Franz, Freaks and Friends

18
„Bez tripa sam se
najčešće smatrao
1995: Novi prijatelji
u Amsterdamu!
neshvaćenim.“ Head
19
f r a n z – p l e s s a s m r ć u
učinak bio u skladu s takvim ponašanjem. Jednom
su se u velikom loncu kuhale hrenovke, a ja sam
ložio peć. Temperatura je previše porasla, i sve su
hrenovke popucale. Šef je u to doba bio u klaonici
i znao sam da će, kad se vrati, biti panike.
Vratio se, podignuo poklopac i vidio da su sve
hrenovke raspuknute. Toliko se razbjesnio da je
lonac bacio za mnom.
Drugi su put hrenovke bile u sušari. Taj put sam
dodao previše piljevine na vatru. Rezultat je bio
isti – popucale hrenovke.
Nakon godinu dana prekinuo sam naukovanje. No
future! Nema smisla! Zašto bih morao raditi? U
tome nisam nalazio nikakav smisao. Rijetko sam
se osjećao dobro i prihvaćenim. Bez tripa sam se
najčešće smatrao neshvaćenim.
Noću sam često odlazio u P. N. Bila je to jedna od
onih rock jazbina u koje su mnogi mladi hrlili da bi
se otkačili i naplesali. Glazba nas je začarala i
smatrali smo zanosnim razbijati o pod prazne
pivske čaše.
P. N. se nalazio u Schwabingu. U tom sam dijelu
grada uskoro upoznao marihuanu, hašiš i shit.
Počeo sam pušiti i preprodavati. Živeći vlastiti
život, bio sam prepušten sebi. Tek povremeno
sam spavao kod kuće, a sve sam više noći provo-
dio kod prijatelja ili u parku Englischer Garten, po
vežama, liftovima i praonicama.
Svoj sam put ili smisao života tražio među skitnicama
i bilo mi je zanimljivo razgovarati s ljudima
koji su se nalazili na rubu društva. Seks, droge i
rockʼnʼroll okovali su me, a ipak sam bio osamljen.
Čežnja za ljubavlju potonula je u opijenosti. Dani
su prolazili isprazno i besmisleno. Na ulicama
se pozivalo na mir. I moje je srce vapilo za mirom,
a ipak ga nikako nisam nalazio pa sam sve više
tonuo u narkomaniju.
Ujutro jedan joint i dan je prijatelj tvoj.
Za mene je svijet bio kao da gledam kroz ružičaste
naočale, a u stvarnosti sasvim mračan i bezizgledan:
samo su idioti rintali za lovu.
U međuvremenu, bio sam mali diler hašiša. Iz
večeri u večer, dok su bendovi svirali i sastajale
se hašomanke, prodavao sam hašiš i LSD.
Prvi sam „šut“ dobio od nekoga čovjeka iz Hamburga.
Pojavio se baš kad smo pušili hašiš i ponudio
nam jetrij. Rekao sam mu: – Ej, stari, baš mi se
ne sviđa ideja da to napravimo pred ljudima, ali
svakako bih htio probati. Hoćeš li mi ga dati u WC-u?
f r a n z – p l e s s a s m r ć u