Magazin Filharmonija 3

More documents

Recommendations

Info

10 edu-ugao FOTO: NARODNO POZORIŠTE 1 moj izbor BOJANA STEFANOVIĆ, GLUMICA Šopen: Valcer u a-molu, Op. Posth. To je je dan od pr vih va l ce ra ko je sam nau či la da sviram u osnovnoj muzičkoj školi. Iako godinama nemam kla vir u ku ći, po što je kod se stre, ko ja je, za ra zli ku od mene, posle osnovne nastavila obrazovanje i u srednjoj mu zi č koj ško li i gi m na zi ji, to je ko mad ko ji mi je ostao u pr sti ma. I to je uvek pr vo što za svi ram ako imam pri li ku da sed nem za kla vir. 2 Bah: To ka ta i fu ga u d-molu Ova kompozicija me podseća na detinjstvo, koliko god to čudno zvučalo. Obožavala sam „Diznijevu fantaziju“ i ova uzbu dlji va ko m po zi ci ja je na me ne kao de te ostavila snažan utisak. A pritom je tako fascinantno prikazana i vizuelno u ovom Diznijevom klasiku. 3 Čajkovski: Ruski ples iz „Krcka Oraščića“ Iz istog Diznijevog klasika posebno sam zavolela ovu kompoziciju. Još tada mi je bila uzbudljiva i terala me na ples, nisam nikada mogla da sedim mirna kada počne. Namerno pominjem dva puta ovaj Diznijev crtani film, zato što mislim da je izuzetno važno klincima od malih nogu približiti klasičnu muziku. To je ljubav koja se gaji od malih nogu, ali onda ostaje zauvek. 4 Trevor Džons: Muzika iz filma „Poslednji Mohikanac“ Iako ne spada u klasičnu muziku, za mene je zaista posebno iskustvo slušati filmsku muziku. I tokom gledanja filma, a i na kon to ga, kao sau n d trek. Ovo je jed na od onih mu zi ka zbog ko je sam ceo fi lm bi la pre pu na emo ci ja i još je dan dokaz da ono što dobra kompozicija može da dirne u čoveku retko koja umetnost sama po sebi može. Bez muzike! 5 Majls Dejvis I za kraj, ne mogu da zaobiđem malo popularnije kompo zi to re jer to je zai sta ono što se če sto slu ša u na šoj ku ći. Od džez kompozitora možda najviše volim Majlsa Dejvisa i nje gov al bum „Ki nd of Blue“. Zaštita na radu od buke Da li ste znali da muzičari u orkestru imaju čepove za uši? Ne, to nije šala i svakako ne zbog toga što neko ne muzicira lepo (setimo se čuvene Edit i njenih solističkih nastupa iz humorističke serije „Alo, alo“, kada ju je publika sa uživanjem slušala, ali sa komadićima sira u ušima). Najnovija istraživanja pokazuju da su oštećenja sluha kod orkestarskih muzičara, nažalost, veoma česta pojava. Zato su neophodni čepovi za uši koji se čak mogu koristiti i na samom koncertu ako u kompoziciji ima kritično bučnih delova. Višesatno vežbanje svakog dana, kontinuirana potraga za pravom interpretacijom dela, saradnja sa dirigentom, stalno pomeranje granica sa ciljem da se dotaknu srca slušalaca... Sve je to deo posla orkestarskih muzičara, ali, s druge strane, držanje instrumenata u neprirodnom položaju tela, opterećenje srca i oštećenje sluha, samo su neki od rizika po zdravlje koji su naličje ovog posla. Ranija istraživanja su ukazivala da muzičari često pate od tinitusa (šum ili zujanje u jednom ili oba uha), zbog koga čak nisu u stanju da čuju određene visine. Međutim, najnovije studije su pesimistične povodom privremenog ili permanentnog gubitka sluha kod muzičara ukoliko ne koriste zaštitu za uši. Zato orkestri preuzimaju mere kako bi rešili ovaj problem. Stvaranje više prostora između muzičara Bez čepova Sa čepovima ili pregrađivanje sekcija nisu adekvatno rešenje. Najbolje se pokazuju specijalni