Svetski gradovi iz našeg ugla

САДРЖАЈ ЧАСОПИСА

ЕВРОПА

3. Кијев

4. Чернобиљ

5. Осло

6. Париз

7. Лион

8. Хановер

9. Штутгард

10. Минхен

11. Диселдорф

12. Хамбург

13. Берн

14. Женева

15. Базел

16. Брисел

17. Бриж

18. Рим

19. Трст

20. Милано

21. Палермо

22. Фиренца

23. Напуљ

24. Венеција

25. Барселона

26. Севиља

27. Валенсија

28. Атина

29. Солун

30. Лондон

31. Ливерпул

32. Глазгов

33. Даблин

34. Краков

35. Братислава

36. Будимпешта

37. Праг

38. Нови Сад

39. Нови Пазар

40. Пећ

41. Приштина

42. Сарајево

43. Требиње

44. Подгорица

45. Загреб

46. Москва

47. Санкт

Петербург

АЗИЈА

48. Новосибирск

49. Абу Даби

50. Дубаи

51. Аман

52. Мускат

53. Пекинг

54. Шангај

55. Хонгконг

56. Јокохама

57. Хирошима

58. Сеул

59. Џакарта

60. Бангкок

61. Сингапур

С. АМЕРИКА

62. Отава

63. Торонто

64. Монтреал

65. Вашингтон

66. Њујорк

67. Чикаго

68. Њу Орлеанс

69. Атланта

70. Хавана

Ј. АМЕРИКА

71. Рио де

Жанеиро

72. Монтевидео

73. Буенос Ајрес

АФРИКА

74. Каиро

75. Гиза

76. Александрија

77. Рабат

78. Триполи

АУСТРАЛИЈА

79. Сиднеј

Кијев – Јерусалим истока

Кијев је главни и највећи град

Украјине. Налази се на северу

државе, на обали реке Дњепар. Овај

град је осми по величини популације

у Европи.

Географске карактеристике:

Координате: 50° 26′ N; 30° 30′ E

Надморкса висина: 179 метара

Површина: 839 km 2

Број становника (2017.): 2,8 мил.

Кијев је основан 482. године, по предању, од три брата и сестре племићког порекла. По

најстаријем брату, Кију, је град и добио име. Кијев је по површини био највећи град у

царевини Русији. Велики кнез Кијева, Владимир I Велики, је 988. године примио

хришћанство када је оженио византијску принцезу Ану, након чега је покрстио целу Кијевску

Русију. У Кијеву није било никаквих проблема до средине 13. века када су га Монголи

прегазили. До 18. века су трајали ратови око Кијева све док руско освајање није довело до

трајног мира. Проблеми су се наставили 1932. Холомодором који је однео милионе

украјинских живота, заједно са Другим светским ратом који је у Кијев стигао 1941. године.

Након рата Кијев се брзо опоравио и постао један од главних економских и друштвених

седишта СССР-а, све док се та држава није распала и уступила Кијев Украјини.

Данас, Кијев има веома развијену текстилну, машинску и електротехничку индустрију. Чак је

започет и програм нуклеарне енергије, који је заустављен након нуклеарне несреће у

Чернобиљу, који је удаљен 100 km од Кијева.

Један од главних градских симбола, као и најпосећенија туристичка атракција у Кијеву је

Кијевско-печерска ларва, православни манастир саграђен у 11. веку. Оно због чега је овај

манастир интересантан је зато што се у њему налазе две вештачке пећине, главни звоник на

који можете да се попнете, и црква Свете Софије. Такође, тамо се налази и неколико музеја,

од којих је најинтересантнији Музеј микроминијатура. У том музеју предмети не прелазе

величину од неколико милиметара. Тако да ако сте одлучили да одете у Кијев ово место не

смете пропустити.

У Кијеву се налази велики број манастира цркава због чега је овај град још у средњем веку

добио надимак ,,Јерусалим севера’’, а данас га чешће зову ,,Јерусалим истока’’. Један од

најлепших и најпопуларнијих манастира је манастир Светог Михаила, подигнут у 12. веку.

Чувен је по својој плавој боји, златник куполама и звонику. Он је био јако оштећен током

напада Монгола, тако да је током наредних векова рестауриран и проширен.

Мајка Отаџбина је једна од најимпресивнијих знаменитости у Кијеву. Она је највећи

споменик у Европи и 23. највиши на свету. Укупна структура заједно са базом инзоси 102

метра, чак је и статуа требало да буде виша, али је мач који мајка Отаџбина држи исечен

како не би био виши од крста на Кијевско-печерској ларви коју смо спомињали раније.

Андрејевски спуст је улица која спаја Горњи и Доњи град, и убедљиво је најлепша улица у

Кијеву. Низ ову улицу се налази пар фантастичних знаменитости, као што су замак Ричарда

Лављег Срца, црква Светог Андреја, Музеј једне улице, музеј Михаила Булгакова итд.

Кијев је најбоље посетити лети. Једна од главних културних атракција Украјине су

шарени фестивали, који се одржавају у летњем периоду. Такође требало би да знате да је

у Кијеву зими веома хладно и да температура може пасти и 16°C испод нуле, што је још

један разлог зашто би требало овај град посетити у пролеће и лети.

Огњен Милановић

Чернобиљ — град духова

Чернобиљ је напуштени град који је смештен на северу Кијевске области у Украјини, 90 km

северно од Кијева. Пре своје евакуације имао је око 15.000 становника, а према попису 2010.

године забележено је 500 становника, али се сматра да у њему данас живи око 1.000 људи.

Први народи који су населили ову област били су Јевреји и Пољаци, међутим цела заједница

Јевреја је касније била убијена у Холокаусту. Чернобиљ је 1972. године изабран као место на

коме ће се изградити прва украјинска нуклеарна електрана ,,Владимир Илич Лењин’’.

Електрана је отворена 1977. године и смештена је 15 km северно од града.

Цео град је евакуисан 5. маја 1986. године, заједно са суседним градом Припјатом, што је

било девет дана након што се десила велика експлозија у нуклеарној електрани која важи за

највећу нуклеарну катастрофу у историји. Област која је узета као зона евакуације

обухватала је 2.600 km2. Становништву које је било хитно евакуисано речено је да ће се

вратити у своје домове, али се то никада није десило.

Прве статистике су показивале да у овом граду и околини неће моћи да се живи око 50.000

година, али након спровођења неких мера, као што су испирање нуклеарног отпада са

дрвећа, убијање животиња на које је утицала радијација да не би настајале нове болести и

закопавање површинског дела земље, бројка је спала на 20.000 година.

На ноћ велике експлозије требало је да буде изведен тест који би допринео уштеди

енергије. Тест није пошао у правом смеру због неисправне опреме која се у електрани

налазила и дошло је до експлозије језгра. Након ове експлозије, данима се радило на

спречавању још једне која је могла бити још већа. Уређаји који су тада мерили радијацију су

приказивали да је радијација 3,6 што није опасно, због тога су надлежни покушали да

прикрију незгоду и не кажу остатку света, чак нису хтели ни да обавесте грађане Чернобиља

да не би дошло до настанка ,,непотребне панике’’. Оно што им није пало на памет јесте да је

детектор показивао максималну меру коју је сам уређај могао детектовати и да је

радијација заправо била 15.000 што је изузетно опасно.

Становништво које је било изложено радијацији или је преминуло од опекотина или је је

оболело од различитих облика канцера. Након овог инцидента драстично је скочила појава

канцера.

Чернобиљ данас изгледа као мало село, у њему живе само људи који су одлучили да остану

тамо уз своју одговорност. У граду се данас налази продавница, чак и хотел. Животиња има,

али јако мало.

Чернобиљ можете посетити у туристичким турама али вам нико не гарантује безбедност

током посете. Нуди вам се ручак у самој кантини електране у којој се десила експлозија.

Обилазак града је занимљив јер, како посетиоци кажу, имате осећај као да је време стало

пре три деценије. Посета није дозвољена за труднице и децу.

У Чернобиљу је интересантно видети сам улаз у град и споменике у градовима који су

исељени због несреће. Такође треба посетити Дуга радар. У питању је радар који је у СССР

служио за војну комуникацију, висок је 150m и широк 700m и врло је радиоактиван.

Да ли сте знали!?

-Постоји серија Chernobyl која је заснована на истинитим догађајима.

-Преминуле од радијације сахрањивали су у оловне ковчеге и преливали бетоном.

-Ватрогасцима који су били изложени радијацији током гашења пожара, који је трајао 3

дана, очи су променили боју из браон у плаву, такође одећа коју су носили приликом

гашења пожара се и даље налази у Чернобиљу и веома је озрачена радијацијом -преко 600.

Јана Лазић

Осло — викиншки град са фјордовима

Осло је главни град Норвешке и њено

културно, научно и управно средиште

на горњем крају Осло фјорда дугог око

100 km. Један је од настаријих градова

Норвешке.


Положај: источна Норвешка

Надморска висина: 300 m

Клима: умерено-континентална

Број становника: 484.000

Историја Осла почиње у средњем веку, прво градско насеље вероватно

се формирало око 1000. године нове ере. Краљ Харало Силни је 1047.

године основао краљевску кулу која се сматра заметком Осла као

града. Град је био резиденција краља Хакона V (1299-1319) који је

започео изградњу тврђаве Акерсхус и ово је био први краљ чија је

стално боравиште било у граду. Године 1536. Норвешка је била у савезу

са Данском, све до 1814. када се унија прекида. Након пожара 1624.

године, дански краљ Кристиан IV обнавља град али испод тврђаве

Акерсхуса, како би тврђава могла да делује као одбрана града. Град је

тада добио име Кристианија. Осло је познато по старом градском

језгру, али и по бројним парковима, алејама и шумама. Фрогнер парк

је један од већих паркова Осла и честа локација где Норвежани

проводе време у природи, у њему се налази највећа колекција ружа. У

комплексу парка се налази градски музеј, стадион, комплекс базена на

отвореном, племићка кућа по којој се парк и зове, кафић, игралиште за

децу и незаобилазне инсталације. Са стране туриста најпосећенији је

Вигеланд парк који се налази у самом срцу Фрогнер парка. Он је

испуњен необичним и узнемирујућим скулптурама Густава

Вигеланда. Што се тиче историјских знаменитости ту су средњовековни

Акерсхус замак и Градска катедрала. Катедрала је главни верски

објекат града. Акерсхус је наменски био саграђен како би штитио град

али је после претворен у замак и краљевску резиденцију, чак се једно

време користио као затвор. Данас се користи као сала за свечаности и

концерте. Осло има изобиље музеја. На полуострву Бигдо се налазе пет

музеја, који су заправо музеји викиншких бродова, попут брода

Осебер, Нансенов брод Фрам и Хеyердахлов сплав Кон-Тики. Поред тих

пет музеја постоји и музеј посвећен уметницима. Најстарији скијашку

музеј на свету је музеј Холменоколен, који је једна од већих атракција

у Ослу. Оперска кућа у Ослу је највећа норвешка институција за

извођачку уметност и основно је обележје Осла. Осло је домаћин

бројних музичких фестивала, а неки од познатих су фестивал

савремене музике и фестивал џез музике. Једна од већих атракција je

Aker Brygge који је изграђен око напуштеног бродоградилишта.


Преци Норвежана били су обожаваоци култа природе, веровали су у

богове и силе из природе, стога и име града Осло, у преводу значи

,,пољана богова” или ,,божији гај”.

Током целе године

постоје дешавања.

Током јесени је

изобиље

уметничких

изложби. Зими

можете

комбиновати

обилазак града са

вожњом кајаком по

фјорду, санкањем

низ брдо и

скијањем. Никако

не пропустити

улицу Karl Johans

gate. Треба знати

да је Осло један од

најскупљих градова

у свету.

Анђела Поповић

Париз – град у који ћете се заљубити

Париз је главни и уједно и највећи

град Фанцуске. Налази се у центру

Париског басена. Корз њега

протиче река Сена (La Seine). Она

повезује Париз са каналом Ламанш.

Основни статистички подаци:

Површина:105,4 км²

Координате: 48º 51’ СГШ; 2º 20’ ИГД

Највиша темпратура: 39,3ºC

Најнижа температура: -25,6ºC

Број становника(2011): 2.249.975

Претпоставља се да је подручје данашњег главног града насељивано од око 4200. г. п.н.е. Сматра се да

је град добио назив по келтском племену Паризи, који су населили то подручје. 52. г.п.н.е, римљани

освајају овај басен и ту формирају свој град. Њихова владавина се завршава у V веку, доласком

династије Меровинга на власт. Париз је у то време проглашен престоницом Француске. Краљ Филип II

Август је саградио палату Лувр. За време Луја XIV се изграђују булевари, болнице, уводи се улично

осветљење и вода. Године 1789. избија Француска револуција ради збацивања монархије и доласка

републике. У другој половини 19. века град доживљава велике архитектонске промене. Уске и

кривудаве средњевековне улице нестају, а смењују их широке авеније, булевари и фасаде какве се

виђају на уметничким сликама Париза. Тада су изграђена железничка станица Лион, зграде Опере,

мост Александра III и други објекти.

Неке од знаменитости и атракција које обавезно морате да посетите, ако се икада нађете у Паризу, су

светски познати Ајфелов торањ, који је такође и симбол града. Поглед са његовог врха је једно

невероватно и незаборавно искуство које морате да доживите. Посетите један од најпознатијих и

најзначајнијих музеја, Лувр, у коме живи светски позната Мона Лиза и други познати радови славних

сликара и уметника.

Споменик борцима Француске, наручито ратницима из Наполеонових ратова, можете наћи на тргу

Шарла де Гола ( познатим као „Трг звезде“), који се зове славолук или Тријумфална капија. Требало

би посетити огромну и прелепу катедралу на реци Сени, Норт Дам, која је саграђена у готичком стилу.

Данас, у целој Француској представља симбол највише вредности.

Палата Версаја се налази на око 20 километра југозападно од центра Париза и позната је по томе што

су ту живели многи краљеви по имену Луји. Такође, интересантан је по својој јединственој лепоти коју

не можете видети свугде, као и по важним догађајима који су се одвијали баш у овој палати.

Луксембуршки парк, који је такође и средште Сената, је најлепша зелена оаза Париза. Овај парк је

отворен за туристе и посетиоце, у коме поред разног биља, цвећа и дрвећа, можете наћи и статуе

француских краљица, писаца и уметника, скулптуре Киклопа, Акиса и Галатеја и огромно осмоугаоно

језеро које окружују терасе и пошумљене алеје. Масивна зграда, Пантеон, који се налази у Латинској

четврти је данас маузолеј, у коме се могу наћи мошти великог броја познатих личности француске

историје.

Да ли сте знали?

Париз је познат као град светлости, јер

је један од првих градова који је имао

улично осветљење на гас, и град

љубави, јер нуди романтичну

атмосферу, као ни један други град.

Можда сте упознати са тиме да је Париз

родно место биоскопа, али да ли сте

знали да Париз има највећу густину

биоскопа по броју становника у свету?

Већина њих се налазе у Латинској

четврти, а неки од најпознатијих су Le

Champo, Le Grand Rex, Cinema du

Pantheon, Le Peniche, Le Lоuxor и многи

други.

Париз треба посетити током летњег периода

када је време прелепо, а природа је у пуном цвату.

Не смемо пропустити прелепу природу, укусну храну

и вино, као и све знаменитости и атракције које

смо навели. Морамо да знамо основне речи као што

су Bonjour (здраво), Merci (ввала), Pardon (ивините),

Bonsior (добро вече), s’il vous plait (молим Вас), јер

Французи сматрају не пристојно, ако се не

поздравите са возачем аутобуса или кад уђете у

кафић.

Невена Милошевић

Лион –град који морате да посетите

Лион се налази на ушћу реке Саоне у

реку Рону. Он је после Париза и

Марсеља највећи град у Француској,

Лионска област је друга највећа после

Париске.


Површина: 48 км²

Координате: 45º 45’ N; 4º 50’ E

Број становника(2018): 518.635

Године 177. је спаљена мученица Бландина, која је касније сматрана заштитницом града.

Бургунди су освојили град 461. године, и до инвазије Франака 534. године, Лион је био

краљевска престоница. Град су уништили Арапи продирући из Шпаније 725 године. Лион је

добио већи значај у региону када је постао управно седиште католичке цркве за Галију.

Током периода Ренесансе град је постао центар производње и трговине свилом. Француске

трупе су освојиле Лион 1310. године.

Знаменитости које би требало посетити

Notre Dame de Fourviere је мања базилика саграђена из

приватних средстава на брду Fourviere, и са ње се пружа

поглед на цели град. Посвећена је Девици Марији којој

се приписују заслуге за сузбијање куге која је харала

током 17. века. Саграђена је у комбинацији романичког

и бизантског стила. Приликом посете никако не треба

пропустити кров цркве, са које се пружа панорамски

поглед од 360 степени на Лион. Уз саму базилику се

налази и капела обликована у торањ чији врх краси

златни кип Девице Марије.

Древни римски амфитеатар потиче из Лугдунума,

античког града на чијим се остацима развио модерни

Лион. Саграђен је у раном периоду Римског царства за

време владавине Октавијана Аугуста и могао је да

прими око 10.000 гледалаца. Након пада Римског

царства, амфитеатар је био напуштен, а током средњег

века је био затрпан све до 19. века.

Катедрала Св. Ивана Крститеља (Saint-Jean-Baptiste de

Lyon) је римокатоличка катедрала која је смештена на

Тргу Saint-Jean, у срцу старог града. Седиште је лионске

надбискупије, а основали су је Потин Лионски и Иринеј

Лионски, прва два бискупа Лиона. Саграђена је у

готичком стилу, са романичким ентеријером.

Сваког децембра, у Лиону се одржава годишњи

фестивал светла, а традиција траје још од 1643. године,

од кад 8. децембар становници града стављају запаљену

свећу на прозор.

Које је најбоље време за посету Лиона?

Најбоље време за посету Лиону је од априла до јуна и

од септембра до новембра. Уживаћете у мањим

гужвама и умереним температурама уместо летње жеге.

Да л сте знали!?

Лион је познат по уличној

уметности преточеној у

више од стотину мурала и

фресака који красе фасаде

бројних зграда, показујући

богату историју града. Les

Fresque de Canuts је највећа

фреска у Европи и приказује

живот ткалаца свиле у Croix

Rousse дистрикту.

Музеј киноматографије и

минијатура – саджи широку

колекцију сетова из

еминентних европских и

америчких филмских

студија.Осим едукцијских

сала, такође садрже

минијатуре, аниматронику,

маске,протезе, роботе,

костиме и ткд..Ово укључује

бројна филмска остварења

попут Spidermana, Mrs.

Doubtfire, Petog elementa,

Gremlina ткд.. Поред овог,

љубитељи музеја могу

посетити и друге музеје у

Лиону, као што су Музеј

лепих уметности, Музеј

савремене уметности,

Музеј историје Лиона...

Тамара Мариновић

Хановер – град раскошне природне лепоте, сајмова и

светске архитектуре

Хановер је 13. највећи град у Немачкој.

Лежи на левој обали реке Лајне, на око 150

km од Северног мора. Као сајамски град има

велики углед у пословном свету. Локални

паркови сматрају се једним од најбољих у

Немачкој, а ботаничка башта позната је

по највећој колекцији палми у Европи.


Површина: 204,1 km 2

Број становника: 532. 163 (2016.)

Надморска висина: 55 метара

Координате: 52° 22′ N, 9° 44′ E

Клима: океанска клима

Хановер је основан у раном средњем веку на левој обали реке Лајне као малено село на

раскршћу два трговачка пута, чији су становници живели од риболова и превоза путника

преко реке. Први пут се спомиње 1241. у документу којим му војвода Отон I призна градске

привилегије. У 14. веку град је заштићен зидинама, а у њега се могло ући кроз троја градска

врата која су се звала Лајнтор, Ајегидијентор и Штајнтор. У истом веку изграђене су и три

градске цркве Ајегидиенкирхе, Маркткирхе и Кројцкирхе (црква Светог крста).

Град је прилично страдао у бомбардовањима за време Другог светског рата, када је

порушено и поплављено две трећине зграда, а већина грађана је остала без домова.

Знаменитости које не смете пропустити уколико посећујете овај град су бројне. Тако на

пример, Врт Herrenhausen је симетричан, лепо уређен врт који представља центар свих

фестивала, концерата и позоришних представа. Нова градска кућа је кућа која оставља без

даха сваког посетиоца својим изгледом. Унутар градске куће можете видети јединствену

колекцију скулптура и слика. Лифт који посетиоце пење до торња је параболичан (једини

параболични лифт у Европи). Дворац Мариенбург представља летњу резиденцију породице

Гуелф из 19. века, једне од најстаријих краљевских породица у Европи. Државни музеј Доње

Саксоније налази се насупрот Нове градске куће. Музеј садржи велику збирку уметности од

11. до 20. века. Језеро Maschsee је место за опуштање, вожњу јахти, педалина, а његове

обале (Maschsee Park) служи за шетњу, џогинг и уживање у природи. Tiergarten је шума која

има 112 хектара из 1600. године. На овом месту живе многе животиње. Намењено је шетњи

и уживању у природи и зеленилу. Зоолошки врт и Eilenriede шума се спушта до језера код

Градске куће. Туристичка атракција је пловидба чамцем по језеру, а онда лагана шетња кроз

шуму. Шума је дивна и у шуми се налази зоолошки врт. Сваких пола сата се одржавају

представе за децу са животињама.


Хановер је место где се говори најправилнији немачки језик, место које за недељу дана

угости онолико гостију колико има становника. Један је од најпријатнијих градова за

живот и ако овде закасните на посао сигурно можете рећи свом шефу ,,Чекао сам

аутобус, заборавио сам да искључим пеглу кући". Овај град има чак такмичење у

ватрометима (град гаји љубав према пиротехници).

Хановер има историјску причу, али је потом и доста обновљен након разарања 1944. и

1945. Кроз стари центар Хановера води жута линија, коју док пратите пешке

обилазите битне знаменитости старог Хановера.

Ленка Савић

Штутгарт – град коња

Штутгарт је главни град Немачке покрајине

Баден-Виртемберг. Уједно је и највећи град ове

покрајине, а и шести је по величини у

Немачкој.



Координате: 48 о 46‘ N; 9 о 10‘ Е

Број становника (2006): 609.219

Име града потиче од речи које значи

коњушница, па одатле потиче и грб града.

Штутгарт је седиште владе Баден-Виртемберга

и политички центар ове покрајине.Налази се

на сат времена удаљености од Шварцвалда.

Најближи већи градови су северозападно

Франкфурт и југоисточно Минхен. Средиште

града се налази у плодној долини између

винограда и густе шуме у близини реке Некар.

Основао га је немачки војвода Лудолф, 950.

године, један од синова цара Отона I Великог.

Град се користио за узгајање коња у плодним

долинама, које се сада налазе у близини

данашњег центра града. Око 1300. године

постао је резиденција грофова Виртемберга, а

они су наставили градити насеље у

престоници. Статус града стекао је 1321.

године када је постао и званична краљевска

престоница. Главним градом кнежевине

Виртемберг проглашен је 1803. године, све

док Наполеон Бонапарта није срушио Свето

римско царство и тада је постао главни град

краљевине Виртемберг.

Главни трг Шлосплац налази се у средишту

града на њему се укрштају многе трговачке

улице. У непосредној близини се налази парк

Шлосгарден, два дворца, многи музеји, а

југозападно се налази стамбено подручије.

У граду се налазе два позоришта где се

приказују мјузикли, слични онима на

Бродвеју: позоришта Аполо” и „Паладијум”.

Такође многи културни догађаји и концерти се

одржавају у палати Лудвигзбург и на стадијону

„Шлојерхале”.

Град је био један од домаћина у Светском

првенству у фудбалу 2006. године.

Доминантно место у њиховој кухињи

заузимају вино и пиво.

Период у ком је најбоље посетити овај

град зависи од тога шта бисте желели да

посетите. Ако желите да одете на Фасцхинг

(маскенбал) онда је најбоље време у

фебруару. У случају да желите да одете на

Октоберфест онда је то септембар.

Међутим за шопинг најбољи су јануар и

август, јер су тад велика снижења.

Када се обилази овај град оно што би

свако требао да посети је улица

Коенигстрасе. Наиме, то је улица слична

Кнез Михајловој у којој се налазе све

робне куће или бутици најпознатијих

дизајнера. Негде отприлике на средини се

налази чувени трг на којем је и споменик

цару Wilhelmu. Такође, за љубитеље

аутомобила, треба посетити и Мерцедесов

и Поршеов музеј аутомобила.

Јелена Илијев

Минхен – град као из бајке

Минхен представља главни град

Немачке покрајине Баварске. Након

Берлина и Хамбурга, он је трећи по

величини град Немачке. Смештен је

на обали реке Изар, северно од

Баварских Алпа.

Кординате: 48°08′; N 11°34′ E

Површина: 310,46 km²

Број становника (2007.): 1.337.030

Густина насељености: 4.500 ст/km²

Минхен је основан 1158. године од стране саксонског војводе (Henri the Lion). Постаје

престоница уједињене Баварије 1503. године и то као град који није био нешто нарочито

велики. Минхен је доживео велики процват за време владавине Лудвига I. У току Другог

светског рата Минхен је био бомбардован од стране савезничких снага, али убрзо након

тога се развио у високотехнолошки центар. Препознатљив је по великом броју бајковитих

двораца, готских цркава, дивних паркова, као и по великом броју музеја. Такође, познат је

по бројним фестивалима, а један од најпознатијих је управо Октоберфест на којем

посетиоци могу да дегустирају разну храну као и пиће (конкрето пиво).

Која места треба обавезно посетити?

Пре свега треба посетити главни трг у Минхену - Marienplatz. Овај главни трг тј. Marienplatz

(некада се звао Schrannenmarkt) постоји још од 1158. године. Некада је служио као пијачно

место где су се састајали сељаци и трговци, док се данас ту током Божића одржава велики

сајам. Оно што је занимљиво јесте да се на самом улазу налази Ђавољи отисак. Легенда

каже да је ту ђаво стао и посматрао са презиром и подсмехом изградњу црквених прозора.

Капија победе у Минхену - ова капија је настала тако што је Лудвиг I ратовао на страни

Наполеона против Аустрије. Лудвиг I је одлучио да у част баварских војника који су били

изузетно храбри сагради управо ову Капију победе (Siegestora). На њој можемо да видимо

да се у двоколици налази Баварија, а у запрузи четири лава. Дворци Баварске -(Schloss

Nymphenburg тј.палата Nimfenburg) саграђена је у шуми још давне 1662.године и у питању је

барокни стил. Некада давно је представљала главну летњу резиденцију владара Баварске.

Данас се на овом месту током целе године одржавају банкети и пријеми угледних гостију, а

за време лета концерти класичне музике.

Олимпијски парк је изграђен за време олимпијских игара које су се одиграле 1972. године.

Данас се ово место користи за музичка, спортска, као и сајмска дешавања.


•Управо у Минхену можемо да видимо комад Берлинског зида!

•Сматра се да је Минхен дом највећег пивског врта на свету.

•Алберт Ајнштајн је давне 1896. године радио на Октобарфесту.

•Статуа Lady Bavaria је некада давно била највећа, док се није појавила нова највећа статуа -

Кип слободе.

Мирјана Радић

Диселдорф – град традиције

Диселдорф је главни град

Немачке савезне државе Северна

Рајна-Вестфалија. Налази се на

ушћу двеју река, Рајне и реке

Дизел. Представља други највећи

град у регији Рајна-Рур.


