OGS za GJ Radan-Arbanaska

JP „Srbijašume“ 

ŠG „Toplica“ Kuršumlija 

ŠU Prokuplje 

OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA 

ZA 

GJ „RADAN-ARBANAŠKA“ 

(2012-2021) 

Služba za izradu osnova i planova gazdovanja šumama 

ŠG „ Toplica“ 

Kuršumlija, 2012.

JP “Srbijašume” ŠG Toplica” Kuršumlija 

Osnova gazdovanja šumama GJ “Radan-Arbanaška" 2


0.0.UVOD 

UVODNE INFORMACIJE I NAPOMENE 

Prema Zakonu o šumama ("Sl. glasnik RS", br. 30/201) gazdinska jedinica "Radan - Arbanaška" je u sastavu Topličkog šumskog područja. Naziv gazdinske jedinice je prema istoimenim planinama na kojima se nalazi 

napred pomenuta gazdinska jedinica. 

Ovom gazdinskom jedinicom gazduje Šumska uprava Prokuplje, koja je sastavni deo Šumskog gazdinstva "Toplica" - Kuršumlija. 

Za ovu gazdinsku jedinicu ovo je po redu šesto ureñivanje. 

Prvo ureñivanje ovih šuma izvršeno je 1963. godine, drugo ureñivanje izvršeno je 1970. godine, a treće u toku 1980 godine sa važnošću od 01.01.1981 do 31.12.1990. Četvrto ureñivanje ovih šuma izvršeno je 1991. 

godinre, na osnovu koga je urañena Posebna osnova gazdovanja šumama sa važnošću zaključno sa 31.12.2000. godine. Istoj je produžen rok važnosti saglasno čl. 89 za dve godine zaključno sa 31.12.2002. 

godine. Peto ureñivanje je urañeno leta 2002 godine, a osnova je važila do 31.12.2012 godine. 

Prikupljanje terenskih podataka (inventura šuma) za šesto ureñivanje, izvedeno je leta 2011 godine. 

Gazdinska jedinica "Radan - Arbanaška" nalazi se u južnom delu Republike Srbije i zahvata deo planine Radan i deo planine Arbanaška, obuhvaćen teritorijom opštine Prokuplje. 

Ovu gazdinsku jedinicu čini kompleks bivših državnih šuma, kao i bivše komunalne šume. 

Osnova za gazdinsku jedinicu "Radan - Arbanaška" rañena je prema odredbama Zakona o šumama i Pravilnika o sadržini i načinu izrade opštih i posebnih osnova gazdovanja šumama u državnoj svojini. 

Inventura šuma (prikupljanje terenskih podataka) za izradu Osnove za gazdinsku jedinicu "Radan - Arbanaška" izvršeno je po jedinstvenoj metodologiji za sve državne šume kojima gazduje J.P. "Srbijašume" - 

Beograd koristeći kodni priručnik za informacioni sistem o šumama Srbije. 

Osnova za gazdinsku jedinicu "Radan - Arbanaška" urañena je u sopstvenoj režiji Šumskog gazdinstva „Toplica“ iz Kuršumlije. Izdvajanje sastojina, kontrolu premera, obradu terenskih podataka, izradu planova 

gazdovanja šumama kao i tekstualni deo uradila je stručna ekipa u sastavu: voña ekipe i odgovorni projektant dipl.inž.šum Srñan Todorović, dipl.inž. šum. Miroslav Ilić i dipl.inž.šum. Aleksandar N. Ilić. Grupa 

šumarskih tehničara je izvršila premer gazdinske jedinice. 

Osnova se satoji iz sledećih delova: 

• Tekstualni deo 

• Tabelarni deo 

• Karte 



ODREDBE ZAKONA O ŠUMAMA 

Pod šumom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se površina zemljišta veća od 5 ari obrasla šumskim drvećem. Pod šumom se podrazumevaju i šumski rasadnici u kompleksu šuma i semenske plantaže, kao i zaštitni 

pojasevi drveća površine veće od 5 ari (član 5.) 

Šumsko zemljište jeste zemljište na kome se gaji šuma, zemljište na kome je zbog njegovih prirodnih osobina racionalnije gajiti šume, kao i zemljište na kome se načaze objekti namenjeni gazdovanju šumama, divljači 

i ostvarivanju pštekorisnih funkcija šuma i koje ne može da se koristi u druge svrhe, osim u slučajevima i pod uslovima utvrñenim ovim zakonom. 

Radi obezbeñivanja uslova za uravnoteženi i održivi razvoj šuma, racionalnog sprovoñenja mera gazdovanja šumama i drugim potencijalima šuma na odreñenoj teritoriji, ustanovljavaju se šumska područja (član 17.). 

Šumsko područje jeste geografska, prirodna i planska celina. Šume i šumska zemljišta koja su obuhvaćena šumskim područjima odreñena su u Popisu šuma i šumskih zemljišta šumskih područja koji je 

odštampan uz zakon i čini njegov sastavni deo. Šumsko područje obuhvata šume u svim oblicima svojine i svih namena, osim šuma u nacionalnim parkovima. 

Šumsko područje se prostorno deli na gazdinske jedinice. 

Planom razvoja šumskog područja, u skladu sa potrebama organizacije gazdovanja šumama i kriterijumima podele prostora, ustanovljavaju se gazdinske jedinice kao osnovne jedinice planiranja (član 18.) 

Ĉlan 20. 

Planovi gazdovanja šumama su: 

1) plan razvoja šumskog područja, odnosno plan razvoja šuma u nacionalnom parku; 

2) osnova gazdovanja šumama; 

3) program gazdovanja šumama; 

4) godišnji plan gazdovanja šumama; 

5) izvoñački projekat gazdovanja šumom; 

6) projekat korišćenja ostalih šumskih proizvoda; 

7) projekat korišćenja ostalih funkcija šuma. 

Ĉlan 21. 

Plan razvoja šumskog područja,odnosno plan razvoja šuma u nacionalnom parku ( u daljem tekstu: plan razvoja.) je planski dokument kojim se utvrñuju pravci razvoja šuma i šumarstva s planom za njegovo 

sprovoñenje za šumsko podruĉje Plan razvoja izrañuje se na osnovu podataka iz nacionalne inventura i sastojinske inventure šuma i drugih izvora. Plan razvoja donosi vlada a finansira se iz Budžetskog 

fonda. 

Ĉlan 22. 

Osnova gazdovanja šumama ( u daljem tekstu: osnova ) jeste operativni planski dokument gazdovanja šumama koji se donosi za gazdinsku jedinicu. Osnova naročito sadrži: stanje šuma; razradu opštih 

smernica iz plana razvoja; evidenciju i analizu sprovedenih mera gazdovanja; planove gazdovanja po vrsti i obimu poslova, vremenu, mestu i načinu njihovog sprovoñenja; vrednosti šuma. Osnova se izrañuje 

na osnovu utvrñenog stanja šuma na terenu ( sastojinske inventure). Osnova se donosi za period od 10 godina. 

Ĉlan 23. 

Program gazdovanja šumama ( u daljem tekstu: program ) jeste operativni planski dokument gazdovanja šumama koji se donosi za gazdinske jedinice koje obuhvataju šume većeg broja sopstvenika šuma čiji 

pojedinačni posed nije veći od 100 ha. Program se donosi za teritoriju jedne ili više opština za period od 10 godina. Program se utvrñuje na osnovu utvrñenog stanja šuma na terenu ( sastojinske 

inventure). 

Ĉlan 24. 



Plan razvoja, osnove i programi moraju biti meñusobno usaglašeni. 

Ĉlan 25. 

Osnovu donosi sopstvenik šuma, odnosno korisnik šuma uz saglasnost Ministarstva, a na teritoriji autonomne pokrajine uz saglasnost nadležnog organa autonomne pokrajine. 

Ĉlan 27. 

Nova osnova, odnosno program počinje da važi pošto istekne rok važenja prethodne osnove,odnosno programa. Nova osnova, odnosno program donose se najkasnije 6 meseci pre isteka roka važenja prethodne osnove, 

odnosno programa. Ako iz opravdanih razloga i objektivnih okolnosti osnova, odnosno program nije donet do isteka roka važenja prethodne osnove, odnosno programa, Ministarstvo, na zahtev 

sopstvenika šume može rešenjem odobriti korišćenje šume samo u prvoj godini po isteku važenja prethodne osnove, odnosno programa u obimu koji ne može biti veći od proseĉnog godišnjeg obima 

korišćenja planiranog osnovom,odnosno programom za koji je istekao rok važenja. 

Ĉlan 28. 

U postupku donošenja programa razvoja, planova, osnova i programa javnost se obaveštava javnim oglašavanjem na veb-sajtu Ministarstva, i to u trajanju od najmanje 30 dana od dana javnog oglašavanja. 

Ĉlan 29. 

Sprovoñenje osnova i programa obezbeñuje se: 

1) godišnjim planom gazdovanja šumama; 

2) izvoñačkim projektom gazdovanja šumama; 

3) projektom korišćenja ostalih šumskih proizvoda; 

4) projektom korišćenja ostalih funkcija šuma. 

Ĉlan 30. 

Godišnji plan gazdovanja šumama donosi se za gazdinske jedinice u kojima se u toj godini obavljaju poslovi gazdovanja šumama. Godišnji plan se donosi u skladu sa osnovom odnosno programom, najkasnije do 30. 

novembra tekuće godine za narednu godinu. Za gazdinske jedinice šuma u držţavnoj svojini, u toku važenja osnove, donose se najmanje 4 godišnja plana. 

Ĉlan 31. 

Izvoñački projekat gazdovanja šumama izrañuje se za šume za koje se donosi osnova. Izvoñački projekat izrañuje se za odeljenje, a izuzetno za više odeljenja ( sliv). Izvoñački projekat donosi korisnik, odnosno 

sopstvenik šuma, najkasnije do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu. 

Ĉlan 32. 

Projekat korišćenja ostalih šumskih proizvoda i projekat korišćenja ostalih funkcija šuma, izrañuju se za šume za koje se donose osnove i programi. Projekati za korišćenje ostalih šumskih proizvoda donose se za 

period od 5 godina, a projekti za korišćenje ostalih funkcija šuma za period važenja osnove, odnosno programa. 

Ĉlan 34. 

Evidencija o izrvšenim radovima sastavni je deo osnova, programa i projekata. Sopstvenih šuma koji šumama gazduje u skladu sa osnovom odnosno korisnik šuma dužţan je da evidentira izvršene radove najkasnije do 

28. februara tekuće godine za prethodnu godinu. 



Ĉlan 35. 

Sopstvenik odnosno korisnik šuma dužan je da vodi knjigu šumske hronike koja je sastavni deo osnove odnosno programa. Šumska hronika naroĉito sadrži podatke o fitocenološkim, biotiĉkim i abiotiĉkim pojavama u 

šumi. 

Ĉlan 37. 

Planovi gazdovanja šumama ĉuvaju se trajno, u skladu s propisom kojim se ureñuje arhivska graña. 

PRAVILNIK O SADRŽINI OSNOVA I PROGRAMA GAZDOVANJA ŠUMAMA („Sl.glasnik RS“ br.122/2003.) 

Zakonska je obaveza korisnika šuma da donese Planska dokumenta u šumarstvu. Način izrade i sadržaj osnova kao i godišnjih izvodjačkih planova je propisan pravilnikom o sadrzini osnova i programa 

gazdovanja šumama ( Sl.gl.RS.br.122/03 ) koje je donelo Ministarstvo nadležno za šumarstvo ( važi od 12.12.2003godine). Plan razvoja šumskog područja donosi vlada Republike Srbije za period od 10 godina. Plan 

razvoja sadrži prikaz i analizu stanja šuma, opšte smernice razvoja i unapredjenje šuma u Republici. Planom se odredjuju osnovne smernice i ciljevi gazdovanja šumama,mere za zaštitu,unapredjenje 

šuma, očuvanje i jačanje opštekorisnih funkcija šuma. 

Osnova gazdovanja šumama je planski dokument koji se donosi za jednu gazdinsku jedinicu za period od 10 godina. 

Osnova se izrañuje na osnovu utvrñenog stanja šuma na terenu i sadrži : 

- tekstualni deo (čl.31 pravilnika) 

- tabelarni deo (čl.49 pravilnika 

- karte (čl.50 pravilnika.) 

T e k s t u a l n i d e o 

je uradjen po poglavljima navedenim u sadržaju osnove, 

T a b e l a r n i d e o (tabele se grupišu u dva dela) 

prvi deo - stanje sastojina : 

- iskaz površina - obrazac br. 1 

- opis staništa i sastojina - obrazac br. 2 

- tabela o razmeru debljinskih razreda - obrazac br. 3 

- tabela o razmeru dobnih razreda - obrazac br. 4 

drugi deo - planovi i evidencija gazdovanja : 

- plan gajenja - obrazac br. 5 

- plan prorednih seča šuma - obrazac br. 6 

- plan seče obnavljanja za jednodobne šume - obrazac br. 7 

- plan seča raznodobnih šuma – obrazac br. 8 

K a r t e 

Stanje šuma G.J.se prikazuje na osnovnoj,preglednoj i privrednoj karti: 



osnovne karte : 

- osnovna karta bez izohipsi 1 : 10000 

- osnovna karta sa vertikalnom prestavom terena 1 : 10000 

pregledne karte : 

- karta namene površina 1 : 25000 

- sastojinska karta 1 : 25000 

- karta gazdinskih klasa 1 : 25000 

- karta taksacije 1 : 10000 

- privredna karta 1 : 10000 

Tekstualni deo osnove kao i tabelerni deo osnove uvezani su u jednu knjigu,uz koju se prilažu karte 

Revizija opšte osnove (član 28.) 

Vanredna revizija vrši se u slučaju zapaženih nedostataka i nesaglasja opšte i posebnih osnova. Vanredna revizija opšte osnove vrši se u slučaju kad se premerom u gazdinskim jedinicama (pri izradi posebne 

osnove ili probnom inventurom) ustanovi drugačije i tačnije stanje šuma koje zahteva izmenu planskih opredeljenja u opštoj osnovi. 

Vanredna revizija opšte osnove vrši se i u slučaju prirodnih katastrofa u šumskom području. 

Vanredna revizija opšte osnove izvršiće se i u slučaju promene režima korišćenja (prelaskom na višenamensko korišćenje, proglašenjem za nacionalni park, izdvajanjem vodozaštitnog područja i dr.). 

Vanredna revizija opšte osnove vrši se kada se u kvantitativnom i kvalitativnom smislu ustanove razlike na više od 1/3 površine područja, u više gazdinskih jedinica zbog kojih je celishodno izvršiti 

obnovu osnove, sa rokom važenja od 10 godina. 

Vanredna revizija osnove može biti karaktera aneksa - izmena i dopuna pojedinih delova osnove. 

OSTALI ZAKONSKI AKTI 

Osnova je urañena u skladu sa odredbama: 

� Zakona o šumama (Sl.gl.RS.br. 30/10), 

� Zakona o zaštiti životne sredine (Sl.gl.RS.br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95 i 53/95, 135/04), 

� Zakona o planiranju i izgradnji (Sl.gl.RS.br. 44/95, 23/96, 16/97, 46/98 i 47/03), 

� Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl.gl.RS.br. 135/04, 8/05), 

� Zakon o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl.gl.RS.br. 41/09), 

� Zakona o zaštiti od požara (Sl.gl.RS.br. 37/88, 53/93, 67/93, 48/94 i 111/09), 

� Zakona o divljači i lovstvu (Sl.gl.RS.br. 18 od 23.03.2010), 

� Zakona o vodama (Sl.gl.RS.br. 46/91, 53/93, 48/94, 54/96 i 30/10), 

� Zakona o iskorišćavanju i zaštiti izvorišta vodosnabdevanja (Sl.gl.RS.br. 27/77, 24/85, 29/88, 49/89 i 46/91), 

� Zakona o ribarstvu (Sl.gl.RS.br. 35/94, 38/94), 

� Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine (Sl.gl.RS.br. 88/10), 

� Zakon o zaštiti prirode (Sl.gl.RS.br. 36/09), 

� Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (Sl.gl.RS.br. 88/10), 

� Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (Sl.gl.RS.br. 133/10), 

� Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine (Sl.gl.RS.br. 36/09), 

� Zakon o državnom premeru i katastru (Sl.gl.RS.br. 72/09), 

� Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru (Sl.gl.RS.br. 18/10), 

� Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.gl.RS.br. 135/04), 



� Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.gl.RS.br. 88/10), 

� Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.gl.RS.br. 135/04), 

� Zakon o odbrani (Sl.gl.RS.br. 116/07), 

� Zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani (Sl.gl.RS.br. 88/09), 

� Zakon o poljoprivrednom zemljištu (Sl.gl.RS.br. 23/06), 

� Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu (Sl.gl.RS.br. 41/09), 

� Zakon o standardizaciji (Sl.gl.RS.br. 36/09), 

� Vodoprivredna osnova Republike Srbije (Sl.gl.RS.br. 11/2002), 

� Pravilnika o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama (Sl.gl.RS.br. 122/03) - u daljem tekstu - Pravilnik, 

� Pravilnik o sadržini zahteva za izdavanje vodnih akata i sadržini mišljenja u postupku izdavanja vodnih uslova (Sl.gl.RS.br. 122/03), 

� Odluka o utvrñivanju granica vodnih područja (Sl.gl.RS.br. 13/10), 

� Odluka o utvrñivanju Popisa voda I reda (Sl.gl.RS.br. 149/10), 

� Pravilnik o uslovima i kriterijumima za dodelu i korišćenje sredstava za zaštitu i unapreñenje šuma (Sl.gl.RS.br. 122/03 i 26/10), 

� Pravilnik o šumskom redu (Sl.gl.RS.br. 20/08 i 38/11), 

� Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o šumskom redu (Sl.gl.RS.br. 17/09 i 8/10), 

� Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim, ugroženim, retkim i zaštićenim prioritetnim tipovima staništa i o merama zaštite za njihovo očuvanje (Sl.gl.RS.br. 

35/10), 

� Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Sl.gl.RS.br. 46/10), 

� Program ispitivanja voda u 2002. godini (Sl.gl.RS.br. 82/2002) sa navedenim izvorištima od posebnog značaja (prioritetna i ostala prvog ranga), 

� Uredba o zaštiti prirodnih retkosti (Sl.gl.RS.br. 50/93, 93/93), 

� Ispravka Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti (Sl.gl.RS.br. 93/93 od 16.11.1993. god.), 

� Konvencija o meñunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore – CITES konvencija (Sl.gl.SRJ – Meñunarodni ugovori br. 11/2001 od 09.11.2001. god.), 

� Ukaz o proglašenju Zakona o potvrñivanju Konvencije o meñunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore (Sl.gl.SRJ – Meñunarodni ugovori br. 11/2001 od 09.11.2001. god.), 

� Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl.gl.RS.br. 31/2005, 45/2005), 

� Uredba o izmenama Uredbe o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl.gl.RS.br. 22/2007), 

� Pravilnik o kategorizaciji zaštićenih prirodnih dobara (Sl.gl.RS.br. 30/92), 

� Pravilnik o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara (Sl.gl.RS.br. 30/92, 24/94), 

� Uredba o kvalifikaciji voda (Sl.gl.RS.br. 5/68), 

� Uredba o kategorizaciji vodotoka (Sl.gl.RS.br. 5/68). 

Osnova za gazdovanje šumama za GJ “Radan-Arbanaška” je urañena u skladu sa Opštom osnovom za Topličko područje koja ima period važenja od 01.01.2003 – 31.12.2012. god., kao i sa Izveštajem o strateškoj 

proceni uticaja planiranih radova u šumarstvu na životnu sredinu koji je Zakonom o zaštiti životne sredine (Sl.gl.RS 135/2004, čl. 35) postao obavezni sastavni deo Opšte osnove. 

Osnova za gazdovanje šumama za GJ “Radan-Arbanaška” ima važnost 01.01.2012 – 31.12.2021.god., a stupa na snagu danom donošenja akta o davanju saglasnosti od strane nadležnog Ministarstva. 



Gazdinska jedinica "Radan - Arbanaška" nalazi se u južnom delu Srbije. 

Ime je dobila prema planinama na kojima se nalazi. To su Radan planina i Arbanaška planina. 

1.0 PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE 

1.1. Topografske prilike 

1.1.1 Geografski položaj gazdinske jedinice 

Radan planina veliki je planinski masiv koji se nalazi jugozapadno od Prokuplja i istočno od Lebana. Možemo reći da se najveći deo planinskog masiva nalazi u trouglu Prolom Banja-Bojnik- Medveña. Radan planina 

je i posebna šumska celina- Radan i na njoj se nalazi više gazdinskih jedinica. Geografski gledano najveći deo Radan planine se nalazi u GJ „Radan-Arbanaška“, a manji delovi ulaze u sastav gazdinskih 

jedinica „Prolom“ i „Ravna Planina“. U Jablaničkom šumskom području najveći najveći deo Radan planine obuhvata gazdinska jedinica „Petrova gora-Sokolov vis“ kojom gazduje šumsko gazdinstvo „Šuma“ 

iz Leskovca. 

Arbanaška planina je poslednji obronak Radan planine na njegovoj severnoj strani prema Sokolovici i Vidojevici. U podnožiju se nalazi selo Arbanaška prema kojoj je i čitav taj potez dobio ime Arbanaška planina. 

Lokalno ova gazdinska jedinica se nalazi južno od Prokuplja. 

Po svom geografskom položaju ova gazdinska jedinica se prostire izmeñu 19°05′ i 19°15′ geografske dužine (istočno od Griniča) i izmeñu 43°00′ i 43°05′ severne geografske širine. 

Po šumskoprivrednoj podeli ulazi u sastav topličkog šumskoprivrednog područja. 

Prema administrativnoj podeli nalazi se na području Skupštine opštine Prokuplje, u atarima katastarskih opština: Dragi deo, Bublica, Gornji Statovac, Donji Statovac, Srednji Statovac, Bregovina, Bogojevac, 

Arbanaška, Vlasa i Vlasovo. 

Šumama ove gazdinske jedinice gazduje J.P. "Srbijašume", preko Š.G. "Toplica" sa sedištem u Kuršumliji i šumskom upravom Prokuplje sa sedištem u Prokuplju. 

1.1.2. Granice 

Spoljna granica ove gazdinske jedinice se delom graniči sa drugim gazdinskim jedinicama, i to na zapadu sa gazdinskom jedinicom "Sokolovica", na jugozapadu i zapadu sa gazdinskom jedinicom "Prolom", a na 

jugoistoku sa gazdinskom jedinicom "Petrova Gora". Na ovim mestima, kao granični znak stavljene su tri horizontalne crte. 

Granica većim delom nije prirodna i uglavnom neujednačena, naročito oko bivših komunalnih šuma. Oko Radana granica je dosta pravilnog oblika, dok je oko Arbanaške prilično izlomljena, naročito u njenom južnom 

i zapadnom delu. 

Počev od tromeñe K.O. Bogojevac, Dragi deo i Dobre vode, spoljna granica gazdinske jedinice ide vododelnicom i poklapa se sa granicom S.O. Leskovac, i to sve do tromeñe Bogojevac - Vlasovo - Gajtan. Odatle 

granica skreće na sever, ide grebenom pored gazdinske jedinice Prolom i preko Begovića groba i Sokolovca (kota 1.260 m/n.v.) izbija na mesto zvano Previja. Zatim se granica lomi, menja svoj prirodni tok, i 

zaobilazeći naselja Vlasa, Bubanj i Bačije, preko Glavudže (južna i zapadna strana gazdinske jedinice) izbija na granicu gazdinske jedinice Sokolovica. Sa severne strane, spoljna granica dalje ide pored sela 

Arbanaške, zaseoka Duboka dolina, Pećanci do sela Srednjeg Statovca. Time se zaokružuje jedna celina, koja se ističe svojom kompaktnošću i odeljenjima pravilnog oblika u nizu od 13 do 14; od 16 do 39; od 

53 do 68 i od 71 do 83. Ostala odeljenja od 1 do 12, odeljenje 15; odeljenja od 40 do 52; odeljenja od 69 do 70 i odeljenje 84 su nepravilnog oblika u vidu enklava i poluenklava, isprepletana sa privatnim 

posedom. Granica je odatle vrlo izlomljena i izvijugana. Kao takva počinje od mesta Grujeve Košare, pa skreće na Šatricu, zaobilazi atar katastarske opštine Bogojevac i Dobra voda i selo Marino Kale i spušta 

se na kotu 376 u Pustoj reci. Od tog mesta granica se lomi na katastarsku opštinu Dragi deo, grebenom silazi u sastavke Statovske i Bele reke, pa preko Atanovog brda izbija na Donji rid. Tu sada granica pravi 

veliki zaokret, spušta se na Raskrija, pa duž privatnog poseda granica izbija na Paunovo brdo i odatle zatvara na Grujeve Košare. 



Ovoj jedinici pripada i bivša komunalana šuma Gornji Statovac (odeljenja 69, 70 i 52), kao i jedan pašnjak na Vijegoru na granici gazdinske jedinice. Odeljenje 84 je formirano od parcela koje su pridodate državnom 

posedu u poslednjih deset godina. Uglavnom je reč o suvlasničkim parcelama gde je država ima odreñeni udeo u vlasništvu. Zbog nerešenih pravno imovinskih pitanja čitavo odeljenje je predviñeno za prelazno 

gazdovanje. 

1.1.3 Površina 

Ukupna površina gazdinske jedinice „Radan-Arbanaška“ je 3101.05 hektara. Čitava površina se nalazi na teritoriji političke opštine Prokuplje. 

Struktura površina prema vrsti kulture i zemljišta prikazana je sledećom tabelom: 

Kategorija zemljišta 

Osnova gazdovanja šumama GJ “Radan-Arbanaška" 10 

Površina 

ha % 

Visoke prirodne šume 1657.06 

Kulture (do 20 godina) 8.30 

Veštački podignute sastojine preko 20 god 120.44 

Ukupno veštački podignute 128.74 

Izdanačke šume 788.28 

Šikare i šibljaci 317.65 

Ukupno obraslo 2891.73 

Šumsko zemljište 179.96 

Za ostale svrhe 23.48 

Neplodno 5.88 

Ukupno neobraslo 209.32 

UKUPNO ZA GJ 3101.05 

Tuñe 126.49 

Na osnovu prethodne tabele možemo konstatovati da obraslo zemljište u ukupnoj površini učestvuje sa 2891 ha 73 ari ili sa 93,25 %. Neobraslo zemljište zauzima 209 ha 32 ara od ukupne površine gazdinske jedinice 

ili 6,75 %. Unutar površine šume i šumskog zemljišta koje je obuhvaćeno ovom gazdinskom jedinicom kao državno vlasništvo nalazi se privatno enklavirano zemljište ukupne površine 126 ha 49 ari. Imajući tu 

činjenicu konstatujemo da ukupna površina ove gazdinske jedinice je: 

Državno vlasništvo 3.101.05 ha 

Privatno vlasništvo 126,49 ha 

Ukupno 3.227,54ha 

53.42 

0.27 

3.88 

4.15 

25.43 

10.24 

93.25 

5.80 

0.76 

0.19 

6.75 

100.00


1.2 Imovinsko pravno stanje 

1.2.1 Državni posed 

Površinu ove gazdinske jedinice čini kompleks bivših državnih šuma kao i bivše komunalne šume koje su Zakonom o proglašenju društvenom imovinom seoskih utrina, pašnjaka i šuma (Sl.gl. NRS br. 1/48) 

proglašene društvenom imovinom i prilikom ureñivanja 1963. godine uključene u ovu gazdinsku jedinicu. 

Gazdinska jedinica "Radan - Arbanaška" je obrazovana od bivše državne šume Radan, bivše državne šume Arbanaška, i najbližih bivših komunalnih šuma okolnih sela tako, da sve zajedno čine jednu geografskoekonomsku 

celinu. Sve su ovo šume proglašene opštenarodnom imovinom. 

Za bivšu državnu šumu "Arbanaška planina" sa ogradkom državne šume "Radan" postoji granični protokol br. 683/1926. Površina ovog kompleksa po tom protokolu je iznosila 914,70 ha. 

I za državnu šumu "Radan" postoji granični protokol pod br. 240/1924 g. u okviru graničnog protokola za šumski protokola za šumski kompleks "Petrova Gora - Radan - Prolom". Površina ove šume iznosila je 2.800 

ha. 

Navedeni dokumenti čuvaju se u arhivi Instituta za šumarstvo i drvnu industriju - OOUR Zavod za ureñivanje šuma Beograd. 

Poslednjim ureñivanjem u površinu ove gazdinske jedinice su ušle sve katastarske čestice (parcele), koje su državno vlasništvo, a korisnik je J.P. "Srbijašume" - Beograd, po katastru nepokretnosti S.O. Prokuplje, a 

nalaze se u napred navedenim granicama (poglavlje 1.1.2). 

Ukupna površina državnog poseda ove gazdinske jedinice, kojom gazduje Š.U. Prokuplje iznosi 3.101,05 ha. 

Pregled državnog poseda za g.j. "Radan - Arbanaška" po K.O. dat je sledećom tabelom: 

Red. 

broj 

Katastarska 

opština 

Broj posedovnog Površina 

lista Ha 


Odeljenje 

1. Dragi deo 89 350,79 2-12 

2. Bublica 315 i 314 23.30 1 

3. Gornji Statovac 100 i 226 122,63 68-70 

4. Donji Statovac 123, 100, 314 327,88 41-50 

5. Srednji Statovac 71, 190 232,78 51-53 i 62-64 

6. Bregovina 114 5,25 

7. Bogojevac 40 i 29 955,55 13-30, 36, 38-40, 54-56 

8. Arbanaška 104,960,961 345,90 71-72, 75-79, 82, 83, 84 

9. Vlasa 26, 28, 29, 32 i 34 392,09 57-61, 65-67, 73 

10. Vlasovo 152 344,88 31-35, 37, 74, 79-81 

Ukupno: 3101,05


1.2.2 Privatni posed 

Površina tuñeg zemljišta (enklava) obuhvaćenog gazdinskom jedinicom iznosi 126 hektara 89 ari, a ukupan broj inventurnih jedinica je 55. Enklavirane površine su uglavnom šumsko zemljište, livade i pašnjaci. 

Raspored enklava po odeljenjima je sledeći: 

Odeljenje Broj enklava 

Ha 

Povrsina 

Ari 

1 1 1 00 

2 2 0 80 

3 2 20 

4 0 60 

4 2 0 60 

5 3 18 00 

8 6 0 30 

9 1 0 20 

10 5 0 20 

6 0 50 

23 5 7 00 

43 7 0 50 

44 3 0 15 

44 4 0 10 

5 0 10 

47 4 5 50 

48 3 2 40 

49 4 0 25 

51 2 0 70 

53 6 0 40 

7 0 10 

8 0 50 

54 1 1 30 

58 3 7 30 

60 2 1 30 

61 7 4 40 

47 4 5 50 

Odeljenje Broj enklava 

Ha 

Povrsina 

Ari 

7 0 10 

8 0 25 

9 0 05 

10 0 05 

11 0 05 

12 0 05 

11 6 0 50 

16 3 0 70 

21 4 2 20 

22 2 1 50 

62 1 2 20 

2 1 10 

65 17 12 00 

66 5 9 00 

6 3 80 

67 4 9 00 

5 7 30 

6 0 30 

72 3 6 30 

78 3 10 00 

80 3 3 70 

82 2 0 06 

3 0 08 

4 0 20 

Ukupno 126 89 



1.2.3 Spisak katastarskih parcela 

KO Dragi Deo 

Prepis posedovnog lista broj 89 

Broj parcele Kultura 

Ha 

Povrsina 

Ari m 

Povrsina 

2 Broj parcele Kultura 

Ha Ari M 2 

2 krš 19 57 1435 šuma 45 10 74 

4/1 krš 19 65 1783 pašnjak 12 73 69 

16 pašnjak 80 05 1813 šuma 22 29 

18 pašnjak 7 88 1830 pašnjak 68 47 

40 pašnjak 68 73 1893 šuma 24 60 

42 pašnjak 30 87 1894 pašnjak 3 66 03 

61 pašnjak 27 97 1918 šuma 1 10 

108 šuma 1 09 59 1962 pašnjak 15 68 71 

211 šuma 22 06 1963 šuma 10 20 

216 šuma 4 60 43 2002 šuma 1 64 13 

248 šuma 3 75 2016 pašnjak 56 10 

314 pašnjak 1 22 55 2017 pašnjak 25 16 

341 pašnjak 14 97 2018 šuma 14 49 

350/1 šuma 39 74 87 2106 šuma 60 01 

350/3 pašnjak 1 12 35 2107 pašnjak 1 18 42 

350/4 pašnjak 1 42 48 2147 pašnjak 47 86 

360 livada 5 21 2148 livada 18 43 

361 njiva 44 91 2222 pašnjak 6 45 


363 šuma 2 69 11 2254 pašnjak 1 22 80 

437 pašnjak 12 52 2255 šuma 15 30 42 

732 šuma 4 07 2256 pašnjak 87 55 

743 šuma 79 71 2299 šuma 30 48 

748 pašnjak 92 56 2300 šuma 58 27 

749/1 šuma 1 46 28 2301/2 šuma 1 00 38 

750 pašnjak 62 02 2316 šuma 39 08 

752 pašnjak 16 52 24 2323 šuma 48 11 

753 šuma 4 99 10 2473 šuma 15 38 

890 pašnjak 80 34 2503 šuma 7 02 96 


1154 pašnjak 3 19 2541 šuma 28 35 

1163 pašnjak 1 05 53 2545 šuma 33 58 



1264 pašnjak 9 88 2567 šuma 59 64 

1269 pašnjak 4 52 21 2568 šuma 1 74 64 

1270 pašnjak 3 60 65 2577 šuma 29 69 

1277 šuma 3 40 2578 pašnjak 51 39 

1289 šuma 6 27 44 2579 livada 24 90 

1290 pašnjak 1 29 74 2589 šuma 39 66 

1292 pašnjak 2 00 10 2590 šuma 2 90 13 

1294 pašnjak 1 32 39 2599 šuma 48 95 

1295 šuma 37 87 94 2317 pašnjak 35 48 

1296 pašnjak 9 55 69 519 Šuma 8 65 

1297 pašnjak 8 66 24 1464 Šuma 4 55 

1297 šuma 8 66 24 2481 Šuma 15 63 

1380 šuma 1 01 80 2654 šuma 53 00 

1398 šuma 18 85 Ukupno 350 79 12 

1427 pašnjak 1 86 88 

1428 pašnjak 4 76 47 

1430 pašnjak 2 31 35 

1431 šuma 21 25 61 

KO Bublica 

Prepis posedovnog lista broj 315 i 314 


Ha 

Povrsina 

Ari m 

Povrsina 


Ha Ari M 2 

5886 šuma 23 36 6093 šuma 17 83 94 


5957 šuma 2 25 76 Ukupno 23 30 27 

KO Gornji Statovac 



Ha 

Povrsina 

Ari m 

Povrsina 


Ha Ari m 2 

1250 majdan 2 60 2182 majdan 9 88 

1252 majdan 28 94 2183 pašnjak 3 30 

1427 šuma 2 73 39 2754 pašnjak 15 06 

1428 šuma 16 24 2755 šuma 15 37 


1507 šuma 13 34 2760 šuma 33 12 

1508 pašnjak 38 63 2761 šuma 1 05 21 

1509 pašnjak 5 33 2762 šuma 57 32 





1660 pašnjak 13 31 2797 šuma 7 72 54 

1702 šuma 8 52 2798 pašnjak 1 30 35 

1704 šuma 3 62 93 2799 pašnjak 20 71 


1706 pašnjak 36 65 2810 livada 5 44 

2058 šuma 26 44 2811 šuma 48 43 

2059 livada 31 64 2909 pašnjak 3 29 

2082 majdan 11 26 2978 pašnjak 50 04 

2083 pašnjak 3 52 06 2979 pašnjak 2 98 42 

2091 majdan 27 04 2980 pašnjak 2 75 40 



2177 šuma 23 62 61 2983 šuma 13 33 36 

2178/1 pašnjak 2 40 18 2485 Šuma 58 64 

2178/2 majdan 13 70 2521 Šuma 23 42 

2179 šuma 10 95 2537 Šuma 1 65 76 

2180 šuma 22 57 2804 Šuma 15 68 

Ukupno 115 12 45 

KO Gornji Statovac 

Suvlasništvo JP “Srbijašume” sa drugim vlasnicima – prepis posedovnog lista broj 226 


ha 

Povrsina 

ari m 

Povrsina 

2 

Deo poseda 

ha ari m 2 

2563 šuma 13 53 6/10 8 12 

2565 šuma 1 05 62 6/10 3 37 

2568 šuma 09 62 6/10 5 77 

2570 šuma 14 83 6/10 8 90 

2572 šuma 62 17 6/10 37 30 

2577 šuma 3 64 2 6/10 38 41 

2580 šuma 4 64 6/10 2 78 

2581 šuma 8 35 6/10 5 1 

2583 šuma 13 73 6/10 8 24 

2584 šuma 91 54 6/10 54 92 

2587 šuma 62 32 6/10 37 39 

Ukupno 7 50 37 2 10 21 



KO Donji Statovac 



ha 

Povrsina 

ari m 

Povrsina 


ha ari m 2 

314 pašnjak 11 27 28 2294 šuma 7 32 50 

315 šuma 20 01 2301 pašnjak 25 95 95 

316 šuma 26 16 2302 pašnjak 49 32 18 

317 šuma 28 96 2483 pašnjak 12 10 

318 šuma 6 11 2535 pašnjak 8 66 

319 šuma 19 32 2536 pašnjak 1 22 

320 šuma 2 81 97 2669 pašnjak 16 00 

321 pašnjak 67 94 2672 šuma 55 74 

352 pašnjak 4 10 2673 šuma 32 49 


370 pašnjak 99 81 3032 šuma 50 68 


443 šuma 8 95 3046 šuma 2 75 30 

444 pašnjak 7 70 3048 šuma 5 04 47 

445 šuma 9 85 3049 šuma 7 88 


452/1 šuma 2 17 68 3051 pašnjak 3 05 

453 pašnjak 4 02 3138 šuma 11 07 

454 šuma 3 72 3139 pašnjak 37 06 

455 pašnjak 9 15 3201 šuma 4 69 

474 šuma 40 88 3233 šuma 5 43 14 

475 pašnjak 5 16 3234/1 pašnjak 2 51 24 

528 pašnjak 1 86 3234/2 pašnjak 2 25 

550 šuma 3 38 75 3235 pašnjak 18 77 


552 šuma 7 56 61 3237 pašnjak 60 81 

553 pašnjak 6 84 26 3238 šuma 3 50 33 



557 pašnjak 35 15 3346 šuma 5 01 


595 šuma 61 01 3361 pašnjak 14 17 

596 šuma 2 36 50 3362 livada 6 54 

597 pašnjak 8 55 75 3363 livada 18 41 

598 šuma 1 89 83 3364 pašnjak 15 06 

599 šuma 5 19 3365 pašnjak 8 48 

606 šuma 60 58 3366 livada 23 44 


852/2 pašnjak 2 20 3368 šuma 4 73 66 

1321 šuma 21 28 3369 pašnjak 54 10 

1335 šuma 1 10 42 3370 šuma 9 48 54 



1800/1 pašnjak 10 69 49 3371 šuma 1 24 52 

1801 šuma 2 05 71 3372 šuma 13 15 


1803 pašnjak 57 50 3374 šuma 43 75 

1804 šuma 7 02 36 3408 pašnjak 89 03 


1806 šuma 1 56 62 3410 pašnjak 32 03 

1807 pašnjak 1 06 22 3411/1 pašnjak 58 08 

1809 šuma 3 00 92 3411/2 pašnjak 51 65 

1825 pašnjak 8 28 3412 šuma 14 41 66 

1904 šuma 12 30 3413 pašnjak 7 44 11 


1921 šuma 16 86 3419 šuma 2 52 84 

1970/1 šuma 95 17 3420 šuma 58 75 

1970/2 šuma 18 11 3421 pašnjak 16 70 00 

1971 pašnjak 1 86 15 3422 šuma 14 95 94 

1972 šuma 44 67 3423 pašnjak 49 00 




2009 šuma 23 47 02 3437 pašnjak 1 26 44 

2010 pašnjak 61 51 3438 šuma 27 04 

2011 šuma 9 79 3486 šuma 31 10 

2012 pašnjak 2 65 1402 šuma 5 19 

2293 pašnjak 2 18 84 3148 šuma 15 76 

Ukupno 326 20 11 




ha 

Povrsina 

ari m 

Povrsina 

2 

Deo poseda 

ha ari m 2 

3204 šuma 93 25 2/4 46 62 

Ukupno 93 25 46 62 



Broj parcele Kultura Povrsina Deo poseda Povrsina 



ha ari m 2 ha ari m 2 

1851 šuma 15 66 6/18 5 22 

2880 šuma 6 50 6/18 2 17 

2882 šuma 13 46 6/18 4 49 

3096 šuma 12 46 6/18 4 15 

3475 šuma 26 84 6/18 8 94 

Ukupno 74 92 24 97 

KO Srednji Statovac 



ha 

Povrsina 

ari m 

Povrsina 


ha ari m 2 

165 pašnjak 4 73 1406 šuma 8 76 



168 šuma 6 97 70 1414 šuma 1 32 80 

169 pašnjak 1 49 21 1415 šuma 1 00 

170 šuma 21 13 1627 šuma 1 52 52 


185 šuma 2 13 01 1629 šuma 20 37 94 

186 pašnjak 40 93 1630 kamenjar 7 80 





582 pašnjak 32 49 1635 šuma 1 67 96 

583 kamenjar 23 84 1636 pašnjak 2 06 29 

584 šuma 3 24 1637 kamenjar 62 55 

606 pašnjak 11 44 1638 šuma 50 01 

748 šuma 67 53 1639 pašnjak 6 10 


757 pašnjak 59 03 1641 šuma 7 00 

759 šuma 11 57 66 1642 pašnjak 3 20 86 


761 pašnjak 2 70 95 1644 šuma 13 62 93 

810 šuma 44 07 1645 šuma 1 26 26 


868/1 pašnjak 47 09 1648 šuma 53 89 

868/2 njiva 2 50 1649 pašnjak 12 66 


962 pašnjak 1 54 83 1651 šuma 35 50 

963 vododerina 11 43 1652 šuma 29 14 31 

964 šuma 4 75 1653 livada 32 69 






1229 šuma 3 89 1703 pašnjak 31 43 

1230 pašnjak 12 51 1704 šuma 14 12 52 


1311 pašnjak 1 95 23 1718 šuma 6 87 32 

1336 šuma 9 68 1719 pašnjak 1 20 14 


1339 pašnjak 23 68 1722 šuma 8 06 

1340 šuma 1 41 49 1723 šuma 71 99 

1365 kamenjar 13 80 1730 šuma 46 28 

1366 pašnjak 1 42 82 44 šuma 62 75 

1367 pašnjak 95 50 621 šuma 1 26 90 

1368 pašnjak 7 00 770 šuma 69 37 

1369 pašnjak 86 97 788 šima 20 8 

1370 pašnjak 7 35 791 šuma 10 21 

1371 pašnjak 13 74 81 801 šuma 10 91 

1372 pašnjak 2 01 39 849 šuma 1 28 5 

1390/1 šuma 31 98 93 882 šuma 8 96 

1390/2 pašnjak 1 66 80 1394 šuma 19 9 

1391 pašnjak 1 57 45 1404 šuma 7 66 

1392 pašnjak 1 05 12 1440 šuma 4 69 76 

1393 pašnjak 6 51 1474 šuma 28 47 

1394 pašnjak 19 09 1477 šuma 31 3 

1395 šuma 18 18 1515 šuma 5 91 

1396 šuma 18 23 Ukupno 232 11 22 

KO Srednji Statovac 



ha 

Povrsina 

ari m 

Povrsina 

2 

Deo poseda 

ha ari m 2 

585 šuma 31 37 3/6 15 69 

1245 šuma 17 20 3/6 8 60 

1376 šuma 18 62 3/6 9 31 

Ukupno 67 19 33 60 



KO Bregovina 



ha 

Povrsina 

ari m 

Povrsina 


ha ari m 2 


2303 šuma 2 40 15 2314 pašnjak 90 30 

2304 pašnjak 66 53 2315 šuma 1 01 09 

KO Bogujevac 

Prepis posedovnog lista broj 29 i 40 

Ukupno 5 25 04 


ha 

Povrsina 

ari m 

Povrsina 


ha ari m 2 

1 šuma 37 90 13 685 šuma 74 51 

2 pašnjak 69 91 754 vododerina 3 14 48 

8 šuma 7 74 69 831 pašnjak 54 33 

9 pašnjak 17 56 832 njiva 3 98 

10 šuma 4 14 82 834 pašnjak 28 66 

11 pašnjak 1 71 90 835 šuma 3 62 18 

23/3 šuma 96 78 875/1 šuma 1 49 70 

83 šuma 48 26 922 šuma 6 05 35 

84 pašnjak 37 22 929 šuma 22 27 82 

199/2 šuma 59 79 930 pašnjak 9 91 


251 pašnjak 5 55 97 1017 šuma 60 47 

251 šuma 40 53 1018 pašnjak 48 77 

252/2 šuma 89 07 1019 pašnjak 9 99 

255/2 šuma 12 90 1020 šuma 5 50 

257/2 šuma 28 70 1044 šuma 28 28 

268/3 šuma 17 65 1045/2 šuma 7 92 

268/4 šuma 48 10 1047/2 šuma 4 01 

275 livada 9 41 1052/2 šuma 8 02 

276 njiva 33 14 1053/2 šuma 7 07 

278 pašnjak 34 44 1056 šuma 61 96 

280 šuma 3 91 07 1057 pašnjak 33 18 

282 livada 2 48 56 1059/2 šuma 15 05 

348 pašnjak 18 27 1060/2 pašnjak 43 55 

446 pašnjak 1 71 72 1061/2 šuma 5 16 

459 vododerina 81 37 1064 pašnjak 11 19 

552 vododerina 19 09 1065 pašnjak 14 59 





623 zgrada 6 69 1068 pašnjak 99 15 



679 vododerina 2 91 02 1071 pašnjak 24 02 

684/2 šuma 96 16 1072 šuma 805 19 71 

KO Arbanaska 


Ukupno 955 55 03 


ha 

Povrsina 

ari m 

Povrsina 


ha ari m 2 

125 pašnjak 76 96 1657 krš 67 78 

126 šuma 2 40 68 1658 šuma 1 25 52 

259 šuma 97 92 1664 krš 1 46 29 

610 šuma 85 07 1679/2 pašnjak 09 90 

781/3 šuma 47 20 1680 pašnjak 07 50 

782 krš 29 27 1684 neplodno 67 62 

785 pašnjak 09 01 1685/1 pašnjak 2 94 51 

994 šuma 13 55 1685/2 pašnjak 05 01 

1130 krš 03 80 1696 pašnjak 59 60 

1134 krš 07 33 1697 šuma 48 08 

1156 krš 04 14 1701 šuma 03 31 

1162/1 šuma 57 12 1725/1 šuma 10 08 74 

1167 krš 56 88 1726 pašnjak 49 24 

1208 pašnjak 22 22 1841 šuma 31 08 

1209 šuma 21 08 1843 šuma 20 17 

1210 krš 09 69 1846 šuma 16 17 

1541 pašnjak 08 52 1848 šuma 08 33 

1542 pašnjak 2 97 01 1863 šuma 03 21 

1546 šuma 15 57 1866 pašnjak 90 52 

1574 šuma 34 28 41 1867 pašnjak 93 75 

1579/2 šuma 31 90 1868 pašnjak 5 55 07 

1588 šuma 48 40 1869 pašnjak 3 00 48 

1590 šuma 23 02 1871 pašnjak 5 29 75 

1622/2 šuma 20 23 1872 šuma 56 80 

1642 šuma 1 00 17 1873 pašnjak 36 09 37 

1655 pašnjak 78 32 1874 šuma 15 81 23 

1656 šuma 1 82 76 1875 šuma 205 34 22 

Ukupno 343 39 48 



KO Arbanaška 

Suvlasništvo JP “Srbijašume” sa drugim vlasnicima – prepis posedovnog lista broj 960 (6719) i 961 (6720) 


ha 

Povrsina 

ari m 

Povrsina 

2 

Deo poseda 

ha ari m 2 

515 šuma 9 90 3/24 1 24 

503 šuma 7 50 1/4 1 88 

503 šuma 9 10 1/4 2 28 

509 šuma 87 03 1/4 21 76 

509 šuma 32 00 1/4 8 0 

513 šuma 1 05 25 1/4 1 31 

Ukupno 2 50 78 36 47 

KO Vlasovo 



ha 

Povrsina 

ari m 

Povrsina 


ha ari m 2 



556 šuma 69 29 35 1800 šuma 184 44 29 



690 pašnjak 15 67 1807 šuma 5 67 53 

755 šuma 28 52 72 1808 pašnjak 1 31 88 

756 pašnjak 2 46 39 Ukupno 344 87 84 

KO Vlasa 

Prepis posedovnog lista broj 26, 28, 29, 32 i 34 


ha 

Povrsina 

ari m 

Povrsina 


ha ari m 2 

1 šuma 166 07 76 273 šuma 53 00 

2 pašnjak 1 90 51 288 šuma 39 22 

3 krš 21 51 334 šuma 29 40 




8 pašnjak 1 20 87 416 njiva 2 01 

9 pašnjak 1 74 50 417 njiva 1 57 







51 šuma 1 52 88 442 pašnjak 1 06 56 

59 šuma 85 22 443 šuma 33 62 95 

60 pašnjak 9 54 61 444 neplodno 1 41 45 

61 šuma 25 68 445 pašnjak 18 48 



79/1 šuma 4 44 26 448 pašnjak 26 68 

79/2 pašnjak 1 02 68 449 pašnjak 20 83 

104 livada 1 42 73 450 pašnjak 2 42 94 

107 pašnjak 10 03 33 451 šuma 84 20 52 


235 pašnjak 69 67 Ukupno 392 08 75 

242 pašnjak 69 29 



2.0.EKOLOŠKA OSNOVA GAZDOVANJA 

2.1.Reljef i geomorfološke karakteristike 

Gazdinska jedinica „Radan-Arbanaška“ se nalazi na planinskom masivu istoimene planine glavnog pravca pružanja jugozapad - severoistok. 