čepovi za uši, IGOROVA TOP-LISTA NAJGLASNIJIH KOMPOZICIJA: D. Šostakovič: Simfonija br. 7 P. I. Čajkovski: Simfonija br. 6 G. Maler: Simfonija br. 1, IV stav T. Adez: Ludnica R. Vagner: Kas Valkira I. Stravinski: Posvećenje proleća koji filtriraju i smanjuju buku, ali tako da muzičar i dalje sve čuje i ne oseća se odsečen od drugih. Istraživanja pokazuju da su najviše pod rizikom trubači i flautisti, ali muzičari smatraju da su svi na određeni način „ugroženi“. Limeni duvači od perkusionista, drveni od limenih, a gudači od svih zajedno. Beogradski filharmoničari dobili su svoje čepove koji su izrađeni tačno po njihovoj meri. Ali i pre ovog rešenja muzičari su se snalazili oslanjajući se, pre svega, na svoju kolegijalnost. Na primer, trombonista Igor Ranković je prilikom izvođenja posebno glasnih deonica donosio za svoje kolege koji sede ispred njega čepove za uši, a koji se koriste kao zaštita na radu od velike buke.
vremeplov 11 oglas RUSKI KOMPOZITOR RAJNHOLD GLIJER (1875-1956) Dobri geni za muziku TRI PUTA JE PONEO ORDEN GLINKA, A U RODNOM KIJEVU OSNOVAO PRVI UKRAJINSKI KONZERVATORIJ. IAKO JE DECI BRANIO, NJEGOVIM STOPAMA SU NASTAVILI DA HODE UNUCI Ruski kompozitor nemačko-poljskog porekla Rajnhold Glijer (1875-1956) rođen je u Kijevu, gde i počinje njegovo muzičko obrazovanje. Nakon časova violine, sin majstora za izradu duvačkih instrumenata odlazi na moskovski konzervatorijum i tamo za diplomski komponuje operu jednočinku inspirisanu Bajronovim „Earth and Heaven“, za koju dobija i zlatnu medalju. Glijer potom radi i usavršava se kako u Moskvi tako i u Berlinu kao dirigent, predavač i kompozitor. Nakon 1917. neće prihvatati pozive sa zapada, stvaraće u Azerbejdžanu i Uzbekistanu, nastupati u Sibiru i drugim udaljenim prostranstvima SSSR. Zanimljiv podatak je i taj da se u porodici Glijer svaka druga generacija bavi muzikom. - „Ako vi budete svirali, ja ću poludeti i prestati da komponujem“, govorio je Glijer svojoj deci, a imao ih je petoro, jer mu je bila potrebna tišina da bi stvarao. Sledeća generacija, njegovi unuci, bavili su se muzikom. Moja je majka, na primer, svirala klavir, vodila hor i bila dirigent. Sestru i mene je muzika zaobišla, ali su zato sve troje moje dece muzičari - dvoje svira violinu, a jedno gitaru. Imamo izgleda neke dobre gene u familiji, koje ipak ne treba zapostaviti - kaže Kiril Novoselski, potomak slavnog kompozitora i gost Beogradske filharmonije. Stvaralaštvo Glijera, jednog od predstavnika poslednje generacije ruskih kompozitora koja je započela svoje stvaralaštvo pre revolucije, može se okarakterisati kao izrazito romantično, naklonjeno velikim žanrovima opere, baleta i simfonije, a sklonost ka istraživanju pojedinosti tembra velikog simfonijskog orkestra, kao i folklorne muzike sovjetskih naroda, obojila je njegova dela posebnom toplinom. Prepoznat je najpre po koncertima za hornu i harfu, a od tri dela iz simfonijskog žanra izdvaja se njegova „Treća simfonija“, nastala 1911. Kompozicija „Ilja Muromec“ je po formi programska simfonija i danas se smatra jednim od Glijerovih najboljih ostvarenja, ali se, nažalost, ne izvodi toliko često. Poput opera A. Borodina i M. Musorgskog, ovo delo odaje priznanje bogatoj ruskoj prošlosti, čineći je još slikovitijom i uzbudljivijom kroz jedinstven spoj istorijskih i fiktivnih ličnosti. Grandioznu simfoniju, kao delo