Magazin Filharmonija 3

More documents

Recommendations

Info

4 razgovor Saradnici Danijela Rajskina, stalnog gostujućeg dirigenta Beogradske filharmonije, kažu da je uživanje pustiti ga da kreira program, jer je njegova radoznalost, ali i poznavanje vaskolike svetske muzike, veština lovca na bisere. To će potvrditi i brojni svetski simfoničari kojima Rajskin danas diriguje u najrazličitijim delovima sveta. Beograd mu je šarenolika muzička bašta, a Beograđane je zavoleo čitajući Momu Kapora. Umetnik koji je rođen i odrastao u Sankt Peterburgu u šali kaže da mu jedino naša opsesivna potreba za grejanjem nije baš najprijatnija. - Balkan je blizu Mediterana i, čim malo temperatura ode ispod nule, svi ste u fazonu da je kraj sveta. Grej, grej, grej! Od kada sam počeo da radim sa orkestrom u Vinipegu, sve toplije od minus 25 ne smatram zimom - počinje Rajskin razgovor za <strong>Filharmonija</strong> magazin. • Potičete iz svetske muzičke i kulturne prestonice. Kakvo zadovoljstvo nalazite u malom Beogradu, koji se još uvek bori za svoje mesto na muzičkoj mapi? - Prvo, nije uopšte Beograd mali grad! Oduvek je bio središte slovenskog sveta, takođe, i u vreme Jugoslavije bio je prestonica za oko 20 miliona ljudi. Istorija mu daje živost i diverzitet. Beogradska filharmonija, stara skoro vek, oduvek je jedna od najcenjenijih muzičkih institucija u Evropi. Kada sam došao, pre više od 10 godina, osetio sam da je to mesto sa dobrom energijom i velikim mogućnostima. • Dirigujući različitim orkestrima, jeste li osetili da mentalitet utiče na doživljaj muzike? - Ne utiče samo na doživljaj muzike već i na to kako ljudi doživljavaju život, hranu, probleme, radosti, kako reaguju jedni na druge, na zadovoljstva... Nije čudo što jedno delo Japanac doživljava i izvodi drugačije nego Srbin. Ali ja sam tu da učinim da sve to radi. Biti dirigent znači biti tihi muzičar, kanalisati energije drugih muzičara, izvlačiti najbolje iz svakoga i reflektovati to na publiku. MOJE VREME TEK DOLAZI. NADAM SE DA BEOGRADSKA FILHARMONIJA NEĆE TO PROPUSTITI! • Zvuči kao da ste povremeno i u ulozi vaspitačice u vrtiću. - Oh, pa kako da ne! Kad se isfrustriram, što nešto ne mogu da objasnim ili zbog nedostatka discipline u orkestru, zaurlam: „Djetski sad“ (dečji vrtić na ruskom, prim. aut.). Muzičari su i osetljivi i obrazovani i snažne ličnosti. Nekada sam i psihijatar, jer muzičari imaju živote kao i svi drugi. Moraš za svakog imati ljubavi kako bi svi igrali u istom timu, da zaborave na sve probleme i nađu utehu u probi na koju su došli. Nekada je to fino podešavanje, nekada je potreban pritisak. Nekada vredi samo nasmejati se svemu jer svi pravimo greške. Kada nešto ne štima, sigurno nije zato što to neko namerno hoće. Ta mudrost dođe tek sa sedom kosom i “krvavim nosem” jer svako od nas daje celo svoje biće. • Postoji, dakle, pravo vreme za dirigente? - To je šala, ali kažu od 50. do 55. počneš da razumeš šta radiš, a imaš snage da to izvedeš. Ja imam 49, znači, moje vreme tek dolazi. Nadam se da Beogradska filharmonija neće to propustiti! • Imate li momente kada vam nije do muzike, a koncert je za sat? - Kada je koncert tako blizu, ja sam već u brzini. Kada sam na bini, već osetim olakšanje. Ipak, postoje momenti kada sam umoran zbog vremenskih zona, organizacije, dezorganizacije... Muzika nije profesija, to je neprestano uzrastanje. Uvek slušam nešto u svojoj glavi, čak i kad nemam slušalice. Istina, nekada stvarno ne želim da dirigujem neko delo. Dobre su te godine u koje dođete kada možete da kažete ne moram da radim DANIJEL RAJSKIN, GLAVNI GOSTUJUĆI DIRIGENT Superheroj je biti ličnost, a ne deo čopora DRAGOCENA JE MOGUĆNOST DA SAMO SLUŠAŠ BEZ POTREBE, DA PO SVAKU CENU SUOČAVAŠ MIŠLJENJE I BUDEŠ U PRAVU. BILO BI DOBRO KADA BI POLITIČARI VIŠE VEROVALI U UMETNIKE, DA UMETNOST MOŽE BITI LEK
