Magazin Filharmonija 2

More documents

Recommendations

Info

6 iza scene IVANA UROŠEVIĆ BLAGOJEVIĆ, NOTOTEKAR Do bra razredna i najbolji drug iz klupe Slavica Perić »» Tišina, molim! UKLJUČITE TELEFONE, ALI NA KON KONCERTA • U novoj sezoni „Bitije ljudsko“ <strong>Filharmonija</strong> ne iznenađuje samo neobičnim sloganom i nazivima ciklusa, već i neočekivanim obraćanjima muzičara uoči svakog koncerta. Pre nego što dirigent izađe na scenu, sa razglasa se emituje audio-poruka na kojoj se muzičar najpre predstavi, a potom šarmantno podseti publiku na pravila. Ćira je zamolio da se „uključe telefoni, ali nakon koncerta“, Mika je objasnio da je i za štimovanje potrebna tišina, Latko je u maniru stjuarda jedino „dozvolio“ da se ne vezuju pojasevi na koncertnom „letu“, dok je Slavica otkrila da ima nezgodan temperament, pa je malo i podviknula publici - i jedino na tom koncertu telefoni nisu nijednom zazvonili! Ivana na turneji sa filharmoničarima u Muzikferajnu Graca Jasno je da muzičari onolike simfonijske stranice ne sviraju napamet, već iz nota. Beogradska filharmonija izvede više od 80 koncerata godišnje i pregršt je notnog materijala o kojem mu zi ča ri ne mo ra ju da bri nu, već “sa mo” da ga odsviraju najbolje moguće. Jer, tu je Ivana! Svakog ponedeljka, uoči prve probe za koncert koji je uglavnom petkom, na svakom pultu (nekada ih bude i preko sto) spremne su fascikle sa pedantno složenim notama za svakog muzičara posebno. Te note se nisu složile same i našle pred filharmoničarima, već je to uradila precizna i nepogrešiva Ivana. Svoj posao ona vo li da ra di na mi ru, da joj se ni ko “ne mo ta”. Za to i dođe pre svih i pro ve ra va da li je sve na svom me stu uo či svake probe ili koncerta. Međutim, postavljanje nota, a kasnije arhiviranje, tek su koraci u nizu kojima prethodi nabavljanje nota od izdavača. Ivana komunicira sa svetskim izdavačkim kućama, često pregovara oko materijala i strogo vodi računa da se ispoštuju sva izdavačka prava. Kada note stignu, ukoliko se pre toga ne nasekira ako pošiljka kasni (što se ipak re t ko de ša va jer po ru džbi ne po č ne da radi i pre ne go što im je vre me), pre gle da ma te ri jal da sve bude na broju i da se poklopi sa partiturom dirigenta jer postoje razne instrumenta ci je istog de la i to Iva na veoma dobro zna. Sledeći korak je deljenje notnog materijala muzičarima, što takođe mora da bude veoma precizno. E, tu mo gu da se de se ra zne stvari, ne ko izgu bi no te, ne ko ih za tu ri ili pro spe ka fu, a onda Iva na mo ra da se sna la zi i da nabavlja materijal sa raznih strana. Bude ljuta, po go to vo ako se to de si na originalima, koji moraju da se vra te izda va ču. Na svu sreću, to se retko dešava, jer filharmoničari znaju da Kad kofer s notama zaluta... - Čula sam za anegdotu od pre 30 go di na, ka da je tadašnja postavka Beogradske filharmonije išla na gostovanje u Dubrovnik. Svi su le po sti gli, ali je ceo ko fer sa no ta ma ostao u Beo gra du, pa su ih slali sledećim avionom. Pre dve, tri go di ne, je dan nemački orkestar je zvao u po moć jer su ov de gostovali, ali su im zalutale note. Zato putovanja mogu biti jako nezgodna, nikad sa koferima ne znaš. je Ivana striktna i veoma to poštuju. No te su uvek spre m ne na vre me da bi mu zi čari mogli da se spreme i navežbaju određeni program, pogotovo ako je u pitanju neko nepoznato delo. Tako da Iva na vr lo do bro zna ka da je ko ji član or ke stra uzeo note da vežba, pa ponekad i diskretno pogura ukoliko ima nekih zaboravnih. Zato je ona u Filharmoniji dobra ra zred na, a u isto vre me i na j bo lji drug - ve r ni ču var filharmonijskih tajni. Uvek skro m no tvr di ka ko je njen po sao jed na tehnička stvar za koju je potrebna samo dobra organizacija. Međutim, to nije jedina istina. Ivana je na usluzi muzičarima i ponosna je zbog toga. Perfektno se snalazi u svojoj maloj kancelariji, “bunkeru” prepunom nota. Da nema njene organizovanosti, ali pre svega ljubavi prema orkestru, filharmoničari ne bi imali neophodne uslo ve za rad i