Координате: 51°14′N 6°47′E

Површина :217.41 km 2

Највиша температура : 40,7°C

Најмања температура : −20,8°C

Број становника (2019): 621,877

Густина насељености: 2,900 ст/km 2

Историја града датира још из периода Римског царства, када се неколико германских

племена населило на источној обали реке Рајне. Током седмог и осмог века, почињу да

ничу мале рибарске насеобине на ушћу реке Дизел у Рајну. Данас се сматра да су ушраво

те мале насеобине биле основ за даље развијање града Диселдорф. Само име града

садржи име реке Дизел, као и речи ,,дорф’’ која на немачком језику значи село.

Прво записано спомињање Диселдорфа датира из 1135. године, током владавине

Фридриха Барбаросе. Једним од најважнијих датума у историји града је 14. август 1288.

година, када је гроф Адолф VIII од Берга дозволио становницима Диселдорфа да користе

градске привилегије. Током целог Средњег века је град играо важну улогу у локалним

дешавањима, а средином XIX века његова популација је износила 100.000. Захваљујући

индустријализацији град је економски јачао.

Диселдорф обилује знаменитостима које вреди посетити. Уколико путујете авионом, прва

знаменитост коју можете видети и искусити јесте међународни аеродром Диселдорфа

који представља трећи најпрометнији аеродром у Немачкој. Пре свега, најпознатија

знаменитост Диселдорфа јесте кеј уз реку Рајну. Уз кеј се налазе бројна шеталишта,

ресторани и кафићи, паркови и бројне галерије на отвореном. Такође, у продужетку кеја, уз

Рајну својом импозантном висином од 240 m стоји телевизијски торањ ,,Rheinturm’’.

Људи који посећују Диселдорф морају обавезно посетити ресторан на самом врху торња,

јер се пружа прелепа панорама Диселдорфа. Током Божића, у центру града се поставља

Божићни маркет, који пружа занимацију за целу породицу. Диселдорф је у Немачкој

познат по карневалу који почиње сваког 11. новембра. Сама карневалска манифестација

кулминира током тзв. ,,Веселог понедељка’’. Авенија Краљева (нем: Königsallee) јесте

најпознатија улица у Диселдорфу. Позната је по бројним мостовима који прелазе преко

канала, парковима и скупоценим продавницама. Може се рећи да је Авенија Краљева

шопинг улица, налик Кнез Михајловој у Београду. Морамо знати да је Диселдорф уз

Берлин један од највећих економских, транспортних,културних и политчких средишта

Немачке.

Вук Марковић


Диселдорф је познат по једном јако необичном

обичају. Ради се о Диселдорфским салтима

унапред. Не зна се због чега је тачно овај

акробатски потез један од симбола града.

Најприхватљивијим објашњењем се сматра да су

деца и становници Диселдорфа после Битке код

Ворингена 1288. у знак победе, од радости,

радили колутове и салта унапред. Тако је лик

човека који ради салто постао симбол града.

Хамбург – liebe stadt

Хамбург је други по величини град у

Немачкој, после Берлина и седми по

величини гард у Европској унији.

Налази се у северној Немачкој на

ушћу река Алстер и Била у Елбу. Од

Северног мора је удаљен 110 km.

Основни подаци:

Површина: 755,16km 2

Координате: 53°33’ N; 10° 00’ E

Највиша температура: 37,3°С

Број становника (2016): 1.860.759


Хамбург је град у ком су

Битлси започели своју

каријеру.

Хамбург броји преко 300

позоришних сцена и музеја, а

водеће немачке издавачке

куће се налазе баш у овом

граду.

Оригинални рецепти за

припрему хамбургера су

настали на овом подручју, по

чему је град и добио име.

Хамбург је на листи зелених

еко-градова.

Претеча данашњег града Хамбурга развила се на

реци Алстер, притоци Лабе, реке на чијим обалама

се данас налази Хамбург. На обали реке Алстер,

прво насеље настало је у 8. веку, недалеко од ушћа

у Лабу. На овом месту је око 830. године основан

Хамбург. Тек 1900. године Хамбург је прерастао у

метрополу.

Четири историјска догађаја која ће заувек остати у

сећању Хамбурга су:

Окупација Наполеонових трупа од 1806. до 1814.

године; Велики пожар 1842. године;

Бомбардовање Хамбурга 1943. године; Велики

потоп 1962. године.

Hamburger Hafen је лука на реци Елби и место на

које се мора прво отићи. Ту се налазе складишта

која су некада служила за чување дувана, кафе и

других трговинских производа. Хамбург је град

који броји 2.500 мостова, а најимпресивнији и

највећи међу њима је Landungsbrücken. Главна

хамбуршка атракција је улица Reeperbahn, чији

садржај подсећа на улицу ,,црвених фењера“ у

Амстердаму, а за најлепшу зграду у Хамбургу важи

Rathaus, која се налази у најужем центру града.

Настала је 1897, а у склопу зграде се налази 600

просторија и торањ висине 112 m. Црква Светог

Михаела је култна црква у Хамбургу, са чијег торња

висине 132 m, се пружа најбољи поглед на град.

Највећи град на свету у минијатури се налази баш у

овом граду - Miniautur Wunderland, која је

најпосећенија поставка на северу Немачке. На

самој обали Малог Алстера се налази улица

Jungfernstieg, која представља главну финансијку

зону. Ботаничка башта Planten un Blomen,

представља јединствен призор водопада и

шареноликог цевћа, чији улаз је бесплатан.

Хамбург је најбоље посетити у току пролећа и

почетком лета.

Николина Лазаревић

Берн – лепота је наш бизнис

Берн је главни град Швајцарске. Он

се годинама налази на списку

најбољих градова по квалитету

живота. Поред тога стари деo

градa је стављен на листу Светске

баштине.



Координате: 46° N, 7° E


Број становника: (2017) 133,115

Прва насеља на месту Берна везују се за доба праисторије и келтска племена. Почетком

нове ере ово подручје су запосели Римљани и основали насеље на месту претходног

насеља. Задржали су назив Бренодур из кога је изведен данашњи назив града.

Данашњи град Берн је 1191. године основао Бертхолд V назвавши га по медведу којег је

убио. Насеље је брзо напредовало, па је 1211. године добило градска права.

Берн се налази у средишњем делу Швајцарске, једнако удаљен и од Немачке и од

Француске и од Италије. Од Цириха је удаљен 125 km југозападно, од Женеве 165 km

североисточно, а од Базела 100 km јужно. Берн се сместио усред Швајцарске висоравни

која представља „житницу“ државе и њен најгушће насељен део. Јужно од града почињу се

издизати прво ниже планине, а потом (30-40 km) и високе планине Алпа, које се овде

називају Бернским Алпима. Сам град се налази на окуци реке Аре, на око 540 m надморске

висине.

Берн има доста знаменитости и атракција које треба посетити.

Музеј Уметности пружа репутацију најстаријег музеја уметности у Швајцарској и дом је

51.000 слика, скулптура, цртежа, фотографија и филмова. Садржи дела како швајцарских

уметника, тако и интернационалних, са посебним фокусом на рад Паула Клеа, Василија

Кандинског и Пабла Пикаса.

Ајнштајнов Музеј и Историјски Музеј рада Берна – ова два музеја представљају други

највећи музеј у Швајцарској, у коме је изложено више од пола милиона артефакта

(предмета), од којих неки датирају чак из каменог доба. Научник Алберт Ајншатајн, коме је

посвећен други део музеја, живео је у Берну почетком 20. века. Овде можете видети

ствари из његовог живота и уз помоћ поставке и филмова успети да разумете његову

теорију релативитета.

Бернска катедрала, позната и као катедрала Светог Винцента, је највећа црква у

Швајцарској изграђена после средњег века. Грађена је око 400 година, од 1421. до 1893.

године у стилу касне готике. Уколико сте тамо, немојте заборавити да посетите њену богато

украшену унутрашњост, као ни да се попнете на њен торањ са ког се пружа прелеп поглед

на град и Алпе.

Башта ружа је бивше гробље, које је 1913. године претворено у парк. Стари град Берн се

налази на литици окружен реком Аром и сачувао је свој средњевековни карактер. Посебан

шарм му дају аркаде изнад тротоара покривеног калдрмом.


Поред још неких градова и Берн није био

у ратовима поелседњих 200 година.

Такође ако планирате путовања

можете купити једну карту и

путовати целом државом у било ком

јавном превозу.

Разлог зашто треба посетити Берн су многе

туристичке атракције као што су мостови,

фонтане, споменици. Морамо знати за стару

Кулу са сатом Zytglogge.

Берн треба посетити током летњих периода,

када су климатске прилике погодније.

Душан Смиљанић

Женева – симбол за моћ и луксуз

Женева је други по величини град у

Швајцарској и један од најважнијих

финансијских и дипломатских центара

у Европи. Налази се на крајњем

југозападу Швајцарске и са три стране

окружена је француском границом.


Број становника: oкo 185 500

Просечна годишња темп.: 11 °C

Координате: 46°12′N; 6°09′E

Валута: Швајцарски франак (CHF)

Густина насељености: 11.710 ст/km 2

Самтра се да су назив овом граду дали

Келти. Развој и ширење града везује се за

доба Римљана. Женева се може посетити

током целе године, али је најбоље отићи

током пролећа или лета.

Оно што би сви требали да знају пре

одласка у Женеву јесте то да су овом граду,

као једном од најбогатијих цене доста

више од неког стандардног просека, тако да

треба понети мало више новца, како би

потуно уживали.

Сигурно највећа атракција свих посетилаца

овог града и незаобилазна тачка свих тура

је Женевско или Леманско језеро. Заједно

са чувеним гејзиром Jet d’Eau чини

најлепши део овог града.

Променада Quia du Mont Blanc налази се

на северној страни језера и испуњена је

многобројним ресторанима и луксузним

хотелима између којих се налази и

споменик Брунсвик и прелепо украшен

маузолеј Чарлсу Другом (војводи од

Брунсвика).

Са ове прелепе променаде када је лепо

време без облака може се видети Мон Блан

- највиши врх Алпа. Оно што је такође јако

занимљиво, а тиче се ове променаде јесте то

да је управо на овом месту 1898. године

убијена царица Аустрије и краљица

Мађарске – Сиси пред њено укрцавање на

брод за Монтре.

Мост Мон Блан је још један упечатљив

симбол Женеве. Познат је по заставама које

су окачене читавом његовом дужином. Када

се мост пређе излази се на чувену Енглеску

башту, парк који туристи обожавају због

популарног цветног сата који мења свој

изглед у зависности од годишњег доба

(позната је и изрека „Тачан као швајцарски

сат“).

Катедрала Светог Петра је подигнута у 12.

веку као католичка црква, а данас

представља катедралу реформистичке црква.

Поред катедрале се налази

интернационални музеј реформације.

Софија Николић

Базел – рај на Рајни

Базел је трећи по величини град у

Швајцарској, после Цириха и Женеве.

Јединствен је због свог положаја с

обзиром да се налази на граници са

Немачком и Француском, и да се

простире и у тим државама.

Административни подаци


Бр. Становника: 167.365

Густина насељености: 7.356,7 ст/km 2

Координате: 47° 33′ СГШ; 7° 35′ ИГД

Надморска висина : 260 m

Базел се налази на реци Рајни и представља највећу луку у земљи. Градско подручје је

равничарско, али се већ на десетак километара јужно уздиже планински масив Јура. Базел

са својих 260 m надморске висине је најнижа тачка целе Швајцарске.

У старом веку ово подручје су заузели Римљани, а у средњем на њему су живела варварска

племена. Године 1501. Базел се придружио Швајцарској конфедерацији, а 1529. године у

Базелу се јавља и покрет реформације, под великим утицајем Жана Калвина. У ово време

град постаје значајно средиште штампе, уметности и науке. За врема Француске револуције

припојен је Француској и у њеном саставу остао је све до пада Наполеона 1814. године. Од

1815. престају ратови, а град почиње привредно да се развија.

Ако путујете у Базел обавезно посетите следеће

знаменитости:

Катедрала Басел Минстер је средњовековна катедрала

која привлачи више хиљада туриста годишње, а оно

што је издваја јесу црвенкасти зидови изграђени од

пешчара и шарени кров изграђен од плочица.

Саграђена је на брду изнад реке Рајне тако да се са

њених купола види цео град.

Градска већница Базела – Ратхаус се налази на главном

градском тргу, изграђена у 16. веку. Око ње се налази

двориште са упечатљивим статуама.

Када треба посетити Базел?

Базелски карневал - Басел Фаснахт

Базел је релативно миран град све до овог периода у

години, тачније када се одржава карневал Фаснахтан.

Он се сваке године одвија у фебруару, и траје 72 сата.

За то време учесници у костимима шетају главним

градским тргом док у позадини свира музика, а

карневал углавном излаже тренутно актуелне теме.

Карневал је 2017. године уврштен на UNESCO листу

нематеријалне културне баштине.

Шт а мормо знат и

Базел се дели на Клеин Базел

и Грос Базел.Клеин Базел

значи Мали Базел а Грос

значи Велики Базел.

Староседеоци овог града

сматрају да у Клеин Базелу

живи сиромашније

становништво и помало

некултурније за разлику од

осталих. Ова два дела

града дели река Рајна и

Клеин Базел се налази на

десној обали. Овај део

насељавају углавном

имигранти. Птица Гриф је

главно обележје Клеин

Базела.

Андријана Грбовић

Брисел – град пива и чоколаде

Брисел је главни и највећи град Белгије

и незванични град Европске уније јер је

седиште две од три њене главне

институције.

Брисел се налази на реци Сени, која се данас и не види,

јер је покривена бројним грађевинама.

Званичан настанак града везује се за 979. године када су

на речном острву реке Зене настала прва стална

утврђења. Због доброг географског положаја, убрзо је

постао развијени трговачки центар. До 1831. град се

налазио под утицајем Холандије, Аустрије, Шпаније и

Француске, када је ушао у границе Белгијског

краљевства.

The grand place је централни главни трг Брисела.

Најпознатије грађевине у његовој околино су краљевска

кућа и градско веће.

Једна од најпознатијих статуа је Манекен Пис, наги

дечак који уринира у фонтану и једно је од

најпознатијих обележја Брисела. Атомијум је такође

једна од познатијих грађевина Брисела, тј. скулптура

атома гвожђа увеличаног микроскопом, која је висине

102 метра.

Кинески павиљон је грађевина направљена у Кинеском

стилу, која садржи богату колекцију кинеског

порцелана. Близу Кинеског павиљона налази се и

Јапански торањ, и они су у саставу Музеја далеког

истока.

Mont des Arts је врт и комплекс који садржи и

Краљевску библиотеку, Национални архив Белгије и

Конгресну палату (центар за састанке у Бриселу).

Национална базилика Св. Срца је једна од највећих

римокатоличких цркава, и има излаз на куполу са које

се пружа невероватан поглед на цео град. Такође један

од лепших и велелепнијих цркви је цкрва Свете Марије.

Конгресни стуб је стуб направљен по узору на Трајанов

стуб и симбол је Белгијске независности.


Белгијски помфрит је изворно Белгијска храна и према

оценама свих, најбољи је. Још једно познато јело је

вафл који се спрема на различите начине у зависности

да ли су слатки или не. Белгијска чоколада, а и многи

други слаткиши употпуњују Белгијску понуду хране које

треба пробати.

Белгија је такође позната и као највећи произвођач

пива и самим тиме имамо широку понуду пива са преко

100 врста које нису подељене само на тамно и светло,

већ постоје много различитије поделе.


Број становника: oкo 145.000

Просечна годишња темп.: 10 °C

Координате: 50° 50′N; 4°21′E


Када посетити град?

Град треба посетити у

периоду од маја до

септембра, јер је тада

време најпријатније и

бројни паркови добију на

свом значају због зеленила.

Шта не смемо

пропустити?

У Бриселу дефинитивно не

смемо да пропустимо Mont

des Arts чији вртови, кад

процветају у пролеће,

остављају невероватан

утисак, као и базилику Св.

Срца са чије куполе се види

цео град. Постоје још

многобројна важна места,

али ова остављају најјачи

утисак на сам долазак у

Брисел.

Шта морамо знати?

Пре самог доласка у Брисел

морамо знати, да нису сви

квартови и делови Брисела

најјсигурнији и сами људи

их некада пореде са

Багдадом. Иако је Брисел

центар већих Европских и

светских састанака, није све

тако лепо и могу нас

изненадити неки

инциденти у појединим

деловима Брисела. Такође

на улицама Брисела можда

нећемо видети превише

туриста, јер Брисел је

генерално пословни град.

Филип Петровић

Бриж - место као из Дизнијевог филма

Бриж је општина на северозападу

Белгијe, у региону Фландрија. Име

Бриж потиче из старо-норвешке речи

Bryggja, што у преводу значи кеј.

Бриж је град историје, велелепних

канала и пива.




Координате: 51⁰12' сгш, 3⁰13'игд


Густина: 854,25 ст./km 2

Историја Брижа датира још од времена Гаја Јулија Цезара. Прва грађевина у овом граду био

је мост из римског доба. Бриж има дугу историју и као међународна трговачка лука. Највише

се трговало енглеском вуном, вином из Гаскоње, као и тканинама из Фландрије. Град је

привукао велики број трговаца, тако да временом постаје трговачки и финансијски центар

Европе. Статус града је добио 1128. године, када је и почео да се развија. Бриж је крајем

Средњег века био најбогатији град севера Европе. Временом Бриж пада под власт Шпанаца,

a ратови против протестаната допринели су томе да град падне у период вековне стагнације.

Године 1830. Бриж и Фландрија постају део новоосноване Краљевине Белгије. Од краја 19.

века Бриж постаје град културе, а данас је популарна туристичка дестинација захваљујући

својој очуваној архитектури. Историјски центар града се налази на листи Светске

баштине УНЕСКО.

Обилазак града је најбоље почети од центра Брижа,

Пијачног трга, на ком се већ 1.000 година једном

недељно одржава пијачни дан. Старе грађевине које су

некада служиле као породичне куће или седишта еснафа

су данас претворене у банке и ресторане - али споља

изгледају исто као што су изгледале пре неколико векова.

Најпознатија грађевина на Пијачном тргу је свакако

Белфри кула (13. век) у којој се налази чак 47 звона која

су у великој мери обликовала свакодневницу житељима

града, најављујући тачно и радно време, узбуне и разне

друштвене и религиозне догађаје. Звона се и дан данас

редовно оглашавају. До врха звоника високог 83 m и

накривљеног 1 m води 366 степеника, а уколико се

одлучите на овај подухват, на врху ће вас сачекати више

него спектакуларан поглед на град. Са стране и иза

Белфрија је смештена Хала тканина, која је коришћена за

складиштење и трговину тканином. Пијачни трг краси и

зграда Провинцијалног суда која изгледа као дворац из

Дизнијеве бајке. Одмах иза Пијачног трга се налази трг

Бург на коме је смештена једна од најлепших и

најстаријих градских већница у региону. Ту је и базилика

Свете Крви, римокатоличка црква у којој се налази

реликвија из Другог крсташког рата која наводно садржи

капи Христове крви. Базилика се састоји из две цркве.

Доња црква је романтичарско здање које је остало

непромењено откако је изграђено у 12. веку, док је

горња црква нео-готска грађевина у којој се чува

реликвија.

Белфри кула

Пијачни трг

Иако би се за Бриж могло рећи

да је музеј на отвореном, у

граду има пар музеја које вреди

посетити: Гроенинг или Музеј

лепих уметности, Музеј

дијаманата, Музеји посвећени

пиву, чоколади и помфриту

(једини музеј посвећен

помфриту на свету).

Најбољи начин да упознате Бриж и да видите нека мање позната (али ништа мање

импресивна) места јесте да пратите многобројне градске канале, било да се њима

возите бродићем или да шетате поред њих. Бриж највише туриста посети током лета,

али уколико желите да избегнете гужву и доживите приснију атмосферу - отпутујте у

јесен.

Алекса Девић

Рим – град на седам брежуљака

Према легенди, 21.марта 753.г.п.н.е.

формиран је град чији је оснивач био Ромул (Ромулус), који је тада наводно

убио свог брата Рема (Ремуса). Тачно порекло имена Рим је и даље

неразјашњено, иако још из давних прошлости постоје многе теорије. Оно

што свакако улази у разматрање јесте да је настао из корена речи рум (румсиса),

што се повезује са вучицом која је оддгајила Ромула и Рема.


У средишту Рима налази

сеВатикан, који је најмања

независна држава на свету и

по површини и по броју

становника. У организацији

уједињених нација има статус

земље посматрача под

именом Света столица.

Када град посетити

Најбоље га је посетити на

пролеће и то рано ујутру, јер

има мање туриста

Шта обавезно треба

посетити

Ватикански музеји са

Сикстинском капелом

и базили ка Светог Петра са

куполом. Римски Колосеум, Трг

Навоне, Трг Венеција, Трг

Пополи, Фонтана ди Треви,

Пантеон...

Шта морамо знати

Рим је један од најлепших

градова света, милиони

туриста из читавог света

долази овде, како би се дивили

делима римске архитектуре и

уметности

Оно што многи кажу јесте да Риму слободно можемо

дати надимак „Град знаменитости“. Рим је главни град

Италије познат и као вечни град. Осим што је главни, он

је уједно и највећи град ове државе са својих 2,8

милиона становника. Представља се као центар богате

Античке културе, од које је остало много споменика. Град

се налази у доњем току реке Тибар и један је од највећих

центара медитерана.

На почетку свог постојања Рим се сматрао краљевином

док 509. г. п. н. е. није постаo република. Период

напретка Рима су на кратко зауставили Гали 390. г. п. н. е.,

а даље ширење Рима настављено је за време Октавијана

Августа. Године 331. Константин поставља

Константинопољ као други главни град царства, чиме

Рим мало губи на свом значају.

Неке од многобројних знаменитости које овај град

поседује јесу: Микеланђелов Трг (Кампидољо), Римски

Колосеум (Флавијански амфитеатар), Пантеон, Базилика

свете Марије Велике, Ватикански музеј, Шпанске

степенице, Цестијева пирамида... Све ово спада у оно у

чему се Рим огледа, а то је пространство старих и

очуваних грађевина из давнина.

Рим због свих својих знаменитости спада у један од

најпосећенијих градова на свету. Занимљивост која

итекако привлачи туристе јесте Колосеум који се чак

убраја у 7 светских чуда. На њему су се одигравале игре

гладијатора које је тада могло да прати чак и до 50 000

људи. Пантеон храм свих Богова је највећа купола на

свету од неармираног бетона и саграђена је око 126.

године током владавине цара Хадријана. Један од

најпознатијих Римских тргова јесте Шпански трг чије

степенице представљају непроцењиву вредност Рима на

коме су се у 18. и 19. веку окупљали разни песници и

уметници.

Нису само знаменитости оно што туристе везује за Рим.

Поред свих већ постојећих предности које има, Рим се

одликује и фантастичним ноћним животом, храном и

ресторанима. Милано јесте модни центар Италије, али

ни Рим није у великом заостатку. Бутици попут

најпознатијих светских брендова као што су Армани,

Хермес, Прада, Валентино, налазе се управо на улицама

Шпанског трга.

Миљан Рашић, Миња Вуковић

Трст – на неки начин наш

Трст се налази на североисточном делу Италије, на

самој граници са Словенијом. Трст је главни град

покрајне Фриули-Венеција Ђулија. Већи део града је

брдовит, клима је средоземна са утицајем

континенталног севера. Јадранско море је у овом

делу је најхладније. Од Рима је удаљен 670

километара.



Координате: 45° 38′ N, 13° 48′ E

Највиша температура:

Најнижа температура:

Број становника (2019): 208 815

Током историје, Трст је припадао Византији, Франачкој држави, а 1382. године је припао у

руке Хабзбуршке монархије, након чега је почела изградња велике градске луке и град је

узнапредовао. Због погодног положаја, у овом граду су се сусретале германска, латинска и

словенска култура. У 19. веку био је један од најважнијих градова овог дела Европе. Након

Другог светског рата, Трст је припао Италији. Тада су се заоштрили односи између

Југославије и Италије јер је било питање коме ће припасти град. Отуда она реченица:,,Трст је

наш“. Некада је био ,,царска лука“ Хабзбуршке монархије, а сада је једна од најважнијих

лука на северној обали Средоземља. Данас, Трст ј познат по трговини, бродоградњи и

туризму. Иако је овде Јадранско море мало хладније него у другим деловима, плаже су

обично пуне током сезоне. Баш у овом граду је постојала прва плажа која је била подељена

на мушку и женску које су биле одвојене. У октобру сваке године се одржава

интернационална једрењачка регата Barcolana.

Главни трг у Трсту је Piazza Unita d'Italia или Трг Уједињења, познат по прелепим зградама из

19. века. Простран је и излази на луку. На средини трга налази се Фонтана четири

континента која симболише повезаност града са остатком света. Град има већи број тргова

са много цркава, палата, споменика. За српску културу треба рећи да се на градском тргу

Ponte Rosso налази српска православна црква Светог Спиридона и Светог Тројства.

Изграђена је заједничким снагама богатих српских трговаца 1885. године. Поред ње се

налази католичка црква Светог Антонија. Берзански трг (Piazza della Borsa) је одувек важио

за економски центар града где је била смештена прва царина. Ту се налази и Нептунова

фонтана, посвећена римском богу мора и заштитнику трговачких флота, као и статуа

Леополда, најстарији споменик на тргу. Постоји и Римско позориште које је изграђено 33.

године пре нове ере по наређењу освајача Октавијана. На граници између Трста и Словеније

се налази национални парк Val Rosandra који је познат по водопадима и цркви Santa Maria.

У Трсту су живели уметници и познати писци. Један од најпознатијих је Џејмс Џојс испод

чијег споменика пише:,,Моја душа је у Трсту“ (La mia anima e a Trieste). Његов споменик,

направљен у природној величини, налази се на мосту, тако да изгледа као да хода.

Џејмс Џојс није без разлога рекао да је његова душа у Трсту иако је провео десет година у

овом граду који никога не може оставити равнодушним.

Лана Станишић

Милано – град моде

Налази се у северном делу Италије.

Нема излаз на море, а најближа

приморска лука је Ђенова, 145 km јужно.

Градска област окружена је рекама

Олоно на западу и Ламбро на истоку.

Шта све треба да знамо о Милану ?

Налази се на сверном делу Италије. Највећи број

становника су католици. Становништво највећим делом

чине Италијани. Нема излаз на море, али град је окружен

многим рекама. Клима је континенталног типа.

Када посетити град ?

Најбоље би било да се посети у априлу или мају, зато

што је тада време лепо и пријатно па се могу уз уживање

обићи све знаменитости и град.

Шта не смемо пропустити?

Милано је познат и као престоница моде и дизајна. Тако

да су велике шансе да се нађете у том граду у сред неког

модног догађаја. Такође природне лепоте Милана су

нешто што треба да обиђете. Изнад Милана су Алпи, а

сам град је прожет парковима и вртовима. Ту су и бројне

знаменитости које не треба пропустити.

Статистички подаци:

Надморска висина 122 m

Средња год. температура: 12 °C


Број становника (2017.) 1.352.000

Римљани су освојили насеље 222. године п. н. е. , којем је додељен назив Медиоланум.

Након неколико векова римске управе, 293. године, цар Диоклецијан прогласио је Милано

престоницом Западног римског царства. Миланским едиктом 313. године, цар Константин

је загарантовао хришћанима слободу вероисповести.

Средњи век: У ово доба Милано је напредовао као трговачко средиште. Имали су

доминантан положај над богатом равницом реке По, а и путеви преко Алпа су им били од

користи.

Знаменитости и атракције:

Неке од знаменитости , а уједно и атракције које

вреди посетити су:

Миланска катедрала – најважнији је

архитектонски симбол града и мајсторско дело

италијанске готике. Налази се у самом срцу града.

Представља седиште миланеске архиепископије.

Музеј и позориште “La Scala” - чувена оперска

кућа у Милану. Налази се на истоименом тргу. У

овом театру има места за мало више од 2000

гледалаца.

Замак Сфорца је некадашње седиште миланских

војвода. У њему се налази 6 различитих музеја, а

тамо је изложена и последња Микеланђелова

скулптура.


