osnova gazdovanja šumama

JP“SRBIJAŠUME” - BEOGRAD 

ŠG“Golija” - Ivanjica 

ŠU“Čačak” - Čačak 

OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA 

ZA 

GJ“MRČAJEVAC” 

(2013 - 2022) 

Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu 

Beograd, 2012.

Mihaila Pupina 113 

Beograd 

Osnova gazdovanja šumama za GJ “Mrčajevac" 

2

0. UVOD 


Beograd 

I Uvodne informacije i napomene 

Prema Zakonu o šumama (Sl. gl. RS, br. 30/2010), gazdinska jedinica "Mrčajevac" je u sastavu Golijskog šumskog područja. 

Ovom gazdinskom jedinicom gazduje ŠU Čačak koja je organizaciona jedinica ŠG "Golija" - Ivanjica. 

GJ “Mrčajevac” prvi put je ureñena u sklopu GJ “Čemerno-ðakovačke planine”, važnost osnove je istekla 1959. godine. Rešenjem NO Čačak broj 05-5472/1 od 

23.06.1958. godine GJ “Mrčajevac” se izdvaja iz GJ “Čemerno-ðakovačke planine” u posebnu gazdinsku jedinicu. 

Po osnovu godišnjih planova gazduje se sve do 1970. godine, kada se prvi put ureñuje kao posebna gazdinska jedinica. 

Drugi put gazdinska jedinica ureñuje se 1983. godine i njena važnost traje do 1992. godine. 

Treći premer ove gazdinske jedinice izvršen je u toku 1992. godine, kada je i urañena OGŠ za GJ “Mrčajevac” sa rokom trajanja od 1993. do 2002. godine. 

Sa ureñajnim elaboratima iz 1970.godine i 1983.godine bilo je propisano grupimično gazdovanje za sve šume. OGŠ za GJ “Mrčajevac” iz 1993. godine za mešovite 

šume četinara i lišćara (jele i bukve) bilo je propisano prebirno gazdovanje, a za ostale kategorije šuma propisano je sastojinsko gazdovanje. 

Peto ureñivanje ovih šuma rañeno je 2002. godine. 

Prikupljanje podataka za izradu ove OGŠ izvršeno je u toku 2011. godine po jedinstvenoj metodologiji za sve državne šume kojim gazduje JP"Srbijašume" - Beograd, 

koristeći i Kodni priručnik za informacioni sistem o šumama Srbije i isti su mehanografski obrañeni. 

Pri izradi ove OGŠ poštovane su odredbe Zakona o šumama i Pravilnika o sadržini i načinu izrade opštih i posebnih osnova gazdovanja šumama, ostalih Zakona koji 

se odnose na gazdovanje šumama, planskih dokumenata većeg ranga važnosti, takoñe je voñeno računa o specifičnostima ove gazdinske jedinice. 

Ova OGŠ ima sledeće delove: 

• Tekstualni deo 

• Tabelarni deo 

• Karte 


3


Beograd 

1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE 

1.1. Topografske prilike 

1.1.1. Geografski položaj 

Po svom geografskom položaju gazdinska jedinica “Mrčajevac” se prostire izmeñu 18°02´ i 18°04´ istočne geografske dužine od Pariza i izmeñu 43° 38´ i 43° 40´ 

severne geografske širine. 

Prema političko - administrativnoj podeli nalazi se na teritoriji političke opštine Ivanjica u ataru katastarske opštine Osonica i na teritoriji političke opštine Lučani u 

ataru katastarske opštine Gornji Dubac. 

Gazdinska jedinica “Mrčajevac” dobila je naziv po lokalnom nazivu ove šume, a nalazi se u slivu Zmajeve reke koja je izvorišni krak Lučke reke ispod Borove strane, 

a izmeñu sela Gornji Dubac i Osonice. 

1.1.2. Granice 

Spoljna granica GJ “Mrčajevac” se prostire jednim delom pored privatnih imanja, a drugi deo uz državnu šumu GJ “Čemerno-ðakovačke planine”. Spoljna granica do 

državne šume GJ “Čemerno-ðakovačke planine” prostire se od 2 do 8 odeljenja sa severo-istočne, istočne i jugo-istočne strane. Ovaj deo granice je ureñen, a 

čine ga kamionski put i planinski venac. 

Deo granice polazi od mesta zvanog ”Crna bara” koje je na južnoj strani od 8 odeljenja i prostire se zapadno prema severnoj strani do 1 odeljenja, a graniči se sa 

privatnim posedom. Spoljne i unutrašnje granice su utvrñene i obeležene na terenu. 

1.1.3. Površine 

Gazdinska jedinica "Mrčajevac" prostire se na teritoriji opština Lučani i Ivanjica. 

Stanje površina prema vrsti zemljišta po političkim opštinama i ukupno prikazano je sledećom tabelom: 

Lučani 

Ivanjica 

Ukupno: 

Opština 

Šume 


Šume i šumsko zemljište Ostalo zemljište 

Šumske 

kulture 

Šumsko 

zemljište 

Svega Neplodno 

Za ostale 

svrhe 

Svega 

Površina GJ 

Tuñe 

zemljište 

ha 302,23 3,80 0,46 306,49 4,10 26,07 30,22 336,71 2,80 

% 89,76 1,13 0,13 91,02 2,49 6,24 8,98 60,8 

ha 212,96 - - 212,96 - 3,61 3,61 216,57 - 

% 98,33 - - 98,33 - 1,67 1,67 39,2 - 

ha 515,19 3,80 0,46 519,45 4,15 29,68 33,83 553,28 2,80 

% 93,12 0,69 0,08 93,89 0,75 5,36 6,11 100,00 

Ukupna površina GJ “Mrčajevac” iznosi 553,28ha. U okviru gazdinske jedinice evidentirana je jedna privatna enklava površine 2,80ha u odelenju broj 2. 

U gazdinskoj jedinici “Mrčajevac” ima 13 odeljenja sa prosečnom površinom od 42,56ha. 

4


Beograd 

1.2. Imovinsko pravno stanje 

1.2.1. Državni posed 

Ukupna površina državnog poseda čiji je korisnik JP “Srbijašume”- Beograd, sa kojom gazduje ŠU Čačak iznosi 553ha 27ar 83m 2 . Ova površina dobijena je na 

osnovu podataka iz Katastra nepokretnosti opština Lučani i Ivanjica. 

1.2.2.Privatni posed 

Površina privatnog poseda u gazdinskoj jedinici iznosi 2,80ha. To je jedna enklava u drugom odeljenju koja je obrasla bukovom šumom. Za ovu enkalavu nisu 

evidentirani nikakvi sporovi. 


5


Beograd 

1.2.3. Spisak katastarskih parcela 

Prepis posedovnog lista broj 129. 

KO GORNJI DUBAC KO GORNJI DUBAC 

Broj Vrsta Površina Broj Broj Vrsta Površina Broj 

Parcele kulture ha ar m2 odeljenja parcele kulture ha ar m2 odeljenja 

588 pašnjak 0 02 51 13 591/2 pašnjak 0 01 00 13 

860 livada 5 14 67 13 863 pašnjak 0 42 14 13 

865 pašnjak 6 87 39 13 968 šuma 8 56 10 13 

970 pašnjak 0 03 01 13 972 pašnjak 7 19 50 13 

973 pašnjak 1 69 08 13 975 šuma 24 98 16 13 

977 šuma 4 75 00 13 1359 groblje 0 20 04 13 

1649/1 kuća 0 01 10 13 1649/1 dvorište 0 03 15 13 

1649/2 put 0 00 26 13 1950 pašnjak 0 95 36 12 

1962 šuma 1 10 39 12 1963/1 pašnjak 2 21 71 12 

1963/2 pašnjak 0 70 84 12 1964/1 livada 1 95 70 12 

1964/2 livada 0 39 34 12 1965 pašnjak 2 14 95 12 

1966 šuma 5 24 78 12 1968 pašnjak 0 12 10 12 

1969 voćnjak 0 09 08 12 1970/1 njiva 0 12 10 12 

1970/2 livada 0 92 30 12 1970/4 pašnjak 0 25 22 12 

1970/3 pašnjak 0 26 23 12 1980 pašnjak 0 76 65 12 

1971 pašnjak 7 26 60 12 2002 šuma 0 50 46 12 

1981 šuma 0 08 48 12 2015 šuma 0 72 24 12 

2003 pašnjak 1 06 48 12 2016/2 pašnjak 0 79 76 12 

2016/1 pašnjak 6 20 46 12 2021/1 šuma 1 04 59 12 

2020 livada 1 89 24 12 2024 livada 0 30 50 12 

2023/1 pašnjak 3 18 89 12 2027/2 šuma 0 17 40 12 

2026 šuma 0 11 64 12 2046 šuma 1 19 16 13 

2045/2 livada 0 80 40 13 2086/3 šuma 0 16 60 12 

2052 pašnjak 0 09 53 13 2087/1 livada 1 06 01 12 

2086/20 šuma 1 01 60 1 2096 pašnjak 0 14 38 1 

2093/2 šuma 1 00 00 1 2097 jaz 0 01 42 1 

2097 zgrada 0 00 09 1 2099/1 šuma 2 52 84 1 

2098 pašnjak 0 08 07 12 2099/4 šuma 1 78 20 1 

2099/3 šuma 1 19 56 1 2102 pašnjak 0 95 04 1 


6


Beograd 

KO GORNJI DUBAC KO GORNJI DUBAC 

Broj Vrsta Površina Broj Broj Vrsta Površina Broj 

Parcele kulture ha ar m2 odeljenja parcele kulture ha ar m2 odeljenja 

2101 livada 5 72 35 1 2104 pašnjak 0 75 06 1 


2105 šuma 13 19 87 1 2110 šuma 4 60 35 12 

2109 pašnjak 2 35 22 12 2128 šuma 0 42 42 2 

2127 šuma 0 59 75 2 2130 šuma 0 25 69 2 

2129 šuma 3 99 53 1 2134 pašnjak 4 38 05 2 

2133 šuma 24 69 60 1 2136 pašnjak 0 14 04 2 

2135 šuma 1 43 90 2 2150 šuma 0 15 95 2 


2155 pašnjak 39 71 50 2,3 2158 šuma 0 55 00 2 

2157 šuma 3 51 67 2 2160 šuma 0 25 07 3 

2159 pašnjak 0 12 11 2 2162 šuma 91 70 63 5,6 

2161 šuma 20 18 15 3 2164 pašnjak 1 13 04 6 

2163 pašnjak 6 17 26 4,5 2089 jaz 0 02 87 12 

2089 kuća 0 00 16 12 2100 pašnjak 0 30 27 12 

2090 šuma 0 10 09 12 UKUPNO: 344 25 84 

Prepis posedovnog lista broj 246. 

KO OSONICA 

Broj Vrsta Površina Broj 

Parcele kulture ha ar m2 odeljenja 

117 šuma 208 84 39 7,8,9,10,11 

118 pašnjak 0 17 60 8 

UKUPNO: 209 01 99 

Rekapitulacija površina: 

Redni 

broj 


Katastarska opština 

Površina 

ha ar m2 

1. Gornji Dubac 344 25 84 

2. Osonica 209 01 99 

Ukupno 553 27 83 

7


Beograd 

2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA 

2.1. Reljef i geomorfološke karakteristike 

Gazdinska jedinica "Mrčajevac" je u kompleksu Dragačevskih planina, a nalazi se u krajnje zapadnim granicama planine Čemerno. To su mlañe nabrane planine 

Dinarskog sistema. To je pojas sa jako izraženim reljefom, sa dubokim potocima i strmim stranama. 

Najniža kota je 700m nadmorske visine (Zmajeva reka), a najviša 1.314m nadmorske visine (Kameniti laz), granica 5/6 odeljenja. 

Gazdinska jedinica “Mrčajevac” je sastavljena iz više celina. Glavni kompleks je od 1-11 odeljenja i čini jednu celinu, a 12 i 13 odeljenje su izolovani kompleksi. 

2.2. Geološka podloga i tipovi zemljišta 

Za gazdinsku jedinicu “Mrčajevac” ne postoje odgovarajuće geološke karte na osnovu kojih bi se sa sigurnošću mogla identifikovati geološka podloga. Geološka 

podloga utvrñena je na osnovu rekognosciranja terena. 

Najrasprostranjenija geološka podloga je serpentinit, koji je isprekidan na pojedinim mestima sa većim gromadama-liticama krečnjaka. Zbog velikih nagiba, na većini 

krečnjačkih litica nije došlo do formiranja podološkog sloja. 

Mestimično, u odeljenjima 4-11 na površinu izbija andezit. Postanak serpentina objašnjava se serpentinizacijom peridotita koji je bogat olivinom i drugim 

feromagnezijskim silikatima. Serpentinizacija nije izvršena do kraja pa se pored serpentina sreće i peridotit. 

Pomenute geološke podloge su u različitim fazama raspadanja. Krečnjak na površinu izbija u vidu litica i kompaktan je, andenzit u vidu sitnog kamenja, a serpentin u 

vidu drobine. 

U gazdinskoj jedinici “Mrčajevac” najčešći tip zemljišta je smeñe zemljište na serpentinu. U malom obimu na krečnjacima javlja se krečnjački sirozem, te krečnjačke 

crnice te nisu detaljnije opisivane. 

Smeñe zemljište na serpentinu 

Humusni A0/A1 horizont iznosi oko 10-20cm, pri čemu gornjih 5-8cm predstavlja specifičnu formu sirovog i polusirovog humusa. Boje je tamno smeñe, strukture 

slabo izražene, a prelaz u (B) horizont je postupan. 

Horizont (B) je horizont metamorfoze “in situ” – na mestu, bez izraženih eluvijalnih (procesa destrukcije i iznošenja) i iluvijalnih procesa (procesi nakupljanja, 

taloženja, akumulacije). Pri obrazovanju (B) horizonta dolazi do raspadanja primarnih minerala (hidroliza) i obrazovanja sekundarnih minerala gline 

(oglinjavanja) i oslobañanja oksida i hidroksida gvožña od kojih potiče smeña boja ovog horizonta. Ovaj horizont je često i moćan i iznosi i do 50cm. 

Horizont C je matični supstrat i čini ga serpentinit u fazi raspadanja. 

Ovo je plitko do srednje duboko zemljište (najviše do 70cm dubine). Vrlo je bogato krupnim nezaobljenim skeletom i lakog je ilovastog sastava. Na mestima gde je 

sadržaj skeleta manji osobine zemljišta su bolje, a proizvodno-ekološka vrednost veća. U poreñenju sa rankerom i rankerom na serpentinitu stadijum smeñeg 

zemljišta na serpentinu ima najveću proizvodnu vrednost. 

2.3. Hidrografske karakteristike 

Gazdinska jedinica “Mrčajevac” se nalazi na silikatnoj geološkoj podlozi. Potoci su bogati vodom koji preko leta ne presušuju. Većih vodotoka nema, to su slivovi 

manjih potoka koji sačinjavaju Zmajevu reku, koja se uliva u Lučku reku, a ova u Moravicu. 


8


Beograd 

2.4. Klima 

Prema Delijaniću i drugima “Klimatska reonizacija Jugoslavije” gazdinska jedinica “Mrčajevac” pripada III klimatskom regionu, a podregionu E. 

Osnovna karakteristika ovog klimatskog regiona je kontinentalna klima. Zime su ovde oštre i duge sa dosta snega i dugim ležanjem snežnog pokrivača.Leto je kratko i 

prohladno, sa povremenim padavinama. Proleće i jesen su dosta hladni i kratki. Sa privredne tačke gledišta, klimatski uslovi optimalno odgovaraju 

šumarstvu, tj. održanju i korišćenju optimalnih vrsta drveća (bukva, smrča, jela, planinski javor i dr.). Podaci za analizu pojedinih klimatskih elemenata 

preuzeti su iz meteoroloških stanica Zlatibor, Užice, Novi Pazar i Sjenica (“Klimatska reonizacija Jugoslavije”). 

Temperaturni pokazatelji 

Meteorološka 

stanica 

Meteorološka 

stanica 


Srednja mesečna i godišnja temperatura vazduha (°C) na 2m u zaklonu 

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 

Godišnja Amplituda 

Zlatibor -3,6 -2,3 1,8 7,0 11,7 15,2 17,7 17,4 14,2 8,5 3,9 -1,7 7,5 21,3 

Užice -1,8 -0,1 4,3 10,1 14,5 18,0 20,2 19,4 15,8 10,2 5,7 -0,9 9,6 22,0 

Novi Pazar 0,1 -0,2 3,7 10,4 14,9 18,1 20,4 19,5 15,8 10,7 7,2 2,6 10,3 20,3 

Sjenica -4,6 -3,3 0,8 6,5 11,3 14,5 16,3 15,9 12,5 8,0 3,4 -3,2 6,5 20,9 

Apsolutni Srednji datum mraza Srednja 

Srednji broj dana 

Apsolut. 

Max Min Prvog Drugog 

dužina 

godišnja 

Mraznih Lednih Sa jakim mrazom 

bezmraz 

amplit. 

Temperatura temp. u jesen u proleće 

perioda u T min T max Tmin T max 

danima < 0,0°C < 0,0°C 30°C 

Srednje trajanje perioda sa 

temperaturom >5ºC 

Početak 

Završeta 

k 

Trajanje 

u danima 

Zlatibor 33,6 -23,1 56,7 - - - 117,3 47,6 19,4 3,8 3.IV 8.XI 219 

Užice 40,0 -27,7 67,7 22.X 19.IV 186 104,6 24,2 15,9 25,8 20.III 18.XI 243 

Novi Pazar 38,5 -26,2 64,7 - - - 115,5 17,1 18,1 27,6 22.III 30.XI 253 

Sjenica 35,6 -38,0 73,6 11.IX 15.V 154 143,2 42,9 35,7 6,4 7.IV 5.XI 212 

Pluviometrijski pokazatelji 

Meteorološka 

stanica 

Mesečne sume padavina God. 

suma 

Srednji broj dana 

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII padav. ≥0,1 ≥10,0 ≥20,0 

Zlatibor 47 56 57 63 93 110 80 90 61 91 79 65 892 150,2 28,5 6,9 

Užice 53 48 48 49 77 97 66 69 58 68 68 57 758 128,8 25,2 6,4 

Novi Pazar 35 35 30 48 68 71 53 50 44 67 66 46 613 83,3 19,5 5,3 

Sjenica 40 42 49 47 70 77 56 60 42 71 62 57 673 124,6 20,9 4,8 

2.5. Opšte karakteristike šumskih ekosistema 

Gazdinska jedinica “Mrčajevac” (700 - 1.314 m n.v.), u pogledu vertikalne rasprostranjenosti šumske vegetacije, pripada planinskom pojasu. 

Za ovu gazdinsku jedinicu izdvojen je jedan kompleks (pojas) šumske vegetacije i to: 

1. Kompleks (4) (pojas) mezofilnih bukovih i bukovo četinarskih tipova šuma 

9


Beograd 

Kompleksi (pojasevi) dalje se raščlanjuju na cenoekološke grupe tipova šuma, na osnovu saznanja o vegetaciji i zemljištu. Prema navedenom kriterijumu za ovu 

gazdinsku jedinicu izdvojene su sledeće cenoekološke grupe tipova šuma: 

42 - Planinska šuma bukve (Fagenion moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 

46 - Šuma bukve i jele (Abieti-Fagenion moesiacae) na smeñim zemljištima i lesiviranim varijantama nekih smeñih zemljišta 

Cenoekološke grupe tipova šuma dalje se raščlanjuju na grupe ekoloških jedinica, koje predstavljaju pojedine biljne zajednice, najčešće ranga asocijacije 

okarakterisane zemljištima na kojima se javljaju. U ovoj gazdinskoj jedinici izdvojene su sledeće grupe ekoloških jedinica: 

421 - Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 

463 - Šuma bukve i jele (Abieti-Fagetum serpentinicum) na periodotitima, serpentinisanim periodotitima i serpentinitima 

421 - Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 

Odlikuje se gustim sklopom, dominacijom bukve u spratu drveća i oskudnim spratom žbunja. Zbog jake zasene prizemna flora je slabo razvijena, osim u prolećnom 

aspektu - pre olistavanja bukve - kada je zastupljen veći broj geofita. Bukva je u ovom području osvojila staništa koja joj odgovaraju, potisnula druge vrste 

drveća, što nije posledica samo uticaja čoveka i stanišnih faktora, već i promena ne samo u fitoklimi i pedoklimi i zemljištu u celini već u celokupnoj 

vegetaciji planinskih masiva ovog područja. Bukva se javlja na različitim ekspozicijama i nagibima do 25º. 

U jako sklopljenom spratu drveća apsolutno dominira bukva (Fagus moesiaca), a primešan se javlja veći broj mezofilnih vrsta drveća, uglavnom srednjeevropskog 

areal-tipa, a to su: Acer pseudoplatanus, Acer platanoides, Acer campestre, Quercus petraea, Carpinus betulus, Prunus avium, Ulmus montana, Tilia 

platyphyllos, Tilia cordata, Fraxinus excelsior, Pyrus pyraster, Malus sylvestris i dr. U vrlo oskudnom spratu žbunja najčešće se sreću sledeće vrste: 

Sambucus nigra, Daphne mezereum, Daphne laureola, Lonicera xylosteum, Euonymus latifolius, Coryllus avellana i dr. U spratu prizemne flore koji je 

oskudan u toku vegetacionog perioda, a bujan u rano proleće najčešće vrste su: Dryopteris filix- mas, Athyrium felix-femina, Polystichum aculeatum, 

Epilobium montanum, Cardamine bulbifera, Cardamine enneaphyllos, Mycelis muralis, Mercurialis perennis, Arum maculatum, Sanicula europaea, Anemone 

ranunculoides, Polygonatum multiflorum, Allium ursinum, Rubus hirtus, Asperula odorata, Salvia glutinosa i dr. 

Zbog maritimne i humidne mikroklime kao i jakog sklopa sprata drveća, u planinskim bukovim šumama, mikroklimatski uslovi su vrlo povoljni - pod krošnjama 

stabala relativna vlažnost vazduha je velika, a insolacija i jača vazdušna strujanja su svedena na minimum. Povoljni mikroklimatski uslovi kao i stelja bukve i 

primešanih vrsta omogućavaju stvaranje mul-humusa i obrazovanje dubokih, vlažnih i plodnih eutričnih i distričnih smeñih zemljišta. Tako ova zajednica 

predstavlja osnovu za stabilan ekosistem koji nije podložan brzim degradacijama, a čini i znatan procenat drvne mase u ekonomskim šumama Srbije. U 

okviru ove zajednice opisano je više subasocijacija. 

463 – Šuma bukve i jele (Abieti-Fagetum serpentinicum) na periodotitima, serpentinisanim periodotitima i serpentinitima 

U ovoj gazdinskoj jedinici, ova ekološka jedinica, zastupljena je na potezu od 3 do 10 odeljenja. Ove šume zauzimaju najveću površinu GJ “Mrčajevac” i prostiru se u 

pojasu od 850-1200m nadmorske visine. 

U spratu drveća dominiraju edifikatori bukva i jela i njihovo učešće je različito, što verovatno zavisi od gazdovanja u prošlosti. Sprat žbunja floristički je siromašan 

(odlikuje se malom pokrovnošću od 0,1 do 0,7), sa prisustvom samo podmlatka edifikatora. Sprat prizemne flore odlikuje se stabilnim karakterističnim 

skupom, u koji osim edifikatora ulaze i sledeće vrste: Vaccinium myrtillus, Rosa alpigena, Daphne blagayana, Rubus hirtus, Galium rotundifolium, Athyrium 

felix-femina i Epimedium alpinum. 

Sastojine ove ekološke jedinice javljaju se na: humusno- silikatnim zemljištima na serpentinitu, posmeñenim humusno-silikatnim zemljištima, kamenitim skeletnim 

smeñim zemljištima, kao i skeletnim smeñim zemljištima na serpentinitu. 

Na izgled mnogo zemljišnih tvorevina mogu se svrstati u jedan relativno uzak dijapazon u evoluciono genetskom nizu. To su zemljišta u intervalu od zemljišta sa 

grañom A-AC-C, zatim A-A/(B)-C do A-(B)/C-C. Zajednička karakteristika im je da su u donjem delu profila sva manje ili više skeletna i da im dubina 

varira od 40 do 60cm (srednja dubina zemljišta). Procesi argilogeneze (obrazovanja (B)-horizonta) pored povećanja sadržaja gline u zemljištu, obezbeñuju 

povoljnije vodno-vazdušne osobine. 

Sve u svemu, fizičke i hemijske osobine zemljišta u ovoj ekološkoj jedinici su bolje i treba očekivati da će povećani prirodni proizvodni potencijal zemljišta uticati da 

bukva i jela na njima bolje uspevaju. 

2.6.Opšti faktori značajni za stanje šumskih ekosistema 

Gazdinska jedinica “Mrčajevac” pripada planinskom području u okviru kojeg se javlja napred opisani ekosistem. Osnovni faktori značajni za ovaj ekosistem su 

geološka i pedološka podloga, hidrografski, klimatski, orografski i drugi faktori. 


10


Beograd 

Geološka podloga i zemljište kao determinirajući faktori ovog ekosistema mogu se okarakterisati kao srednje povoljni. Zemljišta ove gazdinske jedinice su vrlo plitka 

do srednje duboka, jako skeletna, suva, sveža i peskovita do ilovasto peskovitog granulometrijskog sastava. Ova zemljišta su siromašna mineralima zbog 

svoje serpentinske osnove. 

U višim delovima ove gazdinske jedinice preovlañuju vrlo plitka i suva zemljišta peskovitog sastava i malog vodnog kapaciteta. Po bonitetu su lošija od zemljišta u 

srednjim i nižim delovima sliva, gde preovlañuju zemljišta u poodmaklim fazama razvoja. Ova zemljišta su duboka, manje skeletna, sa povoljnijim vodnim 

kapacitetom. 

Sušnih godina na južnim ekspozicijama i delovima sa plitkim i skeletnim zemljištima dolazi do sušenja stabala jele, a naročito u odeljenjima 5,6 i višim delovima 7 i 8 

odeljenja. 


11


Beograd 

3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE 

3.1. Opšte privredne karakteristike 

Gazdinska jedinica “Mrčajevac” se nalazi na području opštine Lučani i opštine Ivanjica. Komunikacijski gravitira opštini Lučani. Opština Lučani zahvata površinu od 

454,3km 2 , od čega je 62,9% poljoprivredno, 33,2% šumsko i 3,9% neplodno zemljište. Na području opštine Lučani živi 27.617 stanovnika (stanje 

30.06.2010.) u 36 naselja (od čega su dva gradskog tipa: Guča i Lučani) sa 8.411 domaćinstava, od kojih je 6.298 poljoprivredno (prema popisu). 

Na području opštine Lučani u 2010. godini bilo je zaposleno 4.000 radnika: 88,3% radnika je zaposleno kod pravnih lica (privredna lica, ustanove, zadruge i druge 

organizacije), a 11,7% radnika je zaposleno kod privatnih preduzetnika (lica koja samostalno obavljaju delatnost). Struktura zaposlenih kod pravnih lica je: 

5,1% poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda, 54,8% prerañivačka industrija, 1,8% proizvodnja električne energije, gasa i vode, 2,1% grañevinarstvo, 3,9% 

trgovina na malo, 1,1% hoteli i restorani, 1,7% saobraćaj, skladištenje i veze, 0,8% poslovi sa nekretninama, 2,0% državna uprava i socijalno osiguranje, 

8,2% obrazovanje, 6,4% zdravstveni i socijalni radnici, 0,4% komunalne, društvene i druge usluge. 

Glavno zanimanje seoskog stanovništva je stočarstvo, voćarstvo i ratarstvo, a dopunsko seča i prerada drveta iz privatnih šuma, jer pojedina domaćinstva poseduju i 

do 30ha šuma. Zbog bogatstva okolnih sela privatnim šumama gazdinska jedinica nije ugrožena od bespravnih seča. U 2010. godini korišćena je 

poljoprivredna površina od 28.576ha. 

Zadnjih godina je na području ove opštine porastao broj privatnih preduzeća koji se bave preradom drveta, tako da šumarstvo zauzima značajnije mesto u privrednom 

razvoju područja. 

Od većih preduzeća bitno je pomenuti Hemijsku industriju “Milan Blagojević”- Lučani, Industrijski kombinat Guča, pekara “Soko”- Lučani, Konfekcija “Sloga”- 

Guča, “Voćar produkt” iz Guče, Zemljoradničke zadruge itd. 

3.2. Ekonomske i kulturne prilike 

3.2.1. Privredna razvijenost 

Opština Lučani je srednje razvijena opština sa relativno malim brojem stanovnika, gde je svaki peti zaposlen. 

Ovaj kraj obeležava veći broj manastira u području Ovčara, zatim spomenici krajputaši koji se nalaze na celoj teritoriji opštine. Sabor trubača koji se održava svake 

godine u Guči prava je manifestacija stvaralaštva, muzike, umetnosti i narodnih umotvorina. 

Domaća radinost (izrada zavesa, ćilima, prekrivača, tepiha i dr.) preko Dragačevske Zadruge žena u Donjem Dubcu je dobro razvijena. 

Seoski turizam je dobro razvijen, pogotovu u selima gornjeg Dragačeva. U 2010. godini, opštinu Lučani je posetilo 2.518 turista, od toga 1.171 domaćih i 1.347 

stranaca. 

3.3. Organizacija i materijalna opremljenost šumskog gazdinstva 

Golijskim šumskim područjem gazduje ŠG"Golija" - Ivanjica, koje je u sastavu JP "Srbijašume" - Beograd. U okviru šumskog gazdinstva postoje sledeće službe: 

• služba za planiranje gazdovanja šumama 

• služba za privatne šume i zaštitu životne sredine 

• služba za iskorišćavanje šuma 

• služba za ekonomsko - komercijalne poslove 

• služba za opšte i pravne poslove 


12


Beograd 

Šumsko gazdinstvo svoju delatnost obavlja preko sledećih organizacionih jedinica: 

1. ŠU "Ivanjica" - Ivanjica 

2. ŠU "Devići" - Devići 

3. ŠU "Golijska Reka" - Golijska Reka 

4. ŠU "Sjenica" - Sjenica 

5. ŠU "Čačak" - Čačak 

6. RJ "Mehanizacija" - Ivanjica 

7. RJ "Ostali resursi" - Ivanjica 

Sa gazdinskom jedinicom “Mrčajevac” gazduje šumska uprava Čačak sa sedištem u Čačku. 

U ŠU Čačak zaposleno je 27 radnika i to: 

• 5 radnika sa visokom stručnom spremom 

• 1 radnika sa višom stručnom spremom 

• 21 radnika sa srednjom stručnom spremom 

Šumsko gazdinstvo preko RJ "Mehanizacija" - Ivanjica raspolaže sa sledećom mehanizacijom i sredstvima rada (01.01.2012.): 

• LKT 2 

• Traktor IMT 565 sa vitlom 1 

• Traktor IMT 560 sa vitlom 1 

• Traktor IMT 542 3 

• Prikolica IMT 2 

• Buldožer TG 2 

• Buldožer TG 120 K 2 

• Buldožer TG 220 1 

• ULT 160 1 

• Teretni kamioni i dizalice 8 

• Autobusi 3 

• Lada niva 19 

• UAZ 315140 1 

• Putničko vozilo 4 

Radna jedinica raspolaže sa radionicom za popravku i servisiranje mehanizacije i sredstava rada. Radna jedinica "Mehanizacija" - Ivanjica, vrši raspored napred 

navedene mehanizacije i sredstava rada po šumskim upravama, shodno potrebama istih u datom momentu u procesu proizvodnje. 

Sama ŠU Čačak poseduje sledeću opremu: 

• moto-kultivator - 1 komad 

• Lada niva - 3 komada 

3.4. Otvorenost šumskog kompleksa saobraćajnicama 

Gazdinska jedinica “Mrčajevac” povezana je sa makadamskim putem do naselja Gornji Dubac, a dalje asfaltnim putem do Vučkovice gde se spaja sa saobraćajnicom 

Ivanjica-Guča-Čačak-Beograd. 

Unutrašnja otvorenost gazdinske jedinice kamionskim putevima iznosi 12,1km, od čega 8,5km su tvrdi kamionski putevi. Dužina putne mreže izražena po 1 hektaru 

iznosi 21,9m, pa se može reći da je ova gazdinska jedinica solidno otvorena šumskim komunikacijama. 

Sa ovakvom putnom mrežom, uz izgradnju sekundarnih komunikacija (vlaka), bili bi stvoreni uslovi za intezivno gazdovanje na celoj površini. 


13


Beograd 

3.5. Dosadašnji zahtevi prema šumama i dosadašnji način korišćenja šumskih 

resursa 

Dosadašnje potrebe i zahtevi prema šumama bili su uslovljeni opštim i posebnim ciljevima gazdovanja. Opšti ciljevi su utvrñeni Zakonom o šumama, posebni ciljevi 

su utvrñeni za svaku namensku celinu. 

Dosadašnje potrebe i zahtevi su: proizvodnja trupaca, proizvodnja oblog tehničkog drveta, proizvodnja sitnog tehničkog drveta, proizvodnja ogrevnog drveta, uzgoj i 

zaštita šuma, proizvodnja sporednih šumskih proizvoda i izgradnja šumskih saobraćajnica i drugih objekata. 

• Proizvodnja drvne mase izvodila se raspoloživim sredstvima šumskog gazdinstva, a prodaja je vršena na putu – stovarištu i franko kupac. 

• Radovi na uzgoju i zaštiti vršeni su na osnovu donetih planova u proteklom ureñajnom razdoblju. 

3.6. Mogućnost plasmana šumskih proizvoda 

Sama Ivanjička opština odlikuje se velikim preradnim kapacitetima drveta. U samoj Ivanjici nalazi se drvnoindustrijski kombinat "ŠPIK" koji je opremljen pogonima 

za preradu drveta. 

U Ivanjičkoj opštini postoji veći broj privatnih pilana za primarnu preradu drveta. 

Potrebe lokalnog stanovništva za ogrevnim drvetom su uvek prisutne. 