Ova gazdinska jedinica predstavlja izrazito planinski teren, koji se ističe svojom plastikom. Grebeni su oštro izraženi, dok su strane srednje strme. 

Glavni greben (koji najvećim delom čini južnu granicu gazdinske jedinice) ima pravac jugozapad - severoistok. Polazi od Dragog dela i ide preko Paljevine, Velike Loparde i izbija na Pod. Dalje glavni greben skreće 

na Sokolovac, spušta se na Previju, pa preko Vijegora i Samora izbija na Radulovac. Ovaj planinski venac je istovremeno i manja vododelnica izmeñu sliva Kosanice, Toplice i Puste reke. Prema jugu se graniči 

u tri dugačka venca: Petrovac, Majdan planinu i Ravnu planinu. 

Glavna ekspozicija je sever i severoistok, dok se od lokalnih ekspozicija svojom brojnošću ističu zapad, istok i jug. Padine su uglavnom strme. 

Sa Radana se slivaju mnogobrojne pritoke Toplice, Jablanice i Puste reke, usled čega predstavlja značajan hidrografski čvor. 

Najizrazitiji vrhovi su Pod (1400 m), Sokolovac (1260 m), Gornji visovi (1318 m), Donji visovi (1126 m), Vijegor (1127 m), Milanov krš (867 m). 

Bočne kose koje se odvajaju od glavnih grebena, srednjim nagibom spuštaju se u rečno korito čineći strane strmim do vrlo strmim, a brdsko planinski teren jako izraženim. Najniža kota koja se nalazi u okviru ove 

gazdinske jedinice je na 350 m./n.v. u Pustoj reci (odeljenje 7), dok najviša kota u ovoj gazdinskoj jedinici je na 1395 m./n.v. i nalazi se na potezu zvanom Vlasovsko jezero (odeljenje 27 i 28). Visinska razlika 

izmeñu najviše i najniže tačke u okviru ove gazdinske jedinice iznosi 1045 m./n.v. 

Geološka podloga: 

2.2. Geološka podloga i tipovi zemljišta 

Prikaz geološkog sastava ovog područja je dat na osnovu geološke karte Jugoslavije (R=1:100.000) izdanje Saveznog geološkog zavoda 1976 - 1980 godine. 

Prostor koji zauzima ova gazdinska jedinica u šumskom području "Toplica" u geološkom pogledu prikazan je sekcijom (listom) Kuršumlija. 

Gazdinska jedinica "Radan - Arbanaška" pripada Rodopskom planinskom sistemu. Zajedno sa grupom planina Prolom, Sokolovica i Petrova gora čini nastavak Kopaoničkog planinskog masiva. 

Rodopska masa se smatra kao jezgro, odnosno kao najstariji deo Blkanskog Pluostrva, a sagrañeno je poglavito od stare, kristalne i metamorfne stene, kao što su: gnajsevi, mikašisti, hloritošisti, amfiboliti, mramori 

proreñeni na mnogim mestima gromadama granita. Najveći deo ovih stena stvoren je u arhajskoj i algonkijskoj periodi. 

Svi slojevi u Rodopskoj masi su jako ubrani, polomljeni i ispreturani, što znači da su prilikom ubiranja bili izloženi vrlo snažnom potisku. Karakteristično je da su mnogobrojnim raselinama (često vrlo dugačkim i 

raznoga pravca) ove mase razdvojene u mnoge veće ili manje komade. Duž ovih raselina izbile su na mnogim mestima mlade eruptivne (porfirske) stene kao što su: andenziti, trahiti, bazalti i dr. Ove stene 

mestimično zauzimaju veliko prostranstvo. 

Čitav planinski masiv "Radan - Arbanaška" leži uglavnom na andenzitima (grupa porfirskih stena). Pored andenzita nalazi se nešto i dacita, vulkanskih tufova i peščara, kao i vulkanski materijal - konglomerati i breče. 

Glavni sastojci andenzita su plagioklasi i tamno obojeni minerali biotit, amfibol i piroksen, a sporedni magnetiti. Ako se pored ovih minerala javi u većoj količini i kvarc, onda se radi o dacitima. 

Geološka podloga ima primarni uticaj na formiranje zemljišta. Osobine zemljišta uglavnom neposredno zavise od vrste geološkog supstrata i stepena njegove raspadnutosti. 

Zemljište 

Na ureñajnom području, pod uticajem atmosferilija dolazi do procesa raspadanja andenzita i stvaranja zemljišta, koje u sebi sadrži nepromenjene ostatke matične stene ("skelet") pa otuda i naziv "smeñe skeletoidno 

zemljište". Na postanak i osobine ovog zemljišta vidno je ispoljen uticaj kvalitativnog sastava andenzita. Raspadanjem plagioklasa dolazi do oslobañanja glinenih čestica, a amfiboli daju raspadnutoj masi 

zelenkastu ili crnu boju. Otuda ovo zemljište u A horizontu ima prevenstveno mrku ili mrko-sivu boju. Karakteristično je i visoko prisustvo peska (do 40 %). Zemljište je uglavnom skeletno i skeletoidno, i kao 

takvo pripada grupi genetski nerazvijenih zemljišta. 

Smeñe skeletoidno zemljište na andenzitu je bezkarbonatno i slabo kiselo, sa izuzetkom na manjim površinama (na pr. profil u Prolomu koji ispoljava veću kiselost i nepovoljne hemijske osobine). 



Na blažim nagibima, zaravnima i uvalama zemljište je duboko (dubina i do 50 cm). Na strmim nagibima i vododelnicama, zemljišni sloj je vrlo plitak, a geološka podloga (u različitim fazama raspadanja) često izbija 

na površinu. Dubina zemljišta zavisi od vrste drveća i stepena obraslosti (faktor erozije). 

Zapaženo je da je zemljište pod bukvom znatno dublje, smeñe je boje, lakše se humificira i ima bolji vodno-fizički režim. Sasvim je drugi slučaj sa hrastom. Pod hrastovim sastojinama zemljište je znatno pliće, suvo, 

slabo humozno ili bez humusa (prljuše). 

Ovaj tip zemljišta u celini predstavlja primarne razvojne stadije na rastresitim supstratima. Dublji supstrati redovno su pokriveni i bujnijom vegetacijom i brže evoluiraju u razvijenije zemljišne tipove. 

Ova zemljišta mogu imati velikog značaja za šumsku privredu, pa im treba obratiti veću pažnju nego do sada. 

Za Arbanaške planine je karakteristično da je zemljište pliće i siromašnije od zemljišta Radan planine, što se odražava i na vegetaciju (znatne površine pod crnograbićem). 

Bliži podaci o zemljištu su sledeći: 

Odeljenja: (13 do 14; 16 do 39; 55 do 59) - zemljište je peskovito-ilovasto, skeletno 10-30 %, plitko do vrlo plitko, erodirano. 

Odeljenje 54 - zemljište je uglavnom ilovasto i glinovito-ilovasto, po reljefu brdsko i planinsko, plitko do srednje duboko, nagib u proseku 8 do 16 %. 

Odeljenja: (53, 60 do 68; 71 do 83) - zemljište ilovasto, plitko do srednje duboko, mahom erodirano, nagib 16-30 %. 

Odeljenja: (50 do 51) - zemljište je peskovito-ilovasto i glinovito-ilovasto, plitko do vrlo duboko, nagib 16-30 %, reljef delom brdski, delom planinski. 

Odeljenja: (52, 70) - zemljište je delom kao i u odeljenju 69, a delom je peskovito-ilovasto, vrlo plitko i erodirano i srednje duboko, nagib 8-16 %. 

Odeljenja: (1 do 12; 15, 40 do 49) - zemljište je peskovito-ilovasto, vrlo plitko do plitko, 10-30 % skeletno, mahom erodirano, nagib 8-16 %. 

2.3. Hidrografske karakteristike 

Gazdinska jedinica "Radan - Arbanaška" bogata je vodotocima, a koji inače pripadaju slivu Toplice i Puste reke. Najveći deo gazdinske jedinice pripada slivu Puste reke, koja se uliva u Južnu Moravu. 

Glavni vodotoci su: Bela reka, Statovačka i Arbanaška reka. Bela reka i Statovačka reka čine Pustu reku. 

Na Lisičjem lazu izvire Velika reka, koja teče prema severoistoku. Sa leve strane prima Slavkov potok i Korita, a sa desne Malu reku. 

Arbanaška reka izvire ispod Samara. U ovom delu nalazi se i Lauški potok, koji izvire u zaseoku Bubanj, i teče preko sela Široke njive kao Pestiški potok, koji se uliva u Arbanašku reku. Arbanaška reka se uliva u 

Toplicu. 

Svi su ovi vodotoci pristupačni i uglavnom ne presušuju. 

Izvora nema mnogo i uglavnom su neureñeni . Od jačih izvora navode se Tri ibrika (29 odeljenje), vrelo na Lisičjem lazu (25 odeljenje), Česma na kamionskom putu u blizini odeljenja 16, izvor u 51 odeljenju, izvor u 

blizini Gornjih livada (odeljenje 61), Ledna voda u odeljenju 73, Vrelo u Arbanaškoj, izvor na putu na spoljnoj granici odeljenja 83. 

Glavni vodotoci u ovoj gazdinskoj jedinici su i slivovi koji dele gazdinsku jedinicu na tri dela. 

Prvi sliv je sliv Bele reke i čine ga odeljenja od 1 do 50. Pripadajući vodotoci su Velika reka, Mala reka, Ristin potok, Slavkov potok, Korita, Dragodelski potok. 

Drugi sliv je Statovački sliv i čine ga odeljenja od 51 do 70. Pripadajući vodotoci su: Crnogorska reka, Perkov potok, Krivopećki potok. 

Treći sliv je sliv Arbanaške reke i čine ga odeljenja od 71 do 84. Pripadajući vodotoci su: Lauški potok koji se uliva u Duboku dolinu, Vrelo. 



2.4 Klima 

Klima je važan činilac u pedogenezi zemljišta i limitirajući faktor (preko temperaturnih odnosa i veličine i rasporeda padavina) na razvoj odreñenih biljnih vrsta. 

Smatra se da ovo područje ima umerenu kontinentalnu klimu pod uticajem visija. Zbog svega izraženog i veoma složenog reljefa, njegove klimatske karakteristike nisu jasno izražene u celini. Zime su hladne, dok su 

leta topla, često žarka. Jeseni su obično toplije od proleća. Radan planina je sa severne strane okružena vencem planina koji čine Pasjača, Vidojevica, Rgajska planina i Sokolovica koje je štite od hladnih i 

vlažnih struja sa severne i zapadne strane. Na istoku i jugu se otvara u Pustorečku kotlinu i sa te strane je izložena jakom sunčevom zagrevanju, što za posledicu ima topliju i blažu klimu. To je proizvelo 

svojevrstan fenomen jer se hrastov vegetacioni pojas podigao čak do 800-900 metara nadmorske visine. Sladun i cer se na Radan planini mogu naći i na 800 metara nadmorske visine dok hrast kitnjak formira 

snažne zajednice i na preko 1000 metara nadmorske visine. Ovakva situacija je u Topličkom šumskom području jedinstvena. U svim ostalim gazdinskim jedinicama na visinama od preko 800 m nalazi se snažan 

pojas bukovih šuma. 

S obzirom na uticaj mediteranske klime, ovaj klimatski pojas ima izražena četiri godišnja doba. Kolebanje temperature preko dana, meseca i godine često je veliko. 

Karakteristična je duga insolacija, koja uglavnom zahvata toplu polovinu godine. Oblačnost je uglavnom ograničena na zimske mesece. 

Gazdinska jedinica "Radan - Arbanaška" prostire se, kako je već navedeno, u pojasu izmeñu 350 i 1395 m nadmorske visine. Najbliže meteorološke stanice su Kuršumlija (nadmorska visina 380 m) i Prokuplje 

(nadmorska visina 266 m). Ovo su dve stanice dosta udaljene od gazdinske jedinice, a osim toga podudaraju se po svom položaju uglavnom sa najnižom kotom gazdinske jedinice. Prema tome, podaci ovih 

meteoroloških stanica moraju da pretrpe izvesne korekcije. Naime, izneto je da sa većim nadmorskim visinama temperatura opada, a padavine rastu, pri čemu se računa da temperaturni gradijent iznosi 0,5ºC na 

100 m, a kišni gradijent oko 1mm na 100 m. 

U odreñenom periodu postojale su i meterološke stanice u selima Žitni Potok i Tovrljane ali je na njima vršeno samo merenje padavina. Podatke ćemo prezentovati ali ih treba uzeti sa rezervom s obzirom da se radi o 

merenjima koja su vršena pre više od 50 godina. 

Vodeni talozi 

Pod vodenim talozima podrazumevaju se sve vrste kondenzovane i sublimirane vodene pare u atmosferi, koje padnu na zemlju bilo u tečnom, bilo u čvrstom stanju. Visinu padavina predstavlja sloj vodenog taloga 

izražen u milimetrima na 1 m 2 , pod uslovom da voda ne ispari, ne otekne, niti se procedi u zemljište, dakle radi se o vodenom talogu u punom iznosu. 

Visina padavina, njihov godišnji raspored i njihova korelacija sa temperaturom vazduha, ima veliki značaj za pedološke procese, a isto tako i za razvoj i porast biljaka. 

Godišnje količine padavina u periodu 2000-2010 na meterološkoj stanici Prokuplje prikazane su u sledećoj tabeli: 


Godina 

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 PROSEK 

Padavine u mm/m 2 380 594 627 455 669 723 608 581 592 639 755 602 

Kao što se vidi postoji značajno odstupanje u godišnjoj količini padavina i obično u periodu od deset godina barem dve godine su izrazito sušne. Taj podatak je jako bitan za šumsko uzgojne radove s obzirom da u 

sušnim godinama obično izostaje urod semena ili ukoliko se desi seme je jako lošeg kvaliteta. Takoñe u sušnim godinama pošumljavanja su uglavnom neuspešna. 

Na meterološkoj stanici Žitni Potok godišnji prosek padavina je 835 mm/m 2 , a na stanici Tovrljane 795 mm/m 2 . Posmatrani period je 1954-1961 godina. Na meterološkoj stanici Kuršumlija prosek padavina je 

692mm/m 2 . 

S obzrom da se GJ „radan-Arbanaška“ nalazi na planinskom masivu i na većoj nadmorskoj visini možemo reći da je godišnja količina padavina veća nego u Prokuplju i Kuršumliji tako da je prosek verovatno 700-800 

mm/m 2 . Ipak po srednjoj godišnjoj količini padavina ova oblast spada u suvlje delove Srbije. 

Najviše vodenog taloga ima u periodu april-maj- jun kao i u jesen u periodu oktobar-novembar. Najsušniji meseci su avgust i januar. 

Velika količina padavina u maju i junu pogoduje biljkama zato što u ovo vreme pada najintenzivije stvaranje vegetativne mase kod većine biljaka. Meñutim u toku letnjih meseci zbog velike potencijalne 

evapotranspiracije, koju uslovljavaju visoke temperature i niska vlažnost, pojava posledica suša je česta i pored toga, što letnji minimum padavina količinski nije jako izražen. Naročito su suše velikog 

intenziteta ako je septembra sušan. Zbog toga se preporučuje pošumljavanje u proleće kako bi biljke maksimalno iskoristile maksimum padavina u maju i junu. 

Relativna vlaga vazduha


Relativna vlaga se javlja kao uticajan faktor za rasprostranjenje šuma i kao uslovljavajući činilac evapotranspiracije biljaka. Isto tako vlažnost zemljišta ne zavisi samo od apsolutne količine padavina i od svojstva 

samog zemljišta, nego i od relativne vlage zemljišta u znatnoj meri. Relativna vlaga vazduha u velikoj meri odlučuje o vlažnosti zemljišta. 

Relativna vlaga stoji u obrnutom odnosu sa temperaturom vazduha, što znači da se najmanje srednje mesečne vrednosti javljaju u periodu maksimalnih temperatura, a najviše tokom zimskih meseci sa slabo izraženim 

maksimumom u januaru. 

Relativna vlaga je niža u podnožju masiva. 

Na ovom području, relativna vlaga je prilično visoka (72 % u periodu maj-avgust). 

Temperatura vazduha 

U sledećoj tabeli prikazane su prosečne temperature vazduha za meterološku stanicu Prokuplje. Period posmatranja je 2000-2010 godina. 

Meterološka 

stanica 

Srednje mesečne temperature vazduha 

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 

Prokuplje 0,2 2.2 7,2 11,5 16,4 19,7 21,9 21,5 16,1 11,5 6,77 1,85 11,4 

Primenom termičkog gradijenta, a prema podacima meteorološke stanice Kuršumlija, srednja godišnja temperatura vazduha na najnižoj tački gazdinske jedinice bila bi 9,0 Cº, a na najvišoj oko 3,9 Cº. Ako bi smo uzeli 

srednju nadmorsku visinu za gazdinsku jedinicu, onda bi za nju odgovarala srednja godišnja temperatura vazduha od oko 6,7Cº 

Najhladniji je mesec januar, a najtopliji juli. Razlika izmeñu njih iznosi preko 20 Cº. 

Maksimalne i minimalne temperature zabeležene sa stanici Prokuplje su +43,5 Cº i – 23,5 Cº. 

Vegetacioni period je dosta dug uprkos mogućim pojavama poznih prolećnih i ranih jesenjih mrazeva. Početak vegetacionog perioda u proseku pada u prvoj polovini druge dekade marta meseca kada se prosečni 

početak temperature vazduha penje iznad 5,0 Cº, i traje u proseku do polovine novembra. Na višim nadmorskim visinama vegetacioni period je znatno kraći. 

Od ukupne količine vodenih taloga, 72 % padne u toku vegetacionog perioda, dok je srednja temperatura vazduha za više od 5 Cº veća od srednje godišnje. Prema tome vegetacioni period je sa dovoljno količine 

toplote, koja počinje naglo da se akumulira u zemljištu, a odatle da zagreva i najbliži vazdušni sloj već u mesecu aprilu. 

Vetrovi uglavnom duvaju sa severa ali su u značajnoj meri uslovljeni reljefom. Veće štete od vetra u ovoj gazdinskoj jedinici nisu zabeležene. 


Godišnji 

prosek


2.5 Opšte karakteristike šumskih ekosistema 

Svi tipovi šuma Srbije ulaze (u prvom stepenu sistematizacije) u odreñene krupne jedinice - komplekse. Oni su u planinskom kraju izdiferencirani pod uticajem tri bitna faktora za život šumske vegetacije, a to su: 

toplota, vlaga i nadmorska visina. Pri detaljnoj sistematizaciji dolaze do izražaja i svi ostali cenološki faktori, povezani sa bioekološkim karakteristikama edifikatora i drugih članova šumskih ekosistema (D. 

Jović, Z. Tomić, N. Jović: Tipologija šuma, Beograd 1991 god.). 

U ovoj gazdinskoj jedinici izdvajaju se sledeći kompleksi: 

2 Ekološka pripadnost: Kompleks (pojas) kserotermofilnih sladunovo-cerovih i drugih tipova šuma 

3 Ekološka pripadnost: Kompleks (pojas) kseromezofilnih kitnjakovih i grabovih tipova šuma 

4 Ekološka pripadnost: Kompleks (pojas) mezofilnih bukovih i bukovo - četinarskih tipova šuma 

Kompleksi (pojasevi) dalje se rasčlanjuju na cenološke grupe, na osnovu saznanja o vegetaciji i tipu zemljišta. Na osnovu navedenog za ovu gazdinsku jedinicu izdvojene su sledeće cenološke grupe tipova šuma: 

21 Ceno-ekološka grupa tipova šuma sladuna i cera (Quercion frainetto) na smeñim i lesiviranim zemljištima 

24 Ceno-ekološka grupa tipova šuma grabića i crnog graba i grabića-jorgovana (Ostryo - Carpinion orientalis et Syringo Carpinion orientalis) na crnicama (humusno-akumulativnim zemljištima) 

31 Šuma kitnjaka i cera (Quertion petraeae - cerris) na različitim smeñim zemljištima 

42 Planinska šuma bukve (Fagenion moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 

Dalja podela ide na grupe ekoloških jedinica, koje se odreñuju na osnovu njihove pripadnosti odreñenim asocijacijama i tipovima zemljišta na kojima se nalaze. 

Za ovu gazdinsku jedinicu izdvojene su sledeće grupe ekoloških jedinica: 

212 Tipična šuma sladuna i cera (Quercetum frainetto - cerris typicum) na smeñim lesiviranim zemljištima 

242 Šuma grabića sa hrastovima (Carpino orientalis - Polyquercetum) na pararendzinama i plićim gajnjačama na lesu 

313 Šuma kitnjaka i cera (Quercetum petraeae - cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima 

421 Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima. 

212 Tipična šuma sladuna i cera (Quercetum frainetto - cerris typicum) na smeñim lesiviranim zemljištima je najšire rasprostranjena zonalna šuma Srbije, na zaravnjenim položajima, nadmorskim visinama do 

600m, na različitim geološkim podlogama i uglavnom na razvijenim smeñim zemljištima. Sastojine su uglavnom izdanačkog porekla, manjih visina i srednjeg sklopa, sa dobro izdiferenciranim i bogatim 

spratovima žbunja i prizemne flore. Na Radan planini na toplim južnim ekspozicijama tipična šuma sladuna i cera se javlja i na nadmorskim visinama preko 600m. Od ostalih vrsta drveća koje se javljaju 

u ovim zajednicama treba spomenuti sledeće vrste: tilia argentea, pyrus pyraster, Sorbus domestica, Fraxinus ornus, Acer campestre, Cornus mas itd. 

242 Šuma grabića sa hrastovima (Carpino orientalis - Polyquercetum) na pararendzinama i plićim gajnjačama na lesu je na radan planini klimatogena šuma edafski uslovljena. Zajdenice se nalaze uglavnom na 

toplim južnim ekspozicijama i na plitkom, suvom i skeletnom zemljištu. Ove šume nemaju veliku ekonomsku vrednost. U gornjem spratu se javljaju različiti hrastovi, crni jasen i dren dok se u prizemnom 

spratu uz gust grabić nalaze ruj, crna udika, kurika. 

313 Šuma kitnjaka i cera (Quercetum petraeae - cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima čine prelaz izmeñu monodominantnih kitnjakovih šuma brdskog regiona i zonalne vegetacije 

uglavnom sladunovo cerovih šuma. U najvećem delu Srbije predstavljaju niži potpojas kitnjakovih šuma do 600 m nadmorske visine. U južnoj i istočnoj Srbiji na penje se i na veće visine što je slučaj i u 

GJ „Radan-Arbanaška“. Ekspozicije su uglavnom tople, a zemljišta smeña i lesivirana na vrlo različitim podlogama. Osim kitnjaka i cera javljaju se crni jasen, klen i grab. U spratu žbunja koji je dobro 

razvijen javljaju se Chamaecytisus capitatus, Genista ovata, Festuca heterophylla, Galium pseudoristatum, Poa nemoralis. 

421 Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima obrazuju u Srbiji snažan pojas na nadmorskim visinama od 800 do 1200 m. Planinske šume bukve kao zonalna 

vegetacija obrazuju se po uticajem promene klime sa povećanjem nadmorske visine.Sa povećanjem nadmorske visine klima postaje humidnija te se na taj način stvaraju uslovi za opstanak mezofilne 

bukve. Zemljišta su uglavnom smeña: kisela (distrična) i eutrična. Planinske šume bukve se odlikuju gustim sklopom, dominacijom bukve u spratu drveća i oskidnim spratom žbunja. U spratu drveća u GJ 

„Radan- Arbanška“ se javljaju javor mleč, gorski javor, klen, grab, divlja trešnja, planinski brest itd. U oskudnom spratu žbunja javljaju se Sambucus nigra, Daphne mezereum, Lonicera xylosteum, 

Corylus avellana. 



Treba naglasiti da su bukove šume prirodno sklopljene ali ako se otvori sklop može doći do naglog zakorovljavanja kupinom. Zakorovljavanje kupinom predstavlja veliki problem kod prirodnog obnavljanja i u 

situacijama kada je zakorovljenost velika ne može doći do obnavljanja bez primene pomoćnih mera. Zbog toga pri gazdovanju bukovim šumama treba biti oprezan kada je u pitanju intenzitet zahvata da ne 

bi došlo do prevelikog otvaranja sklopa i zakorovljavanja. U slučaju neuspeha prirodnog obnavljanja treba primeniti pomoćne mere kao što su rahljenje zemljišta, setva semena i sadnja sadnica. 

2.6 Opšti faktori značajni za stanje šumskih ekosistema 

Šuma kao biogeocenoza je veoma složena zajednica nastala delovanjem biljnog i životinjskog sveta u odreñenim uslovima sredine. Dobro poznavanje šume kao celine je neophodno za procenu realnih ciljeva i 

očekivanih rezultata u planiranju gazdovanja šumama. 

Faktori značajni za razvoj šumske vegetacije su: 

• Klimatski faktori, u koje spadaju temperatura, padavine, svetlost, vetar, vlaga vazduha i dr. 

• Orografski faktor, koje čine: reljef, nadmorska visina, ekspozicija terena, nagib terena, mikroreljef i dr. 

• Edafski faktori ili zemljišni faktori su oni faktori koji deluju preko fizičkih i hemijskih osobina zemljišta i kao sredina za razvoj korenovog sistema 

• Geološka podloga značajna je za obrazovanje različitih tipova zemljišta 

• Biotički činioci meñu kojima su najvažniji biljni i životinjski svet i čovek kao poseban faktor 

Svi faktori deluju zajedno odnosno kao kompleks faktora. Oni su meñusobno povezani i utiču jedan na drugog. 

Šuma kao jedna od najsloženijih biljnih zajednica, odraz je uticaja sredine, ali i ona menja tu sredinu koja se označava kao stanište. 

Mikroklima šumskih staništa 

Mikroklima podrazumeva klimu na jednom užem prostoru i njeno poznavanje je neophodno zato što može da se razlikuje od klime na širem prostoru na kome se nalazi, a te razlike mogu da budu uslovljene nekim od 

ekoloških faktora. Njeno poznavanje je važno i zbog utvrñivanja razlika i sličnosti izmeñu šumskih ekosistema na tom prostoru. 

Ekspozicija (izloženost terena strani sveta) 

Ekspozicija terena može da ima veliki uticaj na mikroklimu i na fitocenološki sastav. Najveće razlike su izmeñu severne i južne ekspozicije. Južna ekspozicija kao toplija i suvlja pogoduje kserotermnijim vrstama, a 

severna kao hladnija i vlažnija mezofilnijim. Tako da imamo situaciju da na malom prostoru rastu potpuno različite vrste drveća. Na nižim nadmorskim visinama redovno srećemo bukvu na severnim 

ekspozicijama bez obzira što nadmorska visina nije povoljna za rast ove vrste drveća. Suprotno tome, na južnim ekspozicijama u bukovom pojasu na većim visinama srećemo hrast kitnjak. To je tipična 

inverzija vegetacije u zavisnosti od ekspozicije. 

Istočna ekspozicija je suvlja i toplija od zapadne. Severna je najhladnija, a južna najtoplija i najsuvlja. 

Nagib terena 

Nagib terena posredno utiče na sastav vegetacije tako što menja ostale ekološke faktore (temperaturu, vlažnost, svetlost, itd.). Od nagiba zavisi i ugao pod kojim padaju svetlosni zraci i na taj način utiče na promenu 

napred navedenih faktora. Sa povećanjem nagiba terena na južnim i istočnim ekspozicijama se povećava količina toplote. Na severnim ekspozicijama je obrnuto : sa smanjenjem nagiba se povećava količina 

toplote. 

Nadmorska visina 

Nadmorska visina je jako bitnan faktor i ima presudan uticaj na raspored šumskih zajednica. Sa promenom nadmorske visine menjaju se i drugi ekološki faktori. Sa porastom nadmorske visine opada temperatura 

vazduha (u proseku 0,6 ‘C na svakih 100m visine), povećava se količina padavina, menja se struktura padavina, povećava se relativna vlažnost vazduha itd. Nadmorska visina ima presudan uticaj na vertikalno 

zoniranje vegetacije. Za područje Srbije karakteristično je da se pojasevi formiraju tako da se hrastove šume javljaju do 800 m nadmorske visine, zatim sledi bukov pojas od 800 do 1400m nadmorske visine, a 

iznad njega pojas četinarskih šuma. U GJ “Radan- Arbanaška” specifično je odreñeno odstupanje od napred navedenog pa se tako kitnjak javlja na većim nadmorskim visinama nego što je karakteristično za 

područije centralne Srbije. 

Uslovi zemljišta 



Brojni su faktori koji utiču na stvaranje zemljišta. To su pre svega geološka podloga, klima, vegetacija, reljef, čovek. Ovi faktori deluju zajedno i kompleksno, meñusobno utiču jedni na druge. Šumska zemljišta u 

planinskim područjima nastaju u dosta komplikovanijim uslovima nego zemljišta u nizijama koja se koriste pretežno za poljoprivredu. Najbitnije karakteristike zemljišta bitne za razvoj šumskih ekosistema su 

dubina zemljišta, fizičke osobine kao što su prisustvo skeleta, vode, vazduha i hemijske osobine (ph vrednost, sasatv zemljišnog rastvora). 

Biotički činioci- biljni i životinjski svet 

Najvažnija karika šumske biocenoze su dominantne vrste u spratu drveća. One utiču na formiranje biotopa i na druge organizme u biocenozi. Drveće je nosilac produkcije u šumskim ekosistemima tj nosioc razvoja 

proizvodnih karakteristika svakog tipa šume. Ostali organizmi u šumi takoñe utiču na ekosistem posredno ili neposredno. Tu pre svega spada drveće iz donjeg sprata, žbunje, zeljaste biljke, korov, paprta i dr. 

Životinjski svet 

Životinjski i biljni svet su veoma povezani. Većini životinja biljke služe za ishranu. Sa druge strane životinje utiču na biljke neposredno tako što pomažu oprašivanje, raznošenje semena kao i posredno tako što svojom 

aktivnošću menjaju stanište (mehanički usitnjavaju zemlju, ubrzavaju razlaganje organskih materija). Biljni i životinjski svet morau biti u ravnoteži da bi šumska zajednica bila stabilna. Poznato je na primer da 

neke ptice regulišu brojnost odreñenih insekata. Smanjenje brojnosti ptica dovelo bi gradacije insekata i do šteta na drveću. Nedostatak samo jedne karike u čitavom lancu može dovesti do narušavanja 

ravnoteže. 

Čovek 

Čovek je na žalost vrlo često uzrok poremećaja ravnoteže u šumi. Degradirane šume su najvećim delom posledica delovanja čoveka. Isto tako izdanačke šume su nastale kao posledica delovanja čoveka. Čovek može 

delovati i pozitivno i sanirati stanje u ekosistemima gde je došlo do narušavanja ravnoteže. 

Vegetacije se nikako ne može objasniti delovanjem samo jednog faktora već ekološki činioci u prirodi deluju zajedno odnosno kao kompleks faktora. Smatra se da se gazdinska jedinica “Radan-Arbanaška” nalazi u 

optimalnim uslovima za razvoj šumske vegetacije, naročito u kompleksu bukovih šuma gde se nalaze možda i najkvalitetnije bukove sastojine u celom topličkom šumskom području. 



3.0 Privredne karakteristike 

3.1 Opšte privredne karakteristike 

Opština Prokuplje nalazi se u južnom delu Srbije. Graniči se sa opštinama Merošina, Žitoraña, Bojnik, Kuršumlija, Blace, Kruševac, Aleksinac. Geografski gledano na severu opštine se nalazi planinski masiv Jastrebca 

sa koga se spušta ka jugu blago talasasta Toplička kotlina pri čijem dnu protiče reka Toplica oko koje je formirana plodna ravnica širine par kilometara. Južno od reke Toplice je planinsko područje koje čine 

planine Pasjača, Vidojevica, Sokolovica, Rgajske planine, Arbanaška planina, Radan planina. 

Površina opštine je 759 km 2 . Na tom području u 107 naselja prema popisu iz 2011. godine živi 43.631 stanovnika. Na ovom području decenijama je prisutan proces depopulacije i smanjivanja broja stanovnika. Prema 

popisu iz 1953 godine u opštini Prokuplje je živelo nešto više od 58.000 stanovnika. Broj stanovnika se posebno smanjio u selima planinskog područja dok je u gradu u proteklih pedeset godina broj stanovnika 

učetvorostručen. Politika industrijalizacije dovela je do velikih migracija sa sela u grad tako da su u mnogim selima ostala samo staračka domaćinstva čijim umiranjem se sela gase. Na području opštine 

Prokuplje prema poslednjem popisu registrovano je i prvo naselje koja je ostalo bez stanovnika, to je selo Obrtince na planini Vidojevici. Poslednjih desetak godina i u samom gradu Prokuplju je došlo do 

smanjivanja broja stanovnika zbog negativnog prirodnog priraštaja i prestanka migracija sa sela u grad. 

Privredna aktivnost je na niskom nivou. Neuspele privatizacije i gašenje proizvodnih pogona su glavno obeležije privrede Prokuplja. 

Osnovni podaci za opštinu Prokuplje za 2010 godinu su : 

Obradiva površina 44.160 ha 

Obrasla šumska površina 29.525 ha 

Dužina puteva 362 km, sa asfaltnim kolovozom 229 km 

Broj zaposlenih 8. 845 

Broj nezaposlenih 7.573 

3.2 Ekonomske i kulturne prilike 

GJ „Radan-Arbanaška „ je okružena selima i zaseocima Arbanaška, Duboka dolina, Gornji, Srednji, Donji Statovac, Bogujevac, Dragi deo, Vlasovo, Vlasa, Marino Kale, Dobra voda, Bubanj, Bačije, Šatrica. . 

Područje kojem gravitira GJ „Radan-Arbanaška“ je posebno ugorženo depopulacijom. U čitavom tom području najveće naselje je Žitni Potok koji je do 1965. godine imao status opštine kojoj je pripadalo 29 sela sa 

preko 10 hiljada stanovnika. Kolika je razmera depopulacije najbolje govori podatak da danas u celom tom kraju nema više od hiljadu stanovnika. 

Procesi depopulacije svakako utiču na gazdovanje šumama. Sa jedne strane šume se šire na poljoprivredna zemljišta i time se povećava ukupna šumska površina ali sa druge strane javljaju se i odreñeni problemi. 

Nestajanjem seoskog stanovništva javljaju se teškoće u plasmanu ogrevnog drveta koje sesoka domaćinstva najviše koriste. Osim toga javlja se i nedostatak radne snage za poslove u šumarstvu te je potrebno 

angažovati radnu snagu sa drugih područja. Postoji čitav niz problema koja se javljaju u gazdovanju (vlasnici) i vršenju stručno tehničkih poslova (JP „Srbijašume“) u privatnim šumama ali to nije predmet ovog 

elaborata. 

Žitni Potok je udaljen od Prokuplja 25 km i predstavlja administrativni centar ovog kraja. U njemu se nalazi dom zdravlja, škola, trgovinske i ugostiteljske radnje. Svoje proizvode stanovnici prodaju u Žitnom potoku, 

Prokuplju i Bojniku s obzirom da je ovaj kraj povezan i sa opštinom Bojnik. Bojnik je udaljen 18 km od Žitnog potoka. 

Glavno zanimanja stanovništa u selima koja okružuju GJ „Radan-Arbanaška“ je poljoprivreda i stočarstvo. U poslednje vreme sve više ljudi se okreće intenzivnom voćarstvu i osnivaju se veliki zasadi šljiva, jabuka, 

dunja i ostalog voća. Industrijska prduzeća su skoncentrisana samo u Prokuplju ali je obim industrijske proizvodnje značajno manji u odnosu na period od pre deset godina, a drastično manji u odnosu na period 

pre dvadeset godina kada je više od 2/3 zaposlenih radilo u industriji. 



3.3. Organizaciona i materijalna opremljenost 

Topličkim šumskim područjem gazduje šumsko gazdinstvo „Toplica“ Kuršumlija koje u svom sastavu ima tri šumske uprave: ŠU Blace, ŠU Prokuplje, ŠU Kuršumlija. 

Gazdinskom jedinicom „Radan-Arbanaška“ gazduje ŠU Prokuplje. 

Šumska uprava Prokuplje raspolaže sa sledećim stručnim kadrovima 

VSS- dipl.inž šumarstva 

SSS- šumarski tehničar 

SSS- III stepen- pomoćni šumarski tehničari 

SSS-ekonomski tehničar 

KV radnik 

NKV-šumski radnici 

Od grañevinskih objekata šumska uprava raspolaže sledećim objektima 

Upravna zgrada 

Lugarnica 

Baraka za smeštaj radnika 

Terenska vozila 

Lada niva 7 kom 

3.4 Otvorenost šumskog kompleksa saobraćajnicama 

Osnovni preduslov za intenzivno gazdovanje šumama u nekoj gazdinskoj jedinici je otvorenost šuma, odnosno dostupnost svakog dela šume. Samo šumskim kompleksima koji su otvorene može se adekvatno 

gazdovati i mogu se aktivno sprovoditi svi predviñeni radovi na korišćenju, gajenju i zaštiti šuma. Od otvorenosti šuma zavisi i stepen primene mehanizacije i druge opreme u gazdovanju šumama. 

U ovoj gazdinskoj jedinici postoji razgranata mreža puteva. Uglavnom idu grebenima ili niz doline reka, a služe kao doturni putevi. 

Kroz ovu gazdinsku jedinicu prolazi tvrdi kamionski put koji je kategorisan kao reginalni put R-222 koji je najkraća veza opštine Kuršumlija sa opštinama Bojnik i Lebane. Putovanje od Kuršumlije do Lebana se ovom 

trasom skraćuje za preko 100km. Sa magistralnog puta Niš-Priština ovaj put se odvaja kod mesta Rudare, ide do Prolom Banje, a zatim prolazi kroz gazdinsku jedinicu i dalje nastavlja trasom Bogojevac- 

Dobra voda-Magaš-Bojnik. Ovaj put je značajan i kao turiistička ruta jer povezuje Đavolju varoš i arheološki lokalitet Caričin grad kod Lebana. 

Najbliža železnička stanica za deo gazdinske jedinice koji gravitira Pusoj reci je Leskovac (preko Bojnika) koji je udaljen 40 km od lugarnice na Radanu. Za ostali deo gazdinske jedinice najbliže su železničke stanice 

Rudare, Barlovo i Mala Plana. 

U šumama ove gazdinske jedinice 01.01.2011 godine bilo je 

a)Kroz šumu 

-Javni savremeni putevi 4,2 km 

-Javni tvrdi putevi 22,9 km 

-Šumski tvrdi putevi 24,1 km 

-Šumski meki putevi 10 km 

UKUPNO 61,2 km 



U poslednjih 10 godina urañena je rekonstrukcija i izgradnja puta Bogojevac- Previja, Srednji Statovac - Crnogorska reka- Mirkov laz- Perkov potok i put Lauški potok-Radovići. Već broj mekih šumskih puteva je 

nasipan i pretvoreni su u tvrde puteve. U odnosu na prikaz iz predhodne osnove učešće mekih šumskih puteva je značajno smanjeno, a učešće tvrdih puteva povećano. Takoñe treba istaći da su u predhodnoj 

osnovi neki putevi, odnosno neke deonice bile duplirane i na taj način je dobijena veća dužina puteva i samim tim veća otvorenost koja ne odgovara stvarnom stanju na terenu. 

Oznaka 

puta 

Naziv puta 

Kategorija 

Javni put (km) Šumski put (km) 

Tvrdi Meki Tvrdi Meki 


Kroz 

kompleks 

u km 

Otvara odeljenja 

1. Donji Statovac - Bogojevac - Dragi deo 10,4 10,4 11-13, 15-17, 21, 22, 39, 40, 45, 49 i 

50 

2. Dragi deo - Kruškar 3,1 3,1 4-6, 8 

3. Ušće Male - Velike reke - Begovića grob 3,2 3,2 22-25, 27, 30-39 

4. Ripivode - Paljevina 5,7 5,7 14, 16-26 

5. Troglav - Lisji laz 5,5 5,5 26-34 

6. Bogojevac - Previja 3,3 3,3 40, 55-59 

7. Srednji Statovac- Crnogorska reka- Mirkov 

laz- Perkov potok 

5,4 5,1 53,54, 60-64 

8. Previja- Mala Vlasa- Lauški potok 5,6 5,1 61.64,65,66,67,68,71, 72,73,74 

9. Mala Vlasa – Markovo Brdo 1,9 1,3 65,66 

10. Gornji Statovac – Miloševa čuka 2,3 1,3 69 

11. Lauški potok - Arbanaška reka 3,2 3,2 75-80 

12. Arbanaška - Arbanaška reka 1,4 1,4 82, 83 

13. Srednji Statovac - Rankova reka 2,0 0,4 52 

14. Rankova reka - Gornji Statovac asfaltni 4,2 1,3 52, 70 

15. Lauški potok- Radovići 4,0 3,8 73-81 

Ukupno: 27,1 24,1 10 54,1 

Ukupna dužina puteva kroz šumski kompleks je 54,1 km. S obzirom da je ukupna površina gazdinske jedinice 3.098,84 ha dolazi se do podatka da je otvorenost 17,46 km na 1000 ha ili 17,4m po jednom 

hektaru. 

