Magazin Filharmonija 3

TASOVNIK 

Bez mrzovolje i 

cinizma, molim 

SVAKOG MESECA UZ SRPSKI TELEGRAF BROJ 3 

RAJSKIN U BEOGRADU 

SRPKINJE SU 

NEUSTRAŠIVE 

NOVOGODIŠNJI ŽUR 

Sve o miljenici 

svetskog 

džet-seta 

Milomir 

Mitrović 

IZA SCENE 

Najveći 

gospodin 

Filharmonije 

Dejan 

Kokir 

DRUGA STRANA KONCERTA 

Iz ugla 

pisca u telu 

domara

2 

» VEROVALI ILI NE 

PONOĆNA KLASIKA 

UZ DI-DŽE JA TAKIJA 

• Filharmonija organizuje prvi afterparti 

pod nazivom „Late Night Classic“ 28. decembra 

u klubu „Taman“ u srcu Savamale. 

Slušaće se, verovali ili ne, klasična muzika! 

Nakon novogodišnjeg koncerta, na prvom 

afterpartiju muziku će puštati di-džej Taki. 

Pogodite ko je to? 

I, naravno, dobrodošli ste! 

» Vic 

ŠTA RAZLIKUJE 

OPERSKU PEVAČICU 

OD PITBULA? 

Kamin 

» Skica 

Kristina Ugrin 

redovni je posetilac koncerata Beogradske 

filharmonije. Muzičari je toliko inspirišu da dolazi 

na koncerte naoružana blokovima i olovkama 

pomoću kojih skicira filharmoničare. Arhitekta, 

umetnica, kreatorka, majka troje dece, balerina, 

prijatelj neshvaćenih sanjara, plavooka Kristina 

vidi daleko skicirajući i ono što se ne vidi okom. 

Ovo su neki od momenata iz sezone 15/16. koji 

su ostavili najjači utisak na Kristinu. 

Jelena Dragnić (violina) 

FI L HA R MO NI JA U JANUARU 

9. i 10. januar 

Ko n ce r ti za bebe 

Di ri gent: Ale k san dar Kojić 

Sa la Beo gra d ske fi l ha r mo ni je 

u 11 i 12.30 časova 

18. januar 

Mu dro slo vlje 2 

Di ri gent: Uroš Lajovic 

So li sta: Se r gej Nakarjakov 

Ve li ka dvo ra na Ko la r če ve 

za du žbi ne u 20 časova 

25. januar 

Mra ko bes 3 

Di ri gent: Hans Graf 

So li sta: An dreas Otenzamer 

Ve li ka dvo ra na Ko la r če ve 

za du žbi ne u 20 časova

3 

TASOVNIK 

PIŠE: IVAN TASOVAC, DIREKTOR BEOGRADSKE FILHARMONIJE 

Po sled nji je tre nu tak da, bez ob zi ra na to 

koga krivimo što smo postali takvi kakvi 

smo i što smo tu gde smo, po ku ša mo da se 

podsetimo vremena kada smo bili vaspitani 

da ostatku sveta makar praznike ne 

upropašćavamo mrzovoljom i ružimo cinizmom. 

Da li se se ća te ka ko smo ne ka da ume li da se 

radujemo tuđim uspesima ili tuđoj radosti? I kako 

nismo imali potrebu da se svađamo sa novogodišnjim 

ukrasima na gradskim ulicama? 

Možda takvo vreme nikada nije ni postojalo, 

možda su samo naši roditelji bili manje egocentrični 

i razmaženi. A možda su naprosto samo bili realniji, 

odmereniji i mudriji od nas. 

Ali, ko ji god da su ra zlo zi 

u pitanju, našim klincima dugujemo 

makar toliko. Nemamo 

pravo da ih trujemo sopstvenim 

nezadovoljstvom. 

Ako ste po mi sli li da sam 

se suviše prosvetlio - nisam. 

Da le ko od to ga da sam spre man 

da vo lim ceo svet. Sa mo mi slim 

da je tre nu tak da se suo či mo sa 

činjenicom da izgovorene reči u 

velikoj meri oblikuju našu stvarnost. 

I da nam je kao dru štvu 

potrebno da naučimo da verujemo 

u nove početke. 

Uostalom, zar nije svaki 

ponedeljak, kada počinju probe, 

i svaki petak, kada je koncert 

Filharmonije, novi početak? 

Da se razumemo: novi počeci 

nisu nužno laki. I ne dešavaju 

se sa mi od se be. To kom pro teklih 

365 da na or ke star je odr žao 190 pro ba i 87 premijernih 

koncerata, odsvirao preko 50.000 stranica 

notnog materijala, ne računajući koncerte kamerne 

muzike, Orkestarsku akademiju - Filhademiju, koncerte 

za bebe, otvorene probe za klince, Filharmonijski 

piknik... a 532 minuta su trajali aplauzi naše 

publike. 

34 sa ta je or ke star pro veo na pu tu. 18 sa ti smo 

snimali naš prvi kompakt-disk sa Gabrijelom Felcom. 

Odštampano je 29.600 štampanih programa 

i 400 plakata. Prodato je 1.260 karata za stajanje. 

Kada vrednosti i 

način 

funkcionisanja 

Beogradske 

filharmonije 

postanu srpski 

standard, ni 

Rudolf i ostali 

irvasi neće se 

više štrecati od 

petardi i praćki 

Više od pola miliona ljudi je posetilo naš sajt. 

Koliko je divnih neistomišljenika među naših 

skoro 83.000 slušalaca i oko 7.000 maratonaca koji 

su, makar tokom nastupa BF, zaboravili na svoje 

međusobne razlike? Na koliko jezika smo razgovarali 

i sa koliko različitih tradicija se upoznali 

zajedno sa dva hora i 52 gostujuća umetnika iz 17 

zemalja? 

Po pi li smo jed nu plan ta žu ka fe pre pro ba i značajno 

doprineli poljoprivredi potrošnjom hmelja i 

ječma kroz piva posle koncerata. 

Ako mi sli te da smo se sve vre me oko sve ga 

sla ga li - ni smo. Ako mi sli te da se ni smo sva đa li - 

jesmo. 

Ali smo, isto ta ko, sve vre me 

poštovali jedni druge i poštovali 

našu publiku. Osluškivali pohva 

le i kri ti ke. I, što pa me ću, što 

intuicijom, shvatali da imamo 

nešto daleko važnije od razlika 

- zajednički cilj koji je dostižan 

samo ako verujemo sami u sebe 

i dru ge lju de oko nas, ko li ko god 

nas svakodnevica povremeno 

surovo demantovala. 

Tako smo tokom ove godine 

završili i studiju izvodljivosti, a 

u prvoj polovini naredne godine 

ćemo raspisati međunarodni 

konkurs za idejno rešenje nove 

koncertne dvorane Beogradske 

filharmonije - prve namenske koncertne 

dvorane u Srbiji. Na istoj 

onoj adresi na kojoj ćemo tradicionalno 

piknikovati i sledećeg juna. 

Da li tre ba da se ne r vi ra mo što smo mo ra li da 

sa če ka mo 21. vek da bi smo ima li ne što što se po drazumeva 

da imaju sve zemlje zapadne civilizacije? Ili 

treba da se radujemo što je naša generacija očigledno 

više od svih prethodnih generacija to želela i 

kvalitetima se za to izborila? 

Kada vrednosti i način funkcionisanja Beogradske 

filharmonije postanu srpski standard, kako u 

ku l tu ri ta ko i ši re - ne sa mo da će mo se svi ose ća ti 

mno go bo lje ne go se ni Ru do lf i osta li ir va si ne će više 

štrecati od petardi i praćki kojima ih neki od nas 

sada dočekuju. 

filharmonija 

SVAKOG MESECA UZ SRPSKI TELEGRAF BROJ 1 

Izdavač: 

Medijska mreža d.o.o. 

Trg Nikole Pašića br 7/2 

11000 Beograd 

Generalni direktor: 

Ljubomir Dabović 

Filharmonija magazin uređuju i pišu: 

Sonja Šulović, Jelena Milašinović 

Fotografije: Marko Đoković 

Marketing: 011/655-86-72, 066/80-30-507 

Vizuelna izrada stranica: Emit24 d.o.o. 

Dizajn: Dragan Milenković 

Redakcija: 

Srpski telegraf, Trg Nikole Pašića 7/2, 11000 Beograd 

Kontakt: 

011/655-86-70, 011/655-86-71 

redakcija@srpskitelegraf.rs 

Štampa: APM Print

4 

razgovor 

Saradnici Danijela Rajskina, stalnog gostujućeg 

dirigenta Beogradske filharmonije, kažu 

da je uživanje pustiti ga da kreira program, 

jer je njegova radoznalost, ali i poznavanje 

vaskolike svetske muzike, veština lovca 

na bisere. To će potvrditi i brojni svetski simfoničari 

kojima Rajskin danas diriguje u najrazličitijim delovima 

sveta. Beograd mu je šarenolika muzička bašta, a 

Beograđane je zavoleo čitajući Momu Kapora. Umetnik 

koji je rođen i odrastao u Sankt Peterburgu u šali kaže 

da mu jedino naša opsesivna potreba za grejanjem nije 

baš najprijatnija. 

- Balkan je blizu Mediterana i, čim malo temperatura 

ode ispod nule, svi ste u fazonu da je kraj sveta. 

Grej, grej, grej! Od kada sam počeo da radim sa orkestrom 

u Vinipegu, sve toplije od minus 25 ne smatram 

zimom - počinje Rajskin razgovor za Filharmonija 

magazin. 

• Potičete iz svetske muzičke i kulturne prestonice. 

Kakvo zadovoljstvo nalazite u malom 

Beogradu, koji se još uvek bori za svoje mesto 

na muzičkoj mapi? 