. 


14


Beograd 

4.0. FUNKCIJE ŠUMA 

4.1. Osnovne postavke i kriterijumi pri prostorno - fukcionalnom reoniranju šuma i 

šumskih staništa 

Zbog brojnih koristi za društvo u celini, šume i šumsko zemljište su po Zakonu o šumama "dobro od opšteg interesa", pa je prema tome gazdovanje šumama i 

šumskim područjima složen i odgovoran društveni zadatak. Polazeći od potreba i zahteva društva u odnosu na šume i šumska područja, neophodno je utvrditi 

potencijal šuma i šumskih staništa i definisati funkcije šuma tj. odrediti osnovnu (prioritetnu) namenu šuma u šumskom području. Mnogobrojna dejstva šuma 

nazivamo funkcijama šuma i imaju trajan značaj za ljudsko društvo, a moguće ih je uslovno svrstati u tri grupe: 

1. Proizvodne funkcije 

2. Opštekorisne funkcije 

3. Socijalne funkcije 

Proizvodne funkcije šuma predstavljene su proizvodnjom drveta (tehničkog i prostornog), divljači (krupne i sitne), šumskog semena i ostalih proizvoda šuma (lekovito 

bilje, pečurke, šumski plodovi, smola i dr.). Opštekorisne funkcije šuma podrazumevaju zaštitne, hidrološke, klimatske, higijensko - zdravstvene i druge 

funkcije. U socijalne funkcije šuma ubrajamo: turističko - rekreativne, obrazovne, naučno istraživačke, odbrambene i druge funkcije. 

U svakoj šumi ili njenom delu istovremeno se ostvaruje više funkcija šuma koje se vremenski i prostorno prepliću i svaka od njih u odreñenom delu šume ima veći ili 

manji značaj za društvenu zajednicu. Od realnih potreba društva u odnosu na šumu, potrebno je za svaki deo šume odrediti najznačajniju (prioritetnu) 

funkciju šume tj. osnovnu namenu. Dalje gazdovanje šumama, odnosno preduzimanje odreñenih mera (ureñajnih i uzgojnih), mora biti u funkciji 

najpotpunijeg ostvarenja najznačajnije (prioritetne) funkcije šuma - osnovne namene, tj. da se postigne funkcionalna trajnost. Pored prioritetne funkcije šuma 

ostvaruju se, donekle i ostale funkcije šuma, ali njihovo korišćenje može biti u onoj meri, koje neće biti na štetu obezbeñenja najpotpunijeg ostvarenja 

prioritetne funkcije šuma. Pored napred navedenog pri odreñivanju prioritetne funkcije šuma, moraju se ispoštovati Zakoni i planska dokumenta većeg ranga 

važnosti kojima je obuhvaćena ova materija prostornog planiranja. 

4.2. Funkcije šuma i namena površina 

Na osnovu Zakonske i podzakonske regulative koja se odnosi na gazdovanje šumama, planskih dokumenata većeg ranga važnosti, zatečenog stanja šuma i utvrñenog 

potencijala šuma i šumskog zemljišta i dosadašnjeg gazdovanja šumama u gazdinskoj jedinici “Mrčajevac” utvrñene su sledeće osnovne namene (prioritetne 

funkcije) šuma: 

1. Namenska celina 10 - proizvodnja tehničkog drveta 

2. Namenska celina 26 - zaštita zemljišta od erozije 

Namenska celina "10" - proizvodnja tehničkog drveta, prioritetna funkcija je maksimalna i trajna proizvodnja drveta najboljeg kvaliteta, ali se pri tome ne 

zanemaruju i ostale proizvodne, opštekorisne i socijalne funkcije šuma. Da bi krajnji cilj, maksimalna i trajna proizvodnja drveta najboljeg kvaliteta bio 

ostvaren, šuma mora biti u normalnom stanju po svim pokazateljima na datom staništu. Onog momenta kada se šuma nalazi u normalnom stanju, osim 

proizvodne funkcije ostvaruju se i ostale funkcije šuma ili bar većina njih. 

Namenske celine "26" - zaštita zemljišta od erozije, prioritetna namena ovih šuma je zaštita svog staništa kao i okolnih površina od dejstva erozije (vode, snega, 

vetra), ispošćavanja zemljišta, kao i od klizišta. 

4.3. Gazdinska klasa 

Prema Pravilniku o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama (Sl. 

gl.RS br.122/2003), gazdinsku klasu (čl. 4) čine sve sastojine iste namene, istih ili sličnih stanišnih uslova (po ekološkoj pripadnosti ili tipu šume) i 

sastojinskog stanja (po sastojinskoj pripadnosti), za koje se utvrñuju jedinstveni ciljevi i mere gazdovanja. 

Usvajajući napred navedeno, gazdinske klase formirali smo na osnovu tri kriterijuma: namene površine, sastojinske celine i pripadnosti grupi ekoloških jedinica. 


15


Beograd 

Gazdinsku klasu označava osam brojeva, od kojih prva dva broja označavaju namensku celinu, sledeća tri broja po redu označavaju sastojinsku celinu, a poslednja tri 

broja označavaju grupu ekoloških jedinica. 

Namenska celina: 

• "10" - Proizvodnja tehničkog drveta 

• "26" - Zaštita zemljišta od erozije 

Sastojinska celina: 

• 351 - Visoka (jednodobna) šuma bukve 

• 352 - Visoka (raznodobna) šuma bukve 

• 357 - Visoka šuma bukve i jele 

• 360 - Izdanačka šuma bukve 

• 470 - Veštački podignuta sastojina smrče 

• 475 - Veštački podignuta sastojina crnog bora 

• 266 - Šikara 

Grupa ekoloških jedinica: 

• 421 - Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 

• 463 - Šuma bukve i jele (Abieti-Fagetum serpentinicum) na periodotitima, serpentinisanim periodotitima i serpentinitima 


16


Beograd 

5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA 

5.1. Stanje šuma po nameni 

Šume ove gazdinske jedinice prema osnovnoj (prioritetnoj) nameni svrstane su u dve namenske celine: namensku celinu 10 – proizvodnja tehničkog drveta i 

namensku celinu 26 – zaštita zemljišta od erozije. Stanje sastojina po namenskoj celini prikazano je u sledećoj tabeli: 

Stanje sastojina po namenskim celinama: 

Namena osnovna 


Površina Zapremina Zapreminski prirast 

ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha 

10 515,72 99,4 139.461,2 100,0 270,4 3.818,0 100,0 7,4 2,7 

26 3,27 0,6 39,6 0,0 12,1 0,6 0,0 0,2 1,5 

Ukupno GJ 518,99 100,0 139.500,8 100,0 268,8 3.818,6 100,0 7,4 2,7 

Najzastupljenija je namenska celina "10" - proizvodnja tehničkog drveta koja je po površini zastupljena sa 99,4% (515,72ha), po zapremini sa 100,0% (139.500,8m3), 

a po tekućem zapreminskom prirastu sa 100,0% (3.818,0m3). 

Druga namenska celina (bez procentualnog učešća zapremine) je namenska celina "26" - zaštita zemljišta od erozije, koja je po površini zastupljena sa 0,6% (3,27ha), 

po zapremini sa 0,0% (39,6m3), a po tekućem zapreminskom prirastu sa 0,0% (0,6m3). 

5.1.1. Stanje šuma po nameni po opštinama 

Namena osnovna Površina Zapremina Zapreminski prirast 

Opština ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha Zv/V% 

10 302,76 58,4 73.943,2 53,0 244,2 2.274,3 59,6 7,5 3,1 

26 3,27 0,6 39,6 0,0 12,1 0,6 0,0 0,2 1,5 

Opština Lučani 306,03 59,0 73.982,8 53,0 241,8 2.274,9 59,6 7,4 3,1 

10 212,96 41,0 65.518,0 47,0 307,7 1.543,7 40,4 7,2 2,4 

Opština Ivanjica 212,96 41,0 65.518,0 47,0 307,7 1.543,7 40,4 7,2 2,4 

10 515,72 99,4 139.461,2 100,0 270,4 3.818,0 100,0 7,4 2,7 

26 3,27 0,6 39,6 0,0 12,1 0,6 0,0 0,2 1,5 

Ukupno GJ 518,99 100,0 139.500,8 100,0 268,8 3.818,6 100,0 7,4 2,7 

Na teritoriji opštine Lučani prostire se 306,03ha (59,0%) obrasle površine GJ i na njoj su zastupljene dve namenske celine: namenska celina 10 na 302,76ha i 

namenska celina 26 na 3,27ha. 

Na teritoriji opštine Ivanjica prostire se 212,96ha (41,0%) obrasle površine GJ i na njoj je zastupljena jedna namenska celina: namenska celina 10. 

5.2. Stanje šuma po gazdinskim klasama 

Formiranje gazdinskih klasa izvršeno je na osnovu pripadnosti sastojina namenskoj celini, sastojinskoj pripadnosti i pripadnošću grupi ekoloških jedinica.Gazdinsku 

klasu označava osam brojeva, od kojih prva dva broja označava namensku celinu, sledeća tri broja po redu označavaju sastojinsku pripadnost, a zadnja tri 

broja označavaju grupu ekoloških jedinica. 

Zv/V 

17


Beograd 

Stanje sastojina po gazdinskim klasama – ukupno za gazdinsku jedinicu „Mrčajevac”: 

Gazdinska 

klasa 

Površina 

ha % m3 

Zapremina 

% m3/ha 

Zapreminski prirast 

m3 % m3/ha 

Zv/V% 

10351421 4.10 0.8 859.2 0.6 209.6 18.8 0.5 4.6 2.2 

10352421 58.29 11.2 19972.7 14.3 342.6 416.9 10.9 7.2 2.1 

10352463 30.22 5.8 7462.4 5.3 246.9 151.0 4.0 5.0 2.0 

10357463 264.23 50.9 85049.3 61.0 321.9 2085.3 54.6 7.9 2.5 

Ukupno visoke 356.84 68.8 113343.5 81.2 317.6 2672.1 70.0 7.5 2.4 

10360421 66.16 12.7 14227.5 10.2 215.0 420.3 11.0 6.4 3.0 

Ukupno izdanačke 66.16 12.7 14227.5 10.2 215.0 420.3 11.0 6.4 3.0 

10470421 21.40 4.1 158.6 0.1 7.4 7.1 0.2 0.3 4.5 

10475421 61.92 11.9 10070.4 7.2 162.6 617.9 16.2 10.0 6.1 

10475463 9.40 1.8 1661.2 1.2 176.7 100.6 2.6 10.7 6.1 

Ukupno VPS 92.72 17.9 11890.2 8.5 128.2 725.6 19.0 7.8 6.1 

Ukupno NC 10 515.72 99.4 139461.2 100.0 270.4 3818.0 100.0 7.4 2.7 

26470421 1.98 0.4 39.6 0.0 20.0 0.6 0.0 0.3 1.5 

Ukupno VPS 1.98 0.4 39.6 0.0 20.0 0.6 0.0 0.3 1.5 

26266421 1.29 0.2 

Ukupno šikare 1.29 0.2 

Ukupno NC 26 3.27 0.6 39.6 0.0 12.1 0.6 0.0 0.2 1.5 

Ukupno GJ 

Rekapitulacija 

518.99 100.0 139500.8 100.0 268.8 3818.6 100.0 7.4 2.7 

Ukupno visoke 356.84 68.8 113343.5 81.2 317.6 2672.1 70.0 7.5 2.4 


Ukupno VPS 94.70 18.2 11929.8 8.6 126.0 726.2 19.0 7.7 6.1 


Ukupno GJ 518.99 100.0 139500.8 100.0 268.8 3818.6 100.0 7.4 2.7 

U gazdinskoj jedinici "Mrčajevac" ukupno je izdvojeno 10 gazdinskih klasa, a najzastupljenija je gazdinska klasa 10.357.463 – visoka šuma bukve i jele, ona je 

zastupljena po površini na 50,9% obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 321,9 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 7,9 

m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,5%. Druga po zastupljenosti je gazdinska klasa 10.360.421 – izdanačka 

šuma bukve, ona je zastupljena po površini na 12,7% obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 215,0 m3/ha, tekući zapreminski 

prirast iznosi 6,4 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 3,0%. Treća po zastupljenosti je gazdinska klasa 10.475.421 

– veštački podignuta sastojina crnog bora, ona je zastupljena po površini na 11,9% obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 162,6 

m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 10,0 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 6,1%. Četvrta po zastupljenosti 

je gazdinska klasa 10.352.421 – visoka (raznodobna) šuma bukve, ona je zastupljena po površini na 11,2% obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom 

zapreminom od 342,6 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 7,2 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,1%. Peta 

po zastupljenosti je gazdinska klasa 10.352.463 – visoka raznodobna šuma bukve, ona je zastupljena po površini na 5,8% obrasle površine gazdinske jedinice 

sa prosečnom zapreminom od 246,9 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 5,0 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu 

iznosi 2,0%. Šesta po zastupljenosti je gazdinska klasa 10.470.421 – veštački podignuta sastojina smrče, ona je zastupljena po površini na 4,1% obrasle 

površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 7,4 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 0,3 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u 

odnosu na zapreminu iznosi 4,5%. 

Visoke sastojine zastupljene su na 68,8% (356,84ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 317,6 m3/ha, tekući zapreminski 

prirast iznosi 7,5 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,4%. 

Izdanačke sastojine čine 12,7% (66,16ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 215,0 m3/ha, tekući zapreminski prirast 

iznosi 6,4 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 3,0%. 

Veštački podignute sastojine čine 18,2% (94,70ha) obrasle površine, prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 126,0 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 7,7 

m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 6,1%. 

Šikare čine 0,2% (1,29ha) obrasle površine gazdinske jedinice. 


18


Beograd 

5.2.1. Stanje sastojina po gazdinskim klasama po opštinama 

Stanje sastojina po gazdinskim klasama – opština Lučani 

Gazdinska 

klasa 

Površina 

ha % m3 

Zapremina 

% m3/ha 


m3 % m3/ha 

Zv/V% 

10351421 4.10 1.3 859.2 1.2 209.6 18.8 0.8 4.6 2.2 

10352421 45.02 14.7 15498.4 20.9 344.3 316.3 13.9 7.0 2.0 

10357463 102.78 33.6 33168.7 44.8 322.7 844.8 37.1 8.2 2.5 

Ukupno visoke 151.90 49.6 49526.3 66.9 326.0 1179.9 51.9 7.8 2.4 

10360421 58.56 19.1 12526.7 16.9 213.9 368.8 16.2 6.3 2.9 


10470421 20.98 6.9 158.6 0.2 7.6 7.1 0.3 0.3 4.5 

10475421 61.92 20.2 10070.4 13.6 162.6 617.9 27.2 10.0 6.1 

10475463 9.40 3.1 1661.2 2.2 176.7 100.6 4.4 10.7 6.1 

Ukupno VPS 92.30 30.2 11890.2 16.1 128.8 725.6 31.9 7.9 6.1 

Ukupno NC 10 302.76 98.9 73943.2 99.9 244.2 2274.3 100.0 7.5 3.1 

26470421 1.98 0.6 39.6 0.1 20.0 0.6 0.0 0.3 1.5 

Ukupno VPS 1.98 0.6 39.6 0.1 20.0 0.6 0.0 0.3 1.5 

26266421 1.29 0.4 


Ukupno NC 26 3.27 1.1 39.6 0.1 12.1 0.6 0.0 0.2 1.5 

Ukupno opština Lučani 


306.03 100.0 73982.8 100.0 241.8 2274.9 100.0 7.4 3.1 

Ukupno visoke 151.90 49.6 49526.3 66.9 326.0 1179.9 51.9 7.8 2.4 


Ukupno VPS 94.28 30.8 11929.8 16.1 126.5 726.2 31.9 7.7 6.1 


Ukupno opština Lučani 306.03 100.0 73982.8 100.0 241.8 2274.9 100.0 7.4 3.1 

Visoke sastojine zastupljene su na 49,6% (151,90ha) obrasle površine opštine Lučani. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 326,0 m3/ha, tekući zapreminski 


Izdanačke sastojine čine 19,1% (58,56ha) obrasle površine opštine Lučani. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 213,9 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 

6,3 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,9%. 

Veštački podignute sastojine čine 30,8% (94,28ha) obrasle površine opštine Lučani, prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 126,5 m3/ha, tekući zapreminski prirast 


Šikare čine 0,4% (1,29ha) obrasle površine opštine Lučani. 

Stanje sastojina po gazdinskim klasama – opština Ivanjica 

Gazdinska 

klasa 

Površina 

ha % m3 

Zapremina 

% m3/ha 


m3 % m3/ha 

Zv/V% 

10352421 13.27 6.2 4474.3 6.8 337.2 100.6 6.5 7.6 2.2 

10352463 30.22 14.2 7462.4 11.4 246.9 151.0 9.8 5.0 2.0 

10357463 161.45 75.8 51880.6 79.2 321.3 1240.5 80.4 7.7 2.4 

Ukupno visoke 204.94 96.2 63817.3 97.4 311.4 1492.1 96.7 7.3 2.3 

10360421 7.60 3.6 1700.7 2.6 223.8 51.6 3.3 6.8 3.0 


10470421 0.42 0.2 

Ukupno VPS 0.42 0.2 

Ukupno NC 10 212.96 100.0 65518.0 100.0 307.7 1543.7 100.0 7.2 2.4 


19


Beograd 

Gazdinska 

klasa 

Površina 

ha % m3 

Zapremina 

% m3/ha 


m3 % m3/ha 

Zv/V% 

Ukupno opština Ivanjica 


212.96 100.0 65518.0 100.0 307.7 1543.7 100.0 7.2 2.4 

Ukupno visoke 204.94 96.2 63817.3 97.4 311.4 1492.1 96.7 7.3 2.3 



Ukupno opština Ivanjica 212.96 100.0 65518.0 100.0 307.7 1543.7 100.0 7.2 2.4 

Visoke sastojine zastupljene su na 96,2% (204,94ha) obrasle površine opštine Ivanjica. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 311,4 m3/ha, tekući zapreminski 


Izdanačke sastojine čine 3,6% (7,60ha) obrasle površine opštine Ivanjica. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 223,8 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 6,8 


Veštački podignute sastojine čine 0,2% (0,42ha) obrasle površine opštine Ivanjica. To su mlade sastojine bez zapremine. 

5.3. Stanje šuma po poreklu i očuvanosti 

Sastojine prema poreklu razvrstane su na: 

- Visoke sastojine - nastale generativnim putem (iz semena) 

- Izdanačke sastojine - nastale vegetativnim putem (iz izdanaka i izbojaka) 

- Veštački podignute sastojine - nastale sadnjom sadnica ili setvom semena 

- Šikare - nastale preteranom sečom šuma 

Sastojine prema očuvanosti razvrstane su na: 

- Očuvane sastojine - koje po stepenu obraslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu dočekati zrelost za seču 

- Razreñene sastojine - to su sastojine sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i kvaliteta i mogu dočekati zrelost za seču 

- Devastirane sastojine - to su previše razreñene sastojine, vidno lošeg zdravstvenog stanja i kvaliteta, te se pre zrelosti za seču uklanjaju 

Stanje sastojina po poreklu i očuvanosti u GJ “Mrčajevac”, u okviru namenskih celina, prikazano je u sledećim tabelama: 

Stanje sastojina po poreklu i očuvanosti – ukupno za GJ „Mrčajevac”: 

Poreklo i 

očuvanost 

Površina 

ha % m3 

Zapremina 

% m3/ha 


m3 % m3/ha 

Zv/V% 

10352421 58.29 11.2 19972.7 14.3 342.6 416.9 10.9 7.2 2.1 

10352463 30.22 5.8 7462.4 5.3 246.9 151.0 4.0 5.0 2.0 

10357463 264.23 50.9 85049.3 61.0 321.9 2085.3 54.6 7.9 2.5 

Visoke-očuvane 352.74 68.0 112484.4 80.6 318.9 2653.2 69.5 7.5 2.4 

10351421 4.10 0.8 859.2 0.6 209.6 18.8 0.5 4.6 2.2 

Visoke-razreñene 4.10 0.8 859.2 0.6 209.6 18.8 0.5 4.6 2.2 

Ukupno visoke 356.84 68.8 113343.5 81.2 317.6 2672.1 70.0 7.5 2.4 

10360421 66.16 12.7 14227.5 10.2 215.0 420.3 11.0 6.4 3.0 

Izdanačke-očuvane 66.16 12.7 14227.5 10.2 215.0 420.3 11.0 6.4 3.0 


10470421 21.40 4.1 158.6 0.1 7.4 7.1 0.2 0.3 4.5 

10475421 61.72 11.9 10050.0 7.2 162.8 616.6 16.1 10.0 6.1 

10475463 5.35 1.0 1193.6 0.9 223.1 70.5 1.8 13.2 5.9 

VPS-očuvane 88.47 17.0 11402.1 8.2 128.9 694.1 18.2 7.8 6.1 

10475421 0.20 0.0 20.4 0.0 102.2 1.4 0.0 6.8 6.7 

10475463 4.05 0.8 467.6 0.3 115.5 30.2 0.8 7.4 6.4 


20


Beograd 

Poreklo i 

očuvanost 

Površina 

ha % m3 

Zapremina 

% m3/ha 


m3 % m3/ha 

Zv/V% 

VPS-razreñene 4.25 0.8 488.1 0.3 114.8 31.5 0.8 7.4 6.5 

Ukupno VPS 92.72 17.9 11890.2 8.5 128.2 725.6 19.0 7.8 6.1 

Ukupno NC 10 515.72 99.4 139461.2 100.0 270.4 3818.0 100.0 7.4 2.7 

26470421 1.98 0.4 39.6 0.0 20.0 0.6 0.0 0.3 1.5 

VPS-razreñene 1.98 0.4 39.6 0.0 20.0 0.6 0.0 0.3 1.5 

Ukupno VPS 1.98 0.4 39.6 0.0 20.0 0.6 0.0 0.3 1.5 

26266421 1.29 0.2 


Ukupno NC 26 3.27 0.6 39.6 0.0 12.1 0.6 0.0 0.2 1.5 

Ukupno GJ 518.99 100.0 139500.8 100.0 268.8 3818.6 100.0 7.4 2.7 

Rekapitulacija po poreklu i očuvanosti 



Ukupno visoke 356.84 68.8 113343.5 81.2 317.6 2672.1 70.0 7.5 2.4 



VPS-očuvane 88.47 17.0 11402.1 8.2 128.9 694.1 18.2 7.8 6.1 

VPS-razreñene 6.23 1.2 527.7 0.4 84.7 32.1 0.8 5.2 6.1 

Ukupno VPS 94.70 18.2 11929.8 8.6 126.0 726.2 19.0 7.7 6.1 


Ukupno GJ 518.99 100.0 139500.8 100.0 268.8 3818.6 100.0 7.4 2.7 

Rekapitulacija po očuvanosti 

Ukupno očuvane 507.37 97.8 138114.0 99.0 272.2 3767.7 98.7 7.4 2.7 

Ukupno razreñene 10.33 2.0 1386.8 1.0 134.3 50.9 1.3 4.9 3.7 


Ukupno GJ 518.99 100.0 139500.8 100.0 268.8 3818.6 100.0 7.4 2.7 

Visoke očuvane sastojine zastupljene su na 68,0% (352,74ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 318,9 m3/ha, tekući 

zapreminski prirast iznosi 7,5 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,4%. 

Visoke razreñene sastojine zastupljene su na 0,8% (4,10ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 209,6 m3/ha, tekući 


Ukupno visoke sastojine zastupljene su na 68,8% (356,84ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 317,6 m3/ha, tekući 


Izdanačke očuvane sastojine zastupljene su na 12,7% (66,16ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 215,0 m3/ha, tekući 

zapreminski prirast iznosi 6,4 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 3,0%. Ovo su ujedno i parametri izdanačkih 

sastojina (ukupno). 

Veštački podignute očuvane sastojine zastupljene su na 17,0% (88,47ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 128,9 m3/ha, 

tekući zapreminski prirast iznosi 7,8 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 6,1%. 

Veštački podignute razreñene sastojine zastupljene su na 1,2% (6,23ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 84,7 m3/ha, 

tekući zapreminski prirast iznosi 5,2 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 6,1%. 

Ukupno veštački podignute sastojine čine 18,2% (94,70ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 126,0 m3/ha, tekući 

zapreminski prirast iznosi 7,7 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu 6,1%. 


U gazdinskoj jedinici "Mrčajevac" očuvane sastojine čine 97,8% (507,37ha) obrasle površine, prosečna zapremina očuvanih šuma iznosi 272,2 m3/ha, tekući 

zapreminski prirast iznosi 7,4 m3/ha, a procenat prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,7%. 


21


Beograd 

Razreñene sastojine čine 2,0% (10,33ha) obrasle površine, prosečna zapremina razreñenih šuma je 134,3 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 4,9 m3/ha, a 

procenat prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 3,7%. 


Stanje sastojina po poreklu je zadovoljavajuće jer visoke sastojine i veštački podignute sastojine čine 87,0% od ukupno obrasle površine, 89,8% od ukupne zapremine 

i 89,0% od ukupnog prirasta. 

Rekapitulacija po očuvanosti pokazuje potpunu dominaciju očuvanih sastojina. One su u ovoj GJ zastupljene sa 97,8% po obrasloj površini, 99,0% po zapremini i 

98,7% po ukupnom zapreminskom prirastu. Razreñene sastojine su zastupljene sa 2,0% po obrasloj površini, 1,0% po zapremini i 1,3% po zapreminskom 

prirastu. 

5.3.2. Stanje sastojina po poreklu i očuvanosti po opštinama 

Stanje sastojina po poreklu i očuvanosti – opština Lučani 

Poreklo i 

očuvanost 

Površina 

ha % m3 

Zapremina 

% m3/ha 


m3 % m3/ha 

Zv/V% 

10352421 45.02 14.7 15498.4 20.9 344.3 316.3 13.9 7.0 2.0 

10357463 102.78 33.6 33168.7 44.8 322.7 844.8 37.1 8.2 2.5 


10351421 4.10 1.3 859.2 1.2 209.6 18.8 0.8 4.6 2.2 


Ukupno visoke 151.90 49.6 49526.3 66.9 326.0 1179.9 51.9 7.8 2.4 

10360421 58.56 19.1 12526.7 16.9 213.9 368.8 16.2 6.3 2.9 



10470421 20.98 6.9 158.6 0.2 7.6 7.1 0.3 0.3 4.5 

10475421 61.72 20.2 10050.0 13.6 162.8 616.6 27.1 10.0 6.1 

10475463 5.35 1.7 1193.6 1.6 223.1 70.5 3.1 13.2 5.9 

VPS-očuvane 88.05 28.8 11402.1 15.4 129.5 694.1 30.5 7.9 6.1 

10475421 0.20 0.1 20.4 0.0 102.2 1.4 0.1 6.8 6.7 

10475463 4.05 1.3 467.6 0.6 115.5 30.2 1.3 7.4 6.4 

VPS-razreñene 4.25 1.4 488.1 0.7 114.8 31.5 1.4 7.4 6.5 

Ukupno VPS 92.30 30.2 11890.2 16.1 128.8 725.6 31.9 7.9 6.1 

Ukupno NC 10 302.76 98.9 73943.2 99.9 244.2 2274.3 100.0 7.5 3.1 

26470421 1.98 0.6 39.6 0.1 20.0 0.6 0.0 0.3 1.5 

VPS-razreñene 1.98 0.6 39.6 0.1 20.0 0.6 0.0 0.3 1.5 

Ukupno VPS 1.98 0.6 39.6 0.1 20.0 0.6 0.0 0.3 1.5 

26266421 1.29 0.4 


Ukupno NC 26 3.27 1.1 39.6 0.1 12.1 0.6 0.0 0.2 1.5 





Ukupno visoke 151.90 49.6 49526.3 66.9 326.0 1179.9 51.9 7.8 2.4 



VPS-očuvane 88.05 28.8 11402.1 15.4 129.5 694.1 30.5 7.9 6.1 

VPS-razreñene 6.23 2.0 527.7 0.7 84.7 32.1 1.4 5.2 6.1 


22


Beograd 

Poreklo i 

očuvanost 

Površina 

ha % m3 

Zapremina 

% m3/ha 


m3 % m3/ha 

Zv/V% 

Ukupno VPS 94.28 30.8 11929.8 16.1 126.5 726.2 31.9 7.7 6.1 





Ukupno razreñene 10.33 3.4 1386.8 1.9 134.3 50.9 2.2 4.9 3.7 



Očuvane sastojine čine 96,2% (294,41ha) obrasle površine opštine Lučani, prosečna zapremina očuvanih šuma iznosi 246,6 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 

7,6 m3/ha, a procenat prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 3,1%. 

Razreñene sastojine čine 3,4% (10,33ha) obrasle površine opštine Lučani, prosečna zapremina razreñenih šuma je 134,3 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 4,9 

m3/ha, a procenat prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 3,7%. 

Šikare čine 0,4% (1,29ha) obrasle površine opštine Lučani. 

Stanje sastojina po poreklu i očuvanosti – opština Ivanjica 

Poreklo i 

očuvanost 

Površina 

ha % m3 

Zapremina 

% m3/ha 


m3 % m3/ha 

Zv/V% 

10352421 13.27 6.2 4474.3 6.8 337.2 100.6 6.5 7.6 2.2 

10352463 30.22 14.2 7462.4 11.4 246.9 151.0 9.8 5.0 2.0 

10357463 161.45 75.8 51880.6 79.2 321.3 1240.5 80.4 7.7 2.4 


Ukupno visoke 204.94 96.2 63817.3 97.4 311.4 1492.1 96.7 7.3 2.3 

10360421 7.60 3.6 1700.7 2.6 223.8 51.6 3.3 6.8 3.0 



10470421 0.42 0.2 

VPS-očuvane 0.42 0.2 


Ukupno NC 10 212.96 100.0 65518.0 100.0 307.7 1543.7 100.0 7.2 2.4 




Ukupno visoke 204.94 96.2 63817.3 97.4 311.4 1492.1 96.7 7.3 2.3 



VPS-očuvane 0.42 0.2 






Na teritoriji opštine Ivanjica zastupljene su samo očuvane sastojine i one čine 212,96ha obrasle površine. Od toga, visoke očuvane sastojine zauzimaju 96,2% 

(204,94ha), izdanačke očuvane sastojine zauzimaju 3,6% (7,60ha), a veštački podignute očuvane sastojine zauzimaju 0,2% (0,42ha). 


23


Beograd 

5.4. Stanje sastojina po smesi 

Stanje sastojina po smesi – ukupno za GJ „Mrčajevac” dato je u sledećoj tabeli: 

Mešovitost 

sastojine 

Površina 

ha % m3 

Zapremina 

% m3/ha 


m3 % m3/ha 

Zv/V% 

10351421 4.10 0.8 859.2 0.6 209.6 18.8 0.5 4.6 2.2 

10352421 58.29 11.2 19972.7 14.3 342.6 416.9 10.9 7.2 2.1 

Visoke-čiste 62.39 12.0 20831.9 14.9 333.9 435.7 11.4 7.0 2.1 

10352463 30.22 5.8 7462.4 5.3 246.9 151.0 4.0 5.0 2.0 

10357463 264.23 50.9 85049.3 61.0 321.9 2085.3 54.6 7.9 2.5 

Visoke-mešovite 294.45 56.7 92511.7 66.3 314.2 2236.3 58.6 7.6 2.4 

Ukupno visoke 356.84 68.8 113343.5 81.2 317.6 2672.1 70.0 7.5 2.4 

10360421 66.16 12.7 14227.5 10.2 215.0 420.3 11.0 6.4 3.0 

Izdanačke-čiste 66.16 12.7 14227.5 10.2 215.0 420.3 11.0 6.4 3.0 


10470421 21.40 4.1 158.6 0.1 7.4 7.1 0.2 0.3 4.5 

10475421 61.92 11.9 10070.4 7.2 162.6 617.9 16.2 10.0 6.1 

10475463 9.40 1.8 1661.2 1.2 176.7 100.6 2.6 10.7 6.1 

VPS-čiste 92.72 17.9 11890.2 8.5 128.2 725.6 19.0 7.8 6.1 

Ukupno VPS 92.72 17.9 11890.2 8.5 128.2 725.6 19.0 7.8 6.1 

Ukupno NC 10 515.72 99.4 139461.2 100.0 270.4 3818.0 100.0 7.4 2.7 

26470421 1.98 0.4 39.6 0.0 20.0 0.6 0.0 0.3 1.5 

VPS-čiste 1.98 0.4 39.6 0.0 20.0 0.6 0.0 0.3 1.5 

Ukupno VPS 1.98 0.4 39.6 0.0 20.0 0.6 0.0 0.3 1.5 

26266421 1.29 0.2 


Ukupno NC 26 3.27 0.6 39.6 0.0 12.1 0.6 0.0 0.2 1.5 

Ukupno GJ 518.99 100.0 139500.8 100.0 268.8 3818.6 100.0 7.4 2.7 


Visoke-čiste 62.39 12.0 20831.9 14.9 333.9 435.7 11.4 7.0 2.1 


Ukupno visoke 356.84 68.8 113343.5 81.2 317.6 2672.1 70.0 7.5 2.4 



VPS-čiste 94.70 18.2 11929.8 8.6 126.0 726.2 19.0 7.7 6.1 

Ukupno VPS 94.70 18.2 11929.8 8.6 126.0 726.2 19.0 7.7 6.1 


Ukupno GJ 518.99 100.0 139500.8 100.0 268.8 3818.6 100.0 7.4 2.7 


Ukupno čiste 223.25 43.0 46989.2 33.7 210.5 1582.3 41.4 7.1 3.4 

Ukupno mešovite 294.45 56.7 92511.7 66.3 314.2 2236.3 58.6 7.6 2.4 


Ukupno GJ 518.99 100.0 139500.8 100.0 268.8 3818.6 100.0 7.4 2.7 

Iz prethodnih tabela vidljivo je da u gazdinskoj jedinici “Mrčajevac” preovlañuju mešovite sastojine po obrasloj površini, zapremini i zapreminskom prirastu. Na njih 

dolazi 56,7% površine od ukupno obrasle površine gazdinske jedinice, 66,3% ukupne zapremine i 58,6% ukupnog zapreminskog prirasta. To je povoljno sa 

aspekta biološke i ekološke stabilnosti celokupnog ekosistema. Ako ovome dodamo da su mešovite sastojine otpornije na entomološka i fitopatološka 

oboljenja, onda je jasno da mešovite sastojine moramo podržavati i povećavati njihovo učešće u skladu sa ekološkim prilikama gazdinske jedinice. Gornji 


24


Beograd 

pregled ukazuje da je proizvodnost u mešovitim sastojinama manja nego u čistim. S biološkog aspekta trebalo bi da je obrnuto, meñutim posmatrajući 

stanišne prilike, čiste sastojine gradi bukva i to na dubljem zemljištu dok su mešovite sastojine bukve i jele zastupljene na plićim i skeletnijim zemljištima. 

