BP 255 LR

Kamene
tišine
Mesambrije
Jedino što je ostalo od Mesambrije
jeste kamenje. Prošli su
milenijumi, a ono još istrajava
u tišini. Svi koji su je gradili,
rušili, pa ponovo podizali, a
bilo ih je mnogo, jedino su kamenu
verovali kao pouzdanom
osloncu. Koristili su ga za zaštitu
plitkih obala, ugrađivan je
u temelje kuća, prva sidra bila
su kamena, ulice su kaldrmisane
šarenim kamenim oblutcima,
hramove i crkve ne bismo
mogli ni zamisliti bez kamena,
a nadsve je upotrebljavan
za izgradnju zaštitnih bedema
i kula.
Od nekada blistavih i velele-
Sećanje na Mesambriju
6 Bijela p^elA
pnih zdanja Mesambrije malo
je toga sačuvano. Rušitelji su
svoj posao valjano obavili. Ali,
rušeći sve do čega su se dokopali,
nisu uspeli da unište i tajne
koje kamenje čuva. A upravo
kamene tišine Mesambrije
kriju mnoge tajne. Otkrivati ih
znači približavati im se. Nezavisno
od toga da li ćemo nešto
otkriti ili ne, sam dodir sa
njima čini nas bogatijim i jača
naše uverenje da su graditelji
uvek bili srećniji od rušitelja.
Arheološki nalazi otkrivaju da
su u drugom milenijumu pre
naše ere, na prostoru između
Karpata, Egejskog mora, Crnog
mora, Vardara i Morave,
živeli Tračani, narod indoevropskog
porekla. Herodot ih
prvi pominje u svojoj Istoriji
povodom pohoda Persijanaca
na Skite 513. godine pre naše
ere. Pretpostavlja se da ih je
bilo oko milion i da su bili raspoređeni
u oko dve stotine plemena.
Iako su bili vešti ratnici,
plemenska podeljenost slabila
je njihovu odbrambenu moć.
Rimljani su ih potčinili 46. godine.
Najpoznatiji Tračanin bio
je Spartak (umro 71. godine),
iz plemena Odriza. Ostao je
simbol borca za slobodu sve do
naših dana.
Tračani su isčezli, a sa njima i
njihov bog Horeos koji je prikazivan
kao jahač na belom
konju ogrnut belim plaštem.
Međutim, opstalo je nešto od
njihovih običaja i kulture. Iako
nisu imali pismo, tragova njihovog
jezika ima u rumunskom
i albanskom jeziku. Više
od toga sačuvan je kult konja.
Oni su poput mnogih starih naroda
verovali da je konj solarna
životinja – pratilac božanstva
sunca. U Istočnoj Srbiji očuvalo
se mnogo običaja u vezi sa
kultom konja. U Todorovoj nedelji
(prva nedelja posta posle