Црква Свете Марије Милостиве

садржи оригиналан мурал

„Последње вечере“ Леонарда да

Винчија.

Миланска катедрала се простире

на око 11.700 m 2 и сматра се

четвртом највећом на свету.

Одбили су Ђузепе Вердија када је

хтео да упише Милански

конзерваторијум. Рекли су му да не

зна да свира клавир и да нема

музочког укуса, а данас то место

носи назив по његовом имену.

По величини Милано је други град у

Италији.

Маја Мишљеновић

Палермо – град са бурном историјом и

дивним пределима

Палермо је пети по величини град

Италије.Овај град одише

величанственим пределима и

тусристичким атракцијама.

Надморска висина :14 m

Средња год. температура: 18 °C


Број становника (2013.): 676.118

Историја града

Град се првобитно звао Зиз, што у преводу значи цвет. Основали су га Феничани 734.

године п. н. е. Први пут је постао главни град док је био под арапском владавином.Тада се

звао Балермо и одатле данашњи назив Палермо. Острвом су владали многи народи кроз

историју, све до 1860. године када је дошло до уједињења Сицилије и Напуља. Највећи

утицај на архитектуру и културу имао је период Барока између XVII и XVIII век.

Шта обићи?

Поред свих прелепих опција издвојили бисмо:

Катедралу Успиње Свете Девице Марије,Театар

Масимо и Норманску палату. Ево пар речи о овим

знаменотистима.

Катедралу Успиње Свете Девице Марије су саградили

Нормани 1184. године. Црква је подељена у три

целине. У прве две капеле налазе се гробнице

норманско-швапских царева и краљевских породица

Сицилије.

Театар Масимо је треће највеће позориште у Европи.

Театар је дизајниран у неокласично-електричном стилу.

Посетиоцима је у понуди балет, опера и концерти.

Норманска палата је била седиште краљева током

норманске доминације. Данас је она регионални

парламент Сицилије. Шездесетих година је потпуно

реконструисана.


Плаже су плаво-зелене нијансе и

дуге су по неколико

километара.

Већина је награђена Плавом

заставицом.

На њима су могуће различите

активности, попут роњења и

спортова на води.

Ђовани Фалконе је био

италијански судија

специјализован за вођење

случајева

против сицилијанске мафије.

Добовишек Сања

Фиренца – културна престоница Европе

Фиренца је један од највећих градова Италије. Изузетно је културно

развијена са многим знаменитостима које се могу посетити. Има велики

културни и уметнички значај због кога га називају и „Италијанска Атина’’.

Велики број уметничких радова и заоставштина долази из времена

ренесансе.

Фиренца се налази у средишњем делу Италије у северном делу покрајине Тоскане. Иако је

већина овог града смештена на равничарском пределу, постоји и мали део на југу који је

брежуљаст. На самом северу града, могу се уочити планине из апенинског ланца. Кроз

Фиренцу протиче средишњи део реке Арно која је готово у потпуности урасла у сам град.

Многобројни мостови на самој реци постали су чак и симболи града. Арно често плави

Фиренцу што ствара велике проблеме историјској архитектури самог града.

Већ на почетку осмог века, Ертрурци су се насељавали на обалама реке Арно. Фиренца је

била римско војно насеље зато што су кроз њу пролазили савршени ратни путеви. Након

пропасти римског цартсва град бива уништен, али се у 9. веку враћа и осамостаљује, да би

око 1000. године био водећи град у Тоскани. Око 14. и 15. века Фиренца се намеће као

средиште европске културе и уметности. Породица Медичи се наметнула на власт

средином 15. века и била је велики покровитељ културе и уметности што је омогућило

развој саме уметности, филозофије и науке у граду. Многи уметници стварали су и живели

у Фиренци: Микеланђело, Макијавели, Леонардо да Винчи, Галилео Галиле, Ботичели,

Донатело и др. Данас, Фиренца је веома успешан град Италије, углавном захваљујући

туризму.

Знаменитости и атракције које обавезно морате посетити су: Фирентинска катедрала -

вероватно једна од најпознатијих знаменитости Фиренце и саме Италије. Седиште јој је у

самом центру и највиша је грађевина у граду. Пета је по величини цркве у Европи са

висином око 153 метара. Векио-Понте је један од најпрепознатљивијих мостова на реци

Арно. Врло је познат по томе што је један од ретких мостова који има кров. На самом

мосту налазе се бројне радње у којима могу да се купе сувенири и накит. Палата Пити је

једна од највећих палата у Фиренци. Пројектована је од стране Филипа Брунелескија на

захтев Луке Питија, који је желео да његова Палата буде већа и боља од палате породице

Медичи. Међутим у томе није успео и породица Медичи је откупила ову палату од њега и

претворила је у резиденцију владара Великог војводства Тоскане.

Уна Томашевић

Напуљ – град вулкана и пице

Напуљ је главни град покрајне Кампаније

и истоименог округа.Налази се на прелазу

из средињше ка јужној Италији и трећи је

град по величини у овој држави.


Становништво (2011): 978.399


Град је смештен у средишњем делу Кампаније. Заједно са околним предграђима има 4,5

милиона становника. Од престонице Рима је удаљен 225 km југоисточно. Развио се у

Напуљском заливу, делу Тиренског мора тако се протеже северном страном залива. Што

се тиче климе заступљена је средоземна клима, тако да су лета дуга, сува и топла, а зиме

благе и кишовите.

Напуљ су основали Грци између VII и VI века п. н. е. Добио је име Неа Полис, што значи

„Нови град“. Град је био део Велике Грчке. Током римског периода град је задржао грчки

језик и оригиналне обичаје. Напуљ је био главни град Краљевства Две Сицилије, а постао је

и главни град Напуљске краљевине. Напуљ је био једини град поред Јерусалима, где је име

краљевства било исто као главни град. У Напуљу је 1224. основан универзитет. У 17. веку

овај град је био други по величини град у Европи, док је испред њега био Париз.

Везув и знаменитости Напуља

Северно од града се налази Флегрејско побрђе, а у његовој

близини (око 20 km источно) је чувени Везув. Због

овог вулкана предео око Напуља је познат у свету. Ова

регија је најгушће насељена вулканска регија на свету,

једини је вулкан који је имао ерупцију у последњих 100

година у копненом делу Италије и уједно је и једини

активни вулкан на копненом делу Европе. Најпознатија

ерупција се десила 79. године када су уништени градови

Стабија, Херкуланеум и Помпеја.

Историјско језгро Напуља налази се на Унесковој

листи Светске баштине.

Неке од знаменитости важне за овај град су: Краљевска

палата, Помпеја, Градска катедрала, Нови замак и многе

друге.


Поред свих знаменитости

Напуљ се издваја и по добро

познатим специјалитетима.

Сматра се за град који је

заслужан за постојање

пице.Најстарија пицерија

основана је 1830 године.

Шта не смемо пропустити?

Не смемо пропустити

обилазак бројних

знаменитости поготово

обилазак Везува и Помпеје.

Ања Максимовић

Венеција – град који плута

Име града Венеција највероватније

потиче од имена народа “Венети” који

је живео у овој области пре него што је

она припала Западном римском царству,

око 220 године п.н.е.


Површина: 412 km²

Координате: 45° 26′ СГШ; 12° 19′ ИГД

Број становника: 261.905 (2017.)

Налази се у североисточном делу Италије на укупно 117 мањих острва која раздвајају канали и

повезују мостови.Овај прелеп град је такође познат под именом “Краљица јадрана”.Не постоје

тачни докази о пореклу и настанку града,али први извори описују Венецију као острво чији су

становници живели у кућама налик “ кућама морских птица”.Тачан датум независности

Венеције није познат,процењује се да је то било између 9. и 11. века,а све до тада је била уско

повезана са Византијским царством. Позната је по својој раскошној архитектури која свакога

обара са ногу и веома познатим уметничким делима.Данас Венеција има 400 мостова по

којима је препознатљива.Средиште је покрајине Венето и истоименог округа Венеција.Клима

која је заступљена јесте суптропска ,одликују је свеже зиме,а просечна летња температура

износи 25 степени.Венеција поново доспева у посед Италије 1886. док је пре тога била у

поседу Аустријског царства.Најпознатији мост у Венецији је Риалто.Сваки ћошак овог града у

себи носи љубав и романтику, идеална дестинација за парове и изненађења свих врста.

Туристичке атракције плутајућег града које вреди посетити

Црква “Santa Maria dei Miracoli” упечатљива грађевина о којој је писао Лаза Костић,ренесансна

црква која се налази североисточно од моста Риалто. Већ поменути мост Риалто (“Ponte di

Rialto”) који се убраја у једну од многобројних атракција Венеције,био је познат по центру

трговине. Трг Светог Марка ( “Piazza San Marco” ) је један од главних симбола града,на овом

тргу налазе се бројни кафићи и баш због тога је центар свих дешавања погодан поготово за

млађу популацију. Галерија “Contini “ позната је по томе што поседује уметничка дела Пабла

Пикаса и других познатих уметника. Карневал у Венецији одржава се од 1979. године сваког

фебруара, чак и дан данас, започиње шетњом 7 девојака на острву “Pietro di Castello”. Данас

учешће кошта од 150 до 300 евра и привлачи пажњу сваког туристе.


Антонио Луцио Вивалди познати

композитор и творац дела “Четири

годишња доба “ рођен је у Венецији. По

неким проценама, свакога дана Венецију

посети 50 хиљада туриста, док само

туристи са великих крузера који посећују

град сваке године потроше више од 150

милиона евра.

Када посетити “Краљицу јадрана “

Уколико бисте желели посетити

карневал,фебруар би био идеалан месец за

Вас.У летњем периоду односнио у јуну

почиње “Biennale” уметнички фестивал-ако

сте љубитељ овог годишњег доба ово време

је такође препоручљиво!

Емилија Петковић

Барселона – бисер Медитеранске обале

Барселона je други по величини град у

Шпанији и главни град аутономне

покрајине Каталонија. Налази се на

обали Средоземног мора , на око 150 км

јужно од Пиринеја.



Бр. sтановника: 1 620 943 (2011.)

Надморска висина: 12m

Просечна температура лети: 22 °C

Просечна температура зими: 9 °C

Већина историчара каже да је град основао картагињански војсковођа Ханибал Барка, отац

Ханибала. По презимену Барка је и град Барселона добила име. После њих су многе државе

држали Барселону под својом влашћу; прво Римљани, па Визиготи, онда Арапи, и када је

почетком 9. века Луј 4. Побожни, син Карла Великог, заузео град, Барселона је добила своју

грофовију. Женидбом грофа Барселоне за ћерку краља Арагона 1137. године, Барселона се

припаја Арагону. Тај савез се претвара у Каталонску Републику у 17. веку. Током 17. и 18. века

вођена је велика борба за независност Барселоне и Каталоније од Шпаније, а она је актуелна

и дан данас. Тек у 20. веку, након Шпанског грађанског рата, је дошло до велике

урбанизације и имиграције сиромшног становништва у град.

Барселона је веома богата културним и архитектонским знаменитостима. Велики печат овом

граду је дао архитекта Антонио Гауди, са здањима као што су Саграда Фамилија и Парк Гуељ.

Базилика Саграда Фамилија, је симбол града и најпознатије Гаудијево дело. Процењено је

на почетку да ће се црква градити 10-15 година. Међутим, она ни дан данас није завршена.

Такође, Парк Гуељ исто не треба пропустити; тамо се налази кућа у којој је Гауди живео,

Змајева фонтана са мозаиком састављеном од неколико хиљада шарених комадића

керамике и још много специфичних атракција.

Оно што је за Београд Кнез Михајлова улица, то је за Барселону улица Ла Рамбла. Она је

дугачка чак 1,2 километра, од трга Плаза Каталуња до градске луке. Сем што се у њој налазе

многе културне знаменитости, то је такође место где можете удахнути прави дух овог града.

Занимљива је чињеница да се ова улица у ствари састоји од пет различитих улица, које се

настављају једна на другу.

Ако сте фудбалски фан, када кажете Барселона, прва асоцијација је стадион Камп Ноу. Овај

објекат је и најпосећенији у целом граду, и један је од највећих стадиона на свету са

капацитетом од чак 99.000 посетилаца на трибинама. Ако дођете на стадион када ФК

Барселона не игра, упустите се у туру стадиона, током које ћете закорачити на терен, видети

свлачионице, прес сале, као и музеј клуба, у коме се налазе бројни трофеји, фотографије,

списи и бројни други предмети овог клуба. Ако сте којим случајем дошли на дан утакмице,

немојте се превише премишљати да ли ћете гледати меч; било да сте фудбалски фан или не,

атмосфера на стадиону и у граду ће вас сигурно одушевити, било да гледате неку мање

значајну утакмицу, или пак чувени Ел Класико.

Барселону је најбоље посетити од марта до маја, као и у августу и септембру, када

температуре нису превише високе за одлазак на плажу. Горенаведене локације не

треба пропустити. Такође, треба знати да се у Барселони међу локалним народом

доминантан каталонски језик као матерњи у односу на шпански.

Вук Томашевић

СЕВИЉА – „NO8DO”

Севиља је главни град покрајине

Андалузија и културни центар јужне

Шпаније. Налази се на југу Иберијског

полуострва, у плодној долини реке

Гвадаликвир.


Површина : 140 km 2

Број становника : 688.711 (2018)

Густина насељености : 5.021,58 ст/km 2

Координате : 37° 22′ СГШ; 5° 59′ ЗГД

Град Севиља је стар око 2.200 година. Према легенди, овај град је основао Херкул. Под

римском влашћу се звала „Хиспалис”, а најстарији назив је „ Спал” за време Феничана.

Арапски назив био је „Ишбилијатун”. За време владавине Јулија Цезара, Севиља је била

колонија, док је метропола постала током владавине Птоломеја. Севиља је представљала

Магеланову луку током његових експедиција.

Кроз Севиљу протиче Гвадаликвир (Велика река), најдужа

Просечна годишња темература у Севиљи је 19°C.

река Андалузије (657km).

Стари град је познат по шпанској архитектури која приказује дугу традицију и очуваност

града. Приликом посете овог града, обавезно посетите музеј лепих уметности, фламенка,

археологије и музеј борбе бикова. Поменути музеји су веома атрактивни и пружају

информацију како су људи живели у прошлости и ближе нас упознаје са културом Шпаније.

Један од најпопуларнијих фестивала је Santa Semana или „Света недеља”. Одржава се сваке

године на Велики петак. Најлепша атракција је Парк Марија Лујза где се налази рај Севиљe а

то је Плаза де Еспања која подсећа на Венецију.

Трећа највећа црква у свету је Катедрала Севиље из 15. века. У њој се налазе посмртни

остаци Кристофера Колумба. Најпосећенија палата, Real Alkazar, саграђена је мурским

стилом. Једно је од најлепших места због њених вртова и соба унутар ње. Саградио ју је

Педро Први Окрутни у 14. веку. У Севиљи постоји лавиринт, веровали или не и то улични у

ком се налази мноштво занимљивих продавница. Назива се Барио де Санта Круз.

Фудбалски клуб Севиља, вишеструки је освајач купа и суперкупа Шпаније, лиге Европе, прве

и друге лиге Шпаније. Надимак им је црвено-бели. Домаћини су на стадиону Рамон Санчез

Писхуан. Тренутно их води Хулен Лопетеги.


•Слоган „NO8DO”, из наслова је слоган Севиље, ребус који

означава „No me ha dejado” (Севиља ме није напустила).

Осмица представља клупко вуне. Слоган је осмислио краљ

Алфонсо Х ког је народ подржао када је син хтео да га збаци са

престола.

•Најнижа температура износила је -8,2°C, 28.01.2005, а највиша

50°C, 04.08.1881. године.

На пролеће и јесен

треба посетити ово

дивно место, због саме

температуре , свежије

је, лета су веома топла

али могуће је доћи у

свако доба захваљујући

суптропскoj клими.

Душан Јовић

Валенсија – престоница уметности и науке

Валенсија је трећи град у Шпанији по

важности и броју становника за ову

земљу, лежи на обалама реке Турија,

односно на источној обали Пиринејског

полуострва.

Основни подаци о Валенсији:

Површина: 134, 65 km

Координате: 39° 28′ СГШ; 0° 22′ ЗГД

Становништво: 810, 064

Апсолутна висина: 15m

Валенсија представља један од најстаријих

градова Шпаније, основан од стране Римљана и

био је типичан римски град. Валенсија је била

спојена са Римом испресецаним римским путем

на речном острву. Доживела је разарање током

рата 75. године п.н.е и поново обновљена 50

година касније и тада, у новој ери, постаје

развијен град.

Препознатљиви периоди у прошлости за овај

град су Визиготски период и период под

муслиманима.

У Валенсији су постојале визиготске војне базе,

оне су основане после пропасти римске власти.

Такође су је Мавари освојили 714. године и

катедрале су биле претваране у џамије.

Град има медитеранску климу, што значи да су

лета топла и дуга, а зиме веома благе.

Најхладнији месеци су децембар, јануар и

фебруар. Због овакве климе Валенсија је један

од најпосећенијих градова. Сунчани период је

изнад просека за јужну Европу, док падавина

највише има у јесен.

Према попису из 2008. године у граду је живело

807.200 становника. Око 12% становништва чине

странци. Нјабројнији су Еквадорци, Колумбијци

и Боливијанци.

Економија у овом граду је таква да се већина

становништва бави услужним делатностима, док

је све мањи број људи који се баве

делатностима примарног сектора. Лука

Валенсије је највећа на западној обали

Медитерана, производња почива на

металургији, бродоградњи, хемикалијама и

текстилу, трговина се обавља на пијацама.

Фестивал Томатина де Буњол је најпознатији, у

њему учествује 40.000 људи који су у

пријатељској бици са 110 хиљада парадајза који

,,лете у небо”.

Подручје Ла Лоња представља једну од

главних знаменитости овог града, ту се

некада трговало свилом и та грађевина

је под заштитом јер је грађена почетком

15. века. Катедрала св. Марије је такође

веома значајна јер је направљена у

готском стилу. Музеји су веома бројни, а

најпознатији је Музеј науке и уметности,

који обухвата савршенство архитектуре,

које треба посетити у летњем периоду.


Валенсија је град који се брине о

очувању животне средине и по томе

је веома цењена у Европи.

У Валенсији постоји биопарк, где се

ужива у чарима природе заједно са

животињама.

Валенсија има свој службени језик,

који је заправо каталонски.

Лука Илинчић

Атина – летовалиште или ипак нешто више?

Атина, главни град Грчке, чија историја

траје преко 3.400 година, данас спада у

један од највећих градова Европе. Јонски

полис, некадашњи филозофски, уметнички

и трговачки центар добио је назив по

грчкој заштитници Атини.

Становништво: 664.046 (2011)

Густина насељености: 38,96 ст/km 2

Површина: 17 042 km 2

Координате: 37° 58′ N; 23° 43′ E

Атина, пространи град који се налази на полуострву Атика, био је родно место Софокла,

Перикла, Сократа и још многих познатих филозофа и научника Античке Грчке. Окружују га

четири високе планине, Аегалео на западу, Паринта на северу, Пентели на североистоку и

Химетус на истоку. Занимљива чињеница је то да су у Атини настале једне од најстаријих

цивилизација још у доба неолита, на Акропољу у долини реке Илис. Након великих ратова,

Грчка је успела да се избори за независност и Атина је поново проглашена за престоницу

1834. године.

Атина је била домаћин првих модерних олимпијских игара 1896. године. Поред пространих

плажа, које је најбоље посећивати у току летње сезоне када је туризам на врхунцу, да

видимо шта нам је Атина још то приредила након дугачког историјског периода.

Акропољ, изграђен у време Перикла, који је на занимљив начин успео да га подигне у 5.

веку. Дошао је на идеју да богаташима подигне порезе, чији би се новац користио за

уређење Атине, а нарочито Акропоља. Тако је изградио и храмове као што су Партенон,

Ерехтејон и Пропилеји.

Партенон је осмишљен да се види са велике удаљености, а како се прилази он нестаје, па

се види тек када се дође до њега. Изграђен је у познатом дорском стилу.

Ерехтејон је храм који је саграђен око 421. године п. н. е., у њему се налазило светилиште

Атине као и првог атинског краља Ерехтеја.

Пропилеје познатији као свечани улаз, широке степенице које су се налазиле између два

зида, а на самом почетку, налазило се шест дорских стубова.

Поред знаменитости, овај град је познат и по центрима за археолошка истраживања.

Најпознатији је Атински универзитет. У Атини се налази више од 12 библиотека и 3

лабораторије у којој се сваке године спроводе разни семинари.

Атина поседује чак 148 позоришта што је највише на свету у овом тренутку. Најпознатији су

Херодотски Атикус Театар и дом Атинског фестивала. Такође и позната музичка дворана

Мегарон Мусикис сваке године доводи познате светске извођаче.

Уколико сте одлучили да посетите Атину, обиђите ова места, верујте ми, нећете се покајати.

Михаило Живковић

Многи се за посету овом граду

определе у летњим периодима, али

сигурно је да се нећете покајати

уколико дођете и за врме било ког

другог годишњег доба.

Ако се икад нађете у овом магичном

граду морате посетити и видети

следеће знаменитости: Акропољ,

Партенон, Пропилеје, Ерехтејон, Храм

Атине Нике, Храм Зевса Олимпијског,

Дионисово позориште, трг

Синтагму.

Солун – најопуштенији град на свету

Солун, односно

Тесалоники је други по величини

град у Грчкој после Атине. Уједно је и је

дна од најзначајнијих лука Балкана.

Основни подаци

Број становника : 812 965

Површина : 19,4 km2

Ако се нађете у Солуну, искусићете сва историјска доба кроз која је пролазио. Најбоља

почетна тачка за обилазак овог града је највиши део Солуна. Градске зидине

,,Кастро”саграђена у доба цара Теодосија, кула ,,Тригонија” божанственог погледа на град и

,,трг Слободе Елефхериас” су само неке од прелепих дестинација Солуна које морате

посетити.

Такође, не пропустите и Археолошко налазиште из Античке Грчке и Галеријеву капију која

представља остатак римске владавине. Најзначајнији симбол Солуна је ,,Бела кула”,

византијски торањ из 12. века. Саградио ју је турски султан Сулејман Величанствени. Поред

,,Беле куле”, међу значајним грађевинама су и ,,Црква Светог Саве”, ,,Црква Светог

Димитрија” и споменик Александру Великом. Солун је такође познат и по својим

трговачким способностима, те је он економски и индрустријски центар Грчке.

Осетите чари грчке кухиње

Српско војничко гробље

Најбољи начин да доживите Солун је посета

некој од бројних таверни, узерија или кафића

покрај мора. У тавернама се служе јела

специфичне локалне кухиње, рибљи

специјалитети као и бројни морски плодови.

Такође служе се добра грчка вина која су

важн елемент грчке цивилизације. Ако сте

пак љубитељ алкохолних пића, обавезно

пробајте традиционални грчки узо.

Захваљујући богатој понуди хране, пића и

музике долазимо до закључка да је Солун

један одградова који никада не спавају.

Становници Солуна веома су гостопримиви и

љубазни и свој град воле да називају

најопуштенијим градом на свету.

Интересантно за посету сваком туристи, а

посебно србима је брдо Зејтилник код

Трга Метакса, где се налази Српско

војничко гробље на којем су сахрањени

српски ратници који су се борили на

Солунском фронту од 1916. до 1918.

године.

Ово бележје подигнуто је на иницијативу

ратничких удружења и по личном

наређењу краља Александа

Карађорђевића. Простире се на

површини од 10000 квадрата и на њему

почива више од 8000 српских ратника.

Ива Спасојевић

Лондон – град магле, кише и културе

Лондон је један од најважнијих

трговачких, туристичких, спортских,

културних, образовних центара на

свету. После Њујорка, најважнији је

финансијски центар на планети. Важи

за врло богат град, а своје богатство је

стекао захваљујући бројним колонијама

по Африци, Аустралији и Северној

Америци.


Површина: 1.572 km²

Координате: 51° 30' N; 0° 7' W

Број становника: 8,982 милиона

Највиша температура: 38.1°C

Најнижа температура: −16.1 °C

Лондон је главни и највећи град УК Велике Британије и Северне

Ирске. За време Западног римског царства, основали су га Римљани

још давне 43. године пре наше ере, по називом Londinium, у

мочварном подручју реке Темзе. Када је римско царство пало, све

римске легије су повучене са простора Лондона и читаве Енглеске,

тако да је Лондон био напуштен пуна два века. У 7. веку Англи и

Саси (касније Англосаксонци) су населили подручје Енглеске, а

Лондон претворили у престоницу. Током целе историје био је мета

оближњих племена која су га с времена на време пустошила и

пљачкала. За време Другог светског рата, преживео је вишеструко

немачко бомбардовање које је усмртило више од 30.000 грађана.

Овај град обилује културно-историјским споменицима које вреди

посетити. Вестминстерска палата је изграђена давне 1016. године,

дакле пре 1005. година. Често се назива Houses of Parliament,

седиште је Енглеског Парламента. Парламент се дели на Горњи дом

(Дом лордова) и Доњи дом (Дом комуна). Највиши врх палате је

Викторијин торањ (98,5 m).

Биг Бен представља највећу сат кулу на свету са звоником. Бен је

висок 96,3 метра. Сам назив се односи на главно звоно унутар

звоника. Звоно броји часове, а испушта чак 13 тонова.

Tower Bridge је покретни мост преко реке Темзе. Изградња овог

величанственог моста је започета 1886. а отворен је 1894. године.

Састоји се од две мостовне куле у којима су смештени окретни

зглобови и управљачке машине. Мост је један од иконских симбола

Лондона.

Британски музеј је најстарији јавни музеј на свету. Основан је 1753.

године и садржи невероватних 8.000.000 предмета (оруђа, оружја,

накита, оклопа, слика, саркофага, предмете од злата, сребра,

скулптура...). Овај музеј годишње посети око 5 милиона посетилаца

из целог света.

Лондонско око (London Eye) је највећа панорамска вртешка на свету.

Високо је невероватних 135 метара, а једна вожња траје 30 минута.

Смештена је на јужној обали реке Темзе. Отворена је 1999. године.

Такође је позната под називом Миленијумски точак. Цена карте за

Лондонско око износи 19.50 фунти.

Када град

посетити?

Лондон је град који се

може посетити у

било ком тренутку и

годишњем добу.

Шта не смемо

пропустити?

Не смемо

пропустити: Биг

Бен, Вестминстерску

палату, Британски

музеј, Tower Bridge,

Лондонско око, Hyde

park, реку Темзу.

Шта морамо

знати?

Важно је знати да се

у Великој Британији

вози левом страном.

Миловановић Игор

Ливерпул – град културе, архитектуре и фудбала

Ливерпул је трећи највећи

град у Енглеској, а четврти у

УК. Налази се на ушћу реке

Мерси у Ирско море, а у широј

околини града живи око 2

милиона људи.


Број становника (2019): 498,042


Координате: 53°24’ N,2°59’E

Најнижа температура: -17,6°C

Највиша температура: 34,5°C

Ливерпул је основан као краљевско насеље 1207. године, али је до средине 16. века бројао

свега око 500 становника. До 18.века, трговина из Индије, Ирске и других делова Европе,

заједно са атлантском трговином робљем, допринела је привредној експанзији Ливерпула.

Урбанизацијом и ширењем као главна енглеска лука, добио је статус града 1880. године. До

раног 19. века, кроз градске докове прошло је око 40 процената светске трговине, што је

додатно допринело расту града као центра Западне Енглеске.

Ливерпул је познат као културни центар, са богатом историјом у музици (најпознатији

Битлси), као и по фудбалским клубовима Ливерпул и Евертон. За Ливерул се каже да има

један од најлепших положаја од свих енглеских градова. Налази се око 280 километара

северозападно од Лондона, на обалама Ливерпулског залива Ирског мора.

