD 1 učestovao u jednoj takvoj režiji ? Ili taj svedok govori istinu. Prvostepeni Sud u paragrafu<br />
212 kaže da nije uveren da je svedok verodostojan. Moj zaključak je za tog svedoka, njegovi iskazi<br />
bi morali biti potvrđeni drugim svedocima kao što će to i biti slučaj, ja <strong>sa</strong>m naklonjen što se mene<br />
tiče da mu ukažem poverenje.<br />
II Željko Marković<br />
Ovaj drugi svedok koji je naveden u paragrafu 153 i daljem procesu suđenja je poznavao<br />
Milana Lukića od 1987. godine. on kaže da mu je Milam telefonirao 07.06.1992. godine uveče kada
je on bio u svom stanu u Zemunu. On je naveo taj datum jer je večerao <strong>sa</strong> svojom ženom i jednim<br />
čovekom koji je bio svedok na njegovom venčanju. Milan Lukić mu je dakle rekao da je došao u<br />
Beograd zbog svoje majke i predložio mu da se sretnu u kafiću „indedž 10“ ali marković je odložio<br />
ovaj poziv videvši ga tek sutradan u 10 časova. Sutradan Milan mu je objasnio da je bio u Beogradu<br />
<strong>sa</strong> svojom majkom na lekaskim ispitivanjima a da su se muslimani nalazili u njegovom stanu koje<br />
je morao odvesti u Novi Pazar i hteo je znati kakv je bio put od beograda do Novog Pazara. Desetog<br />
juna 1992. godine , telefonirao mu je ponovo da mu kaže da je otputovao u Novi Pazar.<br />
Detalji izneti od ovog svedoka potpuno porvrđuju iskaz MLD 1 i da nema nikakve<br />
inkoherentnosti između ova dva svedočenja.Isto <strong>sa</strong>m dirnut činjenicom da ovaj svedok dodaje da<br />
kada je večerao <strong>sa</strong> svojom suprugom bio je i njegov kum <strong>sa</strong> venčanja koji bi mogao potvrditi da je<br />
postojao jedan poziv milana Lukića. Kao i u predhodnom slučaju, postoje dve predpostavke , ili da<br />
ovaj svedok čini deo dogovora ili da priča istinu. Vezano za dogovaranja teško mi je da ustanovim<br />
razloge koji bi mogli motivi<strong>sa</strong>ti ovog svedoka da iznese takve izjave. Takođe <strong>sa</strong>m primetio da je<br />
Odbrana Optuženog u prilog tvrdnji ovog svedoka priložila venčani list svedoka koji je večerao <strong>sa</strong><br />
parom Marković 07. juna 1992. godine.<br />
III Svedok MLD15<br />
Ovaj svedok je citiran u paragrafu 157 i sledećim i po njegovom iskazu Milan Lukić ga je<br />
zvao 07.06.1992. godine u 12 <strong>sa</strong>ti da mu kaže da je dopratio svoju majku na lekarske preglede u<br />
Beograd. MLD15 ga je pozvao na žurku jer je planirano na žurci da zaprosi svoju devojku da se uda<br />
za njega. Milan Lukić je došao u restoran gde je zatekao jednu ženu kako sedi za stolom <strong>sa</strong> MLD15<br />
koja je tada izašla iz restorana. Svedok MLD15 se izvanredno seća tog trenutka. Dana 09.06.1992.<br />
godine MLD15 je ponovo video Milana Lukića kada ga je pozvao da odigraju partiju bilijara u<br />
kafiću u Zemunu.<br />
Ovaj svedok mi izgleda visoko uverljiv jer on potvrđuje prisustvo Milana Lukića na slavlju<br />
gde je bilo prisutno više njegovih prijatelja. U ovim uslovima, teško je poverovati da ovo suđenje<br />
ulazi u okvir dogovaranja jer je vrlo lako Tužiocu i Odbrani da čuju sve učesnike ove proslave i<br />
tačnije verenicu svedoka MLD15 da potvrde ili ne dolazak Milana Lukića. U paragrafu 218
suđenja, Veće je pribeležilo da je MLD15 sreo Milana Lukića dva ili tri puta u zatvoru u<br />
Ševeningenu kada je posećivao drugog optuženog ali ta činjenica nije takva da bi poništila izuzetno<br />
detaljnu izjavu koja potvrđuje izjave MLD1 i Markovića.<br />
IV Svedok MLD10<br />
Ovo je veoma važan svedok koji ima karakteristiku da je musliman i koji je poznavao<br />
Milana Lukića jer su komšije63. /63 – Suđenje, par. 160 – 162 Prema njenim rečima, 8. juna 1992.<br />
godine ona je telefonirala sestri Milana Lukića u Beograd da uspostavi kontakt <strong>sa</strong> njim i da <strong>sa</strong>zna<br />
šta se dešavalo <strong>sa</strong> njenom porodicom. Milanova sestra joj je odgovorila da je njen brat u Beogradu<br />
ali ne kod nje. Ona ju je pitala da li je oženjen i kako je živeo. Zakazala mu je <strong>sa</strong>stanak u Novom<br />
Pazaru. On joj je dakle objasnio da mora prevesti muslimane iz Višegrada u Novi Pazar između 19 i<br />
20 časova. Za vreme ovog susreta muž MLD10 je bio prisutan. MLD10 je dala Milanu Lukiću<br />
jedan paket za svoju porodicu. Godine 2000. ona je dobila potvrdu od strane svog oca i brata da im<br />
je Milan Lukić zaista uručio taj paket. Ovo svedočenje je krajnje precizno jer dodiruje mnogobrojna<br />
gledišta pri dostavi paketa i takođe mi izgleda da svi iskazi ovog svedoka bi mogli predstavljati<br />
predmet prostih provera koje bi potvrdile ove iskaze. Muslimanska pripadnost svedoka MLD10 je<br />
jedan drugi faktor koji se može uzeti u razmatranje jer je očigledno da je imala dobrosusedske<br />
odnose <strong>sa</strong> porodicom Lukića. Takođe smatram da ovo svedočenje potvrđuje u svakom pogledu<br />
iskaze svedoka MLD1, Marković i MLD15. Moram takođe navesti činjenicu da je odbrana Milana<br />
Lukića mogla tražiti svedočenje sestre Milana Lukića i takođe muža svedoka MLD10 kao potporu<br />
svedočenja MLD10.
v. Svedok MLD17<br />
Radi se o petom svedoku alibija čije svedočenje je navedeno u paragrafima 163 i narednim sudskog<br />
proce<strong>sa</strong>. Ovaj svedok je izjavio da je sreo Milana Lukića po prvi put u Beogradu u aprilu 1992.<br />
godine. MLD17 i Milan Lukić su popili nekoliko kafa zajedno u mesecu aprilu i maju 1992. godine.<br />
Po njenom iskazu, ona je videla Milana Lukića 07.06.1992. godine jer je tog dana okupila familiju<br />
da proslavi useljenje u novi stan. Ona ga je susrela između 17 i 18 časova. Milan Lukić je bio u<br />
uniformi i kako je ona bila srećna što ga vidi pozvala ga je na proslavu. On je odbio poziv jer je<br />
njegova majka bila bolesna i imao je prijatelje u svom stanu. Dana 08.06.1992. godine ona je to<br />
primetila, videla ga je i 09.06.1992. a 10.06.1992. godine u 07 <strong>sa</strong>ti ujutro on je pozvonio na njena<br />
vrata i porazgovarali su. Radi se dakle o svedočenju osobe koja je stanovala u istoj zgradi u<br />
Beogradu gde i Milan Lukić ima stan i a priori ne vide se razlozi koji bi ukazivali na dogovaranje.<br />
Ovaj iskaz potvrđuje u celosti iskaze date od strane drugih svedoka.<br />
U okviru proce<strong>sa</strong> Tužilac je osporio ove svedoke alibija uz napomenu da neke od razloga za<br />
to treba pomenuti. Optužba je tvrdila da bi MLD10 mogla igrati ulogu u pokušaju subordinacije dva<br />
svedoka odbrane. Ona dodaje da je odbrana Optuženog pokušala da falsifikuje dokaze i da podrži<br />
alibi Milana Lukića vezanno za događaje na Drini i one u fabrici Varda. Iznenađujuće je da se<br />
konstatuje da bi svedoci Odbrane Optuženog <strong>sa</strong>činjavali predmet pokušaja subordinacije jer po<br />
definiciji oni moraju svedočiti za Odbranu Optuženog bez ikakvog pritiska. Svedok Tužilaštva<br />
Hamdija Vilić je naveo da su MLD10 i njen suprug bili <strong>sa</strong> njim u vezi 04.06,2008. godine i tražili<br />
od njega da svedoči u prilog alibija Milana Lukića povodom požara u ulici Pionirskoj64. On je<br />
razgovarao telefonom <strong>sa</strong> Milanom Lukićem od koga je trebao dobiti uputstva. Kada je stigao u kuću<br />
MLD10 advokati još nisu bili stigli a MLD10 mu je dala papir u kome se od Vilića tražilo On je<br />
razgovarao telefonom <strong>sa</strong> Milanom Lukićem od koga je trebao dobiti uputstva. Kada je stigao u kuću<br />
MLD10 advokati još nisu bili stigli a MLD10 mu je dala papir u kome se od Vilića tražilo da kaže<br />
da je bio vojni komandant muslimanskih snaga koje su držale u okruženju jednu srpsku vojnu<br />
jedinicu u sektoru Kopito od 13. do 15. juna 1992. godine , paragraf 172. Advokati su rekli Hamdiji<br />
Viliću da je milan Lukić spreman da mu za to svedočenje plati 100.000 evra. Kada je Hamdija Vilić<br />
njima rekao da neće svedočiti oni nisu insistirali. On je osim toga nave da je stupio u armiju BiH<br />
dana 20.juna 1992. godine i da nije bio na Kopitu 16. juna.
Ono što mi izgleda neverovatno to je, <strong>sa</strong> jedne strane da bi advokati učestvovali u<br />
nameštanju suđenja i <strong>sa</strong> druge strane da bi Milan Lukić mogao dati 100.000 evra. Ako je Tužilaštvo<br />
smatra da su činjenice on bi moralo pokrenuti krivično gonjenje za nepoštovanje suda protiv dvojice<br />
advokata. Vezano za drugog svedoka dovedenog u pitanje, MLD10 je naveo da je strahovao od<br />
Hamdije Vilića jer je on ubio svedoke u vlasitom kampu, nikada nije bio trezan i da je uznemiravao<br />
njegovog brata MLD2 kada je ovaj prihvatio da svedoči za Milana Lukića. Svedok (ženska osoba)<br />
je kazala da je prihvatila kontakt. Ona dodaje da je Hamdija Vilić tražio da se <strong>sa</strong>stane <strong>sa</strong> advokatima<br />
što daje jednu drugu boju oko Hamdije Vilića, i da je <strong>sa</strong>stanak <strong>sa</strong> advokatima trajao oko pet minuta.<br />
Ono što je meni žalosno u ovoj vrsti predmeta je da optužbe dolaze <strong>sa</strong> svih strana i da te<br />
optužbe nikada nisu materijalizovane postupkom za nepoštovanje suda. Razrešiti ovaj problem za<br />
mene bi bilo vrlo lako ako bi se zabranilo učesnicima da susreću svedoke druge strane i da postoji<br />
garancija da nema priti<strong>sa</strong>ka. Trebalo bi naložiti učesnicima spora da se <strong>sa</strong>slušanja svedoka vrše po<br />
ovlašćenju jednog sudije i pod njegovom kontrolom u okviru uspostavljanja proce<strong>sa</strong> kako na nivou<br />
optužnice tako i na nivou odbrane optuženog. Pod tim uslovima krivični postupci bi mogli da se<br />
vode pod najboljim mogućim uslovima.<br />
U svakom slučaju, to je nezamislivo da advokati mogu da se uključe u ovu vrstu manevra i da,<br />
štaviše, odakle bi prispela suma od 100 000 evra?<br />
5. Svedok Tužilaštva VG63<br />
Svedok VG063 daje veoma precizan pristup ponašanja Milan Lukića63 . Suđenje, par. 183 – 190<br />
Prema njenim rečima, u junu, on se vratio u svoju kuću i bio je iznenađen da ga vidi jer su bili<br />
zajedno u školi. Lukić je nosio maskirnu uniformu <strong>sa</strong> oznakom „policija“. Njegov drugi pratilac<br />
Ljubiša Cvijović je takođe imao policijsku uniformu <strong>sa</strong> identifikacionom značkom. Milan Lukić je<br />
rekao da traži neke ljude i tražio informaciju. Oko ponoći 04. juna on se vratio da bi izvršio ponovni<br />
pretres. U trenutku dolaska Lukića bila je prisutna još jedna žena. Naredio je dvema ženama da<br />
pođu na ispitivanje. Pri svitanju ove dve žene su se vratile kući i rekle su da su bile silovane. Usne
prve žene su krvarile, imala je modrice na vratu, licu i grudima a odeća joj je bila vlažna i pocepana.<br />
Druga žena je bila u sličnom stanju.<br />
Nekoliko dana kasnije, Milan Lukić se vratio <strong>sa</strong> Ljubišom Cvijović i naredio dvema<br />
ženama da ga prate i trećoj koja je bila prisutna. Dve žene su se vratile rekavši da su bile silovane u<br />
prostoriji gde su silovane nekoliko dana ranije. Treća žena se nikada nije vratila i nikada nije bila<br />
viđena. Iako VG063 je imao veze <strong>sa</strong> Udruženjem Žene žrtve rata i bio korisnik zarada kod ovog<br />
udruženja, postavlja se pitanje o kredibilitetu njegovog svedočenja. Što se mene tiče, reči VG063<br />
morale bi biti potvrđene od druge žene koja je bila silovana. Zanimljivo je da optužnica ne tereti<br />
Optuženog za silovanja što svedoči da optužnica nije dovoljno uvažila svedoka VG63 .<br />
6.Novi svedoci alibija Optuženog<br />
Prvostepeno veće u svojoj presudi je odbacilo alibi naveden od strane Milana Lukića po kome je na<br />
dan zbivanja na Drini on vodio svoju majku u Beograd na medicinska ispitivanja66. Kao deo<br />
njegove primene u reviziji, Odbrana Milana Lukića će dostaviti nove izjave kao i izvod iz registra<br />
armije BiH o stanju poginulih u borbi. . U ovoj fazi, treba napomenuti da je svedok 2 svedočio na<br />
suđenju Lukića u januaru 2009. Što se tiče svedoka broj 1, njegovo svedočenje ne može biti<br />
obavljeno ranije u postupku jer strahuje za svoju ličnu bezbednost i bezbednost svoje porodice.<br />
Konačno, u pogledu svedoka broj 5, tužilac u Bosni i Hercegovini bio je intervjui<strong>sa</strong>n od strane<br />
odbrane Milana Lukića u oktobru 2006. godine u MKSJ kancelariji u Sarajevu. On je kontaktiran<br />
od strane odbrane u Sarajevu. On kaže da je svedočio u postupku Stanišića i Župljanina i u<br />
predmetu Milošević.<br />
I. Svedok broj 2<br />
Svedok br.2 koji je svedočio tokom suđenja Lukić u januaru 2009. godine pod pseudonimom<br />
MLD4 će prepričavati događaje na Drini67. Ovaj svjedok je dana 07.06.1992. godine putovao iz<br />
Višegrada u Rujišta da poseti svoju majku. Sam je vozio kola. Na jednoj krivini na putu ka
Višegradskoj banji čuo je pucnje i zaustavio se upravo posle raskrsnice. Od raskrsnice je mogao<br />
posmatrati događaj. Video je izvesnog Kovača koji je bio ranjen u predelu stomaka i odveo ga je u<br />
bolnicu da bi mu <strong>sa</strong>nirali povrede. Malo kasnije Mitar Knežević i Mitar Vasiljević su pristigli. On<br />
naglašava da je ove događaje prijavio istog dana svedoku br.1, policajcu u Višegradu. Za odbranu<br />
Milana Lukića ovaj očevidac iznosi u detaljima zbivanja na Drini. Pretresno veće za razliku od<br />
onog što navodi optužba nije cenilo ovog svedoka kao nepouzdanog u drugim zbivanjima u okviru<br />
njegovog svedoćenja.<br />
Odbrana Milana Lukića u svojoj argumentaciji navodi da po tom svedoku, Milan Lukić nije bio u<br />
grupi i nije bio prisutan u toku incidenta na Drini. Ovaj svedoko potvrđuje činjenicu da je slučaj<br />
prijavio policiji u Višegradu i da je imao priliku da razgovara <strong>sa</strong> svedokom br.1 istog dana o<br />
okolnostima stradanja. Prema navodima Odbrane nijedna od ovih izjava nije bila navedena pre toga<br />
pred Prvostepenim Sudom ni pred Drugostepenim Sudom i ovi elementi <strong>sa</strong>činjavaju dakle za<br />
Odbranu nove činjenice koje moraju biti razmatrane u okviru revizionog postupka.<br />
Većina Revizionog veća će navesti da se prisustvo Milana Lukića za vreme zbivanja na<br />
Drini i njegovo učešće u zlodelima nalazilo u značajnim spornim pitanjima i da su ona bila dugo<br />
raspravljana. Prisustvo Milana Lukića za vreme zbivanja na Drini njegovo učešće u zlodelima i<br />
odbacivanje njegovog alibija su jednako bili ispitivani i potvrđeni na drugostepenom nivou. Za<br />
Reviziono veće značajno razlikovanje zasniva se na razlikovanju priloženih dokumenata za<br />
potkrepljenje jedne činjenice koja nije razmatrana ni raspravljana u početnom proceduralnom<br />
postupku. U tom pogledu Reviziono veće će razmatrati ove činjenice kao dodatna sredstva dokaza a<br />
ne kao nove činjenice takve kakve su.<br />
ovakav način pristupanja je iznenađujući više zbog stava koji čisto i jednostavno ukazuje na<br />
činjenicu da jedna reviziona procedura neće biti započeta ako je jedna činjenica već obrađivana.<br />
Jedno takvo rezonovanje tako zatupasto i strogo u svom stavu može biti veoma opasno i u izvesnim<br />
slučajevima proizvesti teške sudske greške. U tom slučaju, svedočenje svedoka br.2 stvara jednu<br />
drugu veziju događaja <strong>sa</strong> prisustvom drugih protagonista uključujući izvesnog Kovača. Treba<br />
podsetiti da se Pretresno veće prilikom donošenja svog zaključka oslonilo na izjave dva ključna<br />
svedoka a to su VG014 i VG032.
Potpuno je začuđujuće da reviziono veće nije dalo nikakav značaj ovoj verziji činjenica koja bi<br />
mogla potpuno dovesti u sumnju iskaze svedoka VG014 i VG032. Bilo bi važno po mom mišljenju<br />
da se pristupi <strong>sa</strong>slušanju više učesnika događaja ili bar svedoka br.2 kako bi se izvela preciznija<br />
verzija zbivanja.<br />
II. Svedok br. 1<br />
Svedok broj 1 je bivši policajac u Višegradu koji je u policiji od 1979. godine. On navodi da<br />
je bio ranjen za vreme rata u oktobru 1992, godine u mestu Zaglavak u blizini Višegrada kada je<br />
nagazio na minu koja se aktivirala i nanela mu teške povrede podkolenice. U okviru lečenja koje<br />
mu je naloženo on je putovao u belgiju. Dodaje da je ostao u višegradu do posle završetka rata i da<br />
je napustio to mesto boravka da bi sse nastanio u beogradu 1999. godine. Od 2001. godine on živi u<br />
Moskvi.Vezano za zbivanja on naglašava da je bio prisutan u Višegradu svo vreme do oktobra<br />
1992. godine. Milan Lukić je bio jedan od njegovih kolega i pripadao je rezervnom <strong>sa</strong>stavu policije.<br />
Radio je na regularan način <strong>sa</strong> angažovanima u okviru zajedničkih poslova a posebno u periodu od<br />
meseca maja do jula 1992. godine. On dokazuje da u toku vremena u kom je radio <strong>sa</strong> Optuženim ,<br />
isti nije učestvovao u izvršenju zlodela za koja je bio osuđen na kaznu zatvora do kraja života. Za<br />
njega suština odgvora bi bila u problemu koji je nastao prilikom dolaska dobrovoljaca iz Srbije<br />
početkom 1992. godine da učestvuju u borbama. Ovaj svedok navodi da su dobrovoljci bili pod<br />
komandom lokalne Višegradske vlasti i da lokalna policija u Viljegradu nije imala nikakvu kontrolu<br />
nad ovim naoružanim osobama. Za zbivanja od 07.06.1992. godine on naglašava da je bio pozvan<br />
kao pojačanje u policijsku stanicu 07.06.1992. godine i da je izvestio o incidentu i njegovim<br />
okolnostima.<br />
Po tom svedoku da se primetiti da bi ovaj problem bio rešen policija Višegrada je morala<br />
kontroli<strong>sa</strong>ti dolazak dobrovoljaca iz Srbije na početku 1992. godine da bi učestvovali u borbama.<br />
Svedok dodaje da lokalne policijeske snage nisu imale nikakvu kontrolu nad ovim naoružanim<br />
osobama. Ova činjenica u mom pogledu na zbivanja jeste značajna u toj meri gde je više<br />
dobrovoljačkih Srpskih grupa bilo prisutno na mestima sukoba početkom 1992. godine. Pri svemu
tome nikakva kontrola nije bila vršena nad njima od strane lokalne policije. Ovaj aspekt nije bio<br />
uzet u obzir ni u prvostepenom postupku ni u drugostepenom i vezano za kretanje populacije, priliv<br />
Srpskih dobrovoljaca može izazvati ekcese u određenim gradovima ili regionima. Da li je postojala<br />
neka veza između ovog masivnog priliva i zbivanja na Drini ? Ja u tom pogledu ne raspolažem<br />
nikakvim dokaznim elementom koji bi to mogao potvrditi.<br />
Tako svedok br.1 baca jedno drugo svetlo na situaciju. Činjenicu da je bio jedan od kolega Milana<br />
Lukića treba uzeti u razmatranje utoliko pre što on precizira da ovaj poslednji nije učestvovao ni u<br />
jednom zlodelu. Po mom mišljenju ovaj svedok je morao biti <strong>sa</strong>slušan od strane revizionog veća.<br />
Ovakav način <strong>sa</strong>slušavanja mora da bude ostvaren od strane sudija lično koji bi postavili najpre<br />
bitna pitanja a zatim, ona koja daju reč Tužilaljtvu i Odbrani u slučaju da se tim povodom pojavi<br />
potreba.<br />
III. Svedok br. 5<br />
Svedok br.5 navodi da živi u Višegradu i da je radio kao tužilac u Goraždu, distriktu<br />
federacije Bosne i Hercegovine.<br />
Vezano za događaje iz 1992. godine, došao je u Višegrad 28.08.1992. godine <strong>sa</strong> svojom suprugom i<br />
troje dece. Bili su izbeglice poreklom iz mesta Tasovčiće – Čapljina. Njegova supruga po<br />
zanimanju lekar, počela je da radi u Višegradu. Na kraju meseca oktobra 1992. godine on je bio<br />
imenovan za glavnog Javnog tužioca za gradove Višegrad i Rudo. Navodi da je bio civilni javni<br />
tužioc koji se izlazio na mesto zlodela i pristupao istražnim radnjama. Pri svom dolasku, on navodi<br />
da je bio obavešten od kapetana Josipa da su mnoga zlodela bila izvršena u Višegradu. Kada je on<br />
tu došao na lokalitet isti navodi da su mnoge osobe muslimanske veroispovesti mučene i ubijane.<br />
Postojao je isto tako jedan konvoj crvenog krsta koji je izvukao puno muslimana iz Višegrada.<br />
Što se tiče Milana Lukića on je pripadao delu Druge lake pe<strong>sa</strong>dijske brigade koja je bila smeštena u<br />
školi „Ivo Andrić“. Ovaj svedok navodi da je bio angažovan u toj brigadi kao pravnik i njegov<br />
zadatak je bio da proanalizira za komandanta pitanja vezana za kršenje discipline i izvršenja
zadataka od strane boraca. Dodaje da je sreo Milana Lukića i da je on bio pripadnik interventne<br />
čete Višegrada koja je bila specijalna jedinica za hitne intervencije. Njegovi <strong>sa</strong>borci su ga poštovali.<br />
Bilo je puno promena u ovoj jedinici jer su njena delovanja bila na vrlo opasnim mestima. prema<br />
ovom svedoku , Milan Lukić je pristizao u pomoć stanovnicima a posebno izbeglicama, pružajući<br />
im svoju zaštitu, snabdevao ih odećom i novcem. Supruga ovog svedoka mu je naglasila da se ona<br />
osećala sigurnom kada je on (Milan Lukić) čuvao medicinski centar (dom zdravlja). Svedok navodi<br />
da u okviru svojih funkcija nikada nije dobio ni jednu informaciju vezanu za učešće Milana Lukića<br />
u zlodelima počinjenim u Višegradu u 1992. godine. Takođe precizira da je vršio istraživanja<br />
povodom Dragana Savića koji je bio optužen za ubistvo muslimana u Višegradu.<br />
U svojstvu Javnog tužioca, svedok br. 5 navodi da nikada nije imao bilo kakvu informaciju<br />
vezanu za učešće Milana Lukića u zlodelima počinjenim u Višegradu u 1992. godini. Ova činjenica<br />
ne može biti odlučujuće povezana <strong>sa</strong> izjavama svedoka br.1 i br.2.<br />
Imamo svedoka koji predstavlja posebnost jer je bio sudsko lice koje je vršilo istragu o zlodelima<br />
počinjenim u Višegradu. On o Milanu Lukiću daje potpuno suprotnu predstavu od one koju su<br />
predstavili ostali svedoci. Smatram da bi svedoko takvog renomea morao obavezno biti <strong>sa</strong>slušan od<br />
strane Revizionog veća. Takođe primećujem da bi supruga ovog svedoka koja je lekar morala isto<br />
tako svedočiti kao svedok Odbrane Milana Lukića.<br />
Aneks 7<br />
Ovaj aneks predstavlja referencu <strong>sa</strong> dokaznim činjenicama, D1115 uvrštenom u početnoj proceduri<br />
protiv Radovana Karadžića. Ovaj dokumentn za odbranu Milana Lukića u toj meri u kojoj<br />
omogućava da se iznesu novi elementi vezane za broj osoba koje su bile navedene kao žrtve pokolja<br />
za vreme zbivanja za koja je osuđen Milan Lukić a koje su umrle u kasnijem periodu pri učešću u<br />
borbama. Ovaj dokument <strong>sa</strong>drži imena tri osobe koje su bile navedene kao žrtve ubijene u<br />
dešavanju na Drini 07.06.1992. godine. U svakom slučaju, dokazni element svedoka D1115 <strong>sa</strong>drži<br />
svaku osobu koja je umrla u kasnijem periodu : Ekrem Džafić je naveden da je umro 06.07.1992.
godine, Ha<strong>sa</strong>n Kustura naveden da je umro 06.07.1992. godine i najzad Ha<strong>sa</strong>n Mutapčić koji je<br />
umro 27. jula 1992. godine.<br />
Na osnovu autentičnosti dokumenta, ni Tužilac ni Odbrana u predmetu Karadžić, nisu osporili<br />
autentičnost zvaničnog dokumenta bo<strong>sa</strong>nske vojske69. Odbrana okrivljenog Milana Lukića dodaje<br />
da je ovaj dokument dostavljen na znanje osuđenom tek posle presude kao rezultat tekućeg suđenja<br />
protiv Radovana Karadžića70.<br />
Treba napomenuti da ovaj dokument nije bio pristupačan u postupku protiv Milana Lukića ali<br />
<strong>sa</strong>činjava novi značajan dokaz koji omogućava da se iznesu činjenice koje su vezane za smrt tri<br />
žrtve navedene u zbivanjima na Drini.<br />
Ne slažem se <strong>sa</strong> zauzetim stavom Revizionog veća Suda. Ova činjenica koju je otkrila Odbrana<br />
Milana Lukića, zvanični dokument <strong>sa</strong>činjen od muslimanske armije <strong>sa</strong>drži sve karakteristike novog<br />
dokaznog elementa koji omogućava da se ustanovi netačnost pri definitivnoj presudi optuženog<br />
Milana Lukića. U stvari ovaj dokument dokazuje da su tri žrtve <strong>sa</strong> Drine izgubile život u kasnijim<br />
borbama. Taj materijalni dokaz vodi suprotstavljanju svedočenjima uzetog u obzir od strane<br />
Prvostepenog veća u svojoj presudi i potvrđenim kao tačnim u drugostepenom postupku. Pod<br />
predpostavkom da je Pretresno veće počinilo grešku, ta greška ozbiljno kompromituje kredibilitet<br />
ključnih svedoka VG014 i VG032. Prisustvo ovog dokumenta je od fundamentalnog značaja i<br />
trebao bi da zaslužuje makar jednu uverljivu činjenicu u radu Revizionog veća.<br />
Smatram da je ovaj dokument po mom mišljenju temeljno opravdanje barem za delimičnu reviziju<br />
postupka. Nije prihvatljivo da jedan takav materijalni dokaz ne bude ozbiljno razmatran od strane<br />
Revizionog veća u okviru kontradiktorne analize. I nije nerazumljivo konstatovati da se Reviziono<br />
veće ograničava da navede da je ovo pitanje već razmatrano u predhodnim sudskim postupcima<br />
pred Prvostepenim i Drugostepenim sudom gde je ovaj argument odbačen kao netačan. Ako nijedna<br />
argumentacija nije razrađivana po ovom zaključku, čemu onda služi Reviziono veće ako ne da<br />
potvrdi ono što je pre urađeno. P mom uverenju ovaj dokument uz svedočenje svedoka 1, 2 i 5 su<br />
novi elementi koji zajedno zaslužuju delimično ponavljanje suđenja Optuženom na osnovu anek<strong>sa</strong> 7<br />
u prilogu molbe za reviziju.
