Svetski gradovi iz našeg ugla

Александрија — од рибарског села до престонице света
На северу Египта, у делти Нила, на обалама
Средоземног мора, уз језеро Мареотис,
смештена је Александрија – центар света,
каквим га је замислио Александар Велики, а
пројектовао архитекта Динократ са Родоса.
Основан: 331. год. п. н. е.
Број становника: 5,2 мил.
Површина: 2,679 km 2
Надморкса висина: 5 m
На месту рибарског села Ракотис, опеваног
у “Одисеји”, априла, 331. године п. н. е.,
Александар Велики је означио спољашње
зидове града, који је по њему добио име.
Отишао је у нове походе и више се никада
није вратио. Ипак, посмртни остаци
Александра Великог допремљени су у
Александрију.
Током величанствене и дуге историје, овај
град је био дом многим народима,
различитим културама и религијама.
Врхунац интелектуалног и културног
успона Александрија достиже у време
владавине династије Птоломеја, чији је
последњи представник Клеопатра VII (30.
год. п. н. е.).
Међу знаменитостима, које су у наслеђе
оставили Птоломеји, истичу се светионик
на Фаросу, Александријска библиотека,
чија је данашња наследница библиотека
Александрина, затим Серапеум, храм
подигнут у част бога Сераписа, заштитника
Александрије, као и многобројне палате.
Доласком Октавијана Августа на власт,
Александрија наставља свој развој у оквиру
Римског царства. Међутим, појавом
Хришћанства, постаје стециште сукоба
пагана и Хришћана, све до 415. године,
када је убијена највећа научница тог
времена Хипатија. Стални налети варвара
ослабили су Римско царство, које постаје
немоћно пред најездом Арапа, 642. године.
Присвајале су га Османлије, освајало
Византијско царство, покорио Наполеон...
Упркос свему, космополитски дух
Александрије је опстао.
Овај мегалополис данас представља
популарну туристичку дестинацију, али и
значајан трговачки и индустријски центар,
кроз који се одвија 80% укупног увоза и
извоза. Александрија одише источњачким
шармом и медитеранском лакоћом, мами
безбројним, трговачким квартовима и опија
духом антике, поносна на своје знаменитости.
Унутар тврђаве Кајт – Беј, налази се најстарија
џамија Александрије, Музеј подводног света и
Музеј старог оружја. У Грчком кварту налазе се
Александријска Патријаршија и црква Светог
Саве. Ту је и мали римски амфитеатар,
Помпејев стуб, Краљевски музеј драгог
камења и накита, Вртови Монтазе, променада
Корниш итд. Краја, чини се, нема.
Треба знати:
Светионик на Фаросу био је једно од седам
светских чуда, са висином преко 110 метара. На
његовим темељима, саграђено је утврђење Кајт –
Беј. Александријска библиотека поседовала је
између 500 и 700 хиљада свитака. „Ценкање” је
дозвољено, чак и препоручљиво, са таксистима и
продавцима сувенира. Идеалан период за
посету „Краљици Медитерана” је од јесени до
лета.
Теодор Савић