- Prvo, nije uopšte Beograd mali grad! Oduvek je 

bio središte slovenskog sveta, takođe, i u vreme Jugoslavije 

bio je prestonica za oko 20 miliona ljudi. Istorija mu 

daje živost i diverzitet. Beogradska filharmonija, stara 

skoro vek, oduvek je jedna od najcenjenijih muzičkih 

institucija u Evropi. Kada sam došao, pre više od 10 

godina, osetio sam da je to mesto sa dobrom energijom i 

velikim mogućnostima. 

• Dirigujući različitim orkestrima, jeste li osetili 

da mentalitet utiče na doživljaj muzike? 

- Ne utiče samo na doživljaj muzike već i na to kako 

ljudi doživljavaju život, hranu, probleme, radosti, kako 

reaguju jedni na druge, na zadovoljstva... Nije čudo što 

jedno delo Japanac doživljava i izvodi drugačije nego 

Srbin. Ali ja sam tu da učinim da sve to radi. Biti dirigent 

znači biti tihi muzičar, kanalisati energije drugih 

muzičara, izvlačiti najbolje iz svakoga i reflektovati to 

na publiku. 

MOJE VREME TEK 

DOLAZI. NADAM SE 

DA BEOGRADSKA 

FILHARMONIJA NEĆE 

TO PROPUSTITI! 

• Zvuči kao da ste povremeno i u ulozi vaspitačice 

u vrtiću. 

- Oh, pa kako da ne! Kad se isfrustriram, što nešto 

ne mogu da objasnim ili zbog nedostatka discipline u 

orkestru, zaurlam: „Djetski sad“ (dečji vrtić na ruskom, 

prim. aut.). Muzičari su i osetljivi i obrazovani i snažne 

ličnosti. Nekada sam i psihijatar, jer muzičari imaju živote 

kao i svi drugi. Moraš za svakog imati ljubavi kako 

bi svi igrali u istom timu, da zaborave na sve probleme 

i nađu utehu u probi na koju su došli. Nekada je to fino 

podešavanje, nekada je potreban pritisak. Nekada vredi 

samo nasmejati se svemu jer svi pravimo greške. Kada 

nešto ne štima, sigurno nije zato što to neko namerno 

hoće. Ta mudrost dođe tek sa sedom kosom i “krvavim 

nosem” jer svako od nas daje celo svoje biće. 

• Postoji, dakle, pravo vreme za dirigente? 

- To je šala, ali kažu od 50. do 55. počneš da razumeš 

šta radiš, a imaš snage da to izvedeš. Ja imam 49, 

znači, moje vreme tek dolazi. Nadam se da Beogradska 

filharmonija neće to propustiti! 

• Imate li momente kada vam nije do muzike, a 

koncert je za sat? 

- Kada je koncert tako blizu, ja sam već u brzini. 

Kada sam na bini, već osetim olakšanje. Ipak, postoje 

momenti kada sam umoran zbog vremenskih zona, 

organizacije, dezorganizacije... Muzika nije profesija, 

to je neprestano uzrastanje. Uvek slušam nešto u svojoj 

glavi, čak i kad nemam slušalice. Istina, nekada stvarno 

ne želim da dirigujem neko delo. Dobre su te godine u 

koje dođete kada možete da kažete ne moram da radim 

DANIJEL RAJSKIN, GLAVNI GOSTUJUĆI DIRIGENT 

Superheroj je 

biti ličnost, a ne 

deo čopora 

DRAGOCENA JE MOGUĆNOST DA SAMO SLUŠAŠ BEZ POTREBE, DA PO SVAKU CENU 

SUOČAVAŠ MIŠLJENJE I BUDEŠ U PRAVU. BILO BI DOBRO KADA BI POLITIČARI VIŠE 

VEROVALI U UMETNIKE, DA UMETNOST MOŽE BITI LEK

azgovor 

5 

Ko je Rajskin 

Muzičku školu je pohađao od šeste godine, a na proslavljenom 

konzervatorijumu u rodnom gradu studirao 

je violu i dirigovanje. Sa 20 godina Rajskin je otišao iz 

Sovjetskog Saveza kako bi studije nastavio u Amsterdamu 

i Frajburgu, a vrlo brzo je postao tražen kao jedan od 

vodećih evropskih violista. Ipak, postepeno se preorijentisao 

ka karijeri dirigenta i uskoro postao priznat kao 

jedan od najsvestranijih dirigenata mlađe generacije. 

Negujući širok repertoar, Rajskin često ide i van glavnih 

tokova u svojim neobično osmišljenim programima. 

nešto što mi ne prija. Ali rizik tog luksuza je propustiti 

neki pravi biser. Kroz razgovore sa muzičarima, uspevam 

da prebrodim, razumem i doživim nešto što mi 

isprva nije leglo. To moje biće obogaćuje smislom. 

• Filharmonija je imala program „Superheroji“. 

Verujete li u njih? 

- Verujem da svako od nas ima mehanizam koji, 

ako se pravilno pokrene, može da pronađe rešenja 

za nemoguće. Biti iskren je vrsta superheroja, ne biti 

komformista, već pratiti svoj put, zadržati osnovnu 

pristojnost. U rastućim nacionalizmima i rasizmima 

ljudi postaju čopori. Superheroj je biti ličnost, a ne deo 

čopora. 

• A kako gledate na pokret #MeToo, koji je napravio 

pometnju u umetničkom svetu? 

- Tipičan primer nečega što je rođeno u uslovima 

koji su omogućili nekome poput Donalda Trampa da 

postane predsednik SAD. #MeToo je prejaka reakcija 

i primitivno je rešavati problem sa 240 karaktera na 

Tviteru. Seksualno uznemiravanje je mnogo starije, a 

liberalizacija i ženska prava samo su delimično promenili 

sliku. Svi smo 30 godina znali da Džejms Livajn proganja 

litet je jedino bitan, ali borbe za ravnopravnost polova 

dovele su do toga da na neka vodeća mesta dođu osobe 

samo zato što su žene, ne zato što su najbolje. Kada ideš 

kod zubara, šta te briga da li je muško ili žensko, želiš 

da ti popravi zub, a ne da ti iščupa vilicu. 

• Kako naći meru? 

- Beogradska filharmonija imala je sjajan program 

koji je, kao i sve što oni rade, bio tako duhovit i promišljen. 

Govorim o „Filharmoniji na visokim potpeticama“. 

Sve je više žena dirigenata i muzičara koje se za 

scenu odevaju u frakove, nose kravate, vezuju kosu... Pa 

čekaj, ti si žena! Zašto ne odeneš neku divnu haljinu, 

pustiš kosu, obuješ fine potpetice i uživaš u tome što 

jesi? Ako želiš da budeš dama koja diriguje orkestrom, 

zašto daješ sve od sebe da ličiš na muškarca?! Reč je o 

ravnopravnosti, ne identičnosti. 

• A kako vratiti poverenje u kulturu, dobrotu? 

- Bes je u umetnosti, kaže jedan psihijatar, pozitivna 

stvar jer se tako kanališe frustracija, iz čega dođemo 

do razumevanja problema. U današnjem svetu bes je 

potraga za osvetom. Poslednje utočište su trenuci kada 

pripadnici tog polarizovanog sveta punog netrpeljivosti 

»» 

Šta je najbolje u vezi sa Srbijom? 

SNAŽNE SRPKINJE 

• Upitan šta je najbolje u vezi sa Srbijom, Rajskin odgovara 

da su to žene, ali ne govori to kao prosečan turista kada vidi 

četiri lepotice po kvadratnom metru. 

- Srbija je u oba rata izgubila tako mnogo muškaraca da su 

žene morale da prihvate velikih deo muških poslova kako u 

domaćinstvu tako i u zadrugama i teškim radovima. To je gotovo 

promenilo DNK Srpkinja. Nikada nigde u svetu nisam 

video žene tako snažnih karaktera, neustrašive i odlučne - 

ističe gostujući dirigent. 

»» 

Svi jezici sveta 

MUZIKA NIJE U SLUŽBI 

PROPAGANDE 

• Na tako mnogo načina muzika može biti korisna ne 

samo što je prevodiva na sve jezike već što se može 

interpretirati i doživljavati na bezbroj načina. Nedavno 

sam dirigovao Hendlovog „Mesiju“, a odrastao sam 

u Sovjetskom Savezu i vera mi nije bila bliska, ali čak 

i tako, postoje mogućnosti da doživiš i izraziš se. A 

publika je čula nešto što zna napamet i opet je uhvatila 

momente koje nikad pre nije. Zato je svaka propagandna 

upotreba muzike osuđena na propast. Ne 

možeš je zaheftati - zaključuje Rajskin. 

mlade momke po Metropolitenu. Imali smo koncert-majstora 

u Peterburgu koji je bio toliko poznat po seksualnom 

iskorišćavanju da je postojala izreka „Ako ne legneš, 

nećeš sesti“ (u orkestar, prim. aut.). Svi smo to znali i kao 

društvo smo potpuno izneverili, nismo zrelo reagovali. A 

kada jesmo, preterali smo i, recimo, divni Danijele Gati je 

otpušten bez pitanja samo zbog glasina. 

• Zvuči kao da živimo u vreme totalitarnih 

režima? 

- Mi smo nasledili mentalitet iz vremena kada su 

komšije slale papiriće agentima KGB kako neko u komšiluku 

radi nešto, a zapravo je samo želeo da se useli u 

njegov stan. Rezultat su milioni u sibirskim gulazima. 

Zato ja danas moram da pazim, što je suludo, kada mi 

žena muzičar priđe nasamo i kaže da ima pitanje. Ako 

niko ne sluša, šta će je sprečiti da kaže da sam je napao 

ili vređao... To je tragedija našeg društva jer nema 

osnovnog poštenja, pa nema ni elementarnog poverenja. 

Postali smo predatori. 

• Ljudi se plaše? 

- Pitali su jednog čuvenog dirigenta šta misli o ženskim 

dirigentima. On je rekao: „Ne razmišljam o njima“. 