Incident u Pionirskoj ulici<br />
Prvostepeno veće je pokazalo uverenje da je Milan Lukić počinio krična dela ubistva71, okrutne i<br />
ponižavajuće tretmane72, zakona i običaja ratovanja, uništavanje73, i ostala neljudska dela75, kao<br />
što su zlčini protiv humanosti.<br />
Ovo veće je zaključilo da je Milan Lukić bio među naoružanim ljudima koji su otišli u kuću<br />
Memića u Pionirskoj ulici u popodnevu 14.06.1992. godine76. Ono je podjednako uvereno da je<br />
Milan Lukić učestvovao u krađi dragocenosti grupe iz Koritnika u unutrašnjosti kuće Memić i u<br />
kući Omeragić kasno uveče77. Prema proceni Prvostepenog veća kada je grupa bila uhapšena,<br />
Milan Lukić je postavio jednu eksplozivnu napravu koja je upalila vatru u unutrašnjosti kuće<br />
Omeragić i ispalio metke na sve osobe koje su pokušale da se spasu od požara78.<br />
Za vreme suđenja Prvostepeno veće je <strong>sa</strong>slušalo svedočenja žrtava koje su uspele da se izvuku iz<br />
požara kao što su : VG013, VG018, VG038, VG078, VG084, VG101,vg115 kao i osoba koje su<br />
mogle posmatrati požar iz daleka kao što su Huso Kurspahić, koji je preživeo incident i CV1 koji<br />
nije bio umešan u ovo zlodelo ali koji je izgubio roditelje u njemu80. Što se tiče Milana Lukića , on<br />
je potvrdio da je između 13. i 15. juna 1992. godine bio razmešten u zoni poznatoj po imenu Kopito<br />
koja se nalazi izvan Višegrada <strong>sa</strong> ostalim pripadnicima rezervne policije i vojnih lica81. Za<br />
potkrepljenje svog alibija on se pozvao na svedočenja svedoka : MLD4, MLD7, MLD24 i Gorana<br />
Đerića82. Tužilac je u svom odgovoru opovrgao alibi Odbrane Optuženog navodeći dokaze iskaze<br />
svedoka : VG089, VG136, Ferida Spahića i Mir<strong>sa</strong>de Kahriman83.<br />
U toku svoje analize Apelaciono veće, tvrdi da je ukupan broj žrtava ovog incidenta morao biti<br />
sveden na šest jer je uvažilo zaključke Prvostepenog veća uključujući i odbacivanje alibija Milana<br />
Lukića za ovaj incident84. Veće je u kontekstu zahteva za reviziju većinom odlučilo da ne treba<br />
preispitivati ovo pitanje jer Optuženi nije dostavio nove činjenice na osnovu člana 146 pravilnika i<br />
da u drugim aspektima nije pribavio dokazne elemente za svoju odbranu85.<br />
Potpuno se protiveći u odnosu na zaključke sudija Revizionog veća, ja moram izneti kompletnu<br />
analizu u pogledu celovitosti dokaza kako pred Prvostepenim tako isto pred Drugostepenim većem.
1. Identifikacija vršena na osnovu navedenih svedoka<br />
a) VG018<br />
Ona kaže da nikada nije videla Milana i Sredoja Lukića pre ovog zbivanja86.<br />
Prema ovom svedoku, Milan Lukić i Sredoje Lukić su izgovorili svoja imena kada su stigli u kuću<br />
Jusufa Memića i kada su opljačkali članove grupe pokupivši im dragocene stvari87. U svakom<br />
slučaju kada je svedok pitan u unakrsnom ispitivanju da li je gledala ljude kada su se predstavljli<br />
ona je odgovorila da je <strong>sa</strong>mo čula njihove glasove88. je dodala da je znala da su se Milan Lukić i<br />
Sredoje Lukić vratili u kuću te iste noći jer je prepoznala zvuk automobila u kome su došli da ih<br />
pokradu89 i zato što su članovi grupe vikali :“ Lukići su tamo! Vraćaju se!“90.<br />
Proizilazi da, uprkos činjenice da BG018 potvrđuje da nije mogla direktno videti Milana<br />
Lukića već ga je proznala <strong>sa</strong>mo po glasu, iskazu drugih članova grupe i zvuku njihovog vozila,<br />
njena verzija činjenica nije stvorila bilo kakvo nepoverenje niti je dovela u pitanje njenu istinitost.<br />
Pored toga činjenica da VG018 nije mogla identifikovati ljude koji su sproveli grupu iz Koritnika za<br />
vreme prebacivanja u kuću Adema Omeragića je važan element koji je morao privući pažnju Sudija<br />
vezano za verodostojnost ovog svedočenja.<br />
Po mom mišljenju jedno takvo svedočenje je lišeno bilo kakve dokazne vrednosti.<br />
b) VG 084<br />
Na isti način kao kod predhodnog svedoka, VG 084 izjavljuje da nikada nije video Milana<br />
Lukića i Sredoja Lukića pre 14.06.1992. godine92. U svojoj izjavi iz 2001. on precizira da na<br />
početku krađe dragocenih predmeta, Sredoje Lukić je bio obučen u maskirnu uniformu, naoružan<br />
snajperskom puškom i da je ušao u kuhinju kuće Jusufa Memića izgovarajući svoje ime i<br />
pripadnost93. Svedok je zadržao ovu verziju u unakrsnom ispitivanju94. Svedok VG084 je
precizirao da se nalazio na dva metra od osobe koja se predstavila kao Sredoje Lukić95. Međutim,<br />
kada je ovaj svedok bio upitan da li je mogao jasno videti lice osobe koja se predstavila, VG084 je<br />
odgovorio da se ne seća96 ali da 20% do 25% prisutnih osoba u kući su poznavali ovu dvojicu ljudi<br />
koji su ušli u prostoriju97.<br />
Dodao je isti svedok da su dve mlade ženske osobe koje su išle u školu <strong>sa</strong> Milanom Lukićem istog<br />
identifikovale kao takvog98 i da je Milan Lukić imao oko sedam godina manje od Sredoja<br />
Lukića99. Svedok je izjavio da je osoba koja se nalazila u blizini vrata kuće Adema Omeragića,<br />
njemu osmehnula potapšala ga po ramenu kada je ušla, bila Sredoje Lukić ista osoba koja se<br />
predstavila govoreći da se zove Sredoje Lukić kada nas je opljačkao100.<br />
Svedočenje svedoka VG084 dopušta da se javi više nelogičnosti i nepreciznosti koje zahtevaju da<br />
budu razjašnjene. Ustvari svedok izjavljuje sjedne strane, da se ne seća lika Sredoja Lukića a tvrdio<br />
je da je bio na dva metra od njega. Sa druge strane, svedok se povraća na svoje prve predpostavke<br />
precizirajući da osoba koja ga je potapšala po ramenu u kući Adema Omeragića, je bila ista koja se<br />
predstavila kao Sredoje Lukić u kući Jusufa Memića, a dakle odgovorio je da se ne seća njegovog<br />
izgleda. I još, za vreme unakrsnog ispitivanja, svedok VG084 se pokazao sumnjičavim u pogledu<br />
identiteta osoba koje su se nalazile ispred kuće i tvrdio je bez dodatnih određenja da je to bio<br />
Sredoje i Milan i da su bili dvojica ili trojica ispred kuće101. Što se mene tiče, ja smatram da je<br />
njegovo svedočenje nedosledno, neprecizno i na osnovu pukih predpostavki.<br />
c) VG 013<br />
Za vreme glavnog ispitivanja, VG013 je izjavla, u istom smislu kao i svedoci VG018 i<br />
VG084 da je Milana Lukića videla prvi put dana 14.06.1992. godine102. Međutim pri unakrsnom<br />
ispitivanju ona je povukla svoj iskaz navodeći da je ranije viđala Milana Lukića u njnom susedstvu<br />
pre zbivanja i da kada ga je srela poslednji put, trebalo je da je on imao 20 godine ili možda malo<br />
više103. Ona potvrđuje da ga je sretala oko dva puta godišnje, kada je dolazila u hotel Panos104 ali<br />
da ga nije poznavala lično a bio je njen komšija i tu odrastao105.
Ona je takođe rekla, da kada je grupa iz koritnika opljačkana u kući Jusufa Memića, ona nije imala<br />
nikakvih teškoća da vidi lice Milana Lukića jer je bilo dovoljno osvetljenja u prostoriji106. Prema<br />
VG013, ona je stajala nekoliko metara od stola gde je Milan Lukić postavio torbu u koju je grupa<br />
morala odložiti svoje dragocene predmete i da je ona prošla na manje od 30 cm od Milana Lukića<br />
kada je izašla iz kuće Jusufa Memića107.<br />
U kući Adema Omeragića VG013 uverava da je videla Milana Lukića kako pali i postavlja<br />
eksplozivnu napravu na vratima prostorije108. U svakom slučaju za vreme unakrsnog ispitivanja,<br />
ona kaže da nije gledala u vrata tog trenutka navodeći da je svu svoju pažnju usmerila na prozor<br />
pokušavajući da pobegne109 ali to je nije omelo da vidi lice osobe koja je postavljala eksplozivnu<br />
napravu jer su svi sedeli110. Iako je prepoznala Milana Lukića u sudnici111. Iskaz svedoka VG013<br />
dotiče granice fikcije, kako bi svedok mogao da vidi lice osobe koja je upalila eksplozivnu napravu<br />
na vratima dok je njegova pažnja i pažnja svih ostalih prisutnih osoba bila usmerena na prozore da<br />
iskoče iz prostorije. I drugo, činjenica kojom tvrdi da su sve prisutne osobe sedele ulazi u potpunu<br />
kontradikciju <strong>sa</strong> njenim iskazima kada potvrđuje da su se sve osobe usmerile na prozor<br />
pokušavajući da se spasu. Toliko elemenata, koji bi po mom mišljenju morali privući pažnju sudija.<br />
d) VG 038<br />
Ovaj svedok takođe navodi da nije poznavao Milana Lukića pre dešavanja ali da su ga<br />
članovi prisutne grupe u kući Jusufa Memića, poznavali vrlo dobro po tome da su neki od njih išli u<br />
školu <strong>sa</strong> njim i identifikovali ga po njegovom imenu112. Pri unakrsnom ispitivanju VG038 uporno<br />
tvrdi fakat da je poznavao Sredoja Lukića, MitraVasiljevića, Milana Šušnjara i da jedina osoba koju<br />
nije poznavao je bio Milan Lukić ali su ga drugi poznavali jer su išli u istu školu <strong>sa</strong> njim113.<br />
Međutim kada je Odbrana okrivljenog nastavila unakrsno ispitivanje, svedok VG038 je izjavio da<br />
nije poznavao ni Sredoja Lukića pre noći u kojoj se desio incident114. Osim toga u izjavi od 1998.<br />
godine svedok je potvrdio, da od četiri osobe srpske nacionalnosti koje su ušle u kuću Jusufa
Memića, on je poznavao iz viđenja <strong>sa</strong>mo Mitra Vasiljevića i Milana Šušnjara pod imenom „Lalko“<br />
ali da svedok nije poznavao Milana i Sredoja Lukića i da su mu drugi članovi grupe <strong>sa</strong>opštili da su<br />
ova dvojica bili prisutni115. Svedok VG038 potvrđuje, da su se Milan Lukić, Sredoje Lukić, Milan<br />
Šušnjar i Mitar Vasiljević vratili u kuću u noći incidenta116 potpuno naglašavajući da nije u<br />
mogućnosti da kaže ko je naredio grupi iz Koritnika da ode u kuću Adema Omeragića117. Prema<br />
Husi Kurspahiću VG013 mu je kazao ko su bili počinioci požara imenujući izrično Milana Lukića,<br />
Sredoja Lukića, Milana Šušnjara (pod nadimkom Laco) i Mitra Vasiljevića. Osim toga svedok<br />
priznaje da nije mogla videti gde su se ljudi tačno nalazili118 jer ih nije mogla videti izbliza119.<br />
Međutim svedok se vratio na svoju izjavu tvrdeći da je znala identitet četiri čoveka koji su poslali<br />
grupu u kuću Adema Omeragića navodeći imena Milana Lukića, Sredoja Lukića, Mitra Vasiljevića<br />
i Milana Šušnjara120. Jasno je da svedočenje VG038 otkriva očigledne kontradikcije koje je trebalo<br />
uzeti u obzir prilikom analize verodostojnosti njenih iskaza. Osim toga argumenti na osnovu kojih<br />
tvrdi da uprkos činjenice, da nije videla štau su radili Milan Lukić i Sredoje Lukić u kući Adema<br />
Omeragića121 ona je znala da su ta dva čoveka izvršila paljenje kuće i pucali122 otkriva po mom<br />
mišljenju, jednu moguću zaveru protiv okrivljenih.<br />
e) VG 078<br />
Svedok navodi da su ona i Milan Lukić zajedno išli u školu u Prelovu123 sedamgodina i da<br />
su se sretali u hodnicima na školskim odmorima i oko škole124. Bez obzira na to kada je Milan<br />
Lukić prispeo u kuću Jusufa memića i naredio grupi iz Koritnika da mu predaju dragocene stvari<br />
VG078 ga nije odmah prepoznala. To se desilo tek kada ju je VG101 podsetio da je osoba koja je<br />
prispela bila Milan Lukić, jedan bivši školski drug koga je VG078 poznavao125. Ona još navodi da<br />
kada je Milan Lukić ušao u kuću još bio dan i da se nalazio na oko metar ipo od nje126 i da u vreme<br />
prelaska od kuće Jusufa Memića do kuće Adema Omeragića ona je videla Milana Lukića i Mitra
Vasiljevića da se kreću između kuća i da su se smestili u blizini kuća Adema Omeragića127.<br />
Uprkos svojoj prvoj nesigurnosti, svedok precizira da je bila apsolutno sigurna da su Milan Lukić i<br />
Mitar Vasiljević bili tamo128. Što se mene tiče imam izvesnu sumnju u verodostojnost njenog<br />
svedočenja čak i ako je prepoznala Milana Lukića u sudnici129 i uprkos <strong>sa</strong>znanja <strong>sa</strong>znanja da je ona<br />
mogla poznavati optuženog za vreme školovanja, pokazala je teškoće da ga prepozna na prvi<br />
pogled. U stvari ona je imala potrebu da je svedok VG101 podseti na identitet Optuženog Milana<br />
Lukića da bi se ona toga prisetila. Ovo svedočenje pridodato predhodnim svedočenjima dopušta<br />
sumnju u oblik organizovanog nameštanja navedenih svedočenja.<br />
f) VG 101<br />
Ovaj svedok navodi da je pohađala istu osnovnu i srednju školu <strong>sa</strong> Milanom Lukićem u toku<br />
11 godina, da ga je viđala svakodnevno u hodnicima i u dvorištu130 i da ga je od 18. do 23. godine<br />
viđala često na igrankama i slavljima131. Kada ona govori o incidentu tvrdi da je videla<br />
Okrivljenog u kući Jusufa Memića kada je otvorio vrata udarcem nogom i tu ušao dok su članovima<br />
grupe oduzimane njihove dragocenoti132.<br />
Za vreme preseljenja do kuće Adema Omeragića VG101 potvrđuje da je videla Milana Lukića i<br />
Mitra vasiljevića koji su se nalazili u blizini ove kuće na osvetljenom mestu133. Ona je takođe<br />
iznela da nije bilo struje u kući Jusufa Memića ali da se ona smestila u garaži i da je cela ta zona<br />
bila osvetljena a da međutim ne definiše odakle je svetlost dolazila134. Po navodima svedokinje<br />
VG101, uprkos noćnog mraka i nedostatka osvetljenja, baterijske lampe i svetlost od drugih kuća iz<br />
Pionirske ulice bi mogla osvetliti stazu između prve i druge kuće135. Oaj argument koji za neke<br />
može biti pouzdan u svemu se suprotstavlja duplom logičkom zaključku, s jedne strane, ako je<br />
svetlost kuća bila dovoljna da osvetli ulicu zašto bi ljudi koristili baterijske lampe da osvetle put<br />
kojim su išli? Osim toga ako je električna svetlost mogla poslužiti da obasja tlo, malo je moguće po<br />
mom mišljenju, da <strong>sa</strong>ma ta svetlost bude dovoljna daneosporno posluži identifikaciji prisustva<br />
okrivljenog Milana Lukića, osim da se poveruje da je bila jedna električna lampa koja stalno<br />
osvetljava njegovo lice. Postoji toliko aspekata koji bi zaslužili jednu dublju analizu svedočenja<br />
svedokinje VG101 kaoja i ako navodi da je dobro poznavala okrivljenog Milana Lukića136 iz
njenih tvrdnji jasno proizilazi da nije bilo moguće izvan svake sumnje identifikovati okrivljenog<br />
pod uslovima koji su opi<strong>sa</strong>ni.<br />
g) VG 115<br />
Ova svedokinja je izjavila da je pre datuma incidenta povremeno viđala Milana Lukića kada<br />
je on posećivao svog rođaka u preduzeću gde je ona bila zaposlena137. Svedokinja VG115 je znala<br />
da je Milan Lukić rođen u selu Rujište i izjavila je da se za vreme ratnih zbivanja isti preselio <strong>sa</strong><br />
svojim ocem, majkom i bratom Gojkom u jednu kuću u Pionirskoj ulici138. Ona je često sretala<br />
Milana Lukića i njegovu majku u Pionirskoj ulici139.<br />
Dana 14,06,1992. godine svedokinja VG115 iznosi da je posmatrala zbivanja u Pionirskoj<br />
ulici od jedne kuće udaljenoj manjem od 100 metara od kuće Adema Omeragića140. Ona navodi da<br />
je bila noć za vreme požara i izjavljuje da je videla Milana Lukića i Sredoja Lukića kako sprovode<br />
grupu iz Koritnika u Pionirskoj ulici do kuće Jusufa Memića i da su se smestili ispred kuće Adema<br />
Omeragića141. Međutim ona je takođe navela da je videla Milana Lukića na oko sedam metara<br />
udaljenosti142. U unakrsnom ispitivanju svedokinja se vratila na svoje tvrdnje precizirajući da je<br />
mogla posmatrati i čuti šta se dešavalo dalje od nje jer su više njenih prozora gledali na kuću<br />
Adema Omeragića143. Činjenica koja proizilazi iz ovakvog svedočenja jeste da postoje ozbiljne<br />
kontradikcije u tvrđenjima ove svedokinje. Sa jedne strane ona tvrdi da je posmatrala zbivanja od<br />
kuće smeštene na udaljenosti od 100 metara a kasnije navodi da je mogla videti Milana Lukića na<br />
oko sedam metara rastojanja a onda izjavljuje da je mogla sve to posmatrati i čuti od svoje kuće jer<br />
je više njenih prozora bilo okrenuto prema kući Adema Omeragića. Osim toga u sudskom sporu<br />
vasiljević, svedokinja VG115 je dostavila jednu dopunu – drugačiju verziju činjenica objašnjavajući<br />
da je videla Milana Lukića i Mitra Vasiljevića ranije, dok je grupa iz koritnika bila sprovođena u<br />
Pionirsku ulicu144 ali da ona nije mogla videti Milana Lukića za vreme požara u kući Adema<br />
Omeragića jer je bio veliki mrak145. Izuzimajući činjenicu da je svedokinja bila sposobna da<br />
prepozna Milana i Sredoja Lukića u sudnici146 postoje ozbiljne konradikcije u njenoj verziji<br />
činjenica koje bi morale navesti jednog iole razumnog sudiju da smatra svedočenje ove svedokinje<br />
kao neprihvatljivo i da ga odbaci iz proce<strong>sa</strong> odmeravanja krivice okrivljenog Milana Lukića.
h) Huso Kurspahić<br />
Huso Kurspahić je izjavio da mu je njegov otac (Hasib Kurspahić koji nije lično poznavao<br />
Milana Lukića)147 rekao da je mogao identifikovati Milana Lukića zato što su ga Sredoje Lukić i<br />
Mitar Vasiljević pozvali po imenu „Milan“. Njegov otac mu je preneo da mu je jedna žena iz grupe<br />
rekla da osoba o kojoj se radi je Milan Lukić i da ga je ona poznavala jer su pohađali istu školu u<br />
Prelovu148. Huso Kurspahić je izjavio da mu je njegovo otac rekao da je video Milana lukića,<br />
Sredoja Lukića i Mitra vasiljevića kada su se vratili kući Jusufa Memića149 i da su se Milan lukić,<br />
Sredoje Lukić i Mitar Vasiljević nalazili među naoružanim osobama koje su odvele grupu iz<br />
Koritnika do kuće Adema Omeragića150.<br />
Ovo svedočenje koje proizilazi iz pričanja oca Huse Kurspahića ima nedostatak što se zasniva<br />
<strong>sa</strong>mo na pričanjima. Osim toga Huso Kurspahić lično uočava da njegov otac nije poznavao Milana<br />
Lukića ali ga je idetifikovao na osnovu pričanja jedne druge osobe. Postavljam sebi pitanje, kako<br />
jedan <strong>sa</strong>vestan sudija može dati bilo kakav kredibilitet ovom svedočenju? Bez osporavanja, radi se<br />
o svedočenju iz druge ruke koje zaslužuje veliki oprez.<br />
2. Dokazni elementi dostavljeni za potporu alibija Milana Lukića<br />
Svedoci Odbrane Željko Marković, MLD7, MLD4, MLD19, MLD21, MLD22, MLD23 i MLD24<br />
izjavvili su da je Milan Lukić bio mobili<strong>sa</strong>n u okviru Višegradske rezervne policije u maju 1992.<br />
godine i da je bio deo pratnje komandanta Dragana Tomića <strong>sa</strong> Vidojem Andrićem i Mladenom<br />
Andrićem151. Odbrana okrivljenog se taklođe poziva na dokument 1D25 koji je dokument gde se<br />
nalaze imena 15 policajaca koji su bili poslati u Kopito.
a) Željko Marković<br />
Željko Marković je izjavio da je 06.05.1992. godine on vozio Milana Lukića u Višegrad gde<br />
je Milan lukić bio mobili<strong>sa</strong>n u policiju. On je opi<strong>sa</strong>o u detaljima svoj susret <strong>sa</strong> Milanom Lukićem u<br />
kafiću Indeks 10 na dan 05.05.1992. godine i njihovo putovanje iz Beograda u Višegrad dana<br />
06.06.1992. godine da bi došli do majke Milana Lukića koja je bila bolesna152. Na jednom<br />
kontrolnom mestu u Višegradu, ѕaustavljen od strane policajaca, Milan Lukić je odveden u<br />
policijsku stanicu da bi bio evidentiran153. Kada je Milan Lukić bio pušten iz policijske stanice 45<br />
minuta kasnije, bio je obučen u policijsku uniformu <strong>sa</strong> opa<strong>sa</strong>čem ali nenaoružan154. Saopštio je<br />
Željku Markoviću da je mobili<strong>sa</strong>n u rezervni <strong>sa</strong>stav policije. Kada ga je Željko Marković upitao šta<br />
namerava da učini <strong>sa</strong> svojom majkom, milan Lukić je odgovorio da mora ostati u Višegradu u<br />
<strong>sa</strong>stavu obezbeđenja komandata Tomića155. Pri unakrsnom ispitivanju Tužilaštvo je osporilo<br />
verodostojnost Željka Markovića, smatrajući malo verovatnim da se isti može prisetiti ovog<br />
događaja <strong>sa</strong> toliko detalja156.<br />
Ono što mi izgleda posebno jeste činjenica da svedoci Optužnice koji dostavljaju mnogobrojne<br />
detalje moraju biti prihvaćeni kao uverljivi …<br />
b) MLD 7<br />
Ovaj svedok je izjavio pored ostalog da je radio na jednoj benzinskoj pumpi u Višegradu i<br />
koji je upoznao Milana Lukića na početku rata jer je Milan često dolazio na pumpu157. Precizirao<br />
je da u to vreme, svedok MLD7 nije znao da se Okrivljeni zove Milan Lukić ali je to <strong>sa</strong>znao kasnije<br />
kada ga je sreo u jednom restoranu u koji je svedok često odlazio a koji se nalazio na Bikavcu158.<br />
Svaki put kada je MLD7 video Milana Lukića na komandnom punktu na Bikavcu on je uvek bio u<br />
pratnji rezervista policije i bio je obučen u maskirnu uniformu koja je njemu pripadala159.
c) MLD4<br />
Ovaj svedok je upoznao Milana Lukića kada je bio dečak i takođe poznaje porodicu Milana<br />
Lukića iz Rujišta160. MLD4 i Milan Lukić su zajedno stigli u Kopito 13.06.1992. godine. Pomalo<br />
su se družili jer su se poznavali161. Svedok MLD4 je izjavio da se vrlo dobro seća zbivanja između<br />
13. i 15. juna 1992. godine, tačnije njegovih odno<strong>sa</strong> <strong>sa</strong> Milanom Lukićem a povodom smrti Vlatka<br />
Trifkovića162. Rekao je da tako nećto nikada nije video, zapaljeno vozilo vlatka trifkovića i Novice<br />
Savića u kome su bili ugljeni<strong>sa</strong>ni163.<br />
d) MLD 19<br />
Ovaj svedok nije poznavao Milana Lukića pre 20. ili 22. juna 1992. godine ili oko tog perioda, kada<br />
je navedeni došao <strong>sa</strong> Vidojem Andrićem u njegov stan u Užicu (Srbija) da ga obavesti da je bio<br />
mobili<strong>sa</strong>n u Višegradu164. Svedok MLD19 je izjavio da se seća datuma kada je sreo Milana Lukića<br />
jer je 13.juna 1992. godine Vlatko Trifković, suprug žene koja mu je bila kuma bio ubijen165.<br />
e) MLD 21<br />
On je upoznao Milana Lukića u vreme rata, jedne srede pri prolasku pored policijske stanice u<br />
Višegradu da bi otišao na pijac. Milan Lukić je bio <strong>sa</strong> Vidojem Andrićem i Mladenom<br />
Andrićem166.<br />
MLD21 je pitao Vidoja Andrića da li su policajci koje je poznavao još bili na službi jer je hteo<br />
poslati šećera i kafe tastu i tašti koji su živeli u selu iz koga su ti policajci. Vidoje Andrić je<br />
odgovorio da će ovi ljudi doći na po<strong>sa</strong>o tek sledećeg dana. Vidoje Andrić je upoznao svedoka<br />
MLD21 <strong>sa</strong> Milanom Lukićem. MLD21 je precizirao da su Milan Lukić, Vidoje Andrić i Mladen<br />
Andrić nosili zimsku policijsku uniformu plave boje167.
