Prof. dr Rade ÄŒukuranoviÄ‡

Prof. dr Rade Čukuranović 

� Organa genitalia feminina interna - 

untrašnji ženski polni organi: 

� Jajnik (ovarium) 

� Jajovod (tuba uterina s. salpinx) 

� Materica (uterus) 

� Usmina (vagina) 

� Organa genitalia feminina externa - 

spoljašnji ženski polni organi: 

� Stidnica (pudendum femininum s. vulva) 

koju sačinjavaju: 

� Velike usne stidnice (labia majora 

pudendi) 

� Male usne stidnice (labia minora pudendi) 

� Venerični ili stidni brežuljak (mons pubis) 

� Trem ili predvorje vagine (vestibulum 

vaginae) 

� Tremna glavica (bulbus vestibuli) 

� Dražica (clitoris) 

� Otvor usmine (ostium vaginae) 

� Spoljašnji otvor mokraćne cevi (ostium 

urethrae externum) 

� Velike tremne žlezde (glandulae 

vestibulares majores Bartholini) 

� Male tremne žlezde (glandulae 

vestibulares minores) 

� Organa genitalia masculina interna - 

unutrašnji muški polni organi 

� Muška polna žlezda ili semenik 

(testis s. orchis) 

� Ekstratestikularni semeni putevi: 

� Pasemenik (epididymis) 

� Semevod (ductus defferens) 

� Briznik (ductus ejaculatorius) 

� Žlezde pridodate semenim 

putevima: 

� Kestenjača ili prostata (prostata) 

� Bulbouretralne žlezde (gll. 

bulbourethrales - Cowperi) 

� Semene kesice (gll. vesiculosae s. 

gll. seminales s. vesiculae 

seminales) 

� Organa genitalia masculina externa - 

spoljašnji muški polni organi: 

� Polni ud (penis) 

� Mokraćna cev (urethra masculina) 

� Mošnice (scrotum)

� Razviće gonada 

� Na početku razvića gonade prolaze kroz indiferentni 

stadijum u kome se morfološki ne mogu razlikovati. 

� Gornji deo slike: nediferentovane 

genitalije 

� Dole levo: diferentovane muške 

genitalije 

� Dole desno: diferentovane ženske 

genitalije 

� Boje nediferentovanih embrionalnih 

delova na gornjoj slici odgovaraju po 

bojama diferentovanim delovima koji 

će se iz njih kasnije razviti na donjim 

slikama: 

� Plava - Müllerovi kanali 

� Crvena - Wolffov mezonefritični kanal 

� Siva -gonada 

� Žuta -začetak prostate (♂) ili 

Skeneovih kanala (♀) 

� Zelena -začetak Cowperovih(♂) ili 

Bartholinijevih žlezdi (♀) 

� Medularni delovi primitivnih seksualnih traka degenerišu u 

stromu i rete ovarijuma.Sekundarne seksualne trake nastaju 

proliferacijom celomskog epitela i u njih se naseljavaju 

primordijalne germinitivne ćelije. Grupe ovih ćelija (ovogonije) 

okružuju se folikularnim ćelijama formirajući primordijalne 

folikule od kojih će se razviti primarni folikuli. 

� Ovogonije se diferentuju u primarne ovocite koje do petog 

meseca razvića ulaze u mejozu 1. Na ovaj način u oba 

ovarijuma nastaje do dva miliona primordijalnih folikula od 

kojih samo 400 sazreva u tercijarni folikul. 

� Folikularne ćelije stvaraju estrogen koji utiče na razviće 

spoljašnjih genitalija. 

� Gonade nastaju u petoj nedelji razvića i u njihovom formiranju 

učestvuju: 

� Celomski epitel 

� Gonadni nabor (blastem) - kao deo urogenitalnog nabora 

� Primordijalne germinativne ćelije - od kojih će nastati gameti u drugoj 

nedelji razvića. 

� Ćelije mezonefrosa i celomskog epitela formiraju primitivne 

seksualne trake koje u potpunosti okružuju primordijalne 

germinativne ćelije. 

� Od primordijalnih germinativnih ćelija će se kod žena formirati 

ovogonije, a kod muškaraca spermatogonije, dok se ćelije 

mezonefrosa i celomskog epitela diferentuju u folikularne ćelije 

kod žena, odnosno u Sertolyjeve ćelije kod muškarca. 

� Dalje razviće ovih gonada determinisano je polom i sledeći 

stadijum razvića je morfološkli prepoznatljiv. 

� Određeno je prisustvom Y-hromozoma na kome se nalazi seks 

determinišući region. U njegovim ćelijama se stvara TDF (testis 

determinišući faktor). 