5.4.1. Stanje sastojina po smesi po opštinama 

Stanje sastojina po smesi – opština Lučani 

Mešovitost 

sastojine 

Površina 

ha % m3 

Zapremina 

% m3/ha 


m3 % m3/ha 

Zv/V% 

10351421 4.10 1.3 859.2 1.2 209.6 18.8 0.8 4.6 2.2 

10352421 45.02 14.7 15498.4 20.9 344.3 316.3 13.9 7.0 2.0 

Visoke-čiste 49.12 16.1 16357.6 22.1 333.0 335.2 14.7 6.8 2.0 

10357463 102.78 33.6 33168.7 44.8 322.7 844.8 37.1 8.2 2.5 


Ukupno visoke 151.90 49.6 49526.3 66.9 326.0 1179.9 51.9 7.8 2.4 

10360421 58.56 19.1 12526.7 16.9 213.9 368.8 16.2 6.3 2.9 



10470421 20.98 6.9 158.6 0.2 7.6 7.1 0.3 0.3 4.5 

10475421 61.92 20.2 10070.4 13.6 162.6 617.9 27.2 10.0 6.1 

10475463 9.40 3.1 1661.2 2.2 176.7 100.6 4.4 10.7 6.1 

VPS-čiste 92.30 30.2 11890.2 16.1 128.8 725.6 31.9 7.9 6.1 

Ukupno VPS 92.30 30.2 11890.2 16.1 128.8 725.6 31.9 7.9 6.1 

Ukupno NC 10 302.76 98.9 73943.2 99.9 244.2 2274.3 100.0 7.5 3.1 

26470421 1.98 0.6 39.6 0.1 20.0 0.6 0.0 0.3 1.5 

VPS-čiste 1.98 0.6 39.6 0.1 20.0 0.6 0.0 0.3 1.5 

Ukupno VPS 1.98 0.6 39.6 0.1 20.0 0.6 0.0 0.3 1.5 

26266421 1.29 0.4 


Ukupno NC 26 3.27 1.1 39.6 0.1 12.1 0.6 0.0 0.2 1.5 



Visoke-čiste 49.12 16.1 16357.6 22.1 333.0 335.2 14.7 6.8 2.0 


Ukupno visoke 151.90 49.6 49526.3 66.9 326.0 1179.9 51.9 7.8 2.4 



VPS-čiste 94.28 30.8 11929.8 16.1 126.5 726.2 31.9 7.7 6.1 

Ukupno VPS 94.28 30.8 11929.8 16.1 126.5 726.2 31.9 7.7 6.1 




Ukupno čiste 201.96 66.0 40814.1 55.2 202.1 1430.1 62.9 7.1 3.5 




Na teritoriji opštine Lučani preovlañuju čiste sastojine. Zauzimaju 66,0% (201,96ha) obrasle površine, 55,2% zapremine i 62,9% zapreminskog prirasta. 


25


Beograd 

Stanje sastojina po smesi – opština Ivanjica: 

Mešovitost 

sastojine 

Površina 

ha % m3 

Zapremina 

% m3/ha 


m3 % m3/ha 

Zv/V% 

10352421 13.27 6.2 4474.3 6.8 337.2 100.6 6.5 7.6 2.2 

Visoke-čiste 13.27 6.2 4474.3 6.8 337.2 100.6 6.5 7.6 2.2 

10352463 30.22 14.2 7462.4 11.4 246.9 151.0 9.8 5.0 2.0 

10357463 161.45 75.8 51880.6 79.2 321.3 1240.5 80.4 7.7 2.4 


Ukupno visoke 204.94 96.2 63817.3 97.4 311.4 1492.1 96.7 7.3 2.3 

10360421 7.60 3.6 1700.7 2.6 223.8 51.6 3.3 6.8 3.0 



10470421 0.42 0.2 

VPS-čiste 0.42 0.2 


Ukupno NC 10 212.96 100.0 65518.0 100.0 307.7 1543.7 100.0 7.2 2.4 



Visoke-čiste 13.27 6.2 4474.3 6.8 337.2 100.6 6.5 7.6 2.2 


Ukupno visoke 204.94 96.2 63817.3 97.4 311.4 1492.1 96.7 7.3 2.3 



VPS-čiste 0.42 0.2 




Ukupno čiste 21.29 10.0 6175.0 9.4 290.0 152.2 9.9 7.1 2.5 



Na teritoriji opštine Ivanjica skoro celu površinu zauzimaju mešovite sastojine i one čine 90,0% (191,67ha) obrasle površine ove opštine, 90,6% zapremine i 90,1% 

zapreminskog prirasta. 

5.5. Stanje sastojina po vrstama drveća 

Zastupljenost vrsta drveća po zapremini i tekućem zapreminskom prirastu prikazano je u sledećim tabelama: 

Zastupljenost vrsta drveća – ukupno za GJ „Mrčajevac”: 


Vrste drveća 

Zapremina Zapreminski prirast 

Zv/V% 

m3 % m3 % 

Namenska celina 10 

Bk 100109.39 71.8 2237.79 58.6 2.2 

Brz 410.12 0.3 12.95 0.3 3.2 

Gr 156.14 0.1 4.25 0.1 2.7 

Kit 136.72 0.1 2.86 0.1 2.1 

Jas 83.20 0.1 2.86 0.1 3.4 

26


Beograd 


Vrste drveća 


Zv/V% 

m3 % m3 % 

Jav 80.36 0.1 1.56 0.0 1.9 

Cer 54.23 0.0 1.87 0.0 3.5 

OML 32.54 0.0 0.63 0.0 1.9 

Otl 18.08 0.0 0.71 0.0 3.9 

Tres 12.76 0.0 0.41 0.0 3.2 

Ukupno lišćari 101093.54 72.5 2265.89 59.3 2.2 

Jel 26812.46 19.2 836.76 21.9 3.1 

Cbor 11381.01 8.2 707.73 18.5 6.2 

Smr 162.49 0.1 7.17 0.2 4.4 

Bbor 11.71 0.0 0.46 0.0 3.9 

Ukupno četinari 38367.67 27.5 1552.12 40.6 4.0 

NC 10 


139461.21 100.0 3818.01 100.0 2.7 

Smr 39.60 0.0 0.59 0.0 1.5 

Ukupno NC 26 39.6 0.0 0.6 0.0 1.5 

Ukupno GJ 

Rekapitulacija za gazdinsku jedinicu 

139500.8 100.0 3818.6 100.0 2.7 

Bk 100109.39 71.8 2237.79 58.6 2.2 

Brz 410.12 0.3 12.95 0.3 3.2 

Gr 156.14 0.1 4.25 0.1 2.7 

Kit 136.72 0.1 2.86 0.1 2.1 

Jas 83.20 0.1 2.86 0.1 3.4 

Jav 80.36 0.1 1.56 0.0 1.9 

Cer 54.23 0.0 1.87 0.0 3.5 

OML 32.54 0.0 0.63 0.0 1.9 

Otl 18.08 0.0 0.71 0.0 3.9 

Tres 12.76 0.0 0.41 0.0 3.2 


Jel 26812.46 19.2 836.76 21.9 3.1 

Cbor 11381.01 8.2 707.73 18.5 6.2 

Smr 202.09 0.1 7.76 0.2 3.8 

Bbor 11.71 0.0 0.46 0.0 3.9 


Ukupno GJ 139500.80 100.0 3818.60 100.0 2.7 

U gazdinskoj jedinici dominiraju lišćari i učestvuju sa 72,5% u ukupnoj zapremini, a četinari sa 27,5%. Učešće lišćara u tekućem zapreminskom prirastu gazdinske 

jedinice iznosi 59,3%, a četinara 40,7%. 

Od vrsta drveća, u gazdinskoj jedinici, najzastupljenija vrsta je bukva, koja učestvuje sa 71,8% (100.109,39m3) u zapremini gazdinske jedinice, u tekućem 

zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuje sa 58,6% (2.237,79m3), druga je jela koja učestvuje u zapremini sa 19,2% (26.812,46m3), u tekućem 

zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuje sa 21,9% (836,76m3), zatim sledi crni bor koji učestvuje u zapremini sa 8,2% (11.381,01m3), u tekućem 

zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuje sa 18,5% (707,73m3). Sve ostale vrste drveća u ukupnoj zapremini učestvuju sa 0,8%, a u tekućem 

zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuju sa 1,0%. 

27


Beograd 

5.5.1. Stanje sastojina po vrstama drveća po opštinama 

Zastupljenost vrsta drveća – opština Lučani 


Vrste drveća 


Zv/V% 

m3 % m3 % 


Bk 49045.2 66.3 1144.5 50.3 2.3 

Brz 364.2 0.5 11.6 0.5 3.2 

Gr 151.7 0.2 4.1 0.2 2.7 

Kit 135.1 0.2 2.8 0.1 2.1 

Jas 83.2 0.1 2.9 0.1 3.4 

Jav 77.9 0.1 1.5 0.1 1.9 

Cer 54.2 0.1 1.9 0.1 3.5 

OML 13.2 0.0 0.3 0.0 2.2 

Tres 12.8 0.0 0.4 0.0 3.2 

Otl 8.5 0.0 0.5 0.0 5.5 


Jel 12442.2 16.8 388.6 17.1 3.1 

Cbor 11381.0 15.4 707.7 31.1 6.2 

Smr 162.5 0.2 7.2 0.3 4.4 

Bbor 11.7 0.0 0.5 0.0 3.9 


NC 10 


73943.2 99.9 2274.3 100.0 3.1 

Smr 39.6 0.1 0.6 0.0 1.5 

Ukupno NC 26 39.6 0.1 0.6 0.0 1.5 

Ukupno opština Lučani 

Rekapitulacija za opštinu Lučani 

73982.8 100.0 2274.9 100.0 3.1 

Bk 49045.2 66.3 1144.5 50.3 2.3 

Brz 364.2 0.5 11.6 0.5 3.2 

Gr 151.7 0.2 4.1 0.2 2.7 

Kit 135.1 0.2 2.8 0.1 2.1 

Jas 83.2 0.1 2.9 0.1 3.4 

Jav 77.9 0.1 1.5 0.1 1.9 

Cer 54.2 0.1 1.9 0.1 3.5 

OML 13.2 0.0 0.3 0.0 2.2 

Tres 12.8 0.0 0.4 0.0 3.2 

Otl 8.5 0.0 0.5 0.0 5.5 


Jel 12442.2 16.8 388.6 17.1 3.1 

Cbor 11381.0 15.4 707.7 31.1 6.2 

Smr 202.1 0.3 7.8 0.3 3.8 

Bbor 11.7 0.0 0.5 0.0 3.9 


Ukupno opština Lučani 73982.8 100.0 2274.9 100.0 3.1 

28


Beograd 

Na teritoriji opštine Lučani lišćarske vrste drveća učestvuju sa 67,5% u drvnoj zapremini ove opštine, a četinari učestvuju sa 32,5%. Učešće lišćara u tekućem 

zapreminskom prirastu iznosi 51,4%, a četinara 48,6%. 

Zastupljenost vrsta drveća – opština Ivanjica 


Vrste drveća 


Zv/V% 

m3 % m3 % 


Bk 51064.2 77.9 1093.3 70.8 2.1 

Brz 46.0 0.1 1.4 0.1 3.1 

OML 19.3 0.0 0.3 0.0 1.8 

Otl 9.6 0.0 0.2 0.0 2.5 

Gr 4.5 0.0 0.2 0.0 3.5 

Jav 2.5 0.0 0.1 0.0 3.0 

Kit 1.6 0.0 0.1 0.0 4.2 


Jel 14370.3 21.9 448.2 29.0 3.1 


NC 10 65518.0 100.0 1543.7 100.0 2.4 

Ukupno opština Ivanjica 

Rekapitulacija za opštinu Ivanjica 

65518.0 100.0 1543.7 100.0 2.4 

Bk 51064.2 77.9 1093.3 70.8 2.1 

Brz 46.0 0.1 1.4 0.1 3.1 

OML 19.3 0.0 0.3 0.0 1.8 

Otl 9.6 0.0 0.2 0.0 2.5 

Gr 4.5 0.0 0.2 0.0 3.5 

Jav 2.5 0.0 0.1 0.0 3.0 

Kit 1.6 0.0 0.1 0.0 4.2 


Jel 14370.3 21.9 448.2 29.0 3.1 


Ukupno opština Ivanjica 65518.0 100.0 1543.7 100.0 2.4 

Na teritoriji opštine Ivanjica lišćarske vrste drveća učestvuju sa 78,1% u drvnoj zapremini ove opštine, a četinari učestvuju sa 21,9%. Učešće lišćara u tekućem 

zapreminskom prirastu iznosi 71,0%, a četinara 29,0%. 

5.6. Stanje sastojina po debljinskoj strukturi 

Stanje šuma po debljinskim razredima prikazaćemo posebno za svaku gazdinsku klasu u gazdinskoj jedinici: 

Gazdinska klasa 

Povrsina svega 

do 10 cm 

Z A P R E M I N A P O D E B L J I N S K I M R A Z R E D I M A 

61 do 71 do 

11 do 20 21 do 30 31 do 40 41 do 50 51 do 60 

70 80 

81 do 

90 

iznad 90 

Zapreminski 

prirast 

ha m3 O I II III IV V VI VII VIII IX m3 

10351421 4.10 859.2 56.7 84.7 187.1 295.0 211.5 24.2 18.8 

10352421 58.29 19972.7 1055.0 2606.4 4522.0 4906.1 3234.5 1805.1 1544.0 299.6 416.9 

10352463 30.22 7462.4 255.8 715.5 1592.5 2232.1 2263.8 402.6 151.0 

10357463 264.23 85049.3 8161.9 17427.3 27191.2 20952.2 8200.6 2385.8 611.7 118.5 2085.3 

10360421 66.16 14227.5 365.1 2598.4 3896.1 3257.9 2247.5 979.6 678.2 204.7 420.3 

10470421 21.40 158.6 88.3 39.0 31.2 7.1 

29



Beograd 

Povrsina svega 

do 10 cm 


61 do 71 do 

11 do 20 21 do 30 31 do 40 41 do 50 51 do 60 

70 80 

81 do 

90 

iznad 90 

Zapreminski 

prirast 


10475421 61.92 10070.4 3539.0 6118.7 412.8 617.9 

10475463 9.40 1661.2 529.7 973.4 105.1 53.1 100.6 

NC 10 515.72 139461.2 365.1 16284.9 31861.1 37299.8 30686.1 14889.9 5295.9 2360.4 418.1 3818.0 

26266421 1.29 

26470421 1.98 39.6 39.6 0.6 

NC 26 3.27 39.6 39.6 0.6 

Ukupno GJ 518.99 139500.8 404.7 16284.9 31861.1 37299.8 30686.1 14889.9 5295.9 2360.4 418.1 3818.6 

Iz prethodnih tabela se vidi da je najveće učešće zapremine u trećem debljinskom razredu (31 – 40 cm) i iznosi 37.299,8m3, zatim u drugom (21 – 30 cm) zapremina 

iznosi 31.861,1m3, u četvrtom (41 – 50 cm) je 30.686,1m3, u prvom (11 – 20 cm) je 16.284,9m3, a u petom debljinskom razredu zapremina iznosi 

14.889,9m3. 


Σ zapremina GJ % do 30 cm % 31 - 50 cm % > 51 cm % 

139.500,8 100,0 48.550,7 34,8 67.985,9 48,7 22.964,3 16,5 

Na nivou gazdinske jedinice najzastupljeniji je srednje jak inventar (31 - 50 cm) sa 48,7% (67.985,9m3), zatim sledi tanak inventar (< 30 cm) sa 34,8% 

(48.550,7m3) i jak inventar (> 51 cm) sa 16,5% (22.964,3m3). Ukupno gledajući ovakva debljinska struktura gazdinske jedinice je povoljna tj. trajnost 

prinosa nije ugrožena. 

5.6.1. Stanje sastojina po debljinskoj strukturi po opštinama 


Povrsina Svega 

do 10 cm 


31 do 41 do 51 do 61 do 71 do 

11 do 20 21 do 30 

40 50 60 70 80 

81 do 

90 

iznad 90 

Zapreminski 

prirast 


10351421 4.10 859.2 56.7 84.7 187.1 295.0 211.5 24.2 18.8 

10352421 45.02 15498.4 719.8 1941.9 3538.1 3997.4 2566.1 1263.0 1172.5 299.6 316.3 

10357463 102.78 33168.7 3583.1 7505.0 10660.6 7861.1 3147.2 333.2 78.5 844.8 

10360421 58.56 12526.7 302.2 2164.6 3136.9 3030.8 2152.5 856.9 678.2 204.7 368.8 

10470421 20.98 158.6 88.3 39.0 31.2 7.1 

10475421 61.92 10070.4 3539.0 6118.7 412.8 617.9 

10475463 9.40 1661.2 529.7 973.4 105.1 53.1 100.6 

NC 10 302.76 73943.2 302.2 10681.3 19799.6 17965.6 14359.2 6781.7 2298.5 1455.7 299.6 2274.3 

26266421 1.29 

26470421 1.98 39.6 39.6 0.6 

NC 26 3.27 39.6 39.6 0.6 

Ukupno opština Lučani 306.03 73982.8 341.8 10681.3 19799.6 17965.6 14359.2 6781.7 2298.5 1455.7 299.6 2274.9 

Na području opštine Lučani najveće učešće zapremine je u drugom debljinskom razredu (21 – 30 cm) i iznosi 19.799,6m3, zatim u trećem (31 – 40 cm) zapremina 

iznosi 17.965,6m3, u četvrtom (41 – 50 cm) je 14.359,2m3, a u prvom (11 – 20 cm) zapremina iznosi 10.681,3m3. 

zapremina opštine 

Lučani 

% do 30 cm % 31 - 50 cm % > 51 cm % 

73.982,8 100,0 30.822,7 41,7 32.324,8 43,7 10.835,5 14,6 

30


Beograd 

Na nivou opštine Lučani najzastupljeniji je srednje jak inventar (31 - 50 cm) sa 43,7% (32.324,8m3), zatim sledi tanak inventar (< 30 cm) sa 41,7% (30.822,7m3) i 

jak inventar (> 51 cm) sa 14,6% (10.835,5m3). Ukupno gledajući ovakva debljinska struktura gazdinske jedinice je povoljna tj. trajnost prinosa nije 

ugrožena. 


Povrsina Svega 

do 10 cm 


51 do 61 do 71 do 

11 do 20 21 do 30 31 do 40 41 do 50 

60 70 80 

81 do 

90 

iznad 90 

Zapreminski 

prirast 


10352421 13.27 4474.3 335.2 664.5 983.9 908.7 668.3 542.2 371.5 100.6 

10352463 30.22 7462.4 255.8 715.5 1592.5 2232.1 2263.8 402.6 151.0 

10357463 161.45 51880.6 4578.8 9922.3 16530.7 13091.1 5053.4 2052.5 533.2 118.5 1240.5 

10360421 7.60 1700.7 63.0 433.8 759.2 227.1 95.0 122.7 51.6 

10470421 0.42 

NC 10 212.96 65518.0 63.0 5603.6 12061.5 19334.2 16326.9 8108.2 2997.3 904.7 118.5 1543.7 

Ukupno opština Ivanjica 212.96 65518.0 63.0 5603.6 12061.5 19334.2 16326.9 8108.2 2997.3 904.7 118.5 1543.7 

Na području opštine Ivanjica najveće učešće zapremine je u trećem debljinskom razredu (31 – 40 cm) i iznosi 19.334,2m3, zatim u četvrtom (41 – 50 cm) zapremina 

iznosi 16.326,9m3, u drugom (21 – 30 cm) je 12.061,5m3, a u petom (51 – 60 cm) zapremina iznosi 8.108,2m3. 

zapremina opštine 

Ivanjica 


% do 30 cm % 31 - 50 cm % > 51 cm % 

65.518,0 100,0 17.728,1 27,1 35.661,1 54,4 12.128,7 18,5 

Na nivou opštine Ivanjica najzastupljeniji je srednje jak inventar (31 - 50 cm) sa 54,4% (35.661,1m3), zatim sledi tanak inventar (< 30 cm) sa 27,1% (17.728,1m3) i 

jak inventar (> 51 cm) sa 18,5% (12.128,7m3). Ukupno gledajući ovakva debljinska struktura gazdinske jedinice je povoljna tj. trajnost prinosa nije 

ugrožena. 

5.7. Stanje sastojina po starosti 

Prikazaćemo tabelarno stanje sastojina po starosti kod kojih se zrelost za seču odreñuje na osnovu istih. Širina dobnih razreda utvrñena je Pravilnikom u odnosu na 

visinu ophodnje (trajanja proizvodnog procesa), a u konkretnom slučaju širina dobnih razreda iznosi: 

- 20 godina - kod visokih sastojina čija je ophodnja 120 godina (kod visokih sastojina bukve) 

- 10 godina - kod izdanačkih sastojina bukve 

- 10 godina - kod veštački podignutih sastojina smrče i crnog bora 

Starosna struktura gazdinske jedinice: 

gazdinska 

klasa 

p 

v 

zv 

NAMENSKA CELINA 10 

svega 

I 

slabo obr. dobro obr. 

Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina 

DOBNI RAZREDI 

II III IV V VI VII VIII 

p 4.10 4.10 

v 859.2 859.2 

10351421 zv 18.8 18.8 

Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina 

p 66.16 66.16 

v 14227.5 14227.5 

10360421 zv 420.3 420.3 

Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina 

31


Beograd 

gazdinska 

klasa 

p 

v 

zv 

svega 


I 


DOBNI RAZREDI 

p 21.40 20.70 0.70 

v 158.6 158.6 

10470421 zv 7.1 7.1 


p 61.92 3.80 9.29 46.39 2.44 

v 10070.4 464.6 8916.4 689.4 

10475421 zv 617.9 39.6 543.0 35.4 

p 9.40 5.50 3.90 

v 1661.2 697.3 963.9 

10475463 zv 100.6 44.8 55.8 



p 1.98 1.98 

v 39.6 39.6 

26470421 zv 0.6 0.6 

Dobna struktura u ovoj gazdinskoj jedinici pokazuje odstupanje od normalne dobne struktura, što je posledica male površine gazdinske jedinice i dosadašnjeg 

gazdovanja. 

Opština Lučani 

5.7.1. Stanje sastojina po starosti po opštinama 

Gazdinska 

klasa 

p 

v 

zv 


Svega 

I 


Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina 

DOBNI RAZREDI 


p 4.10 4.10 

v 859.2 859.2 

10351421 zv 18.8 18.8 


p 58.56 58.56 

v 12526.7 12526.7 

10360421 zv 368.8 368.8 


p 20.98 20.28 0.70 

v 158.6 158.6 

10470421 zv 7.1 7.1 

p 61.92 3.80 9.29 46.39 2.44 

v 10070.4 464.6 8916.4 689.4 

10475421 zv 617.9 39.6 543.0 35.4 

p 9.40 5.50 3.90 

v 1661.2 697.3 963.9 

10475463 zv 100.6 44.8 55.8 

32

Opština Ivanjica 


Beograd 

Gazdinska 

klasa 

p 

v 

zv 


Svega 


I 


DOBNI RAZREDI 


p 1.98 1.98 

v 39.6 39.6 

26470421 zv 0.6 0.6 

Gazdinska 

klasa 

p DOBNI RAZREDI 

v Svega 

I 

zv 






p 7.60 7.60 

v 1700.7 1700.7 

10360421 zv 51.6 51.6 


p 0.42 0.42 

v 

10470421 zv 

5.8. Stanje veštački podignutih sastojina 

Stanje veštački podignutih sastojina za gazdinsku jedinicu prikazano je sledećom tabelom: 

Gazdinska 

klasa 

Površina 

ha % m3 

Zapremina 

% m3/ha 


m3 % m3/ha 

Zv/V% 

Veštački podignute sastojine starosti preko 20 godina 

10470421 21.40 22.6 158.6 1.3 7.4 7.1 1.0 0.3 4.5 

10475421 58.12 61.4 10070.4 84.4 173.3 617.9 85.1 10.6 6.1 

10475463 9.40 9.9 1661.2 13.9 176.7 100.6 13.9 10.7 6.1 

NC 10 88.92 93.9 11890.2 99.7 133.7 725.6 99.9 8.2 6.1 

26470421 1.98 2.1 39.6 0.3 20.0 0.6 0.1 0.3 1.5 

NC 26 1.98 2.1 39.6 0.3 20.0 0.6 0.1 0.3 1.5 

Ukupno VPS preko 20 godina 90.90 96.0 11929.8 100.0 131.2 726.2 100.0 8.0 6.1 

Veštački podignute sastojine starosti do 20 godina 

10475421 3.80 4.0 

NC 10 3.80 4.0 

Ukupno VPS do 20 godina 3.80 4.0 

Ukupno VPS 94.70 100.0 11929.8 100.0 126.0 726.2 100.0 7.7 6.1 

33


Beograd 

Ukupna površina veštački podignutih sastojina iznosi 94,70ha, što čini 18,2% obrasle površine gazdinske jedinice. Od toga su 3,80ha sastojine starosti do 20 godina 

(šumske kulture) i to su sastojine koje su ispod taksacione granice. 

Sastojina preko 20 godina starosti (šuma) ima 90,90ha, sa prosečnom zapreminom od 131,2 m3/ha, prosečni tekući zapreminski prirast iznosi 8,0 m3/ha, a procenat 

prirasta u zapremini iznosi 6,1%. 

Veštački podignute sastojine, u gazdinskoj jedinici "Mrčajevac", uglavnom su dobrog zdravstvenog stanja i u narednom periodu treba ih stabilizovati i prevesti u 

odrasle kvalitetne sastojine. 

Opšrina Lučani 

5.8.1. Stanje veštački podignutih sastojina po opštinama 

Gazdinska 

klasa 

Površina 

ha % m3 

Zapremina 

% m3/ha 


m3 % m3/ha 

Zv/V% 

Veštački podignute sastojine starosti preko 20 godina 

10470421 20.98 22.3 158.6 1.3 7.6 7.1 1.0 0.3 4.5 

10475421 58.12 61.6 10070.4 84.4 173.3 617.9 85.1 10.6 6.1 

10475463 9.40 10.0 1661.2 13.9 176.7 100.6 13.9 10.7 6.1 

NC 10 88.50 93.9 11890.2 99.7 134.4 725.6 99.9 8.2 6.1 

26470421 1.98 2.1 39.6 0.3 20.0 0.6 0.1 0.3 1.5 

NC 26 1.98 2.1 39.6 0.3 20.0 0.6 0.1 0.3 1.5 

Ukupno VPS preko 20 godina 90.48 96.0 11929.8 100.0 131.9 726.2 100.0 8.0 6.1 


10475421 3.80 4.0 

NC 10 3.80 4.0 


Ukupno VPS opstina Lučani 94.28 100.0 11929.8 100.0 126.5 726.2 100.0 7.7 6.1 

Na području opštine Lučani, površina veštački podignutih sastojina iznosi 94,28ha. Od toga su 3,80ha sastojine starosti do 20 godina (šumske kulture) i to su sastojine 

koje su ispod taksacione granice. Sastojina preko 20 godina starosti ima 90,48ha, sa prosečnom zapreminom od 131,2 m3/ha, prosečni tekući zapreminski 

prirast iznosi 8,0 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 6,1%. 


Gazdinska 

Površina Zapremina Zapreminski prirast 

klasa ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha 


10470421 0.42 100.0 

NC 10 0.42 100.0 


Ukupno opština Ivanjica 0.42 100.0 

Na području opštine Ivanjica, površina veštački podignutih sastojina iznosi 0,42ha i to su sastojine starosti do 20 godina. 


Zv/V% 

34


Beograd 

5.9. Zdravstveno stanje sastojina i ugroženost od štetnih uticaja 

Prilikom prikupljanja podataka za izradu ove OGŠ konstatovano je da je ukupno gledajući zdravstveno stanje zadovoljavajuće i da ne treba preduzimati represivne 

mere u cilju saniranja takvog stanja. Normalno je da u svakoj šumi pa i u ovoj u izvesnoj meri ima stabala koja su bolesna, oštećena, natrula i tako dalje i da 

se ovo stanje može sanirati redovnim gazdovanjem. Gledajući po vrstama drveća najlošije zdravstveno stanje je kod bukve naročito kod stabala jačih 

kategorija, pa se na ovo mora obratiti pažnja kod odobrenja stabala za seču. Zdravstveno stanje kod drugih vrsta drveća je zadovoljavajuće. 

U zavisnosti od stepena ugroženosti šuma od požara šume i šumsko zemljište, prema dr. Vasiću, razvrstani su u šest stepeni: 

• Prvi stepen - sastojine i kulture borova i ariša 

• Drugi stepen - sastojine i kulture smrče, jele i drugih četinara 

• Treći stepen - mešovite sastojine i kulture četinara i lišćara 

• Četvrti stepen - sastojine hrasta i graba 

• Peti stepen - sastojine bukve i drugih lišćara 

• Šesti stepen - šikare, šibljaci i neobrasle površine 

Rukovodeći se napred iznetim kriterijumom formirana je sledeća tabela: 

Stepen ugroženosti 

Površina 

ha % 

I 71,32 12,9 

II 23,38 4,2 

III 264,23 47,8 

IV - - 

V 158,77 28,7 

VI 35,58 6,4 

Ukupno: 553,28 100,0 

Najveći deo obrasle površine gazdinske jedinice je u trećem stepenu ugroženosti od požara, a zatim u petom i prvom stepenu, što nameće stalnu budnost i opreznost u 

praćenju i blagovremenom reagovanju kod izbijanja požara. 

5.10. Stanje neobraslih površina 

Prema iskazu površina stanje neobraslih površina je sledeće: 

- šumsko zemljište 0,46 ha 

- neplodno zemljište 4,15 ha 

- zemljište za ostale svrhe 29,68 ha 

Ukupno: 34,29 ha 

U šumsko zemljište svrstane su površine pogodne za pošumljavanje, gde je šuma kao kultura neophodna. 

U neplodno zemljište svrstani su kamenjari. 

U zemljište za ostale svrhe svrstani su putevi, površine oko objekata u šumi, površine (proplanci) unutar šumskog kompleksa koje su male površine, a mogu poslužiti 

za ishranu divljači i stvaranja raznovrsnog ambijenta u šumi, ili ako se nalaze pored puteva mogu biti privremena šumska stovarišta, ili radilišta kod 

prigodnog načina seče i izrade šumskih sortimenata. Takoñe, u zemljište za ostale svrhe svrstane su i enklave državnog poseda okružene privatnim posedom, 

a male su površine te se na njima ne može rentabilno organizovati šumska proizvodnja. Ove površine se mogu koristiti prilikom zamene površina prema 

ZOŠ-a (član 98) i prilikom vraćanja oduzetog zemljišta. 


35


Beograd 

5.11. Fond i stanje divljači 

Gazdinska jedinica "Mrčajevac" ulazi u sastav lovišta "Dragačevo". Lovištem "Dragačevo" gazduje Lovački savez Srbije preko Lovačkog udruženje "Dragačevo" sa 

sedištem u Guči. Lovištem se gazduje na osnovu lovne osnove koja ima važnost od 01.04.2007.god. do 31.03.2017.god. 

Lovište "Dragačevo" 

Lovištem "Dragačevo" gazduje Lovački savez Srbije preko Lovačkog udruženja "Dragačevo" sa sedištem u Guči. Granica ovog lovišta poklapa se sa 

administrativnom granicom opštine Lučani, tj. sa severa se graniči teritorijom opštine Požega, sa istoka teritorijom opštine Čačak, sa juga teritorijom opštine 

Kraljevo i Ivanjica, a sa zapada teritorijom opštine Arilje. Po prostorno-šumarskoj podeli obuhvata sledeće gazdinske jedinice: Stenjevac-Golubac i Vrljan- 

Krševi, kao i delove gazdinskih jedinica: Jelica, Ovčar-Kablar i Mrčajevac. Ukupna površina ovog lovišta iznosi 45.435 hektara, od toga na lovnu površinu 

otpada 42.975 hektara (95%), a na nelovnu površinu 2.460 hektara (5%). Lovna površina se deli na lovno-produktivnu površinu od 38.680 ha (90%) i lovnoneproduktivnu 

površinu od 4.295 ha (10%). Prema vlasništvu, površina od 3.303 ha je u državnoj svojini, 41.531 ha je privatna svojina, 128 ha je društvena 

svojina i 473 ha ostali oblici svojine. Najniža nadmorska visina u lovištu je 282 metra, a najviša nadmorska visina je 1.120 metara. Celokupna površina 

lovišta pripada slivu reke Zapadne Morave. Veća površina lovišta pripada brdskom tipu lovišta (200-600 m.n.v.) i iznosi 30.007 ha, a 15.428 ha pripada 

planinskom tipu lovišta (601-1.200 m.n.v.). 