U narednom periodu planira se rekonstrukcija puta Srednji Statovac- Crnogorska reka- Mirkov laz- Perkov potok i njegovo prevoñenje iz mekog u tvrdi kamionski put.


3.5 Dosadašnji zahtevi prema šumama i dosadašnji način korišćenja šumskih resursa 

Dosadašnje korišćenje zasnivalo se isključivo na korišćenju drvne mase. Ostali potencijali nisu korišćeni u značajnijoj meri. Korišćenje je bilo takvo da se „mnogo više iz šume uzimalo nego što joj se vraćalo“. Ako 

izuzmemo period šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka kada su sprovedena masovna pošumljavnja, ukupno gledano u šumsko uzgojne radove ulagana su skromna sredstva. Gledajući dosadašnje osnove 

za gazdovanje šumama može se uočiti da su planovi korišćenja šuma uglavnom u značajnom procentu ispunjavani, dok su radovi na gajenju i zaštiti praćeni malim procentom izvršenja. 

Takoñe proizvodni potencijaj staništa se ne koristi u potpunosti. Značajanu površinu ove zadinske jedinice zauzimaju izdanačke šume kao i visoke proreñene šume koje ne koriste u potpunosti proizvodni potencijala 

staništa. 

Dugoročnim biološko uzgojnim ciljevima gazdovanja trebalo bi da se podigne stepen biološke stabilnosti i približi proizvodnom optimumu staništa. Cilj je stvoriti stabilne sastojine koje će istovremeno dati 

maksimalnu proizvodnju najboljeg kvaliteta i vrednosti. 

3.6 Mogućnost plasmana šumskih proizvoda 

Najveći kupac drvnih sortimenata, ne samo iz ove gazdinske jedinice već i iz celog šumskog gazdinstva je preduzeće „Simpo-ŠIK“ iz Kuršumlije. Nakon više godina loših poslovnih rezultata ovo preduzeće je 

početkom 2010 krenulo sa proizvodnjom u obnovljenim pogonima. Najveća količina bukovih trupaca se isporučuje baš ovom preduzeću. Kapaciteti su dovoljni da prihvate celokupnu proizvodnju iz šumskog 

područja. 

Ostali kupci drveta su „Kronošpan“- Lapovo, „Moca“- Jablanica, „Bioenergy“- Boljevac i „Forest-Enterprises d.o.o.– Pukovac“. Preduzeća iz Boljevca i Pukovca se bave proizvodnjom peleta tako da potražuju 

produžno drvo sa kojim je ranije bio problem oko plasmana. Preduzeće „Kronošpan“ iz Lapova kupuje drvo koje se dobija iz proreda u kulturama četinara tako da je na taj način rešen problem sa tim 

materijalom za kojim ranije nije bilo potražnje pa su mnogi uzgojni radovi u kulturama četinara odlagani iz zbog nemogućnosti plasmana drveta dobijenog u proredama. 

Posmatrano sa nivoa celog šumskog područja možemo konstatovati da su kapaciteti drvne industrije (sa tehničko-tehnološkog aspekta) u dovoljnoj meri usklañeni su sa prinosnim mogućnostima šuma tako da ne 

postoje nikakvi ograničavajući faktori u pogledu realizacije i plasmana proizvodnje. 

Pri punoj uposlenosti kapaciteta može doći i do deficita sirovine. Izlaz u deficitu sirovine mora se tražiti prevenstveno u sledećim pravcima: 

-Povećanjem ulaganja u proširenje i jačanje prinosne snage vlastitog šumskog fonda 

-Potpunijim korišćenjem drveta na sečinama i otpadaka u mehaničkoj preradi 

-Povećanom usmeravanju na vlastite preradne kapacitete drveta iz šuma u grañanskoj svojini, razvijanjem kooperanskih i dohodovnih odnosa na principu udruživanja rada i sredstava. 

Imajući u vidu da se poslovanje odvija u teškim i nepredvidivim uslovima vrlo često dolazi do poremećaja na tržištu pa se javljaju periodi sa velikom potražnjom i periodi kada je gotovo nemoguće izvršiti plasman 

sirovine. 



4.0 Funkcije šuma 

4.1 Globalna namena kompleksa 

Globalna namena kompleksa šuma ili njegovih delova, podmiruje i integriše stanje sastojina i društvene potrebe u odnosu na šumu u (jedinstvene – opšte) ciljeve gazdovanja šumama. Najčešće se globalna namena 

odnosi na čitav kompleks šume kao prirodne celine. U skladu sa napred iznetim, definisane su globalne namene kompleksa šuma GJ "Radan-Arbanaška": šumska staništa sa proizvodno – zaštitnom funkcijom 

(11), šume sa prioritetno zaštitnom funkcijom (12). 

Maksimalna proizvodnja i korišćenje proizvodnih potencijala, kao prioritetne funkcije ovih šuma, nisu u konfliktu ni sa jednim drugim opštim ciljevima gazdovanja. 

4.1 Osnovna namena površina 

Namenska celina je prostorna kategorija koja obuhvata čitav šumski kompleks ili samo njegove delove u kojim je odabranom funkcijom (funkcijama) ili globalnom i osnovnom namenom šume definisan najracionalniji 

vid korišćenja. 

U suštini namenska celina predstavlja prostorno ureñajnu jedinicu u okviru koje se u funkcionalnom smislu planski ustanovljava ostvarivanje neke od prioritetnih funkcija šume definisane kroz ciljeve gazdovanja 

šumama. Pri tome moguće je da u okviru jedne namenske celine, u smislu prioriteta, budu jedna ili više funkcija. Zbog toga namensku celinu ne treba poistovećivati sa funkcijama šume. 

U prostornom smislu namenska celina je siguran oslonac za realno planiranje gazdovanja šumama, a i za pouzdaniju ocenu optimalnog stanja prostornih odnosa i rasporeda, bilo da se radi o strukturi same šume ili o 

odnosima obrasle i neobrasle površine, rasporeda sečina, izgradnje infrastrukture u okviru multifunkcionalnog korišćenja i dr. 

U gazdinskoj jedinici „Radan-Arbanaška“ utvrñene su sledeće prioritetne funkcije: 

- Namenska celina 10- proizvodnja tehničkog drveta 

- Namenska celina 26- zaštita zemljišta od erozije 

- Namenska celina 66- stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana) 

Namenska celina 10- proizvodnja tehničkog drveta- prioritetna funkcija je maksimalna, a trajna proizvodnja drveta najboljeg kvaliteta, ali se pri tome ne zanemaruju i ostale proizvodne, zaštitne i socijalne funkcije 

šuma. Da bi se ostvario cilj, maksimalna i trajna proizvodnja drveta najboljeg kvaliteta, šuma mora biti u normalnom stanju po svim pokazateljima na datom staništu. Onda kada se šuma nañe u normalnom 

stanju, pored proizvodne funkcije ostvaruju se i ostale funkcije. Potencijal staništa je u ovoj gazdinskoj jedinici veliki naročito u pojasu bukovih šuma te bi posebnu pažnju trebalo posvetiti gazdovanju ovim 

sastojinama s obzirom da mogu dati veliku količinu tehničkog drveta. 

Namenska celina 26- zaštita zemljišta od erozije- u ovu namensku celinu svrstane su šume koje su edafski i orografski uslovljene, čija je prioritetna funkcija zaštita zemljišta. Ove šume imaju i ostale funkcije, pretežno 

zaštitnog karaktera. Sve intervencije na korišćenju šuma u ovoj namenskoj celini, će biti slabijeg intenziteta i u blažoj formi. U narednih nekoliko ureñajnih razdoblja treba izvršiti poboljšanje devastiranih 

sastojina putem postepene rekonstrukcije u onim sastojinama gde je kao gazdinski postupak predviñena rekonstrukcija. Kod onih sastojina kod kojih je rekonstrukcija planirana u ovom ureñajnom razdoblju, istu 

vršiti postepeno imajući u vidu osnovnu namenu, a sve radi zaštite od ispiranja i odnošenja. 

Namenska celina 66- stalna zaštita zemljišta (izvan gazdinskog tretmana) – ulaze one šume koje su takoñe edafski i orografski uslovljene, ali se u njima neće vršiti nikakva intervencija ni u ovom ni u sledećim 

ureñajnim razdobljima. Ove šume se kao takve samo konstatuju i evidentiraju. Najčešće se radi o šikarama i šibljacima na terenima sa velikim nagibom i sa plitkim zemljištem. 



4.3. Gazdinske klase 

Gazdinska klasa pretstavlja skup sastojina istog tipa šume, istog porekla i sastava, sličnog zatečenog stanja i osnovne namene za koje je moguće planirati jedinstvene ciljeve i mere gazdovanja. Dakle, polazna osnova 

za formiranje gazdinske klase je tip šume definisan jednakim ekološkim i razvojno-proizvodnim karakteristikama u okviru koga se zavisno od porekla, stanja sastojine, osnovne namene i sastava formira jedna 

ili više gazdinskih klasa. Gazdinska klasa je osnovna ureñajna jedinica za koju se obezbeñuje trajnost prinosa u jednodobnim sastojinama, prikazuje stanje šuma, analizira i ocenjuje zatečeno stanje i izrañuju 

planovi gazdovanja šumama. 

Gazdinska klasa ne mora da obuhvata samo jedan deo šumskog kompleksa već može da obuhvata sastojine iz različitih delova kompleksa. Ranijim Pravilnikom o načinu izrade i sadržini šumskoprivrednih osnova 

Srbije (1976) je bila propisana minimalna površina gazdinske klase od 100 ha. Prema Nemačkim iskustvima, minimalna površina gazdinske klase za jednodobne šume je 500 ha. U današnje vreme se govori o 

minimalnoj površini gazdinske klase sa aspekta trajnosti proizvodnje od 50 ha u jednodobnim šumama i 5 ha u prebirnim šumama. U slučaju da imamo manje površine od propisanih tada ih sjedinjujemo 

srodnim površinama koje su dovoljno velike. 

Prelaskom sa monofunkcionalnog na polifunkcionalno korišćenje minimalna površina gazdinske klase dobija drugačiji smisao. S obzirom da se gazdinska klasa formira u okviru pojedinih namenskih celina i da nije 

definisana minimalna površina pojedinih namenskih celina, pitanje minimalne površine gazdinske klase još nije rešeno. 

Sledi spisak svih gazdinskih klasa u GJ „Radan-Arbanaška“ po namenskim celinama 

Gazdinske klase u namenskoj celini 10 -proizvodnja tehničkog drveta 

10.175.421 Izdanačka šuma graba na različitim smeñim zemljištima 

10.176.421 Izdanačka mešovita šuma graba na različitim smeñim zemljištima 

10.193.313 Visoka šuma cera, kitnjaka, sladuna, medunca i graba na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima 

10.195.212 Izdanačka šuma cera na smeñim lesiviranim zemljištima 

10.196.212. Izdanačka mešovita šuma cera na smeñim lesiviranim zemljištima 

10.196.313. Izdanačka mešovita šuma cera na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima 

10.215.212. Izdanačka mešovita šuma sladuna na smeñim lesiviranim zemljištima 

10.302.313. Visoka šuma kitnjaka cera i graba na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima 

10.306.313. Izdanačka šuma kitnjaka na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima 

10.307.313 Izdanačka mešovita šuma kitnjaka na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima 

10.351.421. Visoka (jednodobna) šuma bukve na različitim smeñim zemljištima 

10.352.421. Visoka (raznodobna) šuma bukve na različitim smeñim zemljištima 

10.354.421 Visoka šuma bukve, graba i lipe na različitim smeñim zemljištima 

10.360.421. Izdanačka šuma bukve na različitim smeñim zemljištima 

10.361.421. Izdanačka mešovita šuma bukve na različitim smeñim zemljištima 

10.469.421.Veštački podignuta sastojina ostalih lišćara na različitim smeñim zemljištima 

10.470.421. Veštački podignuta sastojina smrče na različitim smeñim zemljištima 

10.472.421. Veštački podignuta jele na različitim smeñim zemljištima 

10.475.421.Veštački podignuta sastojina crnog bora na različitim smeñim zemljištima 

10.477.421 Veštački podignuta sastojina belog bora na različitim smeñim zemljištima 

10.479.421. Veštački podignuta sastojina ostalih lišćara na različitim smeñim zemljištima 



Gazdinske klase u namenskoj celini 26- zaštita zemljišta od erozije 

26.266.313. Šikara kitnjaka i cera na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima 

26.308.313. Devastirana šuma kitnjaka na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima 

26.362.421. Devastirana šuma bukve na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima 

Gazdinske klase u namenskoj celini 66- Stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana) 

66.267.241. Šibljak grabića na crnicama i različitim erodiranim zemljištima 



5.0. Stanje šuma i šumskih ekosistema 

U skladu sa Zakonom o šumama i odredbama Pravilnika o načinu izrade i sadržaju opštih i posebnih osnova gazdovanja šumama, biće prikazano stanje šuma po nameni, gazdinskim klasama, poreklu i očuvanosti, 

smesi, vrstama drveća, debljinskoj strukturi, starosti, zatim stanje veštački podignutih sastojina, stanje neobraslih površina, zdravstveno stanje i na kraju opšti osvrt na zatečeno stanje. 

5.1 Stanje šuma po nameni 

Na osnovu kriterijuma navedenih u prethodnom poglavlju, zatečenog stanja i potencijala šuma i šumskog zemljišta za gazdinsku jedinicu „Radan – Arbanaška“ utvrñene su sledeće prioritetne funkcije: 

1. Namenska celina 10 – Proizvodnja tehničkog drveta 

2. Namenska celina 26 – Zaštita zemljišta od erozije 

3. Namenska celina 66 – Stalna zaštita zemljišta (izvan gazdinskog tretmana) 

Namena osnovna 

Površina Zapremina Zapreminski prirast 

Pha P % V m3 V % V/Ha iv m3 iv% iv/Ha 

10.Proizvodnja tehničkog drveta 2562.51 88.6 683178.1 100.0 266.6 16426.9 100.0 6.4 

26.Zaštita zemljišta od erozije 79.65 2.8 543.5 0.1 6.8 0.5 0.0 0.0 

66.Stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana) 249.57 8.6 

UKUPNO 2891.73 100.0 683721.6 100.0 236.4 16427.5 100.0 5.7 

Kao što se vidi iz predhodne tabele u ovoj gazdinskoj jedinici imamo tri namenske celine. Očigledi je nesrazmer ovih namena u učešću u površini s jedne strane i zapremine i zapreminskog prirasta s druge strane. 

Namenska celina 10-proizvodnja tehničkog drveta zastupljena je u ukupnoj obrasloj površini sa 88.6%, a u ukupnoj zapremini 100%. U ovoj namenskoj celini se nalaze najkvalitetnije šume bukve . 

Namenska celina 26- zaštita zemljišta od erozije je zastupljena sa 2.8% u ukupnoj površini, dok je zapremina manja od 1%. Ovu namensku celinu čine uglavnom izdanačke šume-šikare na velikim nagibima i plitkim 

zemljištima čije bi uklanjanje dovelo do erozije zemljišta. Intervencije u ovoj namenskoj celini bi trebalo da budu slabijeg intenziteta, a u narednim ureñajnim periodima trebalo bi težiti postepenoj 

rekonstrukciji ovih šuma, tamo gde je to moguće. 

Namenska celina 66- stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana) je namenska celina u koju ulaze uglavnom šibljaci i iz samog imena je jasno da u ovom ureñajnom periodu one neće biti obuhvaćene nikakvim 

intervencijama, već je njihov prevashodni zadatak očuvanje stabilnosti ekosistema. 



5.1 Stanje šuma po gazdinskim klasama 

Gazdinska Površina Zapremina Zapreminski prirast pi 

klasa Pha P % V m3 V % V/Ha iv m3 iv % iv/Ha % 

10175421 20.21 0.7 1366.3 0.2 67.6 44.6 0.3 2.2 3.3 

10176421 38.93 1.3 5102.2 0.7 131.1 159.4 1.0 4.1 3.1 

10193313 26.86 0.9 5333.2 0.8 198.6 134.9 0.8 5.0 2.5 

10195212 53.43 1.8 10621.6 1.6 198.8 337.0 2.1 6.3 3.2 

10196212 214.98 7.4 34814.0 5.1 161.9 1096.0 6.7 5.1 3.1 

10196313 165.19 5.7 27262.0 4.0 165.0 922.2 5.6 5.6 3.4 

10215212 72.97 2.5 10636.0 1.6 145.8 362.1 2.2 5.0 3.4 

10302313 18.36 0.6 3810.5 0.6 207.5 99.3 0.6 5.4 2.6 

10306313 15.43 0.5 2318.1 0.3 150.2 74.4 0.5 4.8 3.2 

10307313 99.77 3.5 17353.6 2.5 173.9 560.6 3.4 5.6 3.2 

10351421 1351.12 46.7 426675.8 62.4 315.8 8808.8 53.6 6.5 2.1 

10352421 203.09 7.0 65264.0 9.6 321.4 1307.0 8.0 6.4 2.0 

10354421 46.06 1.6 13164.2 1.9 285.8 281.0 1.7 6.1 2.1 

10360421 73.88 2.6 17378.4 2.5 235.2 542.4 3.3 7.3 3.1 

10361421 33.49 1.2 7420.3 1.1 221.6 217.9 1.3 6.5 2.9 

10469421 3.09 0.1 

10470421 31.52 1.1 10573.8 1.5 335.5 371.7 2.3 11.8 3.5 

10472421 3.25 0.1 782.6 0.1 240.8 25.8 0.2 7.9 3.3 

10475421 28.32 1.0 6475.3 0.9 228.6 331.9 2.0 11.7 5.1 

10477421 46.42 1.6 10497.7 1.5 226.1 452.6 2.8 9.7 4.3 

10479421 16.14 0.6 6328.5 0.9 392.1 297.6 1.8 18.4 4.7 

26266313 68.08 2.4 

26308313 2.86 0.1 108.0 0.0 37.8 0.1 0.0 0.0 108.0 

26362421 8.71 0.3 435.5 0.1 50.0 0.4 0.0 0.1 435.5 

66267241 249.57 8.6 

UKUPNO 2891.73 100.0 683721.6 100.0 236.4 16427.5 100.0 5.7 683721.6 

Na osnovu predhodne tabele može se zaključiti da u GJ „Radan-Arbanaška“ postoje 25 gazdniske klase. Od toga u namenskoj celini 10- proizvodnja tehničkog drveta nalazi se 21 gazdinska klasa. U namenskoj celini 

26- zaštita zemljišta od erozije nalaze se tri gazdinske klase, a u namenskoj celini 66-stalna zaštita šuma jedna gazdinska klasa. 

Najzastupljenija gazdinska klasa je 10.351.421- Visoka (jednodobna) šuma bukve na različitim smeñim zemljištima koja u ukupnoj obrasloj površini gazdinske jedinice uzima učešće od 46.7%, od ukupne zapremine 

na nju odlazi 62.4%, a u ukupnom zapreminskom prirastu učestvuje sa 53.6%. Prosečna zapremina po hektaru je 315.8 m 3 , prosečan zapreminski prirast u ovoj gazdinskoj klasi je 6.5 m 3 /ha, a procenat tekućeg 

zapreminskog prirasta za ovu gazdinsku klasu iznosi 2.1% 

Druga po zastupljenosti je gazdinska klasa 66.267.241- Šibljak grabića koja učestvuje sa 8.6% u odnosu na ukupnu obraslu površinu. S obzirom da je u pitanju šibljak podaci o zapremini i zapreminskom prirastu 

izostaju. 

Treća po zastupljenosti gazdinska klasa je 10.196.212- Izdanačka mešovita šuma cera na smeñim lesiviranim zemljištima koja obuhvata 7.4% od ukupne obrasle površine gazdinske jedinice. Učešće u zapremini 5.1%, 

a u zapreminskom prirastu 6.7%. Prosečna zapremina po hektaru je 161.9m 3 , prosečan zapreminski prirast je 5.1m 3 /ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta je 3.1%. 



Četvrta po zastupljenosti je gazdinska klasa 10.352.421 – Visoka (raznodobna) šuma bukve na različitim smeñim zemljištima koja u ukupnoj obrasloj površini gazdinske jedinice uzima učešče od 7%. Od ukupne 

zapremine na nju odlazi 9.6%, a u ukupnom zapreminskom prirastu učestvuje sa 8%. Prosečna zapremina po hektaru je 321.4 m 3 , prosečan zapreminski prirast u ovoj gazdinskoj klasi je 6.4m 3 /ha, a procenat 

tekućeg zapreminskog prirasta je 2 %. 

Peta po zastupljenosti je gazdinska klasa 10.196.313- Izdanačka mešovita šuma cera na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima koja u odnosu na ukupnu obraslu površinu učestvuje sa 5,7%. Učešće u 

zapremini je 4%, a u zapreminskom prirastu 5.6%, Prosečna zapremina u ovoj gazdinskoj klasi je 165M3/ha, prosečan zapreminski prirast je 5.6 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta je 3.4% 

Šesta po zastupljenosti je gazdinska klasa 10.307.313- Izdanačka mešovita šuma kitnjaka na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima. Učešće u površini u odnosu na ukupnu obraslu površinu je 3.5%, u 

odnosu na zapreminu 2.5% i u odnosu na zapreminski prirast 3.4%. prosečna zapremina po hektaru je 173.9 m 3 , prosečan zapreminski prirast 5.6m 3 /ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta je 3.2%. 

Povrsina Zapremina Zapreminski prirast pi 

gazdinska klasa Pha P % V m3 V % V/Ha iv m3 iv % iv/Ha % 

10352421 203.09 100.0 65264.0 100.0 321.4 1307.0 100.0 6.4 2.0 

Visoke raznodobne 203.09 12.3 65264.0 12.7 321.4 1307.0 12.3 6.4 2.0 

10193313 26.86 1.9 5333.2 1.2 198.6 134.9 1.3 5.0 2.5 

10302313 18.36 1.3 3810.5 0.8 207.5 99.3 0.9 5.4 2.6 

10351421 1351.12 93.7 426675.8 95.0 315.8 8808.8 82.9 6.5 2.1 

10354421 46.06 3.2 13164.2 2.9 285.8 281.0 2.6 6.1 2.1 

Visoke jednodobne 1442.40 87.7 448983.6 87.3 311.3 9324.0 87.7 6.5 2.1 

Ukupno visoke 1645.49 64.2 514247.6 75.3 312.5 10631.0 64.7 6.5 2.1 

10175421 20.21 2.6 1366.3 1.0 67.6 44.6 1.0 2.2 3.3 

10176421 38.93 4.9 5102.2 3.8 131.1 159.4 3.7 4.1 3.1 

10195212 53.43 6.8 10621.6 7.9 198.8 337.0 7.8 6.3 3.2 

10196212 214.98 27.3 34814.0 25.9 161.9 1096.0 25.4 5.1 3.1 

10196313 165.19 21.0 27262.0 20.3 165.0 922.2 21.4 5.6 3.4 

10215212 72.97 9.3 10636.0 7.9 145.8 362.1 8.4 5.0 3.4 

10306313 15.43 2.0 2318.1 1.7 150.2 74.4 1.7 4.8 3.2 

10307313 99.77 12.7 17353.6 12.9 173.9 560.6 13.0 5.6 3.2 

10360421 73.88 9.4 17378.4 12.9 235.2 542.4 12.6 7.3 3.1 

10361421 33.49 4.2 7420.3 5.5 221.6 217.9 5.0 6.5 2.9 

Ukupno izdanacke 788.28 30.8 134272.6 19.7 266.5 4316.5 26.3 6.1 3.2 

10470421 31.52 24.5 10573.8 30.5 335.5 371.7 25.1 11.8 3.5 

10472421 3.25 2.5 782.6 2.3 240.8 25.8 1.7 7.9 3.3 

10475421 28.32 22.0 6475.3 18.7 228.6 331.9 22.4 11.7 5.1 

10477421 46.42 36.1 10497.7 30.3 226.1 452.6 30.6 9.7 4.3 

10479421 16.14 12.5 6328.5 18.3 392.1 297.6 20.1 18.4 4.7 

10469421 3.09 2.4 

Vestacki podignute 128.74 5.0 34658.0 5.1 269.2 1479.5 9.0 11.5 4.3 

UKUPNO NC 10 2562.51 88.6 683178.1 99.9 266.6 16426.9 100.0 6.4 2.4 

26308313 2.86 24.7 108.0 19.9 37.8 0.1 19.9 0.0 0.1 

26362421 8.71 75.3 435.5 80.1 50.0 0.4 80.1 0.1 0.1 

Visoke jednobne 11.57 14.5 

26266313 68.08 100.0 

Ukupno sikare 68.08 85.5 





UKUPNO NC 26 79.65 2.8 543.5 0.01 6.8 0.5 100.0 

66267241 249.57 100.0 

Ukupno sibljaci 249.57 100.0 

UKUPNO NC 66 249.57 8.6 

UKUPNO GJ 2891.73 100.0 683721.6 100.0 236.4 16427.5 100.0 5.7 2.4 

Kao što se vidi iz tabele u namenskoj celini 10 na visoke šume otpada 64.2% površine ili 1645.49ha dok na izdanačke šume otpada 30.8% ili 788.28ha. Učešće veštački podignutih sastojina je 5% li 128.78ha. U 

nameskoj celini 26 visoke šume učestvuju sa 14.5%, a šikare 85.5%. 

U namenskoj celini 66 celokupnu površinu čine šibljaci. 

U ovoj gazdinskoj jedinici sastojine prema poreklu razvrstane su na: 

• visoke sastojine - nastale generativnim putem (iz semena) 

• izdanačke sastojine nastale vegetativnim putem (iz izdanaka i izbojaka) 

• veštački podignute sastojine (nastale sadnjom sadnica) 

Sastojine prema očuvanosti su razvrstane na: 

5.2 Stanje šuma po poreklu i očuvanosti 

• očuvane sastojine - koje po stepenu obraslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu dočekati zrelost za seču; 

• razreñene sastojine - to su sastojine sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i kvaliteta i mogu dočekati zrelost za seču; 

• devastirane sastojine - to su previše razreñene sastojine, ujedno lošeg zdravstvenog stanja i kvaliteta, te se pri zrelosti za seču uklanjaju. 

Stanje sastojina po poreklu i očuvanosti za gazdinsku jedinicu "Radan - Arbanaška" prikazano je sledećom tabelom: 


Gazdinska klasa Pha P % V m3 V % V/Ha iv m3 iv % iv/Ha % 

10193313 26.86 0.9 5333.2 0.8 198.6 134.9 0.8 5.0 2.5 

10302313 17.59 0.6 3704.4 0.5 210.6 97.6 0.6 5.5 2.6 

10351421 1072.15 37.1 349486.0 51.1 326.0 7391.9 45.0 6.9 2.1 

10352421 184.00 6.4 60015.1 8.8 326.2 1193.4 7.3 6.5 2.0 

10354421 46.06 1.6 13164.2 1.9 285.8 281.0 1.7 6.1 2.1 

Visoke očuvane 1346.66 46.6 431702.9 63.1 320.6 9098.8 55.4 6.8 2.1 

10175421 20.21 0.7 1366.3 0.2 67.6 44.6 0.3 2.2 3.3 

10176421 36.90 1.3 5102.2 0.7 138.3 159.4 1.0 4.3 3.1 

10195212 53.43 1.8 10621.6 1.6 198.8 337.0 2.1 6.3 3.2 

10196212 214.98 7.4 34814.0 5.1 161.9 1096.0 6.7 5.1 3.1 

10196313 162.64 5.6 26743.6 3.9 164.4 904.1 5.5 5.6 3.4 

10215212 72.97 2.5 10636.0 1.6 145.8 362.1 2.2 5.0 3.4 

10306313 15.43 0.5 2318.1 0.3 150.2 74.4 0.5 4.8 3.2 

10307313 98.46 3.4 17353.6 2.5 176.3 560.6 3.4 5.7 3.2 




Gazdinska klasa Pha P % V m3 V % V/Ha iv m3 iv % iv/Ha % 

10360421 73.88 2.6 17378.4 2.5 235.2 542.4 3.3 7.3 3.1 

10361421 33.49 1.2 7420.3 1.1 221.6 217.9 1.3 6.5 2.9 

Izdanačke očuvane 782.39 27.1 133754.1 19.6 171.0 4298.4 26.2 5.5 3.2 

10469421 3.09 0.1 

10470421 31.52 1.1 10573.8 1.5 335.5 371.7 2.3 11.8 3.5 

10472421 3.25 0.1 782.6 0.1 240.8 25.8 0.2 7.9 3.3 

10475421 28.32 1.0 6475.3 0.9 228.6 331.9 2.0 11.7 5.1 

10477421 42.54 1.5 10497.7 1.5 246.8 452.6 2.8 10.6 4.3 

10479421 16.14 0.6 6328.5 0.9 392.1 297.6 1.8 18.4 4.7 

Veštački podignute ocuvane 124.86 4.3 34658.0 5.1 277.6 1479.5 9.0 11.8 4.3 

Ocuvane UKUPNO 2253.91 77.9 600115.0 87.8 266.3 14876.6 90.6 6.6 2.5 

10302313 0.77 0.0 106.1 0.0 137.7 1.7 0.0 2.3 1.6 

10351421 278.97 9.6 77189.8 11.3 276.7 1416.9 8.6 5.1 1.8 

10352421 19.09 0.7 5248.9 0.8 275.0 113.6 0.7 6.0 2.2 

Visoke razredjene 298.83 10.3 82544.8 12.1 276.2 1532.2 9.3 5.1 1.9 

10176421 2.03 0.1 

10196313 2.55 0.1 518.4 0.1 203.3 18.1 0.1 7.1 3.5 

10307313 1.31 0.0 

Izdanacke razredjene 5.89 0.2 518.4 0.1 88.0 18.1 0.1 3.1 3.5 

10477421 3.88 0.1 

Vestacki podignute razredjene 3.88 0.1 

Razredjene UKUPNO 308.60 10.7 83063.2 12.1 269.2 1550.3 9.4 5.0 1.9 

UKUPNO NC 10 2562.51 88.6 683178.1 99.9 266.6 16426.9 100.0 2.4 

26266313 68.08 2.4 

Šikare ukupno 68.08 2.4 

26308313 2.86 0.1 108 19.9 37.8 0.1 19.9 0.1 

26362421 8.71 0.3 435.5 80.1 50.0 0.4 80.1 0.1 0.1 

Visoke devastirane 11.57 0.4 

UKUPNO NC 26 79.65 2.8 543.5 100.0 6.8 0.5 100.0 0.1 

66267241 249.57 8.6 

Sibljaci ukupno 249.57 8.6 

UNKUPNO NC 66 249.57 8.6 




Rekapitualicja po poreklu i očuvanosti 

Povrsina Zapremina Zapreminski prirast iv 

Gazdinska klasa Pha P% Vm3 V% V/Ha iv m3 iv % iv/Ha % 

Visoke očuvane 1346.66 46.6 431702.9 63.1 320.6 9098.8 55.4 6.8 2.1 

Visoke razredjene 298.83 10.3 82544.8 12.1 276.2 1532.2 9.3 5.1 1.9 

Visoke devastirane 11.11 0.4 543.5 0.1 50.0 0.5 0.0 0.1 

UKUPNO VISOKE 1656.60 57.3 514791.1 75.3 310.8 10631.5 64.7 6.4 2.1 

Izdanačke očuvane 782.39 27.1 133754.1 19.6 171.0 4298.4 26.2 5.5 3.2 

Izdanacke razredjene 5.89 0.2 518.4 0.1 88.0 18.1 0.1 3.1 3.5 

UKUPNO IZDANACKE 788.28 27.3 134272.6 19.6 170.3 4316.5 26.3 5.5 3.2 

Veštački podignute ocuvane 124.86 4.3 34658.0 5.1 277.6 1479.5 9.0 11.8 4.3 

Vestacki podignute razredjene 3.88 0.1 

UKUPNO VESTACKI 

PODIGNUTE 128.74 4.5 34658.0 5.1 269.2 1479.5 9.0 11.5 4.3 

SIKARE 68.54 2.4 

SIBLJACI 249.57 8.6 


Posmatrajući predhodne tabele može se zaključiti da prirodne šume učestvuju sa 95.5% dok veštački podignute sastojine učestvuju sa 4.5%. 

Od sastojina prirodnog porekla visoke šume su zastupljene sa 57.3% u odnosu na ukupnu površinu obraslog zemljišta; u ukupnoj zapremini učestvuju sa 75.3%, a u ukupnom zapreminskom prirastu 64.7%. Prosečna 

zapremina po hektaru u visokim šumama je 310.4 m 3 /ha; prosečan zapreminski prirast 6.4m 3 /ha, a procenat prirasta je 2.1%. 

Posmatrajući dalje u kategoriji prirodnih šuma, izdanačke šume imaju učešće od 27.3% u odnosu na ukupnu obraslu površinu; u ukupnoj zapremini ušestvuju sa 19.7%, a u ukupnom zapreminskom prirastu 26.3%. 

Prosečna zapremina po hektaru je 170.3m 3 ; prosečan zapreminski prirast je 5.5m 3 /ha, a procenat prirasta 3.2%. Ono što se može zaključiti za izdanačke šume je da je njihovo učešće u ovoj gazdinskoj jedinici 

manje nego što je njihovo učešće u čitavoj Republici, ali da i to premašuje neke prosečne i normalne evropske vrednosti. Dalje, njihovo učešće u zapremini je manje od učešća po površini što je posledica 

nedovoljnog korišćenja stanišnih potencijala u odnosu na visoke sastojine. 

Veštački podignute sastojine učestvuju sa 4.5% u ukupnoj obrasloj površini; sa 5.1% u ukupnoj zapremini i sa 9% u ukupnom zapreminskom prisrastu. Prosečna zapremina iznosi 269.2m3/ha i premašuje zapreminu u 

izdanačkim šumama i približava se zapremini u visokim što zanči da na ovom području veštački podignute sastojine dobro koriste potencijal staništa. Ove sastojine su uglavnom podignute u periodu masovnih 

pošumljavanja 1965-1985, dok je u poslednjih dvadesetak godina značajno smanjen obim radova na pošumljavanju. 

Šikare učestvuju u ukupnojn površini sa 2.4%, a kako su to uglavnom sastojine edafski i orografski uslovljene na velikim nagibima i teškim terenima u njima se ne nalazi značajnija drvna zapremina. 

Šibljaci učestvuju u ukupnoj površini sa 8.6% 

3 



5.4 Stanje sastojina po smesi 



10351421 1335.90 46.2 422016.6 61.7 315.9 8714.8 53.1 6.5 2.1 

10352421 203.09 7.0 65264.0 9.5 321.4 1307.0 8.0 6.4 2.0 

Čiste visoke 1538.99 53.2 487280.6 71.3 316.6 10021.8 61.0 6.5 2.1 

10175421 14.47 0.5 1366.3 0.2 94.4 44.6 0.3 3.1 3.3 

10195212 44.40 1.5 9388.0 1.4 211.4 291.2 1.8 6.6 3.1 

10306313 15.43 0.5 2318.1 0.3 150.2 74.4 0.5 4.8 3.2 

10360421 73.31 2.5 17232.4 2.5 235.1 538.0 3.3 7.3 3.1 

Čiste izdanačke 147.61 5.1 30304.8 4.4 205.3 948.3 5.8 6.4 3.1 

10470421 28.46 1.0 9827.4 1.4 345.3 344.1 2.1 12.1 3.5 

10472421 0.88 0.0 181.4 0.0 206.1 6.1 0.0 6.9 3.3 

10475421 19.33 0.7 4120.6 0.6 213.2 241.7 1.5 12.5 5.9 

10477421 35.25 1.2 8700.7 1.3 246.8 378.4 2.3 10.7 4.3 

10479421 7.73 0.3 3279.0 0.5 424.2 136.2 0.8 17.6 4.2 

Čiste veštački podignute 91.65 3.2 26109.1 3.8 284.9 1106.5 6.7 0.6 4.2 

Čiste UKUPNO 1778.25 61.5 543694.4 79.5 305.7 12076.6 73.5 6.8 2.2 

10193313 26.86 0.9 5333.2 0.8 198.6 134.9 0.8 5.0 2.5 

10302313 18.36 0.6 3810.5 0.6 207.5 99.3 0.6 5.4 2.6 

10351421 15.22 0.5 4659.2 0.7 306.1 94.0 0.6 6.2 2.0 

10354421 46.06 1.6 13164.2 1.9 285.8 281.0 1.7 6.1 2.1 

Mešovite visoke 106.50 3.7 26967.1 3.9 253.2 609.2 3.7 5.7 2.3 

10175421 5.74 0.2 

10176421 38.93 1.3 5102.2 0.7 131.1 159.4 1.0 4.1 3.1 

10195212 9.03 0.3 1233.6 0.2 136.6 45.8 0.3 5.1 3.7 

10196212 214.98 7.4 34814.0 5.1 161.9 1096.0 6.7 5.1 3.1 

10196313 165.19 5.7 27262.0 4.0 165.0 922.2 5.6 5.6 3.4 

10215212 72.97 2.5 10636.0 1.6 145.8 362.1 2.2 5.0 3.4 

10307313 99.77 3.5 17353.6 2.5 173.9 560.6 3.4 5.6 3.2 

10360421 0.57 0.0 146.1 0.0 256.3 4.3 0.0 7.6 3.0 

10361421 33.49 1.2 7420.3 1.1 221.6 217.9 1.3 6.5 2.9 

Mešovite izdanačke 640.67 22.2 103967.8 15.2 162.3 3368.2 20.5 5.3 3.2 

10469421 3.09 0.1 

10470421 3.06 0.1 746.4 0.1 243.9 27.6 0.2 9.0 3.7 

10472421 2.37 0.1 601.2 0.1 253.7 19.7 0.1 8.3 3.3 

10475421 8.99 0.3 2354.6 0.3 261.9 90.2 0.5 10.0 3.8 

10477421 11.17 0.4 1797.0 0.3 160.9 74.2 0.5 6.6 4.1 

10479421 8.41 0.3 3049.5 0.4 362.6 161.3 1.0 19.2 5.3 

Mešovite veštački podignute 37.09 1.3 8548.8 1.3 230.5 373.0 2.3 10.1 4.4 

Mešovite UKUPNO 784.26 27.1 139483.7 20.4 177.9 4350.3 26.5 5.5 3.1 

UKUPNO NC 10 2562.51 88.6 683178.1 99.9 266.6 16426.9 100.0 6.4 2.4 





26266313 68.08 2.4 

Šikare 68.08 2.4 

26362421 5.50 0.2 275.0 50.6 50.0 0.3 0.0 0.1 0.1 

Čiste visoke 5.50 0.2 275.0 0.0 50.0 0.3 0.0 0.1 0.1 

Čiste UKUPNO 5.50 0.2 275.0 0.0 50.0 0.3 0.0 0.1 0.1 

26308313 2.86 0.1 108.0 19.9 37.8 0.1 0.0 0.0 0.1 

26362421 3.21 0.1 160.5 29.5 50.0 0.2 0.0 0.1 0.1 

Mešovite visoke 6.07 0.2 268.5 0.0 44.2 0.3 0.0 0.1 0.1 

Mešovite UKUPNO 6.07 0.2 268.5 0.0 44.2 0.3 0.0 0.1 0.1 

UKUPNO NC 26 79.65 2.8 543.5 0.1 6.8 0.5 0.0 0.1 0.1 

66267241 249.57 8.6 

Šibljak 249.57 8.6 

Šibljak UKUPNO 249.57 8.6 

UKUPNO NC 66 249.57 8.6 


Stanje šuma po mešovitosti uglavnom je rezultat uslova sredine, a manje gazdinskih postupaka. Može se reći da je odnos čistih i mešovitih sastojina 60:40 u korist čistih sastojina. Kod visokih šuma čiste šume 

zauzimaju preko 90% ukupne površine, dok su kod izdanačkih šuma mešovite zastupljenije (81%). Takoñe zapremina je veća u čistim sastojinama. 

m 3 /ha 

Visoke čiste 316.6 

mešovite 253.2 

Izdanačke čiste 205.3 


Veštački podignute čiste 284.9 




5.5 Stanje sastojina po vrstama drveća 

Zapremina Zapreminski prirast pi 

Vrsta drveca m3 % m3 % % 

Bukva 508121.7 74.3 10616.3 64.6 2.1 

Cer 59302.0 8.7 1869.5 11.4 3.2 

Kitnjak 26270.7 3.8 826.8 5.0 3.1 

Grab 21074.5 3.1 611.1 3.7 2.9 

Sladun 18581.1 2.7 618.3 3.8 3.3 

Smrča 9513.4 1.4 341.6 2.1 3.6 

Beli bor 9483.6 1.4 402.1 2.4 4.2 

Crni bor 7195.7 1.1 416.2 2.5 5.8 

Duglazija 4818.5 0.7 209.9 1.3 4.4 

Gorski javor 3642.9 0.5 80.9 0.5 2.2 

OTL 3450.0 0.5 97.5 0.6 2.8 

Mleč 3437.3 0.5 81.4 0.5 2.4 

Grabić 2226.1 0.3 62.1 0.4 2.8 

Jela 1446.8 0.2 48.4 0.3 3.3 

Trešnja 1339.1 0.2 32.3 0.2 2.4 

Jasika 1208.1 0.2 35.9 0.2 3.0 

Crni jasen 604.4 0.1 18.2 0.1 3.0 

Planinski brest 467.8 0.1 16.6 0.1 3.5 

Beli jasen 456.3 0.1 10.6 0.1 2.3 

Srebrnolisna lipa 369.2 0.1 5.5 0.0 1.5 

Krupnolisna lipa 246.0 0.0 6.4 0.0 2.6 

Borovac 229.5 0.0 14.5 0.1 6.3 

OML 148.7 0.0 3.1 0.0 2.1 

Mečja leska 36.4 0.0 1.3 0.0 3.6 

Planinski javor 33.4 0.0 0.9 0.0 2.7 

Kesten 16.2 0.0 0.1 0.0 0.6 

Klen 2.2 0.0 0.0 0.0 0.0 

UKUPNPO GJ 683721.6 100.0 16427.5 100.0 2.4 

U odnosu na ukupnu zapreminu lišćarske vrste učestvuju sa 95,4%, a četinarske sa 4.6%. Četinarske vrste su introdukovane prilikom pošumljavanja 

Svakako uočljiva je superiornost bukve koja učestvuje sa 74.3% u ukupnoj zapremini, što je u skladu sa orografskim, geografskim i svim drugim uslovima u Gj „Radan-Arbanaška“ i slobodno možemo reći da se ovde 

bukva nalazi u svom optimumu. Osim bukve uočljivo je i prisustvo cera (8.7%), kitnjaka (3.8%), sladuna (2.7%) i graba (2.7%). Učešće ostalih vrsta je značajno manje, a veliki broj vrsta učestvuje simbolično 

sa procentom manjim od 0.5%. 



5.6.Stanje šuma po debljinskoj strukturi 

Z A P R E M I N A P O D E B L J I N S K I M R A Z R E D I M A zapreminski 

Gazdinska klasa 

vrsta povrsina svega 

do 10 

cm 

11 do 20 21 do 30 31 do 40 41 do 50 51 do 60 61 do 70 71 do 80 81 do 90 

iznad 

90 

prirast 

drveca ha m3 O I II III IV V VI VII VIII IX m3 

10193000 26.86 5333.15 23.94 1238.36 2035.40 1260.56 476.13 298.77 134.85 

10302000 18.36 3810.51 758.35 1283.49 864.17 339.53 415.49 149.48 99.32 

10351000 1351.12 426675.79 77.76 27732.44 50470.15 71801.02 91929.28 92293.31 61567.91 22827.02 7598.72 378.16 8808.79 

10352000 203.09 65263.98 3156.51 4969.04 6603.00 12489.59 17971.97 10870.05 7657.34 1233.19 313.29 1307.01 

10354000 46.06 13164.19 93.44 1611.93 1853.54 2378.10 2379.70 2393.18 1567.23 887.07 281.00 

Visoke UKUPNO 1645.49 514247.62 195.13 34497.59 60611.63 82906.84 107614.22 113372.73 74154.67 31371.43 8831.91 691.45 10630.97 

10175000 20.21 1366.27 231.84 659.16 231.00 157.75 86.52 44.61 

10176000 38.93 5102.24 596.69 1890.08 1266.02 780.34 191.73 258.16 119.22 159.36 

10195000 53.43 10621.58 573.35 3481.42 4659.84 1661.46 245.51 337.00 

10196000 380.17 62076.03 4180.51 27684.84 21877.01 6609.61 1005.48 202.26 209.70 306.63 2018.14 

10215000 72.97 10635.98 607.74 5310.41 3237.70 1359.93 120.21 362.13 

10306000 15.43 2318.12 81.16 870.90 924.52 313.79 127.75 74.41 

10307000 99.77 17353.59 861.81 5579.48 6894.64 3601.53 416.12 560.57 

10360000 73.88 17378.42 883.80 5674.58 6511.34 3090.38 780.24 438.08 542.38 

10361000 33.49 7420.33 384.30 2053.09 2497.57 1056.55 899.74 529.07 217.89 

Izdanacke UKUPNO 788.28 134272.55 8401.20 53203.96 48099.64 18631.34 3873.31 460.42 857.99 744.71 4316.48 

10469000 3.09 

10470000 31.52 10573.79 3731.47 4920.27 1609.15 162.79 150.11 371.69 

10472000 3.25 782.65 262.02 313.23 153.10 54.30 25.76 

10475000 28.32 6475.25 3.90 1998.55 3571.51 761.94 139.36 331.88 

10477000 46.42 10497.72 2568.22 6258.60 1529.78 141.13 452.59 

10479000 16.14 6328.55 1145.98 2353.72 1875.88 952.97 297.58 

Vestacki podignute 

UKUPNO 128.70 34657.96 3.90 9706.24 17417.33 5929.84 1396.25 54.30 150.11 1479.49 

UKUPNO NC 10 2562.51 683178.14 8600.23 97407.79 126128.60 107468.02 112883.78 113887.45 75162.77 32116.14 8831.91 691.45 16426.9 

26308313 2.86 108.00 108.00 0.11 

26362421 8.71 435.50 435.50 0.44 

Visoke UKUPNO 11.57 

26266313 68.08 

Sikare 68.08 0.54 

UKUPNO NC 26 79.65 543.50 27.33 54.02 0.54 

66267241 249.57 

Sibljaci 249.57 

UKUPNO NC 66 249.57 

UKUPNO GJ 2891.73 683721.6 8627.55 97461.81 126128.60 107468.02 112883.78 113887.45 75162.77 32116.14 8831.91 691.45 16427.5 



Relativno učešće zapremine u pojedinim debljinskim razredima je sledeće: 

do 10cm 1.34% 

11-20cm 14.25% 

21-30cm 18.45% 

31-40cm 15.72% 

41-50cm 16.51% 

51-60cm 16.66% 

61-70cm 10.99% 

71-80cm 4.70% 

81-90cm 1.29% 

preko 90cm 0.10% 

Gotovo trećina zapremine (34%) je zastupljena u tanjim debljinskim stepenima do 30cm. Trećina je zastupljena u debljinskim stepenima 30-50cm (32%), a isto tako trećina je u zapremini „jačeg materijala“ preko 

50cm prečina (34%). Ova situacija se posledica značajnog učešča zrelih visokih šuma sa jačim prečnicima, kao i postojanja izdanačkih šuma čija stabla uglavnom ulaze u kategoriju tanjeg materijala do 30cm 

prečnika. Ono što zabrinjava je podatak da je kod visokih šuma relativno mala zapremina u tanjem materijalu zbog nedovoljne zastupljenosti mladih visokih šuma što će se posebno videti u sledećoj tabeli o 

razmeru dobih razreda. 