� Kortikalni delovi primitivnih seksualnih traka podležu regresiji i 

stvaraju tuniku albugineu, dok medularni delovi ostaju u vidu 

medularnih celularnih traka koje proliferišu, dobijaju oblik 

potkovice i predstavljaju buduće semene trake. Od njihovog 

potkovičastog dela nastaju izuvijane semene trake a od pravih 

krajeva istog dela nastaju tubuli recti koji se spajaju sa rete 

testisa. 

� U semenim trakama nalaze se: 

� prespermatogonije 

� Sertolyjeve ćelije, koje u prespermatogonijama zaustavljaju mitozu kao i 

mejozu sve do puberteta, a stvaraju i MIS koja izaziva regresiju Müllerovih 

kanala. 

� Između semenih traka nalaze se Leydigove ćelije koje stvaraju 

testosteron sve do petog meseca razvića (kako bi se diferencirali svi 

segmenti muškog reproduktivnog sistema) kada se zaustavlja do početka 

puberteta.

� Kod oba pola indiferentne gonade su smeštene 

u trbušnoj duplji retroperitonealno. Spuštanje 

gonada – descensus u skrotum kod muškarca, 

ili u karlicu kod žena, dešava se duž ligamenta – 

gubernakuluma (mezenhimnog zadebljanja) koji 

je pričvršćen proksimalno za gonadu, a distalno 

za genitalni nabor. 

� Gore levo: nivo spuštanja u 

8-oj nedelji gestacije 

22,5mm TTD 

� Gore desno: nivo spuštanja 

u 11-toj nedelji gestacije 

43mm TTD 

� Dole levo: nivo spuštanja u 

4-tom lunarnom mesecu 

gestacije 107mm TTD 

� Dole desno: nivo spuštanja 

u 7-om lunarnom mesecu 

gestacije 260mm TTD 

Mezonefrični – Wolffovi kanali: 

� Kanali koji se prostiru od 

mezonefrosa do urogenitalnog 

sinusa diferentuju se u muške 

odvodne kanale i od njih 

nastaju: 

� Ductus epididymidis 

� Ductus defferens 

� Ductus ejaculatorius 

� Vesiculae seminales 

� Ovi kanali kod žena degenerišu, 

a njihovi ostaci su epoöphoron i 

paroöphoron. 

� Spuštanje testisa počinje u 3. mesecu. 

� Skraćivanjem gubernakuluma, koji se 

pruža od donjeg pola testisa do pubičnog 

predela, testis se spušta u skrotalnu kesu. 

� Okolni peritoneum prati testis pri 

descensusu i formira processus vaginalnis. 

Njegova duplikatura prolazi kroz ingvinalni 

kanal i kasnije u toku razvića obliteriše. 

� Ukoliko ne dođe do spuštanja testisa u 

skrotume, već oni zaostanu u abdomenu ili 

ingvinalnom kanalu, zbog više temperature 

tela, atrofišu, gube aktivnost posle 4-te 

god. života, što dovodi do steriliteta. 

� Spuštanje ovarijuma je delimično, jer ne dolazi do skraćivanja 

gubernakuluma. Jajnici dospevaju u karlicu i pri tome se od 

gubernakuluma formiraju lig. ovarii proprium i lig. teres uteri. 

Paramezonefrični – Müllerovi kanali: 

� kanali se kranijalno otvaraju u celomsku šupljinu, a kaudalno u urogenitalni sinus, na 

mestu Müllerovog tuberkuluma; 

� Kod žena obrazuju ženske odvodne kanale i to: 

� Od njihovog kranijalnog i horizontalnog dela nastaju jajovodi; 

� Od srednjih i kaudalnih krajeva potiče uterovaginalni kanal od koga nastaje epitel tela i vrata 

materice i gornja trećina vagine; 

� stroma materice i myometrium nastaju od splanhičnog mezoderma; 

� Od Müllerovog tuberkuluma nastaju sinovaginalni bulbusi koji se razvijaju u vaginalnu ploču od 

koje nastaju donje dve trećine vagine. 

� Kod muškaraca oni degenerišu, a njihove ostatke predstavlja utriculus prostaticus.

� Vesicula seminalis - od distalnog 

kraja mezonefričnog kanala. 

� Prostata - žlezdani parenhim 

nastaje od traka endoderma 

pelvične uretre, a stroma i okolni 

mišići od okolnog mezoderma. 

� Glandulae bulbouretrales - 

evaginacijom endoderma 

spongioznog dela uretre. Njima 

odgovaraju vestibularne žlezde 

kod žena. 

� Gll. uretrales - kod muškaraca 

evaginacijom endoderma 

spongioznog dela uretre, a kod 

žena od endoderma pelvične 

uretre. 