Lovno-produktivna površina za srnu iznosi 15.000 hektara, lovna površina pripada III bonitetnom razredu, matični fond je 600 jedinki, a ekonomski kapacitet je 750 

jedinki. Lovno-produktivna površina za divlju svinju iznosi 10.000 haktata, lovna površina pripada II bonitetnom razredu, matični fond je 80 jedinki, a 

ekonomski kapacitet je 120 jedinki. Lovno-produktivna površina za zeca iznosi 35.000 hektara, pripada III bonitetnom razredu, matični fond je 2.800 jedinki, 

a ekonomski kapacitet je 5.040 jedinki. Lovno-produktivna površina za fazana iznosi 20.000 hektara, pripada III bonitetnom razredu, matični fond je 2.800 

jedinki, a ekonomski kapacitet je 4.000 jedinki (bez unošenja fazana) ili 5.420 jedinki (sa unošenjem fazana). Lovno-produktivna površina za poljsku 

jarebicu iznosi 10.000 hektara, pripada IV bonitetnom razredu, matični fond je 700 jedinki, a ekonomski kapacitet je 1.006 jedinki. 

Lovištem se gazduje na osnovu lovne osnove koja ima važnost od 01.04.2007.godine do 31.03.2017.godine. 

Stanje divljači ( matični fond ) u lovištu „ Dragačevo „ na dan 31.03.2012. godine : 

jelen (kom) srna (kom) divlja svinja (kom) zec (kom) fazan (kom) poljska jarebica (kom) 

brojno 

stanje 

odstrel 

brojno 

stanje 

odstrel 

brojno 

stanje 

odstrel 

brojno 

stanje 

odstrel 

brojno 

stanje 

odstrel 

brojno 

stanje 

odstrel 

- - 480 0 56 3 2.048 463 2.540 209 160 0 

srna (jedinki) zec (jedinki) fazan (jedinki) poljska jarebica (jedinki) 

LPP(ha) bonitet 

matični 

fond 


matični 

fond 


matični 

fond 


matični 

fond 

15.000 III 600 35.000 III 2.800 20.000 III 2.800 10.000 IV 700 

U lovištu "Dragačevo" zastupljene su sledeće vrste divljači: 

- Trajno zaštićene vrste divljači: vidra, hermelin, lisica, sove, orlovi, sokolovi, jastrebovi (osem jastreba kokošara), ronci, rode, labudovi, čaplje (osim sive 

čaplje), eje, lunje i dr. 

- Lovostajem zaštićene vrste divljači: srna, divlja svinja, zec, veverica, sivi puh, jazavac, kuna belica, kuna zlatica, ondatra, divlji golub, grlica, gugutka, 

poljska jarebica, prepelica, divlja guska glogovnjača, lisasta divlja guska, divlja patka, siva čaplja, kreja, jastreb kokošar, gačac, šumska šljuka i dr. 

- Divljač van režima zaštite: lisica, vuk, šakal, divlja mačka, rakunopas, tvor, siva vrana, svrake. 

5.12.Opšti osvrt na zatečeno stanje 

Površina gazdinske jedinice “Mrčajevac ”, sa tuñim zemljištem, iznosi 556,08ha. U okviru gazdinske jedinice evidentirano je 2,80ha tuñeg zemljišta (enklava). 

Ukupna površina gazdinske jedinice (bez tuñeg zemljišta) iznosi 553,28 hektara. Zapremina na ovoj površini iznosi 139.500,8 m3 (252,1 m3/ha), tekući zapreminski 

prirast je 3.818,6 m3 (6,9 m3/ha), a procenat prirasta u zapremini je 2,7%. 

Od toga, obrasla površina iznosi 518,99 hektara (93,80%), tj. šumovitost iznosi 93,80%. Zapremina na obrasloj površini je 139.500,8 m3 (268,8 m3/ha), tekući 

zapreminski prirast je 3.818,6 m3 (7,4 m3/ha), a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u zapremini je 2,7%. 


36


Beograd 

Šume i šumsko zemljište zauzimaju 519,45ha (93,89%), a ostalo zemljište je na 33,83ha (6,11%). 

Na području gazdinske jedinice utvrñene su dve namenske celine: 

• Namenska celina "10" - Proizvodnja tehničkog drveta sa 99,4% po površini 

• Namenska celina "26" - Zaštita zemljišta od erozije sa 0,6% po površini 

Ukupno je izdvojeno 10 gazdinskih klasa od kojih su najznačajnije: 

• 10.357.463 - Visoka šuma bukve i jele, zauzima 50,9% obrasle površine 

• 10.360.421 - Izdanačka šuma bukve, zauzima 12,7% obrasle površine 

• 10.475.421 - Veštački podignuta sastojina crnog bora, zauzima 11,9% obrasle površine 

• 10.352.421 - Visoka (raznodobna) šuma bukve, zauzima 11,2% obrasle površine 

• 10.352.463 - Visoka (raznodobna) šuma bukve, zauzima 5,8% obrasle površine 

U gazdinskoj jedinici "Mrčajevac" najzastupljenija je gazdinska klasa 10.357.463 – visoka šuma bukve i jele, ona je zastupljena po površini na 50,9% obrasle 

površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 321,9 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 7,9 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog 

prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,5%. Druga po zastupljenosti je gazdinska klasa 10.360.421 – izdanačka šuma bukve, ona je zastupljena po površini 

na 12,7% obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 215,0 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 6,4 m3/ha, a procenat tekućeg 

zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 3,0%. Treća po zastupljenosti je gazdinska klasa 10.475.421 – veštački podignuta sastojina crnog bora, 

ona je zastupljena po površini na 11,9% obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 162,6 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 

10,0 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 6,1%. Četvrta po zastupljenosti je gazdinska klasa 10.352.421 – visoka 

(raznodobna) šuma bukve, ona je zastupljena po površini na 11,2% obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 342,6 m3/ha, tekući 

zapreminski prirast iznosi 7,2 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,1%. Peta po zastupljenosti je gazdinska klasa 

10.352.463 – visoka raznodobna šuma bukve, ona je zastupljena po površini na 5,8% obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 

246,9 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 5,0 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,0%. 

Visoke sastojine zastupljene su na 68,8% (356,84ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 317,6 m3/ha, tekući zapreminski 


Izdanačke sastojine čine 12,7% (66,16ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 215,0 m3/ha, tekući zapreminski prirast 


Veštački podignute sastojine čine 18,2% (94,70ha) obrasle površine, prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 126,0 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 7,7 



U gazdinskoj jedinici "Mrčajevac" očuvane sastojine čine 97,8% (507,37ha) obrasle površine, prosečna zapremina očuvanih šuma iznosi 272,2 m3/ha, tekući 

zapreminski prirast iznosi 7,4 m3/ha, a procenat prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,7%. 

Razreñene sastojine čine 2,0% (10,33ha) obrasle površine, prosečna zapremina razreñenih šuma je 134,3 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 4,9 m3/ha, a 

procenat prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 3,7%. 


U gazdinskoj jedinici “Mrčajevac” preovlañuju mešovite sastojine po obrasloj površini, zapremini i zapreminskom prirastu. Na njih dolazi 56,7% površine od ukupno 

obrasle površine gazdinske jedinice, 66,3% ukupne zapremine i 58,6% ukupnog zapreminskog prirasta. To je povoljno sa aspekta biološke i ekološke 

stabilnosti celokupnog ekosistema. Ako ovome dodamo da su mešovite sastojine otpornije na entomološka i fitopatološka oboljenja, onda je jasno da 

mešovite sastojine moramo podržavati i povećavati njihovo učešće u skladu sa ekološkim prilikama gazdinske jedinice. 

U gazdinskoj jedinici dominiraju lišćari i učestvuju sa 72,5% u ukupnoj zapremini, a četinari sa 27,5%. Učešće lišćara u tekućem zapreminskom prirastu gazdinske 

jedinice iznosi 59,3%, a četinara 40,7%. 

Od vrsta drveća, u gazdinskoj jedinici, najzastupljenija vrsta je bukva, koja učestvuje sa 71,8% (100.109,39m3) u zapremini gazdinske jedinice, u tekućem 

zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuje sa 58,6% (2.237,79m3), druga je jela koja učestvuje u zapremini sa 19,2% (26.812,46m3), u tekućem 

zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuje sa 21,9% (836,76m3), zatim sledi crni bor koji učestvuje u zapremini sa 8,2% (11.381,01m3), u tekućem 

zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuje sa 18,5% (707,73m3). Sve ostale vrste drveća u ukupnoj zapremini učestvuju sa 0,8%, a u tekućem 

zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuju sa 1,0%. 

Na nivou gazdinske jedinice najzastupljeniji je srednje jak inventar (31 - 50 cm) sa 48,7% (67.985,9m3), zatim sledi tanak inventar (< 30 cm) sa 34,8% 

(48.550,7m3) i jak inventar (> 51 cm) sa 16,5% (22.964,3m3). Ukupno gledajući ovakva debljinska struktura gazdinske jedinice je povoljna tj. trajnost 

prinosa nije ugrožena. 


37


Beograd 

Dobna struktura u ovoj gazdinskoj jedinici pokazuje odstupanje od normalne dobne struktura, što je posledica male površine gazdinske jedinice i dosadašnjeg 

gazdovanja. 

Ukupna površina veštački podignutih sastojina iznosi 94,70ha, što čini 18,2% obrasle površine gazdinske jedinice. Od toga su 3,80ha sastojine starosti do 20 godina 

(šumske kulture) i to su sastojine koje su ispod taksacione granice. Sastojina preko 20 godina starosti (šuma) ima 90,90ha, sa prosečnom zapreminom od 

131,2 m3/ha, prosečni tekući zapreminski prirast iznosi 8,0 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 6,1%. 

Najveći deo obrasle površine gazdinske jedinice je u trećem stepenu ugroženosti od požara, a zatim u petom i prvom stepenu, što nameće stalnu budnost i opreznost u 

praćenju i blagovremenom reagovanju kod izbijanja požara. 

Prema iskazu površina stanje neobraslih površina je sledeće: 

- šumsko zemljište 0,46 ha 

- neplodno zemljište 4,15 ha 

- zemljište za ostale svrhe 29,68 ha 



38


Beograd 

6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE 

6.1. Promena šumskog fonda 

6.1.1. Promena šumskog fonda po površini 

Gazdinska jedinica "Mrčajevac" pripada Golijskom šumskom području. Za ovu gazdinsku jedinicu ovo je po redu šesto ureñivanje. 

Promene šumskog fonda po površini prikazane su sledećom tabelom: 

Vrsta zemljišta 


2002 2012 Razlika 

ha ha ha 

Šume 489,77 515,19 25,42 

Šumske kulture 29,57 3,80 -25,77 

Obraslo zemljište 519,34 518,99 -0,35 

Šumsko zemljište - 0,46 0,46 

Za ostale svrhe 21,49 29,68 8,19 

Neplodno 12,45 4,15 -8,3 

Neobraslo zemljište 33,94 34,29 0,35 

Ukupno 553,28 553,28 0,00 

Ukupna površina gazdinske jedinice "Mrčajevac", u odnosu na prethodno ureñivanje šuma, ostala je ista. Smanjenje površina pod šumskim kulturama posledica je 

prerastanja šumskih kultura (iznad 20 godina) u šume. Smanjenje površine obraslog zemljišta posledica je postojanja 0,46ha šumskog zemljišta, koje nije bilo 

prikazano u prethodnom ureñivanju. Razlike u površinama zemljišta za ostale svrhe i neplodnog zemljišta nastale su zbog različite klasifikacije zemljišta u 

poslednjem ureñivanju. 

6.1.2. Promene šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu 

Promene šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu prikazane su sledećim tabelama: 

Ukupna 

zapremina 2002 

god. 

Ukupna zapremina 

2012 god. 

Godina Površina obraslog Zapremina Zapreminski prirast 

ureñivanja zemljišta (ha) m3 m3/ha m3 m3/ha 

2002 519,34 109.127,9 210,1 2.626,2 5,1 

2012 518,99 139.500,8 268,8 3.818,6 7,4 

Tekući 

zapreminski 

prirast 2002 god. 

Tekući zapreminski 

prirast 2012 god. 

Ostvareni prinos 

2002 - 2012 

Računski svedena zap. na 2012 

god. 

Razlika 

zapremina 

2012- 2002 

Razlika 

tek. zapr. 

prir. 2012- 

2002 

Razlika računski 

svedene 

zapremine i 

zapremine 

dobijene 

premerom 

m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 

109.127,9 139.500,8 2.626,2 3.818,6 8.760,0 

109.127,9 + (10 x 2.626,2) – 

8.760,0 = 126.629,9 

30.372,9 1.192,4 12.870,9 

39


Beograd 

Ukupna zapremina dobijena premerom 2012.godine veća je za 30.372,9m3 u odnosu na premer iz 2002.godine. Računski svedena zapremina na 2012 god. odstupa za 

12.870,9m3 od zapremine dobijene premerom iz 2012 godine. Odstupanje iznosi 9,2% po zapremini. 

6.2. Odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadašnjem periodu 

6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma 

Na osnovu plana obnavljanja i podizanja novih šuma iz prethodne osnove i evidencije izvršenih radova, formirana je sledeća tabela: 


Vrsta rada 

Plan 2002 

ha ha 

Realizacija 

% 

Grupimično prebirne seče 264,37 264,57 100,08 

Femelšlag 38,74 38,74 100,00 

Oplodne seče 4,10 4,10 100,00 

Prosta reprodukcija 307,21 307,41 100,06 

Popunjavanje veštački podignutih kultura 0,76 1,30 171,05 

Rekonstrukcija (čista seča) 3,80 3,80 100,00 

Proširena reprodukcija 4,56 5,10 111,84 

Prosta + proširena reprodukcija 311,77 312,51 100,24 

Plan obnavljanja i podizanja novih šuma realizovan je sa 100,24%. 

Na osnovu plana nege šuma iz prethodne osnove i evidencije radova formirana je sledeća tabela: 

Plan nege šuma realizovan je sa 53,21%. 

Vrsta rada 

Plan 2002 Realizacija 

ha ha % 

Proredne seče 185,25 84,78 45,76 


Priprema zemljišta (rahljenje) 0,61 - - 

Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno 7,60 11,40 150,00 

Okopavanje i prašenje u kulturama 7,60 7,60 100,00 

Čišćenje u mladim kulturama 30,14 19,24 63,84 


Prosta + proširena reprodukcija 231,2 123,02 53,21 

Obnova i nega šuma 

Ukupno plan obnove i nege šuma realizovan je sa 80,21%, tj. prosta reprodukcija sa 66,85%, a proširena reprodukcija sa 85,80%. 

6.2.2. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma 

Plan Izvršenje plana 

ha ha % 



Ukupno G.J. 542,97 435,53 80,21 

U prethodnom ureñajnom periodu nije bilo radova na represivnoj zaštiti šuma. U cilju preventivne zaštite su vršene sanitarne seče, to jest uklanjala su se stabla koja su 

iz higijensko – zdravstvenih razloga morala biti uklonjena iz sastojina. Takoñe redovno su se postavljala lovna stabla. U cilju preventivne zaštite šuma od 

40


Beograd 

požara u kritičnom periodu (proleće i letnji meseci) organizovana su dežurstva u šumskoj upravi u cilju blagovremenih intervencija, a na terenu je pojačavan 

nadzor lugarskih rejona. 



6.2.3. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma i šumskih resursa 

Na osnovu plana seča šuma za prethodni ureñajni period i evidencije izvršenih seča u prethodnom periodu formirana je sledeća tabela: 

Ukupan prikaz planiranog i ostvarenog prinosa po vrstama drveća: 

Vrsta drveća 

Plan 

m3 

Ostvareni prinos 

m3 

Razlika 

m3 

Realizacija 

% 

Bukva 7.967,0 7.277,0 -690,0 91,3 

Ostali meki lišćari - 34,0 34,0 - 

Ostali tvrdi lišćari - 3,0 3,0 - 

Lišćari 7.967,0 7.314,0 -653,0 91,8 

Jela 881,4 1.278,0 396,6 145,0 

Crni bor 749,8 145,0 -604,8 19,3 

Smrča 22,5 23,0 0,5 102,2 

Četinari 1.653,7 1.446,0 -207,7 87,4 

Ukupno: 9.620,7 8.760,0 -860,7 91,0 

Vrsta prinosa 


Plan Realizacija 

m3 m3 % 

Glavni 6.300,6 7.060,0 112,0 

Prethodni 2.965,1 1.545,0 52,1 

Prosta reprodukcija 9.265,7 8.605,0 92,9 

Glavni 355,0 155,0 43,7 


Ukupno G.J. 9.620,7 8.760,0 91,0 

Realizacija ostvarenog prinosa u odnosu na planirani prinos iznosi 91,0%. 

6.3. Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje 

Ukupna površina gazdinske jedinice "Mrčajevac", u odnosu na prethodno ureñivanje šuma, ostala je ista. Smanjenje površina pod šumskim kulturama posledica je 

prerastanja šumskih kultura (iznad 20 godina) u šume. Smanjenje površine obraslog zemljišta posledica je postojanja 0,46ha šumskog zemljišta, koje nije bilo 

prikazano u prethodnom ureñivanju. Razlike u površinama zemljišta za ostale svrhe i neplodnog zemljišta nastale su zbog različite klasifikacije zemljišta u 

poslednjem ureñivanju. 



Ukupno plan obnove i nege šuma realizovan je sa 80,21%, tj. prosta reprodukcija sa 66,85%, a proširena reprodukcija sa 85,80%. Plan obnavljanja i podizanja novih 

šuma realizovan je sa 100,24%. Plan nege šuma realizovan je sa 53,21%. 

Realizacija ostvarenog prinosa u odnosu na planirani prinos iznosi 91,0%. 

41


Beograd 

7.0. PLANIRANJE UNAPREðIVANJA STANJA I OPTIMALNOG 

KORIŠĆENJA ŠUMA 

7.1. Ciljevi gazdovanja šumama 

7.1.1. Opšti ciljevi gazdovanja šumama 

Opšti ciljevi gazdovanja šumama odreñeni su Zakonom o šumama Republike Srbije, koji eksplicitno zahteva da se šume moraju održavati, obnavljati i koristiti, tako 

da se očuva i poveća njihova vrednost i opštekorisne funkcije, obezbedi trajnost i zaštita i stalno povećanje prirasta i prinosa. 

Na osnovu prednjeg, a polazeći od prirodnih i ekonomskih uslova u kojima se nalaze šume za koje se radi ova osnova, od stanja šuma i ispoljenih tendencija njihovog 

razvoja, a uvažavajući zahteve prema šumi kao opštem dobru od posebnog značaja, opšti ciljevi gazdovanja šumama imaju za cilj očuvanje i pravilno 

gazdovanje šumama i to: 

- zaštita i stabilnost šumskih ekosistema 

- sanacija opšteg stanja degradiranih šumskih ekosistema 

- obezbeñenje optimalne obraslosti 

- postizanje i očuvanje funkcionalne trajnosti 

- povećanje prinosa i ukupne vrednosti šuma i opštekorisnih funkcija šuma. 

7.1.2. Posebni ciljevi gazdovanja šumama 

Posebni ciljevi gazdovanja šumama proističu iz opštih ciljeva i uslovljeni su osobenostima gazdinske jedinice. 

Posebni ciljevi gazdovanja šumama po svojoj prirodi razvrstavaju se na: 

1. Biološko - uzgojne ciljeve - koji obezbeñuju trajno povećanje prirasta i prinosa po količini i kvalitetu, povećanje ukupne vrednosti šuma i opštekorisnih 

funkcija šuma u skladu sa potencijalom staništa. 

2. Proizvodne ciljeve - koji utvrñuju perspektivnu mogućnost proizvodnje šumskih proizvoda po količini i kvalitetu. 

3. Tehničke ciljeve - koji obezbeñuju tehničke uslove za ostvarenje napred navedenih ciljeva. 

Posebni ciljevi gazdovanja šumama prema dužini vremena potrebnog za ostvarenje planiranih zadataka ili ciljeva mogu biti: 

- Dugoročni ciljevi (za više ureñajnih perioda) 

- Kratkoročni ciljevi (za jedan ureñajni period) 

7.1.2.1. Biološko - uzgojni ciljevi 

a) Dugoročni ciljevi 

• U Namenskoj celini “10” postepeno dovoñenje sastojina u optimalno (normalno) stanje, koje će u potpunosti koristiti potencijalne mogućnosti staništa u 

cilju maksimalne i trajne proizvodnje drveta najboljeg kvaliteta 

• U Namenskoj celini “26” postepeno dovoñenje sastojina u funkcionalno stanje (raznodobnost i višespratnost) u cilju obezbeñenja funkcije zaštite 

zemljišta od erozije 

• Nega mladih, srednjedobnih i dozrevajućih sastojina odgovarajućim merama nege 

• Rekonstrukcija degradiranih šuma 

• Postizanje optimalne šumovitosti 

• Odgovarajućim uzgojnim merama veštački podignute sastojine prevesti u kvalitetne odrasle sastojine 


42

) Kratkoročni ciljevi 


Beograd 

• U visokim mešovitim sastojinama bukve i jele, grupimično prebirnim sečama planirano je obnavljanje i negovanje (gazdinska klasa 10.357.463) na 

264,23ha radne površine 

• U visokim raznodobnim sastojinama bukve, planirano je obnavljanje šuma grupimično oplodnom sečama (gazdinska klasa 10.352.421 i 10.352.463) 

na 88,51ha radne površine, kao način prirodnog obnavljanja 

• Obnavljanje šuma oplodnom sečom (završni sek) kratkog perioda za obnavljanje, planirano je u visokim jednodobnim šumama bukve na 4,10ha 

radne površine (gazdinska klasa 10.351.421) 

• Očuvane i razreñene sastojine stabilizovati prorednim sečama na radnoj površini od 132,14ha (gazdinske klase 10.360.421, 10.470.421, 10.475.421, 

10.475.463). Na 128,09ha planirane su selektivne prorede, a na 4,05ha planirane su uzgojno sanitarne seče 

• Veštačko pošumljavanje goleti i obešumljenih površina, planirano je na 0,46ha radne površine 

• Kompletiranje (popunjavanje) veštački podignutih kultura sadnjom, planirano je na 0,09ha radne površine 

• Okopavanje i prašenje u kulturama, planirano je na 0,46ha radne površine 

• Čišćenje u mladim kulturama, planirano je na 26,54ha radne površine (gazdinske klase 10.470.421, 10.475.421) 

7.1.2.2. Proizvodni ciljevi 


• Proizvodnja kvalitetnih trupaca za mehaničku preradu 

• Proizvodnja tehničke oblovine (stubovi za vodove, oblovine za grañevinske konstrukcije, rudničko drvo i dr.) 

• Proizvodnja ogrevnog i celuloznog drveta kao pratećih sortimenata u proizvodnji trupaca i oblog tehničkog drveta 

• Korišćenje ostalih proizvoda šuma i šumskih staništa 

b) Kratkoročni ciljevi 

• Potpuno i racionalno korišćenje posečene drvne zapremine izradom najvrednijih sortimenata 

• Redukovanje otpada na minimum 

Da bi se ostvarili dugoročni ciljevi, sastojine posle svake seče treba da budu stabilnije, vitalnije, kvalitetnije i proizvodno vrednije. 

7.1.2.3. Tehnički ciljevi 


• Planiranje otvaranja šumskog kompleksa putnom mrežom i dostizanje optimalne otvorenosti šuma šumskim putevima 

• Maksimalno mehanizovati sve radne procese u cilju racionalizacije svih faza rada 

• Stručno osposobljavanje i usavršavanje kadrova uvoñenjem novih tehnologija 

• Maksimalna produktivnost rada uz minimalne troškove 

b) Kratkoročni ciljevi 

• Izgradnja šumskih kamionskih puteva 

• Obnova zastarele mehanizacije 

• Organizovanje stručnih seminara 


43


Beograd 

7.1.2.4. Opštekorisni ciljevi 

Pod opštekorisnim funkcijama šuma u smislu ZOŠ, se podrazumevaju pozitivni uticaji šuma na životnu sredinu, a naročito zaštitne, hidrološke, klimatske, higijensko – 

zdravstvene, turističko-rekreativne, privredne, nastavne, naučnoistraživačke i odbrambene funkcije. 

Biološki stabilna i odnegovana, kao i proizvodno usmerena i kvalitetna šuma, dobro ispunjava i sve ostale tzv. opštekorisne funkcije šuma. Prema tome, nastojeći na 

sprovoñenju biološko-uzgojnih i proizvodnih ciljeva, istovremeno doprinosima i ispunjavanju zaštitno-socijalnih ciljeva šuma. Jer, negom, obnovom i 

proširivanjem šuma i jačanjem njihove proizvodne snage, istovremeno povećavamo efikasnost svih opštekorisnih funkcija. 

Prilikom planiranja i izvoñenja radova uklanjanja zaostalih semenjaka i prezrelih stabala, posebno u bukovim sastojinama, potrebno je ostaviti pojedina stabla (ako je 

potrebno redukovati krošnju) kako bi se očuvalo stanište ornito i entomofaune. 

7.2. Mere za postizanje ciljeva gazdovanja šumama 

7.2.1. Uzgojne mere 

Izbor sistema gazdovanja 

Sistem gazdovanja šumama podrazumeva usklañen skup radnji na nezi šuma, korišćenju šuma, obnavljanju šuma, zaštiti šuma i planiranju i organizaciji gazdovanja 

šumama, a svoje ime (naziv) dobija po načinu seče obnavljanja stare sastojine. 

Na osnovu konkretnih sastojinskih prilika u gazdinskoj jedinici i dosadašnjeg gazdovanja šumama, a uvažavajući biološke osobine vrste drveća, usvojeni su sledeći 

sistemi gazdovanja šumama: 

Grupimično prebirno gazdovanje – primenjivaće se u visokim mešovitim šumama bukve i jele (gazdinska klasa 10.357.463) 

Sastojinsko gazdovanje primenom grupimično oplodne seče – primenjivaće se u visokim raznodobnim šumama bukve (gazdinska klasa 10.352.421, 10.352.463) 

Sastojinsko gazdovanje primenom oplodne seče (završni sek) kratkog perioda za obnavljanje - primenjivaće se u visokim jednodobnim šumama bukve (gazdinska 

klasa 10.351.421) 

Sastojinsko gazdovanje primenom prorednih seča – primenjivaće se u izdanačkim šumama bukve (gazdinska klasa 10.360.421), veštački podignutim sastojinama 

smrče (gazdinska klasa 10.470.421), veštački podignutim sastojinama crnog bora (gazdinska klasa 10.475.421, 10.475.463) 

Izbor uzgojnog oblika 

Osnovni uzgojni oblik (ciljna šuma) kome dugoročno treba težiti, je visoka šuma (nezavisno od načina obnove prirodnim-prioritetnim ili veštački iznuñenim putem). 

Izbor strukturnog oblika 

Izbor strukturnog oblika već je rešen izborom sistema gazdovanja (poglavlje 7.2.1), a uslovljen je kao i sistem gazdovanja zatečenim sastojinskim stanjem, utvrñenim 

prioretnim funkcijama to jest funkcionalnim zahtevima i biološkim osobinama glavnih vrsta drveća (edifikatora) koje grade sastojine. 

- Primenom grupomično-prebirnog gazdovanja težiće se izrañivanju prebirnih sastojina. 

- Primenom grupimično oplodnih seča izgrañivaće se raznodobne sastojine. 

- Primenom sastojinskog gazdovanja, kao i sastojinskog gazdovanja-čistim sečama izgrañivaće se normalne jednodobne sastojine. 

Izbor vrsta drveća 

Glavne autohtone vrste drveća, bukva i jela, zadržavaju se i dalje kao osnovni nosioci proizvodnje. Uzgojnim merama treba pomagati i povećavati učešće svih 

autohtonih i privredno interesantnih plemenitih lišćara kao što su: gorski javor, beli jasen, divlja trešnja, javor mleč i dr. Za pošumljavanje koristiti sadnice 

smrče. 

Izbor razmera smese 

Kod mešovitih šuma bukve i jele (gazdinska klasa 10.357.463), zbog serpentinske geološke podloge, odreñuje se razmer smese 60:40 u korist bukve. 


44


Beograd 

Izbor načina seče obnavljanja i korišćenja 

Od izabranog načina obnavljanja zavisi strukturni oblik budućih sastojina i celokupni gazdinski postupak, elementi za sva planska razmatranja i postupak za 

odreñivanje prinosa i obezbeñenje trajnosti prinosa. Način obnavljanja pre svega zavisi od bioloških osobina vrsta drveća koje grade sastojine (osobine 

sastojine), osobina staništa i ekonomskih prilika. 

Za šume ove gazdinske jedinice odreñuju se sledeći načini seče obnavljanja i korišćenja šuma: 

Za visoke mešovite šume lišćara i četinara (gazdinska klasa 10.357.463) odreñuje se grupimično prebirna seča kao način obnove i korišćenja šuma. Za visoke 

raznodobne šume bukve (gazdinska klasa 10.352.421, 10.352.463), kao način obnavljanja primenjivaće se grupimično oplodna seča. Za visoke jednodobne 

šume bukve (gazdinska klasa 10.351.421), kao način obnavljanja (glavne seče) primeniće se oplodne seče kratkog perioda za obnavljanje. 

U izdanačkim sastojinama bukve i veštački podignutim sastojinama (gazdinske klase 10.360.421, 10.470.421, 10.475.421, 10.475.463), kao način korišćenja do 

zrelosti za seču (početaka obnavljanja) primenjivaće se proredne seče. 

Izbor načina nege 

Prema zatečenom stanju sastojina i postavljenim ciljevima gazdovanja šumama utvrñuju se sledeće mere nege šuma: 

• popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom 

• veštačko pošumljavanje goleti i obešumljenih površina 

• okopavanje i prašenje u kulturama 

• sanitarno uzgojne seče u eventualno sušenjem ugroženim sastojinama 

• čišćenje u mladim kulturama 

• prorede kao mera nege šuma u odraslim sastojinama (od faze kasnog mladika do za seču zrelih sastojina) 

7.2.2. Ureñajne mere 

Izbor ophodnje i dužina podmladnog razdoblja 

Za visoke jednodobne šume bukve, (gazdinska klasa 10.351.421) odreñuje se ophodnja od 120 godina, a dužina podmladnog razdoblja (period obnavljanja) u trajanju 

do 20 godina. 

Za visoke raznodobne šume bukve (gazdinska klasa 10.352.421, 10.352.463) odreñuje se orijentaciona ophodnja od 120 godina, a dužina podmladnog razdoblja 

(period obnavljanja) u trajanju do 50 godina. 

Za izdanačke šume bukve, (gazdinska klasa 10.360.421) odreñuje se ophodnja od 80 godina, a dužina podmladnog razdoblja (period obnavljanja) u trajanju do 20 

godina). 

Za veštački podignute sastojine četinara odreñuje se ophodnja od 80 godina. 

Odreñivanje prečnika sečive zrelosti 

Prečnik sečive zrelosti odreñuje se za sastojine u kojima se primenjuju grupimično-prebirne seče i grupimično-oplodne seče dugog perioda za obnavljanje, a po 

principima kontrolnog metoda prečnik sečive zrelosti ima orijentacioni karakter . 

Prevoñenje mešovitih šuma lišćara i četinara (gazdinska klasa 10.357.463) u prebirnu šumu (prebirnu strukturu) trajaće više decenija, te se ne može sagledati pri ovom 

ureñivanju. Prebirna šuma se shvata kao ideal kome se teži, a ne kao cilj gazdovanja šumama, kome se podreñuju uzgojne potrebe svake sastojine. 

Decenijama će se sa svakom sastojinom postupati individualno i u njima će se izvoditi mere nege koje stvarno strukturne prilike zahtevaju, sa vizijom 

grupimično-prebirne šume u budućnosti. 

Za mešovite sastojine lišćara i četinara (10.357.463) i visoke raznodobne sastojine bukve (10.352.421, 10.352.463) odreñuju se sledeći prečnici sečive zrelosti: 

• jela dsz = 60 cm 

• bukva dsz = 55 cm 

Imajući u vidu postavke kontrolnog metoda ovako odreñen prečnik sečive zrelosti ima orijentacioni karakter, tj. stablo kada postigne navedene dimenzije može i dalje 

da ostane u sastojini ako je zdravo i vitalno, a istovremeno da u razvoju ne ometa stabla kvalitetnija od sebe. 

Odreñivanje dužine ophodnjice 

U sastojinama gde se primenjuje grupimično-prebirni sistem gazdovanja odreñuje se ophodnjica u trajanju od 10 godina, koja je uzgojno i ekonomski odmerena, a 

istovremeno je izjednačena sa ureñajnim razdobljem (10 godina). 


45


Beograd 

Odreñivanje uravnotežene zapremine 

Uravnotežena (normalna) zapremina odeñuje se za sastojine u kojima se kao sistem gazdovanja primenjuje grupimično-prebirno gazdovanje i satojinsko gazdovanjepostupne 

oplodne seče dugog perioda za obnavljanje. 

Kod odreñivanja uravnoteženog stanja prebirnih sastojina susrećemo se sa problemom nedovoljne istraženosti ove problematike u šumskom području, pa se mora 

osloniti na dosadašnja istraživanja na drugim lokalitetima. 

Odreñivanje prosečne uravnotežene zapremine kod raznodobnih čistih i mešovitih sastojina bukve skopčano je sa vrlo slabom istraženosti ovog problema uopšte, pa 

ćemo se više osloniti na iskustvene norme i prenošene zakonomernosti iz prebirnih šuma. 

U sledećoj tabeli je prikazana uravnotežena (optimalna) zapremina po gazdinskim klasama: 



Uravnotežena zapremina 

m 3 /ha 

Mešovite šume lišćara i četinara 

10357463 480 

Visoke raznodobne šume bukve 

10352421 400 

10352463 400 

Kako se ovde radi o nedovoljno po strukturi izgrañenim sastojinama, a pored toga i nedovoljne istraženosti ove problematike, ovako odreñene uravnotežene 

(normalne) zapremine ne smatramo konačnim, već samo privremenim. 

Odreñivanje vremena dostizanja optimalne šumovitosti 

Ukupna površina gazdinske jedinice iznosi 553,28ha, od toga 93,80% (518,99ha) je obraslo zemljište. Prema iskazu površina registrovano je 0,46ha šumskog 

zemljišta, što čini 0,08% površine gazdinske jedinice. OOGŠ za Golijsko šumsko područje (2010 – 2019) planira optimalnu šumovitost od 96%, pa se može 

konstatovati da je skoro dostignuta optimalna šumovitost gazdinske jedinice. 