MLD21 je ponovo video Milana Lukića u avgustu 1992. godine u Jelašcima, susednom selu,<br />
kada je bio u grupi rezervnog policijskog <strong>sa</strong>stava168. MLD21 je bio na čelu grupe od 15 do 20<br />
boraca zaduženih da <strong>sa</strong>hranjuju ubijene169. Milan Lukić je spavao u kući oca svedoka MLD21 koji<br />
je bio umro170. Pri unakrsnom ispitpivanju Tužilac je pitao svedoka MLD21 kako se mogao setiti<br />
<strong>sa</strong> toliko preciznosti njegovog prvog susreta <strong>sa</strong> Milanom Lukićem, tačnije još dana u sedmici.<br />
MLD21 je odgovorio da je imao vrlo dobro pamćenje171.<br />
f) MLD 22<br />
On nije poznavao Milana Lukića pre. Svedok je izjavio da je znao da je Milan Lukić bio rezervni<br />
policajac, i da ga je viđao kada je Milan posećivao svoje u selu Rujište, gde je svedok bio poslat da<br />
zameni jednog bolničara172. U 1992. godini MLD22 je video Milana Lukića u plavoj policijskoj<br />
uniformi <strong>sa</strong> beretkom na kojoj je znak trobojke. Natpis „milicija“ je bio na rukavu njegove<br />
uniforme173. Pri unakrsnom ispitivanju MLD22 je izjavio da je video Milana Lukića prvi put 1992.<br />
godine u plavoj policijskoj uniformi u pratnji komandanta policije Dragana Tomića i ostalih<br />
policajaca174. Potvrdio je da je bio obavešten od jednog komšije koji je takođe bio policajac, da je<br />
Milan Lukić bio član rezervnog <strong>sa</strong>stava policije175.<br />
g) MLD 23<br />
Nije prije poznavao Milana Lukića. Svedok koji je takođe bio u rezervnom <strong>sa</strong>stavu<br />
policije176 je izjavio pri unakrsnom svedočenju da je Milan Lukić bio uvršten u rezervni policijski<br />
<strong>sa</strong>stav u maju 1992. godine.177 Toga se ovaj svedok seća jer su delili isti rov na Okolištima za<br />
vreme muslimanskog napada178.<br />
MLD23 je precizirao da su tu išli zajedno u istom vozilu i da su celu noć proveli u rovu179. Nije se<br />
mogao prisetiti u kom mesecu je to bilo ali je naveo da je to bilo na <strong>sa</strong>mom početku rata180. Pri
unakrsnom ispitivanju Tužilac je prigovorio svedoku MLD23 da Milan Lukić nije vođen u<br />
knjigovodstvenoj evidenciji policije u Višegradu dok se Vidoje Andrić, Mladen Andrić i MLD23<br />
pojavljuju na listama rezervista policije181. Svedok MLD23 je odgovorio da ne zna zašto Milan<br />
Lukić tu nije naveden ali da je njegovo ime moralo biti navedeno na toj listi182. U 2004. godini<br />
MLD23 je proglašen krivim za tuču i ranjavanje i osuđen183.<br />
h) MLD 24<br />
Lično je poznavao Milana Lukića i njegovu porodicu184. Ovaj svedok koji je puno stariji od<br />
Milana Lukića, viđao ga je često kada su se njegova deca školovala u Prelovu od četvrtog do osmog<br />
razreda185. Prema svedoku MLD24, Milan Lukić je uvršten u rezervni <strong>sa</strong>stav policije u maju 1992.<br />
godine186. Milan lukić je <strong>sa</strong>činjavao deo pratnje Dragana Tomića <strong>sa</strong> Željkom Tasićem i Vidojem<br />
Andrićem187. Milan Lukić je vozio auto marke Pa<strong>sa</strong>t188. MLD24 je video Milana Lukića u<br />
pratnji ovih ljudi u više navrata u junu 1992. 189 U toku unakrsnog ispitivanja on je precizirao da<br />
je Milan Lukić nosio maskirnu policijsku uniformu190. Dodao je da se ne seća više tačnih datuma<br />
kada je viđao Milana Lukića u junu 1992. godine ali da ga je viđao kada je koristio dnevno<br />
odsustvo u slobodnoj zoni daleko od fronta a što se dešavalo bar tri ili četiri puta u junu 1992. i da<br />
ga je takođe video više puta u julu 1992. 191<br />
2) Stoja Vujičić<br />
Poreklom je iz sela u blizini Rujišta i znala je da je Milan Lukić odrastao u selu Rujište192.<br />
Izjavila je da je videla Milana Lukića na policijskom punktu u Višegradu u plavoj maskirnoj<br />
uniformi policije kada se vratila u Višegrad iz Srbije u junu 1992. godine da bi radila u policijskoj<br />
upravi193.<br />
Tokom unakrsnog ispitivanja ona je precizirala da se vratila u Višegrad na praznik Sv. Trojice<br />
15.06.1992. godine i da se prijavila na po<strong>sa</strong>o sledećeg ponedeljka194.
Od devet svedočenja postoji malo nepodudarnosti među njima što predstavlja razlog da se<br />
uzmu u razmatranje. Principijelno zadržavam svedočenje Željka Markovića koje smatram kao<br />
najuverljivije.<br />
3. Dokument 1D25<br />
To je jedan dokument od 13.06.1992. godine <strong>sa</strong> pečatom i potpisom Riste Perišića a <strong>sa</strong>drži spi<strong>sa</strong>k<br />
od 15 policajaca koji su bili poslati u Kopito a na kome se nalazi ime Milana Lukića195. Prema<br />
svedočenju Huse Kurspahića, bivšeg policajca, dokument 1D25 izgleda da je autentičan dokument<br />
policije196 ali on u svakom slučaju sumnja u pečat koji je tu stavljen. Po njegovim navodima ovaj<br />
pečat nije bio u upotrebi u aprilu 1992. 197 jer u tom periodu policijske službe su koristile okrugle<br />
pečate, jedan mali i jedan veliki. Mali pečat je korićen da se ponište interna dokumenta a veliki je<br />
stavljan na sva zvanična dokumenta koja je izdavala policija198.<br />
Vilhelmus Fagel , ekspert za rukopis pozvan od strane Tužilaštva da uporedi potpis koji se<br />
nalazi na dokumentu 1D25 <strong>sa</strong> potpisom Riste Perišića koji je pribavio tim Tužilaštva199. Tako<br />
naglašavajući razlike u potpisima200 on je ipak priznao da su ova dva potpi<strong>sa</strong> zvanična201. Imajući<br />
<strong>sa</strong>mo tvrdnje iznete od Tužilaštva vezano za autentičnost potpi<strong>sa</strong> Riste perišića ekspert se bazirao<br />
<strong>sa</strong>mo na ova dva potpi<strong>sa</strong> bez dodatnih istraživanja vezanih za njihovu autentičnost202. Tako na<br />
jednoj jedinoj osnovi običnih potpi<strong>sa</strong> i bez više informacija od datuma koje je navelo Tužilaštvo203<br />
ekspert je zaključio da Risto Perišić nije potpi<strong>sa</strong>o dokument 1D25204.<br />
U tom pogledu značajno je otkriti da je ekspert Vilhelmus Fagel utvrdio da se jedan potpis<br />
može menjati u toku vremena i da spljni faktori takođe mogu imati uticaj u promeni jednog<br />
potpi<strong>sa</strong>205. pored toga u unakrsnom ispitivanju on je isto tako ustvrdio da potpis koji se nalazi na<br />
dokumentu 1D25 je mogao biti utisnut i u obliku pečata206 navodeći da je moguće da osobe koje<br />
imaju ulogu u administrativnim poslovima koriste ove pečati <strong>sa</strong> otiskom njihovog potpi<strong>sa</strong>207<br />
Iako prvostepeno veće podseća na zaključke ovog eksperta značajno je podsetiti da je Prvostepeni<br />
sud prvobitno odlučio „da nije bilo u interesu sudske ekonomičnosti“ da se navodi V. Fagel da
iznese mišljenje <strong>sa</strong>mo u pogledu dokumenta 1D25. Zbog toga je ovlastilo Tužilaštvo da iznese<br />
navode svog eksperta koji se odnose na ovaj dokument208. Ova odluka je zatim činila predmet<br />
preispitivanja i V. Fagel je <strong>sa</strong>slušan povodom dokumenta 1D25 19.05.2009. Izveštaj V. Fagela nije<br />
bio uvršten u dosije tvrdeći da veće nije uvereno da bi ovaj dokument bio neistinit. Veće smatra, na<br />
moje najveće iznenađenje da može dodeliti vrlo malu pažnju dokumentu 1D25 jer ovaj dokument<br />
ne omogućava da se potvrdi ili ospori prisustvo Milana Lukića u mestu Kopito 14.06.1992.<br />
godine209<br />
1. Dokazna sredstva pobijanja alibija od strane Tužilaštva<br />
a. Ferid Spahić i VG 136<br />
14.06.1992. godine između 7.oo i 8.oo <strong>sa</strong>ti, Ferid Spahić i VG136 su se nalazili u autobusu koji je<br />
<strong>sa</strong>činjavao deo konvoja koji se zaustavio ispred hotela Višegrad210. VG136 je objasnila da se seća<br />
tog datuma jer su zbivanja nastala tog dana promenila njen život211. E<strong>sa</strong>d Kustura je takođe bio u<br />
autobusu212. Dok se autobus spremao da otputuje iz Višegrada, Milan Lukić se popeo u<br />
autobus213 i naredio E<strong>sa</strong>du Kusturi da pođe <strong>sa</strong> njim ali Ljupko Tasić se usprotivio i Optuženi je<br />
izašao iz autobu<strong>sa</strong>214. Dana 14.06.1992. godine u popodnevnim <strong>sa</strong>tima ljudi koji su se nalazili u<br />
autobusima su razdvojeni od ženskih osoba, dece i starijih osoba i morali su nastaviti put pešice215.<br />
Ljudi su odvedeni na neko drugo mesto i pogubljeni216.<br />
Ferid Spahić nije poznavao Milana Lukića pre 14.06.1992. godine217 ali je čuo o njegovom<br />
delovanju na početku rata u Višegradu218. E<strong>sa</strong>d Kustura, koji je pohađao školu <strong>sa</strong> Milanom<br />
Lukićem je rekao feridu Spahiću za vreme vožnje da je čovek koji je ulazio u autobus bio Milan<br />
Lukić219. VG136 nije ranije poznavala Milana Lukića ali je <strong>sa</strong>znala od Ferida Spahića, E<strong>sa</strong>da<br />
Kusture i Mušana Čelika kao i od žena i devojaka koje su ga poznavale još iz škole da je čovek koji<br />
se peo u autobus bio Milan Lukić220<br />
Svedokinja VG136 se priseća da je Milan Lukić imao zavoj na ruci i nosio teget pantalone i<br />
plavu majicu221. Prilikom unakrsnog ispitivanja svedokinja je precizirala da je čula da je Milan<br />
Lukić počinio „grozna dela“ i da se bojala da ne nanese zlo E<strong>sa</strong>du Kusturi222. Isto tako svedokinja<br />
Vg136 je potvrdila da je Ferid Spahić koji je stajao pored nje u autobusu rekao da se radi o Milanu
Lukiću kada je ovaj poslednji ulazio u autobus223Kada je Odbrana Okrivljenog pročitala svedokinji<br />
VG 136 izjavu Ferida Spahića po kojoj je on <strong>sa</strong>znao identitet osobe koja je ulazila u autobus tek<br />
posle zbivanja, svedokinja VG136 je odgovorila da ni želi menjati svoje svedočenje224Mada<br />
svedočenje Ferida Spahića i svedokinje Vg136 navode na ja<strong>sa</strong>n način postupanja Milana Lukića,<br />
ona se sukobljavaju na višem problemu, problemu identifikacije okrivljenog. Ustvari prepoznavanje<br />
Milana Lukića predstavljeno od strane ova dva svedoka je jedino zasnovano na kazivanju i<br />
tvrdnjama drugih žena iz grupe a ne na bazi predhodnog poznavanja Okrivljenog.<br />
b. VG 089<br />
Svedok kaže da je video Milana Lukića prvi put na <strong>sa</strong>hrani Bahije Zukić dana 21.05.1992.<br />
godine ali nije znao da je to bio on225. Svedok je čuo da se priča da je Milan Lukić ubio Bahiju<br />
Zukić226. Za vreme <strong>sa</strong>hrane jedan kamion i jedno manje vozilo su stigli na groblje227. Iz tih vozila<br />
je izašao Milan Lukić <strong>sa</strong> ljudima srpske nacionalnosti, uhapsili su petnaestak muslimana iz bosne<br />
koji su se spremali da odu i odveo ih u kamion. Svedok VG089 više nikada nije video ove<br />
osobe228.<br />
U toku prve sedmice juna 1992. godine dok su VG089 i njegova majka čekali autobuse koji<br />
su ih trebali odvesti u Makedoniju, Milan Lukić je stigao na mesto ukrcavanja u vozilu marke<br />
Pa<strong>sa</strong>t229. Almir i sestra Samira Dervišević su takođe tu bili. Milan Lukić se približio ovoj<br />
poslednjoj a ona ga je pozdavila po njegovom imenu. VG089 koji je bilo tu pored Milana Lukića,<br />
ga je prepoznao kao osobu koja je bila na pogrebu Bahije Zukić230. Međutim VG089 je tvrdio u<br />
svoje dve predhodne izjave da je Milan Lukić ulazio u autobus231. Nakon odlaska Milana Lukića,<br />
Mukade<strong>sa</strong> Dervišević, koja je <strong>sa</strong> njim išla u školu je rekla svedoku VG089 da se radilo o Milanu<br />
Lukiću232. Malo kasnije su prispeli autobusi a Milan Lukić je pratio konvoj u vozilu marke Pa<strong>sa</strong>t i<br />
u jednom momentu je zaustavio autobus u kome se nalazio svedok VG089. VG089 je video iz<br />
autobu<strong>sa</strong> Milana Lukića kako postrojava više ljudi na ivici puta. Autobus je morao napraviti<br />
polukrug da se vrati u Višegrad233.
VG089 priča da su 14.06.1992. oko 14 časova i 30 minuta VG089, Almir Dervišević, Samir<br />
Dervišević i Ajvaz napustili kuću Zije i Hajre Korić u ulici 22. decembra da bi se sreli <strong>sa</strong> Taibom<br />
Derviševićem i stigli su u ulicu gde ovaj stanuje oko 15 časova i 30 minuta234. Almir Dervišević<br />
koji je išao ispred grupe na nekoliko metara je ušao u kuću Taiba Dervićevića235. Dok su dakle<br />
ostali mladići išli prema kući, Milan Lukić i tri druga čoveka su prispeli u tamnocrvenom<br />
Pa<strong>sa</strong>tu236. Nakon kraćeg razgovora Milan Lukić je naredio momcima da uđu u vozilo. On je vozio<br />
do starog mosta u Višegradu, zatim na novi most i oni su tu stigli oko 16 časova i 15 minuta237.<br />
Milan Lukič je zaustavio vozilo na sredini novog mosta238 zatim su on i čovek koji je sedeo <strong>sa</strong><br />
njim naredili momcima da izađu iz vozila i stanu uz ogradu mosta239. VG089 je bio u sredini<br />
naspram Milana Lukića <strong>sa</strong> Samirom Derviševićem koji se nalazio od njega desno i Ajvazom od<br />
njega levo240. Dok je osoba Vg089 ostala zaprepašćena , Milan Lukić je vrlo naglo zgrabio Samira<br />
Derviševića za ramena i bacio ga u Drinu241. Samir se pojavio na površini i napravio nekoliko<br />
pokreta rukom ali Milan Lukić je otkočio snajper na ogradi mosta i ubio ga jednim jedinim<br />
ispaljenim metkom242. Milan Lukić se okrenuo ka Ajvazu koji je plačeći i moleći ga izvadio novac<br />
koji je imao u svom džepu. Tako je drhtao da su novčanice pale u lokvu vode na mostu243. Milan<br />
Lukić je <strong>sa</strong>opštio Ajvazu da mu neće naneti nikakvo zlo i da nema potrebe da se uzbuđuje, zatim ga<br />
je naglo zgrabio i bacio u reku244. Ajvaz je isplivao na površinu i ortak Milana Lukića je otvorio<br />
vatru na momka koji je potonuo245. Milan Lukić je stegao VG089, bacio ga na zadnje sedište<br />
Pa<strong>sa</strong>ta i odvezao do policije gde je predao svedoka VG089 policajcu pod nadimkom Razonoda246.<br />
Milan Lukić se vratio iz policijske stanice oko 17 <strong>sa</strong>ti i VG089 je bio prebačen u zatvorsku<br />
ćeliju247. Milan Lukić se vratio 14.06.1992. oko 23 <strong>sa</strong>ta, vreme u kome je svedoko VG089 video<br />
Okrivljenog kako preti jednom zarobljeniku u njegovoj ćeliji govoreći mu da će ga preklati248.<br />
VG089 je ostao pritvoren tri dana249. On nije više video Milana Lukića na dan 14.06.2992.250.<br />
Dana 15.06.1992. rano, nakon što su ostali muslimani odvedeni u ćeliju VG089, Milan Lukić je<br />
ušao i naredio im da pevaju Četničke pesme251. On je takođe ispitivao jednog čoveka da <strong>sa</strong>zna gde<br />
se nalazio njegov sin252. VG089 je potvrdio u jednoj od svojih izjava da se ovaj incident dogodio<br />
14.06.1992. godine oko 22 <strong>sa</strong>ta253. VG089 je ponovo video Milana Lukića posle podne<br />
15.06.1992. godine kao i 16.06.1992. godine ili 17.06.1992. 254<br />
Ako svedok VG089 na dan 17.09.2008. može da se ispriča veoma detaljno, i hronološki<br />
precizno zbivanja koja su se odvijala u junu 1992. godine tj. 16 godina ranije, jedna takva<br />
preciznost morala bi, po mom mišljenju , izazvati izvesne sumnje što se tiče kapaciteta svedoka da
se priseti <strong>sa</strong> toliko preciznosti i tačnosti svih tih incidenata. Štaviše, iako događaji opi<strong>sa</strong>ni od strane<br />
VG089 deluju zbznjujuće kako zbog okrutnosti zlodela toliko isto zbog kompleksnosti izlaganja oni<br />
čine da se jave nezanemarljive kontradikcije u sledu činjenica i u identifikaciji Optuženog. Stoga<br />
kao jedini preživeli njegova verzija događaja nije pogodna da bude proverena ni potkrepljena od<br />
strane drugih svedočenja jer su dve druge osobe na koje se poziva mrtve. Što se mene tiče, ja<br />
smatram, da bi njegovo svedočenje trebalo da bude uzeto u obzir <strong>sa</strong> puno opreznosti.<br />
Bio <strong>sa</strong>m zapanjen opisom ubistva Samira Derviševića i Ajvaza čija je smrt morala da bude<br />
dokazana od državnih organa.<br />
Što je veoma iznenađujuće to je činjenica da Milan lukić ostavlja u životu VG089 a da je<br />
bogubio dva druga mladića.<br />
c. Mir<strong>sa</strong>da Kahriman<br />
Ona tvrdi da nije poznavala Milana Lukića pre rata ali da ga je srela prvi put na Drinskom<br />
mostu gde se on predstavio izgovarajući svoje ime, svoje godine (25) i naglasio da je on tamo da<br />
ubija bo<strong>sa</strong>nske muslimane255. Prema svedokinji Milan Lukić je nosio vojnu uniformu ukrašenu <strong>sa</strong><br />
značkom belog dvoglavog orla.256. U tom smislu moram da istaknem da se iskazi mnogo razlikuju<br />
po pitanju uniforme i belih orlova. Na primer VG022 je rekao da je nosio plavu maskirnu uniformu<br />
ukrašenu <strong>sa</strong> kokardom i znakom dvoglavog orla i crvenu kapu257. Prema svedoku VG058 kada je<br />
ista srela pripadnike Belih orlova po prvi put imali su crnu uniformu <strong>sa</strong> belom trakom na epoleti i<br />
kapu <strong>sa</strong> znakom koji predstavlja mrtvačku glavu258. Po MLD023 njihova odeća je bila slična onoj<br />
ostalih jedinica angažovanih u borbama159. Drugi svedoci su tvrdili da nije bilo određene uniforme<br />
i da su svi nosili različitu odeću260. Ako ova različita svedočenja naglašavaju činjenicu da je Milan<br />
Lukić nosio različitu uniformu u toku incidenata, ona ne dopuštaju zaključak počevši od <strong>sa</strong>me<br />
unifrme da je imao bilo kakvu vezu <strong>sa</strong> Belim orlovima.261<br />
<strong>sa</strong> druge strane, Mir<strong>sa</strong>da Kahriman precizira da je 18.05.1992. bila svedokinja zbivanja<br />
vezano za ubistvo Behije Zukić, njene komšinice od strane Milana Lukića i Sredoja Lukića. Ona
takođe navodi da je videla Milana Lukića kako je ukrao cveni Pa<strong>sa</strong>t Behije Zukić262 potpuno<br />
insistirajući na činjenici da je Milan Lukić ubio Behiju Zukić a da je Sredoje Lukić bio prisutan u<br />
trenutku ubistva263.<br />
U svakom slučaju , u toku unakrsnog ispitivanja, Mir<strong>sa</strong>da Kahriman je priznala da nije<br />
videla Milana Lukiča da puca u Behiju Zukić ali da vraćajući se kući žrtve, ona je videla da Milan<br />
Lukić drži pušku i da je imao prst na okidaču264. milan lukić ju je odgurnuo, govoreći da se to nje<br />
ne tiče i da će doživeti istu sudbinu265. Tog dana Milan Lukić je bio obučen u vojnu uniformu <strong>sa</strong><br />
oznakom belih orlova prišivenim na rukavu266. Sredoje Lukić je imao vojnu uniformu iste vrste i<br />
pušku na ramenu267. Na isti način Mir<strong>sa</strong>da kahriman iznosi da je videla Milana i Sredoja Lukića<br />
kako nose četničku zastavu <strong>sa</strong> mrtvačkom glavom268 a posle toga je takođe videla Milana Lukića u<br />
Pa<strong>sa</strong>tu Behije Zukić269 razvijajući ponekad crnu četničku zastavu270. Ako ova svedočenja koja se<br />
vežu za direktno uplitanje Milana Lukića u smrt Behije Zukić otkrivaju kontradikcije, njeni navodi<br />
<strong>sa</strong> opšteg aspekta dopuštaju pojavu očigledne želje da uplete okrivljenog u sva ova zlodela.<br />
Ona priča da je njen muž bio ubijen 10.06.1992.271 i da je između 10 i 14.6.1992. godine<br />
ista prelazila stari most u Višegradu do šest puta dnevno da bi pokušala organizovati <strong>sa</strong>hranu svog<br />
muža272. Ista priča da je pri svakom prelazu viđala crveni Pa<strong>sa</strong>t parkiran u blizini mosta273,<br />
navodeći „Kada <strong>sa</strong>m prolazila često <strong>sa</strong>m viđala Milana Lukića, Sredoja Lukića i Mitra Vasiljevića<br />
kako ubijaju ljude na mostu“274. 11.06.1992. godine videla je Milana Lukića da vozi crveni Pa<strong>sa</strong>t<br />
do mosta <strong>sa</strong> drugim srbima. Isti je ubio 49 osoba u periodu od 20 minuta275.<br />
Povodom 14.06.1992. ona daje jednu nepovezanu i kontraverznu izjavu. U stvari, ona kaže<br />
da je išla na glavno komandno mesto Bikavac da bi dobila <strong>sa</strong>glasnost za pogreb svog muža i to joj<br />
je bilo odbijeno276. Zatim uprkos nasilnoj i napetoj atmosferi i pritisku koji je vladao ona navodi<br />
da se vratila kući, i u trenutku dok ju je njen svekar kritikovao zbog toga čuli su škripu kočnica<br />
jednog vozila277. Ona je tada izašla i videla Pa<strong>sa</strong>t crvene boje i Milana Lukića kako iz njega izlazi<br />
zahtevajući od nje da se približi vozilu a ona je odbila i pobegla ali je on trčao za njom otvarajući<br />
puščanu vatru pri čemu nije uspeo da je pogodi. On je prestao da je juri govoreći njenom svekru:<br />
“Ona će biti moja kao i deca takođe ili će ih Bog sebi prizvati“279.
Ona se ponovo vraća na svoju verziju događaja precizirajući da se sledećeg dana ujutru<br />
15.06.1992. vratila kući i konstatovala da je njena kuća bila zapaljena i pretvorena u pepeo 280 i da<br />
je pronašla mrtvo telo svog svekra 281.<br />
Pri svemu tome jedna takva sumnja povlači više nepovezanosti, najpre što se tiče<br />
datuma282. ( U stvari, u svojim naknadnim izjavama od 29.08.2008 ona tvdi da je bila započela<br />
pripremu za odlazak dana 14.06.1992. i da je otputovala 15.06.1992. Pitam se kako bi ona mogla<br />
organizovati pripremne poslove odlaska 14.06.1992. jer po njenoj vezi događaja, istog dana, ista je<br />
bila <strong>sa</strong>krivena u šumi u vremenu od jednog <strong>sa</strong>ta pre nego što će provesti noć u naseljenoj četvrti<br />
Vučine). Kao i načina kako bi njen preminuli svekar (čije je telo pronašla njoj dostavio poruku da je<br />
Milan Lukić njemu to rekao uživo. U stvari prema ličnom izjašnjavanju Mir<strong>sa</strong>de Kahriman ona bi<br />
se <strong>sa</strong>krila u šumu ostajući tamo oko jedan <strong>sa</strong>t pre nego što je provela noć u naselju Vučine 283. i da<br />
se vratila svojoj kući. Što je još više iznenađujuće to je da ona nastavlja svoju verziju činjenica<br />
tvrdeći da kada se vratila kući Milan Lukić se nalazio vani i nju pozvao po imenu ali se ona<br />
okrenula i pobegla u šumu i Milan Lukić je ponovo pucao u nju ali ne uspevši da je pogodi284.<br />
Ovaj deo priče koji dotiče granice fantastike bi mogao privući pažnju sudijskog veća). Ako pratimo<br />
svedočenje žrtve moglo bi se poverovati da je Milan Lukić proveo noć čekajući je ispred kuće što bi<br />
bilo nemoguće jer bi je on morao videti pri njenom povratku ili da se Milan Lukić vratio u kuću<br />
tačno u trenutku kada se i ona vratila na mesto što izaziva krajnju koincidenciju. Ma šta da je ni<br />
jedna od ove dve mogućnosti ne izgleda logično i ne dopušta, po mom mišljenju, da se potvrdi<br />
prisustvo okrivljenog izvan svake razumne sumnje.<br />
Prema navodima Mir<strong>sa</strong>de Kahriman proističe da je Milan Lukić dobro poznavao svedokinju<br />
što bi objasnilo činjenicu da ju je pozvao po imenu. U svakom slučaju takva konstatacija ide<br />
portivno njenoj ličnoj izjavi kada navodi da je videla Milana Lukića po prvi put oko<br />
18.05.1992.godine. Kako objasniti jednu takvu ogorčenost prema Optuženom u tako kratkom roku<br />
kada iznosi da ga nije ranije poznavala. Osim činjenice da je Milan Lukić bio poznat velikom broju<br />
ženskih osoba, bilo bi korisno da se <strong>sa</strong>zna kakva veza je bila između Mir<strong>sa</strong>de Kahriman i Milana<br />
Lukića koja bi mogla objasniti takvu žestinu prema svedoku između polovine meseca maja i juna<br />
1992. godine.