Shema razvoja ženskih unutrašnjih 

polnih organa 

1. Aorta; 

2. Ren; 

3. Ureter; 

4. Tuba uterina; 

5. paroöphoron; 

6. epoöphoron; 

7. fimbriae tubae; 

8. ostium abdominale tubae uterinae; 

9. appendix vesiculosa; 

10. ovarium; 

11. lig. ovarii proprium; 

12. uterus; 

13. ductus mesonephricus; 

14. Vagina; 

15. Vesica urinaria; 

16. Lig. teres uteri; 

17. Canalis inguinalis; 

18. Ostium urethrae; 

19. Ostium vaginae; 

20. Glandula vestibulare; 

21. Rectum. 

� Kod muškarca od genitalnog tuberkuluma nastaje penis, 

uretralni nabori formiraju spongiozni deo uretre. Od 

mezoderma uretralnih nabora nastaju erektilna tela, a od 

endoderma sinusa penilna uretra. Lateralni genitalni nabori 

se diferentuju u skrotum. 

� Kod žena od genitalnog tuberkuluma nastaje klitoris, od 

uretralnih nabora male, a od genitalnih velike usne. 

Shema razvoja muških 

unutrašnjih polnih organa 

1. Aorta; 

2. Ren; 

3. Ureter; 

4. Ductus paramesonephricus; 

5. Appendix epididymidis; 

6. Appendix testis; 

7. Ductus aberrans; 

8. Ductus aberrans superior; 

9. Paradidymis; 

10. Canalis inguinalis; 

11. Gubernaculum testis; 

12. Ductus mesonephricus; 

13. Vesica urinaria; 

14. Vesicula seminalis; 

15. Utriculus prostaticus; 

16. Prostata; 

17. Glandula bulbourethralis; 

18. Rectum. 

� Od kloakalnih nabora zadebljavanjem nastaje 

genitalni tuberkulum ili falus. 

� Kada se kloaka podeli na urogenitalni sinus i 

anorektalni kanal, kloakalni nabori se dele na 

urogenitalne i analne. 

� Gornji deo slike: 

nediferentovane 

genitalije 

� Srednji deo slike: 

stadijum diferencijacije 

pri dužini 45-50mm 

� Donji deo slike: 

potpuno diferentovane 

spoljašnje genitalije

� Na razviće testisa i gonadnih nabora deluje 

steroidogenezni faktor 1 (SRY gen), direktno, dok na 

mezonefrične kanale deluje indirektno. 

� SRY je glavni faktor steroidogeneze. On indukuje 

stvaranje transkripcionog faktora SOX 9 koji indukuje 

diferencijaciju Leydigovih i Sertolyjevih ćelija. Sertolyjeve 

ćelije indukuje stvaranje Müllerove inhibitorne 

supstance (MIS) koja dovodi do regresije 

paramezonefričnih kanala. Leydigove ćelije produkuju 

testosteron koji se vezuje za intracelularne receptore i 

utiče na formiranje spoljašnjih genitalija. 

� Ženske genitalije: 

� Labia majora su relativno male, ali pokrivaju labia minora 

više ili manje potpuno; spojene su zadnjom komisurom i 

sadrže distalni kraj oble materične veze, tj. gubernakulum 

ovarijuma; 

� Labia minora, hymen i ostium urethrae su vidljivi; kod 

nedonoščeta labia minora su isturene, pošto su labia 

majora male i oskudne u masnom tkivu. 

� Kod žena, DAX 1 sa X hromozoma reguliše aktivnost 

steroidogeneznog faktora 1 koji prevenira diferencijaciju 

Sertolyjevih i Laydigovih ćelija. U diferencijaciji ovarijuma 

učestvuje i WNT4. Odsustvo MIS dovodi do diferencijacije 

paramezonefričnih kanala, od kojih se pod uticajem 

estrogena razvijaju jajovodi, materica, cervix i vagina. 

Estrogeni stimulišu i razviće spoljašnjih genitalija. 

� Muške genitalije: 

� Slepljenost unutrašnjeg lista prepucijuma sa glansom. 

� Testisi su u 98% slučajeva spušteni u skrotum; mali su, sve 

do početka puberteta (0,5-2cm), i bez funkcije. 

� Penis i scrotum su relativno veliki. 

� Scrotum ima široku bazu, koja se ne sužava sve do kraja 

prve godine. 

� Septum i zidovi scrotuma su relativno deblji nego kod 

adultnih muškaraca. 