Ливерпулу је статус луке-града донео разнолико становништво, различитог порекла, културе

и религије. Већину становништва у граду чине католици. Становници Ливерпула називају се

Скаузерс (Scousers), по популарном јелу Скауз (Scouse), а исто име носи и локални дијалект

енглеског језика. Ливерпул обилује многим различитим знаменитостима. У граду постоје

многи архитектноски стилови, у распону од 16. века, све до модерне архитектуре. Већина

зграда је стара за данашње стандарде и потиче из касног 18. века и почетка 19. века. Град

има највише јавних скулптура од свих градова у Великој Британији. Током 2004. године,

више подручја у граду је проглашено Унесковом светском баштином. Места која су

проглашена светском баштином, су дефинитивно нека од оних места која би требало да

посетимо, а то су: Албертов док, Пристаниште Хед, Стара трговачка четврт, Градска

већница и Зграда енглеске банке.


У Ливерпулу се налазе два позната енглеска

фудбалска клуба: Евертон (1878) и

Ливерпул.(1892). Ливерпул је други

најтрофејнији кллуб у Енглеској са деветнаест

освојених првенстава, док Евертон има девет

освојених првенстава Енглеске. Такође, Ливерпул

је у своје витрине додао и шест трофеја

најпрестижнијег фудбалског такмичења Лига

Шампиона (последњи освојен 2019. године).

Стадиони ова два клуба, Гудисон Парк (Евертон)

и Енфилд Роуд (Ливерпул), налазе се међу

најстаријим стадионима у Енглеској, а и у целој

Европи. Такође је занимљиво да је Енфилд прво

био стадион Евертона, али је тадашњи власник

због кризе одлучио да прода стадион, и тако је

заправо настао ФК Ливерпул

У Ливерпулу се налази музеј о познатом

музичком бенду Битлси, у ком можемо у

потпуности сазнати њихову причу и каријеру.

Ливерпул би најбоље било

посетити у мају или јуну, с

обзиром да је тада донекле лепше

време у односу на остатак године.

Обавезно треба посетити

стадионе Гудисон Парк и Енфилд

као спортска обележја града, а

поред тога треба посетити

Ливерпулску катедралу, Албертов

док, пристаниште Хед и

Концертну дворану. То су само

неки од локалитета и места које

би требало посетити, али не и

једнии.

Ђорђе Костић

Глазгов – град веселих шкота

Глазгов је највећи град Шкотске,

трећи највећи у Уједињеном

Краљевству. Налази се на реци Клајд

у западном делу обале Шкотске.

Глазгов на галском значи ,,драго

зелено место“, што одговара граду

са преко 70 паркова и башти.

Површина:175,5 km 2

Координате: 55° 52′ N; 4° 16′ W

Највиша температура: 31

Најнижа температура: -14,8

Број становника(2020): 599.650

Глазгов се развио у околини цркве из VI века, коју је подигао Свети Мунго, светитељ који је

преобратио Шкоте у хришћанство. Године 1175. основана је бискупија у Глазгову. Након

Великих географских открића, Глазгов је постао центар трговине са Карибима. Данашњи

изглед Глазгова датира из XVIII века. Катедрала Светог Мунга је најстарији споменик.

Глазгов има велики број знаменитости атракција које треба посетити. Овај град, који је

некада био центар културе Европе, представља спој прелепе архитектуре и многобројних

уметничких догађаја. Туристи који буду посећивали овај град могу да се запуте ка Тргу краља

Џорџа који је урађен у грегоријанском стилу или прошетају кроз четврт Style Mile, која је

позната дестинација за шопинг. У највећем граду Шкотске налазе се бројни музеји. Можете

посетити Научни центар Глазгова или чувену галерију и музеј Келвингроув, где ћете моћи да

видите фосиле диносауруса и дела холандских сликара. Глазгов је центар бродоградње, па

не треба да чуди чињеница да град има музеј који се зове Риверсајд.

Овај град највише краси зеленило и његови многобројни паркови и баште. Неки од паркова

које свакако треба посетити су: Глазгов ботаничи парк, , Pollok Country Park, Kalvingrove park,

Loch Lomond Park, Finnich Glen и други. За туристе који воле спорт, препорука је да се посети

стадион фудбалског тима Рејнџерс, Ајброкс, који су ове сезоне освојили шкотску лигу.

Заборављено занимање који је постојало у Глазгову су фењерџије које су првим сумарком

палили фењере, а првим светлом их гасили. Најпопуларније време посете је август-октобар.

Жељко Младеновић

Даблин – град 50 нијанси зелене

Даблин се налази на острву Ирска. Он је

главни и највећи град Републике Ирске.

Налази се у средишњем делу источне

обале Ирске, на ушћу реке Лифи која

дели град на источни и западни део.




Координате: 53° 20′ N; 6° 15′ W

Прва насеобина основана на месту данашњег Даблина звала се Еблана и први пут се

спомиње још у 2. веку од стране Клаудија Птоломеја, египатског географа, математичара и

астронома, који је живео у Александрији. Викинзи су овде основали колонију на месту

бивших ирских насеобина, међу којима је био и овај град. Савремени ирски назив Bla Klia

је прихваћен касније и значи грађа брода исплетеног трском. Мочварно земљиште око

града и данас омета његов развој.

Шта све можемо посетити у овом граду?

Џорџијанска четврт је четврт са најлепшим вратима. Широка, округла врата су на свакој

кући офарбана друге боје. Сама архитектура града је фасцинантна јер су фасаде кућа

разноразних боја. То су урадили да би смањили монотонију, јер су све куће сличних

димензија, у истом су низу и имају два спрата. Даблински замак био је најважније војно

утврђење у 13. веку. Један је од симбола дуготрајне борбе против Британије. Катедрала

Светог Патрика је висока скоро 50 метара, она је представница англиканске ирске цркве.

Катедралу је најбоље посетити 17. марта, јер се тада обележава дан Светог Патрика и

људи из свих делова света долазе овде (најбитније је да са собом понесете зелену капицу

и лист детелине, јер је то традиција за овај дан). The Hapenny Bridge је најпознатији и

најстарији мост за пешаке у Даблину.


Име су му дали Викинзи, а оно значи „црни базен”.

Прави ирски назив му је Baile Baile Atha Cliath.

Ирци су толико дружељубиви да ће чим примете да сте

странац прићи и желеће да знају све о вашој земљи и

пореклу и врло радо ће се понудити да вас спроведу

кроз град.

У Даблину се производи једно од најчувенијих пива на

свету –Gines. Ово пиво се прави од хмеља и садржи

велику количину алкохола (неколико пута је

проглашавано за најбоље у свету), а познато је и као

црно пиво.

Сваке прве недеље у месецу у Даблину се одржава

традиционална пијаца коња, названа Smitfild hors, на

којој је дозвољено присуство само мушкарцима.

Град је најбоље посетити у

летњим месецима, једино

тада град засија пуним сјајем,

без леденог ветра и досадне

кише која често пада.

Ако посетите овај град

обавезно морате посетити

кућу Оскара Вајлда, Национални

музеј и парк Светог Стефана.

Даблин је свету дао много

талентованих писаца. Зато

заљубљеници у књижевност

данас шетају улицама Ирске

престонице и тако исказују

своје поштовање према њима.

Теодора Даничић

К р а к о в – г р а д и з б а ј к е

Краков је други по величини град

у Пољској. Налази се у јужном

делу ове државе, у Војводству

Малопољском. Лежи на обалама

реке Висле.


Координате: 50° 03′ СГШ и 19° 57′ ИГД


Прос. густина насељ.: 2.345,84 ст./km 2

Надморска висина: 220-380m

Краков је један од најстаријих градова Пољске, основан у 7. веку, као засеок на брду Вавел, које се

уздиже изнад реке Висле. Према легенди, основао га је кнез Крак. Краков је постао престоница

Пољске 1038. године. Од 1320. године, овде су се крунисали пољски краљеви. Године 1364. у

Кракову је основан други универзитет у средњој Европи. Краков је статус престонице Пољске

задржао до 16. века.

Данас је Краков један од најважнијих културних центара Пољске, а многи га сматрају културном

престоницом ове државе, будући да се у њему налазе многе културне установе од националног

значаја попут Народног музеја Пољске (уз још 28 музеја), Краковске Филхармоније, Народног

позоришта, Краковског позоришта и многих других. Од културно историјских објеката ту су:

Вавелско Узвишење са Катедралом (почела да се гради око 1000. године), Краљевски замак на

Вавелу, Змајева Јама, Стари град, који плени својим средњовековним шармом, стари јеврејски

кварт са синагогама. Овоме треба додати и бројне паркове који се простиру на 318 хектара, као и 5

резервата природе који обухватају површину од око 49 хектара и 192 споменика природе и чувени

зоолошки врт, са преко 250 врста животиња.

Ипак, оно што се по својој лепоти и харизми издваја је Стари град, који је 1978. године уврштен у

UNESCO-ву листу светске културне баштине (уједно је и први град у свету чији је историјски центар

стављен на ову листу). У средишту старог средњовековног језгра смештен је главни трг Ринек, који

је други по величини трг у Европи и обухвата површину од 4 хектара. На Главном тргу налази се и

чувена хала Сукиенице, центар међународне трговине из времена златног доба Пољске, када су

трговци из целог света долазили у Краков да тргују. Својом лепотом плени и базилика Свете

Марије, надалеко позната по „прекинутој мелодији“. Према легенди, приликом најезде Татара у

XIII веку, један дежурни стражар је свирањем у трубу обавестио грађане о приближавању

непријатеља. Град је спашен на време, али је једна татарска стрела погодила свирача у грло и

прекинула његову мелодију. У част древног стражара свирача, труба се и данас чује у подне и нагло

се прекида.

Недалеко од Кракова налази се познати рудник соли Виеличка, али и једно од најозлоглашенијих

места на свету – логор смрти Аушвиц, меморијални центар и место трагичног страдања. Виеличка

је једини рудник на свету који континуирано ради још од средњег века. У руднику се налази око

300 км подземних тунела који достижу дубину од 327 метара и велике кристалне пећине чији се

зидови пресијавају, подземна слана језера, ресторани, најстарији музеј рударства на свету. Рудник

се налази на UNESCO-вој листи светске баштине.

Краков је место рођења Папе

Војтиле. Још од папе Адријана VII,

(1522-1623.), први је папа који није

пореклом из Италије.

Краков је један од ретких пољских

градова који није разрушен од

стране нациста будући да је био

седиште Гестапоа, услед чега је

велики број знаменитости сачуван.

Најбољи период за посету је јул/август,

када температура не прелази 26 °C.

Краков спада у најјефтиније европске

дестинације и добар је избор за младе.

Препун је кафића, пабова, ноћних барова

са веома приступачним ценама.

Обавезно треба посетити ресторан

Wierzynek који се нашао у публикацији

„1000 Places To See Before You Die“, а који

датира још од 1364. године.

Дамјан Вујовић

Братислава – лепотица на Дунаву

Братислава је лавни град Словачке.

Овај град смештен је на реци Дунав на

чијој се источној обали налази

историјски део овог града, а на

западној модерни. Град се налази на

око 60 km од Беча.

Држава: Словачка



Координате: 48° 08′ N , 17° 06′ E

Најнижа температура: -3 °C

Највиша температура: 26 °C

Најстарији налази са овог подручја датирају још из млађег каменог доба. Око 200. године п.

н. е на овом подручју доселило се келтско племе Боји који су почели да производе сребрни

новац. Словени су овде стигли у 5. и 6. веку за време сеобе народа. У 9. веку замци у

Братислави и Девину били су важна средишта словенских држава. Први спомињање

Братиславе потиче из 907. године. Током 10. века подручје Братиславе (Пожунска жупанија,

Пожун) постаје део Краљевине Угарске и због свог доброг положаја био је често под

нападима, што му је донело велику политичку важност. Он постаје главни град Угарске 1536.

за време Хабзбуршке монархије, тада Пожун, постаје престоница краљева, надбискупова и

племства. За време владавине Марије Терезије Аустријске у 18. веку, постаје највећи и

најважнији град на простору данашње Словачке. У марту 1919. службено промењено име

града Пожуна у Братислава.

Ова лепотица на Дунаву итекако је вредна наше пажње и нуди нам велики број

знаменитости које би била штета не посетити.

Катедарала светог Мартина је једна од ових знаменитости. Изграђена је у готичком стилу у

14. веку. Пут до ове грађевине поплочан је плочама са симболима круна које су

представљале пут којим је будући краљ морао да прође до свог крунисања. Јанко Карл Парк

је први јавни парк у Европи настао још 1774. Црква Свете Елизабете, такође позната као и

Плава Црква, је мађарска католичка црква смештена на истоку Братиславе. Изграђена је

1913. године и посвећена је Елизабети од Угарске (кћери Андрије II).

Дворац Братислава је једна

од најпознатијих грађевина

Братиславе, налази се 86 m

изнад Дунава. Назива се и

Кула Драгуља пошто су се у

њему чували драгуљи

краљева. Данас је у њему

смештен народни музеј.

Братиславу је најбоље посетити током

пролећних и летњих месеци, тада је

температура повољна, а падавине мале.

Највећа штета би била пропусити

наведене знаменитости које красе овај

град. Такође, морамо знати да је индустрија

вина овде почела да се развија још за време

Римљана.


У Братислави се налази најужа кућа у Европи

која је у потпуности функционална. Главни

трг Братиславе је позната по необичним

бронзаним статуама. Међу најстаријим

грађевинама у Братислави спадају

Михајловска врата саграђена још у средњем

веку.

Анђела Лазаревић

Будимпешта – краљица Дунава

Будимпешта је главни и

најнасељенији град у

Мађарској. Смештена је у

центру Панонске низије.

Површина: 525,16 km2

Број становника (2011.): 1.729.040

Клима: умереноконтинентална

Координате:47° 28′ N; 19° 03′ E

У првом веку пре нове ере Будипешта улази у историју под именом Аквинкум, заузимајући

простор на ком су боравили Келти. Мађари су освојили град око 900. године и основали

своју краљевину. Овај величанствени град какав данас познајемо, настао је спајањем

Будима и Обуде са леве стране обале Дунава и Пеште са десне стране. Будим има брдовит

терен са пећинама које је формирала вода, а највећа пећина је Палвелђи. Пешта је за

разлику од Будима смештена у низији. На реци се налазе острва Обуда, Маргитсигет и Чепел

које је највеће острво на Дунаву у Мађарској. Најнижа тачка Будимпеште је ниво Дунава,

око 90 m надморске висине, а највиша 529 m.

Шта посетити?

Значајну улогу у уједињењу Будима и Пеште имао је Сечињијев ланчани мост. Важи за

један од најепших мостова који преко Дунава повезује делове града.

Уколико сте љубитељи уметности, дефинитивно посетите Будимску тврђаву у оквиру које се

налази Будимски краљевски дворац. Тамо можете обићи Националну галерију Мађарске и

Историјски музеј Будимпеште. Трг хероја је неизбежна дестинација, на којој можете видети

Миленијеумски споменик који приказује седам племенитих вођа.

Најуочљивија грађевина у Будимпешти јесте зграда мађарског парламента. Налази се у

Пешти уз саму обалу на Тргу Лајоша Кошута. Истиче се по неоготичком стилу, док је купола

ове зграде је грађена у неоренесансном стилу. Унутрашњост зграде има симетричну фасаду,

у којој је смештена скупштина, на овом месту чува се круна Светог Стефана.

Најлепше успомене и најзанимљивији начин обиласка града јесте крстарење Дунавом.


Будимпешта је једини главни

град у свету у којем се налазе

термални извори, са

температуром и до 58°C. Неки

од њих имају лековита

својства.

Лена Чубриловић

Златни град, златни Праг

Праг је главни и највећи град

Чешке. Спада у најочуваније велике

градове Европе, па је данас његово

пространо историјско језгро под

заштитом УНЕСКА.

Назив града је старословенског порекла и значи газ, место за

прелаз. На чешком, реч праг је женског рода (Праха), па отуда и

један од бројних назива „Мајка свих градова“. Већи део града лежи

у долини реке Влтаве, док је остатак у долинама 9 малих притока. С

леве стране у реку се у граду улива 5 потока, а са десне 4. Река

Влтава спада у симболе града и сам појам Прага се тешко може

одвојити од ње. Влтава у Прагу прави велику окуку и обилази девет

острва.

По доласку старих Словена на подручје данашње Чешке у 9. веку

основан је град Праг. У време Карла IV се највише културно развијао.

Он је изградио Карлов мост, Катедралу Светог Вида, прву готичку

катедралу у Централној Европи, и у априлу 1348. године основао је

Карлов универзитет, један од првих универзитета северно од Алпа.

Дана 3. априла 1347. године, потписао је декрет о највећем

средњовековном урбанистичком подухвату у Европи, који ће

променити демографску слику Прага. Од средине 16. века био је и

престоница Хабзбуршке монархије. Када је 1757. Прусија заузела

Праг, Јозеф II је спојио четири дела града и створио престоницу Праг

која је постала нови привредни центар, чиме је започео препород

државе. До формирања нове државе, Чехословачке, долази 1918.

године. Након Другог светског рата долази до периода комунизма,

који се завршава „плишаном револуцијом” 1989. године. Крајњи

резултат револуције је пад Чехословачке 1993. године чиме је

створена данашња Чешка Република.

Површина: 496 km²

Координате: 50° 05′ N; 14° 25′ Е

Највиша температура: 23,6 °C

Најнижа температура: -3,6 °C

Број становника: 1,3 милиона (2019.)


Постоји легенда која

каже да ко се пољуби

испод лука на Карловом

мосту, остаће заувек

заједно.

Праг је најбоље

посетити током ране

јесени или у касно

пролеће када су

температуре око 20

степени. Када га

посетите не смете

пропустити Златну

улицу, са кућама из 16.

века, близу Прашког

дворца.

Морамо да знамо да је

астрономски сат

направљен 1410.

године и један је од

најдетаљнијих сатова

тог типа на свету.

Прашки дворац - у четврти Храдчани налази се дворац чије оригиналне зидине датирају још их

доба настанка града. Био је резиденција свим владарима на том простору и током његове дуге

историје мењао је многе владаре и стилове. Унутар комплекса се налази и Катедрала Светог

Вида. Карлов мост - један од најпознатијих старих мостова у Европи. Изграђен је 1357. а

подигао га је Карло IV. На њему се налазе 32 статуе личности важних за град, међу којима је и

Јован Непомук, чешки светац. Први камен моста стављен је 9. јула у 5.31 јер се веровало да ће

тај сет бројева (135797531) помоћи да конструкција остане снажна и издржљива. Стари градски

трг и астрономски сат - савршено место за почетак истраживања града, јер се у близини налази

Клементиум, скуп историјских зграда из различитих стилских периода и јеврејска четврт

Јозефов, пуна старих синагога и цркава. На тргу налази се налази прелепи астрономски сат из

15. века. Када одзвони пун сат на њему се појављује Исус и 12 апостола. Неке од атракција за

све туристе су Национална галерија, Зоолошки врт, Богородичина црква и многе друге.

Миливојевић Ирина

Нови Сад – град коме се људи увек радо враћају

Нови Сад је по величини други највећи град у

Србији. Налази се на северу Србије у

средишњем делу аутономне покрајине

Војводине и представља њен

административни центар. Нови Сад лежи

на обалама реке Дунав, недалеко од Фрушке

горе.

Основни подаци о граду:




Археолошка истраживања показују да је град на простору Петроварадинске стене био

насељен још у палеолиту, а насељавали су га Римљани, Хуни, Авари, Словени, Германи,

Мађари, Византијци и Турци. Међутим према чињеницама модерне историје Нови Сад је

веома млад град који постоји нешто дуже од триста година. Када се говори о Новом Саду

прва помисао јесте Петроварадинска тврђава, па не можемо заобићи почетак изградње

тврђаве који је почео 1692. године. Тврђава је служила као брана, уколико би дошло до

најезде Турака. Пар година касније ту сењ формира насеље које су насељавали војници,

трговци, и занатлије. Нови Сад је у свету био познат по имену „Српска Атина“.

Главна атракција у Новом Саду јесте

свакако Петроварадинска тврђава и

познати сат на тврђави. Она се простире на

три нивоа и заузима површину од 112 ha.

Поглед са тврђаве од ког застаје дах, где се

Нови Сад види као на длану је нешто што

се не сме пропустити када сте у посети

овом граду. Сваке године у летњем

периоду на тврђави се одржава

најпознатији регионални музички фестивал

Егзит.

У самом центру Новог Сада налази се Трг Слободе. Окружен је значајним грађевинама

попут Градске куће, католичке катедрале, хотелом Војводина, бронзана статуа предводника

Војвођанских Срба и некадашњег градоначелника Новог Сада. Градска кућа потиче из 1895.

године и представља једну од најлепших грађевина у нашој земљи. Најпознатије улице у

Новом Саду су Дунавска и Змај Јовина улица. Дунавска улица је једна од најстаријих улица

у Новом Саду, у њој се налази Градска библиотека, музеј Војводине и музеј града Новог

Сада. Данас она представља једно од најомиљенијих шеталишта Новосађана. Такође Змај

Јовина улица данас представља пешачку зону у Новом Саду, она се простире од Трга

Слободе до Владичанског двора где се налази седиште епископа бачког. Недалеко одатле

налази се црква Светог Ђорђа која потиче из 1734. године. Свакако један од симбола Новога

Сада јесте и Катедрала која се налази у самом центру на Тргу Слободе саграђена 1895.

Занимљив податак је да је Катедрала висока 72 метра.

Нови Сад је погодан за посету у било које доба године, јер свако годишње доба у овом

граду има своје посебне чари.

Теодора Јеремић

Нови Пазар – раскршће цивилизација и

трговачких путева

Нови Пазар, град са бурне прошлости, како у

културолошком, тако и у верском погледу,

налази се испод средњовековног града

Стари Рас који је био престоница српске

средњовековне државе у области Стари


Површина: 742km 2


Надморска висина:477 m

Влах.

Нови Пазар се првобитно звао Трговиште (пазариште), јер је било важно трговачко место које

се развило у доба владавине Вука Бранковића. Град се налазио на трговачком пут између

Дубровника и Ниша, а преко Косова је био повезан са Солуном и Цариградом, а даље ка југу а

путеви су водили у Скадар. Под влашћу султана Мехмеда другог Турци освајају и преузимају

место од деспота Ђурђа Бранковића и надаље остаје под влашћу османлијског царства. Турци

су га именовали као Јени Базар, а правим оснивачем данашњег Новог Пазара сматра се

турски војсковођа Гази-Иса-бег-Исхаковић.

Град се одликује изузетно повољним географским

положајем. Лежи у долини река Јошанице, Рашке и

Дежевске реке, а окружују га високе планине Голија,

Рогозна и Пештерска висораван. Када је реч о

становништву, односно реглигијској структури, данас

овај град у највећој мери насељавају муслимани, а

свега 10% становништва исповеда православље.

С обзиром да је вековима претрпео многа освајања,

промене власти то је оставило дубоки траг у

његовом историјском, културолошком и верском

смислу. Један је од ретких градова у Србији који је

споља окружен најзначајнијим српским

манастирима који су уврштени у Светску културну

баштину док се у самом граду махом налазе џамије

и хамами (турска купатила).

Манастир Ђурђеви Ступови је посвећен Светом

Ђорђу, а манастир представља задужбину Стефана

Немање. Манастир Сопоћани је посвећен Светој

Тројици, а задужбина је Стефана Уроша Првог.

Петрова црква је посвећена Светим апостолима

Петру и Павлу, била је седиште рашке епископије.

Остали значајнији објекти који се могу посетити су:

Алтун-алем џамија, саграђена златним каменом из

16. века; Иса-Бегов хамам -стари хамам из 15. века;

Амир - агин хан- конак из 17. века; Градска тврђава

са Кулом мотриљом - изграђена по налогу оснивача

града Иса-бега Исхаковића.

Град је најбоље посетити од пролећа до касне јесени

и том приликом никако немојте пропустити да

пробате чувене пазарске мантије под сач код Ћуре,

затим надалеко познате ћевапе код Јонуза на

почетку шеталишта и обавезно кафу или каву код

Теферића надомак Тврђаве и моста.


Петрова црква је најстарији

споменик црквене архитектуре на

простору Србије, а потиче из 8.

века. У овој цркви је крштен

Свети Сава, као и велики жупан

Стефан Немања.

Посебну пажњу посветите

шетњи старим делом Пазара,

уским махалама где се налазе

најстарије продавнице углавном

занатлија као што су јувелири,

обућари, пржионоце кафе,

чајџинице, посластичарнице и

пустите да вас обузме дух старих

времена.

Урош Нешић

Пећ – бисер Метохије

Један је од најлепших градова на територији Косова и

Метохије, који је преживео пуно страдања, а посебно 1999.

године када су га услед прогона напустили Срби који су у

њему живели.




Налази се у западном делу Метохије, близу Руговске клисуре, која је највећа и најдубља

клисура у Европи. Град је смештен уз реку Пећку Бистрицу, а источно од града простире се

планински венац Проклетије. Према доступним изворима претпоставља се да је град добио

назив по оближњим пећинама у Руговској клисури у којима су се молили монаси. Први запис

о насељу Пећ се јавља у Жичкој повељи 1220. године као месту у жупи Хвосно (Хвосно је

назив за простор богат средњовековним манастирима и црквама).

Да ли знате?

Да се у порти манастира Пећка

Патријаршија налази један од

три најстарија стабла дуда у

Европи. Њега је у пролеће 1269-

1270. године засадио архиепископ

Сава други. Поређења ради, 223

године пре открића Америке и

120 година пре Косовског боја.

Град Пећ је имао доста промена кроз различите

догађаје, побуне и освајања али је и данас сачуван

упадљиво оријентални карактер са уским улицама,

широким чаршијама, кућама са балконима. Веома је

значајан за српски народ јер га је цар Душан Силни

1346. године прогласио за седиште Српске

православне цркве. Окружен је многим

знаменитостима из српске средњовековне историје

као и из османлијског царства. Незаобилазно место

уколико сте дошли у овај град је Пећка

Патријаршија, који се налази на само неколико

километара од града и представља прави бисер

средњовековне културе. Поред манастира у Пећи се

налази и чувена Бајракли џамија.

Пећ је град који је до данас сачувао дух старих

времена и када се нађете у њему посебно треба

обратити пажњу на стари део града у коме се налазе

стари дућани, многе кројачке радње, обућари и

друге занатлије.

Манастир Пећка патријаршија је скуп цркава посвећених светим апостолима и подигао га је у

13. веку архиепископ Арсеније први. Затим је архиепископ Никодим уз северну страну цркве

подигао храм Светог Димитрија, а архиепископ Данило други је са јужне стране изградио

цркву посвећену Богородици Одигитрији и Светом Николи, као и монументалну припрату у

виду велелепног отвореног трема. На источном зиду уз улаз у цркву Светих апостола

постављен је мермерни престо Светог Саве на којем су седели сви српски архиепископи и

патријарси када су председавали црквеним скуповима. Поред много фресака којим је

манастир осликан, посебно место заузима фреска „Лоза династије Немањића“ на којој су

приказани сви чланови династије од оснивача Стефана Немање до тадашњег краља Стефана

Душана поређаних у четири хоризонтална реда.

Пећ и све историјске знаменитости као што су манастир Пећка Патријаршија, затим

Високи Дечани који се налазе недалеко од града, стара црква у месту Будисавци, шадрван са

хладном изворском водом можете посетити током целе године. Колико је леп у пролеће и

лето кад околина озелени тако је јединствен призор и током зиме зог снега наоколним

Проклетијама.

Лазар Нешић

Приштина – значајно место наше прошлости

Приштина је главни крад аутономне

покрајине Косово и Метохија. Пети

је град по величини у Србији и други

град са већинским албанским

становништвом.