U svojoj prvoj izjavi ona navodi da je njena svekrva bila dogovorila da Mir<strong>sa</strong>da Kahriman<br />
može napustiti Višegrad u autobuskom konvoju organizovanom od strane Crvenog krsta285. Ona<br />
navodi da je pripreme za odlazak vršila 15.06.1992. godine i da, kada su svi putnici ušli u autobus,<br />
Milan Lukić je pokušao da interveniše kada je video njeno ime na listi osoba koje su htele napustiti<br />
grad. Rekao je da mu ta žena treba i da je jedan član TP morao promeniti njeno ime286. Zatim ona<br />
tvrdi da je Milan Lukić ušao u autobus i kada je video rekao je: „ Ti Kahriman, ti moraš poći <strong>sa</strong><br />
mnom“. Veselin Vucelja se usprotivio i rekao Lukiću: “Ona ne može poći <strong>sa</strong> tobom, ona je majka<br />
dvoje dece“287. Posle toga su Lukić i Vucelja izašli iz autobu<strong>sa</strong>. Autobusi i dva kamiona su u<br />
podne otišli iz grada288. I pored toga, u naknadnoj izjavi koju je dala u avgustu 2008. Mir<strong>sa</strong>da<br />
Kahriman menja svoju verziju činjenica vezano za datum odvijanja događaja. Ona precizira da su<br />
pripreme za odlazak konvoja bile 14. juna a ne 15. juna 1992.289 i da je 14.06.1992. videla Milana<br />
Lukića koji je kada je njeno ime glasno pročitano njoj rekao da se izdvoji iz grupe290. Mir<strong>sa</strong>da<br />
Kahriman je ušla u autobus i otputovala iz Višegrada291 a Milana Lukića je poslednji put videla pre<br />
odlaska autobuskog konvoja 15.06.1992.292.<br />
S obzirom na nedoslednosti i nepravilnosti koje proizilaze iz njenog svedočenja i po više<br />
modifikacija u svojoj verziji činjenica, smatram za razliku od Prvostepenog veća293 da njeno<br />
svedočenje ne može biti uzeto u obzir kao verodostojno i uverljivo.<br />
5. Prisustvo Mitra Vasiljevića u incidentu<br />
Na osnovu svedočenja VG013, VG038, VG078 i VG101 Prvostepeno veće svojom većinom<br />
smatra294 (sudija Robinson je bio protiv), da je Mitar Vasiljević bio prisutan za vreme incidenta u<br />
ulici Pionirskoj dana 14.06.1992.godine295. Drugostepeno veće je potvrdilo zaključke<br />
Prvostepenog veća vezane za prisustvo Mitra Vasiljevića u incidentu u pionirskoj ulici296.<br />
Tim povodom, moram podsetiti da, ako odluke Prvostepenog veća nemaju obavezujuću<br />
snagu između sebe297 i ako jedno Prvostepeno veće mora vratiti svoju vlastitu ocenu dokazivanja<br />
na bazi celokupnosti prikupljenih dokaza298 ovo preispitivanje mora se izvršti na višem nivou
vodeći računa o svim elementima dosijea299. Dakle u ovom slučaju Prvostepeno veće na osnovu<br />
nedostatka prevoda nije diskutovalo <strong>sa</strong>držaj dokumenta 1D39 koji je ušao u registar gde se nalazi da<br />
je Vasiljeviću bila ukazana pomoć u Domu Zdravlja u Višegradu na dan 14.06.1992.300. Veće je<br />
izjavilo u tom smislu da je omaškom dopustilo da uđe u registar i da je veće bilo nesposobno da<br />
dodeli važnost ovom dokumentu bez prevoda na jedan od radnih jezika suda u Hagu301. U tom<br />
smislu iako je Pretresno veće navelo u <strong>sa</strong>žetku dokaza da je Vasiljević bio registrovan u<br />
zdravstvenom centru Višegrad 14.06.1992. i uprkos činjenice koja dokazuje da je moguće da se<br />
ukaže jedna potvrdna vrednost dokumentu P68 (dokument koji je <strong>sa</strong>staljen od izvoda ulaznog<br />
registra Doma zdravlja u Višegradu) koji je jednako bio prihvaćen kao dokaz bez zvaničnog<br />
prevoda, smatram da je Prvostepeno veće moralo ispitati sve dokumente njemu dostavljene bez bilo<br />
kakve isključivosti303.<br />
Ako, kako podseća Drugostepeno veće, Prvostepeno veće raspolaže velikom snagom za<br />
procenjivanje dokaza304 ta sposobnost procenjivanja ne izuzima njegove obaveze ispitivanja svih<br />
dokaza ni obaveze nepristrasnog nastupanja prema učesnicima spora. Ostavljajući po strani analizu<br />
dokumenta 1D39 i koncentrišući njihovu pažnju <strong>sa</strong>mo na svedočenje doktora gospodina Rabia da<br />
bi dokazali falsifikovanje ovog dokumenta305 Prvostepeno veće je počinilo jednu grešku u<br />
procenjivanju dokaza što je izmenilo suštinu celokupne argumentacije. Osim toga uzimajući u obzir<br />
da greška Prvostepenog veća na bazi uzimanja u obzir <strong>sa</strong>držaj dokumenta nema uticaja u<br />
proceduralnom postpuku306, Drugostepeno veće je vrednovalo rezonovanje koje vodi ka<br />
poštovanju pravila u sličnim sudskim sporovima. U stvari dokument 1D39 je činio deo <strong>sa</strong>držaja<br />
dosijea i u tom pogledu Prvostepeno veće je moralo isti ispitati na isti način kao ostale njemu<br />
dostavljene dokaze307.<br />
Mogu <strong>sa</strong>mo žaliti jedno takvo rezonovanje koje prevazilazi, po mom uverenju, svaku sudsku<br />
logiku. Vraćajući se na prisustvo Mitra Vasiljevića za vreme požara, dakle, kada je bio optužen za<br />
iste radnje, imam uti<strong>sa</strong>k da treba obnoviti njegov postupak. Koji je bio interes za veće da se vrati na<br />
ispitivane činjenice ako ne da se iste kasnije upotrebe kao oslonac za osporavanje svake vrste alibija<br />
Optuženih.
6. Analiza procenjivanja dokaza<br />
a. Identifikacija Milana Lukića<br />
Posle iščitavanja različitih svedočenja Optužnice i Odbrane u mogućnosti <strong>sa</strong>m da preciziram<br />
iz mnogo razloga koje ću potkrepljivati u nizu, da je Prvostepeno veće počinilo sudsku grešku pri<br />
procenjivanju dokaza kod identifikacije Milana Lukića u incidentu u Pionirskoj ulici. U stvari<br />
Prvostepeno veće je jedan značajan deo ovog ovog prosuživanja zasnovalo na prethodnom <strong>sa</strong>znanju<br />
koje su posedovali izvesni svedoci Milana Lukića, da bi kasnije to umanjili <strong>sa</strong>mo na osnovu svog<br />
jedinog <strong>sa</strong>znanja da su svedoci bili merodavni da prepoznaju optuženog u trenutku incidenta308. Pri<br />
svemu tome postupak veća se kosi <strong>sa</strong> višom greškom o poverljivosti svedočenja jer je verovatno da<br />
su više ovih svedoka mogli prethodno poznavati Milana Likuća, i kao posledica, ima više elemenata<br />
koji dovode u pitanje njegovo prisustvo u incidentu. Dakle, koncentrišući svu svoju pažnju<br />
isključivo na prepoznavanju pojedinih svedoka Prvostepeno veće ostavlja na stranu analizu dokaza<br />
koju je moralo izvršiti vezano za pouzdanost i kredibilitet datih izjava od ovih svedoka. Međutim<br />
Prvostepeno veće je počinilo veliku grešku u proceni dokaza pri identifikaciji ovih svedoka. Bez<br />
obzira na to što je još više za žaljenje jeste činjenica da je ova greška mogla biti ispravljena od<br />
strane Drugostepenog veća ali naprotiv ona je <strong>sa</strong>mo potvrđena309.<br />
Sada se radi o tome da se rasvetle izvesne tačke rezonovanja Prvostepenog Veća kao i<br />
Drugostepenog koje bi zaslužile, po mom mišljenju, jednu dublju analizu činjenica. Tako, kada<br />
Prvostepeno veće tvrdi da je VG013 „dobro poznavao Optuženog“310 ne vodi računa o<br />
kontradikcijama koje su imale uticaj u analizi svedočenja VG013 311. Ustvari u okviru svog<br />
svedočenja VG013 je izjavio da je video Milana Lukića prvi put 14.06.1992.(dan incidenta)312.<br />
Ovaj svedok se tek kasnije pozvala na svoje tvrdnje da Optuženog nije poznavala lično, sretala ga je<br />
dva puta godišnje313 i kada ga je videla poslednji put, on je mogao imati 20 godina. Pitanje koje se<br />
postavlja jeste to da se <strong>sa</strong>zna koji je osnov Prvostepenog veća koji mu je dopustio da zaključi da<br />
VG013 „dobro poznaje Optuženog“, dok bi dakle jedna prosta analiza ovih navoda omogućila da se<br />
dođe do <strong>sa</strong>svim drugog zaključka.<br />
Ako, kao što to tvrdi <strong>sa</strong> punim pravom Drugostepeno veće, Prvostepeno veće ima okolnosti da<br />
može posmatrati svedoke lično i tako je u boljem položaju da proceni verodostojnost i kredibilitet
dokaza315, ova prednost bi mogla dopustiti da se veoma brzo povezati <strong>sa</strong> kontradikcijama i<br />
inkoherentnostima <strong>sa</strong>držanim u svedočenju VG013. Ako proizilazi iz diskrecionog prava jednog<br />
prvostepenog veća tolika sposobnost da se procene razmimoilaženja provere kredibiliteta dokaza u<br />
svojoj celini, bez potrebe da objašnjava sve svoje odluke u detaljima316, ipak proističe da je ono<br />
imalo obavezu da pristupi ovom ispitivanju na ozbiljniji način, izvan bilo kakve ozbiljne sumnje i u<br />
poštovanju pravila jednog ekvivalentnog sudskog proce<strong>sa</strong>. Uprkos ozbiljnih neslaganja prizašlih u<br />
svedočenju VG013 od strane Prvostepenog veća i Apelacionog veća njegovo svedočenje je<br />
usvojeno kao verodostojno, kako u pogledu predhodnog poznavanja Milana Lukića tako isto u<br />
pogledu verzije njegovih činjenica317.<br />
Tako su Prvostepeno veće i Drugostepeno veće smatrali kao verodostojne izvesne ćinjenice<br />
koje, po meni izražavaju načistiju mahinaciju i izmišljotinu. Kako bi se mogla objasniti činjenica,<br />
da uprkos odsustva osvetljenja u kući Adema Omeragića, VG013 je mogla biti spposobna da<br />
prepozna Okrivljenog <strong>sa</strong> <strong>sa</strong>mo svetlosnim odsjajima koji su dolazili <strong>sa</strong> prozora okolnih kuća318.<br />
Još je ozbiljnije, Vg013 uverava da je videla milana Lukića da postavlj i pali eksplozivnu napravu<br />
na ulaznim vratima prostorije319 dok ista u tom trenutku nije gledala u vrata je sva njena pažnja je<br />
bila usmerena na prozor kako bi pokušala da se spase320. Osim toga, kako bi se mogla objasniti<br />
činjenica da prostorija budući da je bila napunjena osobama u trenutku pokušaja iskakanja kroz<br />
prozor, VG013 bude sposobna da potvrdi da su osobe sedele i da joj je to omogućilo da prepozna<br />
Milana Lukića, dok je dakle predhodno tvrdila da je njena pnja bila usmerena na prozor321. Na<br />
osnovu njenih iskaza , postavljam sebi pitanje da <strong>sa</strong>znam koja je pravna logika322 koja omogućava<br />
jednom iole razumnom sudskom veću da prihvati takve kontradikcije da bi došlo do izmirenja dva<br />
elementa koji su potpuno suprotni ili bar nepodudarni.<br />
Osim toga, mada Drugostepeno veće otkriva očigledne nesuglasnosti između svedočenja<br />
VG013 i VG018, ono potvrđuje te činjenice navodeći da jedno Prvostepeno veće nema potrebe da<br />
objašnjava svaku etapu svog postupanja ili da se poziva na svaki element dokaza u sudskom<br />
dosijeu323. Veće tako smatra dopustivom verziju VG018, koji izjavljuje da je video tako veliku<br />
vatru da ga je <strong>sa</strong>ma vatra sprečila da vidi osbu koja ih je zapalila jer su svi stajali324 dok je Vg013<br />
tvrdila potpuno suprotno325. Drugostepeno veće potvrđuje jednu takvu suprotnost objašnjavajući<br />
da su različite osobe na različitim mestima i mogu videti različite stvari326. Nasuprot jednom<br />
takvom poimanju stvari , ja mogu <strong>sa</strong>mo izraziti svoju sumnju. Postavljam sebi pitanje da <strong>sa</strong>znam,
kako bi dve osobe koje se nalaze u istoj prostoriji i u istom trenutku bile sposobne da zadrže tako<br />
suprotne izjave? Po mom uverenju jedna od ove dve verzije nije tačna a možda i obe.<br />
Vezano za svedočenje Vg101 i VG078, istog <strong>sa</strong>m mišljenja kao i Odbrana da je Prvostepeno<br />
veće počinilo povredu prava u proceni dokaza jer se veće ograničava na donošenju svojih<br />
zaključaka <strong>sa</strong>mo na osnovu predhodnog poznavanja Milana Lukića od strane ovo dvoje svedoka ne<br />
vodeći računa ni o realnom razlikovanju pogrešnog prepoznavanja ni o nepovezanosti koje<br />
proizilaze iz njihovih činjeničnih verzija. Tako, mada Prvostepeno i Drugostepeno veće vode računa<br />
o činjenici da VG101 nije pohađala osnovnu i srednju školu <strong>sa</strong> Milanom Lukićem tokom 11<br />
godina328 smatraju da jedina činjenica da je mogao „prisustvovati“ zajedničkom školovanju od<br />
nekoliko godina329 bi bila određujući faktor koji joj dozvoljava da dobro poznaje okrivljenog330.<br />
Što se mene tiče, ja ne mogu pristati na jedno takvo rezonovanje koje zanemaruje činjenicu da je<br />
svedok VG101 iznosio neistinu od početka tvrdeći da su ona i Milan Lukić zajedno išli u školu 11<br />
godina331 dok je dakle d<br />
Drugostepeno veće konstatovalo da je okrivljeni pohađao osnovnu školu u Klašniku od prvog do<br />
četvrtog razreda i školu u Prelovu od petog do osmog razreda332. Osim toga, lična verzija zbivanja<br />
ovog svedoka zahteva ispitivanje u pogledu verodostojnosti njegovog svedočenja i odvijanja<br />
incidenta333 (Ja radim izveštaj moje analize u delu analize svedoka).<br />
Dolazim do skoro iste konstatacije za vreme analize svedočenja VG078. Zaista, Prvostepeno<br />
i Drugostepeno veće su smatrali da činjenica da je svedok išao u školu <strong>sa</strong> Okrivljenim tokom sedam<br />
godina334 jeste faktor koji omogućava svedoku da identifikuje na čvrstoj osnovi Okrivljenog335.<br />
Ali takvo rezonovanje ne uzima u obzir o istom iskazu od strane VG078 koji tvrdi da, kada je Milan<br />
Lukić stigao u kuću Jusufa Memića i naredio grupi iz kkoritnika da mu predaju dragocene<br />
predmete, ona ga nije prepoznala odmah i tek kada je VG101 nju podsetio da osoba koja je tada<br />
došla jeste bila Milan Lukić , stari školski drug koga je Vg078 prepoznao336. Kako su oni mogli do<br />
takvog zaključka doći <strong>sa</strong> toliko sigurnosti dok je dakle svedok VG078 imala sumnju vezanu za<br />
identitet Okrivljenog. Konstatujem da dva veća <strong>sa</strong>činjavaju integralnost njihovog rezonovanja na<br />
bazi činjenice da su VG078 i Milan Lukić pohađali zajedno školu tokom sedam godina337 i da ta<br />
činjenica može biti dovoljno čvrst element da omogući prepoznavanje Okrivljenog u vreme<br />
incidenta338.
Još ozbiljniji je način na koji je Prvostepeno veće procenilo svedočenje Hasiba Kurspahića<br />
pokazujući se zadovoljnim identifikacijom od strane navedenog svedoka339 dok on dakle nikada<br />
nije bio <strong>sa</strong>slušan od ovog veća zbog činjenice da je umro. U stvarnosti , pretresno veće je čulo <strong>sa</strong>mo<br />
svedočenje njegovog sina Huse Kurspahića koji je izjavio da mu je njegov otac (Hasib Kurspahić<br />
koji nije lično poznavao Milana Lukića) rekao da je mogao identifikovati milana Lukića jer su ga<br />
Sredoje Lukić i Mitar Vasiljević pozvali po imenu „Milan“ i da je jedna žena iz grupe njemu rekla<br />
da je osoba o kojoj se radi bila Milan Lukić, i da ga je ona poznavala jer su išli u ist školu u<br />
Prelovu341. Moram da podsetim tim povodom , da izneti dokaz po principu kazivanja je u principu<br />
prihvatljiv, treba još da u razmatranju potvrdne vrednosti ovog dokaza budu razmatrane sve<br />
kolateralne okolnosti343. Bez obzira na to u posebnom slučaju , jedno takvo vrednovanje nije<br />
vršeno ni u prvostepenom ni u drugostepenom veću koji su prezirali dokazne elemente koji dovode<br />
u pitanje prisustvo Sredoja Lukića i Mitra Vasiljevića na dan incidenta, smatrajući ih tesno vezanim<br />
<strong>sa</strong> <strong>sa</strong>mo kazivanjima jedne žene iz grupe čiji identitet nije poznat.<br />
7. Prisustvo Milana Lukića za vreme požara u kući Omeragića<br />
Prvostepeno veće je zaključilo da je Milan Lukić postavio jednu eksplozivnu napravu u kući<br />
Omeragića gde je grupa iz koritnika bila zadržana i da je ta radnja izazvala vatru koja je obuhvatila<br />
sve osobe u kući koje su bile u unutrašnjosti te prostorije344. Međutim, s obzirom na dokaze,<br />
smatram da postoje dokazi koji dovode u pitanje i osporavaju <strong>sa</strong>mu pojavu takvog požara.<br />
Odbrana Milana Lukića se oslonila na zaključke eksperata (veštaka): Martin McCoj,<br />
Benjamin Dimas, Stephen O Donnell i Clifford Jenkins da pokažu da nije bilo nikakvog požara na<br />
dan 14.06.1992. godine345. Eksperti su došli do takvog zaključka kada su izašli na lice mesta u<br />
Januaru 2009. i analizom izjava svedoka346. Tri eksperta su priznali da je mesto pretrpelo značajna<br />
oštećenja za 16 godina iz pre svega zbog ekstremne vlažnosti prostorije, atmosferskih uslova i<br />
eventualne ljudske intervencije za ovo proteklo vreme. Sva trojica su zaključili da prizemlje kuće<br />
Adema Omeragića nije moglo biti mesto izbijanja požara velikih razmera347. Oni su pri unakrsnom<br />
ispitivanju , izneli da je moguće da su neka mesta bila oštećena požarom ali su precizirali da u
prostoriji nije bilo značajnih tragova oštećenja uzrokovanih vatrom348. Tim povodom smatram kao<br />
veoma usmerenom tumačenje Prvostepenog veća izjave Stephen O donnell misleći da se ovaj vratio<br />
na prvobitnu konstataciju, dok je dak je <strong>sa</strong>mo izneo druge pretpostavke koje mogu objasniti<br />
raspoloživost tragova nepogoda na zidu349.<br />
Tako, iako podseća na neke delove tvrdnji eksperata za vreme unakrsnog ispitivanja,<br />
prvostepeno veće usvaja zaključak da su eksperti nijnsirali njihovu početnu poziciju350. Ono<br />
smatra da činjenica da su eksperi naveli širok spektar pretpostaki i rezervi je stvorio posledicu<br />
neprihvatljivosti njihovog početnog zaključka po kome nije bilo požara navedenih razmera351. Ja<br />
mogu biti <strong>sa</strong>mo užasnut takvom analizom koja bez navođenja bilo kakve reference na dokumenta u<br />
sudskom dosijeu, odbacuje na skoro <strong>sa</strong>movoljan način argumente trojice eksperata. Tako na bazi<br />
<strong>sa</strong>mo svedoka VG018, VG084, Vg013 i VG038, Prvostepeno veće u Hagu se pokazalo uverenim da<br />
je grupa iz Koritnika koja je bila sprovedena iz kuće Jusufa memića u kuću Adema Omeragića, bila<br />
žrtva požara izazvanog eksplozijom, koji je zahvatio prostoriju i osobe koje su se unutra<br />
nalazile353.<br />
Drugostepeno veće suda u Hagu, uz priznanje činjenice da Prvostepeno veće istog suda nije<br />
priložilo specifične reference povodom izvesnih zaključaka eksperata na licu mesta354. se<br />
ograničava na podsećanje, jedno po jedno, argumenata Prvostepenog veća suda u Hagu koje<br />
uvažava zaključke nadležnih eksperata kao neuverljive. Zatim nakon prilično kratke analize<br />
svedočenja Drugostepeno veće odbacuje argumente Milana lukića356 a da više ne razmatra<br />
verodostojnost navedenih svedoka Optuženičkog tima. Ja mogu <strong>sa</strong>mo osećati ogrommne rezerve što<br />
se tiče ovih zaključaka koji su odbacili tvrdnje eksperata za to angažovanih koji se baziraju na<br />
odlučnim tehničkim pitanjima.<br />
8. Dokazivanje smrti žrtava<br />
Prijavljeni svedoci su izjavili da osobe čija imena se nalaze na listi žrtava u aneksu akta<br />
optužnice su poginuli u požaru kuće Adema Omeragića357. Pri svemu tome neophodno je ustanovi<br />
da Optuženički tim nije dostavio izvode iz knjige umrlih za 70 osoba upi<strong>sa</strong>nih u taj delovodnik,
jednostavno se <strong>sa</strong>mo oslanjajući na više tabela <strong>sa</strong>činjeni počevši od različitih izvora po svom<br />
ekspertu iz domena demografije, Eva Tabeau, gde se navode imena osoba koje se još vode kao<br />
nestale358.<br />
Posle <strong>sa</strong>slušanja sedam prisutnih svedoka od kojih su šest preživeli VG013, VG018, VG038,<br />
VG078, VG084, VG101 359 jednog na odstojanju VG115 360 , jednog svedoka koji nije bio<br />
prisutan u vreme incidenta Huso Kurspahić (koji je izneo kazivanja svog pokojnog oca Hasiba<br />
Kurspahića koja mu je ispričao) i CV1 koji je bio odsutan za vreme incidenta ali koji je izgubio<br />
svoje roditelje u incidentu361. Prvostepeno veće suda u hagu je zaključilo izvan svake sumnje da su<br />
59 osoba muslimanske veroispovesti iz Bosne umrli u požaru kuće Adema Omeragića kao<br />
posledica ubacivanja ručnih bombi bačenih u unutrašnjost kuće362. Moram ovde navesti više<br />
detalja koji protivreče ovoj analizi, Najpre Prvostepeno veće nije dalo objašnjenje o odsutnosti<br />
matičnog broja građana JMBG za 25 od 59 žrtava365. Ako za drugostepeno veće činjenica da<br />
JMBG nije predviđen za izvesne žrtve i služi <strong>sa</strong>mo da naglasi činjenicu da Tužilaštvo i lokalne<br />
vlasti nisu u stanju da utvrde JMBG364, po mom mišljenju, jedno takvo tvrđenje bi moralo odvesti<br />
u svakom slučaju u nemogućnost da se dokaže izvan svake razumne sumnje stvarno postojanje tih<br />
osoba. U ovom slučaju jedna osoba je identifikovana po svom JMBG.<br />
Ako prema pravosuđu MKSJ da bi se dokazalo da je jedna osoba umrla nije neophodno<br />
zahtevati da telo te osobe bude pronađeno365 i ako smrt jedne žrtve može biti direktno izvedena iz<br />
skupa dokaza dostavljenih u sudskom procesu366 jasno je da u svakom slučaju takvi dokazi mogu<br />
biti odbijeni tek nakon nalaza izvan svake razumne sumnje367. Zaključujući da nije bilo greške u<br />
odeređivanju postojanja žrtava uprkos odsustva JMBG i bazirajući se isključivo na svedočenjima od<br />
kojih je većina neuverljiva368 Drugostepeno veće je počinilo neoprostuvu pravnu grešku koja će<br />
izazvati teške posledice u procenjivanju dokaza i da tako Reviziono veće može ispraviti ovu grešku<br />
u okviru svoje nadležnosti.<br />
Mada je Drugostepeno veće zaključilo da je Prvostepeno veće napravilo prestup kada je<br />
navelo Minu Kurspahić i Jasminu Deliju kao dve različite žrtve dok se dakle radi o jednoj istoj<br />
osobi369 i uprkos činjenice da je navedeno da je Haraga Sehić bila umrla pre rata370 jasno je da se<br />
ovi dokazi baziraju <strong>sa</strong>mo na svedočenju Huse Kurspahića i VG018371. Osim toga kada apelaciono<br />
veće zaključuje da je prvostepeno veće Haškog suda počinilo grešku tvrdeći da Hasena , izeta
Kurspahić, maida Kurspahić i seila Kurspahić su umrle u Pionirskoj ulici372 ono donosi isti<br />
zaključak , Ustvari ono zasniva svoje uverenje <strong>sa</strong>mo na bazi svedočenja CV1, Huse Kurspahića,<br />
VG078, VG013373 dok je odbrana Okrivljenog predočila ozbiljne netačnosti u pogledu ovih<br />
svedoka a naročito na stavove Huse Kurspahića374.<br />
Procenjivanje elemenata dokumentovanih dokaza i svedočenja pred prvostepenim i<br />
Apelacionim većem je jedna druga tačka koja privlači moju Pažnju. Milan Lukić ističe da su neke<br />
od navedenih žrtava bile žive posle incidenta u pionirskoj ulici uz činjenicu da su prijavili adresu<br />
posle incidenta. On takođe navodi da u drugim slučajevima, isti su podnosili zahtev za povraćaj<br />
napuštene imovine posle incidenta u pionirskoj ulici375. Što se tiče prve tačke , Drugostepeno veće<br />
suda, ne zadržavajući se više na tom pitanju smatra da milan Lukić nije potkrepio svoje tvrdnje <strong>sa</strong><br />
imenima žrtava koje su prijavljene na aktuelnoj adresi posle izbijanja požara, što je veće navelo na<br />
odbacivanje ovog argumenta376. Nasuprot tome ono će se usredsrediti detaljnije na argumentaciju<br />
po kojoj su izvesne žrtve podnele zahtev za nadoknadu napoštene imovine posle incidenta u<br />
Pionirskoj ulici.<br />
Pokazujući veoma ambivalentan pristup, Apelaciono veće će podržati odluku Prvostepenog<br />
veća navodeći nedostatak vlasništva u registru377. Prvostepeno veće je zasnovalo svoje<br />
presuđivanje na osnovu svedočenja očevidaca koji su bili bliski žrtvama i čija svedočenja su<br />
podkrepljivana (nepristrasnim) svedokom Husom Kurspahićem što ga je navelo da prihvati da su :<br />
Meho Jašarević/Halilović378, Ha<strong>sa</strong>n Kurspahić379, Ismet Kurspahić380, Medo Kurspahić381 i<br />
Redžo Memišević381 umrli u incidentu u Pionirskoj ulici383. Dakle, mada Apelaciono veće smatra<br />
da vlasnički registar daje mogućnost da se pojave osobe <strong>sa</strong> istim imenom kao kod žrtava i potražuju<br />
vlasnička prava posle incidenta u Pionirskoj ulici384 ono takođe smatra ispravnim zaključke<br />
prvostepenog veća koje presuđuje da su osobe <strong>sa</strong> tim imenima umrle385. Onda daje obrazloženje<br />
zaključujući da je došlo do greške prilikom unošenja podataka u vlasnički registar.386.<br />
Kako bi dokazalo nebitnost ove greške ono se koncentriše na komparativnu analizu između<br />
dokumenata i svedočenja u cilju da odbaci imena izvesnih žrtava, zatim jednim dosta prostim<br />
postupkom ono dovodi do istog zaključka prevrednujući <strong>sa</strong>mo svedočenja387. Tako u prvoj fazi<br />
ono koncentriše svoju pažnju na ispitivanje dokumenta P300 koji predstavlja demografski izveštaj<br />
Optuženičkog tima388 koji precizira da je po popisu stanovništva u Bosni i Hercegovini u 1991.