5.8 Stanje sastojina po starosti 

DOBNI RAZREDI 

Visoke sastojine 

gazdinska 

klasa 

vrsta podatak I II III IV V VI VII VIII IX X svega 

drveca 

slabo 

obr. 

dobro 

obr. 

Namenska celina 10-Visoke sastojine ophodnje 120 godina (sirina dobnog razreda 20 godina) 

10193313 p 9.03 17.83 26.86 

10193313 v 1808.86 3524.29 5333.15 

10193313 zv 54.90 79.95 134.85 

10302313 p 11.29 4.09 2.21 0.77 18.36 

10302313 v 2475.75 507.23 721.48 106.06 3810.51 

10302313 zv 71.39 11.29 14.89 1.75 99.32 

10351421 p 2.32 33.04 36.30 438.95 466.83 373.68 1351.12 

10351421 v 4827.22 9540.62 143259.64 152425.99 116622.31 426675.79 

10351421 zv 144.88 256.55 3262.39 3072.72 2072.26 8808.79 

10354421 p 12.29 1.59 32.18 46.06 

10354421 v 2078.52 374.70 10710.96 13164.19 

10354421 zv 64.44 8.82 207.74 281.00 

UKUPNO p 2.32 45.33 58.21 443.04 519.05 374.45 1442.40 

UKUPNO v 6905.74 14199.92 143766.87 167382.73 116728.37 448983.64 

UKUPNO zv 209.31 391.66 3273.68 3375.30 2074.01 9323.95 



Kod visokih šuma jasno je uočljiv nepravilni razmer dobnih razreda. Kod normalnog stanja u svakom dobnom razredu površina bi trebalo da bude An=240.4ha. U visokim sastojinama GJ“Radan-Arbanaška“ uočljivo 

je značajno učešće zrelih i prezrelih sastojina,a nedostatak mladih i srednjedobnih sastojina do 60 godina starosti. Ova situacija nastala je kao posledica neadekvatnog gazdovanja i ne sprovoñena oplodnih seča 

i može ozbiljno da dovede u opasnost trajnost prinosa i prihoda ukoliko se i u narednim ureñajnim periodima ne sprovedu seče obnavljanja koje nipošto ne bi trebalo odlagati. Na narednim grafikonima biće 

prikazan razmer dobnih razreda za najzastupljenije gazdinske klase visokih šuma. 

P [ha] 

P [ha] 

35 

30 

25 

20 

15 

10 

5 

0 

Gazdinska klasa - 10.351.421 - Visoka (jednodobna) šuma bukve 

500 

450 

400 

350 

300 

250 

200 

150 

100 

50 

0 

I II III IV V VI 

T [god] 

Gazdinska klasa - 10.354.421 - Visoka šuma bukve, graba i lipe 


T [god] 

An=225.19 ha 

An=7.68 ha 


P [ha] 

12 

10 

8 

6 

4 

2 

0 

Gazdinska klasa - 10.302.313 - Visoka šuma kitnjaka, cera i graba 


T [god] 

An=3.06 ha


Izdanačke sastojine 

DOBNI RAZREDI 

gazdinska 

klasa 

podatak 

I 

II III IV V VI VII VIII IX X svega 

slabo obr. 

dobro 

obr. 

Namenska celina 10-izdanacke sastojine ophodnje 80 godina (sirina dobnog razreda 10 god) 

10175421 p 8.57 2.72 8.92 20.21 

10175421 v 424.05 942.23 1366.27 

10175421 zv 14.75 29.86 44.61 

10176421 p 4.45 12.42 17.97 1.22 2.87 38.93 

10176421 v 142.80 1839.87 2302.54 199.10 617.93 5102.24 

10176421 zv 6.45 63.08 68.99 7.05 13.79 159.36 

10195212 p 40.36 13.07 53.43 

10195212 v 7868.06 2753.52 10621.58 

10195212 zv 260.43 76.56 337.00 

10196212 p 0.79 0.62 185.40 28.17 214.98 

10196212 v 46.06 66.08 29584.39 5117.49 34814.01 

10196212 zv 1.92 2.53 908.46 183.06 1095.97 

10196313 p 2.16 40.87 38.07 84.09 165.19 

10196313 v 258.34 6485.59 7020.57 13497.52 27262.02 

10196313 zv 9.74 235.13 223.75 453.54 922.16 

10215212 p 8.65 63.80 0.52 72.97 

10215212 v 1501.45 9055.28 79.25 10635.98 

10215212 zv 57.13 302.23 2.76 362.13 

10306313 p 2.90 12.53 15.43 

10306313 v 559.76 1758.36 2318.12 

10306313 zv 17.18 57.23 74.41 

10307313 p 1.31 86.61 11.85 99.77 

10307313 v 15200.99 2152.60 17353.59 

10307313 zv 495.43 65.14 560.57 

10360421 p 3.76 24.32 34.21 10.25 1.34 73.88 

10360421 v 678.60 4874.46 8894.81 2714.38 216.17 17378.42 

10360421 zv 23.75 156.48 279.74 75.87 6.55 542.38 

10361421 p 1.31 4.39 10.65 0.52 8.79 7.83 33.49 

10361421 v 842.88 2194.38 114.28 2387.71 1881.08 7420.33 

10361421 zv 32.56 65.89 3.55 68.09 47.79 217.89 

SVG p 14.33 27.55 103.08 462.01 172.14 9.17 788.28 

SVG v 142.80 4089.79 17424.49 79439.46 31078.76 2097.25 134272.55 

SVG zv 6.45 145.81 586.16 2527.67 996.06 54.34 4316.48 

U izdanačkim šumama takoñe je nepravilan razmer dobnih razreda. Normalan razmer bi podrazumevao površinu od An=131,38ha. Uočljiv je značajan višak sastojina u optimalnoj fazi starosti 40-50 godina koje bi u 

narednim ureñajnim periodima trebalo konverzijom podmaladiti i prevesti u viši uzgojni oblik. Uočljivo je da u prvom dobnom razredu uopšte nema sastojina, kao i da postoje sastojine koje su na granici da 

probiju ophodnju. 



10 

9 

8 

7 

6 

P [ha] 

5 

4 

3 

2 

1 

0 

P [ha] 

45 

40 

35 

30 

25 

20 

15 

10 

5 

0 

Gazdinska klasa - 10.175.421 - Izdanačka šuma graba 

I II III IV V VI VII VIII 

T [god] 

Gazdinska klasa - 10.195.212 - Izdanačka šuma cera 


T [god] 

An=2.53 ha 

An=6.68 ha 


P [ha] 

20 

18 

16 

14 

12 

10 

8 

6 

4 

2 

0 

P [ha] 

200 

180 

160 

140 

120 

100 

80 

60 

40 

20 

0 

Gazdinska k lasa - 10.176.421 - Izdanačka mešovita šuma graba 

1 2 3 4 5 6 7 8 

T [god] 

Gazdinska klasa - 10.196.212 - Izdanačka mešovita šuma cera na smeđim 

lesiviranim zemljištima 


T [god] 

An=4.87 ha 

An=26.87 ha


p [ha] 

90 

80 

70 

60 

50 

40 

30 

20 

10 

0 

P [ha] 

Gazdinska klasa - 10.196.313 - Izdanačka mešovita šuma cera na 

zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima 

100 


T [god] 

Gazdinska klasa - 10.307.313 - Izdanačka mešovita šuma kitnjaka 

90 

80 

70 

60 

50 

40 

30 

20 

10 

0 


T [god] 

An=20.65 ha 

An=12.47 ha 


P [ha] 

P [ha] 

40 

35 

30 

25 

20 

15 

10 

5 

0 

70 

60 

50 

40 

30 

20 

10 

0 

Gazdinska klasa - 10.215.212 - Izdanačka mešovita šuma sladuna 


T [god] 

Gazdinska klasa - 10.360.421 - Izdanačka šuma bukve 


T [god] 

An=9.12 ha 

An=9.24 ha


P [ha] 

12 

10 

8 

6 

4 

2 

0 

Gazdinska klasa - 10.361.421 - Izdanačka mešovita šuma bukve 


T [god] 

An=4.19 ha 

Veštački podignute sastojine 

DOBNI RAZREDI 

gazdinska 

klasa 

podatak 

I II III IV V VI VII VIII IX X 

svega 

slabo 

obr. 

dobro obr. 

Namenska celina 10-Vestacki podignute sastojine ophodnje 80 godina (sirina dobnog razreda 10 godina) 

10469421 p 

10469421 v 

10469421 zv 

3.09 3.09 

10470421 p 2.48 28.29 0.75 31.52 

10470421 v 529.69 9698.80 345.30 10573.79 

10470421 zv 19.81 340.13 11.75 371.69 

10472421 p 1.88 1.37 3.25 

10472421 v 486.36 296.29 782.65 

10472421 zv 16.04 9.72 25.76 

10475421 p 7.74 20.15 0.43 28.32 

10475421 v 1334.29 5036.93 104.03 6475.25 

10475421 zv 88.21 237.87 5.79 331.88 

10477421 p 3.88 1.33 41.21 46.42 

10477421 v 10497.72 10497.72 

10477421 zv 452.59 452.59 

10479421 p 12.96 3.18 16.14 

10479421 v 4953.32 1375.22 6328.55 

10479421 zv 234.70 62.88 297.58 

SVG p 3.88 1.33 12.10 103.98 4.36 128.74 

SVG v 2350.34 30483.07 1824.55 34657.96 

SVG zv 124.06 1275.00 80.43 1479.49 



Veštački podignute sastojine takoñe imaju nepravilan razmer dobnih razreda koji je nastao prvenstveno kao posledica masovnih pošumljavanja koja su vršena u periodu 1965-1985. Najviše sastojina ima IV dobnom 

razredu (30-40) godina i to su sastojine podignute u periodu 1970-1980. Jako malo sastojina u I i II dobnom razredu govori nam da u poslednjih 20 godina nije bilo značajnijih radova na pošumljavanju. 

P [ha] 

P [ha] 

30 

25 

20 

15 

10 

5 

0 

45 

40 

35 

30 

25 

20 

15 

10 

Gazdinska klasa - 10.470.421 - Veštački podignuta sastojina smrče 


T [god] 

Gazdinska klasa - 10.477.421 - veštački podignuta sastojina belog bora 

5 

0 


gazdinska 

klasa 

T [god] 

An=3.94 ha 

An=5.8 ha 

slabo dobro 

DOBNI RAZREDI 

drveca 

obr. obr. 

vrsta podatak I II III IV V VI VII VIII IX X svega 

Namenska celina 26- Visoke devastirane sastojine ophodnje 120 godina (širina dobnog razreda 20 godina) 


P [ha] 

Gazdinska klasa - 10.475.421 - Veštački podignuta sastojina crnog bora 

25 

20 

15 

10 

5 

0 


T [god] 

An=3.54 ha


26308313 p 1.13 1.27 0.46 2.86 

26308313 v 50.85 57.15 108.00 

26308313 zv 0.05 0.06 0.11 

26362421 p 3.21 5.50 8.71 

26362421 v 160.50 275.00 435.50 

26362421 zv 0.16 0.28 0.44 

UKUPNO p 1.13 3.21 5.50 1.27 0.46 11.57 

UKUPNO v 50.85 160.50 275.00 57.15 543.50 

UKUPNO zv 0.05 0.16 0.28 0.06 0.54 



5.8 Stanje veštački podignutih sastojina i kultura 

Gazdinska klasa Pha P % V m3 V % V/Ha Iv m3 iv % iv/Ha pi (%) 

10469421 3.09 37.2 

10477421 5.21 62.8 

Ukupno kulture do 20 godina 8.30 6.4 

10470421 31.52 26.2 10573.8 30.5 335.5 371.7 25.1 11.8 3.5 

10472421 3.25 2.7 782.6 2.3 240.8 25.8 1.7 7.9 3.3 

10475421 28.32 23.5 6475.3 18.7 228.6 331.9 22.4 11.7 5.1 

10477421 41.21 34.2 10497.7 30.3 254.7 452.6 30.6 11.0 4.3 

10479421 16.14 13.4 6328.5 18.3 392.1 297.6 20.1 18.4 4.7 

Ukupno (VPS preko 20 godina) 120.44 93.6 34658.0 100.0 287.8 1479.5 100.0 12.3 4.3 

UKUPNO 128.74 100.0 34658.0 100.0 252.9 1479.5 100.0 10.8 4.3 

Veštački podignute sastojine zauzimaju 128.74 ha, ukupna zapremina ovih sastojina je 34658m 3 prosečna zapremina po hektaru je 252.9 m3/ha, a prosečni zapreminski prirast 10.8 m3/ha, dok je procenat tekućeg 

zapreminskog prirasta 4.3 %. 

Veštački podignute sastojine u GJ „Radan-Arbanška“ su pretežno srednjedobne starosti 30—40godina. 

Opšti zaključak za veštački podignute sastojine da su slabo negovane ili nenegovane, zato je u ureñajnom periodu koji sledi neophodno sprovesti mere nege onako kako je to predviñeno u planovima. 

Karakteristika veštački podignutih sastojina je veliki broj stabala po ha, reducirane krune i mali debljinski prirast. Zbog velikog broja stabala na jedinici površine prorede treba izvoditi oprezno bez prejakih zahvata da 

nebi došlo da vetroizvala 

5.9 Zdravstveno stanje sastojina 

Prilikom prikupljanja podataka za izradu ove osnove konstatovano je da je ukupno gledajući zdravstveno stanje zadovoljavajuće i da ne treba preduzimati represivne mere u cilju saniranja takvog stanja. Normalno je da 

u ovakoj šumi pa i u ovoj u izvesnoj meri ima stabala koja su bolesna, oštećena, natrula itd. i da se ovo stanje može sanirati redovnim gazdovanjem. Gledajući po vrstama drveća najlošije zdravstveno stanje je 

kod bukve naročito kod stabala jačih kategorija, pa se na ovo mora obratiti pažnja kod odabiranja stabala za seču. Zdravstveno stanje drugih vrsta drveća je zadovoljavajuće. 

U zavisnosti od stepena ugroženosti šuma od požara šume i šumsko zemljište, prema dr. M. Vasiću, razvrstani su u šest kategorija: 

U tabeli koja sledi vidimo da su najugroženije od požara veštački podignute sastojine. No imajući u vidu da one zauzimaju samo 4,5 % od ukupne površine obraslog konstatujem da je na nivou gazdinske jedinice 

ugroženost od požara mala. 

Pha P % V m3 V % V/Ha iv m3 iv % iv/Ha pi (%) 

I stepen: sastojine i kulture borova i ariša 74.74 2.6 16973.0 2.5 227.1 784.5 4.8 10.5 4.6 

II stepen: sastojine i kulture smrče, jele i drugih četinara 50.91 1.8 17685.0 2.6 347.4 695.0 4.2 13.7 3.9 

III stepen: mešovite sastojine i kulture četinara i lišćara 674.48 23.3 115752.4 16.9 171.6 3599.1 21.9 5.3 3.1 

IV stepen: sastojine hrasta i graba 18.36 0.6 3810.5 0.6 207.5 99.3 0.6 5.4 2.6 

V stepen: sastojine bukve i drugih lišćara 1755.59 60.7 528957.3 77.4 301.3 11249.0 68.5 6.4 2.1 

VI stepen: šikare i šibljaci i neobrasle površine 317.65 11.0 81.3 0.0 0.3 3.6 0.0 0.0 4.4 




5.10. Stanje neobraslih povrsina 

Vrsta zemljista P % % od g.j 

Šumsko zemljište (pasnjaci, livade, goleti) 179.96 86.0 5.8 

Za ostale svrhe (putevi, dalekovod) 23.48 11.2 0.8 

Neplodno (kamenjar, kamenolom) 5.88 2.8 0.2 

Ukupno neobraslo 209.32 100.0 6.7 

Analizirajući predhodnu tabelu konstatujem da šumsko zemljište zauzima 86 % površine od ukupne površine neobraslog zemljišta, neplodno 5.88 %, a zemljište za ostale svrhe 23.48 % od ukupne površine neobraslih 

površina. 

Posmatrajući to na nivou gazdinske jedinice, šumsko zemljište zauzima 5.8 % od ukupne površine obraslog, neplodno 0,2 %, a zemljište za ostale svrhe 0.8 % od ukupne površine obraslog. 

Odnos obraslih i neobraslih površina je 93.3 % : 6.7 %. 

Način korišćenja neobraslih površina treba da ide u cilju smanjivanja šumskog zemljišta putem veštačkog pošumljavanja i pretvaranja tih neobraslih površina u površine obrasle kulturama. 

Čistine malih površina (ispod 0,50 ha) po Pravilniku ne bi trebalo pošumljavati zato što mogu poslužiti za ispašu divljači i stvaranje raznovrsnijeg ambijenta u šumi. Takoñe se pretpostavlja da će ovakve male površine 

obrasti drvećem osemenovanim sa okolnih stabala. 

Neplodne površine se ne mogu menjati u pravcu smanjvanja tih površina. 

5.11 Fond i stanje divljači 

Gazdinska jedinica "Radan - Arbanaška" pripada celom svojom površinom lovištu "Sokolovica". Najvažnije vrste divljači koje se gaje, štite i izlovljuju u lovištu "Sokolovica" su: divlja svinja, srneća divljač i zec. U 

manjem broju su prisutne i druge vrste divljači: vuk, lisica, jarebica, prepelica, divlji golub, orao, jazavac, kune, veverice, lasice i dr. 

Lovište "Sokolovica" je ustanovljeno 19. decembra 1994. godine i dato na gazdovanje J.P. "Srbijašume" Beograd, odnosno njegovom delu Š.G. "Toplica" - Kuršumlija 05. januara 1995. godine. Ranije su pomenutim 

lovištem gazdovala lovačka udruženja "Soko" Kuršumlija i "Toplica" Prokuplje. 

U trnutku preuzimanja lovišta brojnost divljači (izuzev predatora) je bila veoma mala, a pojedine vrste divljači (npr. srneća divljač) su dovedene do biološkog minimuma. 

Bonitiranje lovišta izvršeno je na osnovu knjige:"Bonitiranje lovišta - odreñivanje boniteta i kapaciteta lovišta za glavne vrste, vrste divljači niskog i visokog uzgoja". Korišćenjem ovog priručnika tj. ocenom ekoloških 

faktora u lovištu i primenom priručnika, lovište je svrstano u odreñeni bonitetni razred: 

• Jelenska divljač III bonitetni razred 

• Divlja svinja III bonitetni razred 

• Srneća divljač IV bonitetni razred 

• Zečija divljač IV bonitetni razred 

Biološki kapacitet lovišta je znatno iznad ekonomskog kapaciteta lovišta (slobodna procena projektanta). Opšti cilj gazdovanja lovištem su gajenje, zaštita, lov, korišćenje divljači i njenih delova tako da se merama 

gazdovanja obezbedi gajenje onih vrsta divljači u broju i kvalitetu koji dozvoljavaju prirodni uslovi u lovištu "Sokolovica". 

Posebni ciljevi gazdovanja lovištem "Sokolovica" su: 

• Postizanje ekonomskog kapaciteta glavnih vrsta divljači (jelen, srna, divlja svinja, zec) i optimalna struktura populacije 

• Trajno održavanje postignutog ekonomskog kapaciteta i optimalne strukture 



• Poboljšavanje uslova staništa radi postizanja odgovarajućeg kapaciteta divljači 

• Zaštita navedenih retkih i proreñenih vrsta divljači. 

Ekonomski kapacitet glavnih vrsta divljači kao i elementi optimalne strukture osnovnog matičnog fonda populacije gajene divljači koju treba postići u planskom periodu prikazani su u sledećoj tabeli: 

Redni 

broj 

Vrsta divljači 

Ekonomski 

kapacitet 

stanje 

Gazdinska starost za jelensku divljač je 12 godina, za divlju svinju 6 i srnu 6 godina. 

Gustina na 100 

ha 

Elementi populacije osnovnog matičnog fonda 

Fonda Klasa % Odnos polova Realni prirast 

1. Divlja svinja 400 1 (25.000) 250 1:1 150 (2,0) 

2. Lisica 320 2 (12.500) 250 1:1 70 (0,8) 

3. Zec 540 3 (12.000) 360 1:1 180 (1,0) 

Lov divljači u lovištu odvijaće se shodno Zakonu o lovstvu i važećem Pravilniku o lovstvu J.P. "Srbijašume" Beograd. Sam lov biće organizovan za grupu lovaca na divlje svinje i zečju divljač, a pojedinačno za divlje 

svinje, srneću divljač i jelensku divljač.Sva druga zaštićena dlakava i pernata divljač loviće se uz organizaciju grupnog lova, dok će se nezaštićena divljač (vuk i lisica) loviti uz organizaciju grupnog lova i 

jamarenjem. 

Korisnik lovišta dužan je i da obezbedi mir u lovištu, ishranu divljači, zaštitu divljači (bolesti, predatora, krivolova i lovokrañe, vremenskih nepogoda) naseljavanje divljači u lovištu, usklañivanje lovne sa ostalim 

delatnostima u lovištu, usklañivanje gazdovanja sa susednim lovištima, organizuje stručne službe u lovištu. 

Merama nege i zaštite divljači radnici Š.G. "Toplica" - Kuršumlija su uspeli da znatno povećaju broj divljači na ovom prostoru, mada još uvek nedovoljno za prirodne uslove koji su na ovom delu neosporno veoma 

dobri. Razloge za ovako nezadovoljavajuće stanje treba tražiti pre svega u povećanom broju predatora (naročito vuka), kao i u konstantnom krivolovu. 

Krivolov se javlja kao najveći problem upravo iz razloga što je lovna kultura lokalnog stanovništva i lovaca na niskom stepenu. Radnici Š.G. "Toplica" - Kuršumlija su činili i čine znatne napore da utiču na svest ljudi 

ne bi li se smanjio procenat krivolova u ugrožavanju divljači. Pored učešća u zajedničkim akcijama (hajke na vukove, prebrojavanje divljači, izgradnja lovno-tehničkih objekata i dr.), radnici Š.G. "Toplica" - 

Kuršumlija i preko lokalnih medija i sredstava informisanja stalno utiču na svest i podizanju lovne kulture i lokalnog stanovništva i lovaca. 

5.12. Opšti osvrt na zatečeno stanje 

Ukupna površina GJ se povećala za 28.87 ha i sada iznosi 3101.05 ha.. 

1. GJ ima 2891.73 ha obrasle površine, što čini 93.25% ukupne površine. Neobraslo zemljište zastupljeno je sa 209.32 ha ili 6.75% ukupne površine. 

2. Ukupna zapremina ove gazdinske jedinice iznosi 683721.6 m 3 ili 236.4 m 3 /ha, zapreminski prirast iznosi 16427.5 m 3 ili 5.7 m 3 /ha. 

3. Najzastupljenija namenska celina u GJ "Radan-Arbanaška" je namenska celina 10 (proizvodnja tehničkog drveta) i nalazi se na površini 88.6 % u odnosu na obraslu površinu. Gotovo celokupna zapremina se 

nalazi u ovoj namenskoj celini. Namenska celina 66 (stalno zaštitne šume) zastupljena je na 8.6 % obrasle površine. Na trećem mestu nalazi se namenska celina 26 (zaštita zemljišta od erozije), zastupljena je na 2.8% 

od ukupne površine. 

4. Stanje šuma po poreklu i očuvanosti nam ukazuje da su najzastupljenije očuvane šume koje se nalaze na 77.9% obrasle površine. Razreñene šume se nalaze na 10.7% obrasle površine, a devastirane na 0.4%. 

Šikare i šibljaci učestvuju sa 11% u ukupnoj površini gazdinske jedinice. 

5. Stanje sastojina po mešovitosti nam ukazuje da su najzastupljenije čiste sastojine, koje se nalaze na 61.5% obrasle površine. Ove sastojine su u ukupnoj zapremini zastupljene sa 79.5%, dok je njihovo učešće u 

ukupnom zapreminskom prirastu 73.5%. Mešovite sastojine su zastupljene sa 27.1% obrasle površine, 20.4% ukupne zapremine i 26.5% zapreminskog prirasta. 

6. Najzastupljenija vrsta drveća u GJ "Radan-Arbanaška" je bukva i ona ima učešće od 74.3% u ukupnoj zapremini, dok je njeno učešće u ukupnom zapreminskom prirastu 64.6%. Lišćari su zastupljeni sa 95.4% 

ukupne zapremine, dok su četinari zastupljeni sa 4.6% ukupne zapremine. 

7. Starosna struktura kod prirodnih visokih i izdanačkih šuma ukazuje na odstupanje od normalnog razmera dobnih razreda. U visokim sastojinama primetno je značajno učešće zrelih i prezrelih sastojina, a malo 

učešće mladih sastojina. Kod izdanačkih sastojina veliko učešće je u V i VI dobnom razredu; primetan je i nedostatak starosne kategorije mladih sastojina. U kulturama i veštački podignutim sastojinama, takoñe 

imamo odstupanje od normalnog razmera dobnih razreda. 

8. Stanje kultura nam ukazuje da su kulture zastupljene na 6.4% obrasle površine, dok veštački podignute sastojine starije od 20 godina učestvuju sa 96.6%. S obzirom da su kulture ispod taksacione granice njihovu 

zapreminu smatramo zanemarljivom tako da zapremina veštački podignutih sastojina starijih od 20 godina učestvuje sa 100%. 



9. Sagledavajući ukupno zdravstveno stanje u GJ "Radan-Arbanaška" konstatujemo da je ono zadovoljavajuće. Pojava sušenja nije prisutna u većem obimu. Redovno se prati pojava raznih prolećnih defolijatora, 

gubara i potkornjaka. 

10. Otvorenost šuma na 1000 ha iznosi 17.4km, što je dosta dobra otvorenost u odnosu na ostale gazdinske jdinice topličkog šumskog područja. 

Sagledavajući ukupno stanje šuma GJ "Radan-Arbanaška", nameće se zaključak da je neophodno rešiti sledeće probleme, kako bi poboljšali zatečeno stanje: 

• obnavljanje zrelih bukovih sastojina 

• obnavljanje zakorovljenih bukovih sastojina 

• priprema za konverziju izdanačkih šuma s obzirom da će u narednim ureñajnim razdobljima brojne sastojine probiti ophodnju 

• zaštita i očuvanje retkih, ugroženih, reliktnih i endemičnih vrsta 

• intenzivnije korišćenje nedrvnih šumskih proizvoda 

6.0 Dosadašnje gazdovanje 

6.1 Uvodne napomene i istorijat gazdovanja 

Do izrade prvih šumskoprivrednih osnova (ureñajnih elaborata) šumama Topličkog šumskoprivrednog područja se gazdovalo prema godišnjim planovima gazdovanja u državnim šumama, dok u komunalnim (seoskim) 

šumama nije bilo nekog organizovanog gazdovanja. 

U predratnom periodu (II svetski rat) gazdovanje se svodilo na seči drveta (ogrevnog i tehničkog) za potrebe lokalnog stanovništva. Prerada drveta je bila nerazvijena, sem manjeg broja strugara potočara 

Za vreme rata seče su uzele šire razmere u otvorenim šumama, tako da su mnoge površine devastirane i opustošene, naročito u blizini naselja. 

Posle oslobañanja 1947. godine osnovano je Šumsko preduzeće "Toplica" sa zadatkom iskorišćavanja šuma, i radilo je do 1950. godine. Samo na teritoriji šumske sekcije Prokuplje u periodu od 1947 do 1950. godine 

posečeno je 95.600 m3. 

Prvim posleratnim elaboratima su propisana prebirna gazdovanja visoke bukove šume i oplodno gazdovanje za visoke hrastove šume. 

U narednim poglavljima, prikazaće se sve eventualne promene u okviru ove gazdinske jedinice, kao i način i posledice dosadašnjeg gazdovanja. 

Prvo urañivanje ovih šuma izvršeno je 1963. godine. 

Drigo ureñivanje vršeno je 1970. godine, a treće u toku 1980. godine sa važnošću od 01.01.1981 do 31.12.1990. godine. 

Četvrto po redu ureñivanje i terenski podaci su prikupljani 1991, a osnova je važila do 2000 sa produženim rokom važenja od 2 godine. 

Peto po redu ureñivanje urañeno je leta 2002 godine, sa važnošću do 31.12.2012 godine. 



Ovo je po redu šesto ureñivanje. 

6.2 Promene šumskog fonda po površini 

Promene šumskog fonda utvrñuju se uporeñivanjem podataka prikupljenih na terenu 2011. godine sa podacima prikupljenim na terenu 2002. godine. 

Promene šumskog fonda po površini mogu se sagledati iz sledeće tabele: 

Godina 

∑ površina Šuma 

Veštački 

podignute 

sastojine 

Šikare i 

šibljaci 


Ukupno 

obraslo 

Šumsko 

zemljište 

Neplodno 

Ostalo 

zemljišt 

e 

Ukupno 

neobrasl 

o 

ha ha ha ha ha ha ha ha ha ha 

Zauzeće 

1980 3.052,65 2.196,25 146,71 360,01 2.702,97 299,72 16,71 7,52 349,68 25,73 

1991 3.052,65 2.165,87 170,32 367,34 2.703,53 134,83 20,34 168,22 349,12 25,73 

2002 3.072,18 2.420,12 139,86 283,00 2.842,98 179,83 18,76 30,61 229,20 - 

2011 3.101,05 2.445,34 128,74 317,65 2.891,73 179.96 5.88 23.48 209,32 - 

Razlika 2002-2011 +28,87 +25,22 -11,12 +34,65 +48,75 0.13 -12.88 -7.13 -19,88 - 

U prethodnoj tabeli dati su i podaci ureñivanja od 1980 godine zbog preglednosti i kontinuiteta. 

Na osnovu podataka iz predhodne tabele dolazimo do zaključka da je površina ove gazdinske jedinice uvećana za 28.87 ha. Prilikom ovog ureñivanja dobijena je tačna površina gazdinske jedinice svih katastarskih 

parcela koje se vode na šumsko gazdinstvo "Toplica" - Kuršumlija. Rezultat uvećanja površine ove gazdinske jedinice je što su pojedine parcele vraćene u državni posed. 

U kategoriji šuma došlo je do povećanja površine za 25.22 ha. U kategoriji veštački podignutih sastojine došlo je do umanjenja iste za 11.12 ha. Površina pod šikarama i šibljacima je uvećana za čitavih 34.65 ha. 

Jedino obrasla površina je uvećana za 48.75 ha. Sumarna površina neobraslog zemljišta je manja za19.88 ha. 

Ovim ureñajnim elaboratom obuhvaćeno je i privatno enklavirano zemljište od 126,89 ha. 

Imajući taj podatak u opticaju dolazimo do podataka ukupne površine ove gazdinske jedinice: 

- Državno vlasništvo 

3101.05 

ha 

- Privatno vlasništvo (enklave) 126,49 ha 

Ukupno: 

3.227.54 

ha 

6.3 Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu 

Promena šumskog fonda po zapremini I zapreminskom prirastu prikazana je na sledećoj tabeli: 

Vrste drveća 

1991 godina 2002 godina 

∑V ∑Zv ∑V ∑Zv 

Ostvareni 

prinos 

Očekivana 

zapremina 

Ostvarena zapremina 

premerom 2011 

godine 

Razlika 

ostvarene i 

očekivane 

Ukupan zapreminski 

prirast 2011


m 

zapremine 

zapremine 

3 m3 m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 

Bukva 399056 8813.1 397755.3 8342.2 60391 420786.3 508121.7 86899.9 10616.3 

Cer 24883.9 676.1 52319.4 1629.5 5341 63273.4 59302 -3909.1 1869.5 

Kitnjak 12223.7 332.1 26210.9 798.3 2378 31815.9 26270.7 -5663.4 826.8 

Grab 11758.6 309.6 1130 13724.6 21074.5 7349.9 611.1 

Sladun 6548.4 177.9 13028.5 417.3 313 16888.5 18581.1 1703.6 618.3 

Gorski javor 157 4.8 2524 48 6 2998 3642.9 644.9 80.9 

OTL 2761.1 58.2 56 3287.1 3450 162.9 97.5 

Mleč 3554 71.1 4265 3437.3 -827.7 81.4 

Grabić 2861.7 93.5 3796.7 2226.1 -1563.6 62.1 

Trešnja 206.9 0.4 210.9 1339.1 1128.2 32.3 

Jasika 149.6 3.7 13 173.6 1208.1 1034.5 35.9 

Crni jasen 352.7 4.5 397.7 604.4 206.7 18.2 

Planinski brest 968.4 18 1148.4 467.8 -680.6 16.6 

Beli jasen 203.5 2.9 456.3 467.6 10.6 

Sitnolisna lipa 369.2 369.1 5.5 

Krupnolisna lipa 246 246 6.4 

OML 48 3 131.4 3.8 169.4 148.7 -20.7 3.1 

Mečja leska 22 0.4 36.4 36.4 1.3 

Planinski javor 812.4 11 922.4 33.4 -889 0.9 

Kesten 16.2 16.2 0.1 

Klen 315.6 3.8 353.6 2.2 -351.4 0 

Breza 

UKUPNO 

17.6 0.3 20.6 -20.6 

LIŠĆARI 442917 10007 515953.6 11816.5 69628 564490.6 651034.1 86543.5 14994.8 

Smrča 382 14 6249 290.1 375 8775 9513.4 738.4 341.6 

Beli bor 6810 246.1 12209.9 661.9 736 18092.9 9483.6 -8609.3 402.1 

Crni bor 4931 178.2 8766.1 562.1 735 13652.1 7195.7 -6456.4 416.2 

Duglazija 794 29.6 3170.3 189.9 230 4839.3 4818.5 -20.8 209.9 

Jela 903.5 58.2 1485.5 1446.8 -38.7 48.4 

Borovac 

UKUPNO 

229.5 229.5 14.5 

ČETINARI 12917 467.9 30395.3 1704 2076 45359.3 32687.5 -12671.8 1432.7 

UKUPNO GJ 455834 10474.9 546348.9 13520.5 71704 609849.9 683721.6 73871.7 16427.5 

Premerom 2011 godine dobijena je zapremina koja je 137372.7m 3 veća od zapremine dobijene premerom 2002 godine kao i 73871.7m 3 veća od očekivane zapremine. Razlika ostvarene i očekivane zapremine iznosi 

12.1%. Imajući u vidu da je dozvoljeno odstupanje ±8% dolazi se do zaključka da je odtupanje i veće od 8% zbog podcenjene zapremine dobijene premerom 2002 godine u bukovim sastojinama. U prilog 

tome dostavljamo i premer iz 1991. godine kada je zapremina u bukovim sastojinama bila 399.086m3, a nakon toga premerom 2002. godine dobijena je zapremina od 397.755m3, što zapravo znači da se 

zapremina u tom periodu smanjila, što je nemoguće ako uzmemo u obzir desetogodišnji prirast i seče korišćenja koje su daleko manje od prirasta. Odstupanje od premera iz 2002 godine u bukovim 

sastojinama je evidentno i na terenu. 



6.4 Odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadasnjem gazdovanju 

6.4.1 Odnos dosadašnjih radova na gajenju 

Uporednom analizom plana gajenja šuma (2002.god.) i evidencija izvršenih radova po navedenom planu, zapaža se izvesna razlika i odstupanje planiranog od realizovanog u svim planiranim radovima. 

Dosadašnje radove na obnovi i gajenju šuma kao i njihovo izvršenje najlakše ćemo sagledati iz sledeće tabele. 

Vrsta rada Plan Izvršenje 

ha ha % 

Prosta reprodukcija 

1.Obnvljanje prirodnim putem 666,68 587,55 88,1 

2. Popunjavanje prirodno obnovljenih povrsina sadnjom 133,34 - - 

3. Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom 12,46 - - 

4. Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno 84,64 - - 

5. Okopavanje i prašenje u kulturama 84,64 2,92 3,4 

6. Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama 150,84 45,14 29,9 

8. Čišćenje u mladim kulturama 14,79 2,87 19,4 

9. Prorede kao mere nege 1.815,81 1.332,09 73,4 

Ukupno prosta reprodukcija 2.963,20 1.970,57 66,5 

Prosirena reprodukcija 

1. Rekonstrukcija 11,90 - - 

2. Veštačko pošumljavanje goleti 30,42 3,0 9,8 

3. Veštačko pošumljavanje sadnjom 11,90 - - 

Ukupno proširena reprodukcija 54,22 3,0 5,5 

Ukupno G.J. 3.018,27 1.973,57 65,4 

Posmatrajući predhodnu tabelu vidimo da su radovi na obnovi i gajenju šuma izvršeni sa 65.4 % u odnosu na planirano. U prostoj reprodukciji radovi na obnovi i gajenju šuma izvršeni su sa 66.5 % u odnosu na 

planirano. U proširenoj reprodukciji radovi na obnovi i gajenju šuma izvršeni su sa samo 5.5 u odnosu na planirano. 

Može se reći da su radovi na obnavljanju šuma prirodnim putem sprovedeni u zadovoljavajućem obimu. Takoñe i za prorede se može reći da su sprovedene u donekle zadovoljavajućem obimo. Ono što je problem je 

neizvršenje planova na proširenoj reprodukciji. 

Pojedine vrste radova uopšte nisu sprovedene i izvršenje je 0%. 

U ovom ureñajnom periodu trebalo bi mnogo više pažnje posvetiti sprovoñenju radova na gajenju šuma posebno zato što se neki od tih radova finansiraju iz Budžeta Republike Srbije. 

6.4.2 Odnos dosadašnjih radova na iskorišćavanju šuma 

Na osnovu plana seča šuma za prethodni ureñajni period i evidencije izvršenih seča u prethodnom periodu formirana je sledeća tabela: 

Planirani prinos Ostvareni prinos 



Glavni prinos 

Predhodni 

prinos 

Ukupan prinos Glavni prinos 

Predhodni 

prinos 

Ukupan prinos 

m 3 

m 3 

m 3 

m 3 

m 3 

m 3 

m 3 m 3 

Grab 23 1.361 1.384 176 954 1.130 6 -248 

Cer - 5.585 5.585 - 5.341 5.341 19 -225 

Sladun - 1.330 1.330 - 313 313 - -1.017 

O.t.l. - 47 47 3 53 56 - +9 

Crni jasen - 72 72 - - - - -72 

Grabić - 1.116 1.116 - - - - -1.116 

Kitnjak - 2.582 2.582 3 2.375 2.378 17 -187 

Jasika - 27 27 - 13 13 - -14 

Bukva 46.186 27.589 73.775 33.526 26.865 60.391 438 -12.946 

Javor - - - 6 - 6 - +6 

Jela - 7 7 - - - - -7 

Smrča - 731 731 - 375 375 - -356 

Crni bor - 943 943 - 735 735 - -208 

Beli bor - 1.441 1.441 - 736 736 - -705 

Duglazija - 302 302 - 230 230 - -72 

Klen 6 60 66 - - - - -66 

Ukupno: 46.215 43.193 89.408 33.714 37.990 71.704 480 -17.224 

Posmatrajući predhodnu tabelu konstatujemo da je planiran prinos realizovan sa 80.2 %.Glavni prinos je realizovan sa 72.9 %, dok je prethodni prinos realizovan sa 87.9 %. 

Kad su vrste drveća u pitanju njihova zastupljenost u planiranom i ostvarenom prinosu je sledeća: u planiranom prinosu bukva učestvuje sa 82.5 %, a u ostvarenom prinosu sa 84.2%. Hrastovi u planiranom prinosu 

učestvuju sa 10.6 %, a u ostvarenom sa 11.2 %. Ostale vrste drveća u planiranom i ostvarenom prinosu učestvuju sa 5-6 %. 

Veliki problem od neizvršenog etata po obimu je nesprovoñenje seča po svim planiranim površinama u proteklih 12 godina i to je usporilo proces obnavljanja, a na već podmlañenim površinama neopravdano dugo, 

čak štetno po mladu sastojinu zadržala su se stabla stare sastojine. Od očuvanih sastojina u pojedinim slučajevima došlo se do razreñenih. Navedene slučajeve treba pažljivo iznalizirati i iz njih izvući zaključke, 

kako se u budućnosti ne bi opet desilo da šumski ekosistemi doživljavaju slične pojave. 

6.5 Dosadašnji radovi na zaštiti šuma 

Zakonom o šumama propisano je da su korisnici šuma dužni da preduzmu mere radi zaštite šuma od požara i drugih elementarnih nepogoda, biljnih bolesti, štetočina i drugih šteta. 

Zaštita šuma vršena je u okviru redovnih mera gazdovanja, poštujući stav da dobro negovane šume postižu potrebnu stabilnost, vitalnost, kao i fiziološku otpornost na štetne uticaje. 

Poslove opažanja i obaveštavanja vrši tehničko osoblje i to prvenstveno reonski lugari, naročito u toku proleća i leta u mesecima kada su šumski požari najčešći i kada postoji mogućnost pojave kalamiteta pojedinih 

štetnih insekata. 

Entomoloških i fitopatoloških oboljenja nije bilo u većem obimu. 

Obeleženi su požari i njihove štete, ali ih nije bilo u većem obimu. 

Što se mrazeva (ranih i kasnih) tiče nisu zabeležena veća oštećenja, kao ni od snegoloma niti od vetroloma 

6.6 Dosadašnji radovi na korišćenju ostalih šumskih proizvoda 

Radovi na korišćenju ostalih šumskih resursa (pašarenje, korišćenje livada, sakupljanje lekovitog bilja, plodova, pečuraka, voda...) nisu evidentirani u prethodnoj osnovi pa se iz toga može izvući zaključak da ih i nije 

bilo. 

Meñutim, imajući u vidu potencijal ostalih šumskih resursa (lekovito bilje, šum. plodovi, pečurke, vode....) u budućnosti se od istih mogu ostvariti veliki ekonomski efekti, na taj način bi rasteretili šumu i dali šansu da 

nam pokoljenja koja dolaze imaju zdravu prirodnu okolinu i sve ostalo što ona povlači sa sobom. 



Paša 

S obzirom na činjenicu da se pašarenje ne naplaćuje nema ni prihoda od paše. Zakonom o šumama regulisani su uslovi pod kojima se može vršiti paša, odnosno žirenje šuma. 

Lov 

Sa lovištem na površini ove gazdinske jedinice gazduje JP “Srbijašume” ŠU Prokuplje. Od visoke divljači nalaze se samo srneća divljač i divlje svinje, a od niske zec. Od nezaštićene divljači nalazi se lisica i jazavac, 

povremeno se pojavljuje vuk. Prihodi se ostvaruju povremeno i nisu od nekog većeg značaja. 

Ostale pojedinosti za lov videti u poglavlju (5.11). 

6.7 Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje 

Dosadašnjim gazdovanjem se analizira planirano i ostvareno gazdovanje u proteklom periodu. Šumski fond i zemljište se uvećalo za 28,87ha kao posledica preciznog razgraničenja sa privatnim enklavama vraćanja 

odreñenih poseda državi. Planirani radovi na obnovi i gajenju su izvršeni sa 26,5 %. 

Na osnovu evidencije izvršenih seča konstatujem da je planiran prinos realizovan sa 65.4 %. 

Dosadašnji radovi na zaštiti šuma su sprovoñeni na niskoj meri. 

Korišćenje ostalih šumskih resursa u predhodnom ureñajnom periodu bila je neznatna, meñutim imajući u vidu potencijal istih u budućnosti se od njih mogu ostvariti veliki ekonomski efekti. 

Rezultat ovakvog gazdovanja u dosadašnjem periodu je delimično uzgojna zapuštenost dela kompleksa ove gazdinske jedinice, koju karakteriše pojedinačno prisustvo prestarelih stabala, prirodna selekcija i odumiranje 

u pojedinim fazama razvoja sastojina i prisustvo razreñenih sastojina u pojedinim delovima kompleksa (odeljenja: 14,31,...) gde je izvršen klasičan predhvat na kvalitet. Takoñe postoje i odeljenja koja su 

zakorovljena kupinom nakon oplodnog seka i u kojima je potrebno primeniti pomoćne mere onako kako je to predviñeno planom gajenja. 

