Uspomene iz Oratorija - novo izdanje

trećinu kru ni ce. Sjećam se da me je ona sa ma prip re mi la
na pr vu is po vi jed i ot pra ti la u cr kvu. Pr vo se sa ma is pov
je di la i pre po ručila me is pov jed ni ku, a za tim mi je pomog
la pri zah va li. Nas ta vi la me je ta ko pra ti ti sve dok me
ni je držala spo sob nim da se sam dos toj no ispov je dim.
U međuv re me nu sam na pu nio de vet go di na. Maj ka
me je želje la pos la ti u ško lu, ali je ve li ka ne vo lja bi la
uda lje nost jer je do Castel nuo va bi lo pet ki lo me ta ra.
Pro tiv mog od las ka u ko le gij bio je brat An tun. 15 Do nese
na je kom pro mis na od lu ka. Zi mi sam po hađao ško lu
u ob ližnjem Cap rig li ju, gdje sam mo gao naučiti os no ve
čita nja i pi sa nja. Učitelj mi je bio vr lo po božni svećenik
Jo sip Lacqua, ko ji je pre ma me ni bio vr lo pažljiv i dra ge
se vo lje bri nuo za mo je ob ra zo va nje, a još više za moj
kršćan ski od goj. Lje ti sam međutim, udo vo ljivši svom
bra tu, ra dio u po lju.
San
U toj sam do bi us nuo san ko ji mi se du bo ko us je kao
u sjećanje za čitav život. U snu mi se učini lo da sam blizu
kuće u vr lo pros tra nu dvo rištu, gdje se u ig ri oku pi lo
mnoštvo dječaka. Jed ni su se smi ja li, dru gi ig ra li, ne ri jetki
su pso va li. Čuvši te psov ke, od mah sam se ba cio među
njih služeći se šaka ma i ri ječima ne bih li ih ušutkao. U
tom se tre nut ku po ja vio dos to jan stven muška rac muževne
do bi u sjaj noj od jeći. No sio je bi je li plašt, a li ce mu
je bi lo ta ko sjaj no da ga ni sam mo gao gle da ti. On me je
zov nuo ime nom i na re dio mi da se pos ta vim na čelo tih
dječaka re kavši mi:
– »Ne udar ci ma, ne go bla gošću i lju baz nošću mo rat
ćeš pri do bi ti te svo je pri ja te lje. Počni ih dak le od mah
poučava ti o ru go bi gri je ha i lje po ti kre pos ti.«
Zbu njen i pres trašen, od vra tio sam da sam si ro mašan
i neuk dječak nes po so ban go vo ri ti o vje ri tim dječaci ma.
15