godini bilo bar dve osobe <strong>sa</strong> istim imenima389. Veće dalje pristupa poređenju informacija<br />
<strong>sa</strong>držanim u tom dokumentu i informacija iz vlasničkog registra potkrepljujući taj dokument <strong>sa</strong><br />
informacijama očevidaca, da bi zatim zaključilo da vezano za : Mehu Jašarevića, Ha<strong>sa</strong>na<br />
Kurspahića i Ismeta Kurspahića podaci nisu isti 390. To omogućava da se opozove razuman<br />
karakter zaključaka Prvostepenog veća da su njihove osobe umrle u požaru.<br />
Ako ovaj prvi deo analize veća ima razloga da se pristupi komparativnom poređenju dokaza<br />
i svedočenja, drugi deo otkriva lakoću njegove argumentacije. Zatim,žalbeno veće se više ne vraća<br />
na analizu dokumenta P300 što omogućava predpostavku da Medo Kurspahić i Redžo Memićević<br />
nisu imali dvojnika svog imena, ono prosto pristupa suočavanju <strong>sa</strong>držine informacija iz vlasničkog<br />
registra <strong>sa</strong> onim iz navoda očevidaca391. Zatim, u jednom postupku koji ja smatram da je drzak,<br />
veće upoređuje vrednost <strong>sa</strong>drzanih informacija u vlasničkom registru <strong>sa</strong> onima iz navoda svedoka<br />
Huse Kurspahića. po kazivanju ovog svedoka. članovi porodice žrtava su bili dovedeni da podnesu<br />
zahtev za vlasništvo u ime žrtava iz razloga što vlasništvo još nije bilo prošlo homologizaciju i još<br />
uvek se vodilo na imena umrlih osoba392. Tim povodom moram istaći da ako je statusu huse<br />
Kurspahića kao bivćem policajcu u SJB Višegrad data izvesna verodostojnost i omogućeno da<br />
objasni neke aspekte sudskog dosijea, važno je podsetiti da ovaj svedok nema sposobnosti eksperta<br />
da se oglasi o tehničkim pitanjima. Uostalom kao što je ranije uočeno, njegovo svedočenje se<br />
zasniva u velikom delu na kazivanju njegovog oca. Tako, posle potkrepljivanja dokaza pet svedoka<br />
očevidaca <strong>sa</strong> svedočenjem Huse Kurspahića i povezujući to <strong>sa</strong> <strong>sa</strong>držajem dokumenta P175 i listom<br />
nestalih osoba koju je <strong>sa</strong>stavio Amor Mašović, Drugostepeno veće odlučuje da su Medo Kurspahić i<br />
Redžo Memišević bili ubijeni u požaru393.<br />
Ako pristup Žalbenog veća u odnosu na dve žrtve postavlja nekoliko pitanja u vrednovanju<br />
dokaza vezano za svedoke, dokazivanje okolnosti pod kojima je umrla ismeta Kurspahić prelazi<br />
granice razumnosti. Mišljenja <strong>sa</strong>m kao i odbrana da je bila grfeška u razmatranju dokumenta<br />
1D225 (dnevni delovodnik doma zdravlja u Višegradu) koji je bio na raspolaganju za identifikaciju,<br />
dok je on dakle morao biti dopušten da se razmatra kao dokazni element sudskog dosijea394. Zaista<br />
ovaj dokument pokazuje da je Ismeti Kurspahić pružena medicinska pomoć posle incidenta i<br />
predstavlja dokaz da je ona još bila živa posle zbivanja u Pionirskoj ulici395. Drugostepeno veće je<br />
dopustilo šest dodatnih dokumenata u korist ove argumentacije396 i dva dokumenta koje je<br />
dostavilo tužilaštvo397 ne dajući prednost njihovoj analizi398.
Osim toga, mada se drugostepeno veće poziva na referencu na pres konferenciji i na<br />
dokumenta ekshumacije i njihove identifikacije koja govore da je Ismeta Kurspahić preminula<br />
17.06.1992. godine399 ono iz toga ne izvlači niakav sudski stav. Isto se dešava kada se ovo veće<br />
poziva na dokazne elemente koji otkrivaju da je identifikovanje Ismete Kurspahić bilo učinjeno na<br />
bazi DNK analize od strane njenog brata i njene sestre400 i da postoje razlozi da se poveruje da je<br />
njena smrt bila uzrokovana povredom leve butine vatrenim oružjem401. Ustvari Apelaciono veće<br />
neće uzeti u obzir bilo koji od ovih elemenata ograničavajući se na to da ih <strong>sa</strong>mo navede dok su<br />
dakle svi ovi dokazi trebali potvrditi da je Ismeta Kurspahić umrla posle zbivanja u Pionirskoj ulici.<br />
U svojoj analizi žalbeno veće je reklo da ne može uzeti u obzir dnevnik doma zdravlja<br />
Višegrad jer nije bio uvršten u sudske spise402 već će se u svakom slučaju pozvati na jedan dosta<br />
nijansirani način na izvesne elemente protokola koji su <strong>sa</strong>držani u drugim dokumentima sudskog<br />
dosijea403. Dakle ako Žalbeno veće ne može uzeti u obzir kao dokazne elemente delove zapisnika<br />
<strong>sa</strong> suđenja ili su primljeni po žalbi u skladu <strong>sa</strong> pravilom 115 Pravilnika404, mora uzeti u obzir<br />
informacije koje su osnova drugih dokumenata u spisu.<br />
Tim povodom Apelaciono veće naglašava da čak i da se dokument P300 (izveštaj demografske<br />
celine Optuženičkog tima) odnosi na delovodnik prijema pacijenata na pregled u Domu zdravlja<br />
Višegrad on ne pruža nove informacije osim <strong>sa</strong>mo ime i prezime žrtve što bi bilo nedovoljno da se<br />
odredi da li se radi o istoj žrtvi405. Apelaciono veće se zatim vraća na popis stanovništva iz 1991.<br />
godine i precizira da je u tom periodu bilo dve osobe <strong>sa</strong> imenom Ismeta Kurspahić406. Ovaj<br />
dokument takođe naznačava da je jedna od osoba <strong>sa</strong> imenom ismeta Kurspahić rođena 1946. godine<br />
a druga 1960. godine. Na osnovu datuma rođenja osoba rođena 1960. godine „izgleda bliža“ Ismeti<br />
kurspahić koja je upi<strong>sa</strong>na u listu verovatnih žrtava. Iz činjenice da za osobu rođenu 1960. godine ne<br />
postoji ni jedan dokaz da je preživela u konfliktu a da za Ismetu Kurspahić rođenu 1946. godine<br />
imaju dokaz da je gla<strong>sa</strong>la na izborima 1997. 1998. godine i 2000. godine apelaciono veće odlučuje<br />
da uprkos odsustva opipljivih dokaza koji mogu potvrditi smrt Ismete Kurspahić rođene 1960.<br />
godine odluči na bazi predpostavki o ovoj mogućnosti kao da je ona najopipljivija. Nasuprot jednoj<br />
takvoj neizvesnosti Apelacono veće bi moralo priznati da nije bilo u mogućnosti da identifikuje<br />
žrtvu iznad postojanja svake razumne sumnje ali na moju veliku žalost ovo nije bio slučaj.<br />
Apelaciono veće se zadovoljilo dokaznim elementima iznetim od strane svedoka očevidaca
pokušavajući tako da prikrije nejasnoće. Zatim potvrđujući da je bilo bazirano na prostim<br />
predpostavkama Apelaciono veće408 odlučuje da je Ismeta Kurspahić umrla 14.06.1992. godine u<br />
požaru u pionirskoj ulici409. Što se tiče činjenice da izveštaj forenzičara pokazuje da je moguć<br />
uzrok smrti bila povreda uzrokovana vatrenim oružjem 410 Apelaciono veće odlučuje da ti<br />
zaključci nisu neophodno ne<strong>sa</strong>glasni <strong>sa</strong> onima donetim od strane Prvostepenog veća. Veće podseća<br />
da je u suđenju bilo izneto da je pri incidentu bilo ljudi koji su pucali na osobe koje su pokušale da<br />
se spasu411 i da je žrtva možda bila pogođena vatrenim oružjem pri pokušaju da se spase412.<br />
Tako na bazi prostih nagađanja i prepostavki, apelaciono veće odbacuje čvrste argumente<br />
koji zaslužuju da budu razmatrani na ozbiljan i ja<strong>sa</strong>n način. Još više je za žaljenje to da Apelaciono<br />
veće završava svoju analizu <strong>sa</strong> drugim zaključivanjima još više neverovatnim. Dakle, <strong>sa</strong>mo kada se<br />
odnosi na udaljenost od 500 metara između masovne grobnice gde su pronađeni ostaci Ismete<br />
Kurspahić i mesta zločina ovo veće prihvata navedeno rastojanje kao veoma blisko413. Osim toga<br />
Apelaciono veće ističe činjenicu da prvostepeno veće nije izvelo niakakav zaključak što se tiče<br />
izdvajanja tela Ismete Kurspahić u grob na groblju Stražište kao da nemaju dodira <strong>sa</strong> ovim sudskim<br />
zaključcima414. Tako govoreći Drugostepeno veće izražava zadovoljstvo prikazivanjem dodatnih<br />
dokaznih elemenata, zaključujući van svake razumne sumnje da je Milan Lukić umešan u incident u<br />
Pionirskoj ulici415. Po istom principu ponašanja apelaciono veće ne pridaje važnosti argumentima<br />
tima Odbrane Okrivljenog koji je potkrepljivao činjenicu da bi jedna predpostavljena žrtva mogla<br />
svedočiti u posebnom slučaju416.<br />
Koncentrišući svoju pažnju <strong>sa</strong>mo na svedočenja i ne pridajući važnost analizi<br />
dokumentovanih dokaza, Apelaciono veće dolazi do osporavajućih zaključaka bar što se tiče<br />
nepovezanosti i protivrečnosti. Osim toga, mada otkriva izvesne nesuglasice i omaške prvostepenog<br />
veća Apelaciono veće se zadovoljava njegovim reagovanjem, usvajajući da nema nekih<br />
razmimoilaženja u njihovim zaključcima. Što se mene tiče ja smatram da su kako Prvostepeno tako<br />
i Drugostepeno veće počinili ozbiljnu sudsku grešku u izučavanju pismenog i dokumentovanog<br />
dokazivanja, grešku koja će dakle imati teške posledice u nastavku sudske procedure. Prema tome,<br />
na Revizionom veću je da obuhvati u razmatranju predhodne zaključke počevši od zaključaka<br />
analize jedne nove činjenice i to, da bi se izbegla sudska greška. Ali treba li još da se Reviziono<br />
veće meša u ispitivanje dokumenata, svedočenja, suđenja i presude.
9. Analiza argumenata novih svedoka u revizionoj istrazi<br />
U okviru svog zahteva za reviziju , vezano za zbivanje u Pionirskoj ulci, Okrivljeni je<br />
istakao izjave svedoka 1, 3, 4, 5 kao i druge informacione elemente koji imaju direktni dodir <strong>sa</strong><br />
ispravnim <strong>sa</strong>gledavanjem dokaza417. Svedok 1, koji je jedan stari policajac u Višegradu, navodi da<br />
je Milan lukić bio pozvan <strong>sa</strong> izvesnim njegovim kolegama na Kopito , kako bi obezbedili prolaz<br />
vozila na putu Višegrad – Sjemeće – Rogatica zbog napada muslimanskih vojnih snaga i njihovih<br />
pokušaja da ubijaju civilne osobe u autobusima i putničkim vozilima. Svedok br.1 navodi da se<br />
kopito nalazi na 10 do 15 kilometara od Višegrada. Priseća se jednog razgovora koji je vodio <strong>sa</strong><br />
zainteresovanim dva ili tri dana posle 14.06.1992. godine kada se on vratio <strong>sa</strong> Kopita u policijsku<br />
stanicu u višegradu 418. Svedok 3 potvrđuje u svojoj izjavi da je u vreme incidenta u Pionirskoj<br />
ulici, isti bio u Kopitu, izvan Višegrada kada je čuo glas Milana Lukića na policijskoj motoroli 14. i<br />
15. juna 1992. godine419. Svedok 4 je supruga jednog bivšeg borca prisutnog na mestu dešavanja<br />
zlodela. Ona tvrdi da joj je pre smrti muž govorio o ulozi Milana Lukića u događajima. On joj je<br />
govorio o incidentima u Pionirskoj ulici i na Bikavcu za koje je on optužen kao glavno odgovorno<br />
lice. On je dodao da je Milan Lukić nevin čovek koji nije bio prisutan na dva navedena mesta 14. i<br />
27. juna 1992. godine. Ona potvrđuje u svojoj izjavi da joj je njen muž priznao pre svoje smrti da je<br />
bio „glavni odgovorni za počinjena zlodela u Pionirskoj ulici“ i da Milan Lukić nije bio prisutan pri<br />
incidentu dana 14.06.1992. godine 420. Svedok br.5, javni tužilac u Bosni i Hercegovini, je naveo,<br />
što se njega tiče „nije imao nikada nijednu vest povodom učešća Milana Lukića pri zlodelima u<br />
Višegradu 1992.“421. Okrivljeni se takođe poziva na izvesne dodatne dokazne elemente koji upliću<br />
svedoka Husu kurspahića u počinjavanje ratnih zlodela protiv civilnih lica tvrdeći <strong>sa</strong> punim pravom<br />
da bi ta činjenica morala da se uzme u razmatranje422.<br />
Ako većina svedoka osporava prisustvo milana Lukića u incidentu u Pionirskoj ulici i<br />
potkrepljuju informacije <strong>sa</strong>držane u dokumentu 1D25 i u svedočenjima Odbrane , njihovi<br />
informacioni <strong>sa</strong>držaji ne mogu ni u kom slučaju biti razmatrani kao prosti dodatni dokazi o<br />
pitanjima već raspravljanim prethodno na dva sudska veća423. U stvarnosti ova svedočenja <strong>sa</strong>drže<br />
odlučujuće informacije za produžetak sudskog postupka424 i zaslužuju da budu ozbiljno<br />
analizirane. osim toga smatram da bi Reviziono veće moralo ispitati na iscrpan način upletenost<br />
svedoka Huse kurspahića u činjenju ratnih zločina protiv civilnih žrtava u ratnom periodu. Takva
analiza bi omogućila da se odbaci njegovo svedočenje i tako izbegne čitava serija nepodudarnosti i<br />
netačnosti u izvođenju dokaza protiv Okrivljenog. Oslanjajući se na veoma veliki deo autentičnosti<br />
izvesnih činjenica i pouzdanosti svedočenja na bazi <strong>sa</strong>mo jednog svedoka, i Prvostepeno i<br />
Drugostepeno veće su počinili jednu nepopravljivu sudsku grešku pri razmatranju dokaza krivice<br />
koja je izazvala štetne posledice za produžetak sudske procedure. Tako su okrivljenom uprkos<br />
nesigurnih dokaza vezanih za njegovo prisustvo na mestu incidenta bili pripi<strong>sa</strong>ni počinjeni zločini<br />
za koje nema dokaza van svake razumne sumnje o njegovoj krivici.<br />
Osim toga, dokaz identiteta ubijenih osoba kao i tačan broj žrtava nisu bili ozbiljno ispitani ni od<br />
strane prvostepenog veća ni od Drugostepenog. Ustvari sudski dokaz takvih pripisivanja se zasniva<br />
u velikom delu na kazivanje pozvanih svedoka čija svedočenja stvaraju veliku sseriju netačnosti i<br />
suprotnosti. Tim povodom želim izneti da je teret na Okrivljenom da dostavi dokazna dokumenta<br />
svojih zahteva425. Reviziono veće mora prihvatiti da ispita relevantnost svih potraživanja.<br />
Ograničavajući se da okrivnjeni nije potkrepio svoje sumnje vezane za uplitanje svedoka Huse<br />
Kurspahića u činjenju ratnih zločina, Reviziono veće je propustilo svoju obavezu da izvrši<br />
predhodno ispitivanje ovog sudskog dosijea426.<br />
Tako u smislu člana 26 Statuta i člana 146 Pravilnika, jedna nova činjenica se javlja <strong>sa</strong><br />
potpuno novim informacionim elementom težeći da dokaže jednu novu činjenicu koja nije bila na<br />
rasppolaganju pri sudskoj proceduri kod Prvostepenog i Drugostepenog veća427. Treba podsetiti da<br />
veće može prihvatiti revizioni zahtev kada mu se dostavi neka činjenica sposobna da promeni<br />
presudu428 i kada veće smatra da postoji razlog da se izvrći revizija postupka jer umešanost<br />
priložene činjenice može biti takva da je njeno nepoznavanje prouzrokovalo sudsku grešku429.<br />
U ovom slučaju mišljenja <strong>sa</strong>m ne <strong>sa</strong>mo da iznešena pitanja imaju direktan uticaj na<br />
zasnivanje sudskog spora već takođe se izjašnjavam da je nepoznavanje takvog dokaznog<br />
dokumenta prouzrokovalo tešku sudsku grešku <strong>sa</strong> teškim posledicama. Iz tog razloga smatram da bi<br />
novi dokazni elementi nevinosti dostavljeni od strane Okrivljenog mogli biti uzeti u razmatranje po<br />
osnovu člana 146 Pravilnika jer njihova releventnost i uticaj na osnov spora prevazilazi<br />
poznavanje nove činjenice ili potpuno zahtevanu marljivost430.
Da bi se izveo zaključak o gore navedenim događajima, posebno nastojim privući pažnju na iskaze<br />
svedoka br.4 koji tvrdi da je njen muž njoj rekao da je on odgovoran za zlodela i da Milan Lukić tu<br />
nije bio prisuta. Na Revizionom veću je da Ono lično <strong>sa</strong>sluđa ovog svedoka Okrivljenog br.4, koji<br />
daje potpuno novu predstavu o učešću Milana Lukića. To zavisi od kredibiliteta jednog Revizionog<br />
veća.<br />
C. Incident na Bikavcu<br />
1. Uverljivost svedoka<br />
Prvostepeno i Drugostepeno veće su zaključili da je odo 27.06.1992. godine, jedna grupa<br />
naoružanih ljudi među kojima je bio i Milan Lukić, zatvorila oko 60 civilnih osoba muslimanske<br />
veroispovesti u kuću Mehe Aljića koja se nalazi u četvrti Višegrada Bikavac a posle toga su pucali<br />
na kuću i bacili bombe da bi je na kraju zapalili431. Prvostepeno veće je osudilo Milana Lukića za<br />
ubistvo najmanje 60 muslimanskih civila, okrutno ponašanje kao kršenje običaja i prava ratovanja,<br />
nehumana dela kao zločine protiv čovečnosti protiv Zehre Turjačanin , jedine preživele pogubljenja,<br />
progon i zločin protiv humanosti za uništenje kuće Mehe Aljića.432.<br />
U okviru svoje presude, Apelaciono veće je imalo ambivalentan pristup u najmanju ruku, da<br />
ne kažem kontradiktoran. Zaista u početku Apelaciono veće podseća da je Pretresno veće počinilo<br />
sudsku grešku izostavljajući da objasni zašto je prihvatilo kao verodostojna svedočenja svedoka<br />
VG119 i VG094 jer su oni učestvovali u udruženju predvođenom od strane Bahire Hasečić433.<br />
Zatim u drugom delu ono je ubeđeno da kredibilitet svedoka VG094 i VG119 nije doveden u<br />
pitanje njihovim učešćem u navedenom udruženju i da sudska greška prvostepenog veća nije imala<br />
uticaja na odvijanje sudskog postupka434.<br />
Tako, kada albeno veće analizira uticaj greške pretresnog veća, ono znatno umanjuje njen<br />
značaj435. Veoma je začuđujuće, mada Apelaciono veće vodi računa o činjenici da su VG094 i<br />
VG119 bili upleteni u udruženje koje vodi Bahira Hasečić, da konstatuje da ne postoje indikacije<br />
da je svedok VG119 bio član udruženja ili da je primio bilo kakvu nadoknadu437. Vodeći računa o<br />
ovim činjenicama apelaciono veće donosi odluku da jedan razumni sudija nebi mogao zaključiti da<br />
pripadnost navedenom udruženju na Vg119. Zatim kada se osvrće na situaciju svedoka VG094
Apelaciono veće uočava da, mada je svedok VG094 bio član udruženja i da je primio novac koji je<br />
proisticao iz njegovog statu<strong>sa</strong> žrtve silovanja438 Apelaciono veće je uvereno da ta činjenica nije<br />
imala nikakvog uticaja kod njegovog svedoćenja.<br />
Što se mene tiče, začuđen <strong>sa</strong>m da jedan razuman sudija može doći do takvih zaključaka<br />
nakon izražavanja izvesnog stepena sumnje u ova svedočenja.Vezano za takve konstatacije, zar nebi<br />
bilo logičnije da Drugostepeno veće odbaci svedočenje VG094 i VG119 kao nepouzdano ili čak<br />
sumnjivo.<br />
Stvar je još intere<strong>sa</strong>ntnija kada Pretresno veće ignoriše sve nedoslednosti <strong>sa</strong>držane u<br />
svedočenjima VG058, VG094 i VG119 koja izazivaju sumnju čak i na postojanje incidenta na<br />
Bikavcu439. Ustvari, jasno je da svedoci VG119 i VG058 nisu bili sposobni da odrede mesto kuće<br />
Aljića na jednoj staroj fotografiji440. I osim toga, svedočenje VG058 se razmimoilazi <strong>sa</strong><br />
svedočenjem Zehre Turjačanin u vezi <strong>sa</strong> tačnim mestom kuće u noći u kojoj se dogodio požar441.<br />
U tom smislu opisi svedoka Vg119 u pogledu položaja kuće u svojoj izjavi jasno se razlikuje <strong>sa</strong><br />
njegovim svedočenjem u sudnici442 i to bez uzimanja u obzir da su svedočenja VG049 i VG119 u<br />
pogledu događaja posle požara neprihvatljiva iako su navedena svedočenja pokazala da su bili<br />
zajedno u svakom trenutku443. Treba vrednovati svedočenje VG119 da kada je prolazila pored<br />
zapaljene kuće Aljića ona je osećala miris zapaljenog ljudskog tela, nasuprot tome VG049 se ne<br />
seća jednog takvog prizora koga bi normalno trebala da zadrži u sećanju zauvek ako ga je uočila.<br />
Uprkos ovih kontradikscija, Apelaciono veće pokazuje uverenje da prvostepeno veće nije<br />
počinilo grešku prihvatajući svedočenje VG058 uprkos činjenici da ovaj svedok i Zehra Turjačanin<br />
nisu mogli ustanoviti položaj kuće Aljić na ppotpuno istom mestu444. Najzad Apelaciono veće<br />
konstatuje da se Prvostepeno veće nije obaziralo na razliku svedočenja između VG119 i VG049<br />
povodom njihovog sećanja na događaje posle požara445 i da ono nije zasnovalo svoje zaključke na<br />
<strong>sa</strong>mom prisustvu za vreme požara svedoka VG049 i VG119 već na tome što prihvata neoborive<br />
dokaze svedočenja Zehre Turjačanin, CV2, VG035, VG058 i VG115446. U svetlu svih dokaza<br />
potpuno je sporno da jedan iole <strong>sa</strong>vestan sudija može da prihvati ovaj skup svedočenja kao<br />
„neoborive dokaze“447 nastanka požara dok je razlika u izjavama tako očigledna.