U prirodnim sastojinama vršene su prorede, meñutim planirane mere nege nisu svuda sprovoñene, ili nisu u potpunosti odgovarale uzgojnim potrebama sastojina. U delu kompleksa (odeljenja 1-12,15,41-48) nisu 

sprovedene prorede kao mere nege. 

Takoñe i mere nege u veštački podignutim sastojinama nisu bile na zavidnom nivou. 

Generalni zaključak bi bio da su u zadnjih 10 godina mere nege sprovoñene u skladu sa uzgojnim potrebama sastojina ali da nisu izvoñene na ukupnoj površini iz čega se nameće zaključak da u narednom periodu treba 

mnogo više raditi na nezi postojećih i završetku obnavljanja zrelih sastojina. 

Iz napred iznetog jasno se vidi da treba promeniti odnos prema šumama ove gazdinske jedinice u narednom periodu, odnosno potrebno je intenziviranje svih radova kojima će se obezbediti dalja biološka stabilnost 

čitavog kompleksa. 

Analiza dosadašnjeg gazdovanja šumama u predhodnom periodu urañeno je na osnovu podataka iz Šumske uprave Prokuplje koji su obrañeni i kao takvi ugrañeni u Osnovu za gazdovanje za gazdinsku jedinicu 

"Radan - Arbanaška". 



7.0 Planiranje unapreñivanja stanja i optimalnog korišćenja šuma 

7.1 Ciljevi gazdovanja šumama 

Svaremeno uranen plan treba da bude realan, precizan i lako razumljiv. On treba da uspostаvi sistem održivog uprаvljаnjа šumаmа u sklаdu sа potencijаlom. Skup analiza utiče na odabir ciljeva koji treba da se primene 

na šumu. Uravnoteživanje bogatsatva i potencijala prirodne životne sredine uz ograničenja, i socioekonomskih potreba, vodi ka definisanju ciljeva. 

7.1.1. Opšti ciljevi gazdovanja šumama 

Opšti ciljevi gazdovanja šumama odreneni su Zakonom o šumama Republike Srbije koji eksplicitno zahteva da se šume moraju održavati, obnavljati i koristiti, tako da se očuva i poveća njihova vrednost i opštekorisne 

funkcije, obezbedi trajnost i zaštitu i stalno povećanje prirasta i prinosa. 

Na osnovu prednjeg, a polazeći od prirodnih i ekonomskih uslova u kojima se nalaze šume za koje se radi ova osnova, od stanja šuma i ispoljenih tendencija njihovog razvoja, a uvažavajući zahteve prema šumi kao 

opštem dobru od posebnog značaja, opšti ciljevi gazdovanja šumama su: 

· zaštita i stabilnost šumskih ekosistema 

· sanacija opšteg stanja degradiranih šumskih ekosistema 

· obezbenenje optimalne obraslosti 

· postizanje i očuvanje funkcionalne trajnosti 

· povećanje prinosa i ukupne vrednosti šuma i opštekorisnih funkcija šuma. 



Zbog ostvarenja ovih ciljeva potrebno je intezivno gazdovati da se skrati dugo trajanje proizvodnje u granicama proizvodnih mogućnosti staništa i bioloških osobina odrenene vrste drveća. Samo intezivna šumska 

proizvodnja obezbeñuje povoljne ekonomske rezultate u gazdovanju šumama. Neposredni interes u gazdovanju državnim šumama jeste obezbenenje menuzavisnih dejstava uzgojnih i ekonomskih 

komponenti i to tako da se uzgojnim merama utiče na povećanje proizvodnje drvne mase, poboljšanje kvaliteta i strukture sortimenata, a investicijama u tehničko opremanje obezbedi poboljšanje uslova 

privrenivanja i akumulacije sredstava. Sprovonenjem takvog gazdovanja obezbediće se jačanje proizvodne snage zemljišta i najpovoljnije delovanje šume na stanište, kao i poboljšanje zaštitno-regulatornih i 

kulturnih funkcija šuma. 

7.1.2 Posebni ciljevi gazdovanja šumama 

Posebni ciljevi gazdovanja šumama u prvom redu vezani su za prioritetnu funkciju šuma (namenu površina) i usklanivanje ostalog korišćenja sa prioritetnom funkcionalnom (polufunkcionalni princip). 

Pojedinačni ciljevi gazdovanja šumama, vezani za namenu površina (prioritetnu funkciju), za gazdinsku jedinicu „Radan-Arbanaška” su sledeći: 

1. Maksimalna i trajna proizvodnja tehničkog drveta najboljeg kvaliteta (namenska celina 10) 

2. Zaštita zemljišta od erozije (namenska celina 26) 

3. Stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana), šume koje zbog uslova reljefa, i vrsta drveća koje su zastupljene na tim površinama a pripadaju 

endemičnim vrstama i zakonom su zabarnjene za seču (namenska celina 66). 

4. Uzgoj divljači i kontrolisano izlovljavanje divljači u skladu sa napred definisanim ciljevima 

5. Očuvanje, jačanje i korišćenje drugih funkcija šuma do stepena konflikta sa definisanom prioritetnom funkcijom šuma 

Posebni ciljevi gazdovanja šumama proističu iz opštih ciljeva i uslovljeni su osobenostima za konktretnu gazdinsku jedinicu. 

Posebni ciljevi gazdovanja šumama po svojoj prirodi razvrstavaju se na: 

· Biološko - uzgojni ciljevi - koji obezbenuju trajno povećanje prirasta i prinosa po količini i kvalitetu, povećanje ukupne vrednosti šuma i opštekorisnih funkcija šuma u skladu sa potencijalima staništa. 

· Proizvodni ciljevi - koji utvrnuju perspektivnu mogućnost proizvodnje šumskih proizvoda po količini i kvalitetu. 

· Tehnički ciljevi - koji obezbenuju tehničke uslove za ostvarenje napred navedenih ciljeva. 

Posebni ciljevi gazdovanja šumama prema dužini vremena potrebnog za ostvarenje planiranih zadataka ili ciljeva mogu biti: 

· Kratkoročni ciljevi (za jedan urenajni period) 

· Dugoročni ciljevi (za više urenajnih perioda) 

7.1.2.1. Biološko - uzgojni ciljevi 

Visoke sastojine (gazdinska klasa 10.352.421) oplodne seče dugog perioda podmlañivanja 

• U gazdinskim klasama visoke raznodobne šume bukve (gazdinska klasa 10.352.421) nastavak procesa obnavljanja (formiranje podmladnih jezgara) 

• Čišćenje u mladim sastojinama (gazdinska klasa 10.352.421) 

Visoke sastojine (10.193.313;10.302.313;10.351.421;10.354.421) 

Visoke (jednodobne) sastojine tvrdih lišćara 

a) Dugoročni ciljevi: 

• Maksimalnim korišćenjem proizvodnog potencijala staništa, potrebno je dovesti sastojine u optimalno stanje normalnog razmera dobnih razreda, jednodobne debljinske strukture i pune obraslosti, a zatim 

oplodnim sečama kratkog perioda za obnavljanje izvršiti obnavljanje ovih sastojina. 

b) Kratkoročni ciljevi: 

• prorednim sečama kao merama nege regulisati smešu, broj stabala, te obezbediti maksimalnu proizvodnju najkvalitetnijeg materijala. Proredne seče planirane su sledećim gazdinskim klasama: 

10.193.313;10.302.313;10.351.421;10.354.421: 



• oplodnim sečama kao redovnim vidom obnavljanja nastaviti započeti proces i to u sledećim gazdinskim klasama : 10.351.421. 

• u odeljenjima (GK.10.351.421) u kojima nije došlo do obnavljanja izvršiti rahljenje zemljišta za setvu semena 

• u sastojinama gde će biti izvršen završni sek (GK. 10.351.421) izvršiti popunjavanje prirodno obnovljenih površina sadnjom 

• čišćenje u mladim sastojinama 

Izdanačke sastojine (G.K: 10.175.421, 10.205.421, 10.176.421, 10.195.212, 10.196.212, 10.196.313, 10.215.212, 10.306.313, 10.307.313, 10.360.421, 10.361.421). 

a) Dugoročni ciljevi 

• Prevoñenje izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik konverzijom, istom vrstom drveća, tehnikom oplodne seče, kada sastojine dostignu zrelost plodonošenja i kada se ujedno ostvari proizvodni cilj. 

b) Kratkoročni ciljevi 

• prorednim sečama kao merama nege zdanačke sastojine tvrdih lišćara pripremiti sastojine za konverziju. Gazdinske klase koje su predvinene za negu putem selektivnih proreda u GJ “Radan-Arbanaška” 

su:10. 175.421, 10.205.421, 10.176.421, 10.195.212, 10.196.212, 10.196.313, 10.215.212, 10.306.313, 10.307.313, 10.360.421, 10.361.421. 

• čišćenje u mladim sastojinama 

Veštački podignute sastojine (G.K.: 10.469.421, 10.470.421; 10.472.421, 10.475.421, 10.477.421, 10.479.421) 


• Odgovarajućim uzgojnim merama, veštački podignute sastojine, koje su ispod taksacione granice, prevesti u kvalitetne i biološki stabilne odrasle sastojine 

• Veštački podignute sastojine iznad taksacione granice stabilizovati od svih štetnih uticaja (sneg, vetar i dr.) i dovesti u optimalno stanje kako bi sastojine u potpunosti koristitile potencijalne mogućnosti 

staništa. 


• prorednim sečama kao merama nege regulisati smešu, broj stabala, te obezbediti maksimalnu proizvodnju najkvalitetnijeg materijala. Proredne seče planirane su sledećim gazdinskim klasama: 10.470.421, 

10.472.421, 10.475.421, 10.477.421, 10.479.421. 

• izvonenje seča čišćenja kao mera nege u mladim veštački podignutim sastojinama i to u gazdinskim klasama 10.469.421, 10.477.421: 

• popunjavanje (GK 10.469.421, 10.477.421) 

• stabilizovanje veštački podignutih sastojina i pravovrenim intervencijama iste zaštititi od svih štetnih uticaja 

Devastirane sastojine (G.K. 26.308.313, 26.362.421) 


• Rekonstrukcija devastiranih sastojina 


• Prelazno gazdovanje 

Šikare: (26.266.313) 


• Meliorativnim radovima, pripremom terena i pošumljavanjem prevoditi ove biljne zajednice u viši uzgojni oblik 

Šibljaci: (66.267.241) 


• Odreñeni su samom namenom - trajna zaštita i to su sastojine bez tretmana (intervencija) 

Neobrasle površine 




• Sve veće neobrasle površine (veličine iznad 0,50ha) privesti šumskoj kulturi, osim onih neobraslih delova koji su ili će biti po svojoj globalnoj nameni isključene iz redovnog gazdovanja. 


• kompletna priprema terena za pošumljavanje 

• veštačko pošumljavanje goleti i obešumljenih površina 

7.1.2.2. Proizvodni ciljevi 


• Proizvodnja kvalitetnih trupaca za mehaničku preradu; 

• Proizvodnja tehničke oblovine (stubovi za vodove, oblovine za grañevinske konstrukcije, rudničko drvo i sl); 

• Proizvodnja prostornog (celuloznog i ogrevnog) drveta kao pratećih sortimenata u proizvodnji trupaca i oblog tehničkog drveta; 

• Korišćenje ostalih proizvoda šuma i šumskih staništa (šumski plodovi, lekovito bilje, pečurke i dr.). 


• Da bi se ostvarili dugoročni ciljevi, sastojine posle svake intervencije sečom, treba da budu stabilnije, vitalnije, kvalitetnije i proizvodno vrednije; 

• Potpuno i racionalno korišćenje bruto posečene drvne mase izradom što više najvrednijih sortimenata i redukovanjem otpadaka na minimum; 

• Obavezno u tehnologiji izrade šumskih sortimenata kresati grane i ostavljati ih u sastojini posle seče; 

• Isključiti tehnologiju proizvodnje dugačkih (teških) sortimenata; 

• Zabraniti spuštanje, izvlačenje stabala po liniji najvećeg pada radi sprečavanja pojave erozionih brazdi; 

• Otkup šumskih plodova, lekovitog bilja, pečuraka i dr. 

7.1.2.3. Tehnički ciljevi 


• Dostizanje otvorenosti šuma tvrdim kamionskim putevima od oko 25 km/ 1000 ha kao najoptimalnije za intenzivno gazdovanje šumama; 

• Sistematsko opremanje mehanizacijom i ostalim sredstvima rada u šumarstvu u cilju intenzivnog višenamenskog korišćenja šumskih potencijala; 

• Uvoñenje racionalnih tehnoloških postupaka i efikasnije organizacije rada; 

• Stručno osposobljavanje i usavršavanje kadrova. 


• Održavanje postojećih komunikacija; 

• Sa otvorenošću šuma približiti se optimumu za Republiku Srbiju koji iznosi 15,22 km/1000 ha ili 15,22 m/ha; 

• Nabavka opreme koja ima prioritet. 

7.1.2.4. Opštekorisni ciljevi 

Pod opštekorisnim funkcijama šuma u smislu ZOŠ -a, se podrazumevaju pozitivni uticaji šuma na životnu sredinu, a naročito zaštitne, hidrološke, klimatske, higijensko - zdravstvene, turističko - rekreativne, privredne, 

nastavne, naučnoistraživačke i odbrambene funkcije (ZOŠ -a čl. 3 stav 1.). 

Biološki stabilna podnegovana, kao i proizvodno usmerena i kvalitetna šuma, dobro ispunjava i sve ostale tzv. opštekorisne funkcije šuma. Prema tome nastojeći na sprovoñenju biološko - uzgojnih i proizvodnih 

ciljeva istovremeno doprinosimo i ispunjavanju zaštitno - socijalnih ciljeva šuma. Jer negom, obnovom i proširivanjem šuma i jačanjem njihove proizvodne snage, istovremeno povećavamo efikasnost svih 

opštekorisnih funkcija. 



a) Izbor sistema gazdovanja 

7.2 Mere za postizanje ciljeva gazdovanja 

7.2.1.Uzgojne mere 

Sistem gazdovanja šumama podrazumeva usklañen skup radnji na nezi šuma, korišćenju šuma, obnavljanju šuma, zaštiti šuma, i planiranju i organizaciji gazdovanja šumama, s ciljem da se obezbedi funkcionalna 

trajnost, a svoje ime (naziv) dobija po načinu seče obnavljanja stare sastojine. Na osnovu konkretnih sastojinskih prilika u ovoj gazdinskoj jedinici i dosadašnjeg gazdovanja šumama, a uvažavajući biološke 

osobine vrste drveća, usvojeni su sledeći sistemi gazdovanja šumama : 

1. Sastojinsko gazdovanje - oplodna seča kratkog perioda za obnavljanje (do 20 godina), primeniće se u visokim i izdanačkim očuvanim sastojinama, kao i u veštački podignutim sastojinama, sledećih gazdinskih klasa: 

• Visoke sastojine: (10.193.313;10.302.313;10.351.421;10.354.421) 

• Izdanačke sastojine: (10.175.421, 10.205.421, 10.176.421, 10.195.212, 10.196.212, 10.196.313, 10.215.212, 10.306.313, 10.307.313, 10.360.421, 10.361.421) 

• Veštački podignute sastojine: (10.469.421, 10.470.421; 10.472.421, 10.475.421, 10.477.421, 10.479.421) 

Ovaj sistem gazdovanja za navedene g.k. je izabran zbog bioloških osobina bukve "Oplodna seča je najpovoljniji i najvažniji metod prirodnog obnavljanja, koja je kao metod obnavljanja i razrañena u bukovim šumama 

(dr. Lj. Stojanović, dr. M. Krstić, Gajenje šuma III, Beograd, 2000 str. 120.). 

2. Grupimično - postupni način obnavljanja primenjivaće se u gk. 10.352.421- Visoka (raznodobna) šuma bukve. 

3. Prelazno gazdovanje u svim šikarama cera (g.k. 26.266.313), kao i u pojednim slučajevima sledećih gazdinskih klasa (10.196.212, 10.351.421). 

Kao što se iz napred navedenog zaključuje izabrani su oni sistemi gazdovanja koji su do sada imali primenu u šumarskoj praksi u Srbiji.U prilog napred iznetoj konstataciji je sledeće: 

"Posebna primena kombinovanih metoda prirodnog obnavljanja šuma iziskuje kompleksnu analizu uslova sredine, odreñivanje odlučujućeg činioca za obnavljanje, usklañivanje uzgojne, zaštitne i prevozno - tehničke 

komponente gazdovanja pa ih mogu izvršiti samo najiskusniji šumarski stručnjaci ili čak specialisti za ove sisteme gazdovanja šumama, počev od inžinjera do najkvalitetnijeg šumarskog radnika", (dr.Lj. 

Stojanović, dr. M. Krstić, Gajenje šuma III, Beograd, 2000 str.32). 

b) Izbor uzgojnog oblika 

Za sve šume ove gazdinske jedinice propisuje se visoki uzgojni oblik. 

c) Izbor strukturnog oblika 

Polazeći od stvarnih stanišnih prilika, zatečenog stanja, vrste drveća i sl. treba izgrañivati sledeće strukturne oblike: 

• U sastojinama hrastova kao strukturni oblik izgrañivati jednodobne sastojine 

• U jednodobnim sastojinama bukve izgrañivati jednodobne sastojine 

• U raznodobnim sastojinama bukve izgrañivati malo površinske jednodobne uzgojne oblike različite starosti 

d) Izbor vrsta drveća 

Sve lišćarske vrste koje su konstatovane u ovoj gazdinskoj jedinici su autohtone i nalaze povoljne uslove za svoj rast i razvoj. One se nalaze u svom prirodnom arealu te se kao takve i dalje zadržavaju u svim 

gazdinskim klasama, kao glavni nosioci produkcije drvne mase. Glavna vrsta je bukva, a još se javljaju kitnjak, cer, grab, javor i ostali lišćari. 

Prirodnih sastojina četinara nema u ovoj gazdinskoj jedinici, a od veštačkih su zastupljeni smrča, crni i beli bor, ariš i duglazija. 

S obzirom da se autohtone vrste prirodno podmlañuju i da su u konkretnim uslovima biološki stabilnije treba ih i dalje podržavati pri obnovi ovih sastojina, a samo tamo gde su uslovi staništa skromniji (na 

degradiranim površinama) ako nije moguće zadržati postojeću vrstu dozvoljeno je pošumljavanje četinarima koji se zadovoljavaju takvim staništem (prvenstveno borovi). Kod obnove sastojina posebnu pažnju 

posvetiti plemenitim lišćarima (javor, jasen i sl.) kao i divljim voćkaricama (divljoj trešnji, divljoj kruški i dr.). 

e) Izbor optimalnog razmera smese 

Kod čistih sastojina bukve uzgojnim merama treba obezbediti povećanje učešća pre svega plemenitih lišćara (gorski javor, planinski brest, trešnja, mleč idr.). Optimalno učešće drugih vrsta u čistim bukovim šumama 

je 20 %. 

Kod cerovih sastojina težiti povećanju učešća kitnjaka i hrasta i približiti smeru 0,3 : 0,3 : 0,3. 



f) Izbor načina seča obnavljanja šuma 

Od izabranih načina obnavljanja zavisi i struktura budućih sastojina i celokupni gazdinski postupak, elementi za sva planska razmatranja i postupak za odreñivanje prinosa i obezbeñenje trajnosti prinosa, odnosno 

funkcionalne trajnosti. Način obnavljanja pre svega zavisi od bioloških osobina vrsta drveća koje grade sastojinu (osobina sastojina), osobina stanišnih i ekonomskih prilika. 

Za šume ove gazdinske jedinice gde je predviñeno obnavljanje u ovom ureñajnom periodu odreñuju se sledeći načini seča obnavljanja: 

• Za visoke (jednodobne) sastojine bukve, kitnjaka, cera, graba, sladuna primeniće se oplodne seče kratkog podmladnog razdoblja (do 20 godina) 

• U raznodobnim šumama bukve, da bi se obezbedilo održavanje i jačanje ostalih funkcija šuma, seča obnavljanja treba da je dužeg trajanja, kako bi se uvek podržavala obraslost sastojine. Stoga se odustaje 

od oplodne seče na velikoj površini i prelazi na stvaranje manjih podmladnih jezgara, koja se postepeno proširuju dok se obnavljanjem ne obuhvati čitava sastojina. 

• Za kulture i devastirane šume primeniće se čiste seče. 

• Za sve sastojine do zrelosti za seču kao način korišćenja primenjivaće se proredne seče. 

g) Izbor načina nege 

Prema zatečenom stanju sastojina i postavljenim ciljevima gazdovanja utvrñuju se sledeće mere nege: 

• Kompletiranje veštački podignutih sastojina 

• Priprema i kompletiranje (popunjavanje) prirodno obnovljenih sastojina 

• Seča izbojaka i uklanjanje korova u podignutim kulturama kao i u kulturama koje će biti podignute posle izvršenih rekonstrukcionih seča 

• Okopavanje i prašenje u kulturama 

• Čišćenje, tj. oslobañanje mladih biljaka od zasene i drugih vidova neposrednog ugrožavanja, u šumskim kulturama i prirodnim sastojinama (od faze kasnog podmlatka do ranog mladika) 

• Selektivne prorede u odraslim sastojinama (od faze kasnog mladika do za seču zrelih sastojina) kako u prirodnim tako i u veštački podignutim. 

• 

a) Izbor ophodnje i dužina podmladnog razdoblja 

7.2.2. Ureñajne mere 

Ophodnjom za pojedine vrste drveća (imajući pri tom u vidu pored bioloških osobina drveća i ciljeve gazdovanja kao i osnovne (specifične) karakteristike staništa) orjentaciono je utvrñena u iznosu: 

• Bukva visokog porekla - 120 godina 

• Kitnjak visokog porekla - 120 godina 

• Cer visokog porekla - 100 godina 

• Kitnjak, cer, sladun (u očuvanim kvalitetnim izdanačkim sastojinama koje će se prirodnim putem prevesti u visoki uzgojni oblik) - 80 godina 

• Bukva, grab (izdanačke sastojine koje je moguće prirodnim putem prevesti u visoki uzgojni oblik) - 80 godina 

• Veštački podignute sastojine smrče - 120 godina 

• Veštački podignute sastojine borova - 80 godina 

• Veštački podignute sastojine ostalih četinara - 80 godina 

Navedene ophodnje su orijentacionog karaktera, odnosno mogu biti i duže zbog zaštitnog karaktera ovih šuma. Ophodnja od 80 godina (izdanačke šume kitnjaka, sladuna i cera) odnosi se samo na izdanačke očuvane 

sastojine dobrog zdravstvenog stanja, koje je zbog toga moguće prevesti u visoki uzgojni oblik indirektnom konverzijom. U izdanačkim šumama lošeg kvaliteta može se ići na kraće ophodnje. 

S obzirom na opredeljenje pri izboru tipa gajenja za visoku šumu kratkog podmladnog razdoblja, usvaja se opšte podmladno razdoblje od 20 godina. Za bukove šume u kojima se preporučuje femelšlag opšte 

podmladno razdoblje je 50 godina. 

b) Izbor rekonstrukcionog i konverzionog razdoblja 

• Rekonstrukciono razdoblje za područje ove gazdinske jedinice iznosi 30 godina. 

• Konverziono razdoblje: Za očuvane izdanačke sastojine koje ćemo konverzijom prevesti u visoki uzgojni oblik, potrebno je odrediti vremenski period za koji će se to ostvariti - konverziono razdoblje. 

• Polazeći od bioloških osobina vrsta drveća (početka obilnog plodonošenja semena dobrog kvaliteta iz kojeg možemo dobiti dovoljno kvalitetan prečnik koji će stvoriti buduću sastojinu), ophodnju 

izdanačkih sastojina moramo produžiti do 80 godina, nakon čega započeti prirodno obnavljanje sastojina oplodnim sečama podmladnog razdoblja od 20 godina, prema tome starost sastojine u momentu 



završnog seka iznosi će oko 100 godina. Na osnovu iznetog i starosti (razmera dobnih razreda) izdanačkih sastojina dolazi se do zaključka da će se ove očuvane sastojine za područje ove gazdinske jedinice 

prevesti u uzgojni oblik u rasponu od 10 - 90 godina. 

c) Izbor perioda za postizanje optimalne obraslosti - stepena šumovitosti 

• Odreñuje se period od 50 godina, za koje će se cela površina šumskog zemljišta privesti šumskoj kulturi. 

d) Ureñajno razdoblje 

• Obzirom da je važnost posebne osnove gazdovanja šumama propisano Zakonom o šumama, u trajanju od 10 godina, to se podrazumeva da će ureñajno razdoblje imati isti period. 

Gazdinske klase 

Priprema zemljišta za setvu 

semena 

7.3 Planovi gazdovanja 

7.3.1 Plan gajenja šuma 

Obnavljanje šuma Podizanje šuma Nega šuma 

Oplodne seče 

Grupimično oplodne seče 

∑ obnavljanje 

Kompletna priprema terena 

za pošumljavanje 

Vestaško pošumljavanje 

goleti 

Popunjavanje prirodno 

obnovljenih površina 

sadnjom 

216 35 71 127 313 412 414 526 527 25 28 

10193313 26.86 26.86 26.86 

10302313 17.59 17.59 17.59 

10351421 55.4 315.63 371.03 1.8 1.8 72.6 891.63 56.39 948.02 1320.85 

10352421 203.09 203.09 30.32 203.09 

10354421 46.06 46.06 46.06 

UKUPNO Visoke 55.4 315.63 203.09 574.12 1.8 1.8 102.92 982.14 56.39 1141.45 1717.37 


Popunjavanje veštački 

podignutih kultura sadnjom 

∑ podizanje 

Čišćenje u prirodnim 

sastojinama 

Čišćenje u veštački 

podignutim sastojinama 

Selektivna proeda 

Uzgojno sanitarna seča 

∑ Nega 

Svega


Gazdinske klase 

Priprema zemljišta za setvu 

semena 

Obnavljanje šuma Podizanje šuma Nega šuma 

Oplodne seče 

Grupimično oplodne seče 

∑ obnavljanje 

Kompletna priprema terena 

za pošumljavanje 

Vestaško pošumljavanje 

goleti 

Popunjavanje prirodno 

obnovljenih površina 

sadnjom 

216 35 71 127 313 412 414 526 527 25 28 

10175421 

8.6 11.64 20.24 20.24 

10176421 

2.81 36.12 38.93 38.93 

10195212 

53.43 53.43 53.43 

10196212 

208.9 208.9 208.9 

10196313 161.65 161.65 161.65 

10215212 63.82 63.82 63.82 

10306313 15.43 15.43 15.43 

10307313 98.46 98.46 98.46 

10360421 73.88 73.88 73.88 

10361421 

UKUPNO 

32.18 32.18 32.18 

Izdanacke 11.41 755.51 766.92 766.92 

10469421 1.6 1.6 3.09 3.09 4.69 

10470421 31.52 31.52 31.52 

10472421 3.25 3.25 3.25 

10475421 28.32 28.32 28.32 

10477421 1.9 1.9 3.24 41.21 44.45 46.35 

10479421 16.14 16.14 16.14 

UKUPNO VPS 3.5 3.5 6.33 120.44 126.77 130.27 

UKUPNO NC 10 55.4 315.63 203.09 574.12 1.8 3.5 5.3 114.33 6.33 1858.09 56.39 2035.14 2614.56 

26266313 0 

26308313 0 

26362421 0 

66267241 0 

Čistine 41.9 41.9 83.8 83.8 

UKUPNO GJ 55.4 315.63 203.09 574.12 41.9 41.9 1.8 3.5 89.1 114.33 6.33 1858.09 56.39 2035.14 2698.36 


Popunjavanje veštački 

podignutih kultura sadnjom 

∑ podizanje 

Čišćenje u prirodnim 

sastojinama 

Čišćenje u veštački 

podignutim sastojinama 

Selektivna proeda 

Uzgojno sanitarna seča 

∑ Nega 

Svega


7.3.1.1 Plan obnavljanja i podizanja novih šuma 

Plan obnavljanja šuma predviñen je kroz tri vrste rada: priprema zemljišta za setvu semena, oplodne seče (obnavljanje jednodobnih šuma) i grupimično oplodne seče (obnavljanje raznodobnih šuma). Planirana radna 

površina data je u sledećoj tabeli. 

Kod Ukupna površina Radna površina 

Priprema zemljišta za setvu semena 216 91.46 55.4 

Oplodne seče 35 315.63 315.63 

Grupimično oplodne seče 71 203.09 203.09 

Ukupno GJ 610.18 574.12 

Plan podizanja šuma obuhvata sledeće vrste radova : kompletnu pripremu terena za pošumljavanje, veštačko pošumljavanje goleti, popunjavanje prirodno obnovljenih površina sadnjom i popunjavanje veštački 

podignutih kultura sadnjom. Planirana radna površina data je u tabeli. 


Kompletna priprema terena za pošumljavanje 127 48.22 41.9 

Vestaško pošumljavanje goleti 313 48.22 41.9 

Popunjavanje prirodno obnovljenih površina sadnjom 423 12.01 1.8 

Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom 414 7.76 3.5 

UKUPNO GJ 116.21 89.1 

7.3.1.2 Plan rasadničke proizvodnje 



ŠG “ Toplica” Kuršumlija raspolaže sopstvenim rasadnikom, tako da će se potrebe za sadnim materijalom pokriti iz sopstvenih izvora. U sledećoj tabeli prikazan je potreban broj sadnica prema vrsti drveća i planiranim 

radovima: 

Ukupo sadnica po vrstama drveća : 

Crni bor 81910 

Beli bor 27800 

Bukva 4504 

Beli jasen 6180 

Vrsta rada Kod 

Radna 

površina (ha) 

Vrsta 

drveca 

Broj sadnica 

(kom.) 

Veštačko pošumljavanje goleti i obešumljenih površina 313 41.9 

Crni bor 

Beli bor 

81910 

22950 

Popunjavanje prirodno obnovljenih površina sadnjom 412 1.8 Bukva 4504 

Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom 414 3.5 

Beli jasen 

Beli bor 

6180 

4850 

UKUPNO 47.2 120394 

7.3.1.3 Plan nege šuma 

Plan nege šuma obuhvata nekoliko vidova radova koji su planirani na radnoj površini od 2033.83 ha. 

Prorede su planirane u izdanačkim i veštački podignutim sastojinama, mladim do dozrevajućim jednodobnim sastojinama, čistim i mešovitim sastojinama, ali pre svega očuvanim sastojinama u okviru napred 

navedenih kategorija. 

Cilj nege šuma je poboljšanje zatečenog stanja sastojina i što bolja priprema sastojina za obnavljanje. Pojedinačni efekti nege šuma bi bili: 

• postepeno približavanje zatečenog stanja ka funkcionalno optimalnijem; 

• uvećanje biološke stabilnosti u celini; 

• poboljšanje zdravstvenog stanja sastojina sanitarno uzgojnim sečama u sastojinama lošijeg zdravstvenog stanja; 

• poboljšanje sastava sastojina po mešovitosti, posebno forsiranjem plemenitih lišćara; 

• obezbeñenje uslova za nesmetano podmlañivanje osnovnih vrsta, u mešovitim šumama odgovarajuće starosti, regulisanjem prisustva pratioca koji su po pravilu u mladosti u razvojnom smislu 

biološki jaki; 

• obezbeñenje povoljnije kvalitativne strukture uklanjanjem ostatka starih sastojina lošeg kvaliteta i zdravstvenog stanja, uklanjanjem stabala izdanačkog porekla u sastojinama mešovitog porekla, 

uklanjanjem stabala “manje vrednih” vrsta drveća; 

• obezbeñivanje povoljnih uslova za prirodnu obnovu šuma u izdanačkim sastojinama predviñenim za indirektnu konverziju; 

• poboljšanje strukture sastojina u skladu sa biološkim karakteristikama vrsta drveća i osnovnom namenom pojedinih delova kompleksa. 

Čišćenje je planirano u sastojinama u kojima je propisan naknadni i završni sek, a odnosi se na uklanjanje nepoželjnih vrsta i fenotipski loših stabala. Čišćenje je planirano i u mladim sastojinama u fazi mladika. Prikaz 

radova na nezi šuma dat je u sledećoj tabeli. 


Čišćenje u prirodnim sastojinama 526 294.55 114.32 



Čišćenje u veštački podignutim sastojinama 527 6.97 5.03 

Selektivna proeda 25 1858.09 1858.09 

Uzgojno sanitarna seča 28 56.39 56.39 

UKUPNO GJ 2216 2033.83 

7.3.2. Plan zaštite šuma 

Zakonom o šumama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010) propisano je da su korisnici šuma dužni da preduzimaju mere radi zaštite šuma od: protivpravnog prisvajanja, korišćenja, uništavanja i drugih nezakonitih radnji 

(odlaganja otpadnih i drugih štetnih materija, zaganivanje šuma, uništavanje graničmih znakova i oznaka i drugo), da prati zdravstveno stanje šuma, da prati uticaj biotičkih i abiotičkih činilaca na zdravstveno 

stanje šuma i da blagovremenp preduzima mere zaštite šuma i šumskog zemljišta, požara i drugih elementarnih nepogoda, biljnih bolesti, štetočina i drugih šteta. 

Ovim planom utvrnuje se obim mera i radova na preventivnoj i represivnoj zaštiti šuma od čoveka, stoke i divljači, biljnih bolesti, štetnih insekata i drugih štetočina, elementarnih nepogoda, požara, održavanju i 

obnavljanju šumskih oznaka, itd. 

Kako u ovoj gazdinskoj jedinici nije konstatovano sušenje šuma, odnosno ugroženost šuma od biljnih bolesti i entomološka i druga oštećenja, te se ovim planom i ne 

planiraju radovi i mere na represivnoj zaštiti šuma. 

U cilju preventivne zaštite šuma planiraju se sledeće mere: 

• čuvanje šuma od bespravnog korišćenja i zauzimanja; 

• zabrana pašarenja na površinama gde je proces obnavljanja u toku i u šumskim kulturama (prema planu gajenja šuma), sve dok one ne prerastu kritičnu 

visinu kada im stoka ne može oštećivati vrhove; 

• pratiti eventualne pojave sušenja šuma i kalamiteta insekata, i u slučaju pojave istih blagovremeno angažovati specijalističku službu koja će postaviti 

tačnu dijagnozu i propisati adekvatne mere suzbijanja; 

• uspostavljanje šumskog reda; 

• štititi i zaštiti šumu od požara, posebno u proleće i leto, u tom smislu postavljati znake obaveštenja i zabrane loženja vatre, organizovanje dežurstva i 

pojačani nadzor lugarskih reona u kritičnom periodu u cilju blagovremenog otklanjanja požara i blagovremenih intervencija i dr.; 

• toku urenajnog perioda održavati i obnavljati spoljne granice, kao i oznake unutrašnje podele gazdinske jedinice. 

U konkretnim uslovima ove gazdinske jedinice, treba utvrditi potrebne radove na preventivnoj i represivnoj zaštiti; počevši od čoveka, stoke, elementarnih nepogoda, entomoloških i fitopatoloških uzročnika, a 

naročito od požara. U šumskom gazdinstvu "Toplica" Kuršumlija organizovana je posebna služba zaštite, a to je radna i moralna “obaveza” svakog zaposlenog u gazdinstvu, da svaku eventualnu promenu 

normalnog stanja zabeleži i prijavi na merodavnom mestu. To praktično znači da je svaki zaposleni radnik u službi zaštite šuma. 

7.3.3 Plan korišćenja šuma 

7.3.3.2 Plan seča obnavljanja šuma 



Uvod 

Prema stanju šuma i staništa, te ciljevima gazdovanja, sastojine ove gazdinske jedinice svrstane su u šume za redovno gazdovanje kojima je osnovna namena proizvodnja tehničkog drveta; sastojine za zaštitu zemljišta, 

koje se nalaze na veoma strmim i nepovoljnim staništima, zatim sastojine za prelazno gazdovanje u kojima se u ovom ureñajnom periodu neće preduzimati nikakve aktivnosti u gazdovanju; zatim sastojine 

bez gazdinskih tretmana, u kojima se uopšte ne sprovodi gazdovanje, bilo zbog zakonskih ograničenja, ili prirodno - bioloških uslova. 

Odreñene sastojine su izuzete iz plana seče prvenstveno zbog zakorovljenosti i malog broja stabala po jedinici površine. U narednoj tabeli dat je prikaz odseka u predhodnom prinosu koji su nisu planirani za korišćenje. 

Tipičan primer je odeljenje 31/a gde je urañen oplodni sek predhvatom na kavlitet, a da stanje sastojine nije odgovaralo oplodnom seku.. 

Odeljenje odsek 

P V Zv 

ha m 3 m 3 

14 a 25.27 6721.7 128.9 

31 a 24.81 6644.5 146.7 

∑ 50.08 13366.2 275.6 

U odreñenim sastojinama je urañen oplodni sek ali se podmladak nije pojavio. S obzirom da je ostao odreñeni broj stabala za završni sek u tim odsecima potrebno je izvršiti rahljenje zemljišta u godini ponog uroda i 

na taj način podstaći podmlañivanje. U narednoj tabeli dat je prikaz odseka u glavnom prinosu koji nisu planirani za korišćenje. 

Odeljenje odsek 

P V Zv 

ha m 3 m 3 

20 a 43.35 15497.62 281.3 

26 a 19.29 6606.82 113.1 

33 b 17.54 5204.12 103.8 

34 b 10.88 3765.57 69.8 

∑ 91.06 31074.13 568 

Glavni prinos za visoke jednodonbne šume kalkuliše se po metodu sastojinskog gazdovanja. Ovaj metod je nastao kao reakcija na metod dobnih razreda koji je bio krut i uzimao je u obzir samo normalan razmer 

dobnih razreda, tj. starost bez obzira na stanje sastojina. Metod umerenog sastojinskog gazdovanja radi se u dve faze: 

U prvoj fazi, još prilikom prikupljanja terenskih podataka, sastojine se prema zrelosti za seču grupišu u tri grupe: 

1. Odlučno zrele za seču 

• Prezrele i prestarele sastojine iz čijeg stanja proizilazi potreba što skorijeg iskorišćenja. 

• Sastojine u kojima je u proteklom urenajnom periodu započeto podmlanivanje koje treba nastaviti 

2. Zrele za seču 

• Sastojine koje su dostigle zrelost za seču prema odabranoj ophodnji (dobrog zdravstvenog stanja i dobro obrasle) 

• Sastojine koje ne odgovaraju staništu, pa ih treba zameniti 

• Sastojine lošeg uzrasta, slabog obrasta i nedovoljnog prirasta, bez obzira na starost i vrstu drveća 

3. Sastojine na granici sečive zrelosti 

• Sastojine koje u toku sledećeg urenajnog perioda mogu postići zrelost za seču (sastojine predposlednjeg dobnog razreda) 

• Sastojine koje se iz nekog razloga ostavljaju za obnavljanje u sledećem urenajnom razdoblju 



Na osnovu ovako grupisanih sastojina radi se privremeni plan seča po površini. U drugoj fazi kalkulacije prinosa privremeni plan seča uporenuje se sa normalnim razmerom dobnih razreda, tj. sa idealnom površinom 

obnavljanja u ovom urenajnom periodu. Na osnovu ova dva pokazatelja vrši se kalkulisanje uzgojnih potreba (obnavljanja) i postizanje normalnog razmera dobnih razreda, tj. obezbenivanje umerenije ili 

strožije trajnosti prinosa, sa što manje privrednih žrtava, uz istovremeno obezbenenje ostalih funkcija šuma. Regulator trajnosti prinosa kod umerenog sastojinskog gazdovanja je površina, tj. idealna 

(normalna) površina dobnog razreda. Kao što se vidi metod umerenog sastojinskog gazdovanja daje veliku slobodu pri kalkulaciji prinosa, odnosno bolje prilagonavanje stanju sastojina i uzgojnim 

potrebama, tj. sastojine koje i nisu dostigle zrelost za seču (ali su slabog kvaliteta i obrasta) mogu se predvideti za seču obnavljanja ali zato sastojine koje su dostigle zrelost za seču (ali su dobrog 

zdravstvenog stanja i obrasta) mogu i dalje ostati da prirašćuju (produžava im se ophodnja), ako to ne ugrožava trajnost prinosa. Oplodne seče u ednodobnim sastojinama su planirane na relativno maloj 

površini svega 213.54ha ili na svega 4.1% od ukupne površine obraslog zemljišta, tako da neće biti prikazan privremeni plan seča, a to su sastojine u kojima je planiran oplodni sek čijim će se sprovonenjem 

nastaviti proces obnavljanja. 

Etat u visokim gazdinskim klasama koje gradi bukva, nukva i javorovi računat je po obrascima: 

E = ( 0,35 ÷ 0,47) V+ (iv x 2,5) za I polurazdoblje, odnosno 

E = ( 0,35 ÷ 0,47) V+ (iv x 7,5) za II polurazdoblje, odnosno 

Etat u ostalim gazdinskim klasama računat je po obrascu E = V+ (iv x 2,5) za I polurazdoblje i E = V+ (iv x 7,5) za II polurazdoblje. 

Realizacija glavnog prinosa u odnosu na sastojinu (odsek) je obavezna po površini, a po zapremini može da odstupi ±10%, osim u slučaju realizacije prinosa, čistom 

sečom. U narednoj tabeli dat je prikaz odseka prema grupisanju po gore navedenim principima: 

Odlučno zrele za seču Zrele za seču Na granici sečive zrelosti 

Gazdinska 

Odeljenje-odsek klasa P/ha V/m 3 iv/m 3 

Gazdinska 

klasa P/ha V/m 3 iv/m 3 

Gazdinska 


14a 10351421 25.27 6721.7 128.9 

16b 10351421 9.37 2860.1 59.4 

17a 10351421 14.59 3989.0 561.2 

18a 10351421 12.71 5128.3 679.1 

18c 10351421 2.39 1093.3 124.8 

19b 10351421 10.57 4468.6 83.7 

20a 10351421 43.35 15497.62 281.3 

22a 10351421 23.33 5229.3 335.3 

23b 10351421 10.56 2394.4 154.2 

24a 10351421 37 12708.9 235.8 

26a 10351421 19.29 6606.82 113.1 

29b 10351421 14.22 5298.3 725.4 

33b 10351421 17.54 5204.12 103.8 

34b 10351421 10.88 3765.57 69.8 

35c 10351421 2.55 1106.3 19.6 

36a 10351421 33.41 12912.9 1780.0 

37a 10351421 18.24 6734.8 298.5 

37e 10351421 0.88 423.2 15.8 

55c 10302313 2.21 721.5 14.9 

56a 10351421 15.16 3944.7 195.7 

57a 10351421 30.89 10516.7 438.1 

57b 10351421 12.01 1864.1 



Odlučno zrele za seču Zrele za seču Na granici sečive zrelosti 

Gazdinska 

Odeljenje-odsek klasa P/ha V/m 3 iv/m 3 

Gazdinska 


Gazdinska 


58a 10351421 18.23 2317.5 

58b 10351421 9.54 3603.9 157.1 

59a 10351421 20.59 5575.3 219.0 

61d 10351421 1.85 510.4 20.2 

63a 10351421 19.46 5851.7 113 

64b 10351421 3.93 962.2 36.5 

65f 10351421 0.34 186.2 20.0 

65g 10351421 1.81 734.0 86.9 

66b 10351421 9.03 4060.9 506.6 

71b 10351421 13.53 3096.6 174.1 

77a 10351421 16.43 4906.7 98.6 

78a 10351421 7.72 2652.2 50.4 

79a 10351421 28.61 11082.3 1544.4 

80a 10351421 16.01 5344.5 705.0 

80c 10351421 3.77 1338.4 196.3 


S obzirom da normalna površina dobnog razreda u gazdinskoj klasi 10.351.421.Visoke (jednodobne) šume bukve iznosi 240 ha, a da je razmer dobnih razreda potpuno nenormalan i da obnavljanje nije započeto na 

vreme u većini sastojina gde je neophodno, za oplodne seče je planirana površina koja je veća od površine normalnog dobnog razreda i iznosi 315.63ha. Sastojine predviñene za završni sek bi u narednom ureñajnom 

razdoblju prešle u prvi dobni razred, dok bi sastojine predviñene za oplodni i naknadni sek u naredna dva ureñajna razdoblja prešle u prvi dobni razred. Na taj način polako bi se krenulo ka uspostavljanju normalnog 

razmera dobnih razreda. 

Seče obnavljanja jednodobnih šuma planirane su samo u jednoj gazdinskoj klasi -10.351.421- Visoke (jednodobne) šume bukve i to na ukupnoj površini od 315.63 ha sa ukupnim etatom od 35193,7 m 3 . U sledećoj 

tabeli prikazan je raspored seča po razdobljima. 

Seče obnavljanja-jednodobne šume 

I polurazdoblje II polurazdoblje 

Radna 

Gazdinska klasa povrsina V m 3 Iv m 3 

Prinos 

m 3 

Radna 

povrsina V m 3 Iv m 3 

Prinos 

m 3 

10351421 178.74 47173.1 2044.5 19772.3 136.89 51167.9 6929.6 15421.4 

U narednoj tabeli dat je prikaz seča obnavljanja jednodobnih šuma po vrsti seče. 