Šta god da kažeš, može se protumačiti seksistički. Kva- 

NEKAD SAM 

VASPITAČ, NEKAD 

PSIHIJATAR, ALI ZA 

SVAKOG MORAŠ IMATI 

LJUBAVI JER IGRAMO 

U ISTOM TIMU 

sednu u istu prostoriju i slušaju istu muziku. Dragocena 

je ta mogućnost da samo slušaš bez potrebe da po svaku 

cenu suočavaš mišljenje i budeš u pravu. Bilo bi dobro 

kada bi političari više verovali u umetnike, da umetnost 

može biti lek. Stvarno smo na ivici samouništenja, 

mentalnog, društvenog, političkog... Možda je uvek bilo 

tako, ali smo se ipak malo bolje čuli. Plaši me kakav će 

svet moji unuci naslediti, gledajući u kakav svet zakoračuju 

moja deca. 

Aleksandra Malušev 

»» 

Na šta ne možete da se naviknete u Srbiji? 

PONEDELJKOM NE VIČEM 

• Meni je ovde stvarno tako prijatno! Ali da bih odgovorio, 

citiraću jednu ovdašnju muzičarku koja mi je prišla u pauzi 

i rekla: „Hvala što razumete naš balkanski mentalitet. Ne 

vičete na probi ponedeljkom. Znate, to je težak dan u Srbiji 

jer se vikend tek završio, pa radna nedelja zapravo počinje 

utorkom...“ Generalno nije mi jasno kako su kafići uvek puni 

jer znam da je besparica. Ali osećam da to ima mnogo veze 

sa veštinom, tim velikim darom da sa malim imanjem budeš 

veoma srećan, da voliš život i da je svaki dan praznik - navodi 

dirigent.

6 

iza scene 

MILOMIR MITROVIĆ, BINSKI MAJSTOR 

Do bri duh Filharmonije 

Skriveno blago Beogradske 

filharmonije je binski 

majstor Milomir Mitrović, 

ujedno njen najstariji 

i najvoljeniji član. 

Bez njega je nezamisliv koncert, 

a pogotovo odlazak na turneje. 

Mile obavlja važan i odgovoran 

po sao o ko me se ma lo zna. Or ganizuje 

binu tako da na vreme bude 

spremna za koncert i svaku probu, a 

na njoj če sto tre ba da sme sti i pre ko 

100 muzičara. Mile je veliki perfekcionista, 

ali nije samo zbog toga 

poštovan. Tih i nenametljiv, on je 

najveći gospodin Beogradske filharmonije. 

Oličenje učtivosti i bontona, 

iako radi posao koji je i fizički naporan, 

gospodin Mile se otmeno kreće 

bi nom i oba vlja svoj po sao ve što i 

elegantno. 

Dav no je bi lo ka da je do šao u 

Beogradsku filharmoniju, u januaru 

1972. godine. Orkestar je bio sastavljen 

od lju di ko ji su bi li u zre li jim 

godinama i on je tada bio najmlađi 

u ustanovi. Sada je situacija sasvim 

obrnuta. 

Ipak, i da lje sva ki de ta lj na sce ni 

mo ra bi ti na svom me stu - od sto li ce, 

pulteva, praktikabala, velikih instrumenata. 

Gospodin Mile namešta 

kontrabase, harfu, klavir, čelestu 

i sve uda ra lj ke. Sve to mo ra bi ti na 

vreme na određenim mestima, kako 

kompozicija nalaže, a često se raspored 

menja i po zahtevu dirigenta. Teško 

bi se mo glo izbro ja ti sa ko li ko je 

dirigenata sarađivao u svom radnom 

veku i koliko je proba i koncerata odslu 

šao. Ali je dan di ri gent je za nje ga 

ispred svih. Ka ko ka že Mi le - Me h ta 

je Mehta! Čuven je njegov utisak 

o Zubinu Mehti koji je podelio sa 

filharmoničarima, a oni ga pamte i 

citiraju kao najtačniji opis načina na 

Majstor procene 

Prostor u kome Beogradska filharmonija redovno nastupa je krajnje 

skučen, što njegov posao dodatno otežava i zahteva veštinu da smesti 

or ke star na bi nu. S dru ge stra ne, bi ne sve t skih dvo ra na gde je naš orke 

star na stu pao če sto ima ju ve li ku ši ri nu, pa je tu, tek na pr vi po gled, 

njegov posao lakši, jer treba znati iskoristiti sav taj prostor, a gospodin 

Mile je dokazani majstor procene zato što binu ume da doživi. 

Kada Mehta dođe, meni je toliko 

ja sno šta on ra di da bih mo gao da 

zasviram neki instrument 

koji radi maestro: „Ja nisam muzičar. 

Ja celog života pratim šta vi radite 

i brinem se o vama i dirigentima. 

Ali, kada Mehta dođe, meni je toliko 

ja sno šta on ra di da bih mo gao da 

zasviram neki instrument“. 

Međutim, nije samo Mehta 

izazvao divljenje kod Mileta, već je 

situacija bila obostrana. Legendarni 

mae stro je po vo dom jed nog od koncerata 

sa Filharmonijom prilikom 

grupnog fotografisanja ugledao gospodina 

Mileta kako stoji sa strane. 

Prekinuo je fotografisanje i pozvao 

Za preporuku potražite gospodina Mileta 

Blag i skroman čovek, neretko filozof dubokih i britkih 

misli, najbolji je poznavalac orkestra sa kojim 

zajedno diše preko 40 godina. Mile će tačno znati, 

gotovo od prve probe nekog dirigenta sa orkestrom, 

kakav će biti koncert. Ume da sluša muziku, a puls 

ga da se pri dru ži uz re či: „Jed na ko 

ste va žni, i vi ste član Beo gra d ske 

filharmonije“. 

Kroz decenije svog filharmonijskog 

veka gospodin Mile je proputo 

vao sko ro ceo svet. Sti gao je čak i 

do Meksika, a Severna Amerika je 

dugo bila njegova neostvarena želja, 

koja se napokon ostvarila 2014. 

Zbog toga je bio neizmerno srećan 

i ponosan. Početkom osamdesetih 

godina prošlog veka naš orkestar je 

trebao da ide na američku turneju 

kao predstavnik tadašnje države. 

U poslednjem momentu plan je 

promenjen i ta generacija filharmoničara 

bila je jako razočarana, baš 

kao i on. 

svoje Filharmonije uvek čuje. Ukoliko želite da znate 

koji koncert Beogradske filharmonije da slušate, potražite 

gospodina Mileta, koji će, takođe, najvernije 

preneti kako je nastup prošao. Lako ćete ga prepoznati. 

U besprekornom odelu i isto takvih manira. 

» Kreativno mentorstvo 

BUDUĆI LIDERI U KULTURI 

• Asja Radonjić, urednica programa Beogradske filharmonije, 

učestvovala je u četvrtom ciklusu Kreativnog 

mentorstva - prvog mentorskog programa u Srbiji koji se 

bavi ličnim i profesionalnim razvojem budućih lidera u oblasti 

kulture. Bila je mentor mladoj Maji Bosnić, radoznaloj 

kompozitorki eksperimentalne muzike sa kojom je tokom 

godinu dana „kreativnog druženja“ razmenjivala lična i 

praktična iskustva. Ovaj mentorski par služi za primer 

uspešne saradnje ostvarenih i mladih profesionalaca koja 

je izrasla i u lepo prijateljstvo. 

» Filhademija 3 

NEMOJTE SE NIKOM PRAVDATI 

• Direktor Ivan Tasovac je sa velikom radoznalošću 

pratio Orkestarske razgovore u okviru Filhademije 3. 

Ponosan na znanje i praktična iskustva koja su filharmoničari 

otkrivali mlađim kolegama, priključio se „koučingu“ 

prisetivši se svog školovanja i pijanističke karijere. Mladima 

je poručio da ne treba da se štede već da svakodnevno 

vežbaju emocije baš kao i tehniku, da je trema 

sastavni deo života, a scena najsigurnije mesto na svetu. 

I najvažnije, da se nikom ne pravdaju za svoje izbore. 

» Orkestarski razgovori 

OBUZDAJTE EGO, DEO STE TIMA 

• Orkestarska akademija - Filhademija 3 je ove godine bila 

obogaćena i novim programom. Violinistkinja Jelena Dimitrijević 

osmislila je Orkestarske razgovore, odnosno seriju 

predavanja na kojima su iskusni filharmoničari razgovarali 

sa mladim kolegama, i to na teme o kojima se nedovoljno ili 

skoro uopšte ne govori. Kako se priprema audicija, kako se 

sprema orkestarski materijal i ono večno pitanje - kako da se 

savlada trema. U razgovorima je učestvovalo desetak Jeleninih 

kolega filharmoničara koji su nesebično delili iskustva 

mladim polaznicima Filhademije. Izdvojio se savet koji se čuo 

na svakoj sesiji: „Obuzdajte ego, u orkestru ste deo celine.“ 

FOTO: DUŠICA STOJANOVIĆ

mi u svetu 

7 

» Mitski lik 

ILJINA RASKOŠNA I NADLJUDSKA SNAGA 

• Od slavnog mitskog lika Ilja Muromec je tokom vremena postao heroj brojnih filmova, 

slika, spomenika, karikatura i anegdota. Legenda o njegovom junaštvu inspirisala je 

i ruskog kompozitora Glijera da kroz simfoniju prikaže najvažnije trenutke iz Muromecovog 

života. A prema legendi, Ilja je zbog teške bolesti bio nepokretan sve do 33. 

godine, kada je ozdravio uz pomoć dva hodočasnika i tada dobio nadljudsku snagu. 

Ilija Muromec je ubrzo postao sinonim raskošne fizičke i duhovne snage i integriteta, 

posvećen zaštiti domovine i ljudi. Najslavniji je od mitskog viteškog bratstva bogatira, 

koji je nakon smrti kanonizovan u Ruskoj pravoslavnoj crkvi. 