a) Identifikacija Milana Lukića od navedenih svedoka<br />
Dok su za vreme sudskog spora pred prvostepenim većem svedoci VG058, VG094, VG115<br />
i VG119 imali teškoće da identifikuju Okrivljenog Milana Lukića u <strong>sa</strong>li za <strong>sa</strong>slušavanje i da je <strong>sa</strong>mo<br />
veće konstatovalo ove teškoće pri <strong>sa</strong>slušanju448 ono zaključuje da Zehra Turjačanin, VG058,<br />
Vg094, VG115 i VG119 su bili sposobni da prepoznaju Milana Lukića u noći požara na<br />
Bikavcu449. Apelaciono veće, što se njega tiče, podseća da ako su identifikacije u sudnici<br />
dozvoljene , mora im se dodeliti mala ili nikakva dokazna vrednost450, zaključujući tako da su<br />
svedoci ranije dovoljno poznavali Milana Lukića da bi isti bili u mogućnosti da ga prepoznaju u<br />
incidentu koji se desio na Bikavcu451.<br />
I. Zehra Turjačanin<br />
Uprkos više kontradikcija i nemogućnosti da prepozna okrivljenog u <strong>sa</strong>li za <strong>sa</strong>slušanje452,<br />
Prvostepeno veće je uvažilo njeno svedočenje u celikao koherentno i verno. Veće tako zaključuje da<br />
je Zehra Turjačanin poznavala Milana Lukića pre rata iz činjenice da su pohađali istu školu454 i da<br />
je videla okrivljenog u dva navrata, jednom u junu 1992. godine u kući jednog komšije i drugi put u<br />
fabrici „Alhos“ pre nego što ga je ponovo videla u kući Aljić pri incidentu na Bikavcu 455.<br />
Što se tiče susretanja u Školi u istom periodu456 veoma je začuđujuće da je prvostepeno<br />
veće moglo izvesti takve zaključke , jer je i ono <strong>sa</strong>mo smatralo da je ispitivanje školskih dosijea<br />
pokazalo izvesno razmimoilaženje u datumima i nije pokazivalo tačnim njihovo pohađanje škole u<br />
istom periodu457. Uostalom, u izjavama rođenog brata Zehre Turjačanin , Dževada Turjačanina,<br />
bilo je navedeno da nijedno od ovo dvoje nisu poznavali Milana Lukića pre ratnih zbivanja458.<br />
Što se tiče Apelacionog veća ono se oslanja na činjenicu da školska dokumenta pokazuju da<br />
je Zehra Turjačanin učila školu u školi „Ivo Andrić“ u trajanju od tri godine i da je napustila ovu<br />
školsku ustanovu u trenutku kada je Milan Lukić tu počeo svoje školovanje459. Na takav način<br />
mada tvrdi da je Zehra Turjačanin bila zbunjena povodom završavanja četvrtog razreda
srednjoškolskog obrazovanja, Apelaciono veće smatra da Ptvostepeno veće nije počinilo sudsku<br />
grećku prilikom procenjivanja dokaza460. Ono se takođe osvrće na kontradikcije između<br />
svedočenja zehre Turjačanin i njenog brata461 ograničavajući se na tvrdnju da je u takvim<br />
okolnostima shavtljivo da prvostepeno veće daje prednost svedočenju zehre Turjačanin u odnosu na<br />
svedočenje njenog brata, kako bi na kraju zaključilo da Milan Lukić nije dokazao da je Prvostepeno<br />
veće počinilo sudsku grešku u tom pogledu462.<br />
Suočeno <strong>sa</strong> takvim nepreciznostima i kontradikcijama bilo bi ptikladnije za Žalbeno veće da<br />
daje težinu informacijama <strong>sa</strong>držanim u školskom dosijeu umesto što to obrazlaže <strong>sa</strong> nepreciznim<br />
tvrdnjama pribavljenim od Zehre Turjačanin. Osim toga kakobi se proverila autentičnost vezija koje<br />
su dali dva brata, zar nebi trebalo uporediti dva svedočenja da odredi nedoslednosti i razloge koji bi<br />
mogli odrediti takve kontradikcije ? Takav raskorak se nije smeo olako shvatiti jer osporava sve<br />
verzije svedočenja Zehre Turjačanin i njenu mogućnost da prepozna Okrivljenog u dva navrata u<br />
junu 1992. godine 463. Pokušavajući da <strong>sa</strong>zna istinu da bi se ona bolje prikazala, rezonovanje<br />
apelacionog veća nebi bilo u poziciji da se udalji od istine čineći apstrakciju svake logike. Ako, kao<br />
što to potvrđuje apelaciono veće, težina za odobravanje identifikacije u traumatskim<br />
okolnostima464 jeste faktor koji može biti zasnovan na motivi<strong>sa</strong>nom mišljenju i brižljivo<br />
artikuli<strong>sa</strong>n da podrži navedenu identifikaciju465. Rekao bih da je <strong>sa</strong>mo ovaj pristup izveden<br />
<strong>sa</strong>vesno. Mišljenja <strong>sa</strong>m da Prvostepeno veće nije uzelo u obzir jedan takav faktor i ne izgleda da je<br />
pribavilo potkrepljujuće mišljenje kao potvrdu jedne takve identifikacije. To je po mom mišljenju<br />
negativan uticaj na pouzdanost dokaza jer je sposobnost da se prepozna Milan Lukić bila osnovana<br />
na mršavom izlaganju navedenom deset godina ranije u traumatskom stanju466 koje je imal za<br />
posledicu kontradiktorne ili bar nekoherentne izjave468.<br />
Što se tiče određivanja težine identifikacije u sudnici, ako se zasniva kao što to potvrđuje<br />
Apelaciono veće na diskrecionom pravu Prvostepenog veća469 mora se ustvrditi da nesposobnost<br />
identifikovanja jednog Okrivljenog pri <strong>sa</strong>slušanjima može biti razlog za odbacivanje identifikacije<br />
od jednog svedoka470. U tom smislu u svakom slučaju je iznenađujuće da uprkos neuspeha u<br />
identifikaciji Optuženog, Apelaciono veće smatra kao opravdanom činjenicu da se izjašnjava na<br />
jednom takvom svedočenju472. Što se mene tiče, smatram da je Prvostepeno veće ne <strong>sa</strong>mo počinilo<br />
sudski prestup kada se nije obaziralo na neuspeh identifikacije Okrivljenog već je lišilo svoje<br />
sudsko rezonovanje bilo kakve srži kada je propustilo da uspostavi vezu između svih
kontradiktornosti i nepodudarnosti <strong>sa</strong>držanih u svedočenju Zehre Turjačanin. Pokazujući se<br />
uverenim u relevantnost pristupa prvostepenog veća473 Drugostepeno veće usvaja ovu sudsku<br />
grešku koja će imati značajne implikacije za Optuženog.<br />
II. VG058<br />
Uprkos činjenici da je Prvostepeno veće otkrilo izvesne anomalije u analizi identifikacionog<br />
dokaza svedoka VG058 i VG115, usmeravajući se da zadrži ova svedočenja <strong>sa</strong> opreznošću474 veće<br />
tvrdi da svedoci VG058 i VG115 ranije dovoljno poznavali Milana Lukića da bi ga mogli<br />
prepoznati kao učesnika u incidentu na Bikavcu475.<br />
U tom smislu, ako nije sporno to da je svedok VG058 poznavao Milana Lukića pre incidenta476,<br />
umesto toga nepodudarnosti u izjavama ovog svedoka što se tiče prisustva Okrivljenog pri<br />
navedenom incidentu, bi mogle zaslužiti jednu vrstu posebne pažnje od strane Prvostepenog veća.<br />
Ustvari VG058 ne pominje Optuženog tokom svog prvog svedočenja 1992. godine, ona se osim<br />
toga ponela na neodređen način pri unakrsnom ispitivanju po pitanju zbivanja na Bikavcu477 i po<br />
pitanju njenog opi<strong>sa</strong> što se tiče prisustva okrivljenog u incidentnoj noći koji su se pokazali<br />
ne<strong>sa</strong>glasni478. Iako je Pretresno veće <strong>sa</strong>slušalo svedočenje VG058 <strong>sa</strong> opreznošću479 ono je u<br />
svakom slučaju presudilo da je navedeni svedok identifikovao Okrivljenog kao učesnika incidenta<br />
na Bikavcu480 što po meni proističe iz sudske greške u proceni.<br />
Drugostepeno veće što se njega tiče , mada potpuno uviđajući razmimoilaženja pri svedočenjima<br />
VG058, ne<strong>sa</strong>glasnosti <strong>sa</strong> izjavama od strane Zehre Turjačanin481 i nejasnim i nepoverljivim<br />
karakterom njenih odgovora pri unakrsnom ispitivanju 482 smatraće da je Prvostepeno veće dobro<br />
identifikovalo ova razmimoilaženja483. Veće je tim povodom odlučilo da je svedočenje VG058<br />
bilo prihvaćeno <strong>sa</strong> opreznošću i da je bilo korišćeno <strong>sa</strong>mo za potkrepljivanje ostalih svedoka484.<br />
Što se mene tiče mogu <strong>sa</strong>mo da osuđujem takvo rezonovanje kome nedostaje koherentnost,<br />
jer, potpuno otkrivajući nepreciznosti svedočenja, Drugostepeno sudsko veće čini apstrakciju<br />
razmimoilaženja. Ako je oprez Prvostepenog veća takav kao što je naveden od Drugostepenog veća
i faktor je koji sse uzima u obzir u slučaju sumnje, ono ni u kom slučaju ne može biti uzeto u obzir<br />
kao izgovor za potkrepljivanje verodostojnosti svedočenja osim da ih odbaci.<br />
III. VG115<br />
Prvostepeno veće će imati slično obrazloženje u pogledu svedočenja VG115 oslanjajući se<br />
na njegovu izjavu, dok, isto kao u sudskom sporu Vasiljević njegovo svedočenje je <strong>sa</strong>državalo puno<br />
nedostataka jasnoće i dvosmislenosti485. Tako, uprkos konstatacija Prvostepenog veća vezano za<br />
činjenicu da svedok nije bio potpuno ja<strong>sa</strong>n pri njegovom unakrsnom ispitivanju486 i uprkos<br />
činjenici da je njegova identifikacija bila odbačena povodom Sredoja Lukića pri istom incidentu,<br />
njegovo svedočenje će se uzeti u obzir da potvrdi prisustvo Milana Lukića u incidentnoj noći. Pitam<br />
se, vezano za ove činjenice, da li bi bilo prihvatljivije i logičnije da Prvostepeno veće ima isti stav<br />
povodom dvoje Okrivljenih. Potvrđujući ovo razmimoilaženje na bazi jedne izvesne opreznosti i na<br />
dokazu drugih svedočenja487 zar nije povređeno pravo na pravičan sudski proces Osuđenog?<br />
Zabrinjavajuće je da Drugostepeno veće ne nalazi nikakvu sudsku grešku tim povodom,<br />
zaključujući da je prvostepeno veće dobro uočilo anomalije dokaza svedoka VG115 i analiziralo<br />
ova razmimoilaženja <strong>sa</strong> oprezom u svetlu drugih svedočenja488. Pri svemu tome, suprotno od oba<br />
veća , smatram da bi jedna takva analiza morala dovesti do jednog potpuno drugačijeg zaključka, do<br />
postojanja sudske greške u izvođenju dokaza.<br />
IV. VG094 i VG119<br />
Uprkos više konstatacija od <strong>sa</strong>mog Prvostepenog veća, ono je odlučilo da su VG094 i<br />
VG119 dovoljno predhodno poznavali Milana Lukića koje im je omogućavalo da ga prepoznaju<br />
kada je išao u njihovu kuću malo posle požara489. Ustvari prilikom unakrsnog ispitivanja, VG119<br />
nije mogao opi<strong>sa</strong>ti krug oko kuće Mehe Aljića na fotografiji snimljenoj iz vazduha490 i
prvostepeno veće tom prilikom usvaja da fotografija ne daje nikakvu vidljivu strukturu koju bi<br />
VG119 mogao identifikovati491. Ono takođe ne smatra da bi mu reme koje je VG119 proveo <strong>sa</strong><br />
Zehrom Turjačanin u mestu Okrugla i međeđa omogućilo da u<strong>sa</strong>glasi svoje svedočenje da bi ga<br />
uokvirilo <strong>sa</strong> svedočenjem Zehre Turjačanin492. Veće dakle zaključuje da su svedočenja svedoka<br />
VG094 i VG119 verodostojna i u velikom delu u skladu jer široko potvrđuju priču Zehre<br />
Turjačanin, razlog zbog koga Veće pridaje značajan obzir njihovom svedočenju493.<br />
Mada se Drugostepeno veće poziva na činjenicu da je Prvostepeno veće moglo počiniti<br />
sudsku grešku propuštajući da objasni razloge koji su motivi<strong>sa</strong>li prihvatanje kao verodostojna<br />
izvesna svedočenja, ono tvrdi da takva sudska greška nije uticala na presudu Prvostepenog veća<br />
potvrđujući tako njihove zaključke uključujući i identifikaciju Milana Lukića povodom incidenta na<br />
Bikavcu494. Dakle potpuno potvrđujući suđenje Prvostepenog veća, Apelacikono veće je odbacilo<br />
argumente Milana Lukića povodome Zehre Turjačanin, VG058 i VG115 495 ne obazirzći se na<br />
konstatacije ni dodatna ispitivanja koja bi zasluživala po mom mišljenju, odgovarajuću pažnju <strong>sa</strong><br />
njihove strane. Suprotno vođenoj proceduri, smatram da su čak izjave svedoka protiv alibija Milana<br />
Lukića <strong>sa</strong>me po sebi vrlo ograničene496. Zasnivajući se isključivo na svedočenjima Zehre<br />
Turjačanin, VG058, VG115, VG094 i VG 119 dva sudska veća su počinila očiglednu sudsku grešku<br />
pri vrednovanju dokaza. Odsustvo koherentnosti i verodostojnosti u izjavama svedoka moralo bi<br />
jednog <strong>sa</strong>vesnog sudiju navesti da odbaci sva ova svedočenja iz razloga nedostatka kredibiliteta u<br />
interesu koherentnosti i ustanovljavanja istine.<br />
b) Svedoci alibija Milana Lukića<br />
MLD2 se nalazio na listi svedoka koga je Milan Lukić naveo za izlaganje svoje odbrane<br />
alibijem. Naime isti se nalazio <strong>sa</strong> svojim roditeljima u selu Rujište od 26. do 29. juna 1992. godine.<br />
Međutim odbrana Milana Lukića nije ga pozvala497. MLD10 se takođe pripremao da svedoči<br />
povodom događaja u junu 1992. po kojima će MLD2 takođe biti <strong>sa</strong>slušan, pri svemu tome,<br />
Optuženički tim se usprotivio iz razloga da MLD10 nije bio na listi svedoka incidenta na<br />
Bikavcu498. Prvostepeno veće je ipak odobrilo Odbrani da izvrši ispitivanje MLD10 o alibiju<br />
povodom događaja na Bikavcu, ovlašćujući takođe Optuženički tim da dostavi dokazne elemente za
opovrgavanje iznetih činjenica od strane svedoka Odbrane499. Mld10 je izjavio da su mu njegov<br />
otac i brat kazali da su krajem juna 1992. godine proveli tri ili četiri dana kod roditelja Milana<br />
Lukića na Rujištima500 i da je Milan Lukić takođe bio tamo i pripremao je jagnje na ražnju za njih<br />
da bi proslavili praznik Vidovdan501.<br />
c. Smrt predpostavljenih žrtava<br />
Nakon upoznavanja <strong>sa</strong> sveočenjima Zehre Turjačanin, VG058 i VG115 Prvostepeno veće je<br />
prihvatilo ova svedočenja kao uveravajuća zaključujući da je makar 60 žrtava bilo ubijeno u<br />
incidentu na Bikavcu502. Pri svemu tome, neizvesnosti koje okružuju ova ubistva, ista ne mogu biti<br />
dokazana izvan svake razumne sumnje čineći evidentnim neizvestan karakter ovakvih tvrdnji.<br />
Ustvari, prema svedoku Mašoviću iz Optuženićke ekipe, 317 tela koja su ekshumirana na 67 mesta<br />
u Višegradu, nijedno od njih nema povezanosti <strong>sa</strong> incidentom na Bikavcu503. Svedok ekspert<br />
Jenkins je izjavio da, ako je postojao požar u kući Aljić u kome je umrlo 60 osoba, morali su<br />
postojati tragovi na zemljištu504. Sa druge strane što se tiče 11 žrtava koje su identifikovane po<br />
imenu, Milan Lukić ističe da postoji jedna ozbiljna sumnja da su te žrtve postojale jer nisu imale<br />
matični broj )JMBG, njihova tela nikada nisu pronađena i nijedan izvod iz knjige umrlih nije bio<br />
izdat505. On se dakle vraća na identitet četiri od ovih žrtava precizirajući da su neke od njih još<br />
uvek žive a da u drugim slučajevima, ne<strong>sa</strong>glasnost u pi<strong>sa</strong>nju njihovog imena i prezimena usmerava<br />
na reference drugih osoba506. Ustvari za četiri žrtve : Sada Turjačanin, Dulka Turjačanin¸ Dehva<br />
Tufekčić i En<strong>sa</strong>r Tufekčić, milan Lukić iznosi dodatne argumente. Jasno je da za utvrđivanje smrti<br />
ovih osoba, jedini dokaz koji je postojao jesu informacije dobijene od strane eksperta Eva Tabeau u<br />
tabeli o žrtvama Optuženičkog tima i svedočenjima Zehre Turjačanin,VG058 i VG115 čija<br />
verodostojnost po mom uverenju je ozbiljno dovedena u pitanje507. Iz tog razloga nije začuđujuće<br />
ustvrditi da tu može biti razmimoilaženja i iskrivljenosti protivno onome što je smatrano kao<br />
uveravajući i verodostojni element.<br />
Apelaciono veće se na okrutan način suprotstavlja argumentima Okrivljenog tvrdeći da Milan Lukić<br />
nije uspeo da pokaže da je Prvostepeno veće počinilo sudsku grešku u oceni dokaza protiv<br />
njega508. Ne osvrćući se više na izvesna pitanja koja zaslužuju znatno dublju analizu, ono se<br />
ograničava da opovrgne jedan po jedan svaki od ovih argumenata. Ono tako potvrđuje da
prvostepeno veće nije bilo bazirano na popisu žrtava Optuženičke ekipe da bi se odredio identitet<br />
žrtava u incidentu na Bikavcu509. Osim toga, nezavisno do činjenice da je Milan Lukić ikzrazio<br />
pravo da ospori svaku nedovoljnu identifikaciju žrtava iz Optuženičkog akta , Apelaciono veće je<br />
uvereno da Optuženički akt nije falsifikovan. Apelaciono veće podseća da u izvesnim slučajevima<br />
širina navedenog zlodela čini nemogućim da se zahteva jedan visok stepen preciznosti svakog<br />
pitanja u okviru identifikovanja žrtava. Veće se osim toga poziva na predpostavljajući karakter<br />
tvrdnji svedoka Mašovića precizirajući da su njegove tvrdnje teško zamislive jer bi one bile<br />
suprotne svedočenjima stotinama osoba510. Apelaciono veće takođe osporava svedočenje eksperta<br />
Jenkin<strong>sa</strong>511 precizirajući da je ovaj takođe potvrdio da nijedna studija mesta zlodela nikada nije<br />
bila izvršena i da posledično tome nije bilo nikakvog sredstva da se <strong>sa</strong>zna šta se desilo512. Toliko<br />
neizvesnosti koje bi morale po mom uverenju privući pažnju sudija o nemogućnosti da se izjasne<br />
iznad svake razumne sumnje na postojanje jednog takvog događaja.<br />
Pri svemu tome, Apelaciono veće ocenjuje, da naspram nemogućnosti za svedoka Jenkin<strong>sa</strong><br />
da definiše na izvestan način postojanje jednog takvog požara513 jedan <strong>sa</strong>vestan sudija ne dovodi u<br />
pitanje relevantne dokaze očevidaca (VG058, VG115, Zehre Turjačanin) koji bi mogli potvrditi, po<br />
Veću, smrt bar 60 osoba za vreme požara514. Zatim na jedan čudnovat način , ono povezuje svoje<br />
rezonovanje <strong>sa</strong> 11 žrtava koje su bile identifikovane515 precizirajući da iz činjenice da su ove žrtve<br />
pripadale grupi od 60 žrtava, Milan Lukić nije uspeo da opovrgne da je prvostepeno veće počinilo<br />
sudski prestup bazirajući se na dokazu svedoka očevidaca zlodela.<br />
Drugostepeno veće će konačno analizirati dodatne argumente Milana Lukića povodom smrti<br />
četiri identifikovane žrtve. Što se tiče Sadete Turjačanin, ono navodi da se prvostepeno veće<br />
baziralo na dokazu eksperta Tabeau prihvatajući da navedena osoba u Optuženičkom aktu kao Sada<br />
Turjačanin je u stvari bila Sadeta Turjačanin516 stim što je potpuno uvereno da je Sada Turjačanin<br />
poginula u incidentu517. Tim povodom Apelaciono veće tvrdi da se Milan Lukić ograničava na<br />
ponavljanje argumenata koji su bili odbačeni pri prvostepenom suđenju ne dokazujući sudsku<br />
grešku koja bi mogla opravdati intervenciju Drugostepenog veća.<br />
Što se tiče smrti Dulke Turjačanin u požaru na Bikavcu518, Milan Lukić ističe da je Dulka<br />
Turjačanin još uvek živa i da je Prvostepeno veće počinilo sudsku grešku odbacujući njegov zahtev<br />
da imenuje jedan „nezavisni tim za ispitivanje zakonitosti“519 da bi se istražila ta mogućnost.
Apelaciono veće će odbaciti takvu proveru smatrajući da pri odsustvu drugog dokaza ova tvrdnja ne<br />
zaslužuje proveru tačnosti. Na kraju u pogledu različitih pi<strong>sa</strong>nja njihovih imena Dehva Tufekčić i<br />
En<strong>sa</strong>r Tufekčić520 (Em<strong>sa</strong>r i Džehva)521 Apelaciono veće smatra da je Prvostepeno veće podrobno<br />
ispitalo ove različitosti u imenima kada je kostatovalo da su bile među žrtvama na Bikavcu522.<br />
Pošavši d ovih tvrdnji Apelaciono veće smatra da Milan Lukić nije uspeo da dokaže da je<br />
Prvostepeno veće počinilo sudsku grešku u tom pogledu 523.<br />
Pored svega tvrdim da, nasuprot takvim odudaranjima u imenima žrtava, Drgostepeno veće<br />
bi moralo potkrepiti svoju procenu <strong>sa</strong> opipljivim dokazima a ne prostim iskazima svedoka.<br />
Ispitujući argumente okrivljenog <strong>sa</strong> izvesnom olakošću i potvrđujući analizu Prvostepenog veća kao<br />
lišenu bilo kakve sudske greške 524 Apelaciono veće odbacuje još jednom istragu Okrivljenog a da<br />
ne izvrši dublju proveru činjenica.<br />
2. Argumenti novih svedoka u zahtevu za reviziju<br />
Prilikom revizionog postupka Okrivljeni je nastojao da pokuša izneti nove dokazne<br />
elemente koji omogućavaju da se ospore zaključci Prvostepenog veća i Apelacionog veća. Mora se<br />
potvrditi da u revizionoj proceduri odbrana dostavlja nove činjenice. Kako bi trebalo činiti da se<br />
iznesu novi dokazni elementi bez osporavanja svih nepodudarnosti činjenica već navedenih i najzad<br />
da se uključe novi dokazni elementi u okviru nosih činjenica. Uostalom,zar nije uloga Revizionog<br />
veća da ospori zbir zaključaka prvostepenog i Apelacionog veća svodeći to na globalnu sudsku<br />
grešku procenjivanja dokaza i da tako započne postupak od nule? Većina sudija prisutnog<br />
Revizionog veća je više volela da potvrdi ceo postupak i zaključi da nema novih činjenica.<br />
Uprkos takvom potupku za kojim ja žalim, u svakom slučaju, potrebno je povratiti se na<br />
argumente Odbrane. Kao potvrdu zahteva za reviziono istraživanje, Milan Lukić je dostavio izjave<br />
svedoka 1, 3 , 4 i 5 kao i zahtev za istragu protiv Bakire Hasečić <strong>sa</strong>držan u anksu 5 svog zahteva.<br />
Vezano za svedoka 1, bićeg poslicajca iz Višegrada u vreme rata, on u svojoj izjavi potvrđuje da je<br />
primio jedan izveštaj jedne grupe koja je boravila u hotelu Višegrad koji <strong>sa</strong>drži imena : Dragan
Savić, Alek<strong>sa</strong>ndar Šimšić i Mitar Knežević a koji su bili odgovorni za izvršena zlodela na Bikavcu i<br />
da Milan Lukić nije pripadao ovoj grupi526.<br />
U svojoj izjavi svedok 3 otkriva <strong>sa</strong> jedne strane, da nije video Milana Lukića u Višegradu na<br />
dan 27.06.1992. jer nije bio tu prisutan i <strong>sa</strong> druge strane, on priznaje da je čuo istog dana jedan<br />
razgovor u hotelu Višegrad između Dragana Savića, Mitra Kneževića , Sime, Mila Lakića i<br />
Dragana Lakića, gde su se ovi poslednji hvalili da su napadali muslimanske kuće na Bikavcu u toku<br />
tog dana527. Iz izjave svedoka 4 proističe da joj je njen muž priznao pre svoje smrti da je Milan<br />
Lukić bio nevin jer nije bio prisutan za vreme incidenta ali da nasuprot tome, njen muž je bio jedan<br />
od glavnih odgovornih za zlodela počinjena na Bikavcu528. Svedok br.5 Javni tužilac u Bosni i<br />
Hercegovini je naznačio što se njega tiče da „nikada nije imao dostavljanje bilo kakve informacije<br />
protiv Milana Lukića a u vezi njegovog učešća u činjenju zlodela u Višegradu 1992. godine“529.<br />
osim toga u instrukcionom zahtevu od 15.02.2001. godine ured Javnog tužioca distrikta višegrada<br />
traži sprovođenje istrage protiv Bakire hasečić za zlodela počinjena između 11. i 16. aprila 1992.<br />
godine nad srpskim civilima iz bosne kao i ponovno dostavljanje na dan 20.04.2001. godine<br />
krivične prijave protiv bakire hasečić Javnom tužiocu u Sarajevu530.<br />
Iz zbira svih ovih elemenata proističe da izjave svedoka 1, 3, 4 i 5 ne otkrivaju <strong>sa</strong>mo proste<br />
dodatne dokaze o pitanjima već predhodno raspravljenim531. Moje mišljenje je da ova svedočenja<br />
iako su u skladu <strong>sa</strong> predhodnim činjenicama532 (kao preciziram pre ovoga, morala bi zaslužiti da<br />
budu obrađena <strong>sa</strong> više amrljivosti) <strong>sa</strong>drže odlučujuće informacije za produžetak sudske<br />
procedure533. Što se tiče zahteva za istragu protiv Bakire Hasečić <strong>sa</strong>držanog u aneksu 5, ovaj<br />
dokument je od kapitalne važnosti jer on se ne vraća <strong>sa</strong>mo na povezanost Bakire Hasečić <strong>sa</strong><br />
navedenim svedocima534 već on ozbiljno uzrokuje verodostojnost i pouzdanost ovih<br />
svedočenja535. Treba podsetiti da Reviziono veće može odobriti revizioni zahtev kada mu se<br />
dostave potkrepljujuće činjenice koje mogu izmeniti sudsku odluku i kada ono smatra da postoji<br />
razlog da se sudski postupak preispita jer snaga činjenice može biti takva da bi njeno predhodno<br />
nepoznavanje izazvalo sudski prestup. Iz ovih razloga mišljenja <strong>sa</strong>m da bi ova pitanja zasluživala da<br />
budu preispitana na osnovu člana 146 pravilnika, jer ona idu dalje od pukog poznavanja nove<br />
činjenice ili željene marljivosti (nepristrasnosti).