7.3. Planovi gazdovanja 

Na osnovu utvrñenog stanja šuma i propisanih kratkoročnih ciljeva gazdovanja šumama i mogućnosti njihovog obezbeñenja izrañuju se planovi budućeg gazdovanja 

šumama. Osnovni zadatak izrañenih planova gazdovanja šumama je da u zavisnosti od zatečenog stanja, omoguće podmirenje odgovarajućih društvenih 

potreba i unapreñivanja stanja šuma kao dugoročnog cilja. 

7.3.1. Plan gajenja šuma 

Planom gajenja šuma odreñuje se vrsta i obim radova na obnovi, rekonstrukciji, podizanju novih šuma i proizvodnji šumskog semena i sadnog materijala. Planirani 

radovi na gajenju šuma prikazaće se posebno za prostu reprodukciju, a posebno za proširenu reprodukciju i sve to po gazdinskim klasama i opštinama. 

46


Beograd 

7.3.1.1. Plan obnavljanja i podizanja novih šuma 

Planirani radovi na obnovi i podizanju novih šuma, za GJ Mrčajevac”, po gazdinskim klasama prikazani su sledećom tabelom: 


Obnavljanje 

oplodnim 

sečama 


Grupimično 

prebirna 

seča 67 

Grupimično 

oplodna 

seča 71 

Prosta 

reprodukcija 

Veštačko 

pošumljavanje 

goleti 

313 

ha 

Popunjavanje 

414 

Proširena 

reprodukcija 

Ukupno 

10351421 4.10 4.10 4.10 

10352421 58.29 58.29 58.29 

10352463 30.22 30.22 30.22 

10357463 264.23 264.23 264.23 

Cistine 0.46 0.09 0.55 0.55 

Ukupno GJ 4.10 264.23 88.51 356.84 0.46 0.09 0.55 357.39 

Plan obnavljanja šuma, za GJ „Mrčajevac“, u prostoj reprodukciji iznosi 356,84ha radne površine. Grupimično prebirne seče planirane su na 264,23ha radne površine. 

Grupimično oplodne seče planirane su na 88,51ha radne površine, a obnavljanje oplodnim sečama izvoñenjem završnog seka planirano je na 4,10ha 

(gazdinska klasa 10.351.421). 

Plan obnavljanja i podizanja šuma u proširenoj reprodukciji iznosi 0,55ha radne površine. Sastoji se od dve vrste rada: veštačko pošumljavanje goleti i obešumljenih 

površina na 0,46ha i popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom na 0,09ha. 

Ukupan plan obnavljanja i podizanja novih šuma iznosi 357,39ha radne površine. 

Plan obnavljanja i podizanja novih šuma po opštinama prikazan je sledećim tabelama: 



Obnavljanje 

oplodnim 

sečama 

Grupimično 

prebirna 

seča 67 

Grupimično 

oplodna 

seča 71 

Prosta 

reprodukcija 

Veštačko 

pošumljavanje 

goleti 

313 

ha 

Popunjavanje 

414 

Proširena 

reprodukcija 

Ukupno 

10351421 4.10 4.10 4.10 

10352421 45.02 45.02 45.02 

10357463 102.78 102.78 102.78 

Cistine 0.46 0.09 0.55 0.55 

∑ opština Lučani 4.10 45.02 102.78 151.90 0.46 0.09 0.55 152.45 

Na području opštine Lučani, plan obnavljanja i podizanja novih šuma iznosi 152,45ha radne površine. Prostoj reprodukciji pripada 151,90ha radne površine, a 0,55ha 

radne površine pripada proširenoj reprodukciji. 



Grupimično 

prebirna 

seča 67 

Grupimično 

oplodna 

seča 71 

ha 

Prosta 

reprodukcija 

Ukupno 

10352421 13.27 13.27 13.27 

10352463 30.22 30.22 30.22 

10357463 161.45 161.45 161.45 

Cistine 

∑ opština Ivanjica 161.45 43.49 204.94 204.94 

Na području opštine Ivanjica, plan obnavljanja i podizanja novih šuma iznosi 204,94ha radne površine. Svi planirani radovi pripadaju prostoj reprodukciji, tj. sečama 

obnavljanja šuma. 

47


Beograd 

7.3.1.2. Obezbeñenje sadnog materijala 

Prema planu podizanja novih šuma sadni materijal je potrebno obezbediti u proširenoj reprodukciji. Potrebna količina sadnog materijala po vrsti rada iznosi: 


Vrsta rada Smrča Ukupno 

Veštačko pošumljavanje goleti i obešumljenih površina 1.150 1.150 

Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom 230 230 

Proširena reprodukcija 1.380 1.380 

Ukupno gazdinska jedinica 1.380 1.380 

Ukupno je potrebno obezbediti 1.380 sadnica smrče za 0,55ha radne površine. Prema tome, gustina sadnje iznosi 2.500 sadnica po 1 hektaru radne površine. 

7.3.1.3. Plan nege šuma 

Planirani radovi na nezi šuma, za GJ „Mrčajevac”, po gazdinskim klasama prikazani su sledećom tabelom: 

Gazdinska 

klasa 

Prorede 

Prosta 

reprodukcija 

Okopavanje 

i prašenje 

518 

Čišćenje u 

mladim 

sastojinama 

527 

Proširena 

reprodukcija 

Ukupno 

10360421 66.16 66.16 66.16 

10470421 0.70 0.70 20.70 20.70 21.40 

10475421 55.88 55.88 5.84 5.84 61.72 

10475463 9.40 9.40 9.40 

Cistine 0.46 0.46 0.46 

Ukupno GJ 132.14 132.14 0.46 26.54 27.00 159.14 

Plan nege šuma, za GJ Mrčajevac”, u prostoj reprodukciji iznosi 132,14ha radne površine. Sastoji se od prorednih seča, kao jedinoj vrsti rada. 

Plan nege u proširenoj reprodukciji iznosi 27,00ha radne površine. Od toga, na 0,46ha radne površine treba izvršiti okopavanje i prašenje u kulturama i na 26,54ha 

radne površine čišćenje u mladim kulturama. 

Ukupan plan nege šuma iznosi 159,14ha radne površine. 

Plan nege šuma po opštinama prikazan je sledećim tabelama: 


Gazdinska 

klasa 

Prorede 

Prosta 

reprodukcija 

ha 

Okopavanje 

i prašenje 

518 

Čišćenje u 

mladim 

sastojinama 

527 

Proširena 

reprodukcija 

Ukupno 

10360421 58.56 58.56 58.56 

10470421 0.70 0.70 20.28 20.28 20.98 

10475421 55.88 55.88 5.84 5.84 61.72 

10475463 9.40 9.40 9.40 

Cistine 0.46 0.46 0.46 

∑ opština Lučani 124.54 124.54 0.46 26.12 26.58 151.12 

ha 

48


Beograd 

Na području opštine Lučani, plan nege šuma iznosi 151,12ha radne površine. Prostoj reprodukciji pripada 124,54ha radne površine, a 26,58ha radne površine pripada 

proširenoj reprodukciji. 


Gazdinska 

klasa 


Prorede 

Prosta 

reprodukcija 

Čišćenje u 

mladim 

sastojinama 

527 

Proširena 

reprodukcija 

Ukupno 

10360421 7.60 7.60 7.60 

10470421 0.42 0.42 0.42 

∑ opština Ivanjica 7.60 7.60 0.42 0.42 8.02 

Na području opštine Ivanjica, plan nege šuma iznosi 8,02ha radne površine. Prostoj reprodukciji pripada 7,60ha radne površine, a 0,42ha radne površine pripada 

proširenoj reprodukciji. 

Planom gajenja šuma, u prostoj reprodukciji, planirani su sledeći radovi: 

• Grupimično prebirne seče na radnoj površini od 264,23ha; 

• Grupimično oplodne seče na radnoj površini od 88,51ha; 

• Oplodne seče (završni sek) kratkog perioda za obnavljanje na radnoj površini od 4,10ha; 

• Proredne seče na radnoj površini od 132,14ha. 

Ukupan plan gajenja u prostoj reprodukciji iznosi 488,98ha radne površine. 

Planom gajenja šuma, u proširenoj reprodukciji, planirani su sledeći radovi: 

• Veštačko pošumljavanje goleti i obešumljenih površina na radnoj površini od 0,46ha; 

• Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom na radnoj površini od 0,09ha; 

• Okopavanje i prašenje u kulturama na radnoj površini od 0,46ha; 

• Čišćenje u mladim kulturama na radnoj površini od 26,54ha. 

Ukupan plan gajenja, u proširenoj reprodukciji, iznosi 27,55ha radne površine. 

Ukupan plan gajenja šuma (prosta i proširena reprodukcija) iznosi 516,53ha radne poršine. 

7.3.2. Plan zaštite šuma 

Zakonom o šumama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010) propisano je da su korisnici šuma dužni da preduzimaju mere radi zaštite šuma od požara i drugih elementarnih 

nepogoda, biljnih bolesti, štetočina i drugih šteta. 

Shodno napred navedenom u ŠG"Golija" - Ivanjica, organizovana je služba za privatne šume i zaštitu životne sredine, koja obavlja i poslove na zaštiti šuma i to: 

opažanje, obaveštavanje, prognoziranje i preduzimanje potrebnih represivnih i preventivnih mera. 

Ovim planom utvrñuje se obim mera i radova na preventivnoj i represivnoj zaštiti šuma od čoveka, stoke i divljači, biljnih bolesti, štetnih insekata i drugih štetočina, 

elementarnih nepogoda, požara, održavanju i obnavljanju šumskih oznaka itd. 

Kako u ovoj gazdinskoj jedinici nije konstatovano značajnije sušenje šuma, odnosno značajnija ugroženost šuma od biljnih bolesti i entomološka i druga oštećenja, te 

se ovim planom i ne planiraju radovi i mere na represivnoj zaštiti šuma. 

U cilju preventivne zaštite šuma planiraju se sledeće mere: 

• čuvanje šuma od bespravnog korišćenja i zauzimanja; 

• zabrana pašarenja na površinama gde je proces obnavljanja u toku i u šumskim kulturama sve dok one ne prerastu kritičnu visinu kada im stoka ne može 

oštećivati vrhove; 

• pratiti eventualne pojave sušenja šuma i kalamiteta insekata i u slučaju pojave istih blagovremeno obavestiti specijalističku službu koja će postaviti tačnu 

dijagnozu i propisati adekvatne mere suzbijanja; 

• uspostavljanje šumskog reda; 

ha 

49


Beograd 

• postavljanje lovnih stabala; 

• štititi i zaštititi šumu od požara, posebno u proleće i leto i u tom smislu postavljati znake obaveštavanja i zabrane loženja vatre, organizovanje dežurstva i 

pojačani nadzor lugarskih reona u kritičnom periodu u cilju blagovremenog otkrivanja požara i blagovremenih intervencija i dr.; 

• u toku ureñajnog perioda održavati i obnavljati spoljne granice, kao i oznake unutrašnje podele gazdinske jedinice. 

7.3.3. Plan korišćenja šuma i šumskih resursa 

7.3.3.1. Plan seča šuma i kalkulacija prinosa 

Plan seča šuma obuhvata plan seča obnavljanja šuma - glavni prinos i plan prorednih seča - prethodni prinos. Plan seča šuma biće prikazan po gazdinskim klasama i 

vrsti prinosa, vrsti seča i vrsti drveća, razvrstano na prostu reprodukciju (sastojine za proizvodnju). Takoñe, plan seča šuma biće prikazan i po opštinama. 

Planirani prinos od seče šuma po gazdinskim klasama, vrsti prinosa i vrsti seče – ukupno za GJ: 



STANJE PRINOS Intezitet seče 

Površina 

Zapremina 


prirast 

Glavni Prethodni Ukupno V Iv 

ha m 3 m 3 /ha m 3 m 3 /ha m 3 m 3 m 3 % % 

Prosta reprodukcija 

10351421 4.10 859.2 209.6 18.8 4.6 818.8 818.8 95.3 434.9 

10352421 58.29 19972.7 342.6 416.9 7.2 3230.4 3230.4 16.2 77.5 

10352463 30.22 7462.4 246.9 151.0 5.0 1390.1 1390.1 18.6 92.1 

10357463 264.23 85049.3 321.9 2085.3 7.9 10667.0 10667.0 12.5 51.2 

10360421 66.16 14227.5 215.0 420.3 6.4 1919.0 1919.0 13.5 45.7 

10470421 21.40 158.6 7.4 7.1 0.3 22.4 22.4 14.1 31.7 

10475421 61.92 10070.4 162.6 617.9 10.0 1399.3 1399.3 13.9 22.6 

10475463 9.40 1661.2 176.7 100.6 10.7 206.2 206.2 12.4 20.5 

NC 10 515.72 139461.2 270.4 3818.0 7.4 16106.4 3546.9 19653.3 14.1 51.5 

26266421 1.29 

26470421 1.98 39.6 20.0 0.6 0.3 

NC 26 3.27 39.6 12.1 0.6 0.2 

Ukupno prosta 518.99 139500.8 268.8 3818.6 7.4 16106.4 3546.9 19653.3 14.1 51.5 

Ukupno GJ 518.99 139500.8 268.8 3818.6 7.4 16106.4 3546.9 19653.3 14.1 51.5 

Planirani prinos od seče šuma po gazdinskim klasama, vrsti prinosa i vrsti seče – po opštinama: 



Površina 

Zapremina 


prirast 





10351421 4.10 859.2 209.6 18.8 4.6 818.8 818.8 95.3 434.9 

10352421 45.02 15498.4 344.3 316.3 7.0 2379.0 2379.0 15.3 75.2 

10357463 102.78 33168.7 322.7 844.8 8.2 4125.4 4125.4 12.4 48.8 

10360421 58.56 12526.7 213.9 368.8 6.3 1683.4 1683.4 13.4 45.7 

50


Beograd 




Površina 

Zapremina 


prirast 



10470421 20.98 158.6 7.6 7.1 0.3 22.4 22.4 14.1 31.7 

10475421 61.92 10070.4 162.6 617.9 10.0 1399.3 1399.3 13.9 22.6 

10475463 9.40 1661.2 176.7 100.6 10.7 206.2 206.2 12.4 20.5 

NC 10 302.76 73943.2 244.2 2274.3 7.5 7323.1 3311.3 10634.4 14.4 46.8 

26266421 1.29 

26470421 1.98 39.6 20.0 0.6 0.3 

NC 26 3.27 39.6 12.1 0.6 0.2 

Ukupno prosta 306.03 73982.8 241.8 2274.9 7.4 7323.1 3311.3 10634.4 14.4 46.7 

Ukupno opština Lučani 306.03 73982.8 241.8 2274.9 7.4 7323.1 3311.3 10634.4 14.4 46.7 



10352421 13.27 4474.3 337.2 100.6 7.6 851.5 851.5 19.0 84.7 

10352463 30.22 7462.4 246.9 151.0 5.0 1390.1 1390.1 18.6 92.1 

10357463 161.45 51880.6 321.3 1240.5 7.7 6541.7 6541.7 12.6 52.7 

10360421 7.60 1700.7 223.8 51.6 6.8 235.6 235.6 13.9 45.7 

10470421 0.42 

NC 10 212.96 65518.0 307.7 1543.7 7.2 8783.3 235.6 9018.9 13.8 58.4 

Ukupno prosta 212.96 65518.0 307.7 1543.7 7.2 8783.3 235.6 9018.9 13.8 58.4 

Ukupno opština Ivanjica 212.96 65518.0 307.7 1543.7 7.2 8783.3 235.6 9018.9 13.8 58.4 

Ukupno planirani prinos za GJ „Mrčajevac“ iznosi 19.653,3m3 i on pripada prostoj reprodukciji. Glavni prinos zastupljen je sa 16.106,4m3, a prethodni prinos sa 

3.546,9m3 (proredne seče). 

Gledajući po gazdinskim klasama u planiranom prinosu najzastupljenija je gazdinska klasa 10.357.463 - visoka šuma bukve i jele sa 10.667,0m 3 (54,3%), zatim sledi 

gazdinska klasa 10.352.421 - visoka raznodobna šuma bukve sa 3.230,4m 3 (16,4%), gazdinska klasa 10.360.421 - izdanačka šuma bukve sa 1.919,0m 3 

(9,8%) itd. 

Intezitet seče po zapremini iznosi 14,1%, a po desetogodišnjem zapreminskom prirastu 51,5%, koji omogućava trajnost prinosa po količini na nivou gazdinske 

jedinice. 

Uporedni prikaz stanja šuma i planiranog prinosa po vrsti drveća – ukupno za GJ: 

Vrsta 

Drveca 

Stanje šuma Planirani prinos Intenzitet seče po 

Zapremina 

Zapreminski 

prirast 

Glavni Prethodni Ukupno V Zv 

m 3 % 


Bk 100109.4 2237.8 13365.0 1912.9 15277.9 15.3 68.3 

Brz 410.1 13.0 7.1 22.2 29.3 7.1 22.6 

Gr 156.1 4.3 14.2 14.2 9.1 33.4 

Kit 136.7 2.9 8.1 8.1 5.9 28.4 

Jas 83.2 2.9 19.8 19.8 23.8 69.1 

Jav 80.4 1.6 

Cer 54.2 1.9 

OML 32.5 0.6 

Otl 18.1 0.7 

Tres 12.8 0.4 

51


Beograd 

Vrsta 

Drveca 



Zapremina 

Zapreminski 

prirast 


m 3 % 

Ukupno lišćari 101093.5 2265.9 13386.3 1963.0 15349.3 15.2 67.7 

Jel 26812.5 836.8 2720.1 2720.1 10.1 32.5 

Cbor 11381.0 707.7 1559.8 1559.8 13.7 22.0 

Smr 202.1 7.8 22.4 22.4 11.1 28.9 

Bbor 11.7 0.5 1.7 1.7 14.5 37.3 

Ukupno četinari 38407.3 1552.7 2720.1 1583.9 4304.0 11.2 27.7 

Ukupno GJ 139500.8 3818.6 16106.4 3546.9 19653.3 14.1 51.5 

Uporedni prikaz stanja šuma i planiranog prinosa po vrsti drveća – po opštinama: 

Vrsta 

drveca 


Zapremina 

Zapreminski 

prirast 


m 3 % 



Bk 49045.2 1144.5 6062.8 1684.9 7747.7 15.8 67.7 

Brz 364.2 11.6 7.1 14.6 21.7 6.0 18.8 

Gr 151.7 4.1 14.2 14.2 9.4 34.6 

Kit 135.1 2.8 8.1 8.1 6.0 29.1 

Jas 83.2 2.9 19.8 19.8 23.8 69.1 

Jav 77.9 1.5 

Cer 54.2 1.9 

OML 13.2 0.3 

Tres 12.8 0.4 

Otl 8.5 0.5 


Jel 12442.2 388.6 1239.0 1239.0 10.0 31.9 

Cbor 11381.0 707.7 1559.8 1559.8 13.7 22.0 

Smr 202.1 7.8 22.4 22.4 11.1 28.9 

Bbor 11.7 0.5 1.7 1.7 14.5 37.3 

Ukupno četinari 24037.0 1104.6 1239.0 1583.9 2822.9 11.7 25.6 

Ukupno opština Lučani 73982.8 2274.9 7323.1 3311.3 10634.4 14.4 46.7 



Bk 51064.2 1093.3 7302.3 228.0 7530.3 14.7 68.9 

Brz 46.0 1.4 7.6 7.6 16.5 54.2 

OML 19.3 0.3 

Otl 9.6 0.2 

Gr 4.5 0.2 

Jav 2.5 0.1 

Kit 1.6 0.1 


Jel 14370.3 448.2 1480.9 1480.9 10.3 33.0 

Ukupno četinari 14370.3 448.2 1480.9 1480.9 10.3 33.0 

Ukupno opština Ivanjica 65518.0 1543.7 8783.2 235.6 9018.8 13.8 58.4 

52


Beograd 

U ukupno planiranom prinosu lišćari su zastupljeni sa15.349,3m 3 (78,1%), a četinari sa 4.304,0m 3 (21,9%). Po vrsti drveća najzastupljenija je bukva sa 15.277,9m 3 

(77,7%), zatim slede jela sa 2.720,1m 3 (13,8%) i crni bor sa 1.559,8m 3 (7,9%). 

Kalkulacija prinosa 

Prethodni prinos (proredne seče) kalkulisan je konkretno za svaku sastojinu, na osnovu zatečenog stanja i neophodnih uzgojnih potreba (proreda) u svakoj od njih. 

Glavni prinos (oplodne seče kratkog perioda za obnavljanje, grupimično oplodne seče i grupimično-prebirne seče) planiran je u gazdinskim klasama: 10.351.421, 

10.352.421, 10.352.463 i 10.357.463. 

Kalkulacija prinosa po Gočkoj varijanti kontrolnog metoda 

Odelj. 

odsek 

Sadašnja drvna zapremina 5-god. Iv na početku perioda Drvna masa u sredini perioda Predlaže se za seču Intenzitet seče 

Lišćari Četinari Ukupno Lišćari Četinari Ukupno Lišćari Četinari Ukupno Lišćari Četinari Ukupno Lišćari Četinari Ukupno 

m 3 /ha m 3 /ha m 3 /ha m 3 /ha m 3 /ha m 3 /ha m 3 /ha m 3 /ha m 3 /ha m 3 /ha m 3 /ha m 3 /ha % % % 

Gazdinska klasa 10.357.463 

3a 224.4 135.9 360.3 25.0 21.0 46.0 249.4 156.9 406.3 31.0 14.0 45.0 12.4 8.9 11.1 

4a 225.1 99.9 325.0 23.0 15.5 38.5 248.1 115.4 363.5 31.0 11.0 42.0 12.5 9.5 11.6 

5a 204.7 111.2 315.9 23.0 18.0 41.0 227.7 129.2 356.9 28.0 10.0 38.0 12.3 7.7 10.6 

6a 180.4 126.0 306.4 20.5 19.5 40.0 200.9 145.5 346.4 25.0 13.0 38.0 12.4 8.9 11.0 

7a 192.6 90.7 283.3 21.5 14.5 36.0 214.1 105.2 319.3 26.0 9.0 35.0 12.1 8.6 11.0 

8a 210.7 86.3 297.0 23.0 14.0 37.0 233.7 100.3 334.0 28.0 9.0 37.0 12.0 9.0 11.1 

9a 251.0 83.9 334.9 25.5 12.0 37.5 276.5 95.9 372.4 35.0 9.0 44.0 12.7 9.4 11.8 

10a 358.0 81.1 439.1 37.5 13.5 51.0 395.5 94.6 490.1 46.0 8.0 54.0 11.6 8.5 11.0 

Kalkulacija prinosa po Gočkoj varijanti kontrolnog metoda (nastavak) 

Odelj. 

Odsek 

Drvna masa posle seče 5-god. Iv na V posle seče Drvna masa na kraju per. Uravnotežena zapremina kod smese 

Lišć. Četin. Ukup. Lišć. Četin. Ukup. Lišć. Četin. Ukup. Na početku perioda Na kraju perioda U budućnosti 

m 3 /ha m 3 /ha m 3 /ha m 3 /ha m 3 /ha m 3 /ha m 3 /ha m 3 /ha m 3 /ha L % Č % m 3 /ha L % Č % m 3 /ha L % Č % m 3 /ha 

Gazdinska klasa 10.357.463 

3a 218.4 142.9 361.3 24.3 22.1 46.1 242.7 165.0 407.4 62.3 

4a 217.1 104.4 321.5 22.2 16.2 38.1 239.3 120.6 359.6 69.3 

5a 199.7 119.2 318.9 22.4 19.3 42.1 222.1 138.5 361.0 64.8 

6a 175.9 132.5 308.4 20.0 20.5 40.3 195.9 153.0 348.7 58.9 

7a 188.1 96.2 284.3 21.0 15.4 36.1 209.1 111.6 320.4 68.0 

8a 205.7 91.3 297.0 22.5 14.8 37.0 228.2 106.1 334.0 70.9 

9a 241.5 81.1 328.4 24.5 11.6 36.8 266.0 92.7 365.2 74.9 

10a 349.5 86.6 436.1 36.6 14.4 50.7 386.1 101.0 486.8 81.5 


3 

7.7 430.2 59.6 40.5 432.4 30.0 70.0 456.0 

3 

0.7 424.6 66.5 33.5 426.8 30.0 70.0 456.0 

3 

5.2 428.2 61.5 38.4 430.7 30.0 70.0 456.0 

4 

1.1 432.9 56.2 43.9 435.1 30.0 70.0 456.0 

3 

2.0 425.6 65.3 34.8 427.9 30.0 70.0 456.0 

2 

9.1 423.2 68.3 31.8 425.4 30.0 70.0 456.0 

2 

5.1 420.0 72.9 25.4 420.3 30.0 70.0 456.0 

1 

8.5 414.8 79.3 20.8 416.6 30.0 70.0 456.0 

Prilikom kalkulacije prinosa po sastojinama voñeno je računa o stanišnim, sastojinskim i uzgojnim potrebama svake sastojine s tim da se sada postigne što veća 

proizvodnost sastojine, a u budućnosti obezbedi dovoljno (optimalno) podmlañivanje i uraštanje, postigne prebirna struktura, optimalan razmer smese i 

uravnotežena zapremina kao sredstvo za obezbeñenje funkcije ovih šuma. 

53


Beograd 

7.3.3.2.Plan izgradnje šumskih saobraćajnica 

Za svako nesmetano gazdovanje mora postojati minimalna (potrebna) gustina šumskih komunikacija, kako bi se planirani radovi mogli u potpunosti realizovati. 

Optimalna gustina šumskih saobraćajnica za ovo šumsko područje iznosi 26,79 m/ha (Opšta osnova za Golijsko šumsko područje 2010 - 2019). Pod 

optimalnom gustinom šumskih komunikacija podrazumevamo onu otvorenost šumskog kompleksa gde se realizacijom planiranih radova ostvaruje 

maksimalni finansijski efekat. 

Sadašnja otvorenost kamionskim putevima ove gazdinske jedinice iznosi 21,90 m/ha. Ovim planom planira se održavanje postojeće putne mreže ove gazdinske 

jedinice. 

7.3.3.3. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda 

U ovom ureñajnom razdoblju nema ekonomskih interesa za otkup ostalih šumskih proizvoda. Š.G. "Golija" zbog finansijske situacije, nije konkurentno otkupnim 

cenama koje nudi privatni sektor. 

7.3.3.4. Plan unapreñenja stanja lovne divljači 

Ciljevi gazdovanja lovištima su: 

- postizanje broja jedinki glavnih vrsta divljači do ekonomskog kapaciteta, 

- postizanje odgovarajuće polne i starosne strukture glavnih vrsta divljači, 

- postizanje kvaliteta trofeja divljači, 

- poboljšanje uslova staništa u lovištu, 

- zaštita divljači, 

- smanjenje broja predatora u lovištima 

Poseban plan unapreñenja stanja lovne divljači za gazdinsku jedinicu "Mrčajevac" nije predviñen. Pitanje lovne privrede regulisano je Lovnom osnovom za lovište 

"Dragačevo". 

Biološki kapacitet lovišta predstavlja maksimalan broj odreñene divljači na 100ha ili 1.000ha lovno produktivne površine, pri čemu kod divljači ne dolazi do 

opadanja osnovnih karakteristika jedinki u telesnoj težini, prirastu i kvalitetu trofeja. Povećanje brojnosti neke vrste divljači koja pripada odreñenom 

ekosistemu, uslovljeno je kapacitetom sredine čija kakvoća opet zavisi od raspoložive hrane i vode, mogućnosti za zaklon i drugih neophodnih uslova za 

život. Brojnost jedne životinjske vrste i pored velike mogućnosti razmnožavanja ne može nadmašiti kapacitet sredine, a da pri tom ne izazove ili povećanje 

smrtnosti ili opadanje stope razmnožavanja. Eventualni višak koji se svake godine javlja kao posledica razmnožavanja, ubira čovek ili propada usled otpora 

sredine (grabljivice, bolesti i drugi uzroci smrtnosti). 

Ekonomski kapacitet lovišta predstavlja onaj maksimalni broj divljači na odreñenoj lovno produktivnoj površini koja, po svojim uslovima, obezbeñuje zdravu i 

normalno razvijenu divljač sa dobrom fizičkom kondicijom i konstitucijom, odnosno takvu divljač koja će uz najpovoljniji odnos polova, dati maksimalni 

godišnji prirast. Takva divljač i takvog brojnog stanja ne čini na toj površini nikakve ili minimalne i podnošljive štete. 

Uzgojne mere u lovištu "Dragačevo" treba usmeriti tako da se u što kraćem mogućem roku postigne predviñeni ekonomski kapacitet koji treba uvek da bude veći od 

matičnog-optimalnog fonda koji je dat u sledećoj tabeli (opšta osnova 2007-2017): 

Vrsta divljači 


Površina lovišta 

Lovno produktivna 

površina 

Broj divljači na 100 

ha LPP 

Matični-optimalni 

fond 

hektara komada 

54


Beograd 

Vrsta divljači 

Površina lovišta 

Lovno produktivna 

površina 

Broj divljači na 100 

ha LPP 

Matični-optimalni 

fond 

hektara komada 

Lovište "Dragačevo" 

1. Srna 15.000,00 4,00 600 

2. Divlja svinja 10.000,00 0,80 80 

3. Zec 35.000,00 8,00 2.800 

4. Fazan 20.000,00 14,00 2.800 

5. Poljska jarebica 10.000,00 7,00 700 

Ukupno"Mrčajevac" 45.435,00 

7.3.4. Odnos planiranih radova na obnovi, gajenju i korišćenju šuma u opštoj i posebnoj osnovi 

Opšta osnova gazdovanja šumama za Golijsko šumsko područje ima period važnosti od 01.01.2010. do 31.12.2019.godine. 

Plan obnavljanja i podizanja novih šuma po predviñenim radovima u opštoj i posebnoj osnovi gazdovanja: 

Vrsta rada 

Plan nege šuma po predviñenim radovima u opštoj i posebnoj osnovi gazdovanja: 

Vrsta rada 


Plan (opšta osnova ) Plan (posebna osnova) Razlika 

Radna površina ha Radna površina ha Radna površina ha 

Osvetljavanje podmlatka ručno 3,87 - -3,87 

Okopavanje i prašenje u kulturama - 0,46 0,46 

Čisćenje u mladim kulturama 31,90 26,54 -5,36 

Proširena reprodukcija 35,77 27,00 -8,77 

Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama 5,81 - -5,81 

Prorede 169,40 132,14 -37,26 

Prosta reprodukcija 175,21 132,14 -43,07 

Prosta+proširena 210,98 159,14 -51,84 

Planirani prinos, od seče šuma, u opštoj i posebnoj osnovi gazdovanja: 

Vrsta prinosa 

Plan (opšta osnova) Plan (posebna osnova) Razlika 

Radna površina ha Radna površina ha Radna površina ha 

Pošumljavanje goleti (čistina) - 0,46 0,46 

Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom - 0,09 0,09 

Proširena reprodukcija - 0,55 0,55 

Grupimično prebirna seča 264,37 264,23 -0,14 

Grupimično oplodna seča 42,84 88,51 45,67 

Oplodna seča - 4,10 4,10 


Prosta+proširena 307,21 357,39 50,18 

Plan 

(opšta osnova) 

Plan 

(posebna osnova) 

Razlika 

m3 m3 m3 

Prethodni 2.954,1 3.546,9 592,8 

Glavni 6.302,5 16.106,4 9.803,9 

55


Beograd 

Ukupno 9.256,6 19.653,3 10.396,7 

Intezitet ukupnog prinosa 

Po ukupnoj zapremini GJ u OOGŠ i OGŠ ( V% ): 7,9 % 14,1 % 

Po zapreminskom prirastu ( Zv% ): 31,8 % 51,5 % 

7.3.5. Plan ureñivanja šuma 

Važnost ove OGŠ za gazdinsku jedinicu “Mrčajevac” biće u periodu od 01.01.2013. godine do 31.12.2022. godine. 

Prikupljanje terenskih podataka i izrada nove OGŠ obaviće se u toku zadnje godine važnosti ove OGŠ tj. u toku 2022.godine. 

8.0.SMERNICE ZA SPROVOðENJE PLANOVA GAZDOVANJA 

8.1. Smernice za sprovoñenje šumsko - uzgojnih radova 

Veštačko pošumljavanje sadnjom 

U odgovarajućim poglavljima ove osnove obrañen je odreñen broj pitanja vezanih za pošumljavanje i to: izbor vrsta drveća, gustina sadnje, starost sadnica u skladu sa 

varijabilnošću staništa, pre svega mikroreljefom i evolucijom zemljišta. 

Priprema terena za pošumljavanje u ovoj gazdinskoj jedinici svodi se na uspostavljanje šumskog reda na površinama gde će biti izvršene rekonstrukcione (čiste) seče. 

Nakon izvršenih rekonstrukcionih (čistih) seča, grane i režijski otpad je potrebno isti složiti u gomilice (redove), izmeñu kojih će se vršiti sadnja sadnica, 

tako da ne budu smetnja prilikom kopanja jama i sadnje sadnica, kao i izvoñenja uzgojnih mera (prašenje i okopavanje). Razlaganjem granja i režijskog 

otpada obogaćuje se zemljište, a istovremeno u prvoj godini ono služi kao smetnja razvoju korova, smanjuje isušivanje zemljišta, a takoñe služi i kao zasena 

posañenim sadnicama. Sve ovo treba uraditi ovako oko površine gde se vrše rekonstrukcione seče nisu ugrožene od požara, u suprotnom grane i režijski 

otpad treba sakupiti i spaliti, što se prepušta izvoñaču da o ovome odluči. Površina gde je planirana rekonstrukcija je male širine u odnosu na glavni pad 

terena ili se pak radi o blažim nagibima, te ne postoji opasnost od vodne erozije zemljišta, pa se seča stabala može izvršiti na celoj površini odseka. 