» Iznenađenje na tržištu 

TEK DESETAK SNIMAKA 

GLIJEROVE SIMFONIJE 

• Snimak Glijerove simfonije je veliko osveženje 

za tržište na kome do sada postoji svega desetak 

izdanja, među kojima Bafalo simfonijskog orkestra 

sa Džoen Faletom, Filharmonijskog orkestra BBC sa 

Edvardom Daunsom, veoma stari snimak Ferenca 

Frikšaja za Dojče gramofon i u dosta skraćenoj 

verziji Filadelfijskog orkestra sa Štokovskim. 

FILHARMONIČARI I FELC PREDSTAVILI PRVO ZAJEDNIČKO IZDANJE 

Legenda o ruskom junaku 

18 

SATI TRAJAO 

PROCES 

SNIMANJA 

ZAHTEVNE 

GLIJEROVE 

SIMFONIJE 

Prvo zajedničko izdanje Beogradske filharmonije 

i šefa-dirigenta Gabrijela Felca 

i Glijera, kompakt-disk sa remek-delom 

Rajnholda Glijera, objavljeno je za međunarodno 

tržište! Reč je o simfoniji „Ilja 

Muromec“ (1911), snimljenoj za nemačku izdavačku 

kuću „Drajer-Gajdo“. 

- Veoma sam ponosan na ovaj snimak, koji smatram 

odličnim, a posebna mi je čast da pozdravim 

praunuka čuvenog kompozitora koji je specijalno ovim 

povodom prisutan - kazao je Felc na početku novembarskih 

Muzičkih razgovora i potom poklonio CD kompozitorovom 

potomku gospodinu Kirilu Novoselskom. 

Praunuk ruskog kompozitora u Beogradu je otkrio 

da je i njegovoj porodici „Ilja Muromec“ jedan od omiljenih 

komada pradede koji nas uči da svako može biti 

heroj. 

- Za beogradsko, prvo balkansko izvođenje pradedine 

simfonije saznao sam sasvim slučajno, lutajući internetom. 

Tada nisam, ali sada jesam stigao u Beograd 

i nadam da će i ostali iz moje porodice slušati muziku 

Glijera na Balkanu. Nadam se i da će filharmoničari 

izvesti ovo delo u Glijerovom muzeju, gde organizujemo 

i muzičke razgovore i koncerte na otvorenom - poručio 

je Novoselski. 

Događaj koji se pamti! 

Potomak Glijera 

i maestro Felc 

Bahtrek, najveći svetski portal za kritiku, balkansku 

premijeru simfonije „Ilja Muromec“ ocenio je sa 

maksimalnih pet zvezdica, odnosno kao događaj 

koji će se dugo pamtiti! 

Filharmoničari i Felc su priredili veliku balkansku 

premijeru simfonije „Ilja Muromec“ 2. marta ove 

godine na Kolarcu, a potom odmah ušli u komplikovan 

proces snimanja koji je trajao 18 sati! 

- Odrastajući u Istočnom Berlinu, često sam se 

susretao sa likom Ilje Muromeca, koji je zbog sovjetske 

propagande postao predmet parodije. Ali to me je dodatno 

privuklo da se detaljnije upoznam sa Glijerovom 

simfonijom, koja me je potpuno fascinirala. Ovo delo se 

retko nalazi na repertoarima zbog svoje izuzetne težine 

jer orkestrima često nije dovoljan standardan broj proba 

da ga savladaju. Sa Beogradskom filharmonijom je zazvučalo 

odmah na prvoj probi - istakao je šef-dirigent. 

Reč je o prvom disku našeg orkestra za svetsko 

tržište, koji se može nabaviti onlajn. 

- Orkestru je potreban kompakt-disk kao svojevrsna 

ocena nivoa na kojem se nalazi. To je za nas veoma važno 

i ponosan sam što je na našem prvom zajedničkom izdanju 

Glijerovo delo. Dugo sam tragao za ovim rešenjem 

jer nam je potrebno kvalitetno i interesantno delo, a koje 

predstavlja iznenađenje i nešto novo na tržištu. Ovo je 

velika šansa za orkestar zato što je izdavačka kuća za 

koju snimamo veoma zastupljena na američkom i japanskom 

tržištu - zaključuje Felc, koji je za „Drajer-Gajdo“ 

do sada objavio impresivnih 17 kompakt-diskova.

8 

izdvajamo 

»» 

Bečka filharmonija 

TRADICIONALNI KONCERT U ZLATNOJ DVORANI 

• Novogodišnji koncert Bečke filharmonije biće 

odr žan 1. ja nua ra od 11.15 u Zlat noj dvo ra ni 

Bečkog muzičkog društva. Orkestrom diriguje 

Kristijan Tileman, a filharmoničari će izvesti 

dela kompozitora iz porodice Štraus, kao i 

kompozicije Johana Helmesbergera Mlađeg i 

Karl Mihaela Zirera. Procenjuje se da će događaj 

preko malih ekrana pratiti uživo 40 miliona 

lju di u vi še od 90 ze ma lja. Kao i do sa da, cve t ni 

aranžmani se planiraju u saradnji sa bečkim 

gradskim vrtovima. Na sajtu Bečke filharmonije 

od 1. do 28. fe brua ra tra ja će pri ja ve za lu tri ju, 

a potom će se izvlačili srećni dobitnici ulaznica 

za sledeći novogodišnji koncert. 

»» 

Najskuplje u Evropi 

JELKA OD 2,3 MILIONA EVRA 

• Vrednost jelke napravljene od 2.018 zlatnika Bečke filharmonije 

iznosi neverovatnih 2,3 miliona evra! Najskuplje stablo u Evropi visoko 

je tri me tra, a te ži oko 60 ki lo gra ma - ko li ko za pra vo i ima ki lo grama 

zlata. Svi zlatnici Bečke filharmonije na prednjoj strani prikazuju 

orgulje u Zlatnoj dvorani bečkog Muzikferajna, a na poleđini različite 

instrumente. Jelku su ukrasili zaposleni u kompaniji koja se bavi trgovinom 

zlata i drugih plemenitih metala „Pro Aurum“ u Minhenu. 

PREDSTAVLJAMO MILJENICU SVETSKOG DŽET-SETA 

Senjora Tena i danas 

u 80. godini nastupa 

Latino ritmovi 

Beogradska filharmonija će izvoditi repertoar 

sastavljen od hispano plesova. Pored flamenka, 

publika će uživati u raznolikim latino ritmovima, 

kao što su mambo, tango, malagenja, fandango, 

malambo. Ekskluzivno za Filharmonija magazin 

otkrivamo program novogodišnjeg koncerta: 

• M. de Falja: Svita br. 2 (Trorogi šešir) 

• M. de Falja (ar. S. Šapelje): Ples br. 1 (Kratak život) 

• M. de Falja: Ritualna igra vatre iz opere Ljubav 

čarobnica 

• A. Markes: Vatrena konga 

• E. Lekuona: Malagenja 

• P. de Sarasate: Ciganske melodije 

• L. Bernštajn: Mambo (Priča sa zapadne strane) 

- - - - - - 

• Ž. Bize: Karmen, uvertira 

• R. Ćapi: Buntovnica, uvertira 

• H. Turina: Orgija (Fantastični plesovi) 

• A. Vives: Fandango (Gospođa Franciskita) 

• A. Pjacola: Zima (Četiri godišnja doba Buenos Ajresa) 

• A. Hinastera: Malambo (Estansija) 

• H. Himenes: Venčanje Luisa Alonsa 

»» 

Prethodne proslave 

Zaplešite sa Filharmonijom 

Jedni od najtraženijih nastupa Beogradske 

Lusero Tena je rođena Meksikanka, imala je samo 

filharmonije, sada već legendarni novogodišnji četiri godine kada je prvi put uzela kastanjete u ruke 

koncerti, zakazani su za 27. i 28. decembar na i od tada je nastupala u preko 60 zemalja i sarađivala 

sa najvećim umetnicima kao što su Lorin Mazel, 

Kolarcu. Ovog puta filharmoničari su pozvali 

publiku na ples, a ulaznice su rasprodate za Mstislav Rostropovič, Plasido Domingo i mnogi drugi. 

samo tri dana! 

Bila je omiljena zvezda svetskog džet-seta, čijem plesu 

Orkestar nastupa pod dirigentskom palicom i umeću na kastanjetama su se divili Marlon Brando, 

Olivera Dijaza i predstaviće veliku špansku divu Ronald Regan, Ava Gardner, Marlen Ditrih, Grejs Keli 

Lusero Tenu, virtuoza na kastanjetama. Senjora i princ Renije od Monaka, Rodžer Mur, kralj Husein od 

Tena je prva na svetu promovisala kastanjete kao Jordana, Henri Kisindžer, Muhamed Ali, Maja Pliseckaja... 

Lista je jako dugačka, a za Lusero Tenu mali je bio i 

solistički instrument, a ona i danas, u 80. godini, i 

dalje nastupa! 

čuveni Holivud Boul. 

Disko filharmonija 

Nada Kolundžija na klaviru-igrački 

Sa turneje u Rusiji 

Prijem sa ministrima Španije i Egipta 

Perkusionisti u ulozi molera

kritika 

9 

»» 

Iza kulisa Bečke opere 

ZGRADA OBNOVLJENA ZA 18.000 RADNIH SATI 

• Tokom novogodišnjeg koncerta Bečke filharmonije 

gledaoci već više od 27 godina mogu da vide specijalan 

muzički film. Ove godine film je posvećen 150. godišnjici 

Bečke državne opere (1869-2019), čija je detaljna 

restauracija upravo završena. Ovo je najveća restauracija 

operske kuće još od njenog ponovnog otvaranja 

1955. i ci lj je bio da se unu tra šnji izgled zgra de do ve de 

u prvobitno stanje. Za restauraciju je utrošeno 18 hiljada 

ra d nih sa ti, a ra do vi su ko šta li 1,1 mi lion evra. 

- De set da na nam je tre ba lo sa mo da iz me ša mo adekvat 

ne bo je. Osli ka va li smo pros tor iznad gla ve, pa je 

naš tim ve li ki broj sa ti pro veo na no ga ma - ka za la je 

vajarka Mihaela Fric i dodala da je jedino Mikelanđelo 

imao luksuz da slika ležeći. 