azgovor 5 Ko je Rajskin Muzičku školu je pohađao od šeste godine, a na proslavljenom konzervatorijumu u rodnom gradu studirao je violu i dirigovanje. Sa 20 godina Rajskin je otišao iz Sovjetskog Saveza kako bi studije nastavio u Amsterdamu i Frajburgu, a vrlo brzo je postao tražen kao jedan od vodećih evropskih violista. Ipak, postepeno se preorijentisao ka karijeri dirigenta i uskoro postao priznat kao jedan od najsvestranijih dirigenata mlađe generacije. Negujući širok repertoar, Rajskin često ide i van glavnih tokova u svojim neobično osmišljenim programima. nešto što mi ne prija. Ali rizik tog luksuza je propustiti neki pravi biser. Kroz razgovore sa muzičarima, uspevam da prebrodim, razumem i doživim nešto što mi isprva nije leglo. To moje biće obogaćuje smislom. • <strong>Filharmonija</strong> je imala program „Superheroji“. Verujete li u njih? - Verujem da svako od nas ima mehanizam koji, ako se pravilno pokrene, može da pronađe rešenja za nemoguće. Biti iskren je vrsta superheroja, ne biti komformista, već pratiti svoj put, zadržati osnovnu pristojnost. U rastućim nacionalizmima i rasizmima ljudi postaju čopori. Superheroj je biti ličnost, a ne deo čopora. • A kako gledate na pokret #MeToo, koji je napravio pometnju u umetničkom svetu? - Tipičan primer nečega što je rođeno u uslovima koji su omogućili nekome poput Donalda Trampa da postane predsednik SAD. #MeToo je prejaka reakcija i primitivno je rešavati problem sa 240 karaktera na Tviteru. Seksualno uznemiravanje je mnogo starije, a liberalizacija i ženska prava samo su delimično promenili sliku. Svi smo 30 godina znali da Džejms Livajn proganja litet je jedino bitan, ali borbe za ravnopravnost polova dovele su do toga da na neka vodeća mesta dođu osobe samo zato što su žene, ne zato što su najbolje. Kada ideš kod zubara, šta te briga da li je muško ili žensko, želiš da ti popravi zub, a ne da ti iščupa vilicu. • Kako naći meru? - Beogradska filharmonija imala je sjajan program koji je, kao i sve što oni rade, bio tako duhovit i promišljen. Govorim o „Filharmoniji na visokim potpeticama“. Sve je više žena dirigenata i muzičara koje se za scenu odevaju u frakove, nose kravate, vezuju kosu... Pa čekaj, ti si žena! Zašto ne odeneš neku divnu haljinu, pustiš kosu, obuješ fine potpetice i uživaš u tome što jesi? Ako želiš da budeš dama koja diriguje orkestrom, zašto daješ sve od sebe da ličiš na muškarca?! Reč je o ravnopravnosti, ne identičnosti. • A kako vratiti poverenje u kulturu, dobrotu? - Bes je u umetnosti, kaže jedan psihijatar, pozitivna stvar jer se tako kanališe frustracija, iz čega dođemo do razumevanja problema. U današnjem svetu bes je potraga za osvetom. Poslednje utočište su trenuci kada pripadnici tog polarizovanog sveta punog netrpeljivosti »» Šta je najbolje u vezi sa Srbijom? SNAŽNE SRPKINJE • Upitan šta je najbolje u vezi sa Srbijom, Rajskin odgovara da su to žene, ali ne govori to kao prosečan turista kada vidi četiri lepotice po kvadratnom metru. - Srbija je u oba rata izgubila tako mnogo muškaraca da su žene morale da prihvate velikih deo muških poslova kako u domaćinstvu tako i u