Posebna priprema zemljišta u ovoj gazdinskoj jedinici nije potrebna. Ona se svodi na kopanje jama prečnika 30 - 40 cm i isto toliko duboke, merene na nižoj strani. 

Najpogodnije vreme za sadnju sadnica je period mirovanja vegetacije. Za područje ove gazdinske jedinice jesenja sadnja može početi polovinom meseca oktobra, a 

trajaće sve do pojave snežnog pokrivača i zamrzavanja zemljišta. Prolećna sadnja počinje kada se sneg otopi i zemlja otkravi, a u ovoj gazdinskoj jedinici to 

je početak meseca aprila, a trajaće do pred otvaranje pupoljaka ( početak vegetacije), a to je početak meseca maja. 

Samo pošumljavanje mora se izvoditi sa kvalitetnim sadnim materijalom. Klasično proizvedene sadnice treba da su zdepaste, jake i sa bogato ožiljenim korenom koji 

svojom masom prevazilaze masu nadzemnog dela sadnice. Manipulacija sa sadnicama od rasadnika pa do same sadnje mora biti takva da sadnice 

najbezbolnije pretrpe "šok" promene staništa (rasadnik - objekat pošumljavanja), od čega u najvećoj meri zavisi i uspeh pošumljavanja. Manipulacija sa 

sadnicama u najvećoj meri odnosi se na sledeće: 

• prilikom prevoza koren sadnica mora biti u vlažnoj sredini 

• na objektu pošumljavanja sadnice se moraju staviti u zasenu i utrapiti (ako se ne koriste odmah) i povremeno se prskaju vodom 

• sadnice prilikom samog izvoñenja sadnje, nijednog trenutka ne smeju biti direktno izložene suncu ili vetru, kako ne bi došlo do isušivanja korena 

• za raznošenje sadnica po terenu koristiti kofe, korpe, torbe od nepromočivog platna u kojima se nalazi vlažna mahovina ili vlažna zemlja kako bi koren 

sadnica u njima bilo stalno vlažan. 

Popunjavanje šumskih kultura 

Uobičajena je praksa da se pojedinačno uginule (osušene) sadnice ne zamenjuju novim, ako njihovo učešće ne prelazi 15% od ukupnog broja zasañenih sadnica. 

Meñutim, ako je pošumljavanje izvršeno retkom sadnjom (sa manje od 2.000 sadnica po jednom ha), onda se popunjavanje izvodi bez obzira na procenat 

osušenih zasañenica. Ovo isto važi i za slučaj da je uginuće sadnica grupimično izraženo. 


56


Beograd 

Pri melioraciji šuma, popunjavanje se vrši ako je preživelo više od 90% zasañenih biljaka. Ukoliko prirodni podmladak vrednijih vrsta obezbeñuje zamenu posušenih 

zasañenica, onda se popunjavanje ne izvodi sve dok broj preživelih zasañenih biljaka ne spadne ispod 80%. 

Popunjavanje se izvodi najdalje 2 godine iza osnivanja zasada, jer kasnije zasañene biljke su u neravnopravnom položaju u odnosu na starije susede te obično potonu 

u konkurentskoj utakmici. U popunjavanju se koriste dobro razvijene i bogato ožiljene presañenice, odnosno biljke iz krupnijih kontejnera, po uzrastu bliske 

preživelim zasañenicama. 

Dobro je da se popunjavanje iskoristi za unošenje i drugih vrsta u monokulturu, pogotovu lišćara u četinare. Ako stanišni uslovi dozvoljavaju (zakorovljena duboka i 

sveža zemljišta) treba koristiti vrste bržeg rasta (na primer ariš ili duglaziju u kulturi smrče). 

Ne treba gubiti iz vida da do uginuća zasañenih biljaka može doći i nekoliko godina posle sadnje, pa i posle izvršenog popunjavanja u prve dve vegetacione periode. 

To se najčešće dešava na jako zakorovljenim površinama (paprat, kupina, izbojci i sl.), ako je izostala briga oko održavanja (oslobañanja) kultura. Takoñe se 

to dešava i u kulturama na ekstremno nepovoljnim staništima pri dugotrajnim letnjim sušama. U oba slučaja sušenje je grupimičnog karaktera, bilo da je 

uslovljeno lokalitetima sa jačim zakorovljavanjem, ili sa plićim, kamenitim zemljištem. Popunjavanje je ovde neophodno, ali zahteva posebnu pažnju kod 

izbora uzrasta i kvaliteta sadnica i tehnike sadnje, kako bi se što uspešnije pariralo nepovoljnim činiocima koji su i doprineli sušenju kulture. 

Nega mladih sastojina 

Okopavanje i prašenje u kulturama 

Šumske kulture osnovane na prisojnim goletima na plitkom, skeletnom, kao i na dubljem nestrukturnom, glinovitom i takoñe suvom zemljištu, posebno su izložene 

riziku sušenja, naročito u vreme dužih suša. Ako je pre sadnje izvršena dobra priprema zemljišta podrivanjem ("riperovanjem"), preoravanjem na trake, ili na 

drugi odgovarajući način (izrada diskontinuiranih infiltracionih rovova, prekopavanje zemljišta na terasice-parcelice i sl.), onda su biljke obezbeñene 

neophodnom vlagom za duži sušni period. Obrada zemljišta omogućuje da se voda, koja pri plahim kišama površinski otiče, infiltrira u zemljište i akumulira 

na dubini pristupačnoj korenu sadnica. Popravljena struktura obrañenog zemljišta smanjuje intenzitet gubljenja vode iz zemljišta kapilarnim tokovima i 

isparavanjem. Gubitak vode evapotranspiracijom je osetno smanjen i eliminisanjem travnog pokrivača, obradom zemljšta. 

Meñutim, ako je sadnja obavljena u relativno male i plitke jame ili na još nepovoljniji način, sadnice ostaju bez neophodne vlage često već tokom kraćeg sušnog 

perioda, pogotovu u ekstremno nepovoljnim edafskim uslovima (plitko kamenito ili zbijeno glinovito zemljište, na jako insoliranim i vetru izloženim 

položajima). U ovakvim slučajevima, prašenje (okopavanje) kultura se nameće kao neizbežna mera pomaganja zasada u kritičnoj fazi razvoja. 

Prašenje ima za cilj da prekidanjem kapilarnosti umanji isparavanje zemljišne vlage iz dubljih slojeva i da ascedentne tokove vode zaustavi u zoni zakorenjavanja 

sadnica. Razbijanjem pokorice oko sadnica povećava se infiltracija vode i pri slabijim, a pogotovu pri plahim kišama. Osim toga, prašenjem se odstranjuje 

konkurentska vegetacija koja crpi vodu iz istog horizonta zemljišta odakle se i sadnice ovom snabdevaju. 

Prašenje se obavlja uglavnom u prve dve, a u nepovoljnim stanišnim uslovima i tri godine nakon sadnje i to najbolje pri kraju ili odmah posle izrazitog kišnog perioda, 

tj. u drugoj polovini juna pa do polovine jula. Posao se najuspešnije obavlja lakšom motikom ("duvanskom") ili onom pravougaonog oblika. Zahvata se 

plitko (4-7 cm. dubine), koliko da se polomi (razbije) pokorica i ukloni (pokreše) trava oko sadnice, obično na radijusu 20-30 cm. Treba obratiti pažnju da se 

pri ovome ne odgrne zemlja od sadnica, čime se izlaže isušivanju dublji sloj zemljišta u zoni zakorovljavanja biljke. Zato je bolje da se prašenje izvodi 

blagim prigrtanjem zemljišta i posečene trave ka sadnici. 

Zemlju ne treba suviše sitniti, jer se u tom slučaju brže povezuje u pokoricu posle kiše a i brzina infiltracije vode slabi sa stepenom usitnjenosti zemljišta. Na jače 

zakorovljenim površinama treba motikom okresati korov (paprat, aptovinu, kupinu i sl.) okolo sadnica, da ih ne bi do jeseni prekrio i pod teretom snega 

polomio. 

Na kamenitim, insoliranim goletima treba koristiti staro, dobro provereno iskustvo, da se polaganjem komadića kamena (pločica) okolo sadnice umanji isparavanje 

vode, kao i da se uspravljanjem ovećeg komada kamena sa južne strane obezbedi zasena tek zasañenoj sadnici. 

U novije vreme, za konzervaciju vlage oko sadnica koriste se komadi tamno obojenih polietilenskih (PVC) folija, (poput vreća za otpatke), koje se rasprostru i pritisnu 

kamenjem ili zemljom, odmah po završenoj sadnji. Time se istovremeno eliminiše i travna konkurencija, pa je prašenje praktično nepotrebno. Dovoljno je 

samo da se krajem proleća pregleda kultura i obnove mestimično oštećene folije ili popravi zastor stavljanjem kamena. 

Treba napustiti nepotrebnu revnost u kampanjskom okopavanju kultura i kada za to nema objektivne potrebe. To su praktično sva pošumljavanja izvršena na svežim 

zemljištima većih nadmorskih visina, zatim na osojnim stranama i na rahlim, humoznim dubokim i svežim tlima u nizinama, kao i većina zasada pri 

rekonstrukciji šuma, izuzev na ekstremno kserotermnim staništima. 

Ovde ne dolazi do izražaja nedostatak vlage u zemljištu, jer je ovo sa njom dobro opskrbljeno. Zato se i ne postavlja potreba za konzervisanjem vlage okopavanjem. 

Kritičan faktor na ovako bogatim i svežim zemljištima je konkurentska vegetacija (korov i izbojci) koja guši zasañene biljke, te se protiv ovih treba i boriti. 

Po pravilu, okopavanje nije neophodno ni na površinama gde je izvršena prethodna priprema zemljišta podrivanjem, a pogotovu ako je pri tome izvršeno i skidanje 

(ljuštenje) travnog busena na trake. 


57


Beograd 

Seča čišćenja - je mera koja se u sastojinama (veštačkim i prirodnim) sprovodi u doba kasnog podmlatka i ranog mladika. Zadatak seča čišćenja kao mere nege je, da 

prirodno odabiranje (selekciju) usmeri na pomaganje najvrednijih individua u sastojini, uklanjanjem manje vrednih jedinki u gornjem spratu sastojine, što 

znači da se radi o "negativnoj selekciji". Cilj uklanjanja fenotipski negativnih jedinki iz višeg sloja sastojine je da se pored favorizovanja najkvalitetnijih 

individua u višem spratu, omogući kvalitetnim jedinkama iz nižeg sprata da urastu u viši proizvodni sprat sastojine. Kod mešovitih sastojina, osim napred 

navedenog, cilj seča čišćenja je i regulisanje razmera smese pojedinih vrsta drveća. Kod sastojina mešovitih po poreklu sečom čišćenja se uglavnom iz 

sastojine vade stabla vegetativnog porekla. U cilju praktičnog izvoñenja seča čišćenja, stabla u sastojini možemo svrstati u tri kategorije i to: u prvu 

kategoriju su svrstana stabla sa najboljim fenotipskim osobinama, u drugu stabla i žbunje koja pomažu razvoju stabala prve kategorije, a u treću kategoriju 

stabla koja ometaju pravilan razvoj stabala prve i druge kategorije. Sečama čišćenja iz sastojine se uklanjaju sva stabla treće kategorije, tj. stabla koja 

ometaju normalan razvoj odabranih stabala i stabla koja iz higijensko-zdravstvenih razloga moraju biti uklonjena. 

Uputstvo za odabiranje stabala za seču kod proreda 

Prorede kao mere nege šuma sprovode se u doba kasnog mladika, srednjedobnim i dozrevajućim sastojinama. U ovim sastojinama seča je strogo usmerena na 

pomaganje kvalitetnih stabala, uklanjanjem njihovih lošijih suseda koji ih neposredno ugrožavaju tj. vrši se "pozitivna selekcija". 

Glavni ciljevi prorednih seča ogledali bi se u sledećem: 

• negovanje krošnji i debala odabranih stabala tj. intenzivno negovanje onih stabala za koje se pretpostavlja da će u doba zrelosti za seču biti najvrednija 

• uklanjanjem svih stabala koja ometaju pravilan razvoj odabranih stabala - stabala budućnosti 

• uklanjanje svih onih stabala koja bi usled slabe životne snage propala u sastojini 

• nega visinskog i debljinskog prirasta. 

Prilikom izbora i obeležavanja stabala za seču kod selektivnih proreda, najpre treba identifikovati najvrednija stabla - stabla budućnosti, koja su vitalna i mogu 

reagovati na proredu. Dalji postupak pri obeležavanju stabala za seču ide u pravcu oslobañanja identifikovanih stabala - stabala budućnosti od njihovih 

najžešćih konkurenata. Prvenstveno se uklanjaju stabla iz gornjeg sprata sastojine sa nepravilno formiranim deblom, nepravilno formiranom i granatom 

krunom ili su pak krndeljastog izgleda, a istovremeno ometaju normalan razvoj stabala budućnosti. Ovakva stabla se uklanjaju i kad ne ometaju razvoj 

stabala budućnosti, a njihovim uklanjanjem neće se previše narušiti sklop sastojine. Takoñe iz sastojine se vade i sva ona stabla čiji opstanak u sastojini ničim 

nije opravdan (indifirentna stabla), a usled slabe životne snage bi propala u sastojini. Pri svemu ovome mora se voditi računa da se sklop trajno ne prekine. 

Kod izvoñenja svih vrsta proreda najpre treba za seču doznačiti sva ona stabla koja iz higijensko - zdravstvenih razloga moraju biti uklonjena, a tek kasnije pristupiti 

obeležavanju stabala po napred navedenim principima dok se ne namiri planirani proredni prinos. 

U razreñenim sastojinama svih gazdinskih klasa u kojima je planirana sanitarna proreda iz sastojine se vade samo stabla koja su suva, stabla koja su u procesu sušenja 

(suhovrha i bolesna) i oštećena stabla. 

Uputstva za odabiranje stabala za seču kod oplodnih seča 

Oplodni sek oplodne seče kratkog podmladnog razdoblja 

U uslovima ove gazdinske jedinice oplodni sek - oplodne seče ima karakter naknadnog seka izmeñu oplodnog i završnog seka, jer se na pojedinim mestima već 

pojavio obilan podmladak, a na pojedinim mestima obnavljanje izostalo. 

Cilj ovog seka ogleda se u sledećem: 

• da se postojeći podmladak oslobodi zasene postojećih stabala 

• da se postojeći podmladak zaštiti od mraza i prevelike insolacije 

• da se izvrši dopunsko osemenjavanje sečine na mestima gde podmlatka nema ili je nedovoljne brojnosti 

• da se iskoristi prirast na svetlost tj. prirast kvaliteta. 

Na delovima sastojine gde je podmladak obilno zastupljen, a nije ugrožen od mraza i insolacije, sva stabla stare sastojine treba doznačiti za seču, a na delovima 

sastojine gde je podmladak obilno zastupljen, a ugrožen je od mraza i insolacije (prve godine svog razvoja), na sečini je potrebno ostaviti odreñen broj 

stabala stare sastojine koja će do podmlatka propuštati dovoljno svetlosti, a istovremeno i štiti mladi podmladak od izmrzavanja i prevelike insolacije. 

Najbolji indikator za ocenu kada stabla stare sastojine više ne treba zadržavati u sastojini je taj kada krošnje pojedinačnih mladih stabalaca u sastojini počinju 

dobijati kišobranast izgled, što je znak da stabla stare sastojine previše zasenjuju podmladak, a on je istovremeno u razvojnoj fazi kada je već otporan na 

mraz i direktnu sunčevu svetlost. 

Pri seči, obaranju i privlačenju stabala mora se voditi računa o tome da se podmlatku načini što manja šteta. U pojedinim slučajevima, ako se proceni da će seča, 

obaranje i privlačenje stabala načiniti veliku štetu podmlatku i da se on ne može oporaviti, stabla stare sastojine moraju se podbeliti, kako bi se sasušila i 

sama od sebe raspala i omogućila mladoj sastojini normalan i pravilan razvoj. 

Na delovima sastojine gde se podmladak nije pojavio ili je on nedovoljan za formiranje nove sastojine, treba izvršiti oplodni sek oplodne seče čime se sklop stare 

sastojine praktično prekida, čime se omogućuje dovoljno propuštanje količine svetlosti do zemljišta za nesmetan razvoj mladih biljaka. Ovim sekom se 

praktično vadi polovina zapremine na tom delu sastojine u trenutku izvoñenja. Iz sastojine se prvenstveno vade stabla sa jako razvijenijim krunama da ne bi 


58


Beograd 

zasjenjivao budući podmladak. Takoñe se vade stabla podrasta ako ona nisu uklonjena u pripremnom seku. Posle seče u sastojini ostaju stabla sa pravilno 

razvijenom krunom koja istovremeno mogu odolevati negativnom delovanju vetra, po pravilu to su najkvalitetnija stabla stare sastojine, pa se na njima do 

maksimuma intenzivira debljinski prirast - prirast kvaliteta. 

Na razreñenim delovima sastojine bez podmlatka gde je sklop praktično prekinut intenzitet zahvata je manji i iznosi do 30 % zapremine na tom delu sastojine u 

trenutku izvoñenja, praktično vade se stabla koja se iz sanitarno-higijenskih razloga moraju ukloniti iz sastojine i stabla sa nepravilno formiranim deblom i 

krunom čiji fenotipski izgled pokazuje da će se od tih stabala dobiti slično potomstvo. Na ovim delovima sastojine potrebno je izvršiti veštačku pripremu 

zemljišta, kako bi seme moglo doći do mineralnog sloja zemljišta. Ova priprema može se izgredno obaviti privlačenjem posečenih stabala kroz ove delove 

sastojine čime se humusni sloj zemljišta meša sa mineralnim slojem zemljišta. 

Izbor stabala za seču (doznaku) treba vršiti po napred navedenim principima i to u godini punog uroda semena, pri čemu treba težiti da u sastojini ostanu stabla koja 

nisu plodonosila, a koja će svakako plodonositi u narednim godinama i po potrebi izvršiti dopunsko osemenjavanje sečine, ali pri tome mora se voditi računa 

da na doznačavanje stabala koja nisu plodnosila ne remeti napred navedene principe. 

Najvažniji momenat za uspeh prirodnog obnavljanja je taj da se seča doznačenih stabala na delovima sastojine bez podmlatka ili sa nedovoljno podmlatka po 

brojnosti izvrši u godini posle punog uroda semena , znači onda kada je zrelo seme palo na zemlju. Seča stabala na delovima sastojine gde podmladak po 

brojnosti i kvalitetu zadovoljava ne zavisi od punog uroda semena, i nju treba izvršiti prema uzgojnim zahtevima sastojine. 

Postepene oplodne seče dugog podmladnog razdoblja - femelšlag 

U osnovi postepenih oplodnih seča dugog podmladnog razdoblja (femelšlag) i istog sistema gazdovanja su tri klasična oblika i to: badenski, bavarski i švajcarski 

femelšlag. Pri tome se uvek moraju uvažavati uslovi u kojima su sistemi razrañivani i cilj (prevoñenje jednodobnih velikopovršinskih sastojina u prebirne). 

Jovanović. S. 1980. god. Time se isključuje mogućnost šablonske primene "femelšlaga" kao recepta, nego se primena mora usloviti zatečenim sastojinskim 

prilikama i karakteristikama kompleksa u celini. 

Kako se ovaj sistem gazdovanja, prilagoñen lokalnim (našim) uslovima, može prvenstveno primenjivati u visokim šumama bukve i mešovitim šumama lišćara i 

četinara to postupak u celini pri primeni obuhvata: 

Obeležavanje radnih polja oivičenih transportnom granicom. Pri tom postojeći grebeni, kose, proseke i šumske saobraćajnice su najčešće transportne granice ili bar 

osnov za formiranje radnih polja. Nedovoljno razvijena mreža zahteva projektovanje izvoznih vlaka koje su vezane za transportnu granicu. 

Već u fazi izdvajanja i opisa sastojina nužno ih je tipizirati (evidentirati i kartirati) na osnovu stepena očuvanosti, starosti (zrelosti za seču), obnovljenosti, 

zakorovljenosti, zdravstvenog stanja i dr. kako bi se na osnovu analize prethodnih elemenata utvrdile uzgojne potrebe a time i prioritetan gazdinski postupak. 

Na osnovu zrelosti za seču utvrñuju se primarni podmladni centri (inicijalna jezgra) u okviru radnog polja. U prvoj fazi obnavljanja ovog sistema na celom radnom 

polju izvodi se pripremni sek oplodne seče. 

Prosečne minimalne površine primarnih podmladnih centara su za bukvu 5 - 7 ari, smrču 8 - 10 ari. Pored delova radnog polja koje je na osnovu starosti zrelo za seču, 

inicijalna jezgra mogu biti i slabo obrasli delovi sastojine, grupe stabala lošeg kvaliteta i zdravstvenog stanja, zakorovljeni progaljeni delovi itd. Pri tom se 

obnova na ovim jezgrima može kombinovano planirati: prirodnim putem, veštačkim putem ili kombinacijom navedena dva načina. 

Značajno je napomenuti da u uslovima gde nije izvesno prirodno obnavljanje, autohtonom vrstom drveća, pošumljavanje se može všiti i plemenitim lišćarima, pre 

svega javorom, belim jasenom i planinskim brestom. 

Posebno podmladno razdoblje (vreme obnove jedne serije centra) ne traje duže od 20 godina, a opšte podmladno razdoblje 50 - 60 godina. 

Prosečno koncentrično proširivanje podmladnih jezgara napredovanjem obnove, se odvija (prstenasto) sa širinom 1 hg stabala. 

Kada se delovi sastojina obnove pristupa se njihovoj nezi, a adekvatna uzgojna mera (nege) zavisi od razvojne faze sastojine, stanja sastojine po obrastu, kvalitetu, 

zdravstvenom stanju, a u mešovitim šumama i od odnosa vrsta drveća u smesi. 

Uzgojne mere kojima se obezbeñuje biološka stabilnost sastojina na dugi rok jesu prorede. One se počinju primenjivati u sastojini u vreme kad stabla u njoj dostignu 

visinu 6 - 7 m, pa sve do faze dozrevanja sastojine. Pri tom je neophodno uspostaviti način izvoñenja proreda, periodicitet i intenzitet zahvata proredom. 

Prevashodni cilj obeležavanja stabala za seču u svim sastojinama u navedenim stadijumima razvoja je nega šuma proredom. Ukoliko su sastojine negovane u 

dosadašnjem periodu preporučuje se selektivna proreda na principima pozitivne selekcije. Pri tom je seča usmerena na pomaganje kvalitetnih stabala u 

sastojini uklanjanjem njihovih lošijih suseda, a u isto vreme najizraženijih konkurenata, koji ih ugrožavaju u budućem razvoju. Intenzitet zahvata u celini 

treba da je umeren od 15 - 20 % po zapremini čime će se obezbediti osnovni cilj negovanja, stvaranje biološki stabilne, dugovečne sastojine. Jači intenzitet se 

u današnjim uslovima, posebno pogoršanja životne sredine i sve izraženijeg sušenja šuma, ne preporučuje. 

Za seču se prvenstveno obeležavaju ona stabla koja direktno ograničavaju i ometaju razvoj kvalitetnih - stabala budućnosti. Kvalitetna stabla su nosioci proizvodnje i 

stabilnosti uzgojne jedinice u okviru koje se odvija proredna seča. Tek u drugoj fazi i u slučaju kad nije jako izražen konkurentski odnos (stabala budućnosti i 

prvih konkurenata u prostoru) uklanjaće se i lošija stabla, zaostala u razvoju suhovrha i ostećena kako bi se proredom i preventivno sanitarno delovalo. 


59


Beograd 

Pri doznaci stabala za seču (proredom) u mešovitim sastojinama treba proredom pomagati ugroženije vrste u meñusobnom odnosu. Pri tom i pojedinačno prisutne 

vrste plemenitih lišćara i divljeg voća takoñe treba ostavljati i negovati u sastojini. 

Ukoliko je velika homogena površina sastojina koje treba proreñivati, proredama treba težiti postepenom uobličavanju i dobijanju grupimično iznijansiranog uzrasta i 

raznodobnosti, bilo uklanjanjem pojedinačnih, prestarelih jakih stabala sa razvijenim krunama ili iniciranjem primarnih podmladnih jezgara u nešto lošijim 

delovima sastojine po kvalitetu. 

Pri izvoñenju proreda u nenegovanim sastojinama treba imati u vidu da ih karakteriše visok stepen vitkosti, najčešće redukovanja kruna, veliki broj stabala po 1 ha, 

prisutnost prestarelih i krndeljastih stabala (ostatka stare sastojine) i zbog svega usporen debljinski i visinski prirast posebno kod izraženo redukovanih kruna 

stabala. 

Ovakve sastojine su po pravilu labilnije i posebno osetljive na vetrolome, snegolome i dr. negativne uticaje. Zbog toga je i prioritetan cilj izvoñenja proreda u 

ovakvim uslovima njihova postepena biološka stabilizacija. Intenzitet proreda je umeren a kao stabla budućnosti odabiraju se ona jačih dimenzija, sa nešto 

vitalnijom krunom, koja se postepeno oslobañaju od izraženog pritiska konkurenata. 

U isto vreme ukoliko to ne umanjuje stabilnost sastojine treba uklanjati prestarela debela i krndeljasta stara stabla, ako ih ima. 

Ukupna površina primarnih podmladnih jezgara ne bi trebalo da prelazi 1/7 - 1/5 ukupne površine gazdinske klase u kojoj se proces podmlañivanja planira. 

Kada se stabla budućnosti izdiferenciraju u sastojini svojim dimenzijama i kvalitetom dalja nega se odvija primenom selektivne prorede sa pozitivnim odabiranjem. 

Uputstva za odabiranje stabala za seču kod grupimično-prebirnih seča 

Jedno od najbitnijih načela kojim se rukovodimo pri voñenju prebirnog gazdovanja jeste dovoñenje svake sastojine (odseka) u takvo stanje koje će omogućiti trajno 

postizanje najvećeg prirasta, najboljeg kvaliteta i sa što ekonomičnijim sredstvima. 

Prebirno gazdovanje nastalo je kao rezultat potreba da se i na malim površinama šuma omogući trajno korišćenje. Stoga prebirna sastojina mora imati naročitu 

unutrašnju izgrañenost koju karakteriše debljinska (horizontalna) i visinska (vertikalna) struktura. Za nju je karakteristično da su na maloj površini izmešani 

različiti uzrasni stupnjevi, od ponika - podmlatka do za seču zrelih stabala. 

Debljinska struktura prebirne sastojine okarakterisana je poznatim Liokurovim zakonom rasporeda stabala po debljinskim stepenima. Broj stabala postepeno i 

pravilno raste idući od jačih ka slabijim debljinskim stepenima i ta pravilnost je izražena u vidu geometrijske progresije N = a + ak + ak 2 + ....+ ak n , gde nam 

je "a" broj stabala najdebljeg debljinskog stepena, a "k" koeficijent koji u našim uslovima kod debljinskih stepeni širine 5 cm iznosi 1,30 - 1,50. 

Visinska struktura prebirne sastojine takoñe mora biti specifična, da bi bilo omogućeno stalno podmlañivanje i uraštanje u glavnu sastojinu. Ovim zahtevima najbolje 

odgovara nazubljen sklop, odnosno sklop prekinut na manjim površinama da bi bilo omogućeno podmlañivanje, a zatim uraštanje u glavnu sastojinu. 

Prebirna seča i prebirna struktura mogu biti stablimična i grupimična, u zavisnosti od vrste drveća, stanišnih uslova i našeg stava prema kvalitetu proizvedene drvne 

mase. Vrstama drveća koje dobro podnose zasenu (moć vegetiranja) kao što je jela, a na dobrim su staništima podjednako odgovara i stablimično i 

grupimično prebiranje, dok kod vrsta drveća sa nešto većom potrebom za svetlošću (bukva, smrča) i na lošijim staništima bolje odgovara grupimično 

prebiranje. Sa gledišta kvaliteta proizvedene drvne mase veliku prednost ima grupimično prebiranje, stoga mu u prilikama ove gazdinske jedinice dajemo 

prednost nad stablimičnim prebiranjem. 

Odabiranje stabala za seču treba da je što više prilagoñeno prilikama staništa i sastojine. Osnovno je pri tome da posle svake seče sastojina treba da ostane povoljnijih 

strukturnih odnosa i veće proizvodne snage. Sastojine koje sada odstupaju od prebirne strukture i uravnotežene zapremine, postepeno prevoditi u stanje 

maksimalne proizvodnosti (približavanje uravnoteženom stanju), a tek potom voditi računa o strukturnom obliku i prebirnoj strukturi. Odabiranje stabala za 

seču treba da je u dovoljnoj meri individualno, bez primene šablona za čitavu sastojinu. 

Najvažniji momenti koje treba imati u vidu pri odabiranju stabala za seču u jednoj prebirnoj sastojini jesu sledeći: 

• Omogućiti dovoljno i trajno podmlañivanje 

• Obezbediti dovoljno i trajno uraštanje u glavnu sastojinu 

• Postići i održati optimalnu (normalnu) zapreminu i prebirnu strukturu. 

Redosled po hitnosti momenata koje treba imati u vidu pri odabiranju stabala za seču jesu sledeći: 

Odabrati za seču stabla koja iz sanitarnih razloga moraju biti uklonjena iz sastojine (natrula, oštećena, prestarela, stabla sa sporogenim organizmima, raznih 

fitopatoloških obolenja, jako napadnuta od imele, veštičije metle, raka i dr.), zatim loše formirana stabla (lošeg debla i krune koja ometaju razvoj boljih od 

sebe) svih debljinskih kategorija. 

Osloboditi već podmlañene grupe i grupe odraslog podmlatka od vertikalne zasene, kako bi se ubrzao proces uraštanja i skratilo vreme trajanja stadijuma vegetiranja 

na minimum. 


60


Beograd 

Ako po čitavoj površini nema dovoljnog podmlañivanja odabrati za seču zdrava stabla u manjim ili većim grupama (zavisno od stanišnih prilika i potrebe za svetlošću 

vrste drveća na tom staništu) u delovima odseka gde je podmlañivanje nedovoljno. Pri ovome voditi računa da se sa ovim ne pretera, jer će se u suprotnom 

prebirna seča približiti oplodnoj seči dugog perioda za obnavljanje i ugroziti trajnost korišćenja na nivou sastojine (odseka). 

Tek po sprovoñenju napred navedenih radnji pristupa se odabiranju stabala zrelih za seču (prema prečniku sečive zrelosti). Ovde treba naglasiti da prečnik sečive 

zrelosti ima orjentacioni karakter tj. pojedina stabla i preko prečnika sečive zrelosti koja su vitalna, dobre forme i uzrasta mogu se ostaviti da i dalje 

prirašćuju, ukoliko ne smetaju odraslom podmlatku ili drugim tanjim stablima potrebnih za izgradnju pravilne prebirne strukture. 

Tek pošto obezbedimo optimalnu proizvodnost, dovoljno podmlañivanje i uraštanje u glavnu sastojinu, odabiraju se stabla raznih debljinskih kategorija da bi se 

otklonili konstatovani nedostaci prebirne strukture. 

8.2. Smernice za sprovoñenje radova na zaštiti šuma 

Osnovni zadatak zaštite šuma je da se u gazdovanju šumama eliminiše u što većoj meri štetni faktori. U tom smislu gazdovanje se mora obaviti stručno uključujući 

preduzimanje preventivnih mera zaštite. 

Savremeni zahtevi preventivne zaštite šuma su: 

1. Na staništu preventivno osigurati vrstu kojoj to stanište odgovara. 

2. Isključiti podizanje monokultura (posebno četinara). 

3. U svim prilikama gde to uslovi staništa omogućuju podizati gajiti raznodobne i mešovite sastojine. 

4. Čiste sastojine svih vrsta drveća, ukoliko to prilike staništa omogućavaju, prevoditi u mešovite i raznodobne. 

5. Blagovremeno uvoñenje i dosledno sprovoñenje svih mera nege, kojima se postiže mnogobrojni pozitivni efekti po: 

- zemljište (moguće poboljšanje humifikacije i nastanak zemljišta povoljnih fizičkih, hemiskih i bioloških osobina); 

- sastojinu (nastankom jačih kruna većeg asimilacionog i prirodnog potencijala, nastaju i stabla i sastojine veće vitalnosti, kao povoljnijeg odnosa 

visine i debljine odnosno manjeg stepena vitalnosti, te prema tome i otpornosti na sve negativne uticaje iz spoljne sredine - vetra, leda, snega). 

6. Strogo uspostaviti šumski red u užem i širem smislu: 

- pod šumskim redom u širem smislu podržava se održavanje povoljnijeg zdravstvenog stanja šuma, koje se postiže blagovremenim i radikalnim 

izvoñenjem sanitarnih seča, odnosno uklanjanjem sušika, "umirućih stabala", izvala, vetroloma, kao i svih stabala za koje se može oceniti da su 

umanjene vitalnosti; 

- u suštini sanitarne seče i mere nege su najefikasniji način preventivnog delovanja na zaštiti šuma. 

7. Najstrožijim sprovoñenjem (uvoñenjem i održavanjem) šumskog reda u užem smislu, pod kojom podrazumevati uvoñenje šumskog reda posle seče (slaganje 

otpatka - granjevine i sl. na propisan način), prekraćivanjem visokih panjeva, korenja panjeva i debljih žila, obradom izvala cepanjem žila radi sprečavanja 

obrazovanja karpofila, tretiranjem zdravih panjeva biopreparatima ili boraksom, itd. 

Preventivne mere mogu biti uspešne samo ukoliko se biljne bolesti ili štetni insekti na vreme otkriju, što je jednostavan stručni posao, ali koji zahteva 

izveštajnu službu i osposobljenost stručnog kadra da utvrdi stanje (dijagnozu) i proceni dalji razvoj (prognozu), kao i sve eventualne mere suzbijanja. 