FILHARMONIJSKE PRIČE 

Druga strana 

koncerta 

DEJAN KOKIR JE JOŠ JEDNO SKRIVENO BLAGO FILHARMONIJE. 

GENIJALAN PISAC KOJI RADI POD MASKOM DOMARA. ZA SEBE KAŽE 

DA JE DILETANT NA GITARI, BICIKLISTA KOJI JE SIPAO ULJE U KOČNICE 

DA NE ŠKRIPE, RATNI VETERAN SA TRI ISPALJENA METKA. HRONIČAR 

FILHARMONIJSKIH (NE)ZGODA DELI UTISKE OD 6. DECEMBRA 

Proteklih nedelja dešavalo se 

mnogo toga: orkestar je na 

jednom koncertu svirao „Malu 

noćnu muziku“ bez dirigenta, 

a kasnije Adezove „Ludnice“, i 

to na insistiranje Gabrijela Felca, koji je, 

imajući verovatno utisak da je delo možda 

previše avangardno za našu publiku (reklamirano 

je čak kao nešto sa elementima 

tehno-žurke), na svom šega srpskom između 

stavova objašnjavao publici šta će čuti 

u sledećem. Onda se jedne subote u našoj 

sali snimala scena za jedan igrani film. 

Učestvovala je trećina orkestra, a violinistkinja 

Miljana imala je solo tačku, dublirajući, 

našminkana do neprepoznatljivosti, 

glavnu glumicu, nemuzičarku, u filmu 

inače „ljubavnicu nekog filozofa“, kako mi 

je objasnila violistkinja Tamara u pauzi; 

tokom snimanja u sali je puštan dim, iz 

mladog režisera je isijavao hipsteraj, a kamerman 

je imao dalijevske brkove i nosio 

kačket a la Đenka. Pa smo imali besplatan 

koncert sa Filhademijom, po principu pola 

studenti, a pola naši muzičari, dirigovao 

je Lajovic, koji je, sećam se, još pre nekih 

pet godina jedan koncert najavio kao svoj 

oproštajni i poslednji, a onda mrtav 'ladan 

nastavio da dolazi i svake iduće godine. I 

na kraju, održan je onaj popodnevni „lunch 

time“ koncert iz ciklusa „Razgovori sa 

Felcom“, ovaj put uz pomoć violinistkinje 

Jelene Dragnić i horniste Nikole Ćirića. 

Svirali su Bramsa, a nakon svirke pitanja 

su se usudili da postavljaju samo muzičari 

pomešani sa publikom, glumeći tako, kako 

se duhovito izrazio violista Breza, „filharmonijske 

botove“, što nikom nije smetalo, 

s obzirom na to da je beskrajno duhovitoj 

Jeleni Dragnić data prilika da izjavi kako 

je pravi balans „jedna žena na tri muškarca“, 

misleći, naravno, sram ga bilo ko zlo 

pomisli, na čuveni kvartet Beogradske 

filharmonije, čiji je istaknuti član. 

A onda je došao taj petak na Kolarcu, 

kada je nastupio violinista Barnabaš 

Kelemen. Meni je to bio jedan od najboljih 

koncerata u poslednje vreme. Nisam stigao 

da slušam prvo delo, nešto od Betovena, ali 

sam, srećom, stigao na Sen Sansa i violinistu. 

Pre par nedelja svirao je virtuozni Rus 

Sergej Krilov pred nikad punijom salom 

i svi su bili oduševljeni. I pored 10 godina 

provedenih u Filharmoniji, sebe još uvek 

smatram laikom kad je klasična muzika u 

pitanju, pa molim da mi svi znalci oproste 

što su mi te večeri i Krilov, sa svojim brzometnim 

virtuozitetom, i Prokofjev, čije je 

delo svirao, bili dosadni. Ove večeri mi se 

Kelemen, međutim, jako dopao... Ako sam 

laik za klasiku, ekspert sam za sve oblike 

popularne muzike, pa ću činjenicu da me 

Krilov nije oduševio pokušati da objasnim 

svojim animozitetom prema nabeđenim 

herojima električne gitare, tipa Satrijanija 

ili onog Skandinavca čije sam ime zaboravio. 

E, pa Krilov je Satrijani, a Kelemen, 

recimo, Džej Džej Kejl, jedan od mojih 

bogova, neko ko svira emotivno i ne više 

nego što je potrebno, a pre svega svira velike 

pesme, za razliku od brzoprstih masturbatora 

koji se zapravo bave ne muzikom, 

nego zvučnom pirotehnikom. 

Na pauzi sam sišao u klub, sedeo među 

muzičarima i pušio ne iskazujući svoje 

oduševljenje, plašeći se da ne ispadnem 

glup. Ali u prostoriju ulete Slavica iz drugih 

violina i započe: „Ljudi, jeste li videli, 

Joca je počeo da aplaudira, onda ti je jasno 

kako je čovek svirao!“ „Bravo, Slavice!“, 

povikah, „Sad i ja smem da priznam da mi 

se svidelo!“ A bilo mi je smešno što je moj 

prijatelj Joca, takođe iz drugih violina, 

večiti skeptik, notorni mrzitelj gotovo 

svih dirigenata i preziratelj gotovo svakog 

dela na repertoaru, poslužio kao mera za 

kvalitet. U međuvremenu se i on pojavio. 

„Baš pričam ljudima kako si aplaudirao!“, 

reče mu Slavica. „Šta da kažem, bilo je odlično“, 

priznade Joca, ćopajući sa štapom 

ka stolici, „samo nemoj to dalje da širiš, 

ugrožava mi renome!“

10 edu-ugao 

FOTO: NARODNO POZORIŠTE 

1 

moj izbor 

BOJANA STEFANOVIĆ, GLUMICA 

Šopen: Valcer u a-molu, Op. Posth. 

To je je dan od pr vih va l ce ra ko je sam nau či la da 

sviram u osnovnoj muzičkoj školi. Iako godinama nemam 

kla vir u ku ći, po što je kod se stre, ko ja je, za ra zli ku od 

mene, posle osnovne nastavila obrazovanje i u srednjoj 

mu zi č koj ško li i gi m na zi ji, to je ko mad ko ji mi je ostao u 

pr sti ma. I to je uvek pr vo što za svi ram ako imam pri li ku 

da sed nem za kla vir. 

2 

Bah: To ka ta i fu ga u d-molu 

Ova kompozicija me podseća na detinjstvo, koliko 

god to čudno zvučalo. Obožavala sam „Diznijevu fantaziju“ 

i ova uzbu dlji va ko m po zi ci ja je na me ne kao de te ostavila 

snažan utisak. A pritom je tako fascinantno prikazana 

i vizuelno u ovom Diznijevom klasiku. 

3 

Čajkovski: Ruski ples iz „Krcka Oraščića“ 

Iz istog Diznijevog klasika posebno sam zavolela ovu 

kompoziciju. Još tada mi je bila uzbudljiva i terala me na 

ples, nisam nikada mogla da sedim mirna kada počne. 

Namerno pominjem dva puta ovaj Diznijev crtani film, zato 

što mislim da je izuzetno važno klincima od malih nogu 

približiti klasičnu muziku. To je ljubav koja se gaji od malih 

nogu, ali onda ostaje zauvek. 

4 

Trevor Džons: 

Muzika iz filma „Poslednji Mohikanac“ 

Iako ne spada u klasičnu muziku, za mene je zaista posebno 

iskustvo slušati filmsku muziku. I tokom gledanja filma, 

a i na kon to ga, kao sau n d trek. Ovo je jed na od onih mu zi ka 

zbog ko je sam ceo fi lm bi la pre pu na emo ci ja i još je dan dokaz 

da ono što dobra kompozicija može da dirne u čoveku 

retko koja umetnost sama po sebi može. Bez muzike! 

5 

Majls Dejvis 

I za kraj, ne mogu da zaobiđem malo popularnije kompo 

zi to re jer to je zai sta ono što se če sto slu ša u na šoj ku ći. 

Od džez kompozitora možda najviše volim Majlsa Dejvisa i 

nje gov al bum „Ki nd of Blue“. 

Zaštita 

na radu 

od buke 

Da li ste znali da 

muzičari u orkestru 

imaju čepove za 

uši? Ne, to nije šala 

i svakako ne zbog 

toga što neko ne muzicira lepo 

(setimo se čuvene Edit i njenih 

solističkih nastupa iz humorističke 

serije „Alo, alo“, kada ju je 

publika sa uživanjem slušala, ali 

sa komadićima sira u ušima). Najnovija 

istraživanja pokazuju da su 

oštećenja sluha kod orkestarskih 

muzičara, nažalost, veoma česta 

pojava. Zato su neophodni čepovi 

za uši koji se čak mogu koristiti i 

na samom koncertu ako u kompoziciji 

ima kritično bučnih delova. 

Višesatno vežbanje svakog 

dana, kontinuirana potraga za 

pravom interpretacijom dela, 

saradnja sa dirigentom, stalno 

pomeranje granica sa ciljem da se 

dotaknu srca slušalaca... Sve je to 

deo posla orkestarskih muzičara, 

ali, s druge strane, držanje instrumenata 

u neprirodnom položaju 

tela, opterećenje srca i oštećenje 

sluha, samo su neki od rizika po 

zdravlje koji su naličje ovog posla. 

Ranija istraživanja su ukazivala 

da muzičari često pate od 

tinitusa (šum ili zujanje u jednom 

ili oba uha), zbog koga čak nisu 

u stanju da čuju određene visine. 