� Najveća je u toku prve sedmice; 

� Povećava se sa starošću majke; 

� Neudate majke - nešto veći broj mrtvorođene dece nego kod 

udatih; 

� Veća opasnost preti prvorođenom detetu; 

� AHVENAINEN (Finska): 1.247 obdukovane dece: 

1. 26% urođene mane 

2. 20% intrakranijalna oštećenja 

3. 20% infekcije 

4. 10% hijalinih membrana 

5. 9% nuklearni ikterus (krenikterus) 

6. 15% ostale bolesti

Hermafroditizam 

� Predstavlja stanje kada je kod 

iste osobe istovremeno prisutno i 

tkivo testisa i tkivo ovarijuma. 

� Genotip pokazuje različite 

kombinacije: 

� XX 

� XY 

� XX/XY (mozaicizam). 

� Pri tome su moguće sledeće 

situacije: 

� Ovarijum na jednoj, a testis na 

drugoj strani; 

� Ovotestis na obe strane; 

� Kombinacija prethodnih dveju 

situacija. 

� Muški pseudohermafroditizam -posledica je nedovoljne količine 

androgena i defekta u androgenim receptorima. 

� Tarnerov sindrom – pacijenti 

imaju gonadalnu disgeneziju, 

45,X kariotip, niskog su rasta, 

grudnog koša oblika štita, 

kratkog vrata često obraslog 

dlakama, visoko izvijenog nepca i 

sa srčanim i renalnim 

anomalijama. Odsustvo ovocita 

je posledica njihovog povećanog 

gubitka, a ne anomalija polnih 

ćelija. 

Pseudohermafroditizam 

� Predstavlja stanje kada su na obe strane gonade 

isključivo istog pola, a genitalije (unutrašnje i 

spoljašnje) i sekundarne seksualne karakteristike 

pokazuju različite stepene razvijenosti morfoloških 

karakterisika suprotnog pola. 

� Genotip uvek odgovara prisutnim gonadama. 

� Postoji muški i ženski pseudohermafroditizam – 

podela se zasniva na prisutnim gonadama: 

� Muški pseudohermafroditizam (XY) – prisutni testisi; 

� Ženski pseudohermafroditizam (XX) – prisutni ovarijumi. 

� Ženski 

pseudohermafroditizam 

– posledica je adrenalne 

kortikalne hiperplazije, 

što ima za posledicu 

povećanu produkciju 

androgena. 

� Klineferterov sindrom 47 XXY (postoje i druge varijante npr. XXXY) 

je najčešći krupan poremećaj seksualne diferencijacije sa 

frekvencom od 1/500 muškaraca. Ove pacijente karakteriše 

neplodnost, ginekomastija, razvijen stepen ometene seksualne 

maturacije i u nekim slučajevima hipoandrogenizacija. Najčešći 

uzrok anomalije je neodvajanje XX homologa. 

� Gonadalna disgenezija se karakteriše odsustvom ovocite, a 

ovarijumi liče na trake. Osobe su fenotipski ženskog pola ali mogu 

da imaju različite varijetete kombinacija polnih hromozoma 

ulključujući i X i Y. 

� XY ženska gonadalna disgenezija (SWYER sindrom) posledica je 

tačkaste mutacije ili delecije na SRY genu. Osobe liče na normalne 

žene, ali nemaju menstruacije i ne dolazi do razvoja sekundarnih 

seksualnih karakteristika.

� Zabeleženi su slučajevi sa 3 ili više testisa. 

� 1 ili oba testisa mogu biti odsutni ili rudimentirani. 

� U nekim slučajevima treći testis može da 

predstavlja akcesornu slezinu, što ukazuje na to 

da je histološka verifikacija neophodna kod 

suspektnih prekobrojnih testisa. 

CRYPTORCHISMUS (RETENTIO TESTIS) 

� abdominalni (stvarni kriptorhizam); 

� ingvinalni; 

� putujući testis. 

� Uzroci: 

� anatomska prepreka; 

� disgeneza; 

� hipoplazija testisa; 

� neoplazme(najčešće). 

� Ako se ovi testisi ne spuste u toku detinjstva ili u 

početku puberteta, za vreme puberteta atrofiraju - 

strada spermatogeneza, ali ne i inkretorna funkcija 

Leydigovih ćelija. 

� Gore: kriptorhizam i 

histološki presek ingvinalnog 

testisa; 

� Srednji deo slike levo: testis 

u abdomenu; 

� Srednji deo slike desno: 

testis u femoralnom predelu; 

� Dole levo: testis u puboskrotalnom 

predelu; 

� Dole desno: testis u 

perinealnom predelu. 