Координате: 42° 39′ N; 21° 9′ E


Назив града је изведен од речи pryskati дијалекта прасловенског језика која означава извор.

Овог пута ћемо прескочити историјски развој града, али ће у овом чланку акценат бити на

знаменитостима које свакако морате обићи уколико будете у посети овом граду.

Симбол града Приштине је и споменик братства и јединства, који је познат и као Споменик

Револуције, посвећен је палим борцима НОБ-а у Другом светском рату.

Улпијана је била некадашњи

римски и рановизантијски град

који се налазио у провинцији

званој Горња Мезија. Године

581. у земљотресу сравњена је

са земљом. На више од 70

хектара налазе се њени остаци,

надомак манастира Грачаница.

Грачаница, манастир који

је саградио 1321. краљ

Милутин посвећен Успењу

Пресвете Богородице,

налази се 10км далеко од

Приштине у селу

Грачаница. У њему

насликана је фреска

Милутинове пете жене

Симониде којој су

Арбанаси ископали очи.


Народна библиотека

Косова највиша је

институција на Косову

и Метохији, а налази се

у Приштини. Израђена

је са зенит прозорима,

са укупно 99 купола

различитих величина и

у потпуности је

покривена металном

мрежом , која има своју

посебну архитектонску

симболику.

Газиместан, место на коме се одиграла најзначајнија битка 1389. године - Косовски бој на

Косовом пољу, подигнут је споменик косовским јунацима у облику средњовековне куле.

Комплекс Газиместана заједно са божурима до 1999. године био је под заштитом државе.

Погинулим борцима и жртвама фашистичког терора из Другог светског рата са подручја

Општине Приштина је посвећен споменик Костурница који се налази на Матичанском брду у

близини Приштине. Споменик је у облику цвета, а изнад заједничке гробнице за непознате

борце налази се бакарна урна.

Тамара Чолак

Сарајево — Европски Јерусалим

Сарајево, главни град Босне и Херцеговине,

налази се у централном делу земље у

Сарајевској котлини, а окружено је

планинама Требевић, Јахорина, Бјелашница,

Игман, Трескавица и Романија.Река

Миљацка протиче кроз град, а недалеко се

налази и извориште реке Босне.


Површина: 141 кm 2

Координате: 43.8° N, 18.4° Е

Бр. становника: 275.524 (2013.)

Још од периода млађег неолитског доба, област Сарајева је била насељена, због чега се

појављује Бутмирска култура, карактеристична по грнчарији и занатству. Нешто касније, за

време гвозденог доба јавља се и Гласиначка култура. Словени су ову област населили у 6. и 7.

веку.

На месту данашњег Сарајева некада је постојала жупа Врхбосна, коју су напали Турци

почетком 15. веку. Када су коначно успели да освоје Босну 1463. године, уместо Врхбосне

створен је нови град, Сарајево.Због тога се за Врхбосну каже да је претеча Сарајева. Током

турске власти, граде се џамије, али и православне и католичке цркве. Такође, овде се

досељавају Јевреји који граде синагоге, тако да Сарајево постаје град са три велике светске

религије, цивилизације и културе. Овај град постаје нарочито познат у свету, јер је у њему

Гаврило Принцип, члан ,,Младе Босне“, извршио атентат на аустријског престолонаследника

Франца Фердинанда, што је довело до Првог светског рата 1914. године. Још један значајан

догађај се десио 1984. године, када су одржане 14. Зимске олимпијске игре.

Када треба посетити Сарајево?

Будите сигурни да је увек право време

за посету овом граду, јер увек изгледа

прелепо.Не пропустите већ

поменуте знаменитости и обавезно

пробајте сарајевки бурек и

ћевапе.Такође, на око 30 километара

од Сарајева налази се место Високо у

ком су смештене босанске пирамиде!

Издвојићемо неколико знаменитости које

дефинитивно треба да посетите када одете у

Сарајево. Прва је Башчаршија, која је настала

за време турске владавине, а позната је по

џамијама, конацима, хановима и

безистанима. На реци Миљацка налази се

Козја ћуприја, мост који је повезивао

Цариград за земљама Запада, као и

Принципов (Латински) мост, поред ког је

извршен атентат. Сахат кула, једна од

највиших у Босни, изграђена је у 17. веку и на

њој се налази сат који су из Лондона донели

сарајевски трговци. Вреди посетити и кућу

Алије Сагрџија, најстарију кућу у Сарајеву,

коју окружују две авлије.


Доста познатих личности потиче из Сарајева,

а међу њима су Емир Кустурица, редитељ и

сценариста, певачи - Здравко Чолић, Дино

Мерлин, Жељко Бебек, Младен Војичић Тифа,

Сафет Исовић.

Јелена Милетић

Требиње — град Сунца

Требиње је најјужнији град

Републике Српске. Налази се у

подножју планине Леотар и кроз

њу протиче река Требишњица.

Основни статистички подаци :


Број становника: 31 433 (2013.)

Координате: 42° 42′ N; 18° 20′ E


Клима: медитеранска

Требиње се први пут помиње у X веку код Константина Порфирогенита под називом

Трибунија. Сматра се да су најстарији становници Требиња били Илири, а да су се у VII

веку доселили и Грци. Најстарији материјални доказ са натписом „Требиње“ је уклесан на

надгробној плочи жупана Грдеше/Грда. Требиње се почетком средњег века нагло развија

под утицајем Византије, јер се тада налазило у склопу византијских провинција. Након

дуге државне самосталности у XV веку пада под вишевековну управу Османског царства.

Доласком Османлија, Требиње се из трговачког центра почело претварати у логор и да

добија изглед одбрамбеног утврђења. Са Турским доласком живот Срба и Хрвата се

променио. Све више се појављивао број хајдука у планинама и дизали су се чести

устанци.

Након Првог светског рата је коначно је ослобођено када је Српска војска 1918. године

ушла у Требиње. Сви народи који су били насељени на овом подручју су оставили неки

траг у архитектури, обичајима, начину живота. Зграде су мешавина приморског и

оријенталног начина градње.

У граду се налазе многа културно-историјских наслеђа. Стари град Каштел је војно

утврђењ са уским улицама, камним здањима, капијама. Анђелкина капија је попстала

синоним за Требиње. Занимњиво је да капију чине једна врата закључана катанцем.

Манастир Тврдош у коме је Свети Василије Острошки добио свештенички чин. У њему се

чува рука свете Јелене Анжујске. Јендо од најпосећенијих места је и камени мост

Перовића (Арсланагића). У Бранковини се налази једна од најбоље очуваних

средњовековних кула- Кула Бранковића. Требиње је родно место Јована Дучића, па се у

центру налази његова статуа.

У Требињу се одржавају разне манифестације као што су „Бициклистичка трка“, „Мото

скуп“, „Међународни фестивал забављача за децу“, „Ћирилица“- обележавање дана

Светог Ћирила и Методија, „Обележавање дана словенске писмености“ и многи други.

Смернице које ће Вам помоћи уколико

одлучите да посетите Требиње:

Град је најбоље посетити у пролеће.

Не смете пропустити већ поменуте

знаменитости.

Морате знати да је Требиње Дучићев родни и

омиљени град.

Да листе знали!?

За Требиње се још и каже да је

„град Сунца“ због великог броја

сунчаних сати у години (260 дана

са просечно 7 сати дневно је

сунчано).

Јована Вујновић

Подгорица – главни град ,,Српске Спарте“

Главни и највећи град Црне Горе, који се

налази у њеном јужном делу. Цела

област је испресецана рекама,а сам

град се налази на 15 км северно од

Скадарског језера.Кроз град теку реке

Морача и Рибница.


Број становника:250 000


Позивни број: 020

Регистарска ознака: PG

На подручју данашње Подгорице у римско доба постојала

су три урбана центра: Алата, Бирзиминиум и Доклеа. Са

доласком словенских и аварских племена и падом

римског царства,у околини се дешавају многи крупни

догађаји. Старе тврђаве губе свој значај и граде се нови

градови. Константни словенски ратови са Византијом

резултирали су прављењем новог насеља који добија има

Рибница, по реци на којој је саграђен. Нзив Подгорица

први пут је употребњено 1326. године у судском

документу которске архиве. Турци су је освојили 1474.

године, а ослобођена је 1878. године. Град се брзо

развијао као трговачко седиште, а 1902. године основана

је и фабрика дувана, прво значајније привредно

предузеће. Током Првог сведског рата окупирана је од

стране Аустроугараска, а по завршетку и ослобађању

донета је одлука да Црна Гора ступи краљевству Срба,

Хрвата и Словенаца. Током Другог сведског рата

Подгорица је претрпела велика разарање пошто је била

више пута бомбардована, а град су ослободили Партизани

19. децембра 1944. године.

У Подгорици се налазе Црногорско народно позориште и

Градско позориште, у чијем се склопу налази и Дечије

позориште и позориште лутака. Иако није баш богата

музејима и галеријама као историјска краљевска

престоница Цетиње, постоји пар значајних музеја.

Музеј града Подгорице чува њену богату баштину.

Основан је 1950 и подељен у 4 категорије: археолошку,

етнографску, историјску и културно-исроријску. У

Подгорици се налази око 250 археолошких локалитета, а

центар за археолошка истраживања је основан 1961.

године. Музеј Марка Миљанова у Медуну приказује како

је изгледао живот Црногораца у 19. веку, и то је

најзначајнији црногорски меморијални музеј те врсте. На

Карађорђевом тргу налази се споменик Карађорђу

Петровићу, вођи Првог српског устанка. Дворац

Петровића је значајна уметничка галерија из периода

Краљевине Црне Горе у парку Крушевац, највећем парку у

Подгорици. Саборни Храм Христовог Васкрсења, једно од

нјвећих српских светилишта у Црној Гори, се такоће налази

ту. То је монументална грађевина која је годинама грађена

уз многе донације.


Подгорица је кроз своју бујну

историју више пут мењала име.

Када је настала у средњем веку

прво име била јој је Рибница,

касније након Другог светског

рата добила је име Титоград.То

име носила је све до пре 15 година

када је добила име које ми сада

знамо и користимо.

Овај град је најбоље посетити

лети, а ниако не треба пропустити

обилажење наведених манастира

и знаменитости. Морамо знати да

је ,,Српска Спарта“ слоган који

користе нека удружења и покрети

са наших простора, и којим се

истиче да је Црна Гора држава

српског народа и светиња Српске

православне цркве.

Александра Гобељић

Загреб — Није за мене, можда је за вас

Загреб је главни град Републике

Хрватске. Он се налази у њеном

северном делу. Град је удаљен 170

километара од Јадранског мора.

Заузима крајњи југозападни део

Панонске низије, уз реку Саву.



Координате: 45 о 15‘ N; 15 о 30‘ Е.

Највиша температура: 35,9 о С

Најнижа температура: -5,3 о С


У антици, за време Римског царства на подручју Загреба налазила се Андаутонија, која

представља староримско насеље и општину. Андаутонија се налазила на десној обали реке

Саве, где се налазио Римски пут Сисција—Петовио. У средњем веку историја Загреба се

прати од 1094 године када је основана Загребачка бискупија од стране угарског краља

Ладислава Првог. Ова бискупија се помиње у писменој повељи која је издата 1134 године

где се такође помиње први загребачки бискуп са свештенством. Процењује се да је у овом

периоду Загреб имао 1000 становника. Загреб се као главни град Хрватске први пут

спомиње у новом веку 1557 године. Загреб је 1742 године бројао 560 кућа са 5600

становника. У 19. веку у њему је живело око 7.706 становника. Од тада се константно број

становника повећавао, што је довело да данас Загреб насељава око 800.000 људи.

Загреб има доста заменитости и атракција које вреди

посетити. Трг бана Јелачића је једно од најпосећенијих места

Загребчана, на њему се налази велики број кафића и тргова.

Такође се на њему током читаве године одржавају разне

манифестације.

Црква св. Марка је једна од најпознатијих црква у Загребу,

због шареног крова са два грба. Један грб је црвена варијанта

грба града Загреба, и грб Троједне краљевине Хрватске,

Словеније и Далмације. Успињача је, такође, још једна

значајна туристичка атракција. Она повезује Доњи и Горњи

град, и представља најкраћу жичану железницу на свету. Парк

Максимир је најстарији парк у Хрватској, а дом је многих

биљних и животињских врста.

Хрватско народно позориште у Загребу изграђено је 1895.

године оно представља срце културе града Загреба и њен

најпрепознатљиви симбол. Музеј Мимара је музеј који крије

много лепота, и има пуно вредних уметничких дела која вреди

прогледати. Тунел Грич - његова основна сврха је била заштита

за време другог светског рата. Данас служи као атрактивна

локација за многе манифестације. Језеро Јарун је главно

место за спортисте. Ово предивно језеро служи за опуштање

и рекреацију на сређеним плажама. Код језера се такође

окупља огроман број тркача и бициклиста.

Загреб треба посетити

за време летњих периода

када туризам цвета. Не

смемео пропустити већ

поменуте знаменитости

и атракције. Морамо

знати да је кип бана

Јосипа Јелачића

постављен 1866 године и

да се његов коњ звао

Емир.


У Загребу се налази једна од најкраћих улица - Новодворска улица, која

је дугачка двадесет и два корака. Највећа грађевина у Загребу

је Загребачка катедрала са својих 108 метара. У Музеју града Загреба се

налази реплика награде Оскар, коју је освојио редитељ анимираних

филмова из Загреба, Душан Вукотић.

Вељко Тодоровић

Овај историјски град, уједно и главни

град Русије, смештен је у благо

брежуљкастом подручју на обалама

Москве, реке дугачке око 500 km која

тече Источноевропском низијом у

средишњој Русији.

Москва – трећи Рим



Број становника: 12.197.596 (2015)

Координате: 55° 46´ СГШ; 37° 40´ ИГД

Надморска висина: 130-253 m

Годином оснивања овог величанственог града сматра се 1147. година. Постоји доста легенди о

настанку имена овог града, а једна од најпознатијих јесте она која се први пут јавља код руских

историчара из 16. века, која говори о човеку по имену Мосок, који се сматра њеним оснивачем.

Према тој причи, Мосок је имао жену по имену Ква, па се по томе и изводи име града Мос-Ква.

У почетку ово ће бити један обичан град у периоду од 12. до почетка 14. века, међутим касније

ће постати главни центар нове велике руске државе. Њен велики значај је почео у 14. веку када

је добила велики број победа у супротстављању са другим руским градовима.

Московски Кремљ - Срце Москве

Један од првих великих владара „из Кремља“ који је издејствовао од Златне Хорде титулу

великог кнеза и улогу скупљача руског пореза за Хорду, и тиме стекао знатно већи материјални

добитак и уједно политичку моћ у односу на друге руске племиће, био је чувени Иван I

Данилович Калита (1328-1341). Тежио је ка томе да од Москве направи велики град. Током

своје владавине изградио је прве важне цркве и храмове у самом комплексу Кремља: цркве

Самопомазања, Арханђела Михајла, Јована Лествичника, такође и цркву Спаситеља из Шуме.

Кремљ спада у једно од највећих утврђења у свету и уједно се налази под заштитом UNESCO-а.

Најстарија грађевина у Кремљу, јесте Гранитна палата која је саграђена 1491. године а чија је

средишња дворана служила за пријем московских царева. Затим ту је и највећа грађевина у

Кремљу, Велика палата саграђена 1838. године, као и позната Оружана палата у којој је

изложена ретка колекција старог оружја, царска одећа, златна царска кочија са пропратном

опремом.

Још неке изузетне знаменитости

Црвени трг - највећи трг на свету који се налази уз источни зид Кремља, површина трга је

90.350 метара квадратних. Храм Светог Василија Блаженог којег је саградио један од

најокрутнијих руских царева Иван Васиљевич IV Грозни. У част победе над Француском и

Наполеоном, 1883. године изграђен је Храм Христа Спаситеља, датум победе Руса над

Француском се поклопио датумом Божића, тако да је тадашњи цар посветио храм рођењу

Исуса. Горки парк или Парк културе, простире се три километара уз реку Москву и право је

место за одмор после напорног дана. Московски метро јесте један од најлепших, најстаријих и

најраскошнијих метроа на свету.

А за љубитеље позоришта и музеја ту су Бољшој театар или Велики театар је најбољи у

Русији и налази се на листи најпрестижнијих светских позоришта. Такође је друго по величини

позориште у Европи, док је на првом Миланска скала у Милану. Пушкинов музеј ликовних

уметности налази се преко пута Храма Спаситеља и највећи је музеј европске уметности у

Европи. Један од најбољих светских музеја јесте Галерија Третјаков. Музеј Бородинска битка

добио је назив по победи Руса у истоименој бици у којој је Наполеон изгубио.


У Москви постоји преко 4000 библиотека! Један од њених

надимака је сорок сороков - „четрдесет четрдесетица" -

мисли се на број цркава 1600, данас је тај број 3 пута

већи. У Кремљу се чува највећи топ на свету - Цар топ,

као и највеће звоно - Цар звоно. Црвени трг није добио

име по црвеној боји као што се обично мисли, него по

великом пожару који је ту некад давно избио.

Јована Ненадовић

КАДА ПОСЕТИТИ:

У зимском периоду од

новембра

до фебруара или од

краја маја до почетка

јула

НЕМОЈТЕ

ПРОПУСТИТИ:

Музеј Ермитаж, један

од најзначајнијих

европских музеја

Плави мост-најшири

мост на свету

Петров дворац

(Петерхоф)-комплекс

велелепних палата и

паркова

Фестифал „ Беле

ноћи"

Ресторан националне

кухиње „Admirality"

ТРЕБА ЗНАТИ:

Град је променио

име чак три пута

за време свог

постојања. Прво име

града било је Санкт

Петербург, затим

Петроград, а

онда Лењинград, а

након пада

СССР, првобитно име

је враћено у

употребу.

Санкт Петербург – чудесна бајка на обали

Неве

Смештен у северозападној Русији, на ушћу реке Неве у Балтичко

море, други је по величини и броју становника руски град, те тако и

значајан политички, привредни и културни центар. Најсевернији је

од великих градова света, због чега га понекад назива Северном

престоницом.

Без обзира на своју важност, реч није о старом граду. Санкт Петербург

основао је цар Петар Велики 1703. године на месту где се некада

налазила мочвара и назвао га по његовом свецу заштитнику – Светом

Петру. Град се развијао невероватном брзином, израставши у један од

водећих империјалних градова.

Простире се на површини од 1.439km 2 , а насељава га око 4,5 милиона

становника. Град има 42 острва, док је 10% површине под водом. О

његовој вредности довољно говори чињеница да се чак 15%

свих грађевина у граду налази на Унесковој листи светске баштине.

Једна од таквих грађевина јесте и велелепни музеј Ермитаж, који је

други највећи уметнички музеј на свету са колекцијом од преко 3

милиона експонената. Збирка музеја изложена је у 6 зграда на обали

реке Неве, од којих је главна Зимски дворац. Овде можете наћи

дела највећих светских уметника попут Да Винчија, Пикаса,

Микеланђела, ван Гога и многих других. Храм Христовог Васкрсења је

најзначајнија руска православна црква. Познатa је и под називом

„Црква проливене Христове крви". Својим шареним куполама и

живописним изгледом мами погледе туриста. Петерхоф или

„Руски Версај", како га још са правом називају, још једна је

дестинација вредна посете. Управо овде се налази највећа фонтана на

свету-Велика каскада. Немојте пропустити ни шетњу најпознатијом, а

уједно и главном улицом Санкт Петербурга – Невски проспект.

Сва свечана и већа дешавања смештена су овде, као и велики

број хотела, кафића и места за сјајан дневни и ноћни провод. Знајући

да су Руси народ који је временом постао симбол балета и опере, не

могу да не споменем Марински театар. Баш ово место и његова

позорница је сан светских оперских певача, балерина и балетана.

Санкт Петебург је, због свог географског положаја, чувен по својим

белим ноћима. То је период у години када је дан веома дуг, а сунце

сија и по ноћи. Беле ноћи су на врхунцу у мају, јуну и током јула, а

поводом овог природног феномена организује се и фестивал „Беле

ноћи" који окупља уметнике из света музике, опере и балета. Још

један од препознатљивих симбола овог града јесу мостови. Има их чак

600 од којих су 22 покретни. Плави мост ширине 97 метара заузима

место у Гинисовој књизи рекорда као најшири мост на свету.


Светски познати писци као што су Достојевски, Пушкин и Набуков

били су становници Санкт Петербурга.

Када бисте сваком експоненту у музеју Ермитаж посветили бар 2

минута пажње, било би вам потребно више од два месеца да

обиђете цео музеј.

Током своје историје, град је био поплављен чак 288 пута.

Овде се налази већи број трамваја него било где у свету. Дужина

трамвајске пруге износи више од 600 km.

Богдана Гавриловић

Новосибирск – град хладноће, а греје срца

Новосибирск се налази на југу Русије и

лежи на реци Об. Такође стоји на

висоравни Приобски.

После Москве и Санкт Петербурга,

трећи је највећи руски град по

величини.

Површина – 502,7km 2

Становништво: 1.565.087 (2015)

Надморска висина: 150m

Координате: 55°02′ сгш; 82°56′ игд

Највиша температура : 26°C (35°C)

Најнижа температура : -20°C (-40°C)

Историја овог града почиње 1893. године. Основан је на обали реке Об. Од свог настанка

па до сада носио је бројна имена попут Александровскиј, Ново-Николајевскиј,

Новониколајевск, а коначно име Новосибирск добио је 12.09.1926. године. Завршетком

Транссибирске железнице повећао се значај града, а та пруга служила је као битно

раскршће јер је спајала тадашњи Новониколајевск са Каспијским морем и средњом

Азијом.

Након што је 1906. године отворена прва банка, Ноосибирск је добио статус града 1907.

године. Град се брзо развијао и добио је статус најбрже развијајућег града Сибира.

Колико је град био напредан говори чињеница да је давне 1913. године основно

образовање постало обавезно. До 1917. изграђене су многе цркве и битне образовне

институције.

Нажалост, тифус и колера доносиле су штету граду, поготово у ратним данима тј. током

Руског грађанског рата (1917-1922.) Услед Велике Совјетске глади (1932-1933.), 170.000

људи постали су избеглице. Као најмлађи на свету, Новосибирск је 2. априла 1962.

достигао велику бројку од милион становника за само 70 година.

Као и други већи светски и руски градови, и Новосибирск има бројне знаменитости које

привлаче пажњу туриста.

Новосибирск зоо врт је велика атракција и вреди га посетити. Има бројне ретке врсте и

највећи је зоо врт у Русији. Опера и балетно позориште у Новосибирску једна је од

најбитнијих ремек-дела у Русији, самим тим што је то највећа зграда позоришта у Русији.

Бугрински мост је исто једна од знаменитости која вас држи окупиране и веселе. Што се

тиче црквених здања, катедрала Александра Невског је савршен призор за очи, и као и

остале знаменитости вредна је посећивања.

Када посећијемо овај град, увек морамо знати да температуре тамо нису

наивне и за шалу, али и да у све то уклопимо неизоставне знаменитости.

Најбоље га је посетити почетком лета.


Године 2008. десило помрачење Сунца које је трајало више од два минута.

Дуња Дукић

Абу Даби – богата оаза

Абу Даби је главни и други по величини

град у Уједињеним Арапским

Емиратима. У Абу Дабију се налази

више од 2.000 одрживих паркова и

вртова и више од 400 km морске

обале, од којих 10 km чине јавне плаже.


Координате: 24 25 N; 54 22 E


Густина насељености: 947, 09 ст/km 2

Абу Даби је богат археолошким доказима који указују на постојање цивилизација, као што

је Ум ел Нар култура, још од трећег миленијума п. н. е. Насеља су пронађена изван

модерног града Абу Дабија али ближе граду Ал Аин. Око планине Хафи постоје докази о

цивилизацијама у пролости. Ова локација се налази на веома важном стратешком положају

јер је је Хафит друга планина по висини у Уједињеним Арапским Емиратима, тако да се са

ње пружа одличан поглед на околину. Бедуини из племена Јас су првобитно били насељени

у Лива оази. Током 1793. године, род Ал Бу Фалах Преселио се на острво Абу Даби на обали

Персијског залива, због открића свеже воде. Једина породица у оквиру овог рода била је

будућа династија Ал Нахјан. Савремени владари Абу Дабија потичу из ове породице.

Порекло имена Абу Даби је непознато. У дословном преводу са арапског Абу Даби значи

отац газеле, што се вероватно односи на крда газела које насељавају Емират.

Град Абу Даби се налази на североисточном делу Персијског залива на Арабијском

полуострву. Он се налази на острву удаљеном око 250 m од копна и спаја се са копном

мостовима Макта и Мусафа. Трећи, мост Шеика Заједа, отворен је крајем 2010. године.

Абу Даби је модеран града са широким булеварима, високим пословним и станбеним

зградама и прометним тржним центрима. Главне авеније су Корниш, Аеродромски пут,

улица Шеик Зајед, улица Хамдан и улица Халифа. Абу Даби је познат у региону по свом

зеленилу. Некадашња пустиња обухвата бројне паркове и вртове. Дизајн градских

саобраћајница и магистралних путева је веома организован. Полазећи од Корниша, све

хоризонталне улице носе непарне бројеве, а све вертикалне улице носе парне бројеве.

Џамија Шеик Зајед је једна од најважнијих архитектонских блага савременог друштва

Уједињених Арапских Емирата и једна од најраскошнијих на свету. Више од 3.000 радника и

38 реномирних архитекотонских компанија учествовало је у Изградњи џамије. Изградња је

почела 5. новембра 1996. године, укупне површине 22.412 m 2 , а максимални капацитет је

око 41 хиљада људи.


Абу Даби је имао развијену трговину бисерима. Персијски залив је најбоља локација за

њихово узгајање. Током 1930. године опада трговина бисерима, а расте интересовање за

нафтом. Почетком јануара 1936. године започета су истраживања нафте на овом простору.

Током 1958. године коришћењем морске платформе за бушење, АДМА предузеће је

пронашло нафту у УМ Шаиф области на дубини од око 2.669 m. Данас, најзначајнија

копнена нафтна поља су Асаб, Сахил и Шах док су морска нафтна поља Ал Бандук и Абу Ел

Бухуш. Сва поља доносе велика финансијска средства граду и држави.

Никола Јовановић

Дубаи – град луксуза, сјаја и моћи

Дубаи је највећи град

Уједињених Арапских Емирата и

главни град истоименог

емирата.


Координате: 24 25 N; 54 22 E

Број становника (2016.):2,5 милиона

Густина насељености: 947, 09 ст/km 2

У зиму 2019. године, а непосредно пре избијања светске пандемије КОВИД-19 као играч

Кошаркашког клуба Жарково био сам позван на Међународни кошаркашки турнир у

Дубаију. На турниру су учествовали и клубови из Азије и Африке.

Тог 27. децембра упутили смо се на Аеродром Никола Тесла и летом Флај Дубаи кренули у

спортску авантуру звану – Дубаи.

Лет је трајао непуна четири сата. На аеродрому смо имали организовани превоз до хотела

Хилтон у ком су одседали сви учесници турнира. Пре пута сам истражујући на интернету

дошао до занимљивих информација о крајњој дестинацији мог путовања.

Дубаи се налази у Уједињеним Арапским емиратима и смештен је на обали Персијског

залива. Надморска висина му је 16 m. Емират Дубаи се граничи са емиратима: Абу Даби на

југу, Шарџом на североистоку и султанатом Оман на југоистоку. Персијски залив чини

западну обалу емирата. Дубаи заузима површину од 4.114 km². Овај град привукао је

светску пажњу због мноштва великих, иновативних грађевинских пројеката и спортских

догађаја.