Međutim, najnovije studije su 

pesimistične povodom privremenog 

ili permanentnog gubitka 

sluha kod muzičara ukoliko 

ne koriste zaštitu za uši. Zato 

orkestri preuzimaju mere kako 

bi rešili ovaj problem. Stvaranje 

više prostora između muzičara 

Bez čepova 

Sa čepovima 

ili pregrađivanje sekcija nisu 

adekvatno rešenje. Najbolje se 

pokazuju specijalni čepovi za uši, 

IGOROVA TOP-LISTA 

NAJGLASNIJIH 

KOMPOZICIJA: 

D. Šostakovič: Simfonija br. 7 

P. I. Čajkovski: Simfonija br. 6 

G. Maler: Simfonija br. 1, IV stav 

T. Adez: Ludnica 

R. Vagner: Kas Valkira 

I. Stravinski: Posvećenje proleća 

koji filtriraju i smanjuju buku, ali 

tako da muzičar i dalje sve čuje 

i ne oseća se odsečen od drugih. 

Istraživanja pokazuju da su najviše 

pod rizikom trubači i flautisti, 

ali muzičari smatraju da su svi na 

određeni način „ugroženi“. Limeni 

duvači od perkusionista, drveni od 

limenih, a gudači od svih zajedno. 

Beogradski filharmoničari 

dobili su svoje čepove koji su izrađeni 

tačno po njihovoj meri. Ali 

i pre ovog rešenja muzičari su se 

snalazili oslanjajući se, pre svega, 

na svoju kolegijalnost. Na primer, 

trombonista Igor Ranković je prilikom 

izvođenja posebno glasnih 

deonica donosio za svoje kolege 

koji sede ispred njega čepove za 

uši, a koji se koriste kao zaštita na 

radu od velike buke.

vremeplov 

11 

oglas 

RUSKI KOMPOZITOR RAJNHOLD GLIJER (1875-1956) 

Dobri geni za muziku 

TRI PUTA JE PONEO ORDEN GLINKA, 

A U RODNOM KIJEVU OSNOVAO PRVI 

UKRAJINSKI KONZERVATORIJ. IAKO 

JE DECI BRANIO, NJEGOVIM STOPAMA 

SU NASTAVILI DA HODE UNUCI 

Ruski kompozitor nemačko-poljskog porekla 

Rajnhold Glijer (1875-1956) rođen je 

u Kijevu, gde i počinje njegovo muzičko 

obrazovanje. Nakon časova violine, sin 

majstora za izradu duvačkih instrumenata 

odlazi na moskovski konzervatorijum i tamo za 

diplomski komponuje operu jednočinku inspirisanu 

Bajronovim „Earth and Heaven“, za koju dobija i zlatnu 

medalju. Glijer potom radi i usavršava se kako u Moskvi 

tako i u Berlinu kao dirigent, predavač i kompozitor. 

Nakon 1917. neće prihvatati pozive sa zapada, stvaraće 

u Azerbejdžanu i Uzbekistanu, nastupati u Sibiru 

i drugim udaljenim prostranstvima SSSR. Zanimljiv 

podatak je i taj da se u porodici Glijer svaka druga generacija 

bavi muzikom. 

- „Ako vi budete svirali, ja ću poludeti i prestati da 

komponujem“, govorio je Glijer svojoj deci, a imao ih 

je petoro, jer mu je bila potrebna tišina da bi stvarao. 

Sledeća generacija, njegovi unuci, bavili su se muzikom. 

Moja je majka, na primer, svirala klavir, vodila hor i 

bila dirigent. Sestru i mene je muzika zaobišla, ali su 

zato sve troje moje dece muzičari - dvoje svira violinu, a 

jedno gitaru. Imamo izgleda neke dobre gene u familiji, 

koje ipak ne treba zapostaviti - kaže Kiril Novoselski, 

potomak slavnog kompozitora i gost Beogradske filharmonije. 

Stvaralaštvo Glijera, jednog od predstavnika poslednje 

generacije ruskih kompozitora koja je započela 

svoje stvaralaštvo pre revolucije, može se okarakterisati 

kao izrazito romantično, naklonjeno velikim žanrovima 

opere, baleta i simfonije, a sklonost ka istraživanju 

pojedinosti tembra velikog simfonijskog orkestra, kao i 

folklorne muzike sovjetskih naroda, obojila je njegova 

dela posebnom toplinom. Prepoznat je najpre po koncertima 

za hornu i harfu, a od tri dela iz simfonijskog 

žanra izdvaja se njegova „Treća simfonija“, nastala 1911. 

Kompozicija „Ilja Muromec“ je po formi programska 

simfonija i danas se smatra jednim od Glijerovih 

najboljih ostvarenja, ali se, nažalost, ne izvodi toliko 

često. Poput opera A. Borodina i M. Musorgskog, ovo 

delo odaje priznanje bogatoj ruskoj prošlosti, čineći je 

još slikovitijom i uzbudljivijom kroz jedinstven spoj 

istorijskih i fiktivnih ličnosti. 

Grandioznu simfoniju, kao delo slovenskog duha, 

borbeno i partiotsko, koje poziva na otpor i pobedu, 

komponuje sa 36 godina. U to vreme se vratio iz Nemačke, 

gde je studirao dirigovanje, već ima porodicu, a 

uživa ugled i u Rusiji i u Evropi. Nakon što je simfonija 

premijerno izvedena, dobija ruski orden Glinka i poziv 

da u rodnom gradu osnuje prvi ukrajinski konzervatorijum, 

gde je bio i prvi rektor. 

Kompozitor je, kaže njegov potomak, započeo i 

četvrtu simfoniju „Isus Hrist“, ali je ona ostala nedovršena. 

Pozorište je za Glijera bila posebna sfera interesovanja 

i inspiracije. Tako je 1927. napisao muziku za balet 

„Crveni mak“, čiji je prvobitan naziv zbog asocijacije na 

opijum promenjen u „Crveni cvet“, a kasnije postao poznat 

kao prvi sovjetski balet sa revolucionarnom temom. 

Nizu nagrada kompozitor je za života dodao još dve 

Glinke, a funkciju predsednika udruženja sovjetskih 

kompozitora obavljao je od 1938. do 1948. 

Njegov moskovski stan pretvoren je u muzej, a muzička 

škola u Moskvi danas je jedna od šest evropskih 

koje nose ime Glijer. 

- Porodično organizujemo muzičko-književne performanse. 

Pošto smo pronašli pisma od pre 100 godina, 

između Rajnholda i njegove tadašnje verenice, buduće 

supruge Marije, sada putujemo po svetu i organizujemo 

njihova čitanja i izvodimo romanse, plešemo... Uglavnom 

„glumim“ pradedu, a moja sestra Marija našu 

prabaku - kaže Novoselski. 

»» 

Veliki povratak 

MEHTA GOSPODAR BRAMSA 

• Zubin Mehta se vratio na podijum čuvene Volt Dizni koncertne 

dvorane kako bi dirigovao Losanđeleskom filharmonijom 

(LA Phil) i to u godini kada orkestar proslavlja stotu sezonu. 

Mehta je za jubilej odabrao Bramsov opus, koji publika ima 

priliku da sluša tokom decembra i januara. Američki kritičari 

pišu da je već na prvom koncertu iz Bramsovog ciklusa bio 

„gospodar Bramsa“. Mehta je sa 26 godina postao muzički 

direktor LA Phil. Umetnik koji je i nacionalno blago u rodnoj 

Indiji i veliki prijatelj Beogradske filharmonije danas važi za jedinog 

dirigenta sa zvezdom na holivudskom Bulevaru slavnih. 

»» 

Pi ja ni sta u prirodi 

SLONOVI VOLE BETOVENA I BAHA 

• Pijanista Pol Barton je ljubitelj 

slonova i on u slobodno vreme 

svojim omiljenim životinjama 

svira Baha i Betovena! Reč je, 

naime, o slonovima koji su slepi 

i bo le sni, pa sad bo ra ve u Svetskom 

rezervatu za slonove u 

Tajlandu. Pijanista je shvatio da 

džinovske životinje zaista uživaju 

slušajući klasičnu muziku. 

»» 

Elfi dobio novog stanara 

KU PIO APAR T MAN, ALI NE I 

ULAZNICE ZA KONCERTE 

• Stanara je pronašao i poslednji od 45 apartmana, koliko 

ih ima u kompleksu čuvene Elb filharmonije u Hamburgu. 

Za luksuzni dom od 287 kvadrata izdvojeno je 11 miliona 

evra, ali u cenu nisu uračunate ulaznice za koncerte niti 

naknada za održavanje. Elfi, kako od milja zovu filharmoniju 

u Hamburgu, svečano je otvorena pre dve godine, i to 

posle desetogodišnje gradnje i višestrukog prekoračenja 

budžeta. Monumentalno zdanje prostire se na 120.000 

kvardrata i ima 26 spratova.

12 

dečji kutak 

Mali dirigenti 

Posao muzičara ima mnogo lepih strana, 

a jedna od najlepših je rad i druženje sa 

decom, upoznavanje mališana sa muzikom, 

edukacija i oblikovanje generacije filharmonijske 

publike, a možda i budućih koleginica 

i kolega na sceni. Na otvorene probe za klince u 

Filharmoniju dolaze odlično pripremljeni predškolci. 

Toliko da Tamara i Slavica, „filharmonijske učiteljice“, 

ponekad budu iznenađene znanjem mališana, pogotovo 

kada ih klinci „nauče“ da trombon zvuči kao Liga šampiona 

ili da je truba komandant. 

Deca iz vrtića „Ježeva kućica“, „Korak po korak“ 

i „Lunja“ uživala su u zvucima instrumenata, izdvojili 

su posebno udaraljke, harfu i violinu. Bilo je i novih 

ljubitelja horne i fagota, a posebno odličnih malih 

dirigenata. 

Novosadske bebe su u decembru slušale Mocarta 

u Galeriji Matice srpske, dok će beogradske tu priliku 

imati 9. i 10. januara od 11 sati i 12.30. Besplatne 

ulaznice se preuzimaju u Beogradskoj filharmoniji od 

ponedeljka 24. decembra, a radno vreme blagajne je od 

10 do 16 časova. 

HORNISTA NIKO 

Prethodne koncertne sezone imao sam 

prilike da sviram na tri kontinenta. 