� Cryprorchismus (retentio testis) – 

zadržavanje testisa na određenom nivou 

uobičajenog puta descensusa 

� Ectopio testis – lokalizacija testisa van 

uobičajenog puta descensusa 

� Ectopio femoralis 

� Ectopio perinealis 

� Ectopio penilis 

� Gore: varikocele; 

� Srednji deo slike: torzija 

apendixa testisa; 

� Dole levo: torzija testisa; 

� Dole desno: hematocela.

� Intravaginalna torzija – ukoliko perzistira 4-6h 

nastupa infarkt testisa. 

� Supravaginalna torzija. 

� Morgagnijeva hidatida - torzija apendiksa 

testisa. 

� Kongenitalne anomalije 

semenih puteva (ductus 

epididymidis, ductus defferens i 

ductus ejaculatorius) su 

asimptomatične i retko od 

kliničkog značaja izuzev kao 

mogući uzrok steriliteta. 

� Odsustvo proximalnog dela ductus 

defferensa. 

� Odsustvo levog ductus defferensa. 

� Kompletno odsustvo ductus 

defferensa i distalnog dela 

epididymisa. 

� Vesiculae seminales 

� Odsustvo vesiculae 

seminales je veoma retko. 

� Veoma često pokazuju 

nejednakost u veličini i 

obliku. 

� Ciste vesiculae seminales su 

veoma retke, svega 100 

slučajeva je prijavljeno, ali 

kada su prisutne udružene 

su sa unilateralnom 

bubrežnom agenezijom u 

60% slučajeva. 

� Gore levo: prosta hidrocela; 

� Gore desno: hidrocela sa 

hernijom; 

� Dole levo: hidrocela lig. 

vaginale, bez komunikacije 

bilo sa peritonealnom dupljom 

iznad ili tunicom vaginalis 

ispod. 

� Dole desno: spermatocela - 

intraskrotalna cista kao 

posledica parcijalne 

opstrukcije proksimalnog dela 

semenih puteva. 

� ductus ejaculatorius - varijacije u odnosima i 

završetku: 

� fuzija u 1 kanal; 

� završetak u utriculus prostaticusu; 

� završetak ispod cristae urethralis. 

� Prostata 

� Izuzev anomalija u veličini ima vrlo malo drugih 

anomalija prostate: 

� perzistencija prvobitno odvojenih lateralnih lobusa; 

� odsustvo lobus mediusa; 

� prisustvo četvrtog režnja. 

� Anomalije utriculus prostaticusa (često povezane sa 

devijacijama u razvoju genitalnog trakta): 

� odsutan; 

� uvećan; 

� sa kongentalnim cistama; 

� sa ektopičnim otvorom.

� Gllandulae bulbourethrales 

� anomalija u veličini; 

� dve žlezde mogu biti spojene u jednu masu; 

� odsustvo jedne ili obe (međutim, njihovo odsustvo 

može biti dovedeno u pitanje, s obzirom da one 

mogu biti predstavljene rudimentarnim žlezdama 

koje su kompletno utkane u okolno tkivo). 

� Glandularna 

hipospadija; 

� Penilna hipospadija; 

� Penoskrotalna 

hipospadija; 

� Skrotalna hipospadija; 

� Penilna epispadija; 

� Kompletna epispadija. 

� bifidni penis; 

� kompletno udvojeni penis 

– diphallus (u Americi 

difalija se javlja sa 

frekvencom 1 na 5,5 

miliona porođaja); 

� kongenitalno odsustvo 

penisa (1:30.000.000); 

� zabeleženi su slučajevi 

postojanja os penis. 

Hipospadija 

� Najčešće malformacije muških genitalija; 

� Dominantno se nasleđuje; 

� Oblici: 

� Hypospadia glandis 

� Hypospadia penis 

� Hypospadia scrotalis 

� Hypospadia perinealis 

Epispadia i ektopia mokraćne bešike; 

� Često su udružene sa: 

� rascepom simfize; 

� Kriptorhizmom; 

� Hidronefrosom; 

Fimoza - suženje otvora prepucijuma; 

Anomalije broja; 

Ostale anomalije. 

� Gore levo: fimoza; 

� Gore desno: fimoza sa 

imflamacijom; 


adherentni prepucijum; 

� Dole levo: parafimoza sa 

edemom; 

� Dole desno: strangulacija 

pomoću metalnog prstena. 

� Kongenitalna valvula 

zadnje uretre. 

� Uretralna kongenitalna 

valvula sa hipertrofijom 

mokraćne bešike i 

dilatacijom uretera i 

pelvis renalis. 

� Kongenitalna cista 

utriculus prostaticusa.

� Diverticulum urethrae 

(isprekidanim linijama 

prikazane su druge moguće 

lokacije); 

� Različite varijante akcesorne 

urethrae; 

� Anomalije colliculus seminalis 

(fuzionisani terminalni 

zaostaci Müllerovih kanala): 

� Hipertrofija; 

� Intenzivna kongestija; 

� Colliculus seminalis sa 

granulacijama i malim cistama. 