zadrugama i teškim radovima. To je gotovo promenilo DNK Srpkinja. Nikada nigde u svetu nisam video žene tako snažnih karaktera, neustrašive i odlučne - ističe gostujući dirigent. »» Svi jezici sveta MUZIKA NIJE U SLUŽBI PROPAGANDE • Na tako mnogo načina muzika može biti korisna ne samo što je prevodiva na sve jezike već što se može interpretirati i doživljavati na bezbroj načina. Nedavno sam dirigovao Hendlovog „Mesiju“, a odrastao sam u Sovjetskom Savezu i vera mi nije bila bliska, ali čak i tako, postoje mogućnosti da doživiš i izraziš se. A publika je čula nešto što zna napamet i opet je uhvatila momente koje nikad pre nije. Zato je svaka propagandna upotreba muzike osuđena na propast. Ne možeš je zaheftati - zaključuje Rajskin. mlade momke po Metropolitenu. Imali smo koncert-majstora u Peterburgu koji je bio toliko poznat po seksualnom iskorišćavanju da je postojala izreka „Ako ne legneš, nećeš sesti“ (u orkestar, prim. aut.). Svi smo to znali i kao društvo smo potpuno izneverili, nismo zrelo reagovali. A kada jesmo, preterali smo i, recimo, divni Danijele Gati je otpušten bez pitanja samo zbog glasina. • Zvuči kao da živimo u vreme totalitarnih režima? - Mi smo nasledili mentalitet iz vremena kada su komšije slale papiriće agentima KGB kako neko u komšiluku radi nešto, a zapravo je samo želeo da se useli u njegov stan. Rezultat su milioni u sibirskim gulazima. Zato ja danas moram da pazim, što je suludo, kada mi žena muzičar priđe nasamo i kaže da ima pitanje. Ako niko ne sluša, šta će je sprečiti da kaže da sam je napao ili vređao... To je tragedija našeg društva jer nema osnovnog poštenja, pa nema ni elementarnog poverenja. Postali smo predatori. • Ljudi se plaše? - Pitali su jednog čuvenog dirigenta šta misli o ženskim dirigentima. On je rekao: „Ne razmišljam o njima“. Šta god da kažeš, može se protumačiti seksistički. Kva- NEKAD SAM VASPITAČ, NEKAD PSIHIJATAR, ALI ZA SVAKOG MORAŠ IMATI LJUBAVI JER IGRAMO U ISTOM TIMU sednu u istu prostoriju i slušaju istu muziku. Dragocena je ta mogućnost da samo slušaš bez potrebe da po svaku cenu suočavaš mišljenje i budeš u pravu. Bilo bi dobro kada bi političari više verovali u umetnike, da umetnost može biti lek. Stvarno smo na ivici samouništenja, mentalnog, društvenog, političkog... Možda je uvek bilo tako, ali smo se ipak malo bolje čuli. Plaši me kakav će svet moji unuci naslediti, gledajući u kakav svet zakoračuju moja deca. Aleksandra Malušev »» Na šta ne možete da se naviknete u Srbiji? PONEDELJKOM NE VIČEM • Meni je ovde stvarno tako prijatno! Ali da bih odgovorio, citiraću jednu ovdašnju muzičarku koja mi je prišla u pauzi i rekla: „Hvala što razumete naš balkanski mentalitet. Ne vičete na probi ponedeljkom. Znate, to je težak dan u Srbiji jer se vikend tek završio, pa radna nedelja zapravo počinje utorkom...“ Generalno nije mi jasno kako su kafići uvek puni jer znam da je besparica. Ali osećam da to ima mnogo veze sa veštinom, tim velikim darom da sa malim imanjem budeš veoma srećan, da voliš život i da je svaki dan praznik - navodi dirigent.
Page 1 and 2: TASOVNIK Bez mrzovolje i cinizma, m
Page 3: 3 TASOVNIK PIŠE: IVAN TASOVAC, DIR
Page 7 and 8: mi u svetu 7 » Mitski lik ILJINA R
Page 9 and 10: kritika 9 »» Iza kulisa Bečke op
Page 11 and 12: vremeplov 11 oglas RUSKI KOMPOZITOR
Page 13 and 14: putopis 13 LA ĆIRIĆ U POHODU NA J
Page 15 and 16: filharmonijski kuvar 15 MUSAKA OD T

Magazin Filharmonija 3

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?