Pored Evrope, Južna Amerika i Azija 

bile su na mom muzičkom „jelovniku“. 

Ukus arhitekture, ukus vekova 

i ukus života, posebne mirise ljudskih duša, koje 

sam osetio neću nikada zaboraviti. 

UPORNOST I MRVA FANATIZMA 

Zbog saradnje sa Nacionalnim omladinskim 

orkestrom iz Rumunije u maju sam posetio Kinu. 

Nekoliko dana u Pekingu ostavilo je na mene 

izuzetno jak utisak. Pored nastupa u Nacionalnom 

centru za izvođačke umetnosti, video sam 

najočuvaniji i najlepši deo Kineskog zida - Badaling. 

Jedno od svetskih čuda, najveća građevina 

na svetu, krvavim rukama obične raje je izgrađen 

spomenik ljudskoj želji da se odbrani, a u stvari 

želji da se podeli. Duboko utisnut u DNK naroda, 

Kineski zid je fizički neinteresantan da se poseti 

jer nikad ne možete (ukoliko niste u poduhvatu, 

pa vas ne mrzi da prošetate 8.851 km, koliko je 

dug, uključujući prirodne barijere i rovove) da ga 

vidite u celini, već možete da prepešačite nekoliko 

kilometara izuzetno naporne deonice, slikate se, 

izbacite sliku na Fejsbuk i toliko. 

Međutim, ukoliko otvorite oči svog srca i 

uspete da vidite muku ljudi koji su vekovima taj 

Svet čeka 

Čovek ne mora da putuje da bi mu srce bilo kao 

svet. Znam neke koji su svet sami po sebi. Međutim, 

ako imate prilike da makar malo lutate svetom, 

usudite se. Svet čeka. Krije svašta. Izgubite se u 

nekoj ulici nepoznatog grada. Popijte čašu vina 

dok gledate majku koja vodi dete i tepa mu na nekom 

nepoznatom jeziku. Videćete... Sve su ljubavi 

važne, na kom god jeziku izjavljivane, i svi su ljudi 

podjednako bitni, kom god narodu da pripadaju. 

zid gradili ili patnju gladne dece koja pomažu svojim 

roditeljima da donose blokove, ako probate da 

osetite miris mokre košulje od kiše koja pada dok 

ljudi ne prestaju da rade, ako pokušate da budete 

jedan od njih, shvatićete da je Kineski zid svetsko 

čudo ljudskog truda i čudo čoveka i njegovih ideologija. 

Ako ste putnik koji traga za tim doživljajima, 

nemojte propustiti Kineski zid. 

Letnja palata je takođe utkala vekove u svoje 

temelje i ukoliko se provozate čamcem sa otvorenim 

očima srca, lako ćete završiti širom otvorenih 

usta. Voda udara u čamac, čuje se zvuk flaute dok 

vi, ako to poželite, pred očima možete da vidite 

cara, njegove konkubine, popodnevne rituale 

ispijanja čaja, razaranja anglo-francuske invazije i 

čitav zaplet ljudske drame zvane istorija. 

Tjananmen trg - sjaj, još sjaja, besprekorno 

čiste ulice, neverovatna policijska kontrola, 

rigorozne provere, velelepna zgrada Nacionalnog 

muzeja, još vojske i policije, kontrola u svoj svojoj 

prisutnosti, kako sam to tada osetio.

putopis 

13 

LA ĆIRIĆ U POHODU NA JUŽNU AMERIKU I AZIJU 

Biseri 

na ogrlici 

sveta 

Nikola Ćirić (prva horna Beogradske 

filharmonije) večiti je optimista i 

običan momak - vezan je za porodicu, 

voli društvene mreže, da čita i skita, 

ali i da jede sarmu... 

NAJLEPŠA 

STVAR U ŽIVOTU 

PROFESIONALNOG 

MUZIČARA, PORED 

BAVLJENJA 

PLEMENITOM 

UMETNOŠĆU, JESTE 

MOGUĆNOST DA SE VIDI 

SVET. ZA 26 GODINA 

ŽIVOTA SVIRAO SAM U 

PREKO 20 ZEMALJA I 

TO SMATRAM JEDNIM 

OD NAJDRAŽIH 

DOSTIGNUĆA U SVOJOJ 

KRATKOJ KARIJERI 

Nikada neću zaboraviti Kinu, iz koje sam poneo 

mnogo važnih lekcija o ljudskoj upornosti i neophodnosti 

bar kao mrvicu fanatizma za ostvarenje neverovatnih 

dostignuća. 

BRATSKI PARAGVAJ 

Već mesec kasnije našao sam se na tlu Južne Amerike. 

Posetio sam Paragvaj i Argentinu, gde sam svirao kao 

solista sa Nacionalnim orkestrom Paragvaja i orkestrom 

Musica Sacra Buenos Aires. Iako su komšije, video sam 

drugačije mentalitete i emocije i jasno mogu da ih odvojim 

kao tople Paragvajce i blago rezervisane Argentince. 

Asunsion je glavni grad Paragvaja i jedan od najstarijih 

gradova u Južnoj Americi - zovu ga još i Majka 

gradova. Iako 1,5 miliona ljudi živi tamo, čovek nema taj 

osećaj jer je izuzetno prostran grad i sve je na svom mestu, 

pa osim u saobraćaju (koji je užasan) i nema gužve. 

Starosedeoci u Paragvaju su pripadnici naroda Guarani. 

Oni govore istoimenim jezikom, koji je drugi zvanični jezik 

pored španskog. Sem „hvala“, koje se kaže „aguiđe“, 

ne znam nijednu drugu reč, ali je jezik tako sladak i 

milozvučan da potpuno odgovara toplini ljudi. Paragvajci 

su me dočekali kao svog, imao sam prilike da se upoznam 

s njihovom kulturom, da vidim stare instrumente 

i čujem njihove pesme, probam njihovu hranu. Imao 

sam osećaj da sam se vratio najmanje 50 godina unazad 

i da ulice Asunsiona i dalje žive svoj 20. vek. Zauvek ću u 

srcu nositi gostoljubivost ovog malog, a velikog naroda i 

sa radošću ću se vratiti ponovo u Paragvaj. 

TANGO, MESO I VINO 

Buenos Ajres, glavni grad Argentine, svojevrsno je 

čudo - 14 miliona stanovnika u pravoj metropoli, koja u 

jednom momentu liči na Austriju, u drugom na Italiju, 

a u trećem na haotični Njujork. Za razliku od Asunsiona, 

Buenos Ajres sam doživeo kao grad u kome nikad ne 

bih mogao da živim. Zahvaljujući prijatelju, imao 

sam priliku da prođem najlepšim ulicama, slušam 

tango u starom tango klubu, osetim strast koju 

osećaju prema ovoj igri, probam najlepše meso 

na svetu, uživam u sjajnom vinu i upoznam neke 

divne ljude. Moderna, impozantna arhitektura 

nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a tek kad čovek 

prošeta sam ovim gigantom od grada, može da 

vidi koliko različitosti može da živi zajedno. Malo 

rezervisani ljudi su mi u početku bili čudni jer 

sam navikao da sa ljudima iz Južne Amerike uspostavim 

skoro pa bratski odnos već na prvu loptu. 

Kada sam odlazio iz Buenos Ajresa, nisam osetio 

tu čudnu emociju „zar već odlazim“, kao kad sam 

napuštao Asunsion.

14 vesti 

Miljana 

Popović 

»» 

Veliki jubilej 

DRUGARSTVO VEĆ TRI DECENIJE 

Kristijan Mandeal, čuveni dirigent poreklom iz Rumunije, 

sa Beogradskom filharmonijom je ove sezone imao jubilarni 

nastup. Prijateljstvo sa orkestrom traje preko tri decenije, 

odnosno od aprila 1984. godine. Tako je 14. decembra, 

legendarni Mandeal održao 30. koncert sa našim orkestrom, 

dirigujući program iz ciklusa Uzvišenije. Mnogi kažu da je to 

bio jedan od najkreativnije osmišljenih repertoara - na istom 

koncertnom "meniju" su se, u savršenom skladu, našla dela 

Perta, Šopena, Dilijusa i Štrausa. 

VIOLINISTKINJA 

Materni 

» Kviz 

OSVOJTE KARTE! 

• Nisu vam potrebni udžbenici i leksikoni, pomoć 

Gugla ili prijatelja, ali nema ni mogućnosti zamene 

pitanja. Ukoliko ne znate ili niste sigurni da znate, 

dovoljno je samo da pažljivo pročitate magazin 

Filharmonija i pronađete tačne odgovore na pitanja 

u na sta v ku. Sve što je po tom po tre b no je ste da odgovore 

pošaljete 26. decembra na adresu redakcija @ 

srpskitelegraf.rs, a najbrža tri čitaoca dobiće po dve 

ulaznice za neki od koncerata Beogradske filharmonije. 

Karte će se preuzimati na blagajni Filharmonije, 

ko ja se na la zi na adre si Stu den t ski trg 11 u Beo gradu. 

Srećno! 

1 Izdvojte jednu kompoziciju sa top-liste najglasnijih 

2 Čime se bavi najveći gospodin Beogradske 

filharmonije? 

3 Gde je rođen glavni gostujući dirigent Beogradske 

filharmonije? 

Varjača, 

ako baš mora... 

»» 

Ciklus Mrakobes 

TEHNO ŽURKA U FILHARMONIJI 

Koncert iz ciklusa Mrakobes koji je predvodio šef-dirigent 

Gabrijel Felc izazvao je ogromno interesovanje, 

pogotovo kod mlađe publike. Koncert koji je počeo sa „Malom 

noćnom muzikom“ Mocarta, završio se kompozicijom 

„Ludnice“ Tomasa Adeza, koja ima jedan stav iskomponovan 

po principu tehno muzike. Za ovaj koncert broj ulaznica 

za stajanje je bio dupliran, pa je pored 883 popunjenih 

mesta, koliko ima Kolarac, još 200 ljudi slušalo ovaj koncert, 

a publika je bukvalno sedela i na podu. Felc je za izvođenje 

ove kompozicije priredio nešo neobično – pred svaki stav 

je publici objašanjavao šta je savremeni britanski kompozitor 

Adez muzikom hteo da kaže i na koji način. I to na sve 

bolje srpskom jeziku, koji šef-dirigent aktivno uči. 