� Nepotpuno ili modifikovano spuštanje 

ovariuma iz abdomena prilikom descenzusa 

utiče na definitivan položaj ovariuma: 

� Zadržava svoj prvobitni suprapelvični položaj (da 

bude iznad ili da leži na m. psoas majoru); 

� Ako se ženski gubernakulum (lig. ovarii proprium) 

ne spoji sa uterusom, ovarium može da prati lig. 

teres uteri i pri tome prođe delimično ili potpuno 

kroz ingvinalni kanal do velikih usana. 

� Prekobrojni ovariumi, 

čija veličina varira nisu 

retki i javljaju se u 2 - 

5% žena. Na jednoj 

studiji na 500 

autopsija (Testut) 

prekobrojni ovariumi 

su nađeni u 23 slučaja 

( 4,6% ). 

� Odsustvo jednog ili oba 

ovariuma je veoma 

retko. 

� Anomalije reproduktivnog sistema su češće u 

muškaraca nego u žena (1,5 – 2:1). 

� Anomalije ženskih polnih organa su najčešće 

posledica razvojnih poremećaja. 

� Njihova uobičajena lokalizacija varira kod multipara zbog 

toga što menjaju položaj prilikom prve trudnoće i ne vrate 

se u svoj prvobitni položaj. 

� Takođe, kod nekih osoba mogu da menjaju položaj shodno 

motilitetu creva. 

� Javljaju se slučajevi ektopičnih ovariuma koji mogu da 

stvaraju normalne folikule. Sami ovariumi mogu da budu 

mesto ektopičnog, adrenalnog ili tiroidnog tkiva. 

� Ovarium može da postane sadržaj ingvinalne hernije, a 

takođe, može da se nalazi u Duglasov-om špagu. 

� Ovarium kod odraslih može da pokazuje 

izražene devijacije od svog uobičajenog oblika, 

pri čemu može biti: 

� dug; 

� okrugao; 

� spljošten; 

� trouglast; 

� polumesečast; 

� nepravilan.

� Varijacije u položaju tubae uterinae mogu da budu 

posledica varijacija položaja ovariuma i uterusa, ali isto 

tako mogu da budu posledica razvojnih anomalija koje su 

uzrok neadekvatnog ili aberantnog formiranja Milerovih 

kanala. 

� Veoma često tuba uterina može da ima 1 - 3 resičasta 

otvora koji mogu da budu postavljeni blizu infundibuluma 

sa fimbrijama ili udaljeni od njega. Ovi otvori su nađeni u 

5 od 38 i u 6 od 164 ispitanika. 

� Tuba uterina, takođe, može da bude u sastavu femoralne 

hernije. 

� Gornji deo slike: 

� Na levoj strani - akcesorni ostium 

abdominale tubae uterinae; 

� Na desnoj strani – akcesorna ampulla 

tubae uterinae. 


� Na levoj strani – bilateralna atrezija 

srednje trećine tubae uterinae. 

� Na desnoj strani – infantilni tip tubae 

uterinae koji karakterišu vijuge 

premošćene peritonealnim naborima 

te tube ne mogu biti ispravljene. Ti 

peritonealni nabori ometaju normalnu 

peristaltiku tube i predisponiraju 

retenciju oplođene jejne ćelije u tubi 

čime dovode do ektopične trudnoće. 

� Donji deo slike – parcijalna obliteracija 

tubae uterinae. 

� Ako jedan od Müllerovih kanala ne prati u 

potpunosti razvoj drugog svi stepeni poremećaja 

simetrije mogu da se dogode - od kompletnog 

odsustva jedne od tuba uterina u uterus 

bicornatusu do unilateralnog smanjenja fundusa. 

� Kompletno odsustvo 

tuba uterina; 

rudimentarni uterus u 

poprečnom septumu 

(koji odgovara lig. latum 

uteri). 

� Rudimentarni razvoj 

jedne od tube uterine 

(desne), pri čemu 

nedostaje ampularni 

deo. 

� Perisalpingealne ciste. 

� Glavni uzrok anomalija uterusa je poremećaj u razvoju ili 

neadekvatna fuzija Müllerovih kanala. 

� Zaustavljen rast donjih delova ovih kanala ima za posledicu 

kompletno odsustvo uterusa i vagine. Shodno stepenu u kome se 

neuspešna fuzija odigrava nastaju različiti stepeni udvajanja. 

� U najizraženijim slučajevima gde Müllerovi kanali ostaju udvojeni 

celom dužinom mogu da nastanu 2 potpuno odvojena uterusa i 

vagine, pri čemu oba seta organa mogu da obavljaju funkcije. 