Дубаи лежи у Арабијској пустињи. У смеру истока налазе се више дине које због гвозденог

оксида у себи имају црвену боју. Равна пешчана пустиња иде на запад до планине Хаџар,

која се пружа дуж границе Дубаија са Оманом и Хатом. Дубаи нема природне реке или

оазе, али има природан затон, назван река Дубаи. Дубаи има и неколико клисура и извора

воде који настају у планинама Западног Хаџара. Највећа концентрација земљишта и

грађевинских објеката је западно од Дубаи затона, на приобалном подручју познатом као:

Џумерах, Порт Рашид, Џебел Али, Бурџ ел Араб, и Палм Џамеирах.

Дубаи има топлу пустињску климу. Лета у Дубаију су екстремно топла, ветровита, и влажна,

са високим просеком на око 41 °C. Највиша забележена температура у УАЕ је 52,1 °C ,

измерена јула 2002. године. Главни извори прихода су туризам, некретнине и финансијске

услуге. Ислам је званична религија, а арапски је службени језик. Људи су пријатни и

спремни да вам пруже помоћ уколико вам је потребна.

Осим спортких такмичења и одиграних утакмица која су са собом донела међународно

искуство и нова пријатељства, Дубаи ме је одушевио и шопинг моловима који остављају

без даха. Дубаи Мол, смештен на површини од 502.000 m 2 обухвата преко 1.200

малопродајних и услужних објеката. Ово је највећи и најпосећенији тржни центар на свету.

У њега смо свратили последњег дана нашег боравка, а као награду за освојено прво место и

златну медаљу на турниру те године.

Поред луксузних ресторана, храна се налази свуда, али је свакако најукуснија она купљена

на улици. Можете пробати азијску, иранску, индијску, пакистанску кухињу по веома

повољним ценама.

Цене таксија су симболичне, уз обавезну напојницу возачу. Неопходно је и обратити пажњу

и на понашање у јавности које је под будним оком полиције.

У Београд се враћам 31.децембра на дочек Нове године, са прелепим успоменама,

мирисом мора, шафрана и златном медаљом око врата, у нади да ћу се ускоро поново

наћи у овом фасцинатном граду који спаја оно најлепше са Истока и Запада.

Немања Вукадиновић, путописац

Аман – град која нас враћа у прошлост

Аман је главни и највећи град Јордана

и економски, политички и културни

центар земље. Такође, највећи је

град у Леванту, а пети највећи у

арапском свету. Име Аман датира из

13. века пре нове ере када су га

Амонићани назвали „Рабат Амон“.

Кординати : 31° 56′ N, 35° 55′ E

Површина: 1.680 km 2

Број становника 4.302.730

Највиша надморска висина: 1.100m

Најнижа надморска висина: 700 m

Блиски исток je познат по немирима и честим ратовима, међутим Јордан је једна од

најсигурнијих и напреднијих земаља на Блиском Истоку. Римљани су освојили већи део

регије Ливент 63. године пре нове ере и са собом оставили доста грађевина.

Херкулов храм се налази на доброј локацији у центру града и нуди невероватан поглед на

одредиште. Остаци су некада били део колосалне статуе Херкула, за коју стручњаци верују

да је могла бити висока више од 12 метара.

Палата Умајад је смештен тачно изнад Херкуловог храма, али је већина објекта уништена од

земљотреса који се догодио у 8. веку.

Римско позориште се налази у источном делу

јорданске престонице. Он садржи сет стрмих,

закривљених степеница које могу да приме до

6.000 људи. Занимљивост је да је саграђен према

северу како би својим гледаоцима пружио

заштиту од Сунца. Данас је Римско позориште

домаћин неких од најважнијих културних

догађаја у Аману, укључујући летње концерте и

представе.

Одеон изгледа као мања верзија римског

позоришта која је саграђена у време влдавине

Антонине Пије. Садржи око 500 местса и сада

служи као сезонско место за живу музику и друге

догађаје. Археолози претпостављају да је Одеон

највероватније имао привремени дрвени кров

који би публику штитио од кише.

Нимфаеум делимично ископана јавна чесма

која датира из 2. века. Оне су изграђене над

пећинама са текућом водом, за које се

веровало да се моле митолошким нимфама.

Била су то подручја јавног окупљања и виђена

као знак богатства града.

Петру су изградили Набатејци у данашњем

јужном Јордану, Верује се да је Петра основана

312. године пре нове ере, што је чини једним

од најстаријих градова на свету и увршћена је у

седам светских чуда. Швајцарски истраживач

Јохан Лудвиг Бурцкхардт открио је Петру 1812.

Будући да је била непозната метропола око пет

векова, назива се и „изгубљеним градом”. Само

15% Петре истражили су археолози, што значи

да још увек има много тога да се открије о

овом граду. Само име Петра потиче од Грчке

речи petros што значи камен.

Блиски Исток је познат по врућини па

је најбоље време за посету Аману од

марта до јуна, током прелепе

пролећне сезоне. Не смемо

пропустити ,,Rainbow street’’ чувену

улицу, која се налази у историјској

четврти Јабал Амман , а која нуди

опуштајући простор за пешаке који

ће побећи од бурног саобраћаја Амана

и пешке истражити део главног

града. Најживље је у четвртак увече,

када Јорданци званично започињу свој

викенд. Морамо да будемо свесни

правила одевања, увек спакујте шал,

не пијте воду било где, јер вода из

славине у Јордану није за пиће. Никако

не водити дискусије о Израелу јер је

то веома осетљива тема тамо.

Тијана Илић

Мускат – зелена оаза међу стенама

Мускат је главни и најнасељенији град државе Оман,

смештен на узаном пролазу између планина и мора на

североистоку Омана. Протеже се 50km дуж Арапског

залива. Цео град подсећа на велико утврђење које је

уклесано у стене околних планинских ланаца.

Кординати : 23° 37′ N, 58° 32′ E

Површина:3.500 km 2

Број становника: 1.090.797

Густина насељености: 311 ст/ кm 2

Један од најстаријих градова на Блиском

истоку. Познат је по чистоћи, реду који владају

у њему па га због тога зову и оаза зеленила.

Већ од 2. века п.н.е. био је познат као

трговачки центар. Током свог пута за Индију

Васко да Гама је стигао до Муската. Самим тим

он је први Европљанин који је дошао у овај

град.

Током историје град је често нападан и рушен,

многи народи су покушавали да га освоје и

припоје својој држави због повољног положаја

и свих ствари које је имао (луке, излаз на

море).

Културна разноликост Омана већа је од осталих

арапских земаља, с обзиром на његово

историјско ширење на обалу Свахили и

Индијски океан.

Ако икада будете ишли у Мускат

морате знати да он има бројне

знаменитости попут џамија, музеја,

тврђава.

Џамије: Sultan Qaboos Grand

Mosque(Велика џамија Султан Кабоос),

Ruwi Mosque(џамија Руви), Zawawi

Mosque(џамија Завави).

Музеји: Музеј оманског наслеђа,

Национални музеј Омана, Омански

дечији музеј, Омански изложбени

центар за нафту и гас, Султанов музеј

оружаних снага, Омански акваријум и

Морски центар за науку и рибарство.

Тврђава Баит Ал Фалај веома је важна

за војну историју овог града.

Јелена Ерић

Пекинг – путовање у прошлост

Пекинг је најмногољуднији и од 1949. године

главни град Народне Републике Кине. Налази се

на истоку земље, лежи у севернокинеској низији,

познатијој као Велика равница. Удаљен је свега

150 километара од обале и представља омиљену

туристичку дестинацију људима широм света.



Број становника: 21 мил.

Координате: 39° 54′СГШ;

116° 23′ ИГД

Овај град основан је 473. године п.н.е. Kарактерише га дугачка прошлост и богата историја.

Најранији остаци људских насеља су пронађени баш овде, у пећинама Брда змајеве кости у

којима је живео пекиншки човек. На тим местима откопано је оруђе прављено од камена.

Током средњовековног периода, династија Јин из Северне Кине поклонила је своје северне

територије заједно са Пекингом народу Китан. Због тога је развој града стопиран, али заузврат

Кинези су добили храм Тијенинг који и данас постоји. Период династије Јинг и Ћинг, обележио

је повратак Пекинга (овог пута постаје престоница) и изградња Храма неба и Забрањеног

града.

Пекинг носи титулу другог највећег града у држави. Велику

површину преплавиле су знаменитости и туристичке атракције

које не смете пропустити. Небески храм налази се у средишњем

делу Пекинга, као што је поменуто изграђен је за време династија

Јин и Ћинг. Неколико грађевина у овом комплексу је срушено, чак

и потпуно спаљено, али он је остао нетакнут. Верује се да су се

људи овде молили успешној жетви и при томе приносили жртве

животињског порекла. Црвени детаљи, велики парк, шарено

осликани зидови и историјске приче никога не остављају

равнодушним.


Свакодневно на улицама срећемо

пекинезере, али да ли сте знали да

је ова раса настала пре око 4000

година. Име је добила по Пекингу!

Цареви из различитих династија

су их обожавали и сами су ух

чували као љубимце.

Сигурно сте барем једном чули за Забрањени град.

Налази се у центру престонице и има 9.999 просторија.

Његова изградња трајала је 14 година, а сматра се да

је у процесу учествовало двеста хиљада радника. Иако

је данас само музеј отворен за туристе, нећете се

покајати ако посетите ову дестинацију.

Минг гробнице представљају споменик династије

Минг. Овде не почивају сви владари, већ само они који

су крунисани за цара. Тиме је многим наследницима

ускраћено право на гроб на овом месту. Сматра се да

је овде сахрањено 13 царева.

Ако волите природу и украшене вртове Летања палата

ће вас оборити с ногу. Грађена је дуго и свака је

посебна на свој начин. Припремите очи на

невероватне планине, језера које се виђају једном у

животу.

Пекинг има умерено континенталну климу, најбоље је посетити га у пролеће, када

температуре нису превисоке,ни прениске, на тај начин имаћете довољно енергије и сунчеве

светлости да посетите све што желите. Уколико се одлучите за посету никако немојте

пропустити старо Народно позориште, велике музеје на главном тргу, стари град и деонице

кинеског зида. Још нешто, добро је да знате, становници су јако љубазни, старе кинескиње ће

вас пријатно дочекати с чајем и причама о њиховој историји и култури.

Сара Миловановић

Шангај – град у који је будућност већ стигла

Шангај је највећи град Кине, морско

пристаниште, смештено непосредно

уз обалу Пацифика. Има статус

засебне Кинеске покрајине. Лежи на

источној Кинеској обали. Највећи

саобраћајни, индустријски и

трговински центар земље.


Површина: 6.200 km 2 .

Координате: 31° N, 121° E.

Највиша температура: 35 ° C.

Најнижа температура: 4,2 ° C.

Број становника (’19) : 26 милиона

Појављује се први пут 960. године као село.

Привредним развојем делте реке Јангце, развијао се

и овај град, који је данас велика светска метропола

са многим знаменитостима, вредних пажње туриста

и путника пролазника.

Свакако треба издвојити шангајско шеталиште Бунд,

предивно и дању и ноћу, дуж западне обале реке

Хуангпуијанг. Ту је и храм Буде од жада, из 1882

године у коме се налази Дворана небеских краљева

са статуама четири небеска краља. Шангајски музеј,

основан 1952. године најважнији је кинески музеј

класичне кинеске уметности. Ту је и програм за

најмлађе - Шангајско Дизни одмаралиште које се

простире на скоро 1.000 хектара, а годишње га

посети око 10 милиона људи. Зоолошки врт са

незаобилазним пандама, које су као што знамо

заштићене и можемо их видети само на неколико

места у свету.

Одличан начин да обиђете све атракције Шангаја, а

да не бринете о кретању кроз град је дефинитивно

Бест оф Схангаи Даи Тур-климатизовани мини

комбији са водичем. Наравно постоје и занимљиви

једнодневни излети, обилазак села у којима се

можете упознати са кинеским древним начином

живота. Не треба заобићи историјски град Хангзхоу

познат по прелепим храмовма.

Треба напоменути да је Шангај прилично безбедан

град, насилни криминал је веома редак, улице града

су безбедне за шетњу и дању и ноћу.

Шангај треба посетити у

пролећном и летњем периоду

јер да бисте посетили све

што овај град нуди, треба да

Вас послужи лепо време.

Издвојићемо Шангајски

светски финансијски центар,

једну од највиших зграда у

Кини, која се састоји из више

стаклених платформи за

панорамско гледање града.

Да ли сте знали:

Шангај је добио назив “град у

који је будућност већ стигла”,

јер је град који се буквално

мења пред вашим очима.

Компанија Мек Доналдс је

отворила Универзитет у

Шангају, с обзиром да у Кини

држе преко 1.100 својих

ресторана.

У Шангају се сојино млеко

користи буквално као замена

за воду. Иначе у Кини људи

више пију сојино млеко, вода

углавном није за пиће и купује

се.

Анђела Радосављевић

Хонгконг – азијски тигар

Хонгконг је азијски град у ком су се

спојиле азијска и европска

култура.Налази се на јужној обали

Кине и окружен је делтом Бисерне

реке и Јужим кинеским морем.


Број становника: 7 милиона

Валута: Хонгконгшки долар

Службени језик: кинески и енглески

Подручје Хонгконга је брдовито и планинско,

тако да је само 25% од укупне површине

насељено. Најнасељеније је полуострво

Каулун. Има плаже, али су јако прљаве и што

је плажа удаљенија од града то је чистија па је

купање могуће. Нећете веровати, Хонгконг је

град препун зеленила, рај за љубитеље

паркова и планiнарења.

Некада је био британска колонија, а данас је

под управом Кине и под политиком ,,једна

землја, два система”. Назив Хонгконг је

проближан фонетички израз из хакавог што

значи мирисна лука.

Археолошким истраживањима на простору

Хонгконга, пронађени су на острву Чек Лап

Кокостаци прачовека стари између 35.000 и

39.000 година, и на полуострву Сај Кунг стари

6.000 година. Вонг Теј Танг и увала Три

фантома, две су најстарије локације људског

боравка у палеолоту. Кинези су на то подручје

дошли за време династије Ћин у 3. веку п. н. е.

Прва сеоска школа, Ли Јинг колиџ, основана је

на Новим територијама око 1075. за време

северне династије Сунг. Број становника

повећао се у доба монголског освајања Кине

кад у тај простор долазе избеглице из

северних делова Кине.

Најранији забележени европски посетилац

био је португалски истраживач Жоржи

Алвареш, 1513. године.

Одбијање власти династије Ћин да увози

опијум довело је до Првог олимпијског рата

између Кине и Британије. Британци су

преузели територије када су Кинези изгубили

рат, 1842. године. Хонгконг је постао

независтан од Кине 1. јула 1997.године.

Шта не смете пропустити?

Океан парк, луку Викторија, Дизниленд у

Хонгконгу, врх Викторија, храм у Хонгконгу,

залив у Хонгконгу, храм Велики Буда, острво

Лама

Шта треба знати?

Изгледа као футуристучки град из филмова

али је безбедан. Ввидећете најпрестижније

квартове, али са друге стране и

најсиромашније. Није потребна виза за

боравак до 30 дана. Превоз у граду је

одличан (метро, трамвај, аутобус).

Када посетити град?

Најумеренија годишња доба су пролеће и

јесен те су најпогоднија за долазак. Пролећа

су кишовита, а јесен углавном сунчана и

сува. Свако вече у 20 часова у трајању од 14

минута, са обе стране луке Викторија се

дешава светлосни и ласерски спектакл. Овај

шоу је чак и у Гинисовој књизи рекорда.


Назив Азијски тигар добио је због изузетне

економске снаге.

Са једне стране је одлиичан систем

образовања, а са друге јефтина радна снага.

Морска вода се ористи за комуналне

потребе.

У Хонгконгу се налази најдужи мост: The

Tsing Ma Bridge и град поседује највише

облокадерана свету.

Смештај је толико скуп да изнајмљивање

мртвачког сандука кошта 200 долара

месечно

Коефицијент интелигенције просечног

становника је 107.

Катарина Ковачевић

Јокохама – од малог рибарског градића до највеће луке

Јокохама је град који је смештен око

тридесетак километара од Токиа, на

западној страни Токијског залива.

Сматра се једним од ниајвећх

индустријских центара на свету, други

је најнасељенији град у Јапану и његова

највећа лука.

Површина: 437, 38 km 2

Број становника (‘15.): 3.710.824

Густина насељености: 8,484

Просечна год. температура: 16°C

Координате: 35°N 139°E

Јокохама је све до средине XIX века била само мали рибарски град. Након Америчког

пробоја у Јапан и отварања луке 1859. године Јокохама је изабрана као лука преко које се

одвија трговина с остатком света, и постаје једна од највећих лука на свету. Овај град

доживљава невероватан индустријски развој 1872. године када се његова железница

повезује с јапанском престоницом. Поред невероватних страдања (укључујући Кенто

земљотрес 1923. године и страдања током бомбардовања у Другом светском рату), Јокохама

се сматра једним од најснажнијих и најразвијенијих градова на свету. Поред историјског и

индустријског значаја овог града, на туристички значај овог града нам указују бројне

туристичке атракције које не смемо пропустити и његова удаљеност од Токиа.

Кинеска четврт Јокохаме највећа је кинеска четврт

у Јапану. Налази се у централном делу Јокохаме. У

овим уским и шареним улицама можемо наћи

велик број ресторана и продавница. Ову четврт

такође карактеришемо фестивалима и празницима,

као што је прослава Кинеске нове године почетком

фебруара. ,,Zoorasia” један је од најбољих

зоолошких вртова Јапана. Посебан је по томе што се

животиње налазе у простору који личи на њихово

природно станиште. Кафићи и ресторани у овој

области чине ову локацију савршеном за породицу.

Ландмарк торањ је друга највиша зграда у Јапану,

висока је 296 метара. Поред њеног упечатљивог

изгледа, на вишим спратовима ове зграде можемо

наћи хотел, ресторане, канцеларије и разне

продавнице. У његовој близини се налази

Јокохамин Музеј уметности и парк Јамашита

близу обале. За људе који су љубитељи рамена

постоји цео музеј посвећен овом јелу и на

годишњем нивоу се одржава сајам рамена.

Панорамски точак у Јокохами упечатљив је по

прелепом погледу на град с његовог врха. Овај

шарени точак има пречник дугачак 100 метара и

може да превезе око 480 путника.

Јокохама је позната и по лепом

времену током целе године.

Туристи углавном бирају термине

за посећивање између марта и

маја, као и између краја

септембра и новембра. Упркос

томе, љубитељи лета би уживали

у температурама Јокохаме у јулу и

августу, које се не пењу много

изнад 30°C.


Име Јокохама је настало док је

град још увек био мали

рибарски градић који се налазио

на пешчаном делу копна који

дели залив с отвореним морем.

Тај пешчани део копна био је

постављен хоризонтално

гледајући с мора. Град по овоме

добија име Јокохама, што у

преводу значи ,,хоризонтална

плажа”.

Марија Бојовић

Хирошима – први град који је доживео пад атомске бомбе

Хирошима је град који се налази на западном делу острва Хоншу, у регији

Чукоку. Основан је 1589. године на обали мора Сето, на ушћу реке Ота.

Овај град чини шест острва који су испресецани са седам канала. Броји

1.155.000 становника, а површина му је 905 km 2 . Преовладава влажна

суптропска клима, зиме су благе, а лета топла. Као и у остатку Јапана,

најтоплији месец у години уместо јула је август. Падавина има у току

целе године, а најмања количина падавина се јавља зими. Има малу

надморску висину, а брежуљци који се налазе на северозападу и

североистоку уздижу се до 200m.

Хирошиму је оснвао Мори Мотонари.

Међутим, његов унук је изгубио град и своје

поседе. Власт тада преузима Тогукава Ијејасу.

Хирошима је имала велики значај у току првог

кинеско-јапанског рата јер се у њој налазила

главна база за логистику јапанске војске.

Овај град је доживео огромну трагедију 6.

августа 1945. године када је амерички авион

бацио атомску бомбу названу ,,Мали дечак'‘.

Тиме је Хирошима постао први град на који је

бачена атомска бомба. Све што се налазило у

кругу од 1,6 km је уништено. Жртве су биле

многобројне, експлозија је порушила 80%

града. Од 255.000 људи (колико је тада

живело у граду) жртве се процењују на око

166.000 људи.

Након рата Хирошима је обновљена, а зграда

најближа експлозији је названа ,,Купола

атомске бомбе''. Сваке године, 7. августа,

градоначелник држи говор који се зове

,,Декларација за мир'' у знак присећања на

атомску катастрофу.

Најзначајније обележје града се назива

,,Меморијални парк мира''. Простире се

на преко 120.000m 2 . Пре пада атомске

бомбе овде је било комперцијално

средиште Хирошиме, али је 4 године

након рата донета одлука да се овај део

града не обнавља, већ да буде изграђен

меморијални парк у част жртвама. Циљ

изградње је био да се прикаже

катастрофа која се догодила 6. августа.

Главни део парка представља

,,Меморијални музеј мира'', он се

састоји из две зграде у једној је

приказана историја Хирошиме, а у другој

појава атомске бомбе. Битан део парка

је и меморијал мира који представља

остатке некадашње индустријске хале,

која је једна од ретких зграда која је

опстала када је атомска бомба пала.

Данас се ова зграда налази на UNESCO

листи светске баштине.

Врт Shukkeien има дугу историју и настао је 1620. године. Овај врт се састоји од планина и

долина које су представљене у минијатури. Повезан је пешачким стазама. Врт садржи

велики број кућа чаја. Центар Хирошиме представља значајно обележје овог града. Главну

атракцију у центру представља Хондори улица. То је пешачка улица која има много

продавница и ресторана. Замак Хирошиме представља центар Хирошиме у прошлости, у

њему се налазило средиште власти западног Јапана. Изграђен је 1589. године. Настрадао

је од атомске бомбе али је 13 година касније обновљен.

Марковић Милица

Хирошима, 1945. Хирошима, 2021.

Сеул – mетрополис који свако треба да посети

Сеул је политички, културни, друштвени и

економски центар Јужне Кореје као и њен

главни град. Он је такође један од

најнасељенијих градова на целом свету са

10.290.000 становника.Налази се на

северозападном делу земље на реци Хан.

Основни статистички подаци


Број становника: 10.290.000


Координате: 37° 35′ N; 127° 00′ E

Историја Сеула може да се документује од 18. године п. н. е. У тој години ново краљевство

Пекче гради свој главни град, Ханјанг, поред реке Хан. Из овог периода још увек постоје

остаци градских зидина. Сеул је у то време био мало село названо Хансању. Тек Доласком

династије Корјо на власт (918–1392) Сеул добија на важности. У то време је важило да ко год

контролише реку Хан има надмоћ над целим Корејским полуоствром. Из тог разлога царство

Корјо проглашава овај град за седиште локалног подручја и између 11. и 14. века у њему

гради многобројне палате од којих је најважнија Чангјеонгунг. Она је и данас једна од

најважнијих историских знаменитости у Сеулу.

Што се тиче атракција и знаменитости Сеул

нуди нешто за свакога. Он је савршен микс

дигиталног и историјског, модерног и старијег

доба. Ово су само неки од примера локација

које не смете пропустити:

Гјеонгбокгунг палата које има једно од

најчувенијих и највећих краљевских дворишта у

Јужној Кореји и за коју ће вам требати бар

четири сата да би је целу истражили. Село

Букчон Ханок вратиће вас назад у време јер је

изграђен од једноставних и традиционалних

објеката, ресторана и културних центара. Сеул

Кула на врху планине Намсан помоћу које

можете лепо видети цео град и имаћете

прилику да се возите жичаром преко ове

планине. Итаевон насеље је савршена локација

за млађе туристе због своје разноликости,

могућности изненађења и богатства барова,

кафића и ресторана. Лоте Ворлд је један од

највећих тимских паркова затвореног типа

на свету и због тога је једна од најзанимљвијих

атракција за целу породицу.

За сваког има понешто и уз мало истраживања

можете наћи локацију која савршено одговара

вама и вашим интересовањима!

Најбоље време за посету Сеулу је од

марта до маја и од септембра до

новембра, када је време благо, а путни

трошкови јефтинији.

Важно је да не пропустите посету

Гјеонгбокгунг палате једне од

најлепших атракција Јужне Кореје.

Морате знати да Корејци важе за народ

са најбољим манирима на Далеком

истоку, па ако се упознате са неким од

њих немојте се изненадити топлим

гостопримством.

Да листе знали!?

Летње Олимпијске игре 1988. године одржане су управо у Сеулу. Овај град је подељен у 25

четврти од којих свака има одређену репутацију и улогу у друштвеном животу. Гангам је

четврт за богате резервисана за скупе ноћне изласке и елитни шопинг. Хонгдае је четврт

за студенте познат по уличним извођачима и одлични клубовима док је Инсадонг

уметничка четврт итд.

Милица Симић

Џакарта – град који нестаје

Џакарта је главни и највећи град

Индонезије. Град лежи на

северозападу острва Јава на ушћу

реке Ци Ливунг у Јавански залив који

је део Јаванског мора.

Административни подаци:

Становништво: 10.075.310

Агломерација: 24.094.000


Џакарта је права ужурбана метропола која се непрестално развија спајајући модерно и

традиционално. Космополитски дух је резултат мешања утицаја страних и сопствених

етничких група.

Када говоримо о културно-историјским атракцијама потребној е споменути три заштитна

знака Џакарте. То су Монас - национални споменик, Гереја Катедрал Џакарта - католичка

катедрала и национална џамија. Између њих је мала раздаљина и то није случајност јер

симболизује равноправност религија у овој метрополи, иако око 80% становништва исповеда

ислам.

Национални споменик Монас са торњем висине 129 m, налази се на Мердека скверу, у

самом центру града. Унутар Монаса налази се Национални музеј, Хол независности и Пламен

независности. Места која треба поменути су истари град Таман Фатахилах, зоолошки Врт

Рагунан, кластер хиљаду острва, национални парк Ванависата

Аламхајати и др.

Џакарта је обично полазна станица за обилазак индонежанских острва. У источном делу

града налази се „Индонезија у малом“, Таман Мини. Овај забавни парк је једна од главних

атракција индонежанске културе.

У комплексу поред павиљона свих острва налазе се и вртови, храмови, музеју, споменици.

Људима који обожавају шопинг Џакарта је добро позната дестинација. У центру града налазе

се бројни тржни центри, али и традиционалне пијаце.

Џакарта је домовина Бетави народа. Њихова култура је значајно утицала на начин живота и

многе свечане манифестације у граду. Овај народ је познат по својој музици, плесу, маскама,

паради и позоришту лутака. Манифестације из области културе и уметности које се одржавају

су многобројне: Међународни фестивал Џеза, Недеља моде, Фестивал моде и хране, Сајам

флоре и фауне, Сајам расада и кућних љубимаца, Сајам креативних производа и др.


Џакарта је град који најбрже тоне на свету.

Ако се нешто не учини у вези са тим, делови

тог мегаграда могли би потпуно да потону

до 2050. године.

Да ли је већ прекасно?Поплаве су честе и

стање се погоршава. Међутим, не ради се

само о поплавама, већ овај огромни град

буквално пропада у земљу.

Питате се када да посетите Џакарту?

Најбоље време је између маја и

септембра, а ако хоћете да видите више

од модерне метрополе и осетите

карневалски дух, идите

у другој половини јуна, тада се слави

годишњица града.

Калина Станишић

Бангкок – град божанстава

Бангкок је главни град Тајланда и

уједно највећи и најмногољуднији

град државе. Град се налази на

споју Индокине и Малајског

полуострва, на северној обали

Тајландског залива.


Површина: 1,565,2km²

Координате: 13°45´N; 100°29´E

Највиша температура: 40,1°C

Број становника: (‘06.) 6 355 144

Бангкок је прво био само мало рибарско село на источној обали реке Чао Праја. Око 1680.