D. Incidet u fabrici Varda 10.06.1992.<br />
U okviru revizione istrage, Odbrana Milana lukića će se vratiti na događaje koji su se<br />
odvijala 10.06.1992. ili oko tog datuma u fabrici Varda prouzrokujući smrt sedam civilnih žrtava<br />
muslimana iz Bosne 539. Prvostepeno veće na bazi dokaznih elemenata kojima je raspolagalo kao i<br />
na osnovu svedočenja izvesnih očevidaca je zaključilo krivicu Milana Lukića za ubistvo i krešenje<br />
zakona i običaja ratovanja i ubistvo kao zločin protiv čovečnosti za ubijanje žrtava koje su<br />
identifikovane kao Nusret Aljošević, Nedžad Bektaš, Ibrišim Memišević, Hamed Osmanagić,<br />
Mušan Čančar, Lutvo Tvrković i Sabahudin Velagić540. Kao što će Apelaciono veće podsetiti u<br />
svojoj presudi, dokazni elementi se zasnivaju po mišljenju većine (nadgla<strong>sa</strong>vanjem) na priloženim<br />
izjavama svedoka VG024 i VG042, oba svedoka su očevidci događaja 10.06.1992. godine541.<br />
U ovom stadijumu bez ulaženje u procenjivanje iskaza ključnih svedoka ovih događaja, da<br />
se primetiti, da dokazivanje od strane prvostepenog veća povodom pribavljenih činjenica za slučaj<br />
fabrika Varda, se zasniva na skoro isključivo iskazima dva svedoka VG024 i VG 042. Apelaciono<br />
veće će na taj način imati priliku da zauzme stav navodeći da je Prvostepeno veće bilo u boljem<br />
položaju da proceni potvrdnu vrednost dostavljenih svedočenja optužbe i podseća da ono tim<br />
povodom ima izvesno diskreciono pravo542. Tim povodom, o ovom incidentu Apelaciono veće će<br />
se prosto i čisto osloniti na zaključke Prvostepenog veća.<br />
Da bi se shvatili argumenti pribavljeni od Milana Lukića u njegovom revizionom postupku,<br />
na prvom mestu radi se o razumevanju osnova na kome su se bazirali Prvostepeno i Apelaciono<br />
veće suda na potpori njihovog rezonovanja koje je odvelo do zaključka krivice Milana Lukića u<br />
direktnu vezu <strong>sa</strong> događajima od 10.06.1992. Na oprvom mestu potrebno je detaljno analizirati<br />
izjave dva ključna svedoka na osnovu kojih se zasnivaju tvrdnje Prvostepenog veća potvrđene<br />
takođe od Apelacionog veća. Na drugom mestu biće potrebno razmotriti suprotne tvrdnje milana<br />
Lukića o verodostojnosti (kredibilitetu) ovih svedoka koji po njegovom mišljenju, ne mogu biti<br />
prihvaćeni kao istiniti vezano za pokazane nekoherentnosti pri njihovom svedočenju. Treća etapa će<br />
se <strong>sa</strong>stojati u tome da se istakne identitet sedam osoba žrtava ubistva i da se odrede nekoherentnosti
vezane za njihovu identifikaciju. Konačno, poslednji deo je da se pozovu novi svedoci koje navodi<br />
Milan Lukić u prilog svom zahtevu za preispitivanje i da se odredi da li ovi novi svedoci<br />
predstavljju novu činjenicu u sveukupnosti događaja.<br />
1. Ključni svedoci vezano za događaje u fabrici Varda<br />
a) Svedo VG024<br />
Prvi ključni svedok događaja je VG024, bivši radnik u toj fabrici koji je izjavio da se nalazio u<br />
fabrici kada je susreo Milana Lukića, koji je izgledao da dolazi iz pilane543. Prvostepeno veće je<br />
imalo priliku da analzira iskaz ovog svedoka pri njegovom glavnom ispitivanju od strane glavnog<br />
tužioca kao i pri unakrsnom ispitivanju.<br />
Pri njegovom ispitivanju svedok (ona) je navela da je vidla Milana Lukića da se povraća i<br />
vodi dve osobe. Milan Lukić je produžio do odeljenja poliranja gde je pokupio Hameda<br />
Osmanagića i Nusreta Aljuševića544. Izlazeći iz fabrike, Milan Lukić je preuzeo Ibrišima<br />
Memiševića na izlazu zatim je odveo pet ljudi prema strugari545. VG024 je izjavila da, pošto su bili<br />
odvedeni iz fabrike, ljudi su skinuli svoje radno odelo i Milan Lukić ih je odveo do Drine546.<br />
Svedok (ona) je ponovila da je ona i njen kolega koji ga je pratio bili izašli iz fabrike i videli su<br />
Milana Lukića kako postrojava ljude da ih ubije. Kada je svedok shvatila šta će se dogoditi ona je<br />
pobegao i zatim je čula duge rafalne pucnje. VG024 se vratila u fabriku posle ubistava i rekla je<br />
Sulji Velagiću, ocu Sabahudina Velagića da je Milan Lukić odveo njegovog sina. ovaj poslednji je<br />
otišao na reku i video ga svojim vlastitim očima548. Isti se vratio i obavestio Vg024 da su<br />
sedmorica ljudi bili ubijeni, posle čega je on otišao u policiju da prijavi šta se desilo.<br />
Na identifikaciji Milana Lukića VG024 ukazuje da ga je upoznala kada je imao 12 ili 13<br />
godina i da je dobro poznavala njegovu porodicu. Svedokinja dodaje da je u 1992. godini Milan<br />
Lukić često dolazio u fabriku Varda. Svedokinja je izjavila da je na dan zbivanja bila u<br />
unutrašnjosti fabrike kada je čula Milana Lukića da govori jednom drugom radniku da se zove<br />
„Milan“. pored svega VG024 nije mogla reći koliko je tačno godina imao Milan Lukić kada ga je<br />
upoznala, ni kada ga je videla poslednji put pre rata <strong>sa</strong>mo je mogla da kaže da je to bilo u periodu
kada je otišao da služi vojni rok. U više navrata je ponovila da ga je dobro poznavala. Navešće osim<br />
toga da je viđala crveni Pa<strong>sa</strong>t u blizini fabrike Varda kojim se Milan Lukić služio u tom periodu552.<br />
b. Svedok VG042<br />
O zbivanjima od 10.06.1992. godine svedok VG042 će navesti da je <strong>sa</strong> svog balkona čija<br />
kuća je bila udaljena pedesetak metara vazdušnom linijom553 od glavnog ulaza u fabriku Varda,<br />
videla Milana Lukića kako ide u pravcu upravne zgrade gde je odabrao : Nusreta Aljoševića,<br />
Nedžada Bektaša, Ibrišima Memiševića, Hameda Osmanagića, Mušana Čančara, Lutvu Tvrkovića i<br />
Sabahudina Velagića. VG042 je poznavala ovih sedam osoba. Svi su oni bili njennj komšije osim<br />
Mušana Čančara koji je stalno navrađao u njihov komšiluk554. Naoružan puškom Milan Lukić je<br />
odveo ljude ka portirnici. Kada su ovi stigli do portirnice dobili su naređenje da skinu radnu odeću,<br />
zatim su bacili cigarete i ključeve na košulju Ibrišima Memiševića555. Milan Lukić je prinudio<br />
sedmoricu ljudi da idu ispred njega prema reci. U jednom momentu stavio je svoju ruku na rame<br />
Hameda Osmanagića. Na obali reke Milan Lukić je poređao ljude jednog pored drugog. ubijao ih je<br />
jednog po jednog. Svedok će potvrditi sve ove činjenice u unakrsnom ispitivanju.<br />
Vezano za tela sedmoro ljudi (ubijenih muslimanskih civila) svedok će navesti da je istog<br />
dana puštena jedna pregrada za vodu na brani i voda je odnela nekoliko tela. Sutradan ujutru<br />
pronađeni ostaci umrlih su pokopani556. Prema svedoku VG042 neka tela su bila zakopana pored<br />
obale reke, druga su bila <strong>sa</strong>hranjena od članova njihovih porodica u parku ili na drugim mestima.<br />
istog dana VG042, Vahida Memišević i žena Rame Ramića su pomogle da se preuzmu posmrtni<br />
ostaci Ibrišima memiševića i da ga <strong>sa</strong>hrane kod njegove kuće. VG042 je takođe prepoznala tela<br />
Mušana Čančara, Nusreta Aljoševića i Hameda Osmanagića.<br />
Na identifikaciji Milana Lukića svedok navodi da je jasno videla Milana Lukića. Svedokinja<br />
je izjavila da je videla Milana Lukića u fabrici Varda malo pre zbivanja u ovoj fabrici558. Naoružan
<strong>sa</strong> puškom ušao je u strugaru i prisilio njenog muža i Ahmeda Ka<strong>sa</strong>povića da idu do ualaza u<br />
fabriku. Tamo je on naredio trojici ljudi da sednu na zadnje sedište pa<strong>sa</strong>ta i otišao je u pravcu<br />
višegrada560. Nekoliko meseci kasnije VG042 je <strong>sa</strong>znala da je telo njenog muža bilo pronađeno u<br />
Drini. Njegovi posmrtni ostaci su zatim bili identifikovani u Visokom. VG042 će potvrditi u više<br />
navrata pri unakrsnom ispitivanju da je njen muž bio odveden tog jutra. Drugog puta svedokinja je<br />
izjavila da je jednog dana videla Milana Lukića da uzima pa<strong>sa</strong>t Bahije i Džeme Zukić koji je bio<br />
parkiran na asvaltnom putu pored reke Drine u blizini fabrike Varda. To je dakle stanje zbivanja u<br />
fabrici Varda, preciziraće ona pri njenom unakrsnom ispitivanju.<br />
VG042 je izjavila da je dobro poznavala Milana Lukića, da ga je upoznala kada je bio mali i<br />
da su putovali istim autobusom svako jutro563. Milan Lukić je isto tako bio prijatelj <strong>sa</strong> njenim<br />
sinovima koji su rođeni skoro u isto vreme kao i on. Poznavala je njegove roditelje a deda Milana<br />
Lukića je bio prijatelj njenog oca. precizirala je da je znala da je porodica Milana Lukića bila iz sela<br />
Rujište i da je napustio Višegrad u 18 ili 20 godina da bi radio u Srbiji. Ona će navesti prilikom<br />
predhodnog ispitivanja da kada je zadnji put videla Milana Lukića pre rata on bio dete a ona još<br />
nije bila udata564.<br />
2. Osporavanje kredibiliteta svedoka VG024 i VG042 od strane Milana Lukića<br />
a. Svedok VG024<br />
Pri unakrsnom ispitivanju odbrana Milana Lukića će otkriti da postoje odudaranja u izjavi<br />
svedoka Vg024. Na prvom mestu odbrana podseća da je ovaj svedok pre svoje izjave dao dve izjave<br />
u 1994. i 1998. godine o događajima. Izjave koje nisu bile tako detaljne. U stvari ona je oržtkrila da<br />
nije rekla u svojim izjavama od 1994 i 1998. da su ljudi skinuli svoja radna odela i da su bili<br />
poređani pored reke565. Mešutim ovi glavni elementi su bili skriveni od svedoka u njene dve<br />
predhodne izjave iz razloga vezanih za činjenicu da je njena izjava iz 1998. godine bila <strong>sa</strong>činjena na<br />
brzinu566 i da joj je izjava jednog drugog svedoka osvežila sećanje567. Vezano za njenu izjavu iz<br />
1994. godine ona objašnjava da nije u tom periodu znala da su ti detalji važni568. U ovoj fazi,<br />
dakle, treba napomenuti da se njene predhodne izjave iz 1994. i 1998. godine ne poklapaju <strong>sa</strong>
izjavom u onoj meri gde su značajni detalji bili upotrebljeni od strane svedoka pri pozivanju pred<br />
sud dodajući specifične detalje.<br />
na identifikovanju Milana Lukića, VG024će navesti da je poznavala Milana Lukića još tok<br />
je imao 12 ili 13 godina i da je znala njegovu porodicu. Svedokinja će dodati da je Milan Lukić u<br />
1992. godini često dolazio do fabrike Varda570 gde je svedokinja radila. Na dan zbivanja ona<br />
navodi da je uočila Milana Lukića kada ga je čula da kaže drugom radniku da se zove „Milan“571.<br />
Ako je svedokinja navela da poznaje Milana Lukića, nasuprot tome ona nije mogla da kaže koliko<br />
je tačno imao godina kada ga je upoznala, ni kada ga je videla poslednji put pre rata, ona je <strong>sa</strong>mo<br />
mogla reći da je to bilo u periodu kada je on otišao na služenje vojnog roka572. Iako je ponovila da<br />
ga dobro poznaje, ona ne ostaje na tome, po mišljenju odbrane, da pitanja o razlici u godinama<br />
otkrivaju primetnu nepreciznost od strane svedoka koji je bio u nesposobnosti da navede godine<br />
Milana Lukića u momentu događaja. S tim u vezi odbrana Okrivljenog namerava da podkrepi svoju<br />
poziciju pozivajući se na izjavu od 1998, godine gde je svedok naveo da su mu pokazane četiri<br />
fotografije iz tog perioda ali koje su bile varljive i da ona nije htela potpi<strong>sa</strong>ti izjavu iz tog razloga.<br />
Odbrana Milana Lukića prilikom unakrsnog ispitivanja će se vratiti na tip vouila koje je<br />
Milan Lukić koristio a to je bio crveni Pa<strong>sa</strong>t. Svedok će u svom izjašnjavanju navesti da je video<br />
crveni pa<strong>sa</strong>t „kojim se Milan Lukić služio u tom perodu“573 u blizini ulaza u fabriku Varda. Ona<br />
dodaje da je Milan Lukić vozio ovo vozilo posle Bahije Zukić pošto je ona bila ubijena u maju<br />
1992. godine. Vezano za vrstu korišćenog vozila, odbrana će navesti referencu na jednu izjavu datu<br />
od svedoka Udruženja žena žrtava rata u prisustvu Bakire Hasečić predsednice udruženja, u kojo je<br />
ona rekla da je videla Milana Lukića u vozilu Džip <strong>sa</strong> Sredojem Lukićem na putu u blizini<br />
Omeragića u aprilu 2004ć godine575. Svedok je objasnio da je ona sedela na sedištu pozadi i da<br />
nije videla Milana Lukića i Sredoja Lukića ona lično ali njena braća koji su bili <strong>sa</strong> njom su ih videli<br />
i rekli joj da se radi o Milanu Lukiću i Sredoju Lukiću. Treba imati u vidu da je korišćeno vozilo u<br />
1992. bilo Pa<strong>sa</strong>t crvene boje po svedoku, dok je vozilo korišćeno u 2004. godini je bilo jedan Džip.
. Svedok VG042<br />
U okviru unakrsnog ispitivanja i u svom podsećanju, Odbrana će dostaviti na uvid izjave od<br />
strane svedoka VG042 u Ministarstvu unutrašnjih poslova BiH u 1993. i 1994. godini. Prema<br />
Odbrani Okrivljenog, <strong>sa</strong>držaj ovih izjava je u suprotnosti <strong>sa</strong> usmenom izjavom pred Prvostepenim<br />
većem. Apelaciono veće će po toj tački napraviti konfuziju svedoka pri podsećanju na ove<br />
nepodudarnosti otkrivene od strane Odbrane576. Zaista u ono vreme davanja izjave centralni<br />
element tvrđenja Odbrane jeste činjenica da ime Milan Lukić nije navedeno od strane svedoka kao<br />
počinioca incidenta u fabrici varda577. Iz tog razloga činjenicom nedoslednosti između njegovog<br />
svedočenja i predhodnih izjava odbrana ne prihvata verodostojnost ovog svedoka.<br />
Dva druga elementa su bila otkrivena od strane odbrane pri unakrsnom ispitivanju svedoka<br />
koji se ne uklapaju <strong>sa</strong> izjavama od strane Optuženičkog tima i tačnije : činjenica da u svojoj izjavi iz<br />
1993. godine svedokinja tvrdi da je ubijeno 10 ljudi , ali ona daje <strong>sa</strong>mo sedam imena a da ne može<br />
da se priseti imena drugih troje ljudi 578; činjenica da svedokinja precizira u svojoj izjavi iz 1994.<br />
godine da je Milan Lukić odveo ljude do reke Drine u malim grupama i na jednoj proveri ona<br />
navodi da su odvedeni ljudi <strong>sa</strong>činjavali <strong>sa</strong>mo jednu grupu579.<br />
Pri unakrsnom ispitivanju svedokinja Vg042 će tvrditi da je dala više izjava posle bekstva iz<br />
Višegrada. Ona dodaje da je izvesne informacije koje se nalaze u tim izjavama datim u MUPu u<br />
1993. i 1994. godini dobila od drugih osoba. Prvostepeno sudsko veće u Hagu tim povodom će<br />
otkriti činjenicu da, kada je bila ispitivana na razmimoilaženja uočena izmađu njenog svedočenja i<br />
datih izjava svedokinja je često odavala uti<strong>sa</strong>k velike zbunjeno<strong>sa</strong>ti. Prvostepeno veće će precizirati<br />
da pri dodatnom ispitivanju od strane Optuženičkog tima, pokazan joj je potpis koji postoji na<br />
njenoj izjavi datoj u MUPu 1994. godine a svedokinja potvrđuje da nije bila sposobna da se tako<br />
potpiše580.<br />
Više drugih elemenata su iznešeni od Odbrane pred Prvostepenim većem koji dodiruju:<br />
mesto gde se nalazi svedok pri ovim zbivanjima581<br />
procena svedoka o starosti Milana Lukića u vreme zbivanja<br />
prisustvo crvenog Pa<strong>sa</strong>ta na mestu zbivanja
Na mestu gde se nalazi svedok VG042 pri egzekucijama, odbrana je izradila video snimak koji<br />
pokazuje pogled fabrike Varda i Drine <strong>sa</strong> balkona. Kada je od svedokinje traženo, ona je prepoznala<br />
da se portirnica nalazila na velikom rastojnju584 od njenog balkona. potpuno uočavajući ovo<br />
rastojanje, ona je u svakom slučaju zaključila da je mogla vrlo dobro posmatrati događaje, da je<br />
videla osobe odvedene ka portirnici i da je poznavala svakog od njih. Potvrdila je procenu rastojanja<br />
na 50 metara „vazdušnom linijom“585. Na pitanje da se <strong>sa</strong>zna da li na video snimku ona može da<br />
prepozna nekoga u vozilu, VG042 je odgovorila da nije razumela pitanje i mislila je da je pitaju<br />
koga je videla u vozilu na dan zbivanja. Pro dodatnom ispitivanju od strane optuženičkog tima ona<br />
će izjaviti da je njen vid bio odličan te 1992. godine586.<br />
Na proceni godina Milana Lukića od strane svedoka u momentu zbivanja, Vg042 je rekla da<br />
je bila sigurna da je Milan Lukić u tom periodu imao više od 40 godina ali je dodala da ne zna<br />
koliko je tačno imao godina i da se često varala o godinama pojedinih osoba587. Svedokinja koja se<br />
nalazila na 50 ili 100 metara od mesta zbivanja kada su se odvijala , je izjavila da je jasno videla<br />
Milana Lukića588. S tim u vezi Prvostepeno veće navodi da Optuženički tim nije pitao svedoka da<br />
li je nekoga prepoznao u sudnici589.<br />
Po pitanju prisustva crvenog Pa<strong>sa</strong>ta na dan zbivanja, VG042 je izjavila da je „jednog dana“ ona<br />
videla Milana Lukića da uzima crveni pa<strong>sa</strong>t Behije i Džeme Zukića koji je bio parkiran na<br />
asfaltnom putu pored Drine u blizini fabrike Varda. U unakrsnom ispitivanju svedokainja će<br />
precizirati da je to bilo u vreme odvijanja događaja u fabrici Varda. Odbrana Milana Lukića će od<br />
nje tražiti da objasni zašto ona nije ovo iznela u svojoj izjavi datu u MUPu 1993. godine. Za<br />
Prvostepeno sudsko veće VG042 je imala teškoća da razume šta se od nje traži i ponovljeno je da je<br />
već zaključila da je uvek govorila ono što je videla. U svojoj izjavi iz 2008. godine , svedokinja<br />
VG042 je iznela da su Milan i Sredoje Lukić zaplenili Pa<strong>sa</strong>t Bahije Zukić, ali ona nije rekla kada ni<br />
kako su to oni učinili. Za Odbranu značaj ovog događaja se svodi na hronologiju zbivanja.<br />
Svedokinja VG042 će navesti da se ne seća kada je Behija Zukić bila ubijena, ali da je bila ubijena<br />
među prvima, da su tri čoveka bili odvedeni posle, i da su zbivanja u Vardi zatim nastupila.<br />
Prvostepeno veće uočava da je svedokinja odavala uti<strong>sa</strong>k veoma dezorijenti<strong>sa</strong>n u svojim<br />
iskazima591.
3. Zaključci<br />
a. Svedok VG024<br />
Pretresno veće podseća da je svedok VG024 prepoznao Milana Lukića u sudnici. Postoje<br />
dovoljni dokazni elementi , zasnovani na predhodnom poznavanju svedoka VG024 i na njegovom<br />
kazivanju o nestalim zbivanjima u fabrici Varda, da se zaključi da je svedok poznavao Milana<br />
Lukića u relevantno vreme i da potvrđuje njegovo prisustvo tog dana.<br />
Kada se analiziraju izjave VG024 veće će otkriti nedoslednosti između njene izjave i izjava<br />
datih 1994. godine u MUPu i 1998. godine Javnom tužiocu. Ove razlike otkrivaju detalje koji nisu<br />
<strong>sa</strong>opšteni u 1994. i 1998. godini koji se javljaju u njenoj kasnijoj izjavi. Prvostepeno veće će<br />
zadržati činjenicu da se svedok VG024 pravda govoreći da je njena izjava iz 1998. data u žurbi.<br />
Vezano za izjavu ove svedokinje ona će navesti da nije znala u tom periodu da su izvesni detalji<br />
zbivanja bili značajni i tačnije činjenica da je ona posmatrala zbivanja izvan fabrike Varda, da je<br />
videla osobe na balkonu jedne kuće i da je čula kako jedno dete plače594. Bez obzira na sve te<br />
nepodudarnosti, Prvostepeno veće neće o tome voditi računa i neće pridati nikakvu važnost<br />
činjenici da VG024 u svojim predhodnim izjavama nije primetila ove detalje595. S tim u vezi<br />
Apelaciono veće će podsestiti da jedno sudsko veće može prihvatiti priložene elemente od strane<br />
nekog svedoka uprkos razmimoilaženja javljenih u njegovim predhodmim izjavama596.<br />
Apelaciono veće koje preuzima poziciju od Prvostepenog veća navodi da Milan Lukić nije dokazao<br />
da je prvostepeno veće počinilo sudsku grešku vezano za verodostojnost ovog svedoka597.<br />
Izgleda iznenađujuće da Prvostepeno veće nije dalo odgovarajuću težinu ovim<br />
ne<strong>sa</strong>glasnostima koje bar malo utiču ne na proste detalje već precizne i pobrkane elemente koji<br />
omogućavaju da se kaže da je Milan Lukić bio prisutan u fabrici Varda tog dana i da je usmrtio<br />
sedam osoba. Ovaj svedok u svojim izjavama iz 1994. i 1998. godine navodi da je smatrala da u<br />
tom periodu ovi detalji nisu imali takvu važnost i da tek posle iskaza jedne druge svedokinje vezano<br />
za zbivanja ona se prisetila ovih elemenata a koji su međutim od velike važnosti. Da li je ona dobro<br />
uočila zbivanja izvan fabrike Varda? Može li se jednostavno rezimirati da se kaže kao što to čini<br />
Prvostepeno veće da ove izjave potkrepljuju izjave nekog drugog svedoka? Ne slažem se. Jasno je<br />
da nedoslednosti u različitim izjavama bacaju sumnju na poverljivost ovih iskaza. To je utoliko više
značajno u meri gde su iskazi ovog svedoka jedini elementi kojima je raspolagalo veće da potvrdi<br />
učešće Milana Lukića u ubistvima sedam muslimanskih civila. U stvari, izuzimajući izjavu svedoka<br />
VG042 nijedan drugi materijalni dokaz ne omogućava da se utvrdi da se Milan Lukić nalazio na<br />
mestu zlodela i da je 10.06.1992. hladnokrvo ubio sedam muslimanskih civila.<br />
Za procenu težine svedočenja datom svedoku VG024, Prvostepeno veće podseća da VG024<br />
nije mogao posmatrati zbivanja u kontinuitetu i da ova svedokinja nije imala čist pogled na<br />
Drinu598. Veće takođe navodi da je vodilo računa o razmimoilaženjima otkrivenim između<br />
svedočenja VG024 i njenih predhodnih izjava koje se odnose na ova zbivanja599. Za veće<br />
otkrivena razmimoilaženja nisu uzeta u obzir i ono smatra da svedočenje svedoka VG042 ima višu<br />
potvrdnu vrednost od svedočenja VG024 u pogledu zbivanja od tog dana i da svedočenje VG024<br />
potkrepljuje iznošenje VG042.<br />
To može izgledati iznenađujuće da Prvostepeno veće prihvata jednu sumnju vezano za<br />
predhodne izjave VG042 ne uzimajući u obzir efikasno ove razlike već uz pomoć trika navodi da je<br />
svedočenje svedoka VG042 u <strong>sa</strong>glasnosti <strong>sa</strong> iskazima VG024 i daje dakle jedno neograničeno<br />
vrednovanje njegovim iskazima, potpuno prikrivajući razmimoilaženja. Pokazalo se opasnije slediti<br />
ovaj pravac jer dva ključna svedoka ovih zbivanja su VG024 i VG042. Dakle jednom takvom<br />
metodom, Prvostepeno sudsko veće je položilo na iskaze svedoka VG042 jedinu i maksimalnu<br />
potvrdnu vrednost, iskazi svedoka VG024 se <strong>sa</strong>mo nadovezuju da daju zakonski legitimitet<br />
navodima.<br />
Mora se potvrditi da, nasuprot takvim razmimoilaženjima iznetim od Odbrane Milana<br />
Lukića bilo je neophodno da Prvostepeno veće uzme u obzir sve izjave date od svedoka i da ih<br />
uporedi na kompletniji i precizniji način a ne da se ograniči na tome da ukloni elemente koji se ne<br />
uklapaju <strong>sa</strong> izjavama datim Optuženičkom timu više od 15 godina posle zbivanja. Po mom<br />
mišljenju izjave date u Ministarstvu unutrašnjih poslova Bosne i Hercegovine u devedesetim<br />
godinama imale su jednu neospornu dokaznu vrednost i višu pouzdanost u meri kada su događaji<br />
još bili prisutni u glavama i navedene priče su otkrivale sigurno jedan oblik istine. Zaista, elementi<br />
koji su dodati u izjavama, Tužilaštvu otkrivaju veoma značajne detalje okrivljujući Milana Lukića,<br />
detalje kojih nema u prvim izjavama.