� Na drugoj strani samo blaga invaginacija na fundusu može biti 

jedini dokaz nepotpunog spajanja Müllerovih kanala. 

� Različite gradacije mogu da se jave između ova 2 ekstrema : 

� telo može biti potpuno udvojeno (uterus bicornus) sa ili bez udvojenog 

cervixa; 

� udvajanje može biti parcijalno ili ograničeno na račvanje fundusa; 

� neadekvatno spajanje Müllerovih kanala može biti manifestvovano samo 

manje ili više izraženim udvajanjem cavitas uteri u 2 segmenta - uterus 

septus, pri čemu je spoljašnji oblik organa skoro ili potpuno normalan. 

� Zaustavljanje u početku normalnog razvoja 

uterusa može da rezultira perzistentncijom 

fetalnog ili infantilnog uterusa. 

� Javljaju se i slučajevi kongenitalnog odsustva 

ostiuma uteri, trostruki uterus ili materični 

divertikulum.

Kongenitalne anomalije koje nastaju 

kao posledica poremećaja u 

razvoju oba Müllerovog kanala: 

� Uterus duplex separatus (uterus 

didelphys); 

� Uterus duplex bicornis (septus); 

� Uterus bicornis unicollis; 

� Uterus septus; 

� Uterus subseptus. 

Kongenitalne anomalije koje nastaju 

kao posledica poremećaja u 

razvoju jednog Müllerovog kanala: 

� Uterus unicornis. 

A Uterus didelphys; 

B Uterus duplex bicornis bicollis, vagina 

simplex; 

C Uterus bicornis unicollis, vagina simplex; 

D Uterus septus; 

E Uterus subseptus; 

F Uterus arcuatus ili uterus cordiformis; 

G Uterus unicornis; 

H Uterus simplex; 

I Uterus subseptus unicorporeus et septate 

cervix; 

J Uterus septus duplex (uterus bilocularis); 

K Uterus bicornis, unilateral rudimentarius; 

L Uterus sa zatvorenim akcesornim rogom; 

M Prikaz slučaja: Veoma mali uterus. Desna 

tuba uterina je normalna. Leva tuba je 

zamenjena trakom fibroznog tkiva. Oba 

ovariuma su normalne veličine, iako su 

ustvari dvostruko veći od uterusa. Cervix 

nije bio prisutan. Vagina je bila duga 

2,54cm i širok oko 0,05cm. 

N Prikaz slučaja: ilustracija prikazuje uterus 

duplex (bicornis) unicollis sa vaginalnim 

septumom koji deli vaginu u slepo 

zatvoreni deo i u levu normalnu vaginu. 

Svaki od uterusa posedovao je jednu 

normalno razvijenu tubu uterinu i jedan 

normalni ovarium. 

O Normalni uterus 

� Najvažnije varijacije vagine odnose se na nepravilan razvoj i neadekvatnu fuziju 

Milerovih kanala što je često u vezi sa anomalijama uterusa. Kada Milerovi 

kanali ne dospeju do urogenitalnog sinusa, vagina (vrlo često i uterus) mogu biti 

odsutni (Realdus Columbus 1572.). 

� Odvojeni ili nepotpuno spojeni kanali izazivaju duplikaciju vagine u manjem ili 

većem stepenu. Udvajanje vagine ne mora da se pruža celom dužinom, već 

može biti predstavljeno parcijalnim septumom, izolovanim trakama ili odvojenim 

himenima. 

� Nejednaki razvoj Milerovih kanala ima za posledicu izraženu asimetriju koja se 

povremeno sreće, najčešće kod udvojene vagine kod koje 1 kanal može biti 

rudimentiran, da se slepo završava ili da bude u svemu normalan, ali udvojen. 

� Udvojena vagina može biti asocirana sa jednim uterusom, iako se ova anomalija 

obično sreće kod slučajeva udvojenih, duplih ili podeljenih uterusa. U nekim 

slučajevima samo cervixi su udvojeni. 

� Vagina može biti značajno skraćena. 

� Veoma retko nađeno je da se vagina otvara u urethru, mokraćnu bešiku, rectum 

ili u abdominalni zid odraslih. 

� Zabeleženi su slučajevi trudnoće kod kojih postoji anovaginalni otvor (u slučaju 

izostanka normalnog ostiuma vaginae). 

� Aplazija uterusa se često opisuje i predstavlja 

potpuno anatomsko odsustvo uterusa, 

međutim obično se sreću zaostaci 

rudimentarnih segmenata Müllerovih kanala u 

različitom stepenu, od fibromuskularne trake 

do malih partikula nekadašnjih kanala. 