8. U cilju zaštite od požara: 

1. postaviti table upozorenja o opasnostima od požara, 

2. dosledno sprovoditi zakonske propise od požara, 

3. osigurati nadzornu službu i kontrolu kretanja mogućih izazivača požara (čobani, turisti), 

4. osigurati stalnu protivpožarnu službu u sezoni najveće ugroženosti od požara, 

5. smanjiti na najmanju meru površine livade koje se ne kose, 

6. vaspitnim delovanjem preko sredstava informisanja delovati na javnost u celini u smislu povećanja svesti o velikoj opasnosti od šumskih 

požara. 

9. U cilju smanjenja oštećenja od šumske paše i stoke: 

- obeležiti površine na kojima je paša dozvoljena odnosno zabranjena, 

- utvrditi progonske puteve do ispašišta i pojila, 

- osigurati kontrolu pašarenja. 

10. Zaštita od snega, leda i jakih vetrova se najpotpunije obezbeñuje negovanjem "sastojina, a od jakih vetrova još i oblikovanjem raznodobnih sastojina 

prilagoñenih pojedinačnih stabala ili grupe stabala za opstanak na slobodnom položaju, kao i oblikovanje" i zaštitom plašta (ivice) šume. 


61

Mere neposredne zaštite 


Beograd 

Suzbijanje potkornjaka izvoditi pomoću lovnih stabala. 

Populaciju gubara pratiti i po potrebi, ako doñe do gradacije primeniti neki od savremenih insekticida, imajući u vidu potrebu obezbeñenja saglasnosti od Zavoda za 

zaštitu prirode. 

Sva oštećenja stabala (zasecanjem mezgrenjem, loženjem vatre u šupljinama i uz pridanke, i sl.) je teško suzbiti. Jedino je moguće na taj način oštećena stabla ukloniti 

sečom. 

Za gašenje požara neophodno je planom o zaštiti od požara imati pripremljeno, obučeno i spremno jezgro, odnosno grupe za gašenje sa posebno osposobljenim 

voñstvom grupe (inženjeri, tehničari, predradnici). Grupe za gašenje požara mora biti opremljena odgovarajućom opremom, koja je po količini i strukturi 

utvrñena planom zaštite i suzbijanja požara. 

Zaštita šumskih kultura od stoke i divljači 

Zabrana paše i brsta je obavezna u svim šumskim kulturama, sve dok one ne prerastu kritičnu visinu, kada im ovce i goveda ne mogu oštećivati vrhove i gornje delove 

kruna. Kasnije, paša može biti i korisna, naročito na jako zatravljenim površinama, jer se time sprečava gomilanje suve trave koja predstavlja veliku opasnost 

za nastanak i brzo širenje požara. Posebno u proreñenim, jače zatravljenim kulturama pored puteva i u blizini naselja, treba dozvoliti pašu čim pre, za ovce 

već 4-6 godina posle sadnje, a za goveda 6-10 godina, zavisno od uzrasta zasada. 

Kozama treba trajno zabraniti pristup u šumu, pa i u šumske kulture. Zečevi i srne mogu pričiniti ozbiljne štete presecanjem terminalnih izbojaka, a pogotovu 

gulenjem kore na stabalcima. Posebno su ugroženi zasadi duglazije, jele, borovca, zatim lišćara i gotovo svih vrsta koje se prvi put unose u jedan predeo, te 

privlače pažnju divljači dok se na njih ne navikne. 

Uobičajeni načini borbe - ograñivanje kultura žičanom ogradom, stavljanje mrežastih tuljaka (manžeta) okolo stabala, premazivanje vrhova zasañenica raznim 

repulzivnim preparatima su skupi i teško izvodljivi kad se radi o masovnim pošumljavanjima na velikim površinama. Zato ostaju praktično samo dva 

racionalna i dosta efikasna načina za suzbijanje šteta od divljači. 

Prvi je da se brojno stanje divljači svede na snošljivu meru, tako da ova ima dovoljno raznolike hrane i ne oseća potrebu da poseže za kultivisanim drvećem. Drugi je 

da se organizovano poboljša ishrana divljači ostavljanjem livada i travnatih proplanaka nezasañenih. Preporučljivo je da se izvesne površine u šumi, odnosno 

u kulturama, zaseju veštačkim travama kao i da se mestimično pre pošumljavanja unesu žbunaste vrste koje zečevi i srne rado brste, kao što je zečnjak 

(Sarothamnus skoparius), amorfa, razni citizusi, zanovet i dr. Zimi, naročito za vreme obilnijih i dugotrajnijih snegova, treba organizovati prihranjivanje 

srneće divljači ostavljanjem sena na hranilištima. Poznato je da divljač najveće štete šumskim kulturama pričinjava u zimskoj oskudici hrane, te se 

prihranjivanjem ove štete mogu znatno smanjiti. Štete od puhova, voluharica i miševa, koji gule koru i prstenuju stabalca, naročito četinarska, teško je 

preduprediti smanjenjem travnog tepiha pašom ili košenjem, odvraćaju se miševi od kultura, te su i štete manje. 

Zaštita šumskih kultura od biljnih bolesti i štetnih insekata 

Predohrana protiv ovih štetnih agenasa sastoji se u pravilnom izboru vrsta, dobrom izvoñenju radova i uopšte u osnivanju vitalnih kultura, otpornih na napade bolesti i 

insekata. Izbegavanje osnivanja monokultura na velikim površinama i korišćenje zdravog sadnog materijala čine elementarne mere predohrane. Takoñe treba 

obratiti pažnju da se izbegava sadnja borovca, duglazije, ariša, pa i smrče, na teškim glinovitim i slabo propustljivim zemljištima u uvalama i na zaravnima, 

gde dolazi do pojave stagnirajuće vode iznad nepropustljivog sloja (pseudogleja). Ovde postoji rizik napada gljiva truležnica korena kao što su mednjača 

(Armilla - riella mellea) i mrkocrvena trulež srčike (Fomes annosus). Borovac ne treba saditi u krajevima gde se uzgaja ribizla. Posebnu pažnju treba obratiti 

da se ne koriste sadnice dvoigličastih borova zaražene crvenilom i osipanjem četina (Lophodermium pinastri). 

Veliki je broj insekata koji napadaju šumske kulture, počev od onih koje oštećuju, presecaju i žderu koren, pa preko onih koji oštećuju stabla, do štetočina koje 

napadaju pupoljke ili žderu četine (lišće). Ako se budno ne prati pojava i dinamika razvoja štetnih insekata, može doći do njihovog prenamnožavanja 

kalamitetskih razmera i do pravog pustošenja kultura. Zato treba stalno pratiti vitalnost i zdravstveno stanje zasada, te u slučaju da se primete znaci obolenja 

ili napada insekata, treba se hitno obratiti kvalifikovanom stručnjaku radi postavljanja dijagnoze i odreñivanja mera odbrane. Od posebne je važnosti da se 

obolenje ili napad otkriju u samom začetku, dok su štete manje i dok postoje mogućnosti za lakše i efikasnije suzbijanje uzročnika. 

Zaštita šumskih kultura od požara 

Požarom su posebno ugrožene kulture crnog bora a zatim i ostalih četinara. Ovo zato jer se podižu na najsuvljim staništima gde se trava rano suši za vreme letnje suše 

i veći deo godine ostaje u tako zapaljivom stanju, kao i zato što su borovi bogati smolom, odnosno jako zapaljivim terpentinom. Osim toga, borove kulture se 

podižu na isturenim položajima izloženim pripekama i vetrovima, što sve pogoduje brzom širenju požara. Zato se posebna pažnja mora obratiti upravo zaštiti 

od požara borovih kultura, pogotovu kada se radi o većim pošumljenim kompleksima. 

Treba izbegavati osnivanje borovih monokultura na velikim kontinuiranim površinama. Lokalitete sa dubljim i svežijim zemljištem treba iskoristiti za prekidanje 

borika lišćarima ili četinarima manje zapaljivim, kao što su hameciparis, džinovska tuja, duglazija, kavkaska jela. U svakom slučaju treba zadržati i ostatke 

autohtone lišćarske šume, kompletirajući ih po potrebi gore navedenim vrstama. Da bi se smanjila masa zapaljive (suve) trave, poželjno je da se u borovim 


62


Beograd 

kulturama rano dozvoli paša ovaca (čim su borovi dostigli visinu od oko 1 m.), a zatim i goveda, nekoliko godina kasnije. Pa i u slučaju da doñe do manjih 

oštećenja borova, usled paše, to je mala žrtva u odnosu na korist koja se postiže suzbijanjem moćnog tepiha trave. 

Da bi se odbrana od požara učinila lakšom i efikasnijom, pri osnivanju kultura postavlja se mreža protivpožarnih pruga (koridora, pojaseva). Najpre se ovim prugama 

ograniči (uokviri) kultura spolja, a zatim se trasiraju i obeleže unutrašnje vatrobrane pruge, kojima se ceo kompleks izdeli na manje delove (parcele). 

Koriste se najčešće tri vrste protivpožarnih pruga: 

1) Pruge sa neobraslim zemljištem - širine najčešće 12-20 m, koje ostaju nezasañene. Po njihovoj osovini uspostavlja se uža traka širine 6-8 m sa koje se 

trava uklanja. To se postiže oranjem, frezovanjem (roto- kultivatorom), tretiranjem herbicidima, a u krajnjem slučaju čestim košenjem. Ovim prugama 

se kultura razdeljuje na odvojene parcele 30 ha, zavisno od ugroženosti od požara. Pruge se koriste i kao putevi za intervenciju protiv požara a i za 

evakuaciju prorednog mateijala. I obratno, postojeći ili novoizgrañeni putevi koriste se kao protivpožarne pruge. Ovo važi i za vodotoke, a posebno za 

grebene, kojima se obavezno pružaju nepošumljeni koridori. 

2) Pošumljene pruge razdvajaju veće pošumljene površine (100-200ha). Široke su najmanje 20 m i često se oslanjaju na puteve, vodotoke ili trake sa 

skinutom travom. Sadnja se obavlja dosta gusto, da bi se eliminisala prizemna vegetaciija (oko 4-5.000 sadn./ha). Od lišćarskih vrsta koriste se, već 

prema stanišnim uslovima, crveni (američki) hrast, bukva, brekinja, lipe, javor, bela i zelena jova, grab, pojasen i sl. Od četinara dolaze u obzir 

kavkaska jela, domaća jela, lavzonov hameciparis, džinovska tuja, duglazija i sl. manje zapaljive vrste. U ove pruge treba inkorporisati postojeće 

autohtone lišćare. Uopšte, poželjno je da se za razbijanje većih pošumljenih površina što više koriste samonikle šume. Za to se koriste ne samo pruge, 

već i parcele različitog oblika koje se meñusobno povezuju prugama. 

3) Koridori sa poljoprivrednom vegetacijom su u stvari poljoprivredne kulture koje razdvajaju velike komplekse četinarskih kultura. Ako postoje 

odgovarajući uslovi najfunkcionalnije je gajenje okopavina, a u manje povoljnim uslovima dobro doñu i livade, pa i pašnjaci. Ove površine ne moraju 

imati oblik pruga. Koriste se lokacije sa boljim zemljištem u dolinama, uvalama i na zaravnima, te je njihov oblik najčešće uslovljen konkretnom 

reljefskom plastikom. 

8.3. Smernice korišćenja šuma 

8.3.1. Priprema proizvodnje 

Priprema proizvodnje u uslovima gazdovanja u ekonomskim šumama, kao i u šumama sa posebnom namenom, dobija veći i složeniji značaj. Poznato je da je dobra 

priprema proizvodnje garant uspešnog toka proizvodnog procesa, kao i ostvarenja rezultata koji su projektovani. 

Pripremu proizvodnje u iskorišćavanju šuma čine: projektovanje i izgradnja sekundarne mreže šumskih komunikacija, definisanje gravitacionih i radnih polja i 

transpotnih granica, izbor tehnološke i transportne šeme i sl. Završni dokument koji je rezultat pripreme je izvoñački plan. Ovaj dokument ima karakter 

projekta, kojim se stvaraju uslovi za realizaciju gazdinskih mera utvrñenih Osnovom gazdovanja šumama. Njime se, pored rečenog, utvrñuje sečiva drvna 

zapremina i njena struktura, normativi za sve faze rada, transportne distance, veličina finansijskih sredstava koja se ulaže u infrastrukturne objekte i dr. 

Osnova za projektovanje tehnologije iskorišćavanja šuma je doznaka stabala za seču. Na osnovu podataka doznake, ustanovljava se količina drvne zapremine, njena 

struktura, utvrñuju osnovni elementi za norme seče i izrade, a dobijaju se i drugi značajni podaci, pod uslovom da se prikupljanje podataka u toku doznake 

radi tako da je u potpunosti u funkciji planiranja. 

Na osnovu rečenog, proizilazi da se pripremom proizvodnje, uz odgovarajuća projektovanja, stvaraju uslovi za stručno i profesionalno realizovanje svih zadataka i 

gazdinskih mera predviñenih starijim planskim dokumentima. Iz tih razloga je nužno da se ovakvi planski dokumenti rade timski, od strane specijalista za 

pojedine oblasti. Ovo se naročito odnosi na izvoñačke planove koji se rade za objekte čija funkcija nije prevashodno ekonomska. 

Osnovni cilj koji se želi dostići, a kojim se rukovodi pri izboru ili projektovanju tehnoloških metoda iskorišćavanja šuma i izboru tehnike rada za izvoñenje uzgojnih 

ili zaštitnih mera sečom naročito u parkovima prirode je minimum šteta na preostalim stablima u sastojini, zemljištu i dr. 

Pri ovako strogo postavljenim uslovima, može se postaviti pitanje: Jesu li oni dostižni? Odgovor je svakako potvrdan. Pri današnjem stepenu usavršenosti tehničkih 

sredstava i opreme, kao i dostignutom nivou tehnologije, moguće je zaštititi od eventualnih oštećenja svako stablo, svaku podmlañenu grupu, svaku prirodnu 

retkost. 

Na osnovu rečenog, čini se da problem ne postoji. Potrebno je samo, u zavisnosti od specifičnosti objekta na kome se seče izvode, primeniti odgovarajuća tehničko - 

tehnološka rešenja i uzgojne ili zaštitne mere će biti efikasno izvršene. 


63


Beograd 

Meñutim, prilikom izvoñenja svih vidova seča u objektima sa posebnom namenom, a to znači i u parkovima prirode dolazi do pojava različitih šteta. Očigledno je da 

se ovde radi o svojevrsnom anahronizmu. U šumama parkova prirode u kojima bi trebalo da je predominantna ekološka funkcija šuma, uz primerene 

aktivnosti na zaštiti prirodnih retkosti, pri izvoñenju gazdinskih mera dolazi do nastanka šteta različitog vida. Oblik, veličina i intenzitet ovih šteta nije ništa 

manji od onih koje se susreću u ekonomskim šumama. 

Ovakvo stanje je rezultat činjenice, da se za seču i izradu, kao i za prvu fazu transporta u šumama parkova prirode primenjuju identična ili u manjoj meri 

modifikovana tehničko tehnološka rešenja koja se primenjuju u ekonomskim šumama.. 

Do ovakvog stanja dovodi okolnost da su tehničko tehnološka rešenja kojima se stvaraju uslovi za visok stepen zaštite, po pravilu srazmerno skupa, odnosno rezultuju 

srazmerno visoke troškove po jedinici zapremine. 

U vremenu koje dolazi, nužno će se nametnuti potreba za uvoñenjem tehnoloških rešenja u oblast seče i izrade kao i u prvu fazu transporta, koja će u svojoj suštini 

imati potrebni nivo karakteristika koje imaju puno ekološko opravdanje, bez obzira na povećane troškove koje takva rešenja rezultuju. Takve, može se reći 

ekološke tehnologije, ukoliko želimo punu zaštitu šuma kao resursa prvog reda u nacionalnoj ekonomiji, postaće nužne ne samo u šumama zaštićenih 

objekata prirode, već i u šumama sa pretežno ekonomskom funkcijom. 

8.3.2. Metode seče u sastojinama 

Za realizaciju projektovanih uzgojnih mera sečom, primenjuju se različite metode. Njihov izbor uslovljava veliki broj faktora. Meñu njima karakter i funkcije šuma 

igraju prvorazrednu ulogu. Ne obrazlažući zasebno svaki od tehnoloških metoda seče, ukazaće se na osnovne karakteristike metoda čija se primena na 

području Golijskog šumskog područja preporučuje. 

Takoñe će se istaći glavni razlozi koji su opredelili izbor ovih metoda. Obzirom na istaknute karakteristike i namenu šuma Golijskog šumskog područja, kao i visok 

nivo zahteva za zaštitom preostalih stabala u sastojini u toku seče i prve faze transporta, kao i potrebe za zaštitom podmladka i zemljišta, izbor tehnoloških 

metoda se značajno sužava. 

Za uslove gazdovanja šumama Golijskog šumskog područja se predlaže primena klasičnog sortimentnog metoda i metoda delova debala. Svakako, svaki od ovih 

metoda treba primeniti u adekvatnim terenskim i sastojinskim situacijama, kao i u zavisnosti od uzgojnog zahvata koji se izvodi. 

Svaki od predloženih metoda ima prednosti, ali i nedostataka u odnosu na druge tehnološke metode. Predloženi su zbog toga što će u uslovima ovog područja njihova 

primena, ukupno uzev, dati najpovoljnije efekte. 

Metod delova debala treba primenjivati u toku izvoñenja prorednih seča, kako u prirodnim šumama, tako i u veštački podignutim zasadima. Takoñe, ovaj metod treba 

primeniti pri realizaciji svih seča u fazi obnove, izuzev završnog seka. Prilikom izvoñenja završnog seka, treba primeniti sortimentni metod, u njegovom 

izvornom ili u izvesnoj meri modifikovanom obliku. Ovaj metod treba primeniti i u svim sastojinskim situacijama u kojima je znatnije izražena potreba za 

zaštitom u bilo kom obliku. 

8.3.2.1. Metod delova debala 

Primena metoda delova debala se predlaže iz razloga svoñenja jediničnih troškova proizvodnje na najmanju moguću meru. Ovo se postiže maksimalnim 

racionalisanjem troškova u prvoj fazi transporta. Naime, privlačenjem delova debala iz šume do privremenog stovarišta, unifikuje se prva faza transporta. 

Istim transportnim sredstvom se privlače sve kategorije drveta, izuzev drveta od grana (oko 10% od ukupne količine), koje će se izrañivati i transportovati na 

klasičan način. 

Metod delova debala, kao metod koji treba pretežno primenjivati pri sečama ovom području, kako u zaštitnim tako i u šumama koje su izvan režima zaštite, treba u 

potrebnoj meri prilagoditi u uslovima povećanih zahteva za zaštitom. Iz tih razloga, pored usmerene seče, kojom se sva stabla usmeravaju tako da se na 

najlakši način mogu prići sredstvom u prvoj fazi transporta, prilikom izrade delova debala, odnosno prilikom prethodnog krojenja, delovi debala nesmeju 

prelaziti dužine veće od 8 metara. Na taj način će se pričiniti samo neizbežne štete na preostalim stablima, podmlatku i zemljištu. 

Ovo ograničenje će kao rezultat imati unekoliko više troškove po jedinici proizvoda u odnosu na uobičajeno prethodno krojenje, ali će istovremeno broj i stepen 

oštećenja biti značajno smanjen. No i pored relativno malih dužina delova debala, što bi se moglo okarakterisati kao izvestan nedostatak u odnosu na 

uobičajeni način rada, zadržaće se sve prednosti koje ovaj metod ima u odnosu na druge. Ovo se najpre odnosi na već rečenu unifikaciju sredstava u prvoj 

fazi transporta. 


64


Beograd 

Prilikom izrade izvoñačkih planova, pri podeli sečišta na transportna i radna polja, obavezno je utvrñivanje opšteg smera pada stabala. Prilikom realizacije 

izvoñačkog plana, svako odstupanje od opšteg smera pada stabala, mora biti verifikovano od odgovornog rukovodioca sečišta. Ovo je samo jedan od 

elemenata tehnološke discipline, čije je poštovanje nužan preduslov za uspešnu primenu projektovane tehnologije. 

Prilikom izrade delova debala, nužno se moraju obrubiti njihova čela na onoj strani za koju će se u prvoj fazi transporta kačiti užetom traktorskog vitla. Ovo 

podrazumeva i razdvajanje čela delova radi njihovog lakšeg mimoilaženja u toku privlačenja od mesta izrade, do mesta na kome će biti formiran traktorski 

tovar. Neobrubljeni obli sortimenti oštećuju žilje preostalih stabala, kao i stabala u pridanku, zatim podmladak i zemljište. Pored toga i režim vuče je 

nepovoljniji, jer su povećani utroškom vremena na obrubljivanje u toku radne operacije obrada oblog drveta. 

U realizaciji prorednih seča u prirodnim šumama, kao i u veštački podignutim zasadima, predlaže se takoñe primena metoda delova debala. 

Sva stabla se seku i obaraju strogo po unapred odreñenom opštem smeru obaranja stabala. Mogu biti obarana tanjim ili debljim krajem prema sabirnoj liniji, što zavisi 

od dimenzija stabala, sastojinskih uslova i nagiba terena. Prilikom seče stabala na sabirnim linijama, nužno je sve panjeve odseći tako nisko, da ne budu 

smetnja prilikom privlačenja. 

Pri primeni ovog metoda u proreñivanju, pojavljuje se nova radna operacija. To je radna operacija ručno prikupljanje debala. Tom radnom operacijom, sekač i njegov 

pomoćnik prikupe, vučom po zemlji ili nošenjem, sve delove debala na trasu sabirne linije. Pri tome koriste specijalna klešta ili kuke za ovu namenu. Da li će 

se delovi debala privlačiti ili iznositi zavisi od dimenzija i mase komada. Sve delove debala treba složiti u snopove na rubove sabirnih linija u simetričnom 

rasporedu. Snopove treba slagati tako da se prilikom privlačenja po sistemu sabirnog užeta, svi oni kreću po rezultujućoj putanji koja ide sredinom sabirne 

linije. 

Prilikom slaganja snopova, delove debala u jednom snopu treba slagati ili tanjim ili debljim krajem napred. U protivnom će se prilikom privlačenja pojedinačni 

komadi izvlačiti, što može praviti dodatne probleme. Takoñe delove debala treba slagati na kraću oblicu podmetnutu pod prednji kraj snopa, na udaljenosti 

od oko pola metra od njegovog čela. Na taj način će se značajno olakšati vezivanje tovara prilikom privlačenja, a i pokretanje tovara će to biti znatno 

olakšano. Ovo zbog toga što će se umesto otpora trenja klizanja tovara o podlogu, u početku vuče pojaviti trenje kotrljanja. U toku slaganja snopova, njihove 

zadnje krajeve treba okretati od sabirne linije, pa čak ostaviti jednim delom izvan nje, da bi se izbeglo zapinjanje tovara jednog o drugi u toku privlačenja. 

8.3.2.2. Sortimentni metod 

Ovaj tehnološki metod, kako je već rečeno, treba primenjivati u svim sastojinskim situacijama u kojima postoji potreba za naglašenijim nivoom zaštite po bilo kom 

osnovu. Ovo se pre svega odnosi na tzv. završene seče pri sečama obnavljanja. 

Pri primeni ovog metoda, takoñe se u potpunosti mora vršiti usmerena seča. Svi sortimenti iz kategorije tehničkog oblog drveta se moraju obrubiti na onoj strani za 

koju će u prvoj fazi transporta biti kačeni. Njihova se čela, takoñe, moraju razdvojiti radi lakšeg mimoilaženja u toku privlačenja. 

Naravno, ne treba naglašavati da je pri apliciranju i u toku izvoñenja oba tehnološka metoda seče i izrade, potrebno preduzeti sve mere da se izbegne nastojanje onih 

šteta, koje spadaju u kategoriju izbeživih. Ovo će biti moguće samo ako se dosledno izvršavaju svi tehnološki zahvati, uz punu primenu tehnološke i radne 

discipline. 

Obzirom da će radove na korišćenju šuma izvoditi treća lica kao usluge, nužno je izvršiti adekvatnu organizaciju u okviru ŠG "Golija" da se kroz permanentnu i 

kompletnu kontrolu osigura potrebna zaštita preostalih stabala, podmlatka i zemljišta u toku izvoñenja radova. 

8.3.3. Predlog važnijih mera za unapreñenje tehnologije iskorišćavanja šuma 

Obzirom na okolnost da će se radovi na iskorišćavanju šuma ŠG "Golija" izvoditi kao usluge, prilikom njihovog ugovaranja treba naročito voditi računa o 

okolnostima koje će se naznačiti, a sa ciljem obezbeñenja odgovarajuće zaštite šumskih ekosistema u kojima će se ti radovi izvoditi. 

Najveći značaj za efikasnu primenu tehnoloških metoda seče i izrade i prve faze transporta otvaranje šuma primarnom i sekundarnom mrežom šumskih komunikacija. 

Obzirom da je sredstvo izbora u prvoj fazi transporta u uslovima koji pretežno vladaju na području ŠG "Golija" traktor sa vitlom, mrežu šumskih komunikacija treba 

saobraziti i po strukturi i po gustini ovom transportnom sredstvu. 

Bez obzira na to ko će vršiti radove na seči i prvoj fazi transporta, puna odgovornost za dosledno poštovanje uslova i obaveza predviñenih planskim dokumentima leži 

na odgovarajućim službama Šumskog gazdinstva. One su dužne da obezbede adekvatne mehanizme kontrole i spreče nastajanje šteta bilo kog vida koje je 

moguće izbeći. Ovo se odnosi kako na kontrolu u toku izvoñenja radova, tako i u toku izbora izvršioca radova. 

Naročito je značajno u postupku izbora izvršioca radova, proveriti njegov bonitet sa aspekta tehničke opremljenosti, a i sa aspekta stručne osposobljenosti. 


65


Beograd 

8.3.4. Privlačenje i transport drveta 

Kod oba predložena tehnološka metoda seče i izrade, ključna faza rada je prva faza transporta. To je i razlog što seča i obaranje stabala moraju biti u punoj meri u 

funkciji privlačenja. Sva stabla treba obarati usmereno, tako da se posle njihovog kresanja i potrebnog prerezivanja, delovi debala što je moguće lakše, 

uglavnom ručno i uz odgovarajuća oruña, privuku do tzv. sabirnih linija. Po sabirnim linijama će se užetom vitla, a po sistemu sabirnog užeta, tovari privući 

do traktora, a zatim traktorom do privremenog stovarišta. 

Za sabirne linije treba koristiti postojeće, adekvatno orjentisane "svetlosne koridore". Sa ovih, budućih sabirnih linija treba, prema potrebi, ukloniti poneko stablo koje 

predstavlja smetnju privlačenju. Tamo gde se ne mogu uočiti ovakve, od prirode formirane trase, treba ih obeležiti (trasirati) u potrebnom broju i na 

potrebnom rastojanju, i sa njih ukloniti sva stabla. Naravno, ovaj postupak ne treba provoditi šematizovano, već slobodnije. Ukoliko se na planiranoj trasi 

sabirne linije nañe neka vrednija grupa stabala ili neko stablo budućnosti, celishodno je trasu sabirne linije pomeriti metar ili dva u jednu ili drugu stranu i na 

taj način sačuvati ova stabla. Ovim postupkom se ne uvodi šematizacija u proreñivanje, već se stvaraju uslovi za primenu mehanizovanih sredstava u prvoj 

fazi transporta. 

Obzirom da se prosecanjem sabirnih linija samo stvaraju pretpostavke za mehanizovano privlačenje, a da su širine sabirnih linija svega oko 2 metra, one će se veoma 

brzo zatvoriti. Tako se pri primeni ovakvog tehnološkog metoda može govoriti o potpunom uvažavanju svih biološko ekoloških zahteva uz efikasno i 

ekonomski profitabilno proreñivanje. 

Sabirne linije se pod odgovarajućim uglom ulivaju u traktorske vlake. Ugao ulivanja sabirnih linija u traktorsku vlaku, uslovljen je sastojinskim uslovima i nagibom 

terena. Veoma je značajno da on bude odgovarajući, jer će se na taj način izbeći zapinjanja i uklještenja prilikom izvlačenja tovara sa sabirne linije na vlaku. 

Mrežu transportnih vlaka treba razvijati, tako da se omogući potpuna primena mehanizacije u prvoj fazi transporta. Ona, kako je već rečeno, zavisi od mogućnosti 

privlačenja traktorskim vitlom na vlaku. Bez obzira na gustinu, vlake moraju imati odgovarajuće tehničke elemente, koji će biti u funkciji zaštite šumskih 

ekosistema sa jedne strane i u funkciji efikasnog korišćenja šuma sa druge . 

Najznačajniji tehnički element, o kome se mora prilikom trasiranja vlaka voditi računa, je uzdužni nagib. On je značajan sa aspekta vuče, ali je naročito važan sa 

aspekta erozije. Na području ŠG "Golija", uzdužni nagib vlaka ne sme prelaziti 10%. Izuzetno, na kraćim deonicama, kojima se vlakom odvaja od 

kamionskog puta, ovaj nagib može biti maksimum 15%. Na ovaj način bi se obezbedila zaštita od erozije, a istovremeno obezbedili povoljni uslovi vuče. 

Optimalna gustina primarne mreže šumskih komunikacija uslovljena je, pored ostalog i troškovima privlačenja drvnog materijala po vlakama. Iz tih razloga bi u 

programima otvaranja svih gazdinskih jedinica trebalo težiti da srednja distanca privlačenja po vlakama ne bude veća od 700 metara. Ovo odgovara gustini 

vlaka od oko 15 m/ha. 

Što se tiče gustine mreže traktorskih vlaka ona bi u uslovima obostranog privlačenja traktorskim vitlom, uz uslov da maksimalni dohvat užeta traktorskog vitla bude 

50 m, trebalo da iznosi optimalnih 100 m/ha, a u uslovima jednostranog privlačenja 200 m/ha. 

8.4. Uputstvo za voñenje evidencije gazdovanja šumama 

Zakonom o šumama "Korisnik šuma" je dužan da u osnovama, programima i projektima, evidentira izvršene radove na zaštiti, gajenju i seči šuma. 

Radovi izvršeni u toku godine evidentiraju se najkasnije do 31. marta naredne godine. Evidentiraju se provereni podaci o izvršenim šumsko-uzgojnim radovima, 

sečama po vrsti drveća, izrañenim šumskim saobraćajnicama i ostalim objektima i iskorišćenim drugim šumskim proizvodima. 

Radovi na gajenju šuma (pošumljeno neobraslo zemljište, rekonstruisane degradirane i devastirane šume, šikare i šibljaci, pošumljene neobrasle površine nastale 

čistom sečom ili dejstvom elementarnih nepogoda, plantaže i sl.), izgrañene šumske saobraćajnice i drugi objekti koji imaju karakter investicionih ulaganja i 

infrastrukturnih radova, evidentiraju se na osnovu dokumentacije o izvršenom prijemu tih radova (kolaudacija). 

Pored izvršenih radova evidentiraju se i drugi podaci i pojave od značaja za gazdovanje šumama "Šumska hronika" kao što su: promene u posedovnim odnosima, veće 

šumske štete od elementarnih nepogoda, štete od biljnih bolesti i štetočina, pojava ranih i kasnih mrazeva, početak vegetacionog perioda, početak listanja, 

cvetanja, oprašivanja, plodonošenje, obilnost plodonošenja i dr. 

Evidentiranje izvršenih radova u OGŠ na seči i gajenju šuma vrši se na obrascima "Plan gajenja šuma - Evidencija izvršenih radova na gajenju šuma", "Plan seča 

obnavljanja (jednodobne šume) - Evidencije izvršenih seča"," Plan seča obnavljanja (raznodobne šume) - Evidencija izvršenih seča" i "Plan prorednih seča - 

Evidencija izvršenih seča". Izvršeni radovi šematski se prikazuju na privrednim kartama sa naznakom površine, količine i godine izvršenja radova. 

Evidentiranje izvršenih radova u OOGŠ na seči i gajenju šuma vrši se na obrascima koji su sastavljeni prema stvarnim prilikama i potrebama: Evidencija izvršenih 

radova na gajenju šuma, Evidencija izvršenih prorednih seča, Evidencija izvršenih seča obnavljanja - jednodobne šume i Evidencija izvršenih seča 

obnavljanja - raznodobne šume. 


66


Beograd 

Evidentiranje radova u OGŠ izvršenih u toku godine vrši se po sastojinama, odelenjima i gazdinskim klasama. 

Evidentiranje radova u OOGŠ izvršenih u toku godine vrši se po gazdinskim klasama i gazdinskim jedinicama sa rekapitulacijom za svaku kalendarsku godinu, a izvor 

podataka su evidencije u OGŠ. 

Bruto zapremina doznačenog drveta u OGŠ unosi se nakon izvršene seče iz doznačnih knjiga, a neto zapremina šumskih sortimenata utvrñena na mestu seče, iz 

dokumentacije korisnika. Drvna zapremina u doznačnim knjigama obračunava se po istim zapreminskim tablicama po kojima je bila obračunata drvna 

zapremina sastojina u OGŠ. 

Ostvareni prinos razvrstava se prema vrsti prinosa na glavni prinos (redovni, vanredni i slučajni) i prethodni prinos (redovni i slučajni) i prema sortimetnoj strukturi na 

oblo i prostorno. 

Glavni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabla po planu seča obnavljanja jednodobnih i raznodobnih šuma, kao i drvnu zapreminu slučajnih prinosa iz ovih 

šuma i posečenu drvnu zapreminu slučajnih prinosa u sastojinama dva najstarija dobna razreda kod odabrane ophodnje. 

Predhodni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviñena planom prorednih seča i slučajne prinose u sastojinama koje su planirane za 

proredne seče. 

Redovan prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviñena planom prorednih seča i planom seča obnavljanja (jednodobne i raznodobne šume). 

Vanredni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala sa površina koje će se koristiti za druge svrhe osim za proizvodnju drvne zapremine. 

Slučajni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja nije predviñena za seču planom seča obnavljanja (jednodobne i raznodobne šume) i planom 

prorednih seča, a potreba za njihovom sečom je slučajnog karaktera i rezultat je elementarnih nepogoda ili drugih nepredvidivih okolnosti. 