slovenskog duha, borbeno i partiotsko, koje poziva na otpor i pobedu, komponuje sa 36 godina. U to vreme se vratio iz Nemačke, gde je studirao dirigovanje, već ima porodicu, a uživa ugled i u Rusiji i u Evropi. Nakon što je simfonija premijerno izvedena, dobija ruski orden Glinka i poziv da u rodnom gradu osnuje prvi ukrajinski konzervatorijum, gde je bio i prvi rektor. Kompozitor je, kaže njegov potomak, započeo i četvrtu simfoniju „Isus Hrist“, ali je ona ostala nedovršena. Pozorište je za Glijera bila posebna sfera interesovanja i inspiracije. Tako je 1927. napisao muziku za balet „Crveni mak“, čiji je prvobitan naziv zbog asocijacije na opijum promenjen u „Crveni cvet“, a kasnije postao poznat kao prvi sovjetski balet sa revolucionarnom temom. Nizu nagrada kompozitor je za života dodao još dve Glinke, a funkciju predsednika udruženja sovjetskih kompozitora obavljao je od 1938. do 1948. Njegov moskovski stan pretvoren je u muzej, a muzička škola u Moskvi danas je jedna od šest evropskih koje nose ime Glijer. - Porodično organizujemo muzičko-književne performanse. Pošto smo pronašli pisma od pre 100 godina, između Rajnholda i njegove tadašnje verenice, buduće supruge Marije, sada putujemo po svetu i organizujemo njihova čitanja i izvodimo romanse, plešemo... Uglavnom „glumim“ pradedu, a moja sestra Marija našu prabaku - kaže Novoselski. »» Veliki povratak MEHTA GOSPODAR BRAMSA • Zubin Mehta se vratio na podijum čuvene Volt Dizni koncertne dvorane kako bi dirigovao Losanđeleskom filharmonijom (LA Phil) i to u godini kada orkestar proslavlja stotu sezonu. Mehta je za jubilej odabrao Bramsov opus, koji publika ima priliku da sluša tokom decembra i januara. Američki kritičari pišu da je već na prvom koncertu iz Bramsovog ciklusa bio „gospodar Bramsa“. Mehta je sa 26 godina postao muzički direktor LA Phil. Umetnik koji je i nacionalno blago u rodnoj Indiji i veliki prijatelj Beogradske filharmonije danas važi za jedinog dirigenta sa zvezdom na holivudskom Bulevaru slavnih. »» Pi ja ni sta u prirodi SLONOVI VOLE BETOVENA I BAHA • Pijanista Pol Barton je ljubitelj slonova i on u slobodno vreme svojim omiljenim životinjama svira Baha i Betovena! Reč je, naime, o slonovima koji su slepi i bo le sni, pa sad bo ra ve u Svetskom rezervatu za slonove u Tajlandu. Pijanista je shvatio da džinovske životinje zaista uživaju slušajući klasičnu muziku. »» Elfi dobio novog stanara KU PIO APAR T MAN, ALI NE I ULAZNICE ZA KONCERTE • Stanara je pronašao i poslednji od 45 apartmana, koliko ih ima u kompleksu čuvene Elb filharmonije u Hamburgu. Za luksuzni dom od 287 kvadrata izdvojeno je 11 miliona evra, ali u cenu nisu uračunate ulaznice za koncerte niti naknada za održavanje. Elfi, kako od milja zovu filharmoniju u Hamburgu, svečano je otvorena pre dve godine, i to posle desetogodišnje gradnje i višestrukog prekoračenja budžeta. Monumentalno zdanje prostire se na 120.000 kvardrata i ima 26 spratova.
Page 1 and 2: TASOVNIK Bez mrzovolje i cinizma, m
Page 3 and 4: 3 TASOVNIK PIŠE: IVAN TASOVAC, DIR
Page 5 and 6: azgovor 5 Ko je Rajskin Muzičku š
Page 7 and 8: mi u svetu 7 » Mitski lik ILJINA R
Page 9: kritika 9 »» Iza kulisa Bečke op
Page 13 and 14: putopis 13 LA ĆIRIĆ U POHODU NA J
Page 15 and 16: filharmonijski kuvar 15 MUSAKA OD T

Magazin Filharmonija 3

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?