године јужно од села налазила су се само 3 насеља: царинска станица, холандска трговачка

станица и место Бан Ват. Током историјске епохе краљевства Ayutthaya насеље се развило у

значајну трговачку луку и град на речном путу према престоници. Темељи данашњег

Бангкока налазе се у малом граду Тhonburi, који је данас део главног града на западној обали

реке Чао Праја. У то доба цео град је био испресецан густом межом канала кроз који се

одвијао саобраћај, чак су и пијаце биле организоване на води, улица скоро и није било.

Бангкок је у то време називан Венецијом истока. Током владавине краља Chulalongkorn

настала је прва железничка пруга која је повезивала са севером земље, такође и бројне

трамвајске линије унутар града.

У граду се налази преко 400 будистичких храмова. Један од најзначајнијих је храм Wat Phra

Kaeo, где се налази кип Смарагдни Буда. Оно што сваки туриста посети када дође у Бангкок

јесте Велика палата (краљевска палата), која је у прошлости била дом краљева и

административно седиште, док је данас углавном само туристичка атракција па је краљ

посећује само када се мења одећа кипу Буде. Wat Arun (храм зоре) сматра се једним од

најимпресивнијих грађевина у Тајланду. Омиљена је међу посетиоцима јер прелепо изгледа

на сликама. Смештен је на западној страни Чао Праја, која сам храм чини упечатљивијим

поготово током изласка и заласка сунца када се у позадини види црвена боја неба. Wat Pho

храм и лежећи буда је атракција коју никако не смете пропустити ако сте први пут у Бангкоку,

он је уједно и најдужи храм јер се у њему налази златна скулптура лежећег Буде са дужином

од 46 и висином од 15 метара. Само стопала су дугачка 5 метара. Храм се налази на десетак

минута од Велике палате.

Бангкок је најбоље посетити док

траје свежа сезона, у периоду од

новембра до фебруара месеца.


Бангкок се налази у Гинисовој књизи

рекорда као град са најдужим

именом на свету, а пуно име му

значи град анђела, валичанствени

град бесмртника, град девет драгуља,

седиште краља.

Wat Pho храм се сматра водећом

школом за масажу у читавој држави,

ту се барем једном док сте на

путовању морате опустити уз

традиционалну Тајланску масажу.

Сандра Иванов

Сингапур – град лавова

Синапур је веома занимљив острвски

град-држава на самом југу Малајског

полуострва. Припада северној

земљиној хемисгери јер се налази на

137 km северно од екватора

Површина:719,1km²

Број становника:5.612.300

Густина насељености:7.796 ст/km²

Сингапур је у истроји познат од трећег века. Најпре је државом владао Парамесвар, који је

свог преходника убио, потом државом влада Малачки султанат, а затим Јохорски султанат.

Године 1819. Јохор дозвољава Британији да лоцира трговинско пристаниште на острву чиме је

Сингапур постао Британска колонија. Током Другог светског рата Јапан осваја и окупира

острво, а када се рат завршио Сингапур се поново враћа под британску контролу. У даљем

периоду повећаним нивоом самоуправе долази до спајања Сингапура и Малезије, а након

мањих немира 9.августа 1965. године Сингапур постаје независна држава.

Сингапур је једна од најузбудљивијих туристичких дестинација због високих облакодера,

егзотичне кухиње, несвакидашње атмосфере, споја малајских, кинеских и индијскијх утицаја.

Познат је као ,,Град лавова” али и као ,,микрокосмос Азије”.

Сингапур има много атракција. Вртови и паркови су веома посећени од стране туриста, а

најпопуларнији су Gardens by the Bay, Cloud Forest, Flower Dome и многи други. Поред ових

интересантих знаменитости у којима се истиче предивна природа Сингапура, у овом граду

можете посетити и неколико музеја. Специјани музеј Buddha Tooth Relic Temple and Museum

представља и музеј од верског значаја. Такође врло су посећени и војни музеј Battlebox и

музеј уметности National Gallery Singapore. Сингапур је модеран град па су тако доста

популарне и модерне грађевине као што су: мост The Helix Bridge, марина Waterfront

Promenade и Marina Barrage, многе архитектурне грађевине попут Central Fire Station, House of

Tan Teng Niah, Asia Square Tower и др. Највећи проценат становништва Сингапура исповеда

будизма али су заступљене и друге религије као што су ислам, хришћанство и друге. Постоји и

много места од верског значаја, а то су Султанова џамија, Thian Hock Kneg Temple, Sri Krishnan

Temple и друге.


-Орхидеја се сматра симболом Сингапура.

-Познат је по казинима и представља азијски Лас Вегас.

-Сингапур је један од градова са најнижом стопом криминала на свету.

-Занимљиво је да Сингапур не поседује никакве природне ресурсе.

-Овај град је симбол богатства.

-Влада Сингапура веома води рачуна о чистоћи па је ова држава и једна од најчистијих на

свету.

Када град посетити?

Сингапур се налази веома

близу екватора,што значи

да климу карактерише веома

топло време током целе

године, као и стални пљускови.

С тога не постоји велика

разлика између посете у

различитим деловима године.

Шта не смете пропустити?

Свакако да не смете

пропустити

већ поменуте атракције и

знаменитости али морате

посетити и плаже сунчаног и

врелог Сингапура, први ноћни

зоо-врт, вештачки водопад који

је први направљен на свету, али

и многа друга места.


Пре путовања у Сингапур,

морате обратити пажњу

на строге законе који у

Европи нису уобичајени.

Свака непажња, може вам

упропастити провод.

Исидора Благојевић

Отава – град на који је забава заборавила

Географски положај овог града

протеже се на истоку Канаде, у

Отавској долини између Онтариа

на западу и Торонта на истоку.

Кроз Отаву протиче река Отава

која га дели од града Гатино.



Број становника : 995.837(2017.)

Координате: 45° 25′ N, 75° 42′ W


Највиша температура: 38ºC

Најнижа температура: -39ºC

Бајтаун, главни град Канаде којег данас знамо под именом

Отава, основан је 1827. године по имену оснивача, Џона

Баја. Данашњи назив дала му је краљица Викторија 1857.

године, у исто време када га је прогласила за престоницу.

Отаву су предходно, у XVI веку, населили англоквински

народи у чијем говору је постојала реч отава што у преводу

значи трговац.

Цела историја Отаве може се наћи у музеју „Бајтаун“. Поред

овог музеја, други значајни културно-историјску објекти које

треба посетити су:

Национална галерија Канаде је највећа галерија уметностиу

Канади. У њој се налазе

колекције канадске и инутиске уметности помешане са

предметима европске и азијске уметности. Село Абориџина

је реплика овог села које нам показује живот староседеоца

Отаве и региона. Ту су приказана кухиња, плес и традиција

ових староседеоца. Парк Омега налази се у близини града,

то је сафари парк у коме се могу видети вукови, бизони,

медведи, ракуни, дабори и још много других животиња.

БиВард маркет обухвата трг под истим називом и два блока

од њега. То место налази се у срцу града и сваки пут када би

неко рекао да иде у „маркет“, мислио би на ово омиљено

место за ноћне изласке у коме се налазе кафићи, тезге са

воћем и поврћем, бутици, ресторани... Маркет је пун

забављача.


у Отави се налази џиновска скултура паука, коју је

направила америчка уметница Луиза Буржоа. Она припада

серији једној од 7 скултура широм света. Зове се маман,

јер се у њеној утроби налазе 32 мермерна јајета.

Отава је за

посетиоце

отворена током

целе године, али је

најбоље време за

посету током

летњих и јесењих

месеци, због

променљивих

временских услова.

Примамљива је за

љубитеље природе

и музеја, а промена

страже канадског

парламент се виђа

само једном

годишње.

Урош Вишњић

Торонто — место сусрета

Између обала језера Онтарија, речице Етобико

крик (Etobicoke creek) и реке Руж лежи град, коме

је 1834. враћен древни назив Торонто, који

етимолошки означава „место где стабла

извиру из воде“, а по мисионару Габриел Сагарду

из 17 века „место сусрета“.



Координате: 43 о 38‘ N; 79 о 25‘ W

Број становника (2016): 2.731.571

Торонто је други највећи град у свету у коме живи

већи број људи који је рођен у другим државама.

Становништво је разнолико, особе европског порекла

чине 52,6% становниства, док остатак чини

становништво са других континената – претежно из

Азије и Африке. Торонот је један од најважнијих

светских финансијски центара.

Заштитни знак Торотна и уједно једна од највећих

атракција Торонта је CN Tower. Овај

телекомуникациони торањ је саграђен 1976. године,

висок је 553 метара, на чијем врху се налази ресторан

и видиковац. Са видиковца се може видети део град и

околина. На овом делу такође постоји део пода који је

направљен од стакла, на који треба бити врло храбар

и стати.

У августу се одржавају Фестивал Карибана и укуси

Данфора. Фестивал Карибана је карневал који се

одржава на булеварима најближим језеру.

Разнобојан, препун мириса и прелепих плесача који уз

различити ритам чине ужитак који се не заборавља.

Фестивал укуси Данфорта се одржава у Данфорт

улици, оргомном булевару, где се са обе стране

булевара налазе штандови са грчком храном за коју

би вам требало два лета у грчким градовима само да

је сву пронађете. Свакако приликом посете Торонта не

пропустите прилику да погледате представу

Националног Балета Канаде.

Торонто острва су лоцирана на језеру Онтарио и

удаљена су свега 15 минута вожње трајектом од

центра града. То је заправо група од 15 острва која су

повезана мостовима и путићима са којих се пешке

може прелазити. Такође, на Торотно острвима има

прелепих цветних башта у којима поред егзотичног

цвећа можете видети прелепе, велике монарх

лептире.


Стално дувају ветрови. Географска ширина је за само

један степен различита од ширине на којој се налази

Београд.Прву насеобину на територији данашњег

Торонта формирали су Индијанци око 1500. године, од

којих су британци купили Торонто 1787. године.

Морамо знати да од Торонта до

Северног пола готово да нема

планине.

Обавезно морате ћи крајем

пролећа и почетком лета. У

Торонту никако не смете

пропустити одлазак у High Park, у

коме можете уживати у

прелепом призору дрвећа јапанске

трешње у цвату.

Ивона Јовичић

Монтреал – град стотину торњева

Монтреал је други град по величини у Канади и највећи град

провинције Квебек. Налази се на југозападу Канаде на острву

Монтреал, на рекама Сент Лорен и Отава. Градска популација броји

око 1,7 милиона становника, док гледајући шире градско подручје

град има преко 4 милиона становника.

Монтреал је добио име по брду Монт Ројал на ком се налази. Археолошки налази показују да

су на овом острву живели разни номадски народи, пре доласка Европљана. Монтреал је

регистрован као град 1832. године, а у периоду од 1844. до 1849. био је главни град Канаде.

За Монтреал се каже да је град са највише насељених европљана, који су баш у овом

магичном граду нашли свој дом. Интересантно је да је француски језик, званични језик, па су

и сви натписи на улицама на француском.

Монтреал је познат и по томе што баш одавде долази Cirque Du’Soleil (најпознатији циркус),

као и по доброј џез музици. После Њујорка ово је град који има највише ресторана по глави

становника, па можете бити сигурни да ћете овде уживати у интернационалним кухињама.

Знаменитости овог града су разнолике, тако да свако ко се буде одлучио да посети овај град

имаће испуњен дан.

• Mont Royal – Велико брдо вулканског порекла у срцу Монтреала, позната је рекреативна

зона за спортове и друге активности, као и место за истраживање природе. Ни једна

зграда у Монтреалу не може бити већа од крста подигнутог на Мон Ројалу.

• Old Montreal – Историјски део града настао у 17. веку познат је по уским улицама од

калдрме, прометним трговима и малим радњама и кафићима, у оквиру кога се налази и

Notre Dame Basilica, археолошка налазишта и музеји.

• Notre Dame of Montreal Basilica – Базилика се налази у историјском делу Монтреала,

припада архитектури готичког препорода, сматра се једном од најдраматичнијих цркви у

погледу архитектуре, а годишње је обиђе око 11 милиона посетилаца.

• RUSO – Познат и као подземни град, представља мрежу међусобно повезаних

канцеларија, хотела, тржних центара.

• Ботаничка башта – Предивна маштовита башта, посетиоци су највише одушевљени

јапанским вртом. Стаклене баште су изузетне, а посебно орхидеје и бонсаи у њима. Башта

садржи 22.000 врста биљака.

Tam-tams du Mont Royal – Фестивал који се организује сваке недеље током топлијих месеци у

Монт Ројал парку, где се окупе на хиљаде плесача, бубњара и посетилаца, баш зато је и један

од најбитнијих догађаја на отвореном. Montreal Fireworks Festival је највећи фестивал

ватромета на свету, овај догађај угости преко 3 милиона посетилаца и испали преко 6.000

ватромета.

Дуња Никшић

Вашингтон – главни, али не и највећи град САД

Вашингтон је главни град САД-а.

Име је добио по Џорџу Вашинтону,

првом председнику САД-а и

врховном заповеднику америчке

војске у Америчкој револуцији.

Вашингтон је седиште савезне

владе и већине савезних служби.




Знаменитости које би требало

постетити и основне ствари које би о

њима требало да знамо

• White House- Бела кућа, један од

симбола главног града, званична

резиденција и седиште свих

председника осим Џорџа Вашинтона;

• Washington Monument- највећи

обелиск на свету, подигнут у част

Џорџа Вашинфтона, висок је чак 169

метара;

• National Mall- дугачак травнати

парк, оивичен музејима;

• Smithsonian Institution- највећи

светски комплекс који се састоји од

19 музеја и 9 едукативних центара,

годишње прими око 30 милиона

посетилаца;

• National Zoo- један од најстаријих

зоолошких вртова у Америци;

• National Gallery of Art- национални

музеј уметности, садржи уметнине

од средњег века, до данашњег дана;

• United States Capitol- седиште

америчког Конгреса

• Washington National Cathedral - друга

највећа црква у Америци, годишње је

посети око 270.000 посетилаца.

Племе Наконтчак у 17. веку насељавало је

простор данашњег Вашингтона. 1751. године

насеље Џорџтаун је добило статус града који је

40 година касније био укључен у нову савезну

територију којој је припадала и данашња

Вирџинија.

Закон о резиденцији одредио је да нови стални

главни град треба да се налази на реци

Потомак, а да тачну локацију изабере

председник Џорџ Вашингтон. Годину дана

касније на северној обали реке Потомак,

источно од Џорџтауна изграђен је нови град

који је добио име по Џорџу Вашингтону.

У августу 1814. године догодио се напад на

Вашингтон од стране британских снага. У току

напада спаљени су Капитол, Трезор и Бела кућа,

али су убрзо били и обновљени.

Највећи забележени пораст становника догодио

се након Другог светског рата, јер је он довео до

појачања владиних активности, а самим тим

повећао се и број владиних службеника.


Током периода Другог светског рата постојала је

тајна фабрика за производњу бомби, како би је

сакрили направили су читав тајни комшилук који

је садржао лажне куће, дрвеће и вештачке

тротоаре, све то направио је холивудски

сценограф.

Најбоље би било да овај град посетите у неком од следећих периода:

• Пролећни фестивал - фестивал који је покренут у знак захвалности градоначелнику

Токија који је Вашингтону поклонио јапанско дрво трешње;

• Латино фестивал - фестивал латино културе у оквиру ког се сваке године организује

парада нација, дечији фестивал, такмичење лепоте, сајам науке и слично. Фестивал се

одржава сваке године у периоду између 15. септембра и 15. октобра;

• Дан независности- организује се велика парада којом се слави Америка, одржава се 4.

јула.

Александра Богдановић

Њујорк – град који никад не спава

Њујорк, познат и као Велика

јабука, један је од највећих и

најпознатијих градова на

свету.



Координате: 40ᵒ 43’ N; 73ᵒ 59‘ W

Број становника: 8.419 милиона (2019.)

Просечна температура годишње: 12,6ᵒС

Њујорк се налази на североистоку САД, на

југоистоку савезне државе Њујорк, на

отприлике пола пута између Вашингтона и

Бостона, на ушћу реке Хадсон. Велики део

града налази се на три острва: Лонг Ајланд,

Стејтен Ајланд и Менхетн. Сам град је

подељен на пет области: Менхетн, Бруклин,

Ричмонд (Стејтен Ајланд), Квинс и Бронкс и

заједно чине Велики Њујорк.

Менхетн је први открио Италијан Ђовани

Верацано, а тек 1609. године је Енглез

Хенри Хадсон нацртао мапу острва.

Насељавање су започели Холанђани и

1613. дали му име Нови Амстердам.

Године 1664. Енглези су променили име у

Њујорк, у част војводе од Јорка. Холанђани

су поново освојили град 1673. и

преименовали га у Ново Орање. Годину

дана касније, Холандија је преписала

територију Британији.

Њујорк је престигао Филаделфију 1853.

године и постао највећи град САД. На

поклон од Француске 1886. године Њујорк

је добио чувени Кип слободе у знак

пријатељства. Почетком ХХ века изграђени

су неки од најпознатијих небодера

Њујорка: Емпајер Стејт Билдинг и Крајслер

зграда.

Највеће разарање Њујорк је претрпео

11.9.2001. када су терористичким нападом

урушене Куле близнакиње и том приликом

страдао је велики број људи.

Њујорк је један од градова за који можемо

рећи да нема особе која не зна неку његову

знаменитост. Неки би рекли да је и сам

град знаменитост сам по себи.

На првом месту је наравно Кип Слободе.

Ту су наравно и чувени Централ парк,

Емпајер Стејт Билдинг, Крајслер, Стаклена

палата (седиште организације УН), Тајмс

сквер, Волстрит, Бродвеј на Менхетну.

У Бронксу се налази бејзбол стадион

Јенкија, Пелхам Беј Парк, који је највећи

парк у Њујорку, више од три пута већи од

Централног парка.

Бруклински мост је један од најважнијих

знаменитости Њујорка. Ту је и Кони

Ајленд, забавни парк и наравно Кинеска

четврт. У Квинсу је најпознатији џиновски

глобус Универсала и стадион Метса - Сити

Филд. Оно по чему је Њујорк такође

познат јесу жути таксији.

Када је најбоље посетити Њујорк и

шта још обићи?

Њујорк је најбоље посетити у пролеће

или јесен. У пролеће су ту парада за Дан

Св. Патрика, Трибека филмски фестивал.

На јесен се могу посетити парада за Ноћ

вештица и парада за Дан захвалности.

Нећете погрешити и ако одете на зиму (

ако подносите хладноћу), када можете да

гледате одбројавање на Тајмс Скверу за

Нову Годину или паљење лампица на

градској јелци, или пак лети,(када може

бити јако вруће), али су ту УС опен, Дан

Порторика или прослава поводом Дана

независности.

Свакако док сте у Њујорку у било које

доба године треба да обиђете и Гринич

Вилиџ- уметнички кварт, и музеје

Метрополитен и МОМА, Гранд Централ

Станицу- највећу железничку станицу на

свету. Што се тиче хране обавезно нађите

пекару и пробајте питу са јабукама,

нећете се покајати.


Њујорк такође зову и Велика јабука, а тај

назив потиче из 1909. када је један писац,

Едгар Мартин, упоредио град са великим

стаблом јабуке чије је корење чак у

долини реке Мисисипи, а плод наравно у

Њујорку.

Сања Николић

Чикаго – Српски град у Америци

Чикаго је трећи град по величини и

највећи град у унутрашњости САД.

Налази се на југозападној обали језера

Мичиген, у држави Илионс.


Координате: 41° 52′ N; 87° 38′ W

Највиша температура: 44 ᵒС

Најнижа температура: -33 ᵒС

Бр.станановника: 2.695.598 (2010)

Подручје данашњег Чикага некада је било село

које је припадало Веа индијанцима, племену из

групе Мајами, а касније индијанаца из племена

Потаватоми.

Седамдесетих година 18. века први досељеник

био је Жан Баптист Поинт ду

Сабле, афричког порекла, који се населио на

насипу реке Чикаго. Године 1795. индијанци су

подручје Чикага споразумом из Гринвила

препустили Сједињеним Државама у сврху

војног коришћења. Прва твђава изграђена

је 1803. године – Дирборн. Она је уништена

током рата 1812. године, али је

обновљена 1816. године и остала у употреби

до 1837. године.

Чикаго је као насеље настао 12. августа 1833. и

тада је имао само 350 становника, а статус

града добио је 4. марта 1837. године. Отварање

канала „Илиноис и Мичиген“ 1848. омогућило

је бродски превоз од Великих језера кроз

Чикаго, па реком Мисисипи све до Мексичког

залива.

Чикаго има климу типичну за државе америчког

Средњег Запада. Нагле промене времена,

велике разлике у дневним температурама и

непредвидљиве падавине су главне одлике

временских прилика.

Становништво у Чикагу је претежно хришћанске

вероисповести. Такође, присутне су и друге

религије, као што су јудаизма, хиндуизма,

ислама и др.

Чикаго је један од главних финансијских и

берзанских центара у свету.

Милленниум парк је једна од

највећих туристичких дестинација у

Чикагу. То је јавни парк основан са

циљем прославе доласка трећег

миленијума који садржи низ

значајних архитектонских и других

уметничких знаменитости.

Линколн парк зоо један је од

најстаријих зоолошких вртова у

Северној Америци, основан 1868.

године у парку Линколн који садржи

преко 200 животињских врста.

Навy Пиер је најпосећенија

туристичка дестинација Чикага,

пристаниште које се налази на језеру

Мичиген у крају Стритвил, познато по

атракцијама,

парковиа,

продавницама и разним рсторанима.

Музеј кампус је парк од 23 хектара и

налази се на обали језера Мичиген. У

њему се налазе неке од највећих

знаменитости Чикага, као што су

планетаријум,

акваријум,

приодњачки музеј и стадион НФЛ

Чикаго берза.


Чикаго је град из ког долазе бројне познате спортске екипе из америчких професионалних

лига. Најпознатија је кошаркашка екипа Чикаго Булса, осим тога добри су и у хокеју,

америчком фудбалу, бејзболу.

За разлику од пописа из 2000. када се око 140.000 људи изјаснило као Американци српског

порекла, на овогодишњем изјашњавању очекује се њихов далеко већи број, с обзиром на

процене да у САД живи између милион и два милиона америчких Срба, са око 400.000 само

у широј области Чикага.

Никола Добривојевић

Њу Орлеанс – град џеза, бурбона и вуду магије

Њу Орлеанс је највећи град

државе Луизијане у САД.

Налази се код ушћа реке

Мисисипи у Мексички залив.


Координате: 29° 58’ N; 90° 03’ W

Највећа температура: 39° С

Најнижа температура: -12° С


Историја града

Први становнци су били Индијанци из племена Читимача. Жан-Баптиста је био директор

француске компаније за истраживање и колонизацију долине Мисисипија и он је

основао Њу Орлеанс 07. маја 1718. године. Сам назив је добио од војводе од Орлеана

Филипа II. Од 1723. године је био француска колонија, а у једном тренутку је био под

Шпанском влашћу, али је враћен Французима 1801. године. Две године касније, 1803.

Наполеон је продао целу Луизијану САД-у, а 1812. годидне је оформљена савезна држава

Луизијана. Њу Орлеанс је био центар узгоја памука и шећерне трске у околини. Године

1804. је избила револуција због тога што се доселило много људи са Хаитија. Становноштво

се знатно повећало, тј. удвостручило око 1840. године и град је постао јако битан за

трговином робе на југу.

Град је познат по бројним поплавама, па и ураганима, а најпознатији су ураган Бетси из

1965. године и ураган Катрина из 2005.године.

Знаменитости и атракције

Свака четврт је преплављена јединственом културом и важним знаменитостима. На пример,

Џексов сквер у ком се налази катедрала Св. Луја, заправо је најпознатији Француски сквер,

људе пре свега привлачи архитектура стара више од 300 година стара и види се

препознатљив француски утицај. Најпознатија улица у Француском кварту је Бурбон стрит,

али и Ројал стрит. Највећа атракција Њу Орлеанса је Марди Грас, ово је низ свакодневних

парада које трају до 2 недење уочи свете среде. Плесачи и учесници су обучени у

шаренолике костиме забављајући пубилку уздуж целог Француског кварта. Такође, велику

пажњу туриста привлачи и Градски парк који обухвата 1.300 хектара који укључује Ботаничку

башту, Музеј уметности и Врт вина.

Музика и вуду магија

Џез мусика је настала управо у Њу Орлеансу као спој европских, афричких и латино утицаја,

али овај град је значајан и за развој блуза. Још једна битна градска манифестација је Џез

фестивал.

Град је познат по специфичној верској праски званој Луизијана вуду. Робови из Западне и

Централне Африке су са собом донели разне религије и праксе током времена и они су

еволуирали у јединствену нову религију која је искористила и неке елементе хришћанства.

Ритуали се изводе на креолском језику уз певање традиционалних песама и данас

посетиоци могу да сазнају више о вудуу у Историјском вуду музеју у Њу Орлеану.

Зашто треба посетити баш овај град и када?

Њу Орлеанс је најбоље посетити за време Марди Граса, у пролеће али овај град одаје своју

чар током целе године. Вреди посетити локалне барове и ресторане због њихових

традиционалних јела, али и квалитетног бурбона и дивне музике која допире на сваком

кораку.

Милица Остојић

Атланта – град феникса

Северно од Флориде, јужно од Северне

Каролине, Јужне Каролине, Тенесије и

источно од Алабаме простире се

Атланта. Са своје источне стране

излази на Атлански океан, налази се у

САД-у и главни је град државе

Џорџија.

Основни статистички подаци


Бр. становника: 6,020,864


Координате: 33° 45’ N; 84°23’ W

„Главни град новог Југа”, „Међународни

град будућности“, „најбоље место за

бизнис“ само су неки од надимака за овај

град. Након пораза у Грађанском рату и

потпуног уништења, Атланта је изграђена

из пепела и тада креће њен преображај.

Управо је њен главни епитет „ Феникс

град“ повезан са његовим брзим

опоравком после рата. О њеној

напредности говори чињеница да је била

главни организациони центар покрета за

грађанска права, у чијем развоју је главну

улогу имао доктотр Мартин Лутер Кинг.

Летње олимпијске игре које су биле

одржане 1996. године омогућиле су

напредак инфраструктуре као и

финансирање важних грађевинских

пројеката.

Увек је право време за посету Атланте

у којој никако не смете пропустити

светске позанте ресторане, мноштво

споменика културе и изобиље

спортских дешавања.

Атланта је обогаћена великим бројем

знаменитостима. Застаните поред

Историјског центра Атланте или посетите

историјски локалитет Мартин Лутер Кинга у

којем можете видети дирљиву успомену на

ову легедарну личност америчке историје.

Разледајте бивши дом познате

књижевнице Маргет или свратите до

библиотеке и музеја Џими Картера. Вреди

подсетити и Atlanta Botanical Garden у

близини Piedmont Parka. Љубитељи

уметности могу подсетити Музеј савремене

уметности Џорџије и Центар за савремену

уметност Атланте, Музеј дизајна (MODA)

као и још многих достигнућа савременог

доба или задовољство старог Југа. Атланта

пружа доста тога, за свакога по нешто.


Кока-кола и делта Аирлинес потичу из

Атланте.

Марина Перишић

Хавана – град где је време стало

Хавана је главни град Кубе и четврти највећи град на Карибима. Град се

простире западно и јужно од залива Хавана, на обалама реке

Алмендарес. У Хавани живи око два милиона становника, а површина

износи 728 km². Хвана има тропску климу и просечна температура се

креће од 22 °С у јануару и фебруару до 28°С у августу.