Ako je tačno da vreme koje prolazi omogućava da se izvesne traume zaleče a koje su vezane<br />
za ratna zbivanja, ostaje činjenica da događaji takve važnosti posle petnaest godina mogu da se<br />
zaborave u detaljima. Začuđujuće je da blizu petnaest godina posle zbivanja, takvi elementi poput<br />
ovih se mogu pojaviti čak i kada su bili odsutni iz ranijih izjava. Tim povodom, ime Milana Lukića<br />
nije navođeno među prisutnim ljudima tog dana u fabrici Varda od svedoka VG024. Moje je<br />
mišljenje da je svedočenje svedoka VG024 puno konfuzija i elemenata malo jasnih u direktnoj vezi<br />
<strong>sa</strong> zbivanjima od 10.06.1992. godine. Izneti detalji od strane svedoka prvobitno priloženi<br />
Tužilačkom timu izazivaju sumnju na verodostojnost takvih izjava ili makar, što se tiče detalja kojih<br />
nema u njihovim predhodnim izjavama. Njihova potvrdna vrednost za mene se mora ograničiti<br />
<strong>sa</strong>mo na aspekte vezane za njihovo poznavanje Milana Lukića i događaje koji predhode ubistvima<br />
sedam civilnih muslimanskih žrtava.<br />
b. Svedok VG042<br />
Prvostepeno veće će prihvatiti svedočenje svedoka VG042 kao verodostojno i pouzdano . U<br />
stvari veće će istaći da se ne zna tačno koliko je puta VG042 video Milana Lukića pre izbijanja<br />
ratnih zbivanja601. Medjutim taj svedok je prema Prvostepenom veću, dosledno izjavio da osobu<br />
koju je videla da u dva navrata dolazi ujutru u vreme zbivanja u fabriku Varda jeste bila Milan<br />
Lukić i tačnije da je videla Milana Lukića kako odvodi njenog muža. Isto tako, Prvostepeno veće<br />
podvlači da je VG042 bio svedok celokupnog zbivanja i da je Vg042 mogla posmatrati Milana<br />
Lukića u jednom dugom periodu602.<br />
Prvostepeno veće će dakle zaključiti da je VG042 imala neometan pogled <strong>sa</strong> svog balkona i da je<br />
mogla videti šta se dešava u fabrici Varda navedenog dana i odbaciće argumente Odbrane proizašle<br />
pri unakrsnom ispitivanju svedoka VG042. Veće je tačnije odbacilo dve izjave koje je svedok bio<br />
dao u MUPu 1993. i 1994. godine. Prema Prvostepenom veću , nemoguće je odrediti <strong>sa</strong> tačnošću<br />
koje informacije <strong>sa</strong>držane u izjavama date MUPu u to vreme (1993. i 1994.) mogu stvarno biti<br />
pripi<strong>sa</strong>ne ovom svedoku i dakle biti uzete u obzir da predstavljaju deo njenog svedočenja. Prema<br />
tome, Prvostepeno veće je mišljenja da ova dva dokumenta nisu imala nikakvu vrednost i zbog toga<br />
ih nije uzelo u razmatranje. Pri prvom čitanju možda bude iznenadjujuće da Prvostepeno veće nije<br />
uzelo u obzir ove izjave koje su medjutim obradjivale zbivanja od 10.06.1992. godine. Povodom
pribavljenih datuma kada su izjave date, čini se da bi u tom periodu sećanje svedoka moralo biti<br />
svežije nego u 2008. godini pri davanju svojih izjava Tužiocu. Činjenica da se ne uzmu u obzir<br />
razmimoilaženja <strong>sa</strong> datim izjavama u 2008. godini kao i odsustvovanja navedena od strane odbrane<br />
doprinosi stvaranju rizika sudske greške koju bi prvostepeno veće moglo izbeći vodeći računa o ova<br />
dva dokumenta. Tim povodom u svom posećanju, Odbrana Milana Lukića će raspravljati o<br />
razlikama izmedju izjava i dokaza (divergencijama) između direktnih izjava i onih datih pismeno ,<br />
argumente koje će takodje odbaciti Apelaciono veće603.<br />
Na činjenici u razlici u godinama, prvostepeno veće tvrdi da je, prema Vg042 Milan Lukić<br />
imao oko 40 godina, ali je takodje svedokinja bila nesigurna u svojoj proceni. Ona dakle smatra da<br />
njeno svedočenje po ovoj tački nije odredjujuće da se ustanovi kako je svedok prepoznao Milana<br />
Lukića tog dana, uzimajući u obzir posebno izjave koje je svedokinja iznela da bi objasnila kako ga<br />
je prepoznala604. Da se primetiti da, kada čak Prvostepeno veće bude ustvdilo da je svedok VG042<br />
mogao pratiti zbivanja <strong>sa</strong> svog balkona, još je neprihvatljivije da rastojanje od 50 do 100 metara<br />
koje ju je odvajalo od zbivanja može biti faktor nepreciznosti. Stim u vezi, činjenica da se svedok<br />
ne seća godina starosti Milana Lukića može ga odvesti da pobrka jednog ili drugog učesnika u<br />
počinjenom zlodelu. Činjenica za Prvostepeno veće da navodi da je Vg042 imala neometan pogled<br />
<strong>sa</strong> svog balkona i da je mogla videti šta se dešavalo u fabrici Varda tog navedenog dana, mora dakle<br />
biti iznijansirana činjenicom da nije odredila tačne godine Milana Lukića i dakle njegov izgled.<br />
Najveće iznenadjenje u njenoj priloženoj izjavi jeste činjenica da je ona sve videla <strong>sa</strong> svog<br />
balkona na udaljenosti od 50 metara. To mi izgleda nemoguće, jer na odstojanju od 50 metara ona<br />
bi bila direktni svedok činjenica. U ovoj situaciji teško je tvrditi da bi Milan Lukić izvršio opi<strong>sa</strong>na<br />
dela u prisustvu svedoka. Ja u takvu verziju ne mogu da poverujem.<br />
4. Razlike u identifikaciji sedam muškaraca bo<strong>sa</strong>nskih muslimana, žrtava ubistva<br />
Prema prvostepenom veću, svedočenja VG042 i VG024 izlažu da, na kraju prepodneva 10. juna<br />
1992. godine Milan Lukić je stigao u fabriku Varda u crvenom Pa<strong>sa</strong>tu i naoružan <strong>sa</strong> puškom. Ušao<br />
je u fabriku Varda i odabrao sedam ljudi, Bo<strong>sa</strong>nskih muslimana u unutrašnjosti fabrike koje je
odveo ka portirnici. Naredio im je da skinu svoju radnu odeću. Zatim ih je odveo na obalu Drine,<br />
ispred fabrike Varda, gde ih je pobio 605 [Presuda, par. 307].<br />
VG042 je izjavila da je videla Milana Lukića da izvodi Nusreta Aljoševića, Nedžada Bektaša,<br />
Ibrišima Memiševića, Hameda Osmanagića, Mušana Čančara, Lutvu Tvrkovića i Sabahudina<br />
Velagića iz fabrike, i posmatrala ih je kada su odvedeni do obale reke i tu ubijeni 606 [Presuda, par.<br />
309].<br />
VG017 koji se nalazio na 200 ili 225 metara od fabričkog ulaza je nepromenljivo ustvrdio da je<br />
prepoznao Nedžada Bektaša, Nusreta Aljoševića i Ibrišima Memiševića kada ih je Milan Lukić<br />
izveo iz fabrike 607 [Presuda, par. 311].<br />
VG024 je videla Milana Lukića da izvodi Hameda Osmanagića, Lutvu Tvrkovića, Sabahudina<br />
Velagića, Nusreta Aljoševića i Ibrišima Memiševića iz fabrike. I još više, ona je precizirala da je<br />
posle puškaranja, otac Sabahudina Velagića je identifikovao posmrtne ostatke svog sina među<br />
telima ostalih mrtvih ljudi na obali Drine 608[Presuda, par. 313].<br />
Prvostepeno veće će smatrati da ove nepodudarnosti između svedočenja nemaju značaja: u stvari,<br />
VG017, VG024 i VG042 nisu identifikovali nijednu drugu osobu za odvođenje muslimanskih osoba<br />
iz Bosne na obalu Drine da bi bile pobijene. Za određenje njihovih izjava o žrtvama, Prvostepeno<br />
veće navodi da je vodilo računa, <strong>sa</strong> jedne strane u uočenim odudaranjima kod liste osoba iz<br />
Višegrada koji se stalno vode kao nestali i pregleda podataka prikupljenih od Ewe Tabeau 609<br />
[Presuda, par. 251253] i <strong>sa</strong> druge strane, iz svedočenja Ewe Tabeau u kome ona objašnjava zbog čega<br />
su datumi nestanka osoba netačni. Ona smatra da podatci <strong>sa</strong>držani u ovoj tabeli//pregledu nisu<br />
dovoljno uverljivi da bi se izneo identitet žrtava pri zbivanjima u fabrici Varda, ona se dakle<br />
oslonila da to učini na bazi verodostojnih i usklađenih svedočenja, kako je izloženo gore 610<br />
[Presuda, par. 318].<br />
Dobro proučivši obrazložene elemente od strane Prvostepenog veća u paragrafima 314 do 317<br />
presude, datumi i mesta smrti za izvestne žrtve nisu jasno navedeni 611 [Presuda, par. 314317]. Ako za<br />
neke žrtve postoje izvodi iz knjige umrlih, nasuprot tome za većinu od njih, nikakav izvod iz knjige<br />
umrlih nije evidentiran i detalji o okolnostima i datumom njihove smrti su Veću nepoznati. Pri<br />
nedostajućim podatcima ili potkrepljujućim dokumentima, Prvostepeno veće je izabralo da se osloni
na „čvrsta i koherentna svedočenja“ 612 [U referenciji na presudu, par. 315]. Nasuprot odsustvu<br />
materijalnih dokaza koji tačno izlažu okolnosti i datum smrti sedam muslimanskih osoba,<br />
Prvostepeno veće se u tome oslonilo isključivo na iskaze svedoka. Može biti začuđujuće da Veće<br />
koje otkriva „ne<strong>sa</strong>glasnosti između svedočenja“ 613 [U referenciji na presudu, par. 308]. nije dublje<br />
pristupilo <strong>sa</strong> većom opreznošću suđenja. Činjenica da se daje jedna maksimalna vrednost<br />
svedočenjima ma kako se razmimoilazila može biti jedna greška posebno u odsustvu materijalnih<br />
dokaza koji u posebnom slučaju karakterišu zlodela koja izgledaju važna. Činjenica za Prvostepeno<br />
veće da se bazira <strong>sa</strong>mo na izjavama direktnih svedoka zbivanja obeležava za najmanje jedno<br />
neprecizno približavanje i čak mogućno krivudanje i to, u odsustvu materijalnih dokaza koji<br />
potvrđuju počinjena zlodela i okolnosti i datume smrti.<br />
Na bazi svedočenja VG024 i VG042 jedan <strong>sa</strong>vestan sudija ne može zaključiti izvan svake razumne<br />
sumnje da je Milan Lukić bio prisutan u Fabrici Varda na dan 10 jun 1992 godine, to je moj<br />
zaključak.<br />
5. Svedoci alibija kao potvrda revizionog istraživanja<br />
U okviru svoje odbrane, Milan Lukić će se pozvati na odbranu alibija. Tim povodom, on će priložiti<br />
dokazna sredstva za pobijanje optužbe od strane Optuženičkog tima. Ovi elementi se nalaze u<br />
zaključcima paragrafa 326 i 327 suđenja koje se povraća na zbivanja na Drini. Prvostepeno veće je<br />
odbacilo dostavljeni alibi Milana Lukića po kome, na dan zbivanja, Milan Lukić je odvozio svoju<br />
majku u Beograd na bolničke preglede 614 [Presuda par. 146 230 i 277 ; Drugostepena presuda, par. 36.].<br />
U revizionoj istragi, Odbrana Milana Lukića će izneti elemente vezane za odbranu svog alibija a za<br />
koje smatra da su nove činjenice. Ti elementi će biti dostavljeni pomoću dva svedoka: 1 i 5 615<br />
[Poverljivi aneks spojeno <strong>sa</strong> Tužilac protiv Milana Lukića i Sredoja Lukića, MICT1352R.1, “Application on behalf<br />
of Milan Lukić for review of the trial judgement of 20 July 2009”, 6. februar 2014].<br />
Prema većinskoj odluci revizionog veća a po izjavi svedoka 1, Milan Lukić nije bio poslat od<br />
policijske stanice u fabriku Varda 10. juna 1992 i moguće je da se on nalazio u Beogradu, jer se on
tamo nalazio slučajno 616 [Videti Tužilac protiv Milana Lukića i Sredoja Lukića, MICT1352R.1, “Relativna<br />
odluka za revizioni zahtev dostavljen od Milana Lukića” (“Odluka”), 7. jula 2015 par. 33]. Svedok 1 jeste jedan<br />
bivši policijac iz Višegrada. Kada je bio na službi, poznavao je Milana Lukića koji se nalazio u<br />
rezervnom <strong>sa</strong>stavu i koji je pozvan kada je izbio rat. On navodi da su često radili zajedno. O<br />
događajima u fabrici Varda, svedok navodi da je imao uvid u ta zbivanja i da on ne zna ko je to<br />
učinio, ali uverava da Milan Lukić nije bio u to umešan. Svedok će potvrditi da on nije bio poslat u<br />
fabriku Varda na dan tamošnjih zbivanja i da se mogao nalaziti u Beogradu. Svedok dodaje da nije<br />
uvek bio u policijskoj stanici u Višegradu u junu i julu 1992 godine.<br />
Vezano za Svedoka 5, većina Revizionog veća će navesti da, na osnovu ovog svedoka, isti “nikada<br />
nije našao ni najmanju informaciju koja pokazuje da je Milan Lukić učestvovao, na bilo koji način u<br />
počinjenim zlodelima u Višegradu u 1992 godini 617 [Odluka, par. 33]. Ovo svedočenje jeste<br />
svedočenje Javnog tužioca Bosne i Hercegovine koji je imao priliku da svedoči u drugim sudskom<br />
sporovima MKSJa. Ovaj svedok će navesti da nikada nije imao nikakvu informaciju o Milanu<br />
Lukiću vezano za počinjena zlodela u Višegradu u 1992. Svedok dodaje da puno osoba u Višegradu<br />
je imalo poverenje u Milana Lukića, štiteći ih i davajući im odeću i novac. On navodi da je Milan<br />
Lukić podjednako štitio Dom zdravlja gde je radila njegova žena. Ostala imena kriminalaca su bila<br />
navedena od strane ovog Tužioca potpuno precizirajući da se ime Milana Lukića na tom spisku ne<br />
nalazi.<br />
Za većinu revizionog veća, informacije <strong>sa</strong>držane u izjavama svedoka 1 i 5 su prosto dodatna<br />
dokazna sredstva koja se odnose na već ispitivana pitanja pri početnoj sudskoj proceduri 618 [Odluka,<br />
par. 37]. Prema tome, oni ne <strong>sa</strong>činjavaju nove činjenice koji opravdavaju revizionog postupka u<br />
primeni člana 146 Pravilnika 619 [Odluka Revizionog veća, par. 37]. Da se na prvom mestu zabeležiti, da<br />
odbrana alibija se bazira na dva svedoka koji su sposobni da se izjasne pred Revizionim većem o<br />
detaljima njihovih izjava. Zatim se da konstatovati da među ova dva svedoka jeste Javni tužilac koji<br />
je za vreme zbivanja 1992 godine imao priliku da se obavesti o zlodelima nad muslimanskim<br />
življem. To svedočenje mi izgleda temeljno u meri gde on navodi da u tom periodu on nije<br />
poznavao//čuo za ime Milana Lukića kao počinioca zlodela. Osim toga, on navodi druga imena<br />
među kojima nema imena Milana Lukića. Ova dva svedoka navode da se Milan Lukić nije nalazio<br />
na mestima zbivanja 10. jun 1992. Za potkrepljivanje ovih iskaza, svedoci ne prilažu nijedan<br />
materijalni dokaz, prihvatajući svoje lične izjave kao verodostojne.
Ako je tačno nova činjenica se karakteriše <strong>sa</strong> dosta preciznim elementima nije manje važno da<br />
Prvostepeno veće, u svom suđenju vezanom za zbivanja u fabrici Varda, će izložiti svoje uverenje<br />
jedino na bazi svedočenja Optuženičkog tima. Na osnovu <strong>sa</strong>mo tih svedočenja koja odbacuju ostale<br />
materijalne dokaze, Prvostepeno veće će odrediti Milana Lukića kao počinioca ubitstva sedam<br />
muslimanskih civila. Ako se uporede izjave ovih svedoka, tačnije svedoka VG024 i VG042 <strong>sa</strong><br />
iskazima novih svedoka, nadolaze sumnje što se tiče prisustva ili neprisustva Milana Lukića na<br />
mestima egzekucije. Slabašna osnova na kojoj se Prvostepeno veće baziralo je dovedena u pitanje<br />
svedočenjem dva nova svedoka koji uveravaju da Milan Lukić nije mogao biti prisutan na mestima<br />
zlodela. Osim toga, jedan Javni tužilac iz tog perioda je naveo da u tom vremenskom periodu, to<br />
jeste 1992 godine nije čuo da se govori o Milanu Lukiću kao mogućem počiniocu zlodela. Moj<br />
položaj mi zahteva da kažem da Prvostepeno veće je većanjem odlučilo na osnovu veoma slabašnih<br />
činjenica i podložnih kontradikciji. Nova svedočenje, ako su kratka, teže da ospori linearni postupak<br />
Optuženičkog tima koji je vezan za zbivanja u fabrici Varda. Po mom mišljenju bi bilo korisno za<br />
Reviziono veće da <strong>sa</strong>sluša ova dva svedoka ili bar svedoka 5 kako bi čulo u detaljima njegovu<br />
verziju događaja. Na toj osnovi bi Revizione veće moglo odbaciti ili ako bi se dogodilo, zadržati<br />
nove elemente koji proizilaze iz izjava ovih svedoka.<br />
Tim povodom aneks 7 koji je odbačen od Revizionog veća jeste jedan drugi značajan element koji<br />
bi morao da bude analiziran na ozbiljniji način.
Aneks 7 istrage u reviziji<br />
Ovaj Aneks 620 [Videti Tužilac protiv Milana Lukića i Sredoja Lukića, MICT1352R.1, “Addendum to “Application<br />
on behalf of Milan Lukić for review of the trial judgement of 20 July 2009”, filed on 6 February 2014” (“Addendum”),<br />
12 March 2014, paras. 913.] <strong>sa</strong>činjava referencu na jedan dokazni element, D1115, primljen u početnoj<br />
proceduri protiv Radovana Karadžića. Taj dokument je značajan za Odbranu Milana Lukića u<br />
tolikoj meri gde omojućava da se otkriju novi elementi vezani za broj osoba koje su bile navedene<br />
kao žrtve ubitstva pri incidentima za koje je osuđen Milan Lukić, a koji su činjenički umrle u<br />
kasnijem periodu uokviru borbenih dejstava. Tako se javljaju dve žrtve događaja u fabrici Varda<br />
dana: 10 juni 1992. Ovaj dokument navodi svaku osobu koja je umrla u kasnijem periodu. Među<br />
tim osobama se nalaze imena Nedžada Bektaša, ubijenog 6. oktobar 1992 i Mušana Čančara,<br />
obijenog 6. oktobar 1992. Ove dve individue su popi<strong>sa</strong>ne kao preminule//umrle u okviru borbenih<br />
dejstava 621 [Addendum, para. 13.].<br />
Na planu//bazi autentičnosti dokumenta, ni Javni tužilac, ni Odbrana u sudskom sporu protiv<br />
Karadžića nije osporila autentičnost jednog zvaničnog dokumenta bo<strong>sa</strong>nskomuslimanske armije 622<br />
[Addendum, para. 9.]. Odbrana Milana Lukića dodaje da je ovaj dokument mogao biti poznat<br />
Osuđenom <strong>sa</strong>mo posle ubrzane procedure protiv njega kao rezultat sudskog proce<strong>sa</strong> u toku protiv<br />
Radovana Karadžića 623 [Addendum, para. 10.]. Treba nagla<strong>sa</strong>ti da ovaj dokument nije bio dopušten u<br />
sporu protiv Milana Lukića, ali <strong>sa</strong>činjava značajan novi momenat//element koji omogućuje da se<br />
imaju u posedovanju elementi vezani za smrt dve žrtve navedene u zbivanjima fabrike Varda. Ovaj<br />
autentični dokument potiče iz Registra Muslimanske bo<strong>sa</strong>nske armije i dakle, predstavlja zvanični<br />
dokument. Većina Revizionog veća u paragrafu 36 svoje odluke će <strong>sa</strong>mo osmotriti peckajući se<br />
ovaj Aneks 7 da ga odbaci navodeći da “identifikacija Nedžada Bektaša i Mušana Čančara navedeni<br />
kao žrtve zbivanja, je bila osporavana na prvostepenom nivou i na apelacionom nivou i da<br />
argumenti Milana Lukića na tom nivou su bili odbačeni 624 [Odluka, par. 36.].<br />
Ne slažem se <strong>sa</strong> obrazloženom pozicijom od strane većine Revizionog Veća. Ovaj dokument do<br />
koga je došla Odbrana Milana Lukića, zvanični dokument ispostavljen od strane Armije<br />
muslimanskobo<strong>sa</strong>nske, skriva//<strong>sa</strong>drži sve karakteristike novog dokaznog elementa koji omogućuje<br />
da se ima prigovor na konačnu presudu Okrivljenog. U stvari, ovaj dokument pokazuje činjeničko<br />
stanje dve žrtve zbivanja u fabrici Varda, a koje su umrle u kasnijem periodu pri ratnim dejstvima.
Ovaj materijalni podatak se suprotstavlja prihvaćenim svedočenjima od strane Prvostepenog veća u<br />
svom suđenju i potvrđenom od Apelacionog veća. Dopuštajući da je Prvostepeno veće počinilo<br />
jednu sudsku grešku, ova greška bi okaljala ozbiljno kredibilitet ključnih svedoka kao što su VG024<br />
i VG042. Prisustvo ovog dokumenta je dakle u temeljnom interesu i zasluživalo bi za najmanje<br />
jedno uverljivije demonstriranje od strane Revizionog veća.<br />
Ovaj dokument smatram fundamentalnim koji potvrđuje po meni, minimalno delimičnu reviziju<br />
suđenja. Nije pojmljivo da jedan takav materijalni dokaz ne bude ozbiljno uzet u razmatranje od<br />
strane Revizionog veća u okviru jedne kontradiktorne analize. Nije nerazumno tvrditi da se<br />
Reviziono veće ograničava na navođenje da je ovo pitanje već bilo obrađivano u prethodnim<br />
sudskim procedurama pred Prvostepenim i Apelacionim većem da se odbaci ovaj argument. Ako<br />
nikakva argumentacija nije sprovedena kao potvrda ovom zaključku, čemu onda služi Reviziono<br />
veće ako ne da potvrdi šta se desilo pre. Po mom mišljenju, ovaj dokument, priložen uz svedočenja<br />
svedoka 1 i 5 su novi elementi koji bi, pri svemu tome, zasluživali jednu delimičnu reviziju<br />
suđenja, na bazi Anek<strong>sa</strong> 7 priloženog za revizionu istragu.<br />
Ovaj zvanični dokument potpuno osporava iskaze svedoka VG042 po činjenici da je svedok<br />
prepoznao telo Mušana Čančara 625 [Odluka, par. 245] i da je isti svedok video Milana Lukića da<br />
izvodiNedžada Bektaša 626 [Odluka, par. 238.].<br />
Revizione veće bi moralo na bazi <strong>sa</strong>mo ovog dokumenta ustanoviti da svedočenje VG042 nije bilo<br />
verno ni potkrepljujuće. Ta činjenica je karakeristik radnih metoda Apelacionog veća (ili<br />
Revizionog veća) koje se ne zasniva na dokaznim elementima, ispitujući <strong>sa</strong>mo dostupna<br />
dokumenta, već na pi<strong>sa</strong>nja učesnica za odlučivanje. Posledica je grozna jer ona odvodi na progrešna<br />
zaključivanja <strong>sa</strong> učinkom da se u zatvoru nađe nevina osoba. Ovakvo stanje stvari izazivaviše<br />
uzroka od kojih je sigurno činjenica da MKSJ i MKSR nemaju u svom okviru specijaliste<br />
dokazivanja <strong>sa</strong> iskustvom kaznenih postupaka. Kako se tako može pripi<strong>sa</strong>ti Milanu Lukiću ubitstvo<br />
Nedžada Bektaša i Mušana Čančara počinjeno 10. juna 1992 a dok su oni umrli na drugom mestu<br />
pri borbi na dan 6 oktobra 1992 ?
OPŠTI ZAKLJUČCI<br />
Većina veća je odlučila da odbaci revizionu istragu pa osnovu zaključaka proizašlih iz Apelacionog<br />
veća koje smatra da nova činjenica nije bila dostavljena u skladu <strong>sa</strong> Pravilnikom procedure i<br />
dokazivanja na sudsko razmatranje.<br />
Smatram da <strong>sa</strong>znanje nove činjenice se mora procenjivati na širi način jer ne bi bilo poželjno da<br />
nevina osoba ostane ad aeternam (zauvek) u pritvoru dok ona čak iznosi u svojoj istragi sredstva<br />
koja prizivaju od strane sudija jednu <strong>sa</strong>vestnu analizu. Što je veoma dirljivo u slačaju Milana Lukića<br />
to je nastojanje da je njegova Odbrana scedočila po strategiji alibija.<br />
Na konstantni način, Milan Lukić je naglašavao da nije bio prisutan za vreme počinjenih zlodela na<br />
tim mestima i što je dokazivao svedocima različite strukture. Uprkos ove odbrane alibija, sudije<br />
Prvostepenog veća i Apelacionog veća su procenile da svedoci alibija nisu bili uverljivi i više su<br />
voleli izabrati//prihvatiti razmatranje verodostojnosti svekoka Optuženičkog tima. Studiozni rad na<br />
koji <strong>sa</strong>m se usmerio mi je omogućio da dođem do krajnje značajnih sumnji o istinitosti svedoka<br />
optuženičkog tima pitajući se na kraju o njihovim stvarnim razlozima. Uočio <strong>sa</strong>m da dobar broj<br />
ovih svedočenja je nekoherentan, nelogičan ili čak zabludan. Uprkos tome, moje kolege su smatrale<br />
da im dodele izvestan kredibilitet. Reviziona istraga <strong>sa</strong> novim svedocima zahteva proveru alibija na<br />
terenu. Ako sudija vrši striktnu interpretaciju nove činjenice on bi dakle mogao smatrati da je<br />
pomenuti ali bi već ispitivan <strong>sa</strong> rizikom izvestnih sudskih grešaka kod prvih sudija koji su se mogli<br />
prevariti pri odlukama.<br />
I još, prisustvo među novim svedocima jednog sudskog službenika mora odvest jednog <strong>sa</strong>vestnog<br />
sudiju da sebi postavi istinska pitanja i da ponovo prouči dosije od temelja do kraja. Proučavanje<br />
dosijea mi je omogućilo da ispitam tehnička pitanja vezana za svedočenje ovlašćenih eksperata i<br />
tačnije ključno pitanje, ono o požaru navedenom na Bikavcu i u Pionirskoj ulici gde stručnjaci nisu<br />
našli dodirne tragove. Kako, po tome, u tim uslovima, da se zanemari takva tvrdnja?<br />
Reviziona procedura takva kao dokaz po članu 146 Pravilnika procedure i dokaza omogućuje<br />
kolegijumu sudija da statuira na istraživanju ostavljajući otvorenom mogućnost da se dovedu u
javnu slušaonicu//sudnicu kako predstavnika <strong>sa</strong>veta kao i svedoke navedene u istrazi. Zatim,<br />
počevši od te proceduralne faze, veće sudija može dakle odrediti da li se kredibilitet novih svedoka<br />
zasniva na onom kod prethodnih svekoda. Samo počevsi od takvog proce<strong>sa</strong> reviziona procedura bi<br />
morala biti započeta tako omogućujući, u skladu <strong>sa</strong> članom 145 Pravilnika o proceduri i<br />
dokazivanju, određenje novog suđenja posle <strong>sa</strong>slušanja učesnika u sudskom postupku. Kao brižljiv<br />
sudija koji poštuje pravila adekvatnog postupka, moram sebi priznati u svojoj duši i <strong>sa</strong>vesti da<br />
imam veoma ozbiljnu sumnju što se tiče krivice Milana Lukića kao i njegovog prisustva na mestima<br />
odvijanja zlodela. To bi zasluživalo, po mom mišljenju, za jedan panle sudija, do otpočnu revizioni<br />
postupak putem <strong>sa</strong>slušanja svedoka kao što je to već bio slučaj u sporu Šljivančanin.<br />
Izveštaj <strong>sa</strong>stavljen na engleskom i francuskom jeziku, verna je francuska verzija.<br />
__________________________<br />
Sudija ŽanKlod Antoneti<br />
(JeanClaude Antonetti)<br />
Datum: prvi oktobar 2015<br />
U Hagu<br />
Nizozemska
[Pečat Tribunala]
Change language