Ja sam neko ko ne voli da 

kuva! Jedem da bih preživela, 

a moj izgled najbolje 

govori o tome. Šalu na 

stranu, pošto sam mama 

jedne bebe od 20 meseci, trudim 

se da naš jelovnik bude zdrav i 

raznovrstan. 

Vreme sa mojom devojčicom i 

vreme koje provodim držeći gudalo 

značajno prevazilaze ono provedeno 

u držanju varjače! Zato, što 

ukusnije jelo za što kraće vreme je 

uvek moj izbor! 

Veliki sam ljubitelj pasti i 

slatkiša i teško im se odupirem, ali 

je majčinstvo u moj život osvestilo 

važnost zdrave ishrane i osvetlilo 

stranice bakinog kuvara. 

Petkom na dan koncerta ne 

kuvam, rado prihvatam svekrvin 

ručak za bebu i muža, a sebi 

priuštim ugljene hidrate i proteine 

(po mogućstvu pastu sa biftekom 

i vrganjima), te pred sam koncert 

obožavam da pojedem nešto slatko. 

Tako da, čini mi se, petak je moj 

dan! To, naravno, podrazumeva da 

vikendom na treningu sagorim svoje 

gastronomske grehe, a telo i duh 

nahranim dobrom energijom, bez 

koje ovaj moj jelovnik ne bi imao 

nikakvu vrednost.

filharmonijski kuvar 

15 

MUSAKA OD 

TIKVICA 

POTAŽ OD 

BUNDEVE 

Sastojci: 

• 2 glavice crnog luka 

• 2, 3 šargarepe 

• 500 g bundeve 

• so, biber, veza peršuna 

Priprema: 

Prodinstati crni luk, šargarepu 

i pola kilograma 

bundeve (iseckane na 

kockice jer brže omekša) 

dodati litar-dva vode i 

kuvati. Kada je povrće 

skuvano, ocedi se malo 

više od polovine vode iz 

šerpe u kojoj je ostalo 

kuvano povrće. Uzmite 

štapni mikser i propasiraje 

povrće da dobijete 

gustu masu. Vratite na 

šporet, dodajte so i biber, 

čim provri kuvajte još 

dva minuta, pa skinite 

sa ringle i dodajte sveže 

iseckan peršun, izmešajte 

i ostavite sa strane. 

ČOKOLADNI KOLAČ 

Sastojci: Za čokoladnu 

• 130 g urmi glazuru: 

• kašičica 

• 80 g meda 

ekstrata vanile • 20 g sirovog 

• 65 g bademovog 

brašna • 2 kašike 

kakao praha 

ili mlevenih domaćeg putera 

badema od badema 

• 30 g kakao ili maslac od 

praha 

semenki 

• 30 g mlevenih suncokreta i 

pečenih lešnika lešnika ili kakao 

• prstohvat soli maslaca 

Priprema: 

Sve praškaste sastojke promešati u blenderu, pa dodati 

urme i ekstrat vanile i izblendati. Testo će biti lepljivo. 

Prebacite ga u manji kalup, dimenzije otprilike 13x13cm, 

koji ste prethodno obložili papirom za pečenje. Pomešajte 

sve sastojke za glazuru u vanglici i otopite na laganoj 

vatri, a zatim prelijte testo. Kalup stavite u frižider na 

nekoliko sati ili u zamrzivač na pola sata. Kada se stegne, 

izvadite kolač iz kalupa pridržavajući papir, pa isecite na 

kocke jednake veličine i poslužite. 

Sjajan izbor jer nema ni šećera ni štetnih aditiva. U ovim 

kolačićima mogu uživati svi oni koji su sladokusci, kao ja, 

a pritom da paze na zdravlje. Prijatno! 

Sastojci: 

• 2 veće tikvice 

• kg mlevenog junećeg mesa 

• šoljica pirinča 

• 2 jaja 

• 4-5 čena belog luka 

Priprema: 

Očistiti i narendati tikvice, 

posoliti i ostavitu da puste 

vodu (barem pola sata). Na 

ulju od koštica grožđa propržiti 

beli luk i mleveno meso, 

pa dodati so i biber (bosiljak, 

origano). Skuvati šolju pirinča 

(samo da provri) i procediti. 

Pomešati meso i pirinač. U 

podmazanu vatrostalnu činiju 

ređati red tikvica, red mesa, 

tikvica, mesa i tikvica. Umutiti 

dva jaja, dodati vodu ili mleko, 

promešati i preliti. Peći na 180 

stepeni od 30 do 40 minuta. 

oglas

16 

lična karta 

BOBAN STOŠIĆ, KONTRABAS 

Ne pevam 

ni pod tušem 

BOBAN JE ČLAN BEOGRADSKE FILHARMONIJE OD 2012. DEO JE 

GRUPE KONTRABASA U ORKESTRU, A DUHOVITI KONTRABASISTA 

ZA SEBE UME DA KAŽE I DA JE HOBIT ILI DIRIGENT IZ SENKE 

• Kako se hobit snalazi u Srbiji? 

- Hm, pa pravi hobit bi najverovatnije 

pobegao u brda, jer ljubaznost jednog 

hobita ipak ima granice. Iako ovaj hobit 

ipak ima strpljenja, svakog dana se iznova 

razočaram u nas ljude. 

• Koje supermoći imate, a koje 

bi zapravo dobrodošle u ovom 

vremenu? 

- Spomenuo sam strpljenje, ljubaznost, 

imam i poštovanje za ovu našu 

planetu, za svoj život i druge ljude, tako 

te neke stvari koje su nas nekada roditelji 

učili. 

• Ko su vaši heroji u realnom 

životu? 

- Moj otac i moja majka, od kojih 

sam i dobio supermoći. 

• Šta se dešavalo kod nas i u svetu 

godine kada ste rođeni? 

- Davno je to bilo, ne sećam se baš 

svog rođenja, ali sećam se (imao sam dve 

godine) da smo svi u kući plakali kad je 

umro neki čika čija je slika bila svuda - i 

na značkama, i na markicma, i na novcu, 

neki bitan lik. 

• Sa kojim rediteljem biste menjali 

život na dan? 

- Čarli Čaplin je moj omiljeni reditelj 

od detinjstva i vratiti se u to vreme inovacija 

i oživljavanja mašte bilo bi divno. 

• Šta je sve u opisu posla “dirigenta 

iz senke”? 

- Dirigent iz senke su u stvari svi 

muzičari koji sviraju u orkestru, treba 

samo da žele to da budu. A opis posla je 

ono što jedan muzičar inače radi, samo 

sa malo više entuzijazma, pažnje i pasije. 

• Šta je najteže u životu jednog 

filharmoničara? 

- Što nemam svoj stan (ha-ha-ha). 

Šalu na stranu, pa ništa specijalno, osim 

što nam treba sala za nastupe, jedan lepi 

hram muzike, gde bih možda i ja nekada 

mogao da čujem neki kvalitetan nastup. 

• Imate li rituale pred nastup? 

- Oblačenje odela je jedan od mandatornih 

rituala i to je možda odgovor 

na prošlo pitanje. Nisam nešto ritualan, 

izlazak na scenu je nezaobilazna magija 

u mom životu i nema potrebe da vezujem 

crvene konce i bacam so preko ramena. 

• Nastup koji nikada nećete zaboraviti 

je... 

- Bilo ih je puno: svaki sa Nemanjom 

Radulovićem, Zubinom Mehtom, pa čak 

i onaj na Marakani pred 100.000 ljudi 

sa Zdravkom Čolićem. Ma otkud znam, 

svaki mi je bitan, kad prođe - već je old 

news. Ne zadržavam se nešto u prošlosti. 

• Za koga ni po cenu miliona ne biste 

svirali, s kim ne biste delili scenu? 

KOMENTARIŠEM SVOJU VISINU, 

LJUDIMA JE UVEK SIMPATIČNO 

ŠTO SAM MANJI OD SVOG 

INSTRUMENTA 

- Ako mi se muzika ne dopada i ako 

mislim da se ne uklapam, onda ne bih. 

Nemam ništa ni protiv koga, uvek može 

da se nađe zajednički jezik i rešenje 

problema. 

• Koju vašu stranu publika ne vidi? 

- Obično je to desna strana lica, jer 

sam okrenut prema dirigentu, pa me 

publika vidi iz profila. Ali ono što publika 

zaista ne vidi je trud koji muzičari 

ulažu tokom cele nedelje, vežbajući, da bi 

koncert bio dobar. Ali, što je najvažnije - 

to se čuje. 

• Koji zvuk ne podnosite? 

- Bilo koji koji izlazi iz TV, a vezan je 

za neke televizijske kuće koje ne bih da 

pominjem. 

• Top tri pesme zbog kojih vas 

zadirkuju prijatelji ili koje pevušite 

samo pod tušem? 

- Pod tušem se perem, ne pevam jer 

nemam baš neki glas, pa tu i nisam nešto 

interesantan. 

• Da li vam je neki štos došao glave, 

a ko vam je omiljena meta? 

- Znao sam da povredim iz nehata, 

u vreme nesigurnosti i bubuljica. Gubili 

su se prijatelji zbog gluposti... Sada samo 

prepričavam štosove i viceve, a omiljeni 

su mi južnjački, naravno, jer sam 

odozdo. Volim i da komentarišem svoju 

visinu, ljudima je uvek simpatično što 

sam manji od svog instrumenta. 

• Šta smatrate najvećim uspehom? 

- Što sam i pored svih uticaja okoline 

ostao dobar čovek i skoro pa normalan... 

• Vaš naredni korak biće... 

- Kao i do sada: muzika i ljubav i 

tako ukrug...

Magazin Filharmonija 3

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?