Magazin Filharmonija 2
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
10 edu-ugao<br />
Perkusionista Aleksandar<br />
Radulović imaće puno<br />
posla na kravljim zvonima<br />
23. novembra na koncertu<br />
iz ciklusa „Mrakobes"<br />
FOTO: ATELJE 212<br />
1<br />
L. van Betoven, Koncert za violinu i orkestar,<br />
D - dur, opus 61<br />
Ova kompozicija mi je definitivno najomiljenija. To je<br />
Betovenov jedini koncert za violinu i mislim da je najlepša<br />
kompozicija koja je napisana za ovaj instrument. Jako ga<br />
često slušam u različitim izvođenjima.<br />
2<br />
A. Mocart, Rekvijem u d-molu, K. 626<br />
Kada govorim o favoritima, naravno da odmah posle<br />
Betovena pomislim na Mocarta. Rekao bih da ga veoma<br />
dobro poznajem jer sam igrao njegov lik u pozorišnoj<br />
predstavi u Beogradskom dramskom pozorištu. Mocarta<br />
doživljavam kao prvu rok zvezdu, a Rekvijem je svakako<br />
njegovo najveličanstvenije delo.<br />
3<br />
R. Vagner, Prsten Nibelunga<br />
Mnogo volim operu i ne plašim se Vagnera. Ovaj<br />
ciklus od četiri opere inspirisan germansko-nordijskom<br />
mitologijom i vikinškim epovima je zaista ništa drugo do<br />
potpuno ludilo.<br />
4<br />
F. List, Koncert za klavir i orkestar br. 1, Es-dur<br />
Zvuk klavira je nezaobilazan . Iako je „kralja instrumenata“<br />
možda najviše proslavio opus Rahmanjinova ili<br />
Šopena, meni je najdraži Franc List. Izdvojio bih njegov<br />
Koncert za klavir i orkestar jer je solistički instrument<br />
predstavljen baš onakav kakav jeste – moćan, sjajan,<br />
pompezan.<br />
5<br />
moj izbor<br />
GORDAN KIČIĆ, GLUMAC<br />
POZNATO JE DA JE GLUMCU GORDANU<br />
KIČIČU MUZIKA PASIJA, NEODVOJIV<br />
DEO NJEGOVE LIČNOSTI I MNOGO VIŠE<br />
OD HOBIJA. KLASIČNU MUZIKU ODLIČNO<br />
POZNAJE, NAJPRE SA RODITELJSKE<br />
PLEJ-LISTE, KOJU POSVEĆENO<br />
DOPUNJUJE SVE OVE GODINE<br />
Ivan Brkljačić, Ljubav! –<br />
Koncert za saksofon i orkestar<br />
Slušao sam fenomenalnu premijeru ovog dela u Beogradskoj<br />
filharmoniji i još jednom pomislio na rok u klasici. Ivke<br />
je napisao kompoziciju koja je, po meni, čisti rok, i ponovo<br />
nadmašio sebe.<br />
KLEPETUŠE,<br />
ALI NAŠTIMOVANE<br />
Kravlje zvono ili klepetuša je ručni udarački<br />
instrument koji se koristi u različitim<br />
muzičkim stilovima.<br />
Dok se kravlje zvono uobičajeno nalazi<br />
u muzičkim kontekstima, njegova prvobitna<br />
upotreba datira upravo od čuvanja stada domaćih<br />
životinja koje su se slobodno kretale za ispašom. Da bi<br />
mogli da prepoznaju stada kojima su pripadale njihove<br />
životinje, kravari i pastiri su im stavljali zvona oko vrata.<br />
Kako su se životinje kretale, klepetuše su zvonile, što je<br />
olakšavalo njihovo praćenje. Iako su se klepetuše koristile<br />
na različitim vrstama domaćih životinja, obično se<br />
nazivaju “cowbell” zbog njihove raspotranjene upotrebe<br />
u stočarstvu.<br />
ALPSKA ZVONA<br />
Naštimane klepetuše ili almglocken (nemačko<br />
ime), ponekad su poznate i po engleskom prevodu alpska<br />
zvona (takođe alpenglocken na nemačkom), obično se<br />
odnose na zaokrugljena zvona od bakra ili mesinga koja<br />
se koriste u muzici, ponekad i u okviru neke predstave<br />
ili turističke atrakcije u severnim Alpima, a ponekad i<br />
u klasičnoj muzici, kao u „Alpskoj simfoniji” Riharda<br />
Štrausa. Pošto su podešena na<br />
različite visine tonova kako bi se<br />
razlikovale pojedine životinje, ona<br />
se mogu sakupljati sa pašnjaka u<br />
nasumičnim tonalitetima, ali se<br />
takođe mogu nabaviti i komercijalni<br />
kompleti.<br />
BUKA NA TERENU<br />
Kravlja zvona su ponekad<br />
popularna sredstva pravljenja<br />
galame na sportskim terenima,<br />
Muzička paleta<br />
Kompozitori koji su uključili<br />
almglocken u svoju muzičku<br />
paletu su: Toru Takemicu, Džo<br />
Kondo, Gustav Maler, Rihard<br />
Štraus, Roj Harter, Džon<br />
Adams, Džozef Švantner i<br />
Karlhajnc Štokhauzen, Olivije<br />
Mesijen.<br />
uprkos pokušajima da se takva upotreba suzbije. Iako<br />
svaka sportska ekipa ima neku svoju priču koja objašnjava<br />
upotrebu klepetuša na njihovim utakmicama, malo<br />
je verovatno, s obzirom na toliki broj timova u okviru<br />
toliko velikog broja različitih sportova na toliko širokim<br />
geografskim područjima, da bi mogao da postoji neki<br />
zajednički kulturni razlog za ovu praksu. Iako je poreklo<br />
ovih klepetuša za stvaranje buke<br />
nepoznato, objašnjenje najverovatnije<br />
ima veze sa ranom istorijom bejzbola.<br />
Bejzbol utakmice u 19. veku često su<br />
se igrale na pašnjacima među kravama,<br />
jer je američko društvo tada bilo<br />
uglavnom agrarno. Klepetuše su se lako<br />
pronalazile ili uzimale sa vratova krava<br />
i koristile kao sredstvo za pravljenje<br />
buke. Tako se ova tradicija širila kao<br />
uobičajena navijačka praksa na raznim<br />
drugim sportskim događajima.<br />
Ludnica sa konzervama, loncima,<br />
noževima i viljuškama<br />
Beogradska filharmonija je nabavila dvadesetak kravljih zvona za<br />
potrebe izvođenja kompozicije “Ludnice” T. Adeza na koncertu<br />
iz ciklusa “Mrakobes” 23. novembra. Perkusionista Aleksandar<br />
Radulović i njegove kolege će pored uobičajenih udaračkih<br />
instrumenata svirati na konzervama, lavorima, loncima i koristiće<br />
noževe i viljuške.
Change language