� U takvim slučajevima tube uterine mogu da 

postoje i slepo se završavaju. 

� Normalan položaj uterusa je anteverzija i 

antefleksija, pri čemu versio predstavlja 

ugao između osovine cerviksa i osovine 

vagine, a flexio predstavlja ugao između 

osovine corpusa i cerviksa uterusa. 

� Na gornjem delu slike imamo prikazana 3 

stepena retroverzije. 

� Prvi stepen - devijacija položaja gde se ceriks 

– corpus osovina nalazi ispred osovine 

vagine; 

� Drugi stepen - devijacija položaja gde se 

ceriks – corpus osovina nalazi direktno duž 

osovine vagine; 

� Treći stepen - devijacija položaja gde se 

ceriks – corpus osovina nalazi iza osovine 

vagine; 

� U srednjem delu slike levo prikazana je 

retrofleksija. 

� U srednjem delu slike desno prikazana je 

retrocesija, koja predstavlja pomeranje 

cerviksa i gornjeg kraja vagine prema 

trtičnoj kosti i obično je udružena sa 

antefleksijom. 

� U donjem delu slike prikazana je 

antefleksija. 

� Odsustvo vagine 

� Udvojena vagina 

� Kompletni septum vagine sa 

udvojenim uterusom 

� Parcijalni septum 

� Rudimentarna druga vagina, 

koja liči na cistu, bez 

spoljašnjeg otvora, sa 

udvojenim rudimentarnim 

uterusom

Medijana 

Palilula 

Pantelej 

Crveni Krst 

Niška Banja 

od ili sa Q00-Q99 

� Slepljivanje labia minora 

� Slepljivanje labia majora 

� Atresio hymenalis 

2006 GRAD NIŠ 

2006 GRAD NIŠ 

UMRLI 

Opštine 

iz Niša,koji su umrli na teritoriji Nišavskog i Topličkog okruga 

6 

% 

Q00-Q07 

Q38-Q45 

Q80-Q89 

UKUPNO 

UKUPNO 

3,9 

1032 

682 

440 

392 

137 

2683 

104 

Živorođeni 

sa Q00-Q99 

Živorođeni 

3,6 

1027 

678 

440 

390 

137 

2672 

96 

Mrtvorođeni 

Mrtvorođeni 

5 je umrlo kao odojčad (novorođenčad),dakle može se računati da su bili živorođeni sa ovim manama u istoj godini, a jedan u 

6.godini života (Q44.5) 

4 

1 

1 

72,7 

5 

4 

0 

2 

0 

11 

8 

� Ovo stanje sa početkom menstrualnih 

ciklusa ima za posledicu hematokolpos 

(prisustvo stare krvi u vagini), 

hematometru (prisustvo stare krvi u 

materici) i hematosalpinks (prisustvo 

stare krvi u tubi uterini) zbog 

onemogućene drenaže menstrualne 

tečnosti. 

� Zadebljani fibrozni himen (posle 

krstaste incizije), koji predstavlja različit 

oblik vaginalne atrezije gde postoji 

himen, ali sa suženim lumenom koji 

otežava drenažu i polne odnose. 

1 

2 

3 

4 

5 

6 

7 

8 

9 

10 

11 

Druge urođene anomalije sistema za VARENJE (Q38-Q45) 

Urođene anomalije POLNIH ORGANA (Q50-Q56) 

Urođene anomalije MOKRAĆNOG sistema (Q60-Q64) 

Urođene anomalije MIŠIĆNO-KOŠTANOG sistema (Q65-Q79) 

Druge urođene anomalije (Q80-Q89) 

sa Q00-Q99 

Urođene nakaznosti NERVNOG SISTEMA (Q00-Q07) 

Urođene nakaznosti OKA,UVA,LICA I VRATA (Q10-Q18) 

Urođene anomalije KRVOTOKA (Q20-Q28) 

Urođene anomalije sistema za DISANJE (Q30-Q34) 

RASCEP USNE I NEPCA (Q35-Q37) 

HROMOZOMSKE NENORMALNOSTI (Q90-Q99) 

broj 

1 

0 

45 

3 

1 

1 

5 

4 

32 

4 

0 

96 

Živorođeni 

% 

1,0 

0,0 

46,9 

3,1 

1,0 

1,0 

5,2 

4,2 

33,3 

4,2 

0,0 

100,0 

broj 

8 

Mrtvorođeni 

Prevalencija bubrežnih bolesti na hroničnom 

programu hemodijalize Klinike za nefrologiju 

Kliničkog centra u Nišu 

% 

0,0 

100,0

Prof. dr Rade ÄŒukuranoviÄ‡

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?