re zu l ta te ko ji se oče ku ju od njih. I zbog toga svoju Ivanu nikad nisu lišili zahvalnosti. Posao nototekara pogotovo nije ordinaran kada su u pitanju koncerti na otvorenom. Tada Ivana, zajedno sa svim muzičarima, ima ekstremne zadatke i mora da se snađe u rizičnim situacijama. Kao što je, recimo, vetrovito vreme, pa se note pričvršćuju - štipaljkama. Beogradska filharmonija je to iskusila puno puta, pogotovo na koncertu u junu Note su teške, moraju da se predaju kao prtljag. A on da, stre pim dok ne ugledam moj crveni i plavi ko fer da izla ze. U jed nom pakujem duvače, u drugom gudače. Ali, spremna sam i za ne zgo de. Imam sve kopirano na flešu, pa ako se de si ma ler, on da skeniram i moram celu noć da štampam. Nema dru ge. Ali na kra ju, i ka da najviše strepim, sve ispad ne su per, to je uvek ta ko - priča Ivana. 2018. godine, kada je vetar bio prilično jak. Tada Ivana bdi nad muzičarima i strepi kako će okretati strane. Iako nije na sceni, prisutna je na svakom filharmonijskom koncertu i neophodna je na turnejama. Uvek sa istog me sta na Kolarcu, galerija levo, drugi red, ta č no iznad or kestra, pomno sluša muzičare. Sa tog me sta ima do bar pogled. Pogotovo na grupu viola i jednog muzičara pose b no. Sa njim je u bra ku već 15 srećnih godina. »» Suze radosnice JU CA NA SVET DONELA BLIZANCE • Pripremu prethodno pomenutog koncerta obeležilo je još uzbuđenja. Na jednoj od proba pročula se srećna vest koja je dirnula ceo orkestar - violončelistkinja Julijana Marković donela je na svet bli za n ce, An đe li ju i Vi da! Bi la je to dugo očekivana vest koja je Jucine filharmoničare rasplakala od sreće. »» Nordijski simpozijum JANKOVIĆ ELITNI FAGOTISTA • Prvi fagot Beogradske filharmonije Nenad Janković učestvovao je sredinom oktobra na prestižnom Nordijskom simpozijumu fagotista u norveškom gradu Trondhajmu. Nenad je bio među osam elitnih fagotista koji su dobili poziv da podele svoje znanje i održe majstorske kurseve za 170 polaznika iz celog sveta. Pored održanih masterklasova, Nenad je svirao na koncertu profesora, kao i sa Gradskim orkestrom u nekadašnjoj Sali Trondhajmskog simfonijskog orkestra. Interesantno je da Nenad, sa sviračkim iskustvima iz najboljih sala od Nju jo r ka do Mo skve i zna njem ko je je sti glo čak do Norveške, prošlog meseca nije izabran za docenta Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.
festival 7 Ne kockamo se Kad se po me ne kvar tet, mnogima je prva pomisao koktel, sva d ba ili sa hra na. Ali i po to me se Gudački kvartet Beogradske filharmonije razlikuje od drugih. Oni imaju beskompromisni pristup i nisu kvartet koji svira bilo kakve aranžmane. - Imali smo jednu bezobraznu po nu du, za ko ju smo mo gli da tražimo koliko god smo hteli no v ca. Ali mi smo kvar tet ko ji nosi ime ugledne institucije, ukazano nam je poverenje i nije nam pa lo na pa met da se s tim kockamo - poručuje Jelena. Koncert u sali Filharmonijskog društva Sankt Peterburga „M. I. Glinka” Betoven, početak i kraj Na re pe r toa ru Kvar te ta je i ono što je mo ra nje i hte nje, što doprinosi razvoju, ali i podrazumeva da se nalazi na programu svakog ozbiljnog muzičkog ansambla. - Be to ven bi mo gao bi ti po če tak i kraj što se kvar te ta ti če. Betovenova muzika i kredo koji stoji je beskompromisan i uvek se to me tre ba vra ća ti ili izno va ra di ti ne što što ni ste - ka že Boris. Za Jelenu Dragnić (prva violina), Vladana Lončara (druga vio li na), Bo ri sa Bre zo v ca (viola) i Aleksandra Latkovića (violončelo), koncert u sali Filharmonijskog društva Sankt Peterburga “M. I. Glinka” sigurno je i najprestižniji i najodgovorniji nastup ko ji su ima li do sa da. Sam poziv da učestvuju na prvorazrednom festivalu Srebrna lira i nađu se u društvu najboljih kamernih ansambala i muzičara iz Austrije, Azerbejdžana, Mađarske, Holandije, SAD i Rusije ve li ka je ča st. Za po hva lu i po nos su izuzetne ocene ruske kritike i publike, koja je uživala u delima Šostakoviča, Ravela i Betovena u izvođenju naših muzičara. - Sa la je bi