I polurazdoblje II polurazdoblje 

Radna 

površina Prinos 

Radna 

površina 

Prinos 

Pripremni sek 33.41 2396.2 

Oplodni sek 41.31 4575 103.48 13025.2 

Naknadni sek 107.19 11015.7 

Završni sek 30.24 4181.7 

UKUPNO 178.74 19772.4 136.89 15421.4 



Seča obnavljanja u raznodobnim šumama planirana je na 203.09ha, sa ukupnim etatom od 12235.2 m 3 

Seče obnavljanje- raznodobne šume 

I polurazdoblje 

Gazdinska Radna 

klasa povrsina V m 3 Iv m 3 

Prinos 

m 3 

10352421 203.09 65273.1 12997 12235,2 

7.3.3.3 Plan prorednih seča 

Planirani proredni prinos u planu prorednih seča dobijen je tako što je kalkulacija prinosa izvedena na nivou sastojine analizom stanja, nastojeći da se udovolji uzgojnim i drugim potrebama sastojina na osnovu svih 

raspoloživih elemenata. 

Osnovni cilj prorednih seča šuma, kao osnovnih mera nege sastojine, je da ih učini biološki stabilnijim, a u isto vreme da ih postepeno približava što optimalnijem stanju. Pri odreñivanju prorednog etata vodilo se 

računa o konkretnom stanju svakog odseka za koji je planirana proreda, tj. o tekućem zapreminskom prirastu, ukupnoj zapremini, broju stabala po hektaru, razmeru smese, udelu zapremine u pojedinim 

debljinskim razredima, stepenu podmlañenosti, zdravstvenom stanju sastojina, kao i ostalim važnim pokazateljima stanja svake konkretne sastojine. 

Proredni prinos je planiran na nivou odseka i obavezan je po površini, dok je po zapremini drvne mase moguća realizacija u relacijama ± 10 %. 

Obim seča predviñen planom prorednih seča prikazan je po gazdinskim klasama u sledećoj tabeli: 

Stanje šuma Intenzitet seče 

Gazdinska 

Predhodni 

klasa P V V/Ha iv iv prinos V iv 

ha m3 m3/ha m3 m3/ha m3 % % 

10175421 11.64 1366.3 67.6 44.2 3.8 163.0 11.9 36.9 

10176421 36.12 5103.7 141.3 158.9 4.4 573.6 11.2 36.1 

10193313 26.86 5333.2 198.6 134.9 5.0 452.0 8.5 33.5 

10195212 53.43 10621.6 198.8 337.0 6.3 1094.6 10.3 32.5 

10196212 208.90 34008.9 162.8 1065.4 5.1 3883.1 11.4 36.4 

10196313 161.65 26639.9 164.8 905.2 5.6 2882.8 10.8 31.8 

10215212 63.82 9151.8 143.4 306.3 4.8 949.5 10.4 31.0 

10302313 17.59 3704.5 210.6 98.5 5.6 387.7 10.5 39.4 

10306313 15.43 2318.1 150.2 74.4 4.8 246.0 10.6 33.1 

10307313 98.46 17358.5 176.3 561.2 5.7 1830.8 10.5 32.6 

10351421 891.63 283805.8 318.3 6241.4 7.0 29055.9 10.2 46.6 

10354421 46.06 13164.2 285.8 281.0 6.1 1466.4 11.1 52.2 

10360421 73.88 17378.4 235.2 542.4 7.3 1963.0 11.3 36.2 

10361421 32.18 7420.7 230.6 218.8 6.8 815.4 11.0 37.3 

10470421 31.52 10573.8 335.5 371.7 11.8 1168.8 11.1 31.4 

10472421 3.25 782.6 240.8 25.8 7.9 80.9 10.3 31.4 



10475421 28.32 6475.3 228.6 331.9 11.7 698.7 10.8 21.1 

10477421 41.21 10496.2 254.7 453.3 11.0 1092.6 10.4 24.1 

10479421 16.14 6328.5 392.1 297.6 18.4 672.9 10.6 22.6 

Ukupno 1858.09 472032.0 254.0 12449.9 6.7 49477.7 10.5 39.7 

Proredne seče planirane su na površini od 1858.09 ha. Prosečna zapremina ovih šuma iznosi 254.0 m 3 /ha sa prosečnim prirastom od 6.7 m 3 /ha. Proredni etat iznosi 49477.7 m 3 . Intenzitet prorede u odnosu na 

zapreminu . iznosi 10.5% a u odnosu na zapreminski prirast 39.7%. Intenzitet proreda po zapremini je umeren i rezultat je stanja u kome se nalaze sastojine, a pre svega ima za osnovni cilj da se izbege otvaranje 

sklopa sastojina. Svaka sastojina je pojedinačno sagledana i nije bilo šablonskog pristupa. 

U narednoj tabeli prikazan je ukupan prinos po gazdinskim klasama razvrstan na glavni i predhodni prinos. 

7.3.3.4 Ukupan prinos po gazdinskim klasama i vrstama drveća 

Gazdinska 

Stanje šuma Glavni Prednodni Ukupni Intenzitet seče 

klasa P V V/Ha ZV ZV/Ha prinos prinos prinos V ZV 

ha m3 m3/ha m3 m3/ha m3 m3 m3 % % 

10175421 20.21 1366.3 67.6 44.6 2.2 163.0 163.0 11.9 36.5 

10176421 38.93 5102.2 131.1 159.4 4.1 573.6 573.6 11.2 36.0 

10193313 26.86 5333.2 198.6 134.9 5.0 452.0 452.0 8.5 33.5 

10195212 53.43 10621.6 198.8 337.0 6.3 1094.6 1094.6 10.3 32.5 

10196212 214.98 34814.0 161.9 1096.0 5.1 3883.1 3883.1 11.2 35.4 

10196313 165.19 27262.0 165.0 922.2 5.6 2882.8 2882.8 10.6 31.3 

10215212 72.97 10636.0 145.8 362.1 5.0 949.5 949.5 8.9 26.2 

10302313 18.36 3810.5 207.5 99.3 5.4 387.7 387.7 10.2 39.0 

10306313 15.43 2318.1 150.2 74.4 4.8 245.9 245.9 10.6 33.1 

10307313 99.77 17353.6 173.9 560.6 5.6 1830.8 1830.8 10.5 32.7 

10351421 1351.12 426675.8 315.8 8808.8 6.5 35193.7 29055.9 64249.6 15.1 72.9 

10352421 203.09 65264.0 321.4 1307.0 6.4 12235.2 12235.2 18.7 93.6 

10354421 46.06 13164.2 285.8 281.0 6.1 1466.4 1466.4 11.1 52.2 

10360421 73.88 17378.4 235.2 542.4 7.3 1963.0 1963.0 11.3 36.2 

10361421 33.49 7420.3 221.6 217.9 6.5 815.4 815.4 11.0 37.4 

10469421 3.09 

10470421 31.52 10573.8 335.5 371.7 11.8 1168.8 1168.8 11.1 31.4 

10472421 3.25 782.6 240.8 25.8 7.9 80.9 80.9 10.3 31.4 

10475421 28.32 6475.3 228.6 331.9 11.7 698.7 698.7 10.8 21.1 

10477421 46.42 10497.7 226.1 452.6 9.7 1092.6 1092.6 10.4 24.1 

10479421 

UKUPNO NC 

16.14 6328.5 392.1 297.6 18.4 672.9 672.9 10.6 22.6 

10 2562.51 683178.1 266.6 16426.9 6.4 49477.6 96906.5 14.2 59.0 

26266313 68.08 

26308313 2.86 108.0 37.8 0.1 0.0 

26362421 8.71 435.5 50.0 0.4 0.1 



Gazdinska 

Stanje šuma Glavni Prednodni Ukupni Intenzitet seče 

klasa P V V/Ha ZV ZV/Ha prinos prinos prinos V ZV 

UKUPNO NC 

ha m3 m3/ha m3 m3/ha m3 m3 m3 % % 

26 79.65 543.5 6.8 0.5 0.0 

66267241 

UKUPNO NC 

249.57 

66 249.57 

UKUPNO 2891.73 683721.6 236.4 16427.5 5.7 47428.9 49477.6 96906.5 14.2 59.0 

U tabeli koja sledi dat je prikaz planiranog prinosa po vrstama drveća kao i po sortimentnoj strukturi: 

Stanje suma Planirani prinos Intezitet seče po ha Od toga 

∑V ∑iv Glavni Predhodni Ukupno V iv Tehničko Prostorno Otpad 

Vrste drveća m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 % 

m 3 m 3 

m 3 

Bukva 508121.7 10616.3 47334.6 32474.6 79809.2 15.7 75.2 37350.7 34477.6 7981 

Cer 59302 1869.5 6279.5 6279.5 10.6 33.5 5651.5 628 

Kitnjak 26270.7 826.8 2637.2 2637.2 10.1 31.9 237 2137.2 263 

Grab 21074.5 611.1 94.2 2158.4 2252.6 10.7 36.9 2027.6 225 

Sladun 18581.1 618.3 1818.7 1818.7 9.8 29.4 1636.7 182 

Gorski javor 3642.9 80.9 58.3 58.3 1.6 7.2 15 37.3 6 

OTL 3450 97.5 94.3 94.3 2.7 9.7 85.3 9 

Mleč 3437.3 81.4 

Grabić 2226.1 62.1 364.8 364.8 16.3 37.3 328.8 36 

Trešnja 1339.1 32.3 

Jasika 1208.1 35.9 14.7 14.7 1.2 4.1 3 9.7 2 

Crni jasen 604.4 18.2 12.6 12.6 2.1 6.7 11.6 1 

Planinski brest 467.8 16.6 

Beli jasen 456.3 10.6 

Sitnolisna lipa 369.2 5.5 

Krupnolisna lipa 246 6.4 

OML 148.7 3.1 7.3 7.3 4.9 6.3 1 

Mečja leska 36.4 1.3 

Planinski javor 33.4 0.9 

Kesten 16.2 0.1 

Klen 2.2 0 

Ukupno lišćari 651034.1 14994.8 47428.9 45920.4 93349 14.3 62.2 37605.7 46409.6 9334 

Smrča 9513.4 341.6 1039.6 1039.6 10.9 30.4 530 353.6 156 

Jela 1446.8 48.4 153.7 153.7 10.3 31.7 78 52.7 23 

Beli bor 9483.6 402.1 1037.2 1037.2 10.9 25.8 529 352.2 156 

Crni bor 7195.7 416.2 786.8 786.8 10.9 18.9 401 267.8 118 



Stanje suma Planirani prinos Intezitet seče po ha Od toga 

∑V ∑iv Glavni Predhodni Ukupno V iv Tehničko Prostorno Otpad 

Vrste drveća m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 % 

m 3 m 3 

m 3 

Duglazija 4818.5 209.9 518.9 518.9 10.8 24.7 264 176.8 78 

Borovac 229.5 14.5 21 21 9.1 14.5 11 7 3 

Ukupno četinari 32688 1432.7 3557.2 3557.2 10.8 24.8 1813 1210.2 534 

UKUPNO GJ 683722 16427.5 47428.9 49477.7 96906 14.2 59 39418.7 47619.7 9868 

7.3.3.5 Plan korišćenja nedrvnih šumskih proizvoda 

• Plodovi šuma i šumskog rastinja- u GJ “Radan-Arbanaška” ima 

dosta plodova šuma kao što su kupine, jagode, šipurak, zova itd. Plodove uglavnom sakuplja lokalno stanovništvo tako da gazdinstvo nema prihode od ovih šumski proizvoda. 

• Lekovito bilje se takoñe koristi samo za potrebe lokalnog 

stanovništva. 

• Pečurke se takoñe javljaju u velikom broju i u godinama dobrog 

roda osim lokalnog stanovništva u berbu dolaze i ljudi iz okolnih gradova koji ih prodaju otkupljivačima. Iako se berba vrši na površinama kojim gazduje šumsko gazdinstvo, nema nikakvih prihoda od ovih 

proizvoda. 

Korišćenje šumskih proizvoda je značajan potencijal ove gazdinske jedinice koji na žalost nije iskorišćen. Proizvodnja zdrave hrane u ovim brdsko planinskim područjima osim izvora prihoda može da bude i značajna 

sa aspekta zaustavljanja depopulacije i zadržavanja lokalnog stanovništva. 

• Lov- s obzirom da u GJ “Radan-Arbanaška” ima dosta lovne 

divljači lov može biti jedan od izvora prihoda. 

7.5. Plan izgradnje i održavanja šumskih saobraćajnica 

S obzirom da je u GJ”Radan-Arbanaška” otvorenost relativno dobra, gotovo optimalna, u narednom periodu nisu predviñeni obimniji radovi na izgradnji puteva. 

Za izgradnju se palnira kamionski put kroz 21 odeljenje koji bi omogućio manju transportnu distancu i racionalnije iskorišćavanje iz 17,18,19, 21 odeljenja. Ukupna dužina ovog puta je 600m. 

Za rekonstrukciju se planira put Statovac- Crnogorska reka- Mirkov laz- Perkov potok odnosno njegovo nasipanje i previñenje iz mekog u tvdi put. Ukupna dužina ovog puta je 5,4km. 

7.5. Odnos obima radova na gajenju šuma i obima seča šuma 

S obzirom da izvršeni obim radova na gajenjju šuma u tekućoj godini mora biti po vrsti i obimu ili po vrednosti, srazmeran obimu izvršenih radova na seči šuma u predhodnoj godini prilažem tabelu u kojoj je prikazan 

odnos izmeñu radova na gajenju šuma i obima seča. Kao osnova planiranog odnosa radova na gajenju šuma i obima seča služi 1.000 m3 bruto sečive drvne zapremine. 

Vrsta rada 

Prosta reprodukcija 

Radna površina 



ha ha/1000m 3 

Priprema zemljišta za setvu semena 55.4 0.57 

Oplodne seče 315.63 3.26 

Grupimično oplodne seče 203.09 2.10 

Kompletna priprema terena za pošumljavanje 41.9 0.43 

Vestaško pošumljavanje goleti 41.9 0.43 

Popunjavanje prirodno obnovljenih površina sadnjom 1.8 0.02 

Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom 3.5 0.04 

Čišćenje u prirodnim sastojinama 114.32 1.18 

Čišćenje u veštački podignutim sastojinama 5.03 0.05 

Selektivna proeda 1858.09 19.18 

Uzgojno sanitarna seča 56.39 0.58 

Ukupno 2697.05 27.83 

Iz tabele se vidi da na 1000 m3 bruto posečene zapremine treba izvršiti uzgojne radove na radnoj površini od 27.83ha. Ovaj odnos nam pokazuje da su planirani radovi na gajenju šuma umereni i realno je očekivati da 

u tekućem ureñajnom razdoblju budu izvršeni 

7.6.Očekivani efekti planiranog gazdovanja 

Planirani radovi urañeni su sa ciljem da se unapredi sadašnje stanje, tj. postignu kratkoročni ciljevi gazdovanja koji su u funkciji postizanja dugoročnog opšteg cilja, a to je postizanje optimalnog stanja šuma na datom 

staništu, tj. obezbeñenje funkcionalne trajnosti. 

Na bazi sadašnjeg stanja šuma i šumskog zemljišta, a pod pretpostavkom da se planirani radovi realizuju na kraju ureñajnog perioda očekujemo sledeće stanje šuma: 

1. Realizacijom plana pošumljavanja goleti na 41.9 ha na kraju ureñajnog perioda dobijamo 41.9 ha mladih šumskih kultura. 

2. Izvoñenjem seča obnavljanja u jednodobnim visokim šumama, na kraju ureñajnog perioda dobijamo 315.63 ha prirodno obnovljenih površina i površina na kojima je započet proces obnavljanja. 

3. Izvoñenjem prorednih seča na radnoj površini 1858.09 ha obezbeñujemo veću biološku stabilnost i povećanje kvaliteta navedenih sastojina. 

4. Izvoñenjem mera nege šuma: čišćenje u mladim prirodnim sastojinama 114.33 ha i čišćenje u veštački podignutim sastojinama 6.33 ha obezbeñujemo pravilan razvoj, biološku stabilnost mladih sastojina, 

kao i povećanje kvaliteta ovih sastojina. 

5. Realizacijom planiranih seča (glavnih i prorednih) na kraju ureñajnog perioda očekujemo zapreminu od 751090.1 m 3 , odnosno povećanje zapremine za 67368.5 m 3 ili za 9.85 % u odnosu na sadašnju 

zapreminu. 



8.0. Smernice za sprovoñenje planova gazdovanja 

Planovi gazdovanja šumama, utvrñeni Posebnom osnovom gazdovanja šumama, detaljno se razrañuju izvoñačkim planom gazdovanja šumama po principu velikog u malo, kojom prilikom se usklañuje i tehnologija po 

fazama radova na gajenju i korišćenju šuma. 

U GJ „Radan-Arbanaška“ predviñeno je pošumljavanje goleti odnosno pašnjaka i šumskog zemljišta. 

8.1. Smernice za realizaciju plana gajenja 

8.1.1 Pošumljavanje sadnjom 

Pre pošumljavanja potrebno je uzvršiti kompletnu pripremu terena za pošumljavanje kako bi uspeh pošumljavanja bio veći. Priprema zemljišta obuhvata uklanjanje korova, prizemne vegetacije i žbunja. Uklanjanje se 

vrši korisima i drugim alatima. Izuzetno u slučaju jako tvrdih i zbijenih zemljišta može se izvršiti mašinska priprema terena riperovanjem. Parcele za pošumljavanje su uglavnom veće od 1ha te je moguće 

izvršiti koncentraciju ljudstva i opreme. 

Jame treba da budu prečnika 30-40 cm, a dubina isto toliko merena na nižoj strani. Po mogućnosti na strmim terenima jame bi trebalo da budu i dublje od 40cm tako da je za njihovo kopanje potrebno koristiti i 

motorne bušilice 

Vreme sadnje: najpovoljniji period za sadnju je period mirovanja vegetacije u proleće ili jesen. Sadnice bi trebalo da budu rasañivane starosti 2-4 godine, dobro razvijene i vitalne. 



Poželjno je da sadnice budu sa obloženim korenom zato što se kod takvih sadnica javlja veći procenat prijema nego kod sadnica sa golim korenovim sistemom. Prilikom pošumljavanja jako je bitno da je sadnim 

materijal zadovoljavajućeg kvaliteta jer se prilikom predhodnih pošumljavanja kao glavni razlog lošeg prijema sadnica navodi sadni materijal lošeg kvaliteta. 

8.1.2. Rahljenje zemljišta za setvu semena 

Da bi se omogućilo podmlañivanje u otežanim uslovima prirodnog obnavljanja potrebnno je primeniti pomoćne mere. Ovo se posebno odnosi na zakorovljene bukove sastojine kod kojih je usled neuspeha obnavljanja 

nakon oplodnog seka došlo do zakorovljavanja. Da bi došlo do uspešnog obnavljanja potrebno je ukloniti predrast nepoželjnih vrsta, žbunje i prizemnu vegetaciju. Kod sastojina sa ovim problemom planirana je 

vrsta rada 216- Rahljenje zemljišta za setvu semena. Ove radove bi trebalo sprovoditi u godini punog uroda kako bi preostala stabla osemenila površinu koja nije obnovljena, a koja je sada nakon ovih radova 

osloboñenja predrasta, korova, žbunja. Takoñe rahljenjem zemljišta se omogućava lakše i nesmetano klijanje bukvice. Na pojedinim mestima, ukoliko je to potrebno, može se izvršiti i setva semena kao 

pomoćna mera prirodnom obnavljanju. 

Kako u Kodnom priručniku ne postoji vrsta rada koja bi obuhvatila celu problematiku obnavljanja zakorovljenih bukovih sastojina pod vrstom rada 216- Rahljenje zemljišta za setvu semena u ovoj Osnovi se 

podrazumevaju svi radovi koji ce omogućiti obnavljanje zakorovljenih bukovih sastojina (uklanjanje korova, žbunja, predrasta, rahljenje zemljišta i setva semena). 

8.1.2 Popunjavanje prirodno odbnovljenih površina i veštački podignutih sastojina 

Popunjavanje prirodno obnovljenih sastojina i kultura, se vrši u prirodno nedovoljno obnovljenim površinama kao i u kulturama u kojima je došlo do prijema manje od 85% posañenih biljaka. Izvodi se uz delimičnu 

pripremu zemljišta - okopavanje i uklanjanje korova. 

Popunjavanje se izvodi najviše dve godine nakon osnivanja zasada, jer kasnije zasañene biljke su u neravnopravnom položaju u odnosu na starije susede, pa su obično slabije u konkurentskoj borbi i bivaju ugušene. U 

popunjavanju se koriste dobro razvijene i bogato ožiljene presañenice, odnosno biljke iz krupnijih kontejnera, po uzrastu bliske preživelim zasañenicama. 

8.1.3 Seče čišćenja 

U mladim prirodnim i veštački podignutim sastojinama vrše se seče čišćenja u mladim sastojinama koje imaju za cilj da se uklone sva bolesna stabla, stabla predrasta, predominantna i nadrsla stabla. Seče čišćenja se 

vrše po principu negativne selekcije. Glavno pravilo koga se treba pridržavati kod seča čišćenja je da intenzitet seče bude umeren odnosno, da se ne poseče veliki broj stabala. Ukoliko se to desi sastojine u startu 

od mladosti kreću da se razvijaju sa malim brojem stabala tako da kasnije značajno odstupaju po broju stabala i zapremini od normalnog stanja. Takoñe u slučaju otvaranja sklopa s obzirom na jako reagovanje 

stabala na svetlost dobijaju se manje vredne sastojine zato što se formiraju stabla koja su preširokih krošnji i sa velikim padom prečnika. 

8.1.4. Prorede u visokim, izdanačkim šumama i veštački podignutim sastojinama 

Prorede u visokim šumama 

Prorede kao mere nege sprovode se u doba kasnog mladika, srednjedobim i dozrevajućim sastojinama. Osnovni ciljevi proreda kao mera nege su sledeći: pravilna nega krošnje i oblika debla, odabiranje i pomaganje 

fenotipski najkvalitetnijih individua glavne vrste drveća u sastojini, osposobljavanje sastojine da se odupre svim opasnostima kojima će biti izložena i na kraju jedan od ciljeva proreda je i postizanje izvesnih 

prihoda. Selektivnom proredom se suprotno principima seča koje su se izvodile u mlañim razvojnim fazama sastojina (negativna selekcija) i kod kojih su se uklanjale iz sastojine manje vredne individue, 

pronalaze meñu dobrim stablima najbolja (pozitivna selekcija) i ta stabla se pomažu odnosno uklanjaju se njihovi susedi koji ih ugrožavaju.. 



Nega mlade i srednjedobne sastojine 

Sa ovim sečama se počinje u periodu starijeg mladika. Sastojina se deli na glavnu i sporednu. Sva dominantna stabla čine glavnu sastojinu, a suvladajuća i nadvladana sporednu sastojinu. Seča se vrši po principu 

pozitivne selekcije. 

“Glavni zadatak prorede je da se iz postojeće sastojine identifikuju i odaberu kandidati za stabla budućnosti, kojima se izvoñenjem seča prorede obezbeñuje formiranje pravilne krune, debala i dobra vitalnost. 

Kandidati se biraju iz dominantnog sprata a njihov broj treba da iznosi 300 – 400 (500) po ha, ravnomerno rasporeñenih po površini. Sva ostala stabla se dalje tretiraju kao pomoćna – sporedna. Proredom se tom 

malom broju odabranih stabala pomaže, uklanjanjem najopasnijeg konkurenta, bez obzira da li je dobar ili loš. Na isti način se izvodi i naredna proreda, kada se opet pronalazi najbolji, a uklanja najopasniji 

takmac. 

U periodu srednjedobne sastojine, najdalje do 30 – 40 godina starosti od postojećih kandidata bira se i trajno obeležava 150 – 200 stabala budućnosti po ha. Sve buduće proredne seče vrše se u njihovu korist, pri čemu 

svako to stablo, po principu Šedelinove selektivne prorede, predstavlja zajedno sa okolnim stablima jednu “prorednu ćeliju”. 

Stabla budućnosti, pored ostalih uslova (da su semenog porekla, zdrava, prava, da imaju simetričnu i pravilno razvijenu krunu), treba da su 10 – 20 % viša i 50 – 70 % deblja od ostalih stabala dominantnog sprata, i da 

im je koeficijent vitkosti niži od 120.” (“Gajenje šuma III”, Beograd 2000., Dr Ljubivoje Stojanović, Dr Milun Krstić) 

Nega dozrevajućih sastojina – progalne seče 

U dozrevajućim sastojinama pa nadalje kada je sastojina stara iznad polovine ophodnje, izvode se progalne seče – svetle prorede. Osnovni cilj ovih seča nege je obezbeñivanje stablima budućnosti dovoljno količine 

svetlosti radi povećanja asimilacione površine i samim tim intenziviranje debljinskog prirasta. Dominantni sprat se razreñuje do tog stepena da se krune stabala lako dodiruju. Kada se krune dominantnog sklopa 

ponovo sklope i počnu da se prožimaju progalne seče se ponavljaju do početka obnove. Izvode se u sastojinama koje nisu ugrožene od vetra i u kojima je formiran podstojni sprat (to su najčešće mešovite 

sastojine bukve i jele ili bukve i smrče). U čistim bukovim sastojinama bez podstojnog sprata progalne seče se najčešće ne izvode već se nastavlja sa proredama do početka prirodnog obnavljanja. Eventualno u 

situacijama kada je broj stabala sastojine manji u odnosu na normalno stanje poslednja proreda pred obnavljanje može preuzeti funkciju pripremnog seka oplodne seče. Nakon te poslednje prorede koja je ujedno 

i pripremni sek, ide se na oplodni sek. 

Prorede u izdanačkim šumama 

Prorede u kvalitetnim (negovanim) izdanačkim sastojinama 

Najčešće se ovakve sastojine malo razlikuju od sastojina semenog porekla. Stablča su uglavnom prava, čista od grana sa umereno razvijenim krošnjama. Ta stabla su uglavnom izdanci iz žila ili su izbojci iz zdravih 

panjeva. Visinom i habitusom ova stabla glavnog sprata dosta liče na stabla sastojina semenog porekla. Iako su izdanačkog porekla ove šume mogu dati vrednije sortimente, kao što je oblovina za rezanje ili 

sortimente za korišćenje u grañevinarstvu. 

Za kvalitetne izdanačke sastojine možemo reći da bi nakon isteka ophodnje trebalo da budu prevedene u visoke šume. 

Nega u ovakvim već negovanim i vrednim sastojinama izvodi isto kao i u visokim šumama istog uzrasta. Primenjuje se selektivna proreda sa pozitivnim individualnim odabiranjem stabala (nosilaca proizvodnje), 

najčešće prema sledećem postupku: odaberu se i obeleže najkvalitetnija stabla, nadprosečnih dimenzija sa dobro očuvanom, vitalnom krunom, sposobna da reaguju na proredne zahvate, preuzimanjem na sebe 

prirasta odstranjenih konkurenata. Broj izabranih stabala zavisi od uzrasta sastojine i po pravilu treba da se kreće izmeñu 300 – 500 po ha. On je osetno veći nego u visokim šumama jer je ophodnja u 

izdanačkim šumama znatno kraća. Dalji je sve podreñeno razvoju izabranih stabala. I pri svakoj proredi uklanjaju se stabla koja svojim krunama neposredno ugrožavaju ili ometaju izabranike, bez zahvatanja 

proredom meñu ostala stabla koja su na drugi način korisna ili indiferentna, a koja ne utiču na razvoj izabranih stabala. Izuzetak su oštećena, gljivama napadnuta ili stabla koja na drugi način propadanju. Cilj je 

negovati sastojinu tako da na kraju ophodnje ostane dovoljan broj kvalitetnih i ravnomerno rasporeñenih stabala koja će vršiti osemenjavanje površine, s obzirom da je cilj prevesti izdanačku šumu u šumu 

semenog porekla. 

Ako su izdanačke sastojine negovane, odnosno ako je ranijim merama nege uspostavljena stabilnost, može se ići sa jačim zahvatom kod selektivnim proredama (>20%). Kod nenegovanih i gustih sastojina potrebno je 

da zahvat bude slabiji, ali da se prorede češće sprovode. 

Prorede u pregustim (nenegovanim) izdanačkim sastojinama 

Nenegovane, preguste izdanačke sastojine odlikuju se izuzeno izduženim stablima sa redukovanim krunama koje se često završavaja bičasto ili u vidu metlice uz meñusobnu stešnjenost. Debljinski prirast je prigušen, a 

time je i tekući zapreminski prirast smanjen, pristuna su deformisana stabla (ostaci stare sastojine) i uopšteno gledano sastojine su labilne, osetljive na udare vetra, pritisak snega i leda. 

Cilj prorede u ovakvim sastojinama je stabilizacija sastojine. Postepeno treba oslobañati stabla jačih prečnika sa vitalnom krunom od suseda koji svojom krunom sprečavaju njihov razvoj. Jako je bitno da stabla osim 

nadprosečnog kvaliteta imaju i vitalnu krunu. Takva stabla treba pomagati bez obzira što možda njihova visina nije reprezentativna. S druge strane visoka, izdužena stabla sa jako redukovanim krunama 

(uglavnom u vidu metlica, što i nisu krune u pravom smislu) nemogu preuzeti ulogu stabla budućnosti. Treba naglasiti da u ovakvim situacijama kod razmicanja kruna bukva bolje reaguje od hrastova kod kojih 

se javljaju vodeni izbojci duž debla, a krune se neznatno povećavaju. 



Intenzitet zahvata kod ovakvih proreda trebalo bi da bude slabiji, ali da se prorede sprovode češće. Nikako ne bi trebalo sprovoditi prorede sa jakim intenzitetom zato što bi to u ovakvim sastojinama dovelo do 

pogoršanja stanja. 

Prorede u veštački podignutim sastojinama 

Nakon seča čišćenja u mladim kulturama gde je broj stabla redukovan na 1500-2000 pristupa se selektivnim proredama sa pozitivnom selekcijom. Sa proredama se počinje kada dominantna stabla preñu visinu od 10- 

12m, što se uglavnom dešava u starosti oko 20 godina. 

Ovakva proreda se može sprovesti i u starijim kulturama, ako je to propušteno da se uradi na vreme, sve dok je prečnik srednjeg sastojinskog stabla ispod 20 cm. Kasnije se malo može uticati na formiranje izabranih 

stabala, te nema smisla da se ova obeležavaju. 

Suština prorede sa individualnim pozitivnim odabiranjem sastoji se u tome da se u sastojinama (kulturama) odabere odreñen broj kvalitetnih stabala ravnomerno rasporeñenih po celoj površini. Ova stabla su nosioci 

stabilnosti sastojine i kvalitetne proizvodnje i sa susednim stablima čine prorednu ćeliju, čiji nukleus je izabrano stablo. Izabrana stabla se nazivaju stabla budućnosti ili nosioci funkcija. Nakon odabiranja i 

obeležavanja stabla budućnosti, odmah se vrši izbor i obeležavanje za seču najžešćih konkurentskih stabala koja svojim krunama neposredno ugrožavaju ili ometaju razvoj izabranika. Praktično, sa 2 – 3 prolaza 

proredom stabla budućnosti su dovedena u sasvim povoljan položaj, u odnosu na svoju okolinu i mogu se neometano dalje razvijati. Sve dok se ovo ne postigne, sa sečom se, po pravilu, ne zadire meñu stabla 

izvan proredne ćelije (koja ne vrše nikakav uticaj na izabranike), izuzev neophodnih sanitarnih intervencija. 

Kasnijim pororedama se i dalje pogoduje razvoju izabranika, ali se, po potrebi, sa sečom zailazi i meñu ostala (indiferentna) stabla, prvenstveno uklanjanjem lošijih u korist boljih. 

U pogledu broja stabala budućnosti po 1 ha, treba imati u vidu sledeće: 

� Izabrana stabla, po pravilu, ostaju do kraja ophodnje, ako znamo da broj stabala u zreloj sastojini zavisi od boniteta staništa i kreće se uglavnom od 200 – 400 stabala po ha za crni i beli bor, odnosno 

250 – 500 st. po ha za smrču. 

� Treba računati sa tim da sečivo doba doživljavaju ne samo stabla budućnosti već i izvestan broj pratećih (ostalih korisnih) stabala, koji ispunjavaju prostor izmeñu izabranika. 

Ako bi se uzeo veći broj, recimo 400 – 600 stabala po ha, onda sva ona ne bi mogla dočekati zrelost, jer bi uzajamno konkurisala. Vañenjem pojedinih meñu njima, nastale bi velike praznine koje se ne mogu 

nadoknaditi susednim stablima, što bi rezurtiralo znatnim proizvodnim gubicima. U stvari, uvek je bolje ako se uzme manji broj stabala budućnosti od optimalnog nego veći. Prostor izmeñu jače razmaknutih 

izabranika popunjavaju ostala korisna stabla koja u ovom slučaju imaju šansu da daju značajne prinose. Gusti izabranici potiskuju ostala stabla, i kada se oni izvade, nastaju otvori koji predstavljaju “prazne 

hodove” u proizvodnji. 

Suština je, kao što je napred rečeno, sa 2 – 3 prorede izabrana stabla se dovode u povlašćeni položaj u odnosu na svoju okolinu, što im omogućuje nesmetan rast. Ona su nosioci kvalitetne proizvodnje, a sva ostala 

stabla služe da im omoguće optimalne uslove za razvoj, da održavaju zemljište u dobroj kondiciji, doprinoseći svojom masom potpunijem iskorišćavanju proizvodnog potencijala staništa. 

Kod sastojina koje su stare 30 i više godina, a koje nisu negovane prioritetan zadatak je da se uspostavi stabilnost sastojine. U ovim sastojinama intenzitet seče mora biti slabiji nego u negovanim sastojinama, ali se 

mora izvoditi češće (najbolje dva puta u toku ureñajnog razdoblja). Pre svega treba spasavati stabla sa relativno očuvanom krunom. Treba odabirati i obeležiti sva stabla sa još uvek vitalnom krunom i koja mogu 

reagovati na proredu. Ovakva stabla treba osloboditi od najžešćih konkurenata. Izbrana stabla su, po pravilu, i najjačih prečnika, te su ne samo nosioci proizvodnje, već i stožeri stabilnosti sastojina. 

Tek kada se ponovljenim intervencijama oslobañanja ovih stabala, sastojina izvuče iz krizne situacije, može se odlučivati o njenom proizvodnom cilju i načinu nege. Ako je broj stabilnih stabala veći, mogu se meñu 

njima odabrati stabla budućnosti, a ako je manji, onda se sva ona tretiraju kao nosioci funkcije. 

8.1.6 Smernice za obnavljanje šuma oplodnim sečama kratkog podmladnog razdoblja 

Pre početka obnjavljanja, naročito u razreñenim sastojinama potrebno je izvršiti pripremu tla za prirodno podmlañivanje. O ovome je već bilo reči poglavlju 8.1.3. Ova mera se sastoji iz grube obrade tla na 

nepodmlañenim progalama da bi seme doprlo do zemljišta i klijalo nakon prezimljavanja. Obrada se obavlja lakim budakom ili metalnim grabuljama, pri čemu se kida flic od listinca, meša nagomilani sloj 

humusa sa zemljištem, a mestimično se razrahljuje zbijeni sloj zemljišta (pod hrastovom sastojinom). Obrada je parcijalna, na parcele oko 1 m dužine i 50 – 70 cm širine meñusobne udaljenosti 2 – 2.5 m. 

Prethodno se poseče prizemna grmolika drvenasta vegetacija, odnosno odstrani korov na mestu gde se vrši obrada zemljišta. Znači priprema zemljišta za obnavljanje podrazimeva sve one mere koje će pomoći da 

bukvica odnosno žir lakše nikne, od uklanjanja korova i predrasta, preko rahljenja zemljišta, do grube obrade tla. U pojedinim sastojinama (kao što su sastojine zakorovljene kupinom) obnavljanje može biti 

uspešno samo ako se sprovedu ove pomoćne mere. 

Oplodne seče se izvode kroz tri osnovna seka: pripremni, oplodni i završni sek, a po potrebi se ubaciju i naknadni sek. 



Pripremni sek 

Ovim sekom započinje se čitav proces obnavljanja sastojine. Cilj pripremnog seka je pripremiti sastojinu za obilniji urod, odnosno priprema semenjaka za život na osami. Najbolje je da se sa pripremnim sekom 

započne nekoliko godina pre nego što se očekuje da će stablo bogato uroditi. Ali, kako je nastupanje godine punog uroda ponekad neravnomerno, često se sa pripremnim sekom, odnosno oplodnom sečom 

otpočinje prema propisima predviñenim ureñajnom osnovom. 

Intenzitet zahvata kod pripremnog seka je uglavnom 20%. Maksimalna količina drvne mase koja se ovim sekom seče kreće se oko 30 % od ukupne drvne mase sastojine a u izuzetno povoljnim uslovima može se vaditi 

i do 50 %, što je kod nas reñi slučaj. 

U šumama koje su sastavljene od vrsta drveća koje imaju plitak korenov sistem, ovaj procenat je znatno niži i kreće se u granicama izmeñu 10 - 20 % od celokupne mase sastojine. 

U sastojinama koje su negovane pravilno raznim merama nege (čišćenje ili prorede) od osnivanja, pripremni sek se najčešće i ne izvodi. Kod ovih sastojina ulogu pripremnog seka preuzima poslednja proreda te se 

nakon te poslednje prorede može preći na oplodni sek. Ovo je vrlo česta situacija u GJ “Radan-Arbanaška“ s obzirom da je broj stabala po jedinici površine u zrelim bukovim sastojinama manji nego u 

normalama, što znači da su sastojine na granici izmeñu očuvanih i razreñenih (a sklop se nalazi na granici 0,6-0,7). U ovakvim sastojinama nema potrebe izvoditi i pripremni sek jer bi se onda u oplodnu seču išlo 

sa manjim brojem stabala nego što je potrebno, te bi obnavljanje bilo ugroženo. 

Stabla koja pripremnim sekom treba “vaditi” iz sastojine: 

1. Stabla neželjenih vrsta drveća, koja nemaju gazdinski značaj a ugrožavaju obnovu glavne vrste (jasika, grab, breza i dr.), 

2. Bolesna stabla, kriva i sva ona koja prema svom izgledu neće moći da daju drvnu masu visoke tehničke vrednosti. 

3. U sastojinama gde nema stabala navedenih u prve dve kategorije ili ih ima u neznatnom broju “vade” se i zdrava stabla glavne vrste. Od ovih stabala u prvom redu treba vaditi stabla V i I kategorije po Kraftu. 

Za semenjake treba ostavljati, naročito gde opasnost od vetra nije velika, stabla II kategorije po Kraftu. Treba voditi računa da semenjaci budu ravnomerno rasporeñeni po čitavoj površini. 

Oplodni sek 

Nekoliko godina posle izvoñenja pripremnog seka, pristupa se u istoj sastojini izvoñenju oplodnog seka. Po pravilu se izvodi u godini kada sva ili skoro sva stabla bogato rode semenom. Broj godina koji proñe od 

pripremnog do oplodnog seka obično iznosi 2 - 10 godina u zavisnosti od vrste drveća. 

Veoma važan momenat koji utiče na uspešno izvoñenje oplodnog seka je da se utvrdi da li je seme u godini punog uroda zdravo. Ovo je naročito bitno za bukove sastojine, jer je čest slučaj da bukovo seme bude šturo. 

Cilj oplodnog seka je: da obezbedi u sastojini najbolje uslove u pogledu svetlosti, toplote i vlage za nicanje semena kao i da da obezbedi najbolje uslove poniku i podmlatku a ujedno i zaštitu od negativnih uticaja 

klimatskih činilaca. 

Oplodnim sekom se seče polovina broja stabala koja se u sastojini nalaze posle pripremnog seka. Stabla koja ostaju treba da budu ravnomerno rasporeñena po površini, da propuste dovoljnu količinu svetlosti za razvoj 

mladih biljčica a u isto vreme da im pruže zaštitu od ekstremno niskih i visokih temperatura. 

Stabla koja se vade oplodnim sekom: 

- u prvom redu se uklanjaju stabla sa jako razvijenom krunom, jer preterano zasenjuju podmladak. 

- kod vrsta drveća sa lakim semenom, ako se seča izvodi pre nego što je seme palo na zemlju, oplodnim sekom se vade i ona stabla koja su donela plod. Tako se zemljište razrilja i seme lakše zakoreni. 

- kod vrsta drveća sa teškim semenom oplodni sek se izvodi tek kada je seme opalo sa drveća. 

Na sečini se ostavljaju ona stabla koja nisu rodila a koja će najverovatnije roditi naredne ili narednih godina i izvršiti dopunsko osemenjavanje. 

- Što se tiče mlañeg predrasta, ukoliko nije mnogo stariji od generacije nastale iz semena, oplodnom sečom ne treba ga uklanjati, jer će tada i stabla predrasta ući u istu klasu starosti kojoj pripadaju stabla celokupne 

nove generacije. 

- Stariji predrast, koji se uklanja, saseca se nekoliko godina pre završetka oplodne seče, da bi se panjevi osušili u senci starijih stabala. 

U ovim sastojinama podmladak se ne pojavljuje ili se pojavljuje do 1/3 površine. Ove sastojine su prezrele i iz tog razloga treba započeti ili nastaviti proces obnavljanja. 

Završni sek 

Kada se podmladak na sečini razvije do te visine da mu više nije potrebno nikakva zaštita, pristupa se sasecanju svih preostalih stabala na sečini. 

Razmak izmeñu oplodnog i završnog seka različit je kod različitih vrsta drveća. Kod heliofitnih vrsta, koje po pravilu češće rañaju a čiji je podmladak znatno otporniji na negativan uticaj ekstremnih temperatura, taj 

razmak iznosi do tri godine. Kod sciofitnih vrsta drveća čiji je podmladak vrlo osetljiv na niske i visoke temperature taj period traje duže i iznosi oko 10 godina. 

Vreme kada treba da se izvrši završni sek zavisi od izgleda, visine i starosti podmlatka i te vrednosti mogu da budu različite za različite vrste drveća: 

- Kod četinara završni sek treba izvesti kad četine postanu sitnije i reñe; 

- Kod bukve lišće zauzima mozaični raspored a krune mladih biljaka dobijaju kišobranast izgled; 

- Što se tiče visine podmladka, kod bukve završni sek se izvodi kada podmladak dostigne visinu od 1 - 2 m; 



- Kod četinara završni sek izvesti kod visine podmlatka od 0.5 - 1.5 m. 

Radi zaštite podmlatka seču treba vršiti isključivo u toku zime. 

Na površinama na kojima se sprovodi završni sek ostavljati neposečena 4 – 5 stabala po hektaru zbog očuvanja biodiverziteta. 

Naknadni sek (seča osvetljavanja podmladka) 

Sem završnog seka, u nekim odsecima je planiran naknadni sek, odnosno "seča oslobañanja podmlatka". Za ove odseke je karakteristično da se podmladak formirao na 60 - 80 % površine. U okviru ovih sastojina pored 

neobnovljenih površina ispod matične sastojine postoje i manje progale na kojima nema podmlatka, ali nedovoljne površine da bi se izdvojile kao čistine. U ovim sastojinama neophodno je bilo planirati 

naknadni sek kako bi se matična sastojina uklonila postepeno u 2 navrata i kako bi se delovi koji nisu obnovljeni obnovili nakon ovog seka. Na onim delovima koji se nisu obnovili naknadni sek treba izvoditi u 

godini punog uroda sekena, nakon opadanja semena, kako bi ne obnovljene površine bile što bolje osemenjene. Ovim sekom se sklop svodi na 0.3 - 0.4 jer podmladak treba osloboditi prevelike zasene, a u isto 

vreme pružiti dalju zaštitu podmlatku. Ukoliko se i posle ovog seka ne obnove sve površine neophodno je izvršiti kompletiranje takvih delova bilo sadnjom sadnica ili setvom semena. 

8.2. Smernice za sprovoñenje radova na zaštiti šuma 

8.2.1. Mere zaštite od biljnih bolesti i štetnih insekata 

S obzirom na napred konstatovano, mere zdravstvene zaštite šuma treba usmeriti prvenstveno na preventivu. Treba organizovati stalno posmatranje kretanja populacije štetnih insekata, prvenstveno potkornjaka, da bi 

se eventualne progradacijske tendencije suzbile u samom početku. 

Godišnjim planom zaštite šuma treba predvideti postavljanje kontrolnih a po potrebi i lovnih stabala, naročito u delovima četinarskih šuma na toplijim i suvljim staništima i na površinama na kojima je u prethodnoj 

godini izvršena seča. U cilju praćenja brojnosti potkornjaka, preporučuje se postavljanje klopki sa feromonima, naročito u borovim i smrčevim šumama ugroženim od potkornjaka. Lovna stabla se polažu u tri 

serije: prva, najveća, do kraja aprila, druga mesec dana posle konstatovanog napada na prvoj seriji i treća sredinom leta, pred izlet imaga prve generacije. Lovna stabla, umesto guljenja, treba tretirati hemijskim 

sredstvima (ksilolin, lindan i sl.). Punu pažnju, treba pokloniti zavoñenju i održavanju šumskog reda na sečinama, kao i na površinama gde je došlo do pojave izvala, preloma ili oštećenja od požara. Oštećena 

stabla i materijal treba odmah izraditi i zavesti šumski red kao u redovnoj seči. 

Izrañena neokorana četinarska oblovina ne sme se ostavljati u šumi niti gomilati na sabirnim stovarištima u vreme intenzivnog razmnožavanja potkornjaka (april - septembar), ukoliko se ne bi koristila sredstva 

hemijske zaštite od napada potkornjaka i drvenara. U toku proleća i leta neokoranu oblovinu treba prskati ksilolinom, lindanom i drugim efikasnim preparatima, da bi se sprečilo razmnožavanje potkornjaka, dok 

se oblovina ne otpremi. 