Хавана је основана 1515. године на јужној облали острва, а

на данашњу локацију је пресељена 1519. године. Оснивач је

био конквистадор Дијего Веласкез де Куељар. Шпански краљ

Филип II доделио је Хавани статус града 1592. године. У

почетку Хавана је била трговачка лука и више пута је била

пљачкана од стране пирата. Године 1607. Хавана постаје

главни град шпанске колоније Кубе. Услед развоја трговине,

почетком 19. века, Хавана је постала напредан и модеран

град. Локални богаташи градили су луксузне станове и виле и

тадашњи посетиоци називали су Хавану „Париз Антила”.

Током двадесетих година 20. века Хавана је постала

популарна туристичка дестинација због разних клубова и

коцкарница који су се ту налазили.

Хавана је позната као место богате историјске архитектуре и

по традиционалној производњи дуванаских производа и

алкохолних пића. Стара Хавана је најбогатија збирка

колонијалне архитектуре у Латинској Америци и ушла је на

листу Светске баштине UNESCO-а 1982. године. Утицај

различитих стилова и култура приметан је у архитектури где

се појављују елементи маурске, шпанске, италијанске, грчке

и римске архитектуре. Манастир Санта Клара је пример

шпанског стила, у којем дворана подсећа на преокренути

брод. Катедрала у Хавани је пример кубанског барока, док

катедралу окружују палате.

Једна од атракција за туристе јесte Paseo del Prado,

најпрометнија променада Хаване, која врви од живота дању

и ноћу и у којој улични музичари често свирају. Дуж читаве

променаде посађено је дрвеће, а позната је и по каменомермерним

клупама и бронзаним лавовима. Трг Револуције

познат је по челичном меморијалу Чегеваре на згради

министарства унутрашњих послова. За љубитеље олдтајмера

могућа је вожња једним од аутомобила из педесетих година

прошлог века. Већина Кубанаца вози овакве аутомобиле и

могу се често видети на улицама.

С обзиром на тропску климу

Хавану је најбоље посетити

у мају или јуну месецу.

Осим већ наведених

атракција не смете

пропустити Централ парк,

тврђаву Моро, Хотел

Национал, Ведадо, разне

музеје, тргове и прелепе

пешчане плаже које нуди

овај град.

Оно што је битно да знамо

јесте да на Куби постоје две

валуте, поред кубанског

националног пезоса (CUP),

1994. године почео је да се

користи и кубански

конвертибилни пезос (CUC).

Катарина Дрча

Рио де Жaнеиро – град у ком забави

нема краја

Рио де Женеиро се налази на самој

обали Атлантског океана у

југоисточном Бразилу. Рио је дуги низ

гдина био главни Бразила, али и

читавог Португалског царства

(1808. - 1821.)

Oсновни статистички подаци:



Највиша температура: 42 °C

Најнижа температура: 10 °C

Координате: 22 °50’ ЈГШ; 43 °11’ ЗГД

Рио де Женеиро се налази у заливу Гуанабара који су први видели португалски истраживачи у

експедицији коју је водио Гасиар ди Лемос 20. јануара 1502. године. Истраживачи су назвали

овај град Рио де Женеиро, што у преводу значи Јануарска река. Због многих напада гусара из

Холандије и Француске, Рио су основали Португалци на брду Шећерна глава. Касније је почео

да се шири ка југу и истоку. Рио је у почетку припадао Португалији, касније Бразилу, и коначно

1975. године, губи федерални статус и утапа се у државу Рио де Жанеиро.

Град се стастоји од четири дела: Историјски центар, Јужна зона, Северна зона и Јужна зона.

Историјски центар је пословно срце града. У њему се налазе музеји, многе историјске цркве

међу којима је катедрала Канделарија и градско позориште. Једна од атракција је трамвај

Бондињо који кружи по центру преко моста Акрос да Лапа и оближњег центра Санта Тереза.

Јужна зона је туристичка зона са познатим плажама.

Копакабана је позната по

незаборавним дочецима Нове године

на плажи са великим ватрометом.

Овде се налази и брдо Шећерна глава

која је погодна за планинарење.

Такође, на брду се налази и жичара

коју не смете пропустити. Најлепше је

возити се док залази сунце. Такође је

познато змајарство. Са врху Педра

Бонита почиње спуштање змајем све

до плаже Праја до Пепино у Сао

Конраду. Шуме које су међу

омиљеним дестинацијама се зову

Педра Бранка и Тижука.

Северна зона је позната по стадиону

Маракана, Бразилском Националном

музеју који свакако треба посетити.

Карневал Рио де Женеиро се одржава

последњи петак пре васкршњег поста.

Траје 5 дана и у оквиру карневала се

одржава 600 журки.


Доказано је да је небо изнад Рија

најплавље на свету; Статуа Исуса

Христа се убраја у седам светских

чуда; Графити су пожељни на

улицама и то се јако поштује.

Град је набоље посетити у летњим

месецима.

Не смете пропустити карневал.

Морамо знати да је Роналдно из

Фавеле (сиротињске четврти).

Теодора Марковић

Видимо се у Монтевидеу!

Монтевидео је главни и највећи град

Уругваја, по величини сличан

Београду.

Налази се у природној луци у

естауару реке Ла Плата.

Административни подаци:


Становништво: 1.381.000

Координате: 34° 52′ S; 56° 10′ W

Историја Монтевидеа је јако богата и то се види готово на сваком кораку. Град је око 1730.

године открио шпански војник Бруно Маурицио де Забала. Легенда каже да је Бруно,

угледавши брдо на копну, узвикнуо „Монте видео“, што у преводу значи видео сам брдо, те

је град тако добио име.

Град лежи на обали залива Рио де ла Плата и Атланског океана. Монтевидео је најјужнији

главни град америчког континента и представља велику луку. Најближу околину луке

заузео је Cuidad Vieja (Стари град). Овај део града требало би свакако обићи. Овде обавезно

морате купити краљицу међу сувенирима – мате. Мате је чај који се припрема на

специфичан начин и за који кажу да је лековит како за тело, тако и за душу.

Недалеко од Старог града налази се Torre de las Comunicaciones (зграда националне

телекомуникационе компаније), која представља симбол 21. века у овом граду. То је торањ

од 34 спрата, висок 160 метара и види се из свих четврти. Са последњег спрата пружа се

поглед на цео град.

Шта не смете пропустити: Трг Независности (Plaza Indepedencia), на ком се налази

маузолеј, споменик посвећен уругвајском националном хероју. Ово је трг који дели Стари

град од новог центра Монтевидеа. Окружен је с неколико значајних грађевина, а

најначајније су: Teatro Solis са једне и Palacio Salvo са друге стране. Палата Салво подигнута

је 1928. године и од тада је најважнији симбол главног града Уругваја. Својевремено је са

120 метара висине, била највиша зграда у Јужној Америци. Театар Солис је најзначајнији

театар и кућа опере у земљи.


Монтевидео је један од најзачајнијих

произвођача вина на свету. У Монтевидеу

1930. године одржано је прво светско

првенство у фудбалу.

Када посетити Монтевидео?

Децембар, јануар и фебруар су идеални

месеци јер се врхунац летње сезоне догађа

управо тада. То подразумева благу климу, са

просечном температуром од 23° до 35°C.

Маја Николић

Буенос Ајрес — шарени град и дијамант

Јужне Амарике

Буенос Ајрес је главни град

Аргентине. Налази се на обали Ла

Плате, на самом ушћу те реке у

Атлански океан, на југоистоку

континента.



Координате: 34° 35′ S; 58° 22′ W


Најнижа температура: - 5,4°C


Историја Буенос Ајреса

Током своје историје, територију Буенос Ајреса опседали су Европљани, у првом реду Шпанци. Град

Буенос Ајрес је осниван два пута. Екиспедиција коју је водио капетан Педро де Мендоза је давне

1536. године основала град под називом „Puerto de nuestra senjora Santa Marija del Buen Ajre“(по

светици која је штитила морепловце и доносила им добар ветар тј. Buen aire). Град је убрзо

напуштен 1541. године након пада урођеника тако да је град званично, по други пут, основан 1580.

године, када је Хуан де Гарај повео далеко бројнију експедицију на исто место, при чему је основан

град под називом Ciudad de la Santisima Trinidad y Puerto de Santa Maria del Buen Aire. Назив је

касније ипак скраћен и назван данашњим именом - Буенос Ајрес. Град је од својих почетака зависио

од Шпаније. Током 18. и 19. века ове пределе насељава негроидно становништво из Африке, па су

они почетком 19. века чинили трећину становништва. Године 1806. Британци заузимају град, али не

задуго, јер ће их убрзо поразити локална побуна. Град је прогласио независност 1816. године. То

ипак није био крај доласка Европљана на ова подручја. У другој половини 19. века Буенос Ајрес

масовно насељавају емигранти, нарочито Италијани.

Знаменитости и атракције

Буенос Ајрес се састоји од 48 четврти званих „barrios”.Неке од највећих су Belgrano, где живи виши

слој, и La Boca, радничка четврт, позната по улици Caminito,која се убраја у 15 најлепших светских

места и место где је настао танго. То је и чувена „боемска четврт”, за туристе прави музеј на

отвореном. На њој увек можете видети некога да игра танго, плес кога многи називају „тужним

мислима које се страствено плешу”. На градском тргу Plaza de Mayao, налази се Casa Rosada,

председничка палата. Средином 20-ог века окупљеном народу са балкона палате су се обраћали

председник Јуан Перон и његова жена Евита (добитница Нобелове награде). Овај град је познат и

по најширој улици на свету, Avenida 9 de Julio, са 16 саобраћајних трака, па је ову улицу јако тешко

прећи. Поред музике и плеса Буенос Ајрес је и град спорта. Били љубитељ фудбала или не ,требало

би да посетите La Bombonera, стадион Boca Juniorsa, на којем је играо легендарни Diego Maradona.

У топ атракције спада и градско гробље Recoleta, који наликује граду за себе. Садржи велике

„квартове” одвојене алејама. Ту почивају најважније личности из аргентинске историје, Нобеловци

и ратни хероји. Најпосећенији је гроб Евите Перон. Такође би требало посетити и Teatar Colon, један

од најзначајнијих оперских кућа и највеће позориште.

Буенос Ајрес треба да посетимо у јесен, у периоду од октобра до

децембра, и пролеће - од априла до јуна. Тада ћемо бити у прилици да

избегнемо гужве које стварају туристи и путујемо у време када су у

Аргентини повољније цене. Не смемо пропустити све поменуте

знаменитости и атракције, а поготово би било лепо да се уживо упознамо

са тангом. Морамо знати да да Аргентинци воле одмор, па се немојте

зачудити ако у пола дана наиђете на затворене продавнице и пусте улице.

Сваки дан је 3 до 4 сата предвиђено за одмор - „siesta”.


Шетачи паса или Paseadores de perros су честе појаве у свим парковима.То је професија која је

настала у Буенос Ајресу и неретко се може видети како воде 20 до 30 паса одједном. Буенос Ајрес

има највећи број књижара на свету (преко 700). Најпознатија је El Ateneo и никако је немојте

заобићи. Некада је била позната као театар Gran Splendid у којем су наступали најпознатији

плесачи танга.

Ива Рашовић

Каиро — сан сваког туристе и заљубљеника у прошлост

Каиро је главни град Египта. Простире се на површини од 3.085 km 2 , а број

становника је око 20 милиона. Налази се на обалама реке Нил. Каиро спада у

једну од највећих светских метропола и он је политички, економски и

културни центар Египта. Клима је сува и топла, лети температуре се

крећу и до 38 °C, а зиме су веома благе и пријатне.

Овај град има веома богату историју. Данашњи

Каиро почео је да се развија изградњом Римске

тврђаве око 150. г. п. н. е. Каиро је сачињен од три

дела, то су: стари Каиро, исламски Каиро и модерни

део града. У старом делу овог града налази се једна од

најстаријих цркава на свету, црква Светог Сергијуса из

IV века, по веровању она се налази на месту где су

живели Јосиф и Марија са бебом Исусом. Недалеко од

ове цркве налази се и Синагога Бен Езра, где је према

веровању пронађен Мојсије као беба. У XIX веку овде

је откривена „Каирска Генеза”- колекција хебрејских

верских текстова.

Неке од атракција које не би требало пропустити

током обиласка јесу:

-Мејдан Тхрир(Трг ослобођења)

-Музеј египатских антиквитета

-Коптски Kаиро

-Врло је интересантно видети израду папируса, који

је некада Египћанима служио као материјал за

писање.

Овај град има много знаменитости које никако не

треба заобићи током обиласка

Џамија Мухамед Али Паше

Мухамед Али Паша је ову џамију саградио у част свог

најстаријег сина, Тусун Паше. Ова фантастична

грађевина налази се унутар цитаделе у Каиру.

Кула у Каиру има 187 метара и представља највишу

грађевину у Египту, њена силуета је такође и једна од

заштитних знакова овог града, која је видљива на

острву Гезира.

Кхан Ел Кхалили маркет представља веома

специфичну продавницу у којој се могу наћи сувенири

из доба фараона.


Када је овај град основан

требало је да представља

краљевски комплекс фатимских

халифа.

Најстарија пирамида у Египту

налази се управо у Каиру и

састоји се од два милиона

кречњачких блокова, и даље

није познато како су Египћани

успели да направе толики број

пирамида с обзиром да није

постојала никаква технологија

која би им тај посао могла

олакшати.

Када град посетити? Најбоље

време за посету овог прелепог

града јесте у пролеће или јесен

када су врућине мање, а није ни

кишовито.

Шта се не сме пропустити?

Никако не смете пропустити

обилазак музеја овог древног

града који садржи експонате од

праисторије па све до грчкоримске

епохе.


Ако се одлучите да посетите овај

град, будете спремни на буку и

већу количину смога, наравно ове

ситнице не угрожавају шарм овог

предивног града.

Марија Родић

Гиза — место древних пирамида

Гиза је смештена у предграђу главног

града Египта, Каира. Удаљена је око 20

km југозападно од његовог

центра.Простире се на западној обали

реке Нил. Данас Гиза представља

подручје шире каирске метрополе.

Површина: 1,579,750,000 km²

Kooрдинате: 30°1’N; 31°13’E


Гиза је некада била гранични меридијан, референтна тачка за одређивање географске

дужине. Сам град се доста мењао кроз векове. Захваљујући једној од најдужих река на

свету, развио тако што је Нил директно плавио Висоравну Гизу, па су познате Пирамиде у

Гизи биле изграђене тако да се с њих може видети древна египатска престоница Мемфис.

На промене Гизе утицали су и Британци, који су постигли реформе инфраструктуре, а у 19.

и раном 20. веку саградили бројне улице и зграде и створили насеља. Оно по чему је

подручје Гизе препознатљиво су свакако пирамиде које вековима окупирају пажњу.

Најпознатије су: Куфусова пирамида познатија као „Велика пирамида” или „Кеопсова

пирамида”. Нешто мања је Кефренова и Менкорова пирамида. Оно што је још увек

велика непознаница и права мистерија је њихова милиметарска прецизност. Кеопсова

пирамида једина је преостала од 7 старих светских чуда. Висока је 140 метара, а дугачка

и широка 230 метара. Свакако да пирамиде у Гизи и представљају симбол једне државе и

читаве цивилизације.

Ма које доба године да изабере за посету Гизи, туриста свакако неће погрешити. Сезона

траје током целе године. Уколико желите да се препустите уживању на Црвеном мору, а

уз то да посетите и пирамиде, препорука су септембар, октобар, новембар, април, мај и

јун јер тада температуре нису високе. Пролећни и јесењи месеци су најпријатнији и

знатижељним туристима омогућавају комфоран обилазак разних знаменитости којих је

овде на претек. Атракције града су и модерни Забавни парк и Зоолошки врт. Најновија је

и Велики египатски музеј- највећи археолошки музеј на свету. Битно је поменути да је

Гиза и велики научно-образовни центар.

Велика Сфинга у Гизи је најчувенија статуа сфинге. Представљена је у виду лежећег лава

са људском главом.


Египат је највећим делом исламска земља, а непоштовање правила облачеља сматра се

непристојним. Око 90% Египћанки покрива главу на јавним местима. Ипак,то се не

очекује од туриста.

Маша Милошевић

Александрија — од рибарског села до престонице света

На северу Египта, у делти Нила, на обалама

Средоземног мора, уз језеро Мареотис,

смештена је Александрија – центар света,

каквим га је замислио Александар Велики, а

пројектовао архитекта Динократ са Родоса.

Основан: 331. год. п. н. е.

Број становника: 5,2 мил.


Надморкса висина: 5 m

На месту рибарског села Ракотис, опеваног

у “Одисеји”, априла, 331. године п. н. е.,

Александар Велики је означио спољашње

зидове града, који је по њему добио име.

Отишао је у нове походе и више се никада

није вратио. Ипак, посмртни остаци

Александра Великог допремљени су у

Александрију.

Током величанствене и дуге историје, овај

град је био дом многим народима,

различитим културама и религијама.

Врхунац интелектуалног и културног

успона Александрија достиже у време

владавине династије Птоломеја, чији је

последњи представник Клеопатра VII (30.

год. п. н. е.).

Међу знаменитостима, које су у наслеђе

оставили Птоломеји, истичу се светионик

на Фаросу, Александријска библиотека,

чија је данашња наследница библиотека

Александрина, затим Серапеум, храм

подигнут у част бога Сераписа, заштитника

Александрије, као и многобројне палате.

Доласком Октавијана Августа на власт,

Александрија наставља свој развој у оквиру

Римског царства. Међутим, појавом

Хришћанства, постаје стециште сукоба

пагана и Хришћана, све до 415. године,

када је убијена највећа научница тог

времена Хипатија. Стални налети варвара

ослабили су Римско царство, које постаје

немоћно пред најездом Арапа, 642. године.

Присвајале су га Османлије, освајало

Византијско царство, покорио Наполеон...

Упркос свему, космополитски дух

Александрије је опстао.

Овај мегалополис данас представља

популарну туристичку дестинацију, али и

значајан трговачки и индустријски центар,

кроз који се одвија 80% укупног увоза и

извоза. Александрија одише источњачким

шармом и медитеранском лакоћом, мами

безбројним, трговачким квартовима и опија

духом антике, поносна на своје знаменитости.

Унутар тврђаве Кајт – Беј, налази се најстарија

џамија Александрије, Музеј подводног света и

Музеј старог оружја. У Грчком кварту налазе се

Александријска Патријаршија и црква Светог

Саве. Ту је и мали римски амфитеатар,

Помпејев стуб, Краљевски музеј драгог

камења и накита, Вртови Монтазе, променада

Корниш итд. Краја, чини се, нема.

Треба знати:

Светионик на Фаросу био је једно од седам

светских чуда, са висином преко 110 метара. На

његовим темељима, саграђено је утврђење Кајт –

Беј. Александријска библиотека поседовала је

између 500 и 700 хиљада свитака. „Ценкање” је

дозвољено, чак и препоручљиво, са таксистима и

продавцима сувенира. Идеалан период за

посету „Краљици Медитерана” је од јесени до

лета.

Теодор Савић

Рабат ‏(الرباط)‏ — чудесна престоница

Рабат је главни град Марока. Налази се на

Атлантику на ушћу реке Боу Регрег. Такође, Рабат је

један од четири ,,краљевска града’’ Марока.


Кординате: 34° 01′ N; 6° 50′ W

Највиша температура: 25 °С

Најнижа температура: 17,2 °С

Број становника: 577.827 (2014)

Рабат су, недалеко од рушевина римског насеља Sala Colonia, коју су Римљани око 250.

године оставили локалним владарима, изградили као тврђаву Алмохади током 12. века у

борби са Шпанцима. Трећи алмохадски султан, Јакуб ал-Мансур преместио је његову

престоницу ту и дао назив Рибат Ал-Фат. Из тог назива изведено је данашње име за град –

Рабат. Године 1956. постаје главни град.

Џамија Hassan jедан je од највећих подухвата Алмохада и представља најпознатије

обележје самог града. Султан Јакуб почео је изградњу 1195. године минарета, с циљем да

тај минарет буде највиши у муслиманском свету. Нажалост жеља му се није испунила и

након његове смрти градња је прекинута, те је минарет до данас остао са 40 m висине.

Џамија која се ту некада налазила, разорена је због земљотреса. Данас се ту налази веома

леп, поплочан плато на којем стубови који указују на некадашње постојање џамије.

Mauzolej Mоhammeda V - С платоа можемо прићи до маузолеја. Он представља гроб оца

и деде данашњег владара, Mohammeda VI. Настаје након проглашења независности

Марока. Изграђен је у традиционалном мароканском стилу, и садржи доста мозаика. Овај

маузолеј чини један од најугледнијих споменика Мароканске државе, и оно што је

карактеристично јесте то што је дозвољен улаз људима који нису муслиманске

вероисповести, што је реткост у бројним грађевинама у Мароку, па и у читавој Северној

Африци. Краљевска палата - El Mechouar Палата представља причу за себе. Веома је

велика и туристима је забрањен улаз. Медина уРабату - Медина је заиста сама по себи

посебна, што би се рекло веома ,,жива’’. Садржи фонтане, рајиде и џамије. При изласку

из медине наилазимо на тврђаву OUDAYA KASBAH и на њену фантастичну капију BAB EL

OUDAIA. Та капија чини најупечатљивији призор у Рабату и један је од најлепших

маварских споменика. Њу је подигао султан Јакуб, исте године када је кренуо са

изградњом минарета (1195). Тврђава чини чак четвртину Рабата, састављена од пуно

мањих улица обојених плаво белим фасадама. Када прошетамо туда, долазимо до

предивног видиковца који нам даје поглед на океан. Са овог места може се такође видети

стари гусарски град Сале и ушће у Боу Регрег реке у океан.

Занимљивости, моји лични утисци - Рабат се држи свог традиционалног изгледа, који

такође има карактеристике типичног француског колонијалног изгледа што се тиче самих

улица. Ако посећујете Рабат али и било који други град у Мароку, ред је пробати њихов

традиционални чај од нане и специјалитете од хране, као што су Харира, Пужева супа,

Бисара, Кускус, Бистила,Тајине... Рабат сам посетила 2018. године где сам била и смештена

2 недеље са својим кудом. Тамо се једноставно посебна врста енергије осети и стиче се

посебна врста конекције са људима. Људи веома поштују своје обичаје и културу и

туристи поред њих једноставно не могу да не заволе све то што је њима драгоцено. Из

Рабата сам донела доста лепих успомена, и стекла нова пријатељства која ће ми остати за

цео живот. Све ове знаменитости о којима сам причала сам обишла, и не би ми било

тешко да то поновим једног дана!

Милица Ненадовић

Триполи — скривено благо величанствене Африке

Триполи је највећи и главни град

Либије. Налази се на

северозападу земље, на ивици

пустиње Сахаре и на обали

Средоземног мора.

Број становника (2018.): 1 158 000

становника

Координте: 32°54’ N; 13°11’ E

Град су основали Феничани у 7. веку пре нове ере. У античко доба је био познат под

називом Оеа. Турска колонијална престоница је постао 1551. године када је пао под власт

Османлија. Италијани су град држали под својом влашћу од 1911. до 1943. када су га

заузели Британци. Град је био под влашћу Британије све до 1953. када је Либија стекла

независност.

Америчке војне снаге су бомбардовале Триполи 1986. године као одговор на наводну

подршку либијске владе терористима. Град је био под санкцијом Уједињених Нација све до

2003. године. Сви ови догађаји значајно су утицали на пад економије самог града и умало

пропасти.

Триполи има врућу полусуву климу, са врелим сувим летима и релативно влажним благим

зимама. Лета су врућа са температурама које често прелазе 38 °C; просечне јулске

температуре су између 22 и 33°C. У децембру, температуре су достизале и до 0°C. Просечна

годишња количина падавина је мања од 400 mm.

Музеј Црвеног замка, такође познат

као Музеј Асараја Алхамра или

Археолошки музеј Триполија,

национални је музеј у Либији. Налази

се у историјској згради познатој као

Црвени дворац или Црвена Сараја.

Дизајниран у сарадњи са Унеском,

музеј покрива 5.000 година од

праисторије до ере револуције

независности. Музеј је званично

отворен 1919. године.

У Триполију велику атракцију

представља Гурги џамија. Лежи у срцу

старог Триполија као део комплекса

историјских грађевина. Гурги џамија

као стил по коме је изграђена

припада Османској архитектури. Сама

џамија је добила име по њеном

главном творцу - Мустафи Гургију.

Саграђена је 1834. године. У близини

се налази римски лук Марка Аурелија

који заузима посебно место у

културном наслеђу града. Лук је

изграђен између 164. и 165. године

нове ере.

Илија Тица

Триполи треба посетити јер заиста има пуно

тога што би се могло видети. Летњи период

је изузетно топао, па би због тога највећа

посећеност туриста требала да буде за

време пролећног периода, али је тренутно у

Либији туризам стопиран због немира у

држави.


Триполијем доминира колонијална

Италијанска архитектура.

У Триполију се налази једна од главних лука

на целом Афричком средоземљу

Сиднеј — град који је далеко али вреди га посетити

Сиднеј је главни град државе

Нови Јужни Велс и највећи

град по броју становника у

Аустралији.

Површина: 12 14 km 2

Број становника: 4 ,8 милиона

Густина насељености: 398 ст/km

Највиша темпратура: 45,8 °С

Најнижа температура: 2,1 °С

Сиднеј је најстарије европско насеље у Аустралији. Пре 40.000 година простор града

насељавали су Абориџини. Град је основао Артур Филип 1788. године и доделио му име

Њу Албон. Нешто касније, име је промењено у Сиднеј од стране Томаса Таунсхендова.

Једина побуна у аустралијској историји одиграла се између гувернера и официра,

неколико година пошто је град основан. Аустралијска златна грозница средином 19. века

привукла је велики број имигранта.

Почетком 20. века у Сиднеј је пристигло највише имигранта из Енглеске и Ирске. После

Другог светског рата, дошао је велики број Италијана, Хрвата, Грка, Немаца, Холанђана и

Африканаца. У скорије време, највећи број имиграната је пореклом из Азије.

Најпознатије атракције које би требало да посетите

Сиднејска опера заузима површину око 18.000 m 2 , дугачка је 183 метара, а широка 120

метара. Занимљива је и због крова чија конструкција подсећа на шкољку. Представља

главну светску атракцију и посети је око 8,2 милиона људи годишње.

Сиднејски лучни мост повезује северну и јужну обалу Сиднеја. Због карактеристичног

лучног изгледа добио је надимак „вешалица за капут”. Сиднејски акваријум налази се на

источној страни луке Дарлинг, и представља једну од бројних атракција овог града. Такође,

представља и дом за 13.000 животиња. У самом центру града налази се Рокс, прва градска

област насељена од стране Европљана. Назив је добила због оштре и камените обале

западне сиднејске увале. Овде се налази најважнија кућа у Сиднеју која датира из 1816.

године. Лука Дарлинг значајна је због пешачке зоне пуне продавница, музеја, галерија и

ресторана. Зграда британске краљице Викторије саграђена је 1898. године у

неороманском стилу, са циљем да у њој буде пијаца, премда се у њој налази тржни центар.


Вивид Сиднеј је фестивал

светлости, музике и идеја који се

једном годишње организује у Сиднеју

и највећи је у свету ове врсте.

Сиднеј заједно са многим другим

градовима у Аустралији спада у

један од најпожељнијих градова за

живот.

Сиднеј је најбоље посетити током лета. Не

смемо пропустити да посетимо већ

напоменуте знаменитости и атракције, од

којих се свакако не врху налази Сиднејска опера.

Треба знати да је Сиднеј од Београда

ваздушном линијом удаљен 15.684 километара,

а да лет до тамо траје 22 сата.

Јана Шоботовић

Ученици природно-математичког смера учествовали су у пројектном задатку

„Мапирање светске природне и културне баштине". Резултат овог

пројектног задатка су креиране две интерактивне мапе са општим одликама

објеката који се налазе на листи светске баштине.

Садржај мапа можете погледати скенирањем приложеник QR кодова или

на блогу „Географија за тебе”.

Svetski gradovi iz našeg ugla

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?