la du p ke pu na, vi še od 650 lju di nas je slu ša lo! Su tra dan, dok smo šetali na Nevskom prospektu, prila zi nam go spo đa i mi mi sli mo že li nekud da nas upu ti ili ne što da pro da, kad ona go vo ri da je bi la na ko n ce r tu i da smo bili fantastični. Ona se zahvaljuje, a mi u ne ve ri ci da nas je pre po zna la! Zaista sam ponosna što smo se predstavili na najvišem umetničkom nivou, jer tamošnja publika to prosto očekuje - izdvaja Jelena Dragnić na početku razgovora za magazin <strong>Filharmonija</strong>. Više nego zadovoljan gostovanjem u Sankt Peterburgu je i njen kolega Boris Brezovac, koji nakon povratka, kao najvažnije impresije navodi radost sviranja u fantastičnoj i od istorijskog značaja sali i organizaciju festivala kamerne muzike. Za Borisa jednako snažan utisak osta je i to što su lju di mu zi ča ri ma iz Sr bi je pri la zi li u sa li kad su se i sa mi našli u publici, na koncertu violončeliste Lasla Fenje. - Ljudi tamo hrle na koncerte klasične muzike i u publici ne vidite samo sede glave, naprotiv - vidite i mališane do te ra ne, sa šna li ca ma i ma šni ca ma. To je sredina sa ozbiljnim kulturnim bekgraundom i grad vrvi od kulturnih događaja, a dovoljno govori samo činje- INTERNACIONALNI FESTIVAL KAMERNE MUZIKE Četverac u epizodi iz Ru si je s ljubavlju KAO JEDAN OD NAŠIH NAJBOLJIH KAMERNIH ANSAMBALA I PRVI IZ SRBIJE, GUDAČKI KVARTET BEOGRADSKE FILHARMONIJE NASTUPIO NA DEVETOM IZDANJU SREBRNE LIRE U SANKT PETERBURGU nica da je Marinski teatar sazidao treću zgra du i da su im svi pro gra mi ra sprodati - dodaje prva violina Kvarteta. Na pitanje koliko je kamerna muzika zapostavljena ili možda baš suprotno u našoj zemlji, skoro identično odgovaraju naši sagovornici - postoje uglavnom ad hok ansambli, kamerne scene go to vo da ne ma i real no je da bu de izgra đe na tek za de set ili 20 go di na. - Kamernoj muzici se ne pristupa ozbiljno ni tokom školovanja muzičara, a to sutra mladom muzičaru može da bu de ba za i pa r če hle ba, ali i izbor slobode i ostvarivanja - pojašnjava Jelena. Za Gudački kvartet Beogradske filharmonije kaže se da predstavlja energiju Filharmonije u malom, ali kako zaista izgleda timski rad u orkestru, a kako u kamernom ansamblu, Boris po či nje re či ma da sve ono što je u or kestru la ko u kvar te tu je te ško i obr nu to. KVARTET JE KAO PRIVATNI RESOR, KAO BRAK ILI ŽI VOT UČETVORO BORIS BREZOVAC - Rad u or ke stru na ne ki na čin isključuje kreativnu stranu. Svako od nas pristupa određenom muzičkom i tehničkom problemu partiture, ali u samom momentu izvođenja prepušta se dirigentu i solisti, u zavisnosti od kompozicije. U kvartetu je sve mnogo intenzivnije i intimnije. Opet, s jedne strane, koliko god da ima slobode u umetničkom smi slu, s dru ge, sred stva su vam ograničena jer imate četiri istorodna instrumenta. Kvartet je kao privatni resor, kao brak ili ži vot uče tvo ro. I da, svira nje u kvar te tu isklju ču je ego, pa kad dostignete taj momenat, tad se otvaraju neviđeni putevi - navodi Brezovac. Iako mnogima deluje neverovatno, četverac Filharmonije je dokazao da je moguće ozbiljno se posvetiti i “igrati” već se dam go di na na dva fron ta. Sve to, naravno, zahteva mnogo, mnogo više od uobičajenog radnog vremena. Kvartet je tre nu t no na od mo ru, ali kad oni to ka žu, oni ne mi sle na pla že, su n ce i koktele, već samo da pojedinačno vežba ju no vi pro gram. - Kad smo zadovoljni, odmah menjamo program ili pristup. Imamo u planu neki drugi kamerni projekat, pripremamo novi repertoar... Sve to zahteva period vežbanja i vežbanja... - do da je vio li sta. Foto: N. Babić
Page 1 and 2: SVAKOG MESECA UZ SRPSKI TELEGRAF BR
Page 3 and 4: 3 TASOVNIK PIŠE: IVAN TASOVAC, DIR
Page 5: Kako su spasavali planetu - Zove me
Page 9 and 10: »» Neverovatno, ali istinito! TU
Page 11 and 12: vremeplov 11 NJEGOVA SE REČ ČEKAL
Page 13 and 14: putopis 13 NEMANJA STANKOVIĆ U ZEM
Page 15 and 16: fi lharmonijski kuvar 15 PEČENA JU

Magazin Filharmonija 2

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?