U slučaju napada borovog savijača u kulturama i prirodnim sastojinama crnog bora primeniti hemijski način suzbijanja. Napadnute kulture i prirodne sastojine treba prskati Lindanom ili preparatima iz grupe fosfornih 

estara i to u proleće, kada gusenice počinju da se ubušuju u mlade izbojke i početkom leta, kada su gusenice prešle u stadijum lutke. Mere protiv širenja gljiva truležnica treba usmeriti prvenstveno u dva pravca: 

(1) seču zaraženih stabala, naročito onih sa sporonosnim organima gljiva (pečurkama) i (2) na veću pažnju pri obaranju stabala i privlačenju oblovine, da se izbegnu ozlede na dubećim stablima, naročito u 

mesecima najintenzivnijeg kretanja sokova u stablima (april-jul). Smrčeve panjeve u kulturama treba kropiti rastvorom ureje u cilju zaštite od gljiva Fomes annosus. Koristiti 20 % -tni vodeni rastvor ovog 

azotnog ñubriva. Dijagnozno - prognoznoj službi zaštite šuma od štetnih insekata i biljnih bolesti treba posvetiti punu pažnju. U tu svrhu uspostaviti stalnu saradnju sa specijalizovanom (naučnom) organizacijom 

u oblasti zaštite šuma koja će svojim konsultacijama i instruktažom pomagati da se napadi patogenih organizama na vreme identifikuju i suzbiju. 

Suzbijanje gubara 

Publikacija “Gubar (Limantria dispar L.) – najopasnija štetočina naših šuma i voćnjaka i mere suzbijanja” pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Beograd, 2004. 

S obzirom da je gubar jedna od naših najštetnijih šumskih vrsta, njegovom suzbijanju mora se posvetiti posebna i dužna pažnja. Za suzbijanje gubara na raspolaganju nam stoje preventivne i represivne mere. 

Preventivne mere suzbijanja gubara 

Preventivne mere suzbijanja gubara podrazumevaju stalno praćenje stanja populacije gubara na celoj teritoriji naše zemlje. 

Gubar, kao što je već pomenuto, povremeno stupa u prenamnoženja – gradacije koja traju 4 – 5 godina i tada nastaju štete u šumama, koje često poprimaju karakter elementarnih nepogoda širokih razmera. 

Kada gubar ulazi u gradaciju, postoje pripremne faze koje se mogu lako uočiti, naravno ako se kontinuirano prati dinamika njegovih populacija. Poznato je da se i ponašanje gubara menja, kada iz latence ulazi u 

gradaciju. 

Kada je populacija gubara u latenci (niskoj brojnosti), ženke su skrivene i na skrivenim mestima polažu jaja u leglima. To su najčešće mesta ispod odlubljene kore, šupljine u stablu, ispod površinskih žila, šupljina 

ispod većeg kamena i sl. Jajna legla su velika i u njima se nalazi jako veliki broj jaja (800 – 1000 i više). Gusenice su aktivne isključivo noću, a preko dana su skrivene na nekim zaklonjenim mestima u šumi. 

Takoñe, vode potpuno samostalni život i teško se mogu dve gusenice naći zajedno. Pred hrizalidaciju gusenice traže skrovita mesta, opet svaka za sebe bira takvo mesto i tu prelazi u stadijum lutke, a kada se 

razvije leptir ženka, ostaje na tom skrivenom mestu, gde je pronalazi mužjak i posle kopulacije ona tu najčešće i polaže jaja. 



Kada je populacija gubara u progradaciji, njegovo ponašanje se menja. Ženke se pojavljuju na deblima stabla i na potpuno otvorenim mestima polažu jaja u leglima. I ova legla su dosta velika i sadrže veliki broj jaja, 

slično kao u latenci. Najveći broj jajnih legala u ovoj fazi polaže na deblima i to od njegove osnove do 6 metara visine. Gusenice se hrane 24 sata, dakle i danju i noću. One dobijaju instinkt zajedničkog života 

i redovno se sreću zajedno. Pred hrizalidaciju se takoñe udružuju i prave lutkina gnezda u kojima se zajedno nalazi više desetina lutaka. 

U kulminativnoj godini gradacije, jajna legla su položena duž celog stabla, kao i po granama u krunama. Takoñe, legla ima po žbunastoj vegetaciji, po kamenju, zemlji i sl. mestima. Jajna legla su tada manjih 

dimenzija i sadrže 300 – 500 jaja. 

U retrogradaciji situacija je slična, jajnih legala ima svuda po šumi, ali su ona još manjih dimenzija i sa manjim brojem jaja (100 – 300). U godini krize gradacije u doba rojenja leptira jako su brojni mužjaci, a ženke 

su vrlo retke. 

Pored navedenih promena u ponašanju gubara, za njegovo praćenje pouzdani rezultati se dobijaju postavljanjem i stalnim pregledom oglednih površina. 

U šumi se odredi površina 50 x 50 m ili 25 x 25 m i sva stabla obrojčaju. Na svako stablo se postavlja veštačka niša (komad sargije ili komad kore), tako što se na prsnoj visini vežu kanapom za stablo. Pregledom 

oglednih površina tokom zime utvrñuje se broj legala i preračunava na 1 ha šume. Na taj način lako se utvrñuje pozitivno rastojanje broja legala, što naravno, ukazuje na početak gradacije. 

U Kanadi i SAD za praćenje populacione gustine gubara koriste se feromonske klopke. Seksualni miris ženke, kojom ona privlači mužjake, odavno je sintetičkim putem dobijen. U specijalno konstruisanu klopku 

postavlja se filter-papir natopljen sintetičkim feromonom, a zidovi klopke premažu guseničnim lepkom. Na klopki se ostavljaju mali otvori, kroz koje može da uñe samo mužjak. Klopka se okači o granu u šumi i 

privlači mužjake u krugu poluprečnika oko 500 m. Na osnovu broja uhvaćenih leptira u klopki utvrñuje se brojnost populacije na terenu. 

Sve gore navedeno mora se permanentno pratiti od strane stručnih službi, i u slučaju da doñe do promena koje ukazuju na početak gradacije, ostaje dovoljno vremena (1–3 godine) za pripremu suzbijanja. 

Represivne mere suzbijanja gubara 

Represivne mere suzbijanja gubara, obuhvataju: mehaničko – fizičke, hemijske i biološke mere. 

1. Mehaničko – fizičke mere se u nekim slučajevima veoma uspešno mogu primeniti. Na ovaj način mogu se uništavati jaja, gusenice, lutke i leptiri. 

Sastoje se u sakupljanju i uništavanju, mehaničkom ili fizičkom silom, raznih stadijuma gubara. 

1.1. Sakupljanje i spaljivanje jajnih legala gubara u obzir dolazi kada je u pitanju početna faza prenamnožavanja (progradacije). Tada su jajna legla na mestima koja se mogu dohvatiti (većina ih je položila do 1.5 m 

od zemlje). Radnik jednom rukom postavlja posudu (konzervu) ispod legla, a drugom rukom drvenim nožem guli leglo sa kore stabla, tako da jaja upadaju u konzervu. On za sobom nosi vreću u koji povremeno 

ubacuje sakupljena jaja. Jajna legla se mogu sakupljati od kraja avgusta do početka aprila, a najbolje je to raditi tokom zime, kada na drveću nema lišća, te se legla lako uočavaju. 

1.2. Sakupljanje gusenica vrši se gnječenjem mladih gusenica u “ogledalu”, sakupljanjem sa mladih biljaka ili stresanjem sa mlañih stabala, pri čemu se jednostavno gaze na zemlji. Ovaj način dolazi u obzir samo u 

rasadnicima, parkovima i voćnjacima. Za sakupljanje i mehaničko uništavanje gusenica u voćnjacima mogu se koristiti i lepljivi pojasevi, kao i veštačke niše. Lepljivim pojasom oko stabla sprečava se odlazak 

gusenica u krunu. Veštačke niše se postavljaju na prsnoj visini oko stabla. One mogu biti sargije, koja se kanapom vezuje oko stabla ili to mogu biti pravougaoni komadi kore (20 x 40 cm), koji se postavljaju na 

stablo, tako da likin deo naleže na koru stabla, a zatim se komad kore veže kanapom. Tokom dana se ispod veštačke niše sakupljaju brojne gusenice iz krošnji stabala, da bi noću odlazile na ishranu. Pregledom 

veštačkih niša, gnječenjem se mogu uništiti gusenice. 

1.3. Sakupljanje lutaka moguće je samo u rasadnicima i mlañim kulturama, gde se mogu sakupiti zajedno sa listovima, a pogotovo ako su u lutkinim gnezdima. Sakupljene lutke se gnječe ili spaljuju. 

1.4. Uništavanje leptira (ženki) je moguće vršiti tokom dana. One su jako trome i nalaze se u osnovama stabala, te se lako mogu uočiti i zgnječiti. 

2. Hemijske mere suzbijanja gubara se mogu primeniti protiv stadijuma jajeta i gusenice gubara. 

Generalno, primena otrovnih hemijskih jedinjenja u šumskim ekosistemima nema ekološkog opravdanja. Meñutim, unošenje malih količina pesticida, koje ne mogu da izazovu poremećaj ravnoteže u ekosistemu ili 

hemijskih sredstava koja su ekološki tolerantna, ima opravdanja, kada je u pitanju suzbijanje opasne štetočine kao što je gubar. 

2.1. Suzbijanje gubara u stadijumu jajeta može se koristiti metod premazivanja jajnih legala nekim sredstvom za zimsko prskanje, mineralnim uljem i dr. Takoñe, mogu se primeniti i neke hemijske materije koje su 

nekada korišćenje kao insekticidi, a danas se koriste u druge svrhe, kao što su petroleum, benzin, katran ili mešavina petroleuma i katrana. Bilo kojim od navedenih sredstava premazuju se jajna legla farbarskom 

četkom. Pri pravilnoj upotrebi petroleuma, sa jednim litrom može se premazati i uništiti oko 2000 legala, odnosno eliminisati oko 1.000.000 budućih gusenica. Ako koristimo sredstvo koje nema boju, kao što je 

petroleum, treba dodati neku materiju koja će ga obojiti, odnosno bitno je da premazano leglo bude obojeno, odnosno markirano, kako bi se kontrolisao kvalitet rada angažovanih na suzbijanju. 

2.2. Suzbijanje gusenica može se vršiti aviotretiranjem (metodom mikroniranja) preparatima na bazi diflubenzurona i to samo onda kada na tržištu nema odgovarajućih bioloških insekticida na bazi bakterija. 

Suzbijanje treba vršiti kada su gusenice u mlañim stupnjevima (I, II ili III stupanj). Ova metoda se odnosi na suzbijanje gusenica u šumama. Treba naglasiti da je aviotretiranje izuzetno skup način suzbijanja 

gubara i da je samo izvoñenje akcije aviosuzbijanja na terenu jako zahtevno, odnosno neophodno je obezbeñenje preparata za suzbijanje koji su izuzetno skupi, zatim akcija se izvodi kada su gusenice u mlañim 

razvojnim stupnjevima obično početkom maja (nekad i krajem aprila) i u toku i za vreme izvoñenja aviotretiranja neophodno je da pored razvijene lisne mase budu i vremenski uslovi povoljni (vreme bez kiše i 

vetra). 

Suzbijanje gusenica gubara u voćnjacima može da se vrši primenom raznih insekticida, tehnikom prskanja. Na raspolaganju su hemijski insekticidi: Etiol ULV, Nomolt, Decis i drugi insekticidi koji se mogu nabaviti 

na tržištu (pri korišćenju insekticida za suzbijanje gubara u voćnjacima obavezno se pridržavati uputstva za upotrebu). 



3. Biološke mere suzbijanja mogu se primeniti protiv stadijuma gusenice i leptira. Gusenice se mogu suzbijati biološkim insekticidima na bazi bakterije Bacillus thuringiensis var. kurstaki. Tretiranje (u šumama) treba 

vršiti iz aviona, tehnikom mikroniranja. Svakako, tretiranje treba sinhronizovati s lisnom površinom stabala u šumi koja se tretira. Naime, sredstvo mora da padne na lisnu površinu i da ga gusenica pojede. Dakle, 

ako stabla nisu dovoljno olistala, sa tretiranjem treba sačekati. Biološke insekticide takoñe treba primeniti protiv mlañih guseničnih stupnjeva (I, II ili III). Biološki insekticidi mogu se koristiti za suzbijanje 

gubara u voćnjacima i parkovima. 

Poseban vid biološkog metoda koristi se u SAD i Kanadi. Baziran je na jednom vidu biološkog repelenta za gusenice gubara. Naime, ranije je pomenuto da je lišće vrsta biljaka iz roda Fraxinus odbojno za gusenice 

gubara i da ga neće jesti po cenu uginuća od gladi. U SAD-u su izdvojili hemijsku materiju iz jasena i napravili komercijalni preparat kojim se prskaju šume (za sada na eksperimentalnim površinama) u kojima je 

gubar problem. Isprskano lišće ima miris jasenovog lišća i gusenice prestaju da se hrane i ginu od gladi. 

Takoñe u SAD i Kanadi, koristi se tzv. metod dezorijentacije gubarevih mužjaka. Naime, u periodu rojenja leptira, šuma se prska feromonom ženke. Zbog mirisa ženki, koji je prisutan svuda u šumi, mužjaci ne 

uspevaju da otkriju svoje ženke, tako da one ostaju neoploñene. Ovaj metod se primenjuje na početku gradacije, kada brojnost još uvek nije dostigla visok nivo. 

Mere za sprečavanje šteta od divljači 

8.2.2. Mere zaštite od divljači i stoke 

Mere za sprečavanje šteta od divljači dužni su da preduzimaju korisnici lovišta i vlasnici i korisnici zemljišta, šuma, zasada, useva i voda u lovištu i neposrednoj blizini lovišta. Učestvovanje u sprovoñenju mera za 

sprečavanje šteta od divljači dato je u “Uputstvo o sprovoñenju mera za sprečavanje šteta koje divljač može pričiniti imovini i ljudima”, koje je doneo ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Rešenjem 

br. 324-02-00223/93-06 od 27.04.1994. god., a objavljeno je u Sl. gl. RS br. 33 od 26.05.1994. god. 

Mere koje preduzima korisnik lovišta 

1. Održavanje brojnog stanja divljači u lovištu u granicama ekonomskog kapaciteta lovišta utvrñenog Lovnom osnovom za gajenje zaštićenih vrsta divljači, a na nivou biološke ravnoteže za ostale vrste 

divljači van režima zaštite. 

2. Hrana i voda za sve vrste divljači koje žive u lovištu u potrebnoj količini, a za vreme povećanja šteta, neposredno pre setve ili sadnje za vreme suše, u vreme dozrevanja useva i plodova, kao i pojačana 

ishrana i prihranjivanje divljači koja čini štetu. 

3. Podizanje “polja za divljač” i “remiza za divljač” setvom i sadnjom biljnih vrsta koje privlače divljač u delovima lovišta udaljenim od površina na kojima divljač pričinjava štetu. 

4. Pružanje pomoći pri nabavci sredstava za odbijanje divljači (repelenata) i davanje uputstava za korišćenje tih sredstava u cilju sprečavanja, odnosno smanjenja šteta od divljači. Obim i način pružanja 

pomoći utvrñuje sporazumno korisnik lovišta i vlasnik – korisnik zemljišta, voda, useva i zasada. 

5. Održavanje zdravstvenog stanja divljači i preduzimanje higijensko – tehničkih mera koje sprečavaju pojavu i širenje zaraznih i drugih bolesti. U vreme pojave većih šteta u odreñenim zonama lovišta, 

korisnik lovišta povećava broj čuvara u cilju sprečavanja i smanjenja šteta. 

Mere koje preduzima vlasnik – korisnik imovine u lovištu 

1. Nabavljanje sredstava (repelenata) koja odbijaju divljač od useva i zasada i koristi ih prema uputstvu proizvoñača, odnosno korisnika lovišta. 

2. Redovna kontrola stanja svoje imovine i u slučaju pojave šteta od divljači, odmah a najkasnije u roku od 24 h po nastanku štete pismeno obaveštavaju korisnika lovišta o tome. 

3. Čuvanje ili organizovanje čuvanja ugrožene imovine korišćenjem vezanih pasa, raznih plašila, svetlosnih i zvučnih ureñaja, loženjem vatre, spaljivanjem materijala čiji dim i gasovi odbijaju divljač i dr. 

prikladnim sredstvima. 

4. Korišćenjem mehaničkih sredstava za pojedinačnu zaštitu stabala voćnjaka i dr. sadnica. 

5. Zaštita najugroženijih useva i zasada ograñivanjem odgovarajućim ogradama u zavisnosti od vrste divljači koja ugrožavaju imovinu, korišćenjem priručnog materijala drveta, vučne i pletene žice, 

farmerskog pletiva, elektroograde. 

6. Uklanjanje useva i plodova sa površina u lovištu i u neposrednoj blizini lovišta u agrotehničkom roku. 

7. Zasejavanje ili zasañivanje enklava i poluenklava u lovištu, naročito u šumskom kompleksu usevima i zasadima koji ne privlače divljač i održavaju plodored tim površinama, kako divljač ne bi navikla 

na istu hranu na istom mestu. 

Zaštita šuma od stoke svodi se, pre svega, na organizovanu, širu akciju, ne samo šumarstva, već i skupštine opštine i društvenih organizacija, na objašnjavanju neophodnosti zabrane paše u mladim šumskim kulturama, 

kao i na površinama gde je u toku prirodno podmlañivanje. 



Zakonom o šumama Republike Srbije precizirano je u kojim slučajevima je izuzetno dozvoljena paša i žirenje (osim paše i brsta koza) u šumama. Uslove pod kojima se može vršiti paša i žirenje (vreme, broj grla, 

naknada i dr.) utvrñuje preduzeće koje gazduje šumama. 

Imajući u vidu da je u prošlosti stoka na znatnim delovima šume ometala ili u potpunosti onemogućila prirodno podmlañivanje ovih, kao i da sada na nekim lokalitetima ugrožava prirodnu obnovu šuma i oštećuje 

šumske kulture, zabranu paše i brsta treba ispoštovati na najvećem delu šuma. Izuzetno, preduzeće za gazdovanje šumama može u sporazumu sa opštinama privremeno dozvoliti pašu na odreñenim površinama. 

To mogu biti samo izrazito pašnjačke površine i delovi šuma uz ove gde privremeno kretanje ograničenog broja ovaca i goveda neće ugrožavati podmladak, kao što su delovi izdanačkih šuma i slične sastojine u 

kojima nije u toku prirodno podmlañivanje šuma, niti se u blizini nalaze šumske kulture. 

Mere zaštite šuma od čoveka moraju se istovremeno sprovoditi na dva glavna koloseka: 

1. zaštita od požara, 

2. zaštita od protivpravnog korišćenja. 

Preventivne mere zaštite od požara treba usmeriti prvenstveno na: 

8.2.3. Mere zaštite šuma od čoveka 

1. Organizovani vaspitni rad sa upoznavanjem na mogućim oštećenjima šuma i rizikom od požara: sa omladinom u školama, omladinskim organizacijama, sa najširom javnošću, putem lokalne štampe i ostalih 

raspoloživih sredstava obaveštavanja, angažovanjem društvenih organizacija, sa šumskim radnicima - stalnim i sezonskim. 

2. Strogu primenu važećih zakonskih propisa zaštite od požara kako u ukupnom ponašanju svih radnika unutar Gazdinstva, tako i u odnosu na sve druge subjekte. 

3. Posebno zabraniti otvorene vatre u šumi i u njenoj neposrednoj blizini. 

4. U delovima šume koji su potencijalno ugroženi od požara (pored javnih puteva u šumi, u izletištima i mestima zadržavanja većeg broja ljudi i sl.) treba postaviti table sa oznakom zabrane loženja vatre i opreznost 

usled rizika izazivanja požara. 

5. U izletištima kao i u delovima šume neposredno uz javne puteve treba uklanjati lako zapaljivi materijal, odrediti i urediti mesto za loženje vatre, a u vreme sušnih dana uvesti redarsku službu (dežurstvo-radi kontrole 

kretanja i ponašanja svih lica i upozoravanja na rizike). 

6. Treba kontrolisati ponašanje vlasnika graničnih parcela i enklava u šumi, čobana, lovaca, šumskih radnika i ostalih lica koja se kreću kroz šumu i stalno ukazivati na opasnost loženja vatre. 

7. Sve ove mere posebno se pooštravaju u vreme sušnih perioda kada su rizici od požara povećani. 

8. U to vreme treba organizovati i službu osmatranja i dojave kao i pripravnost teritorijalne vatrogasne službe i svih radnika zaduženih za organizovanje akcije gašenja požara. 

9. Treba tesno sarañivati sa MUP-om i drugim službama SO radi blagovremenog i efikasnog organizovanja akcije gašenja požara. 

10. Treba na vreme obezbediti potreban alat i pribor za gašenje požara: specijalne mlatilice, krampove, lopate, sekire, testere, kante i druge posude za vodu, ručne aparate za gašenje požara i dr. 

11. U kritičnim periodima (suša) ovaj pribor treba da bude deponovan na odreñenim punktovima na terenu radi bržeg dejstva. Preporučuje se da se u vreme najvećeg rizika u blizini ugroženih lokaliteta stacionira 

buldožer sa dežurnim rukovaocem, jer se pokazalo da je ova mašina vrlo efikasna pri krčenju i uspostavljanju odbrambenih linija. 

12. Treba unapred razraditi organizaciju gašenja požara, odrediti zaduženje i obučiti ljudstvo (opremljenu mobilnu grupu) za hitne intervencije. 

13. U kritičnim danima (suša) organizovano je stalno dežurstvo. 

14. Treba razmotriti potrebu i utvrditi lokacije za izgradnju osmatračnice, a u kritičnom vremenu organizovati stalno dežurstvo na ovima u cilju ranog otkrivanja i alarmiranja požara. 

15. Za zaštitu šuma od požara, kako preventivno, tako i na gašenju, uključujući i nabavku opreme, treba obezbediti sredstva u godišnjim proizvodno – finansijskim planovima (biološka amortizacija šuma i dr.). 

16. Gazdinstvo ima svoj plan zaštite od požara koji se usklañuje sa planom zaštite od požara na nivou opština, u kojima je sve prethodno pomenuto detaljno predviñeno. 

Što se tiče zaštite šuma od protivpravnog prisvajanja i korišćenja, daju se niže navedene preporuke: 

Kompleksnu zaštitu šuma od čoveka u budućnosti treba bazirati prvenstveno na: 

- čvršćom saradnjom sa MUP-om opštine u sedištu šumskih uprava, a po potrebi i u susednim opštinama u otkrivanju počinioca prekršaja – krivičnih dela, 

- efikasnim sankcijama počinjenih krivičnih dela pri čemu treba stalno urgirati na ažurnost organa nadležnih za krivično i prekršajno gonjenje počinilaca, 

- efikasnoj podršci društveno – političkih organa i organizacija na zaštiti ovog dela državne svojine, 

- stalnom usavršavanju opremljenosti službe zaštite i čuvanja šuma sa odgovarajućim prevoznim sredstvima, radio vezom i drugom funkcionalnom opremom za efikasno delovanje, 

- stimulativnom nagrañivanju službe, odnosno čuvara kao i kaznenom sankcionisanju propusta u radu istih, 



- u cilju smanjenja samovlasnih zauzeća i bespravnih korišćenja održavati i obnavljati granične oznake i oznake unutrašnje podele šuma. 

Površine ugroženih šumskih (čuvarskih) reona treba smanjiti na najviše do 1000 ha, u zavisnosti od stepena ugroženosti od protivpravnog prisvajanja i korišćenja šuma i šumskih proizvoda. 

Tehnologija rada na seči, izvlačenju i transportu drvnih sortimenata. 

Tehnološki proces u korišćenju šuma obuhvata tri faze: 

1. seču i izradu drvnih sortimenata, 

2. izvlačenje – iznošenje drvnih sortimenata iz šume do stovarišta (kamionskog puta), 

3. transport drvnih sortimenata do kupca. 

Prva faza – seča i izrada drvnih sortimenata 

Ova faza rada sadrži sledeće zahvate: 

• odreñivanje smera pada stabla 

• pripreme okoline oko stabla 

• podsecanje stabla 

• definitivno prerezivanje stabla 

• obaranje stabla 

• odsecanje “brade” i keglovanje 

• kresanje grana 

8.4. Smernice za korišćenje šuma 

• prerezivanje, raskrajanje oblovine (kod sortimentne metode), a kod deblovne definitivna izrada sortimenata vrši se na kamionskom putu 

• obrada, cepanje i slaganje prostornog drveta 

• uspostavljanje šumskog reda (kod lišćara grane i ovrške raskresati da podmladak bude slobodan a kod četinara okorati oblovinu, oguliti panjeve, grane složiti u manje gomile). 

Prva faza rada izvodi se motornom testerom tipa HUSQVARNA i STIHL za seču, a od alata za cepanje ogrevnog drveta sekire, malj, klin. Rad na seči i izradi izvodi se po napred definisanim radnim poljima, odnosno 

sekačkim linijama. U izvoñačkom projektu doznačar koji je projekat radio definiše: radna polja, sekačke linije, smer izvlačenja, sabirna stovarišta, glavna stovarišta, smer transporta drvnih sortimenata. 

Svi zahvati u prvoj fazi su detaljno opisani u tehnologiji rada na seči i izradi drvnih sortimenata u elaboratu o ureñenju i izvoñenju radova na korišćenju šuma, a ovde ćemo naglasiti najbitnije u tom procesu: 

Smer obaranja stabala treba biti tamo gde će se podmladak najmanje oštetiti. Obaranje vršiti u stranu ili uzbrdo da bi se oboreni sortimenti najmanje oštetili. 

Sekačke linije moraju biti udaljene jedna od druge najmanje za dve visine najvišeg stabla u seči. Seču na strmim terenima vršiti od podnožja ka vrhu, pri čemu nije dozvoljen rad jedne sekačke grupe iznad druge. Seču 

ne izvoditi u slučaju: guste magle, mraka, jakog vetra, jakog mraza i dr. okolnostima kada je ugrožena bezbednost radnika u sečištu. 

Sekači moraju biti obučeni za rad (kvalifikovani mototesteraši) sa kompletnom HTZ opremom predviñenom Zakonom o zaštiti na radu RS. 

Da bi se posečena zapremina najracionalnije iskoristila raskrajanje stabala moraju vršiti osposobljeni stručni kadrovi koji pored stručnosti imaju i iskustva i dobro poznavanje standarda kao i tržišnih prilika. Kako se u 

većini zemalja u Evropi primenjuje Evropski standard za drvo treba edukovati kadrove u tom pravcu i biti spreman za primenu istog kada za to budu stečeni uslovi primene. 

Što se tiče izrade drvnih sortimenata napred je napomenuto da se može raditi sortimentnom i deblovnom metodom. 

Sortimentna metoda podrazumeva kompletnu preradu drvnih sortimenata u šumi kod panja a deblovna konačnu izradu sortimenata na kamionskom putu – stovarištu. 

Nedostaci sortimentne metode su malo iskorišćenje transportnih sredstava u privlačenju, a s obzirom da je druga faza u ovom tehnološkom lancu – faza privlačenja najskuplja to je automatski prednost deblovne metode 

gde se deblovina prerañuje na stovarištu – kamionskom putu. 

Praktično, ove dve metode vrlo često treba uskladiti ili kombinovati. 



Na primer: u čistoj seči primenjivati deblovnu metodu (sve prerañivati na stovarištu) u seči obnavljanja gde ima podmlatka raditi sort. metodu, u proredama kombinovati deblovnu i sortimentnu (okresano deblo dužine 

8 – 10 m izvlačiti i raskrajati na stovarištu a ogrevno drvo metriti u šumi i izvlačiti ga ili iznositi samaricom, ili ako kalkulacija pokaže da je veća dobit prodati ga kroz maloprodaju u šumi). 

Druga faza tehnološkog procesa 

Druga faza tehnološkog procesa je faza izvlačenja – iznošenja drvnih sortimenata iz šume do kamionskog puta – stovarišta a to je ustvari prva faza transporta. 

Izvlačenje deblovine iz šume vrši se uglavnom mehanizovano šumskim zglobnim traktorima LKT ili poljoprivrednim traktorima adaptiranim za rad na izvlačenju. 

Ovi traktori su opremljeni vitlom i atestirani za rad na izvlačenju drvnih sortimenata. Ogrevno drvo iz šume se takoñe izvlači u produžnom stanju i prerañuje na stovarištu. Metarsko drvo sa figure iz šume iznosi se 

samaricom. Cilj je da se ubuduće ovaj način rada svede na minimum iz razloga nedostatka ove radne snage na tržištu a i skuplji je od mehanizovanog iznošenja drveta. 

Učinak u drugoj fazi u velikoj meri zavisi od: dužine transportne distance, od brzine kretanja, od brzine formiranja ture, od prosečne zapremine komada. 

Ovde je vrlo bitan faktor povezanosti prve i druge faze rada, odnosno saradnje radnika na seči i privlačenju drvnih sortimenata. Stabla treba oboriti u pravcu izvlačenja a u suprotnom smeru. U tom slučaju nema 

okretanja stabla a šteta na podmlatku i drugim stablima se izbegava, manipulacija formiranja ture je najkraća. Ovaj način obaranja se propisuje kao obavezan pored ostalog i iz šumsko – uzgojnih razloga. 

Dužina deblovine praktično ne bi trebalo da prelazi 8 – 10 m baš iz razloga očuvanja podmlatka i neoštećenja ostalih stabala izuzev čiste seče. Da bi druga faza rada koja je najskuplja bila efikasnija pored napred 

navedenog vrlo je bitno da vlake budu dobro projektovane i urañene kako po uzdužnom tako i poprečnom proseku. Nagib ne bi smeo biti veći od 25 % a poprečni nagib prema obali 5 – 10 %. Vlake takoñe 

moraju biti čiste od grana i dr. materijala koji ometa rad. 

Radnici koji rade u drugoj fazi moraju biti opremljeni HTZ opremom propisanom zakonom RS. Radnici moraju poštovati pravila rada na izvlačenju trupaca a osnovna su sledeća: 

- Pre početka rada traktorista mora upoznati vlake – pravce kretanja – mesta okretanja. 

- Za kretanje traktora po nagibu većim od 25 % traktori moraju biti opremljeni SCARPO lancima. 

- Traktori moraju biti atestirani kao i kabina i sigurnosni ram. 

- Ne sme se stavljati u pogon vitlo dok radnik koji kači oblovinu ne da jasan znak rukom za pokretanje vitla. 

- U zoni sajle na oblovini ni u trenutku ne sme se ništa raditi kada je vitlo u pogonu. 

- Kada traktor vuče oblovinu niz vlaku pomoćnik mora biti najmanje 30 m iza tovara (nikad: paralelno sa tovarom, ispred traktora, na traktoru, na oblovini). 

Treća faza tehnološkog procesa 

Treća faza tehnološkog procesa je transport drvnih sortimenata spremnih za utovar sa kamionskog puta – stovarišta do glavnog stovarišta, krajnjeg kupca, železničke stanice, broda itd. 

Utovar oblovine vrši se mehanizovano dizalicama tipa: JONSERED, HIAB, TZTRA itd. 

Utovar preostalog drveta vrši se mehanizovano dizalicom ili ručno. Ovaj drugi način treba svoditi na najmanju meru jer je nehuman i skuplji. Za ovu fazu kao i za prethodne dve u izvoñačkom projektu mora biti 

definisano stovarište, kako lokacijski, tako i prostorno. Na stovarištu mora biti odvojen prostor za slaganje prostornog drveta i prostor za lagerovanje oblovine. 

Moraju biti predviñene i urañene okretnice za kamione kao i mimoilaznice na putu. 

Radnici na utovaru oblovine i ogrevnog drveta, kako mehanizovano, tako i ručno moraju biti opremljeni HTZ opremom RS. 

Kao i kod prve dve faze i u ovoj se moraju poštovati pravila rada izmeñu ostalih obavezno: 

- Kamion za vreme utovara mora biti stabilizovan od pokretanja i prevrtanja. 

- Za vreme rada dizalice radnici moraju biti izvan opasne zone (najmanje za dve dužine ruke dizalice). 

- Ne sme se raditi dizalicom ako se u manevarskom prostoru nalaze visoki električni vodovi. 

- Ne sme se ostavljati teret da visi u hvataljkama bilo kog prekida rada dizalice. 

- Na stovarištu mora biti obezbeñena prva pomoć kao i radio veza sa centralom uprave. 

Organizacija rada u I, II, III fazi 

Prvom fazom rada rukovodi poslovoña proizvodne seče. On sprovodi izvoñački projekat počev od izgradnje vlaka do seče, prijema učinka i zaduženja zapremine u materijalnu knjigu (ulaz u šumu) po količini, vrsti, 

klasi. 

Drugom fazom rada rukovodi poslovoña stovarišta koji prima sortimente iz šume na priv. stovarištu kamionskom putu. Zadužuje stovarište (ulaz na stovarište – odnosno izlaz iz šume) i razdužuje – otprema robu (izlaz 

sa stovarišta). Dokumenti za zaduženje šume (ulaz u šumu) su radne liste stalnih radnika ili račun usluga; za razduženje šume i zaduženje stovarišta (izlaz iz šume – izlaz na stovarište) radne liste traktorista 

stalnih radnika ili račun za izvršenje usluga. 

Za razduženje stovarišta (izlaz sa stovarišta) otpremnice ili račun kupcu. 



Na kraju ovog poglavlja kao osnovna načela korišćenja šuma podvlače se: 

- Svi radovi na seči, izvlačenju, rada na stovarištu moraju se planirati i izvoditi tako da se oštećenja na podmlatku, ostalim stablima kao i na zemljištu svedu na najmanju moguću meru. Stoga se pri izradi izvoñačkog 

projekta i pri izvoñenju radova uz sva racionalna tehno – ekonomska rešenja mora provlačiti načelo maksimalne zaštite šume i zemljišta od oštećenja. 

Mašinama se moraju širom otvoriti vrata za ulazak u šumu ali im se ne smeju dati bezgranične koncesije u pogledu kretanja po njoj. Poseban značaj ovde ima: pravilno obaranje, pravilno izvlačenje uz poštovanje 

transportne granice kojom se odreñuje pravac kretanja mašina kroz šumu, kao i disciplina u sprovoñenju pravilnika o uvoñenju i održavanju šumskog reda. 

8.5. Uputstvo za izradu godišnjeg izvoñačkog plana 

Sprovoñenje posebne osnove gazdovanja vrši se u toku godine na bazi izvoñačkog plana gazdovanja šumama. Izrañuje se prema Pravilniku o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog 

plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama (čl. 55 - 67, Sl. gl. RS br. 122 od 12.12.2003. god.). 

Osnovna jedinica za koju se izrañuje izvoñački plan je odeljenje. Izuzetno to može biti i odsek (kada nije moguće istovremeno izvoñenje radova u svim odsecima istog odeljenja), kao i za dva ili više odeljenja u kojima 

su planirane iste uzgojne mere. 

Pored definisanja svrhe izvoñačkog plana gazdovanja šumama Pravilnik daje postupak i redosled radnji u izradi istog, precizirajući njegov sadržaj (tekstualni, tabelarni i kartografski deo). Izvoñačkim planom 

gazdovanja šumama utvrñuje se, i po odeljenjima (odsecima) kvantifikuje vrsta, obim i način izvoñenja radova, izbor vrsta drveća i sredstava rada, potrebe u sadnicama i dr. materijalu, u radnoj snazi, 

mehanizovanoj opremi, finansijskim sredstvima kao i ostalim elementima neophodnim za organizaciju rada. 

Izvoñački planovi se izrañuju na osnovu prethodnog proučavanja odredbi Osnove gazdovanja šumama i neposrednog i detaljnog terenskog uvida, analize uslova staništa, sastojinskih, saobraćajnih i opšte privrednih 

prilika i kratke ocene dosadašnjeg gazdovanja. 

Radi ublažavanja šteta u sastojinama, a naročito na podmlatku koje mogu nastati pri seči, izradi i privlačenju šumskih sortimenata, odeljenje (odsek) se deli na gravitaciona radna polja koja se obeležavaju transportnim 

granicama. Pod gravitacionim radnim poljem, podrazumeva se površina odeljenja koja ima zajednički pravac privlačenja šumskih sortimenata, uslovljen konfiguracijom terena ili stanjem sastojina i planiranim 

uzgojnim merama. Pod transportnom granicom podrazumeva se linija uslovljena reljefom terena (grebeni, kose) i stanjem sastojina, sa koje se razilaze pravci transporta šumskih sortimenata. Izvozni putevi ne 

smeju ići kroz kvalitetne delove sastojina koji ostaju za duži period kao nosioci vrednosti prirasta. Skica odeljenja, kao sastavni deo izvoñačkog programa, radi se u razmeri 1:10.000 sa vertikalnom predstavom 

terena. Na nju se nanose: postojeće i projektovane saobraćajnice, gravitaciona radna polja, transportne granice, pravci privlačenja šumskih sortimenata i njihova povezanost postojećim saobraćajnicama. Sem ovih 

elemenata na skicu se “kroki” nanose uzgojne jedinice koje su prethodno identifikovane na terenu. Na primer: delovi sastojine za negu proredom, za prirodno podmlañivanje, za veštačko pošumljavanje sadnjom 

(kompletiranje). U uzgojnim jedinicama koje su definisane kao primarna podmladna jezgra u kojima se proces prirodnog podmlañivanja podržava, neophodno je da se u tekstualnom delu programa obrazloži koji 

će se sek obnove primeniti (pripremni, oplodni, završni). Izvoñački program treba da sadrži i pripremu tla na nepodmlañenim progalama da bi seme doprlo do zemljišta i klijalo nakon prezimljavanja. Pripremu 

tla treba vršiti u godinama obilnog uroda semena, najbolje odmah po opadanju istog, a ona obuhvata odstranjivanje korova i žbunja, razbijanje listinca i riljenje zemljišta. Radnje koje će se odabrati pri pripremi 

tla za prirodnu obnovu treba ugraditi u izvoñački program. 

Doznačna knjiga je sastavni deo izvoñačkog plana. Izvoñački planovi se rade na obrascima br. 19 – 26. Izvoñački planovi se trajno čuvaju. 



8.6. Uputstvo za voñenje evidencije gazdovanja šumama 

Pod evidencijom gazdovanja šumama podrazumeva se prikupljanje i tačno upisivanje podataka o svim izvršenim radovima i promenama stanja šuma. Evidenciju izvršenih radova vode korisnici šuma. U privatnim 

šumama evidenciju izvršenih radova vrše preduzeća koja u njima obavljaju upravne i stručno tehničke poslove. 

Značaj evidencije za gazdovanje šumama je veliki. Osnove za gazdovanje šumama izrañuju se za duži period pa bi bez sistematske evidencije i upisivanja svih promena brzo izgubile vrednost. Evidencija pokazuje da li 

je plan izvršen, premašen ili podbačen, da li su radovi uspeli ili ne, daje nam mogućnost da blagovremeno otklonimo smetnje koje se pojavljuju u radu i pruža nam iskustvo za dalje planiranje. 

1. Evidentiranje radova izvršenih u toku godine vrši se za svaku gazdinsku jedinicu po odsecima. 

2. Evidentiranje izvršenih radova na gajenju i korišćenju šuma vrši se na obrascu br. 5–9. 

3. Izvršeni radovi na gajenju evidentiraju se na obrascu br. 5. Radovi na gajenju šuma koji imaju karakter investicionih ulaganja i infrastrukturnih radova evidentiraju se na osnovu dokumentacije o izvršenom 

prijemu tih radova (kolaudacija). 

4. Izvršeni radovi na korišćenju šuma evidentiraju se na obrascima broj 6 – 9. Količina posečenog drveta se razvrstava na glavni prinos (redovni, slučajni, vanredni) i prethodni prinos (redovni, slučajni) uz 

naznaku načina seče. Bruto zapremina doznačenog drveta unosi se iz doznačnih knjiga, a neto zapremina šumskih sortimenata iz dokumentacije korisnika. Drvna zapremina u doznačnim knjigama se obračunava po 

istim tablicama po kojima se obračunava drvna zapremina sastojine. 

5. Izvršeni radovi se šematski prikazuju i na privrednim kartama sa naznakom površine, količine i godine izvršenja radova. 

6. U programu evidentiranje radova na gajenju i seči šuma vrši se po katastarskim parcelama. 

8.6.1. Uputstvo za voñenje šumske hronike 

Pored izvršenih radova, evidentiraju se i drugi podaci i pojave od značaja za gazdovanje šumama. Ovi podaci se evidentiraju odmah po nastanku promena. 

U šumsku hroniku se najčešće unose sledeći podaci: 

1. Sve promene u posedovnim odnosima, promene u površinama i promene u javnim knjigama 

a) napuštanje ili obnova postojećih, kao i sastavljanje novih graničnih, trigonometrijskih i ostalih tačaka unutrašnjeg razdeljenja, 

b) izmena u granicama zbog reambulacije ili drugih uzroka, 

c) promene u površinama nastale kupovinom, zamenom ili ustupanjem izvesnih delova, 

d) izmenom u vrsti kultura. 

2. Rekonstrukcije i opravka šumskih saobraćajnica i drugih objekata 

a) puteva, vlaka i mostova, 

b) točila, žičara i šumskih železnica. 

3. Štetni uplivi i važniji elementarni dogañaji 

a) štete prouzrokovane čovekom, životinjama (zaraznicama) i parazitnim bolestima, 

b) štete od vetrova uz oznaku smera iz koga su došli, 

c) kasni i rani mrazevi, snegovi, grad, inje, suša, poplave i sl., 

d) šumski požari itd., 

e) početak i kraj vegetacionog perioda, plodonošenje, cvetanje… 

4. Lov i ribolov 

Opšte stanje, napredovanje ili opadanje broja divljači, naročito reñih vrsta, bolesti, lovostaj, rezultati u pogledu vršenja lova i ribolova, promene u pravima lova i ribolova. 

5. Ostali važniji dogañaji i fenološka osmatranja 

Osmatranje početka vegetacije: listanja, cvetanja, oprašivanja i plodonošenja. Sakupljanja šumskog semena sporednih šumskih proizvoda, šumskog voća i pečuraka. 

Pošumljavanje prirodnim i veštačkim putem i svega što je u vezi sa šumom. 



8.7. Uputstvo za primenu tarifa 

Posle tekstualnog dela OGŠ – a za GJ "Radan-Arbanaška“, priložene su tarife za izračunavanje drvne zapremine prilikom doznake i obeležavanja stabala za seču i to za sledeće vrste drveća: 

0 

tarife za bukvu (Srbija) visoke šume (9 tarifnih nizova) 

bukva, javor, mleč, jasika, 

breza, b.jasen 

0 

tarife za bukvu (Srbija) 

izdanačke 

šume 

(19 tarifnih nizova) 

bukva, javor, mleč, jasika, 

breza, b.jasen, trešnja 

2 tarife za kitnjak (Srbija) visoke šume (9 tarifnih nizova) kitnjak 

2 tarife za kitnjak (Srbija) izdanačke 

šume 

(17 tarifnih nizova) kitnjak 

1 tarife za cer (Srbija) (15 tarifnih nizova) cer, sladun 

1 tarife za grab (Srbija) (17 tarifnih nizova) grab, klen, crni jasen 

2 tarife za lipu (Fruška 

Gora) 

(15 tarifnih nizova) lipe 

2 tarife za bagrem (Srem) (20 tarifnih nizova) bagrem 

3 tarife za belu topolu (Vojvodina) (20 tarifnih nizova) bela topola 

3 tarife za vrbu (Vojvodina) (18 tarifnih nizova) vrba 

3 tarife za topolu I-214 (20 tarifnih nizova) topola I-214 

9 tarife za c.bor (Srbija) (20 tarifnih nizova) crni bor 

9 tarife za b.bor (Kopaonik) vps (20 tarifnih nizova) beli bor, borovac, ariš 

8 tarife za smrču (Kopaonik) vps (20 tarifnih nizova) smrča, duglazija 

3 tarife za topolu (Srem) (20 tarifnih nizova) topola 

Pomenute tarife su dvoulazne i to sa ulazima tarifni niz (horizontalni red) i debljinski stepen (vertikalni red) koji je dat sa razmakom od 1 cm. 

Podaci koji se prilikom doznake (premera) prikupljaju, uzimaju se za svako stablo, sa prsnim prečnikom (d1.30) do na 1 cm, na osnovu čega se izračunava drvna masa svakog stabla i zatim su mase stabala razvrstane u 

debljinske stepene od po 5 cm širine, kako je i prikazano u tabelarnom delu osnove. 

Kod glavnih seča šuma (visoke raznodobne šume), doznaka stabala se vrši merenjem prečnika (d1.30) do na 1 cm za svako stablo, a tarife se primenjuju tako da se iz tabelarnog dela opisa staništa i sastojina očita u 

rubrici “visinski stepen” za svaku vrstu drveća posebno, a zatim u tarifama za odreñenu vrstu drveta na osnovu visinskog stepena, odnosno tarifnog niza i prečnika stabala (d1.30) očita se zapremina za svako 

stablo. 

Kod prorednih seča šuma (visoke, izdanačke i veštačke sastojine), doznaka stabala se vrši merenjem prečnika (d1.30) koji se grupišu u debljinske stepene širine do po 5 cm. Na osnovu visinskog stepena uzetog iz 

tabelarnog dela za odgovarajuću vrstu drveća ulazi se u tarife gde se za istu vrstu drveća na osnovu tarifnog niza i interpolovane vrednosti srednjeg prečnika stepena očitava zapremina. U slučaju procene 

zapremine, daje se formula po metodi srednjeg sastojinskog stabla po formuli: 

V=N x Vs 

gde je: V = zapremina odseka, N = br. stabala u odseku 



Vs = zapremina srednjeg sastojinskog stabla 

Broj stabala se procenjuje postavljanjem nekoliko primernih površina 10x10 m ili 20x20 m. 

8.8 Vreme seče, izrade, izvoza, iznošenja i privlačenja drveta. 

Vreme seče, izrade, izvoza, iznošenja i privlačenja drveta odreñuje se u skladu sa članom 5 Pravilnika o šumskom redu: 

1. “U jednodobnim sastojinama, gde se obavlja seča obnavljanja (oplodni, naknadni i završni sek), zabranjena je seča, izrada i izvoz drveta za vreme trajanja vegetacije”. 

2. “U jednodobnim sastojinama u kojima se obavlja seča prethodnog prinosa (proredna seča), seča se obavlja toku cele godine”. 

3. “U jednodobnim sastojinama, gde su predviñeni uzgojni radovi nege šuma (seča osvetljavanja i čišćenja), seča se obavlja po pravilu za vreme trajanja vegetacije”. 

4. “U izdanačkim šumama, za koje se smernicama gazdovanja i dalje odreñuje gazdovanje kao izdanačkim šumama, seča se obavlja isključivo za vreme mirovanja vegetacije”. 

5. „Resurekcijska seča obavlja se tokom cele godine“ 

6. “U kulturama i plantažama, seča se može obavljati tokom cele godine”. 

Vreme seče, izrade, izvoza, iznošenja i privlačenja drveta planira se i sprovodi godišnjim izvoñačkim planom gazdovanja. 

8.9 Smernice za formiranje zaštitnih zona pored vodotoka, javnih puteva i naselja 

U skladu sa zahtevima SGS QUALIFOR-a, STANDARD ZA GAZDOVANJE ŠUMA U SRBIJI, za uspostavljanje zaštitnih zona – BUFFER ZONES – pored vodotoka, javnih puteva i naselja donose se smernice, 

koje su obavezujuće za JP „Srbijašume“. 

Imajući u vidu dugoročni karakter uspostavljanja zaštitnih zona, potrebno je da se pristupi definisanju moguće strategije i tipova pojaseva, planiranju, izboru tehnologija i obezbeñivanju odgovarajućeg sadnog 

materijala za uspostavljanje zaštitnih zona. 

Formiranje zaštitnih zona je u funkciji obezbeñivanja pozitivnih efekata na stabilnost ekosistema, očuvanja odreñenih staništa, biološke predeone raznolikosti i autentičnog izgleda predela. 

Zaštitne zone na obodima prirodnih šuma i graničnim pojasevima plantaža, izgrañene prvenstveno od autohtonih vrsta drveća, pored vodotokova, javnih puteva i naselja, uticaće na obnavljanje i očuvanje izvornog 

izgleda predela, što će obezbediti pozitivan uticaj na očuvanje autentičnih ambijenata, duševnog mira lokalnog stanovništva naviknutog na specifično okruženje i estetskih vrednosti predela. 

Podizanje zaštitnih zona predstavlja dugoročan proces, koji se može sprovoditi isključivo planski i postepeno. U dosadašnjoj praksi je pored prirodnih zaštitnih zona pored vodotokova, postojala obaveza ugrañivanja 

zaštitnih pojaseva u planska dokumenta samo u slučajevima kada je to bilo propisano odgovarajućim aktima o proglašenju zaštićenih prirodnih dobara u uslovim Zavoda za zaštitu prirode Srbije. 

Implementacija procesa sertifikacije šuma nameće obavezu očuvanja postojećih i uspostavljanje novih zaštitnih zona na mestima gde one nedostaju, pored vodotokova, javnih puteva i naselja. 

Počev od dana stupanja na snagu ove Smernice, u planskim dokumentima, Osnovama i opštim osnovama, obavezno se planira i propisuje održavanje i podizanje zaštitnih zona u poglavlju „Smernice za sprovoñenje 

potrebnih mera i planova gazdovanja šumama“, pri čemu poseban značaj treba dati sledećem: 

• definisanju vrsta drveća koje će se primenjivati u zaštitnim zonama, 

• definisanju širine zaštitnih zona, 

• propisivanju mera nege koje će biti primenjene u zaštitnim zonama, 

• odreñivanju vremena obnavljanja zaštitnih zona, 

• načinu i tehnologiji obnavljanja zaštitnih zona. 

Podizanje zaštitnih zona u slučaju plantaža selekcionisanih sorti topola vrši će se prvenstvo autohtonim vrstama drveća, a u skladu sa rezultatima identifikacije stanišnih uslova datog lokaliteta, pri čemu se za 

pošumljavanje prioritetno preporučuju sledeće vrste drveća: vrbe, bela topola, crna topola, hrast lužnjak, poljski jasen, crna jova i dr. 



U ovom planskom periodu, dok se ne obezbedi proizvodnja odgovarajućeg sadnog materijala za ove namene, zaštitne zone će se održavati od postojeće šumske vegetacije. Uzimajući u obzir iskazane zahteve, potrebno 

je proširiti postojeći asortiman proizvodnje reproduktivnog materijala šumskog drveća i pokrenuti rasadničku proizvodnju neophodnog sadnog materijala za potrebe podizanja zaštitnih zona. 

Širina pojaseva definisana je u skladu sa funkcijom i značajem samih pojaseva, a odreñena je sledećim elementima: 

• zaštitne zone širine 30 m podižu se duž toka velikih reka, autoputeva i naselja. 

• zaštitne zone širine 20 m podižu se duž tokova drugih većih rečnih tokova i magistralnih puteva. 

• zaštitne zone širine 10 – 15 m podižu se duž manjih rečnih tokova, rečnih mrtvaja i regionalnih puteva. 

Seča i obnavljanje zaštitnih pojaseva neće se vršiti u isto vreme sa glavnom sastojinom. 

Obnavljanje zaštitne zone vršiće se najranije po isteku vremenskog perioda odreñenog širinom jednog dobnog razreda. Prema tome, zaštitnim pojasevima će se gazdovati sa produženom ophodnjom, što je uslovljeno 

održavanjem zaštitnih funkcija ovih zona. Pri tome, mora se imati u vidu da starost stabala u zaštitnom pojasu ne preñe biološku zrelost. 

Kao što se može zaključiti, formiranje zaštitnih zona vršiće se u dužem periodu paralelno sa realizacijom Osnova gazdovanja šumama, koje će sadržati odredbe vezane za ovu problematiku. 

Godišnji izvoñački planovi, u svom tekstualnom delu, takoñe treba da imaju definisano operativno izvoñenje radova na osnivanju i održavanju zaštitnih zona. 

8.10 Smernice za identifikaciju i upravljanje šumama visoke zaštitne vrednosti 

Šume visoke zaštitne vrednosti prvo su definisane od strane Saveta za upravljanje šumama u cilju sertifikacije šuma, ali se praktična upotreba ovog koncepta sve više koristi za zaštitu, planiranje i upravljanje prirodnim 

resursima. 

Šume sadrže ekonomske, ekološke i socijalne vrednosti koje mogu biti značajne na globalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, ali kada se neka od tih vrednosti smatra izuzetno važnom, šuma se može definisati kao 

šuma visoke zaštitne vrednosti. 

Šuma visoke zaštitne vrednosti (High Conservation Value Forests – HCVF ili HCV šume) tretira se kao kategorija šume sa posebnom namenom i uslovima gazdovanja, kao i posebnim vrednostima koje poseduju na 

odreñenim lokalitetima. Aktivnost gazdovanja u HCV šumama moraju održavati ili poboljšavati karakteristike koje ih definišu. 

Forest Stewardsship Council (FSC) je definisao sledećih šest kategorija visoke vrednosti: 

HCV – 1 

HCV – 2 

HCV – 3 

HCV – 4 

HCV – 5 

HCV - 6 

Područja koja na globalnom, regionalnom ili državnom nivou sadrže važne 

koncentracije biodiverziteta 

Velike šumske površine nivoa pejsaža značajne na globalnom, regionalnom i 

državnom nivou 

Područja koja sadrže ekosisteme koji su retki, u opasnosti ili ugroženi 

Područja koja pružaju osnovne prirodne koristi u kritičnim situacijama 

Područja neophodna za zadovoljavanje osnovnih potreba lokalnih zajednica 

Područja značajna za tradicionalni kulturni identitet lokalnih zajednica 

HCV šuma može da bude mali deo velikog šumskog područja (npr: izvor vode za selo, tresetište, manja površina nekog drugog retkog ekosistema i sl.) ili može da bude veliko šumsko područje (npr: šume koje sadrže 

nekoliko ugroženih vrsta koje se rasprostiru na velikoj površini). Bilo koji tip šume može da bude potencijalno HCV šuma. Izbor šume za HCV šumu zasniva se na prisustvu jedne ili više izabranih vrednosti. 



Šumsko gazdinstvo koje gazduje odreñenim područjem, treba da identifikuje svaku visoku zaštitnu vrednost koja se nalazi unutar njihovog područja i da gazduje njima u cilju očuvanja ili unapreñenja tih vrednosti uz 

konsultovanje zainteresovanih strana i kontrolu uspešnosti ovog načina gazdovanja. 

U početku, ne treba izdvojiti svaku šumu koja sadrži visoko zaštitnu vrednost. Neka specifična zaštitna vrednost šume može da se izostavi ukoliko je ona značajno prisutna u okolnim područjima. Ipak, i u ovim 

slučajevima se preporučuje da se sve specifične vrednosti nekog područja obeleže i unesu u planove gazdovanja sa uputstvima o njihovoj zaštiti. 

Procena kojom se utvrñuje postojanje atributa karakterističnih za HCV šume u zavisnosti od nivoa i od intenziteta aktivnosti gazdovanja zasniva se na sledećim vrednostima, odnosno prioritetnim funkcijama šuma: 

1. Šumski ekosistemi u zaštićenim prirodnim dobrima. 

2. Za šume sa posebnom namenom, kao šume sa prioritetnom funkcijom, mogu da budu odreñene: 

• šume odnosno delovi šuma izdvojeni za proizvodnju šumskog semena; 

• šume koje su pogodne za izletišta i rekreaciju; 

• šume koje su pogodne za naučna istraživanja i nastavu; 

• šume koje su od značaja za kulturno – istorijske spomenike; 

• šume koje su od posebnog interesa za narodnu odbranu. 

3. Za HCV šume, kao šume sa prioritetnom funkcijom, mogu da budu odreñene: 

• šume koje štite zemljište od erozije; 

• šume koje neposredno koriste izvorišta vodosnabdevanja, vrela, termomineralna i mineralna izvorišta; 

• šume koje štite objekte (vodne akumulacije, železničke pruge, puteve) i naselja; 

• šume koje čine poljozaštitne pojaseve. 

Za odreñivanje HCV šuma koristiti osnovnu namenu šuma (prioritetne funkcije) iz Osnova gazdovanja šumama u skladu sa integralnim gazdovanjem funkcijama šuma. 

Sve kategorije šuma treba da budu date pregledno po odeljenjima i odsecima i ucrtane u sastojinske karte gazdinskih jedinica. 

Važno je još jednom pomenuti, da se način gazdovanja u šumama odreñenim kao HCV šume ne menja u odnosu na trenutni način gazdovanja. Razlika je jedino u tome da se prate atributi karakteristični za te šume i da 

aktivnosti gazdovanja u HCV šumama moraju održavati ili poboljšavati karakteristike koje ih definišu. 

8.11 Smernice za postavljanje oznaka 

Postavljanje oznaka u šumama koje su u nadležnosti Javnog preduzeća za gazdovanje šumama „ Srbijašume“ Beograd, vrši se u skladu sa zakonskim propisima. 

Ovim smernicama se reguliše način postavljanja oznaka u oblasti zaštite šuma i upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima. 

U cilju zaštite šuma od požara, Šumska gazdinstva mogu, saglasno Zakonu o zaštiti od požara postavljati ZNAKE ZABRANE i ZNAKE UPOZORENJA. 

Znaci zabrane (loženje vatre i bacanje opušaka od cigareta) i znaci upozorenja (da su šume ugrožene od šumskih požara, na opasnost od pojave požara i sl.) postavljaju se na lokalitetima koji su vidljivi za posetioce 

šuma (potencijalne izazivače šumskih požara). 

Znaci zabrane i upozorenja mogu se izraditi od drveta kao posebni znaci ili u vidu informativnih tabli sa sadržajima zabrane ili upozorenja koji su izrañeni u vidu postera i postavljeni na tablu odnosno pano. 

Obeležavanje zaštićenih prirodnih dobara – postavljanje oznaka definisano je Zakonom o zaštiti životne sredine. 

Izgled i sadržaj oznake (table) definisan je Pravilnikom o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara. 

Postavljanje oznaka zaštićenih prirodnih dobara vrši se u skladu sa propisanim režimima zaštite i uslovima zaštite prirode i životne sredine koje propisuje Zavod za zaštitu prirode Srbije. 

Šumska gazdinstva, kao neposredni staraoci zaštićenih prirodnih dobara prilikom postavljanja oznaka postupaju u skladu sa aktima o zaštiti i aktima o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobra. 



Ureñenje zaštićenih prirodnih dobara podrazumeva postavljanje: informativnih tabli različitih sadržaja (o zaštićenom prirodnom dobru, prirodnim i kulturnim vrednostima, retkim i zaštićenim vrstama, merama zabrane 

i korišćenja zaštićenog prirodnog dobra, pešačkim, biciklističkim, planinarskim i stazama zdravlja, mestima za odmor, parking i dr.); putokaza (za posebno vredne lokalitete u zaštićenim prirodnim dobrima) i 

mobilijara (klupe, stolovi, nastrešnice, ljuljaške za decu, kante za otpad, ložišta za roštilj i piknik i sl.). 

Ureñenje zaštitnih prirodnih dobara planira se Programima zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara (srednjoročnim i godišnjim) u skladu sa propisanim režimima zaštite i uslovima zaštite prirode i životne sredine 

koje izdaje Zavod za zaštitu prirode Srbije. 

Realizacija Programa zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara vrši se nakon dobijanja saglasnosti od strane Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine. 

Šumska gazdinstva za oznake zaštićenih prirodnih dobara koriste usvojeni znak i logotip zaštićenog prirodnog dobra. 

U cilju zaštite životne sredine i očuvanja šumskih ekosistema Šumska gazdinstva mogu postavljati i znake zabrane odlaganje otpada u šumama i zaštićenim prirodnim dobrima, informativne table o dozvoljenim 

mestima za parkiranje automobila i dr. 

Oznake za obeležavanje izrañivati od drveta i sa sadržajima u skladu sa zakonskim propisima. 

8.12. Smernice za pračenje stanja (monitoring) retkih, ranjivih i ugroženih vrsta 

Očuvanje, zaštita i unapreñivanje prirodnih vrednosti predstavlja deo strategije i jedan od ključnih ciljeva u poslovnoj politici Javnog preduzeća za gazdovanje šumama „Srbijašume“ Beograd. 

Za bolje razumevanje obaveza praćenja stanja retkih, ranjenih i ugroženih vrsta, daje se kratak pojmovnik odnosno definicije (preuzete iz Zakona o zaštiti prirode): 

• Prirodne vrednosti su prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geološke, hidrološke i biološke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencionalnu 

ekonomsku vrednost i prirodna dobra kao delovi prirode koji zaslužuju posebnu zaštitu. 

• Ranjiva vrsta je ona vrsta koja se suočava s visokom verovatnoćom da će isčeznuti u prirodnim uslovima u nekoj srednje bliskoj budućnosti. 

• Reliktna vrsta je ona vrsta koja je u dalekoj prošlosti imala široko rasprostranjenje a čiji je današnji areal (ostatak) sveden je na prostorno male delove. 

• Endemična vrsta je vrsta čije je rasprostranjenje ograničeno na odreñeno jasno definisano geografsko područje. 

• Zaštićene vrste su organske vrste koje su zaštićene zakonom. 

• Iščezla vrsta je ona vrsta za koju nema sumnje da je poslednji primerak iščezao. 

• Krajnje ugrožena vrsta je vrsta suočena sa najvišom verovatnoćom iščezavanja u prirodi u neposrednoj budućnosti, što se utvrñuje u skladu sa meñunarodno prihvaćenim kriterijumima. 

• Ugrožena vrsta jeste ona vrsta koja se suočava sa visokom verovatnoćom da će iščeznuti u prirodnim uslovima u bliskoj budućnosti što se utvrñuje u skladu sa opšteprihvaćenim meñunarodnim kriterijumima. 

• Praćenje stanja (monitoring) jeste plansko, sistematsko i kontinualno praćenje stanja prirode, odnosno delova biološke, geološke i predeone raznovrsnosti, kao deo celovitog sistema praćenja stanja elemenata 

životne sredine u prostoru i vremenu. 

• Crvena knjiga je naučnostručna studija ugroženih divljih vrsta rasporeñenih po kategorijama ugroženosti i faktorima ugrožavanja. 

• Crvena lista je spisak ugroženih vrsta rasporeñenih po kategorijama ugroženosti. 

• Crvena knjiga flore i faune Srbije (I tom – koji sadrži preliminarnu listu najugroženijih biljaka) urañena je prema kriterijumima Meñunarodne unije za zaštitu prirode ( IUCN). Pojedine vrste biljaka su 

istovremeno stavljene i na svetsku i evropsku Crvenu listu čime je ukazano na njihov značaj. 

Srbija je 2001. godine potpisala Konvenciju o meñunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore (CITES konvencija doneta 03.03.1973. godine u Vašingtonu; izmenjena i dopunjena 22.06.1979. godine u 

Bonu; potvrñena u Srbiji 09.11.2001. godine). 

Zemlje potpisnice obavezale su se da budu čuvari svoje divlje flore sa ekološkog, naučnog, kulturnog, privrednog, rekreativnog i estetskog stanovišta, uz konstataciju da divlja fauna i flora čini nezamenjiv deo 

prirodnog sistema zemlje koji mora da se zaštiti za sadašnje i buduće generacije. 

Takoñe u cilju očuvanja prirodnih retkosti Srbije, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o zaštiti prirodnih retkosti (1993. godine), kojom su odreñene divlje vrste biljaka i životinja stavljene pod zaštitu kao prirodne 

vrednosti od izuzetnog značaja sa ciljem očuvanja biološke raznovrsnosti. 



Zaštita prirodnih vrednosti podrazumeva zabranu korišćenja, uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti divlje vrste biljaka i životinja zaštićene kao prirodne retkosti i njihova staništa. 

U cilju zaštite prirodnih vrednosti urañen je Vodič za prepoznavanje vrsta zaštićenih Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i Konvencijom o meñunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune. 

Vodič internog karaktera, namenjen je stručnjacima JP „Srbijašume“ (čuvarima šuma, šumarskim inženjerima i drugim zaposlenim u preduzeću) koji rade na poslovima zaštite, gajenja i održivog planiranja korišćenja 

šumskih ekosistema i izvoñačima radova u šumarstvu, sa ciljem prepoznavanja, evidentiranja i zaštite prirodnih retkosti. 

Jedan od osnovnih ciljeva vodiča je da šumarski inženjeri na osnovu njega prepoznaju prirodne retkosti na terenu (lokalitet) i evidentiraju ih u Izvoñačkom planu gazdovanja šumama (na karti odeljenja), odnosno 

sačine Pregled lokaliteta prirodnih retkosti (za nivo gazdinske jedinice i Šumske uprave) i Kartu prirodnih retkosti za svaku gazdinsku jedinicu (koja se svake godine dopunjava novoidentifikovanim lokalitetima 

prirodnih retkosti). 

Na osnovu evidentiranih vrsta odnosno njihovih lokaliteta, a uz pomoć stručnih institucija vršiće se praćenje stanja divljih vrsta flore i faune i predlagati mere njihovog očuvanja. 



8.13. Smernice za korišćenje nedrvnih šumskih proizvoda 

8.13.1. Način i uslovi korišćenja divlje flore i faune 

Način i uslovi prikupljanja divlje flore i faune dati su u Uredbi o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. gl. br. 31/2005, 45/2005, 22/2007). Ovom uredbom takoñe dat je popis divljih vrsta 

flore, faune i gljiva zaštićenih kontrolom sakupljanja, korišćenja i prometa. 

8.13.2. Način i uslovi korišćenja zakupa 

Sva pitanja vezana za zakup regulisana su Pravilnikom o raspolaganju nepokretnostima u državnim preduzećima br. 34/2006-3 od 03.08.2006. god. 

8.14 Smernice za upravljanje otpadom 

Upravljanje otpadom mora se sprovoditi u skladu sa zakonskim propisima. Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja veliku opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ovim smernicama se reguliše upravljanje 

otpadom u Javnom preduzeću za gazdovanje šumama „Srbijašume“. 

Za vreme izvoñenja seče u šumi, izvlačenja i transporta drvnih sortimenata odnosno na radilištima potrebno je regulisati odlaganje otpada putem postavljanja kanti, korpi ili vreća u koje će se odlagati otpad koji će se iz 

šume uklanjati kao komunalni otpad. 

Za mašine i transportna sredstva koja se koriste u raznim fazama procesa proizvodnje u šumi potrebno je obezbediti odgovarajuće posude za prihvat goriva i maziva do kojeg može doći pri incidentnom izlivanju kako 

bi se sprečilo zagañivanje životne sredine. 

Za sekače treba obezbediti vrećice sa peskom ili strugotinom za posipanje nekontrolisanog prolivenog maziva i goriva u cilju sprečavanja razlivanja tečnog otpada i zagañenje životne sredine. 

Odlaganje otpadnih pneumatika rešiće se putem sakupljanja otpadnih pneumatika u prostorijama mehaničkih radionica i isporukom ovlašćenim institucijama za reciklažu (u Srbiji ovlašćen je EROREC – HOLCIM iz 

Paraćina). 

Motorno ulje koje je korišćeno i postalo otpad sakupljaće se u posebnim posudama u mehaničkim radionicama i isporučivati ovlašćenim institucijama za reciklažu motornih ulja. 

Toneri i računarska oprema koja je postala otpad skupljaće se i bezbedno skladištiti do isporuke ovlašćenim institucijama za prikupljanje i recikliranje ili uništavanje. 

Ambalaža od pesticida, neutrošeni pesticidi i pesticidi kojima je prošao rok upotrebe odnosno prestala važnost upotrebne dozvole skladištiće se na bezbednom mestu, obezbeñenom od pristupa dece do isporuke 

ovlašćenim institucijama za uništavanje opasnih materija. 

Prisustvo ilegalnih deponija u šumama rešiće se putem pojačane kontrole čuvarske službe, saradnje sa nadležnim inspekcijama. 



9. Ekonomsko finansijska analiza 

9.1. Obračun vrednosti šuma 

9.1.1. Kvalitativna struktura ukupne drvne zapremine: 

Sortimenti 

∑ Bruto ∑ Otpad ∑Neto F L K I II III 

Ostalo 

tehničko Prostorno 

Vrsta drveća m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 

Bukva 508121.7 50812.17 457309.5 4756 26158 4756.019 85608.34 76096.31 40426.16 219508.6 

Cer 59302 5930.2 53371.8 1067.436 52304.36 

Kitnjak 26270.7 2627.07 23643.63 472.8726 709.3089 2364.363 20097.09 

Grab 21074.5 2107.45 18967.05 18967.05 

Sladun 18581.1 1858.11 16722.99 1672.299 15050.69 

Gorski javor 3642.9 364.29 3278.61 327.861 491.7915 2458.958 

OTL 3450 345 3105 3105 

Mleč 3437.3 343.73 3093.57 309.357 464.0355 2320.178 

Grabić 2226.1 222.61 2003.49 2003.49 

Trešnja 1339.1 133.91 1205.19 

Jasika 1208.1 120.81 1087.29 76.1103 108.729 902.4507 

Crni jasen 604.4 60.44 543.96 543.96 

Planinski brest 467.8 46.78 421.02 

Beli jasen 456.3 45.63 410.67 

Sitnolisna lipa 

Krupnolisna 

369.2 36.92 332.28 

lipa 246 24.6 221.4 

OML 148.7 14.87 133.83 133.83 

Mečja leska 36.4 3.64 32.76 

Planinski javor 33.4 3.34 30.06 

Kesten 16.2 1.62 14.58 

Klen 2.2 0.22 1.98 

Ukupno lišćari 651034.1 65103.41 585930.7 4756 26158 4756.019 86321.67 78701.17 41135.47 4036.662 337395.6 

Smrča 9513.4 1427.01 8086.39 161.7278 646.9112 4609.242 2668.509 

Jela 1446.8 217.02 1229.78 122.978 700.9746 405.8274 

Beli bor 9483.6 1422.54 8061.06 161.2212 644.8848 4594.804 2660.15 

Crni bor 7195.7 1079.355 6116.345 305.8173 611.6345 3180.499 2018.394 

Duglazija 4818.5 722.775 4095.725 81.9145 327.658 409.5725 1924.991 1351.589 

Borovac 

Ukupno 

229.5 34.425 195.075 19.5075 111.1928 64.37475 

četinari 32687.5 4903.125 27784.38 81.9145 956.4243 2455.489 15121.7 9168.844 

UKUPNO GJ 683721.6 68372.16 615349.4 4756 26158 4756.019 86403.59 79657.59 43590.96 19158.37 346564.5 



UKUPNO GJ 

(%) 0.78 4.28 0.78 14.14 13.04 7.13 3.14 56.72 

9.1.2 Vrednost drveta 

Sortimenti 

Vrsta drveća 

Količina 


Jedinična 

cena 

Svega 

m 3 din/m 3 m 3 

F Bukva 4,756.02 12,503.00 59,464,506.96 

L Bukva 26,158.11 8,501.00 222,370,093.11 

K Bukva 4,756.02 6,191.00 29,444,513.63 

I Bukva 85,608.34 5,045.00 431,894,075.30 

II Bukva 76,096.31 4,124.00 313,821,182.44 

III Bukva 40,426.16 3,416.00 138,095,762.56 

Prostorno Bukva 219,508.60 3,598.00 789,791,942.80 

II Cer 1,067.44 3,015.00 3,218,319.54 

Prostorno Cer 52,304.36 3,598.00 188,191,101.67 

II Kitnjak 472.87 7,959.00 3,763,593.02 

III Kitnjak 709.31 4,974.00 3,528,102.47 

Ostalo tehničko Kitnjak 2,364.36 3,517.00 8,315,464.67 

Prostorno Kitnjak 20,097.09 3,598.00 72,309,329.82 

Prostorno Grab 18,967.05 3,598.00 68,243,445.90 

Ostalo tehničko Sladun 1,672.30 3,517.00 5,881,475.58 

Prostorno Sladun 15,050.69 3,598.00 54,152,382.62 

I Gorski javor 327.86 9,244.00 3,030,747.08 

II Gorski javor 491.79 7,235.00 3,558,111.50 

Prostorno Gorski javor 2,458.96 3,598.00 8,847,330.88 

Prostorno OTL 3,105.00 3,598.00 11,171,790.00 

I Mleč 309.36 9,244.00 2,859,696.11 

II Mleč 464.04 7,235.00 3,357,296.84 

Prostorno Mleč 2,320.18 3,598.00 8,348,000.44 

Prostorno Grabić 2,003.49 3,598.00 7,208,557.02 

I Jasika 76.11 2,955.00 224,905.94 

II Jasika 108.73 2,427.00 263,885.28 

Prostorno Jasika 902.45 3,598.00 3,247,017.62 

Prostorno Crni jasen 543.96 3,598.00 1,957,168.08 

Prostorno OML 133.83 3,598.00 481,520.34 

UKUPNO LIŠĆARI 583,260.78 2,447,041,319.24 

II Smrča 161.73 6,239.00 1,009,019.74 

III Smrča 646.91 5,162.00 3,339,355.61 

Ostalo tehničko Smrča 4,609.24 3,820.00 17,607,304.44 

Prostorno Smrča 2,668.51 2,160.00 5,763,979.44 

III Jela 122.98 5,162.00 634,812.44 

Ostalo tehničko Jela 700.97 3,820.00 2,677,722.97 

Prostorno Jela 405.83 2,160.00 876,587.18 

II Beli bor 161.22 6,239.00 1,005,859.07


Ukupna proizvodna vrednost 2.537.382.120,85 

Ukupni troškovi proizvodnje 1.244.592.151,37 

Ukupna vrednost šuma 1.292.789.969,48 

Sortimenti 

Vrsta drveća 

Količina 


Jedinična 

cena 

Svega 

m 3 din/m 3 m 3 

III Beli bor 644.88 5,162.00 3,328,895.34 

Ostalo tehničko Beli bor 4,594.80 3,820.00 17,552,151.28 

Prostorno Beli bor 2,660.15 2,160.00 5,745,924.00 

II Crni bor 305.82 4,830.00 1,477,097.56 

III Crni bor 611.63 3,371.00 2,061,819.90 

Ostalo tehničko Crni bor 3,180.50 2,696.00 8,574,625.30 

Prostorno Crni bor 2,018.39 2,160.00 4,359,731.04 

I Duglazija 81.91 5,618.00 460,195.66 

II Duglazija 327.66 4,830.00 1,582,588.14 

III Duglazija 409.57 3,371.00 1,380,668.90 

Ostalo tehničko Duglazija 1,924.99 3,820.00 7,353,465.62 

Prostorno Duglazija 1,351.59 2,160.00 2,919,432.24 

III Borovac 19.51 3,371.00 65,759.78 

Ostalo tehničko Borovac 111.19 3,820.00 424,756.50 

Prostorno Borovac 64.37 2,160.00 139,049.46 

UKUPNO 

ČETINARI 27,784.37 90,340,801.61 

UKUPNO GJ 611,045.16 2,537,382,120.85 

9.1.3 Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata: 

Seča oblovine Izvlačenje Iznošenje UKUPNO 

din/m3 ukupno din/m3 ukupno din/m3 ukupno 

Prostorno 346,564.50 798.00 276,558,474.87 978.00 338,940,085.74 975.00 337,900,392.23 953,398,952.84 

Tehnicko 264,480.65 418.00 110,552,912.79 683.00 180,640,285.73 291,193,198.53 

UKUPNO 611,045.16 387,111,387.66 519,580,371.48 337,900,392.23 1,244,592,151.37


9.1.4. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine) 

Površina Troškovi podizanja Faktor 

Poreklo sastojine Starost ha din/ha ukupno 1. 0 x p n 

0-10 6.97 

Vlade veštački podignute sastojine 11-20 1.33 

Mlade izdanačke sastojine 11-20 14.33 

Mlade visoke sastojine 11-20 2.32 

UKUPNO 24.95 

Ukupna vrednost šuma: 1.292.789.969,48 

Ukupna vrednost mladih sastojina: 1.910.073.17 

Ukupno: 1.294.700.042,65 

131,425.00 

131,425.00 

11,847.00 

45,566.00 


Ukupna 

vrednost 

916,032.25 1.28 1,172,521.28 

174,795.25 1.638 286,314.62 

169,767.51 1.638 278,079.18 

105,713.12 1.638 173,158.09 

1,366,308.13 1,910,073.17 

9.1.5 Ukupna vrednost šuma


9.2 Vrste i obim planiranih radova 

9.2.1.Vrste i obim planiranih radova na korišćenju šuma u ovom ureñajnom periodu 

Sortimenti 

∑Bruto ∑ Otpad ∑ Neto F L K I II III 

Sitno 

tehničko Prostorno 

Vrsta drveća m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 m 3 

Bukva 79809.2 7980.92 71828.28 747.01 4108.58 747.01 13446.25 11952.22 6349.62 34477.60 

Cer 6279.5 627.95 5651.55 113.03 5538.52 

Kitnjak 2637.2 263.72 2373.48 47.47 71.20 237.35 2017.46 

Grab 2252.6 225.26 2027.34 2027.34 

Sladun 1818.7 181.87 1636.83 163.68 1473.15 

Gorski javor 58.3 5.83 52.47 5.25 7.87 39.35 

OTL 94.3 9.43 84.87 84.87 

Grabić 364.8 36.48 328.32 328.32 

Jasika 14.7 1.47 13.23 0.93 1.32 10.98 

Crni jasen 12.6 1.26 11.34 11.34 

OML 7.3 0.73 6.57 6.57 

Ukupno lišćari 93349.2 9334.92 84014.28 747.01 4108.58 747.01 13447.18 12119.29 6428.69 401.03 46015.50 

Smrča 1039.6 155.94 883.66 17.67 70.69 503.69 291.61 

Jela 153.7 23.055 130.645 13.06 74.47 43.11 

Beli bor 1037.2 155.58 881.62 17.63 70.53 502.52 290.93 

Crni bor 786.8 118.02 668.78 33.44 66.88 347.77 220.70 

Duglazija 518.9 77.835 441.065 8.82 35.29 44.11 207.30 145.55 

Borovac 21 3.15 17.85 1.79 10.17 5.89 

Ukupno četinari 3557.2 533.58 3023.62 8.82 104.03 267.06 1645.92 997.79 

UKUPNO GJ 96906.4 9868.5 87037.9 747.01 4108.58 747.01 13456.00 12223.32 6695.75 2046.95 47013.30 

1. Kompletna priprema terena za pošumljavanje 4.19ha 

2. Rahljenje zemljišta za setvu semena 5.54ha 

3. Veštačko pošumljavanje goleti i obešumljenih površina 4.19ha 

4. Popunjavanje prirodno obnovljenih površina sadnjom 0.18ha 

5. Popunjavanja veštački podignutih kultura sadnjom 0.35ha 

6. Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama 11.59ha 

7. Čišćenje u mladim kulturama 0.5ha 

9.2.2. Vrste i obim planiranih uzgojnih radova-prosečno godišnje 



Preventivna zaštita izvršiće se na celoj površini gazdinske jedinice 

9.2.3 Plan zaštite šuma- ukupno i prosečno godišnje 

9.2.4. Plan izgradnje i rekonstrukcije puteva- ukupno i prosečno godišnje 

U ovom ureñajnom periodu predviñena je izgradnja 600 metara novog kamionskog puta i rekonstrukcija 5.4 km mekog puta i njegovo prevoñenje u tvrdi kamionski put. 

Visoke šume 165.16ha 

Izdanačke šume 78.87ha 

Veštački podignute sastojine 12.87ha 

Šikare i šibljaci 31.76ha 

Neobrasle površine 20.93 ha 

Ukupno 310.1 ha 

9.2.5 Plan ureñivanja šuma-prosečno godišnje 



9.3 Formiranje ukupnog prihoda 

9.3.1 Prihod od prodaje drveta za ovaj ureñajni period 

Sortimenti Vrsta drveća Količina Cena Ukupno 

F Bukva 747.01 12,503.00 9,339,916.04 

L Bukva 4108.58 8,501.00 34,927,038.58 

K Bukva 747.01 6,191.00 4,624,738.91 

I Bukva 13446.25 5,045.00 67,836,331.25 

II Bukva 11952.22 4,124.00 49,290,955.28 

III Bukva 6349.62 3,416.00 21,690,301.92 

Prostorno Bukva 34477.60 3,598.00 124,050,404.80 

II Cer 113.03 3,015.00 340,785.45 

Prostorno Cer 5538.52 3,598.00 19,927,594.96 

II Kitnjak 47.47 7,959.00 377,810.55 

III Kitnjak 71.20 4,974.00 354,170.69 

Ostalo 

tehničko Kitnjak 237.35 3,517.00 834,752.92 

Prostorno Kitnjak 2017.46 3,598.00 7,258,813.88 

Prostorno Grab 2027.34 3,598.00 7,294,369.32 

Ostalo 

tehničko Sladun 163.68 3,517.00 575,662.56 

Prostorno Sladun 1473.15 3,598.00 5,300,393.70 

I Gorski javor 5.25 9,244.00 48,531.00 

II Gorski javor 7.87 7,235.00 56,939.45 

Prostorno Gorski javor 39.35 3,598.00 141,581.30 

Prostorno OTL 84.87 3,598.00 305,362.26 

Prostorno Grabić 328.32 3,598.00 1,181,295.36 

I Jasika 0.93 2,955.00 2,748.15 

II Jasika 1.32 2,427.00 3,203.64 

Prostorno Jasika 10.98 3,598.00 39,506.04 

Prostorno Crni jasen 11.34 3,598.00 40,801.32 

Prostorno OML 6.57 3,598.00 23,638.86 

UKUPNO 

LIŠĆARI 84014.29 355,867,648.18 

II Smrča 17.67 6,239.00 110,263.09 

III Smrča 70.69 5,162.00 364,916.23 

Ostalo 

tehničko Smrča 503.69 3,820.00 1,924,081.28 

Prostorno Smrča 291.61 2,160.00 629,872.85 

III Jela 13.06 5,162.00 67,438.95 



Ukupan prihod od prodaje sotimenata iznosi 370.017.726 dinara. Godišnji prihod je 37.001.772 dinara. 

Ostalo 

tehničko Jela 74.47 3,820.00 284,466.42 

Prostorno Jela 43.11 2,160.00 93,123.76 

II Beli bor 17.63 6,239.00 110,008.54 

III Beli bor 70.53 5,162.00 364,073.80 

Ostalo 

tehničko Beli bor 502.52 3,820.00 1,919,639.39 

Prostorno Beli bor 290.93 2,160.00 628,418.74 

II Crni bor 33.44 4,830.00 161,510.37 

III Crni bor 66.88 3,371.00 225,445.74 

Ostalo 

tehničko Crni bor 347.77 2,696.00 937,576.06 

Prostorno Crni bor 220.70 2,160.00 476,706.38 

I Duglazija 8.82 5,618.00 49,558.06 

II Duglazija 35.29 4,830.00 170,427.52 

III Duglazija 44.11 3,371.00 148,683.01 

Ostalo 

tehničko Duglazija 207.30 3,820.00 791,888.29 

Prostorno Duglazija 2145.55 2,160.00 4,634,391.24 

III Borovac 1.79 3,371.00 6,017.24 

Ostalo 

tehničko Borovac 10.17 3,820.00 38,849.40 

Prostorno Borovac 5.89 2,160.00 12,722.40 

UKUPNO 

ČETINARI 5023.62 14,150,078.76 

UKUPNO GJ 89037.91 370,017,726.94 

9.4. Troškovi proizvodnje 

9.4.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata-ukupno i prosečno godišnje 

Seca oblovine Izvlacenje Iznosenje UKUPNO 

din/m3 ukupno din/m3 ukupno din/m3 ukupno 

Prostorno 47,013.30 798.00 37,516,609.41 978.00 45,979,002.51 975.00 45,837,962.63 129,333,574.55 

Tehnicko 40,024.63 418.00 16,730,294.50 683.00 27,336,820.92 44,067,115.43 

UKUPNO 87,037.92 54,246,903.91 73,315,823.43 45,837,962.63 173,400,689.97 



Troškovi prozvodnje drvnih sortimenata iznose prosečno godišnje 12.933.357 dinara za prostorno drvo, a 4.406.711 dinara za tehničko drvo. Ukupna vrednost troškova za GJ “Radan Arbanaška” na godišnjem nivou 

su 17.340.068 dinara. 

9.4.2 Troškovi na gajenju šuma 

Vrsta rada Kod 

Radna 

površina (ha) 

Jedinična cena 

din/ha 

Kompletna priprema terena za pošumljavanje 127 41.9 11,388.00 

Rahljenje zemljišta za setvu semena 216 55.47 15,669.00 

Veštačko pošumljavanje goleti i obešumljenih površina 313 41.9 174,431.40 

Popunjavanje prirodno obnovljenih površina sadnjom 412 1.8 129,307.20 

Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom 414 3.5 129,307.20 

Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama 526 115.9 26,364.00 

Čišćenje u mladim kulturama 527 5 21,290.50 

UKUPNO 

Troškovi radova na gajenju šuma su 12.502.360,55 dinara, prosečno godišnje 1.250.236,05 dinara. 

Troškovi na zaštiti šuma se obračunavaju paušalno- 110.000 dinara godišnje 

Rekostrukcija 5.4km x 2.000.000= 10.800.000,00 

Izgradnja 0.6km x 3.000.000 =____1.800.000,00 

UKUPNO 12.600.000,00 

9.4.3. Troškovi na zaštiti šuma-prosečno godišnje 

9.4.4. Troškovi izgradnje i održavanja šumskih saobraćajnica 

Ukupni troškovi izgradnje i održavanja šumskih saobraćajnica iznose 12.600.000,00 dinara, prosečno godišnje 1.260.000,00 dinara 

Ukupna cena 

477,157.20 

869,159.43 

7,308,675.66 

232,752.96 

452,575.20 

3,055,587.60 

106,452.50 

12,502,360.55 



-15% od prodajne cene drveta ________37.001.772,6 

5.550.265,9 

Ukupna sredstva za reprodukciju šuma iznose 5.550.265,9 dinara godišnje. 

-3% od prodajne cene drveta _________37.001.772,6 

1.110.053,2 

Ukupna naknada za posečeno drvo iznosi 1.110.053,2 dinara godišnje. 

9.4.5. Troškovi na ureñivanju šuma-prosečno godišnje 

P (ha) UKUPNO 

Visoke šume 165.6 x 1182 195.739,2 

Izdanačke šume 78.9 x 993 78.347,7 

Veštački podignute sastojine 12.8 x 488 6.246,4 

Šikare i šibljaci 31.8 x 488 15.518,4 

Neobraslo zemljište 20.9 x 453 9.467,7 

UKUPNO 305.319,4 

9.4.6. Sredstva za reprodukciju šuma-prosečno godišnje 

9.4.7 Naknada za posečeno drvo-prosečno godišnje 



9.4.8 Ukupni troškovi proizvodnje-prosečno godišnje 

Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata 

Troškovi gajenja šuma 

Troškovi zaštite šuma 

Troškovi izgradnje i održavanja puteva 

Troškovi ureñivanja šuma 

Sredstva za reprodukicju šuma 

Naknada za posečeno drvo 

Ukupno 

17,340,068.00 

1,250,236.05 

110,000.00 

1,260,000.00 

305,319.40 

5,550,265.90 

1,110,053.20 

26,925,942.55 

9.5 Bilansiranje potrebni i raspoloživih sredstava- prosečno godišnje 

Ukupan prihod 

Ukupan rashod 

Razlika 

37,001,772.00 

26,925,942.00 

10,075,830.00 

Finansijski efekat izmeñu izvršenih planiranih radova i prihoda kroz sortimentnu strukturu iznosi godišnje 10.072.830,00 dinara u korist prihoda. Iz prikazanog bilansa zaključuje se da postoji dovoljno sredstava za 

izvršenje planiranih radova. Takoñe važno je istaći da finansijski efekat može biti i značajniji ako uzmemo u obzir da radove na gajenju šuma i izgradnj šumskih saobraćajnica sufinansira nadležno Ministarstvo 

tako da rashodi po ovim stavkama bivaju značajno manji. 



.10. Način izrade osnove 

Prikupljanje terenskih podataka izvršeno je leta 2011 godine. Radnje na prikupljanju podataka organizovao je i vodio šef odseka za izradu osnova i planova gazdovanja ŠG “Toplica” Kuršumlija, Srñan Todorović, 

dipl.inž.šum. 

Obeležavanje granica izvršila je ekipa šumarskih tehničra i šumara ŠG “Toplica” Kuršumlija. 

Izdvajanje i kartiranje sastojina uradili su: 

1. Srñan Todorović, dipl.inž.šum, odeljenja: 1, 4, 6, 7, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 

65, 66, 67, 68, 71, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84. 

2. Miroslav Ilić, dipl.inž.šum, odeljenja: 2, 3, 5, 8, 10, 11, 40, 41, 42, 43, 45, 48, 52, 70. 

3. Aleksandar N. Ilić, dipl.inž.šum, odeljenja: 9, 44, 46, 47, 49, 69. 

Premer je uradila grupa šumarskih tehničara ŠG “Toplica” Kuršumlija u sledećem sastavu: 

1. Cvetković Ivan, odeljenja: 5, 9, 11, 16, 17, 21, 22, 26, 36, 58, 59, 62, 63, 64, 74, 76, 80. 

2. Grujić Tomica, odeljenja: 1, 12, 24, 25, 31, 34, 39, 40, 42, 50, 52, 56, 60, 67, 69, 79. 

3. Đorñević Zoran, odeljenja: 8, 13, 15, 18, 19, 37, 43, 48, 51, 57, 72, 73, 61, 81. 

4. Gvozdenović Nemanja, odeljenja: 2, 10, 14, 20, 29, 33, 53, 55, 70, 71, 75, 77, 78. 

5. Petković Milan, odeljenja: 3, 23, 17, 32, 35, 41, 45, 54, 65, 66 

6. Jevtić Periša, odeljenja: 4, 27, 38, 47, 49, 83. 

7.Vladan Mladenović, odeljenja 6,7. 

Izdvajanje sastojina vršeno je na klasičan način, a premer je izvršen metodom delimičnog i totalnog premera. Delimični premer je vršen postavljanjem krugova sa konstantnim poluprečnikom. Totalni premer je vršen u 

odsecima u kojima je planiran završni sek. 

Tekstualni deo su napisali i obradili: 

1. Aleksandar N. Ilić, dipl.inž.šum. 

2. Srñan Todorović, dipl.inž.šum. 

Izradu karata je uradio Miroslav Ilić, dipl.inž.šum. 

Uz Osnovu gazdovanja šumama za GJ "Radan-Arbanaška" prilažu se i odgovarajuće karte, i to: 



Karte su potpisane sa odgovarajućim datumom izrade, pečatom i legendom. 

1. Karta za opštu orijentaciju R= 1: 50 000 

2. Osnovna karta R= 1: 10 000 

3. Karta visinske predstave R= 1: 10 000 

4. Karta namene površina R= 1: 25 000 

5. Karta gazdinskih klasa R= 1: 25 000 

6. Sastojinska karta R= 1: 25 000 

7. Privredna karta R= 1: 10 000 

8. Karta premera šuma R= 1: 10 000 

9. Karta šuma visoke zaštitne vrednosti R= 1: 25 000 

10. Karta retkih, ranjivih i ugroženih vrsta R= 1: 25 000 

11. Završne odredbe

OGS za GJ Radan-Arbanaska

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?