8.5. Vreme seče šuma 

Zakon o šumama (Sl.gl.RS br.30/2010) član 59.glasi:“U šumama koje se prirodno obnavljaju seča šuma može da se vrši samo pred puni urod semena i to po pravilu u 

periodu mirovanja vegetacije. 

Vreme, način i vrsta seče šuma odreñuje se osnovom, odnosno programom. 

Seča stabala može da se izvodi na način i pod uslovima kojima se obezbeñuje zaštita ljudi i šume“. 

U skladu sa napred iznetim, a uvažavajući prirodne, ekonomske i druge uslove za područje gde se ova gazdinska jedinica nalazi, kao i stanje šuma ove gazdinske 

jedinice vreme seča šuma se odreñuje i to: 

- Za sastojine u kojima se vrše oplodne seče (seče obnavljanja) seča stabala vršiće se u doba mirovanja vegetacije. 

- U sastojinama gde se vrši rekonstrukcija (čista seča) seču stabala izvršiti u toku letnjih meseci (jun - avgust) kako bi se smanjila izdanačka snaga ovih 

sastojina. 

- U ostalim sastojinama seča stabala može da se vrši tokom cele godine, s tim da se redukuje u prva dva meseca vegetacionog perioda (maj, jun). 

8.6. Upustvo za primenu tarifa 

Pri obračunavanju zapremine, kod pojedinih vrsta drveća, koristiti sledeće tablice (tarife): 

- smrča - smrča, Tara 

- jela - jela, Tara 

- bukva (izdanačka) - bukva (izdanačka) - Srbija 

- bukva (visoka) - bukva (visoke šume) - Srbija 

- jasika - bela topola - Vojvodina 

- breza - bukva (izdanačka) - Srbija 

- grab - grab(izdanačka) - Srbija 

- jova - bela topola - Vojvodina 

- crni bor - crni bor, Srbija 

- beli bor - beli bor, Srbija 

- duglazija, borovac, ariš - crni bor, Srbija 


67


Beograd 

- ostali plemeniti liščari, javor - bukva (visoke šume) - Srbija 

Pri obračunavanju zapremine kod veštački podignutih sastojina i obračunavanju zapremine kod izdanačkih sastojina, pored tarifa mogu se koristiti i izvodi iz tarifa. 

9.0.EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA 

Ekonomsko - finansijskom analizom na osnovu godišnjeg proseka planiranih radova prikazuju se prihodi i rashodi u cilju procene finansijskih efekata realizacije 

plana. 

9.1. Obračun vrednosti šuma 

Vrednost šuma gazdinske jedinice "Mrčajevac", vrednost zapremine i vrednost mladih sastojina za koje se utvrñuje drvna zapremina. U iskazanim vrednostima nije 

vrednovana opštekorisna funkcija šuma, kao i vrednost korišćenja ostalih šumskih resursa. 

Vrednost drvne mase na panju utvrñena je metodom sadašnje sečive vrednosti. 

Kod ove metode utvrñuje se vrednost drvne zapremine na panju uz pretpostavku da se ista koristi pod istim uslovima kao etat. 

Radi utvrñivanja procene vrednosti drvne zapremine po ovoj metodi urañeno je sledeće: 

Vrsta 

drveća 

• izračunata neto drvna zapremina; 

• utvrñena je sortimentna struktura; 

• utvrñene su tržišne cene 1 m3 neto drvne zapremine po vrstama drveća i sortimentima ostvarene u 2012 godini. 

9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine 

Bruto Otpad Neto 


SORTIMENTI 

F L K I klasa II klasa III klasa 

m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 

Ostala 

tehnika 

Ukupno 

tehnika 

Ogrevno 

drvo 

Celuloza 

Ukupno 

prostorno 

Bk 100109.39 15016.4 85093.0 234.0 468.0 7020.2 11700.3 13338.3 14040.3 46801.1 38291.8 38291.8 

Brz 410.12 61.5 348.6 348.6 348.6 

Gr 156.14 23.4 132.7 132.7 132.7 

Kit 136.72 20.5 116.2 116.2 116.2 

Jas 83.20 12.5 70.7 70.7 70.7 

Jav 80.36 12.1 68.3 68.3 68.3 

Cer 54.23 8.1 46.1 46.1 46.1 

OML 32.54 4.9 27.7 27.7 27.7 

Otl 18.08 2.7 15.4 15.4 15.4 

Tres 12.76 1.9 10.8 10.8 10.8 

Ukupno lišćari 101093.54 15164.0 85929.5 234.0 468.0 7020.2 11700.3 13338.3 14040.3 46801.1 38496.9 631.5 39128.4 

Jel 26812.46 4021.9 22790.6 820.5 1025.6 5127.9 7384.2 4102.3 2051.2 20511.5 2279.1 2279.1 

Cbor 11381.01 1707.2 9673.9 3869.5 3869.5 5804.3 5804.3 

Smr 202.09 30.3 171.8 6.2 7.7 38.6 55.7 30.9 15.5 154.6 17.2 17.2 

68


Beograd 

Bbor 11.71 1.8 10.0 4.0 4.0 6.0 6.0 

Ukupno četinari 38407.27 5761.1 32646.2 826.6 1033.3 5166.5 7439.8 4133.2 5940.1 24539.7 8106.5 8106.5 

Ukupno GJ 139500.80 20925.1 118575.7 1060.7 1501.3 7020.2 16866.8 20778.1 18173.6 5940.1 71340.8 38496.9 8738.0 47234.9 

9.1.2. Vrsta drveta na panju 

Vrsta 

Drveća 


SORTIMENTI 


Ostala 

tehnika 

Ukupno 

tehnika 

Ogrevno 

drvo 

Celuloza 

Ukupno 

prostorno 

m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 

Bk 234.0 468.0 7020.2 11700.3 13338.3 14040.3 46801.1 38291.8 38291.8 

Brz 348.6 348.6 

Gr 132.7 132.7 

Kit 116.2 116.2 

Jas 70.7 70.7 

Jav 68.3 68.3 

Cer 46.1 46.1 

OML 27.7 27.7 

Otl 15.4 15.4 

Tres 10.8 10.8 

Ukupno lišćari 234.0 468.0 7020.2 11700.3 13338.3 14040.3 46801.1 38496.9 631.5 39128.4 

Jel 820.5 1025.6 5127.9 7384.2 4102.3 2051.2 20511.5 2279.1 2279.1 

Cbor 3869.5 3869.5 5804.3 5804.3 

Smr 6.2 7.7 38.6 55.7 30.9 15.5 154.6 17.2 17.2 

Bbor 4.0 4.0 6.0 6.0 

Ukupno četinari 826.6 1033.3 5166.5 7439.8 4133.2 5940.1 24539.7 8106.5 8106.5 

Ukupno GJ 1060.7 1501.3 7020.2 16866.8 20778.1 18173.6 5940.1 71340.8 38496.9 8738.0 47234.9 

Vrsta 

drveća 

JEDINIČNA VREDNOST SORTIMENATA 


Ostala 

tehnika 

Ogrevno 

drvo 

Celuloza 

din/m3 din/m3 din/m3 din/m3 din/m3 din/m3 din/m3 din/m3 din/m3 

Bk 11770.0 8025.0 6624.0 5398.0 4413.0 3655.0 3164.0 

Brz 2408.0 

Gr 3164.0 

Kit 3598.0 

Jas 3598.0 

Jav 3598.0 

Cer 3164.0 

OML 2408.0 

Otl 3164.0 

Tres 3164.0 

69

Vrsta 

drveća 


Beograd 

Vrsta 

drveća 




Ostala 

tehnika 

Ogrevno 

drvo 

Celuloza 


Ukupno lišćari 

Jel 11953.0 9779.0 7965.0 6676.0 5523.0 3495.0 2408.0 

Cbor 2760.0 2408.0 

Smr 11953.0 9779.0 7965.0 6676.0 5523.0 3495.0 2408.0 

Bbor 2760.0 2408.0 

Ukupno četinari 

Ukupno GJ 

UKUPNA SORTIMENTNA VREDNOST 


Ostala 

tehnika 

Ukupno 

Tehnika 

Ogrevno 

drvo 

Celuloza 

Ukupno 

prostorno 

din din din din din din din din din din din din 

Bk 2754247.2 3755791.6 46501614.7 63158141.1 58862030.3 51317452.2 226349277.0 121155392.6 121155392.6 347504669.6 

Brz 839436.1 839436.1 839436.1 

Gr 419912.3 419912.3 419912.3 

Kit 418128.5 418128.5 418128.5 

Jas 254445.7 254445.7 254445.7 

Jav 245778.3 245778.3 245778.3 

Cer 145841.0 145841.0 145841.0 

OML 66605.1 66605.1 66605.1 

Otl 48616.9 48616.9 48616.9 

Tres 34313.9 34313.9 34313.9 

Ukupno lišćari 2754247.2 3755791.6 46501614.7 63158141.1 58862030.3 51317452.2 226349277.0 121804076.6 1824393.7 123628470.4 349977747.4 

Jel 9806974.9 10029114.8 40843593.2 49296601.7 22657041.1 7168781.3 139802106.9 5487975.0 5487975.0 145290082.0 

Cbor 10679935.9 10679935.9 13976785.7 13976785.7 24656721.6 

Smr 73916.8 75591.1 307845.0 371556.7 170769.9 54032.3 1053711.7 41363.8 41363.8 1095075.5 

Bbor 10985.3 10985.3 14376.4 14376.4 25361.6 

Ukupno četinari 9880891.7 10104705.9 41151438.1 49668158.4 22827810.9 17913734.8 151546739.8 19520500.8 19520500.8 171067240.7 

Ukupno GJ 12635138.9 13860497.6 46501614.7 104309579.2 108530188.6 74145263.1 17913734.8 377896016.9 121804076.6 21344894.6 143148971.2 521044988.1 

Ukupna proizvodna vrednost - 521044988.1din 

Ukupni troškovi proizvodnje - 165911119.4din 

Ukupna vrednost šuma 355133868.7din 

9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine) 

Poreklo sastojina 

Starost Površina Troškovi podizanja Faktor 

Ukupna vrednost 

šuma 

godina ha din/ha Ukupno dinara 1,0 P n 

dinara 

Mlade veštački podignute sastojine četinara i lišćara 11 - 20 3.80 127150.8 483173.0 1.6386 791727.3 

Ukupno 3.80 483173.0 791727.3 

Ukupno 

70


Beograd 

9.1.4. Ukupna vrednost šuma 

Ukupna vrednost šuma 355133868.7din 

Ukupna vrednost mladih sastojina 791727.3din 

Ukupno: 355925596.0din 

9.2. Vrsta i obim planiranih radova 

Vrsta i obim planiranih radova detaljno su obazloženi u poglavlju 7.3. Planovi gazdovanja. 

U ovom delu osnove planirani radovi će poslužiti samo kako bi se kao posledica realizacije tih planova mogli računati prihodi odnosno rashodi gazdovanja u 

gazdinskoj jedinici, odnosno utvrditi bilansi sredstava za nesmetano gazdovanje. 

Vrsta 

Drveća 

9.2.1. Kvalifikaciona sruktura sečive zapremine – prosečno godišnje 

Bruto Otpad Neto 


SORTIMENTI 


m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 

Bk 1527.8 229.2 1298.6 3.6 7.1 107.1 178.6 203.6 214.3 714.2 584.4 584.4 

Brz 2.9 0.4 2.5 2.5 2.5 

Gr 1.4 0.2 1.2 1.2 1.2 

Kit 0.8 0.1 0.7 0.7 0.7 

Jas 2.0 0.3 1.7 1.7 1.7 

Ukupno lišćari 1534.9 230.2 1304.7 3.6 7.1 107.1 178.6 203.6 214.3 714.2 585.6 4.9 590.4 

Jel 272.0 40.8 231.2 8.3 10.4 52.0 74.9 41.6 20.8 208.1 23.1 23.1 

Cbor 156.0 23.4 132.6 53.0 53.0 79.5 79.5 

Smr 2.2 0.3 1.9 0.1 0.1 0.4 0.6 0.3 0.2 1.7 0.2 0.2 

Bbor 0.2 0.0 0.1 0.1 0.1 0.1 0.1 

Ukupno četinari 430.4 64.6 365.8 8.4 10.5 52.5 75.5 42.0 74.1 262.9 102.9 102.9 

Ukupno GJ 1965.3 294.8 1670.5 12.0 17.6 107.1 231.0 279.1 256.2 74.1 977.1 585.6 107.8 693.4 

9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnoh radova – prosečno godišnje 

A: Proširena reprodukcija 

1. Popuinjavanje veštački podignutih kultura 0,009 ha 

2. Pošumljavanje čistina 0,046 ha 

3. Čišćenje u mladim kulturama 2,654 ha 

4. Okopavanje i prašenje u kulturama 0,046 ha 


Ostala 

tehnika 

Ukupno 

tehnika 

Ogrevno 

Drvo 

Celuloza 

Ukupno 

prostorno 

71


Beograd 

9.2.3. Plan zaštite šuma 

Preventivna zaštita šuma izvršiće se na celoj površini gazdinske jedinice. 

9.2.4. Plan izgradnje i održavanja šumskih saobraćajnica - prosečno godišnje 

Planirana je održavanje svih šumskih puteva na celoj površini. 

9.2.5. Plan ureñivanja šuma - prosečno godišnje 

Visoke šume 35,684 ha 

Veštački podignute sastojine 9,470 ha 

Izdanačke sastojine 6,616 ha 

Šikare 0,129 ha 

Neobraslo zemljište 3,429 ha 

Ukupno GJ 55,328 ha 

9.3. Utvrñivanje troškova proizvodnje – prosečno godišnje - 

9.3.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata 

Sortimenti 


Količina Troškovi Ukupno 

m3 din/m3 din 

1. Tehničko drvo 977,1 1.399,2 1.367.158,3 

2. Prostorno drvo 693,4 1.399,2 970.205,3 

Prosta reprodukcija 1.670,5 2.337.363,2 

Svega 1.670,5 2.337.363,2 

9.3.2. Troškovi radova na gajenju šuma 

Vrsta rada 

Površina Jedinična cena 

ha din/ha 

Ukupno 

dn 

1. Popuinjavanje veštački podignutih kultura 0.009 120500 1084.5 

2. Pošumljavanje čistina 0.046 120500 5543.0 

3. Čišćenje u mladim kulturama 2.654 14000 37156.0 

4. Okopavanje i prašenje u kulturama 0.046 14650 673.9 

72


Beograd 

Vrsta rada 


Površina Jedinična cena 

ha din/ha 

Ukupno 

dn 

Proširena reprodukcija 2.755 44457.4 

Svega 2.755 44457.4 

Ukupni troškovi na gajenju šuma za 2.755 ha iznose 44457.4dinara. 

9.3.3. Troškovi zaštite šuma 

Troškovi zaštite šuma za GJ”Mrčajevac” – paušalno na godišnjem nivou iznose 200.000,00 dinara. 

9.3.4. Sredstva za reprodukciju šuma 

Prosta reprodukcija 7143255.2 X 15 % = 1071488.3din 

Ukupno: = 1071488.3din 

9.3.5. Naknada za posečeno drvo 

Prosta reprodukcija 7143255.2 X 3 % = 214297.6din 

Ukupno: = 214297.6din 

9.3.6. Troškovi ureñivanja šuma 

Troškovi ureñivanja za gazdinsku jedinicu „Mrčajevac“ iznose 76.942,58dinara godišnje. 


Priprema radnih karata 55,328 ha x 10.4 din = 575.41din 

Kompletna obrada podataka 55,328 ha x 56.16 din = 3107.22din 

Izrada planova i tekstualnog dela osnove 55,328 ha x 273.52 din = 15133.31din 

Izrada komleta karata 55,328 ha x 41.6 din = 2301.64 din 

Visoke 35,684ha x 1174.78 din = 41920.80din 

Veštački podignute sastojine 9,470 ha x 863.09 din = 8173.50din 

Izdanačke sastojine 6.616 ha x 863.09 din = 5710.20din 

Neobraslo 3,429 ha x 113.67 din = 20.50din 

Ukupno 76942.58din 

9.3.7. Ukupni troškovi proizvodnje 

Troškovi din 

Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata 2.337.363,60 

Troškovi na zaštiti šuma 200.000,00 

Troškovi na ureñivanju šuma 76942.58 

73

Vrste 

Drveća 


Beograd 


Sredstva za reprodukciju šuma 1.071.488,30 

Naknada za posečeno drvo 214.297,60 

Prost.reprodukcija 3.900.092,08 

Troškovi na gajenju šuma 44457,40 

Proširena reprodukcija 44457,40 

G.J 3.944.549,48 

9.4. Formiranje ukupnog prihoda - prosečno godišnje - 

9.4.1. Prihod od prodaje drveta 

Vrsta 

Drveća 



Ostala 

Tehnika 

Ogrevno 

drvo 

Celuloza 


Bk 11770.0 8025.0 6624.0 5398.0 4413.0 3655.0 3164.0 

Brz 2408.0 

Gr 3164.0 

Kit 2408.0 

Jas 2408.0 

Ukupno lišćari 

Jel 11953.0 9779.0 7965.0 6676.0 5523.0 3495.0 2408.0 

Cbor 2760.0 2408.0 

Smr 11953.0 9779.0 7965.0 6676.0 5523.0 3495.0 2408.0 

Bbor 2760.0 2408.0 

Ukupno četinari 

Ukupno GJ 


UKUPNA SORTIMENTNA VREDNOST 

Ostala 

tehnika 

Ukupno 

tehnika 

Ogrevno 

Drvo 

Celuloza 

Ukupno 

prostorno 

din din din din din din din din Din din din din 

Bk 42033.1 57317.9 709670.7 963869.3 898305.5 783166.2 3454362.7 1848977.3 1848977.3 5303340.0 

Brz 5997.1 5997.1 5997.1 

Gr 3818.9 3818.9 3818.9 

Kit 1657.9 1657.9 1657.9 

Jas 4052.7 4052.7 4052.7 

Ukupno lišćari 42033.1 57317.9 709670.7 963869.3 898305.5 783166.2 3454362.7 1852796.2 11707.7 1864503.9 5318866.7 

Jel 99490.9 101744.5 414354.5 500109.5 229853.6 72726.6 1418279.6 55675.0 55675.0 1473954.6 

Cbor 146371.6 146371.6 191555.9 191555.9 337927.6 

Smr 819.3 837.9 3412.2 4118.4 1892.8 598.9 11679.5 458.5 458.5 12138.0 

Ukupno 

74


Beograd 

Bbor 159.5 159.5 208.8 208.8 368.3 

Ukupno četinari 100310.2 102582.3 417766.7 504227.9 231746.5 219856.7 1576490.3 247898.2 247898.2 1824388.5 

Ukupno GJ 142343.3 159900.2 709670.7 1381636.1 1402533.4 1014912.6 219856.7 5030853.1 1852796.2 259605.9 2112402.1 7143255.2 

Prodaja drveta 7.143.255,20din 

Sredstva za reprodukciju šuma 1.071.488,30din 

Ukupan prihod (GJ) 8.214.743,50din 

9.5 Raspodela ukupnog prihoda 

Prihodi - Troškovi 


Prosta reprodukcija Proširena reprodukcija Svega 

din din din 

Ukupan prihod 8.124.743,50 8.124.743,50 

Ukupni troškovi 3.900.092,08 44.457,40 3.944.549,48 

Dobit 4.224.651,42 44.457,40 4.180.194,02 

Finansijski efekti izvršenja planiranih radova izraženi su sa dobitkom u ukupnom iznosu od 4.180.194,02din godišnje. 

75


Beograd 

10.0. NAČIN IZRADE POGŠ 

Pripremni radovi 

10.1. Prikupljanje terenskih podataka 

Na staroj osnovnoj karti na osnovu posedovnih listova izvršene su izmene i dopune državnog poseda i dobjena je radna karta za novo ureñivanje šuma. Zadržana je 

stara prostorna podela na odeljenja jer je u skladu sa važećim Pravilnikom o načinu i sadržaju opštih i posebnih osnova gazdovanja šumama. 

Radovi na terenu 

Obeležavanje spoljnih i unutrašnjih granica – Izmene koje su nastale u zadnjih 10 godina, po dobijanju sudskih izvršnih rešenja blagovremeno su izvršena i na terenu. 

Spoljna granica prema privatnom posedu i privatne enklave, na terenu su materijalizovane betonskim stubovima sa oznakom “DŠ” ili jednom horizontalnom 

crtom na živim graničnim stablima. Spoljna granica prema drugim gazdinskim jedinicama obeležena je sa tri horizontalne crte. Unutrašnje granice (granice 

odeljenja) u toku poslednjeg ureñivanja obnavljane su sa dve horizontalne crte. 

Izdvajanje sastojina (odseka) - Izdvajanje sastojina izvršeno je na klasičan način na osnovu razlika u: 

- nameni 

- tipu gajenja 

- bonitetu staništa 

- načinu seče 

- vrsti drveća 

- razmeru smese 

- starosti i 

- obrastu. 

Izdvajanje sastojina na osnovu razlika u navedenim elementima izvršeno je u svakom odelenju, a odseci su snimljeni busolnim vlakom ili ortogonalnom metodom i 

prenešeni na radnu kartu, takoñe snimljene su sve čistine i putevi. Pri svemu ovom rukovodili smo se odredbama "Pravilnika ..." o minimalnoj veličini za 

izdvajanje. 

Opis staništa - radi se za svaku izdvojenu inventurnu jedinicu (odsek, čistinu ...) tj. unose se podaci o: 

- vrsti zemljišta 

- nadmorskoj visini (u metrima "od-do") 

- nagibu terena (intenzitet, vrsta) 

- ekspoziciji 

- položaju odseka na elementu reljefa - obliku terena 

- reljefu terena 

- matičnom supstratu (vrsti stena, strukturi) 

- zemljištu (tipu zemljišta, dubini, vlažnosti, teksturi, skeletnosti, stepenu ugroženosti od erozije, stepenu erodibilnosti) 

- mrtvom pokrivaču 

- procesu humifikacije 

- prizemnoj vegetaciji (pokrovnost, vrsta) 

- korovu i zakorovljenosti 

- žbunja 

- ekološkoj pripadnosti (kompleks, cenoekološka grupa, grupa ekoloških jedinica). 


76


Beograd 

Opis sastojine - radi se za svaki izdvojen odsek (sastojinu) i unose se podaci o: 

- vrsti drveća 

- starosti vrsta drveća (kod jednodobnih sastojina) 

- sastojinskoj pripadnosti 

- poreklu sastojine 

- strukturnom obliku 

- očuvanosti sastojine 

- mešovitosti 

- vrsti smeše 

- sklopu 

- razvojnoj fazi (kod jednodobnih šuma) 

- razmeru smeše kod mladih sastojina 

- kvalitetu stabala 

- kvalitetu sečive zapremine 

- ugroženošću od štetnih uticaja (uzroku i stepenu) 

- negovanosti sastojine 

- podmlatku (vrsti drveća, starosti, brojnosti, kvalitetu, sastojinskim uslovima, oštećenjima, uzroku oštećenja). 

Pored ovih podataka za svaku inventurnu jedinicu utvrñuje se i: 

- namena površina (globalna i osnovna) 

- pripadnost gazdinskoj grupi 

- sistem gazdovanja 

- potrebna vrsta seče 

- uzgojne potrebe 

- uzgojni radovi (količina sadnog materijala, ponavljanje uzgojnih radova u toku ureñajnog perioda, nužnost izvoñenja uzgojnih radova) 

- način premera (veličina uzorka). 

Premer sastojina - Za odreñivanje veličine primernih površina tj. intenziteta premera koristili smo stepene homogenosti (raznolikosti) svakog odseka. Osnov za 

ocenjivanje stepena homogenosti su debljinska i visinska struktura, sklop, raspored stabala po površini odseka, mešovitost vrsta i odnos pojedinih vrsta 

drveća u odseku. Za sve šume Srbije izdvojeno je sedam osnovnih stepena homogenosti. Prvom stepenu homogenosti pripadaju mlade jednodobne sastojine, 

dobro sklopljene sastojine (0,9-1,0) pravilne debljinske i visinske strukture (varijabilnost dimenzija stabala oko srednjeg sastojinskog stabla je vrlo mala). 

Šestom stepenu homogenosti pripadaju sastojine za koje je karakteristično da se na malom prostoru (površini) nalaze stabla svih dimenzija tj. varijabilnost 

dimenzija stabala oko srednjeg sastojinskog stabla je vrlo velika. Praktično ovaj stepen homogenosti predstavljaju mešovite sastojine tipične prebirne 

strukture. Ostali stepeni homogenosti (2, 3, 4, 5) predstavljaju prelaze izmeñu prvog i šestog stepena homogenosti. U sedmi stepen homogenosti pripadaju 

previše razreñene sastojine (sklopa 0,2 do 0,4) sa ili bez mlade sastojine u drugom spratu. 

Metod delimičnog premera primenjuje se u sastojinama stepena homogenosti 1, 2, 3, 4 i 5, a potreban (minimalan) broj primernih površina (krugova) za svaki stepen 

homogenosti iznosi: 

- za stepen homogenosti 1 - 9 krugova 




- za stepen homogenosti 5 - 54 kruga 

Metod potpunog (totalnog) premera primenjuje se u stepenu homogenosti 6 i sastojinama stepena homogenosti 7 bez mlade sastojine ili sa mladim sastojinama u 

drugom spratu koja ne prelazi taksacionu granicu. 

Kombinovani premer primenjuje se u sastojinama stepena homogenosti 7, tako da se totalnim premerom obuhvati gornji sprat sastojine (stara sastojina), a delimičnim 

premerom donji sprat sastojine (mlada sastojina) po odgovarajućem stepenu homogenosti. 

Za odreñivanje boniteta staništa (visinskog stepena) i izračunavanje zapreminskog prirasta po metodu debljinskog prirasta uzet je dovoljan broj predstavnika. 

Potreban broj predstavnika po stepenu homogenosti iznosi: 

- za 1. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 4 stabla 

- za 2. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 6 stabala 




77


Beograd 



- za 7. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu gornjeg sprata po 8 stabala, a u svakom debljinskom stepenu donjeg sprata po 4 stabla. 

Primenjivane su različite površine krugova od 1, 2, 5 i 10 ari u zavisnosti od broja stabala po hektaru u odseku i to: 

- do 300 stabala po 1 hektaru 10 ari 

- od 300-700 stabala po 1 hektaru 5 ari 

- od 700-1500 stabala po 1 hektaru 2 ara 

- preko 1500 stabala po 1 hektaru 1 ar. 

Taksaciona granica (prag inventarisanja) kod izdanačkih šuma iznosio je 5 cm, a kod visokih šuma 10 cm. 

Obeležavanje ( obnavljanje) spoljnih i unutrašnjih granica gazdinske jedinice uradili su reonski lugari: 

- Čurćić Mirko 

- Bradić Borko 

- Petrović Vidomir 

- Labudović Gvozden 

Izdvajanje (kartiranje) sastojina uradili su: 

- dip.ing.Zoran Petrović – Biro za planiranje i projektovanje – Beograd 

Premer sastojina izvršili su: 

- šum.teh. Milija ðogatović – ŠG – Ivanjica 

- šum.teh. Dejan Gojković - ŠG – Ivanjica 

10.2. Obrada podataka 

Izvršena je kompjuterska obrada podataka po jedinstvenom programu za sve državne, kojima gazduje JP”Srbijašume” Beograd, u Birou za planiranje i projektovanje 

u šumarstvu. Kompjuterska obrada podataka izvršena je u Odseku za informatiku Biroa. 

- Unos terenskih podataka - Mira Medarević 

- Obrada podataka i planova – dipl.inž. Aleksandra Katić 

- Izrada planova i tekstualnog dela osnove – dip.ing. Zoran Petrović 

- Priprema za štampu - dipl.inž. Aleksandra Katić 

- Tekstualni deo - dipl.inž. Svetlana Mihailović 

10.3. Izrada karata 

Na osnovu radne karte na koju su nanete sve izdvojene sastojine (odseci), čistine, putevi i drugo i na osnovu utvrñenog stanja šuma urañene su sledeće karte: 

- Karta za opštu orijentaciju R = 1:50.000 

- Osnovna karta (sa i bez vertikalne predstave) R = 1:10.000 

- Karta namenskih celina R = 1:10.000 

- Karta gazdinskih klasa R = 1:10.000 

- Sastojinska karta R = 1:10.000 

- Privredna karta R = 1:10.000 

- Karta taksacije R = 1:10.000 


78


Beograd 

10.4. Izrada tekstualnog dela POGŠ 

U tekstualnom delu ove POGŠ obrañen je odreñen broj poglavlja u skladu sa Pravilnikom o sadržaju i načinu izrade opštih i posebnih osnova gazdovanja šumama i 

to: 

� Uvod 

� Prostorne i posedovne prilike 

� Ekološke osnove gazdovanja 

� Privredne karakteristike 

� Funkcije šuma (namena površina) 

� Stanje šuma i šumskih staništa 

� Dosadašnje gazdovanje 

� Planiranje unapreñivanja stanja i optimalnog korišćenja šuma (ciljevi, mere i planovi gazdovanja šumama) 

� Smernice za sprovoñenje planova gazdovanja 

� Ekonomsko-finansijska analiza 

� Način izrade POGŠ 

� Završne odredbe 


79


Beograd 

11.0. ZAVRŠNE ODREDBE 

Osnova je urañena u skladu sa odredbama: 

� Zakona o šumama (Sl. gl. RS br. 30/10) 

� Zakona o zaštiti životne sredine (Sl. gl. RS br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95, 53/95 i 135/04) 

� Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. gl. RS br. 44/95, 23/96, 16/97, 46/98 i 47/03) 

� Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl. gl. br. 135/04, 8/05) 

� Zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl. gl. br. 41/09) 

� Zakona o zaštiti od požara (Sl. gl. RS br. 37/88, 53/93, 67/93, 48/94 i 111/09) 

� Zakona o divljači i lovstvu (Sl. gl. RS br.18 od 23.03.2010) 

� Zakona o vodama (Sl. gl. RS br. 46/91, 53/93, 48/94, 54/96 i 30/10) 

� Zakona o iskorišćavanju i zaštiti izvorišta vodosnabdevanja (Sl. gl. RS br. 27/77, 24/85, 29/88, 49/89 i 46/91) 

� Zakona o ribarstvu (Sl. gl. RS br. 35/94, 38/94) 

� Zakona o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine (Sl. gl. RS br. 88/10) 

� Zakon o zaštiti prirode (Sl. gl. RS br. 36/09) 

� Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (Sl. gl. br. 88/10) 

� Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (Sl. gl. br. 133/10) 

� Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine (Sl. gl. RS br. 36/09) 

� Zakon o državnom premeru i katastru (Sl. gl. RS br. 72/09) 

� Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru (Sl. gl. RS br. 18/10) 

� Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 135/04) 

� Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 88/10) 

� Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 135/04) 

� Zakon o odbrani (Sl. gl. RS br. 116/07) 

� Zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani (Sl. gl. RS br. 88/09) 

� Zakon o standardizaciji (Sl. gl. RS br. 36/09) 

� Vodoprivredna osnova Republike Srbije(Sl. gl. RS br. 11/2002) 

� Pravilnika o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama 

(Sl. gl. RS br. 122/03) 

� Pravilnik o šumskom redu (Sl. gl. RS br. 20/08) 

� Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o šumskom redu (Sl. gl. RS br. 17/09) i 8/10) 

� Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim,ugroženim, retkim i zaštićenim prioritetnim tipovima staništa i o 

merama zaštite za njihovo očuvanje (Sl. gl. RS br. 35/10) 

� Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Sl. gl. RS br. 46/10) 

� Uredba o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. gl. RS br. 50/93, 93/93) 

� Ispravka Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. gl. RS br. 93/93 od 16.11.1993. god.) 

� Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. gl. RS br. 31/2005, 45/2005) 

� Uredba o izmenama Uredbe o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. gl. RS br. 22/2007) 

� Pravilnik o kategorizaciji zaštićenih prirodnih dobara (Sl. gl. RS br. 30/92) 

� Pravilnik o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara (Sl. gl. RS br. 30/92, 24/94). 

� Uredba o zaštiti Parka prirode "Golija" (Sl.gl. RS br.45 od 20.06.2001 godine) 

Važnost POGŠ za gazdinsku jedinicu "Mrčajevac” biće u vremenu od 01.01.2013 do 31.12.2022 godine, a njeno sprovoñenje počinje od dana davanja saglasnosti od 

strane Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. 


80


Beograd 

Projektant: M.P. Direktor: 

Petrović Zoran, dipl. ing Ljubomir Joka, dipl. ing. 


Sadržaj: 

0. UVOD......................................................................................................................................................................................................................................................3 

I UVODNE INFORMACIJE I NAPOMENE .......................................................................................................................................................................................................3 

1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE........................................................................................................................................................................................4 

1.1. TOPOGRAFSKE PRILIKE.......................................................................................................................................................................................................................4 

1.1.1. Geografski položaj.....................................................................................................................................................................................................................4 

1.1.2. Granice ......................................................................................................................................................................................................................................4 

1.1.3. Površine .....................................................................................................................................................................................................................................4 

1.2. IMOVINSKO PRAVNO STANJE ..............................................................................................................................................................................................................5 

1.2.1. Državni posed ............................................................................................................................................................................................................................5 

1.2.2.Privatni posed .............................................................................................................................................................................................................................5 

1.2.3. Spisak katastarskih parcela .......................................................................................................................................................................................................6 

2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA .........................................................................................................................................................................................8 

2.1. RELJEF I GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE .....................................................................................................................................................................................8 

2.2. GEOLOŠKA PODLOGA I TIPOVI ZEMLJIŠTA ...........................................................................................................................................................................................8 

2.3. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE ......................................................................................................................................................................................................8 

2.4. KLIMA................................................................................................................................................................................................................................................9 

2.5. OPŠTE KARAKTERISTIKE ŠUMSKIH EKOSISTEMA.................................................................................................................................................................................9 

2.6.OPŠTI FAKTORI ZNAČAJNI ZA STANJE ŠUMSKIH EKOSISTEMA.............................................................................................................................................................10 

3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE ..............................................................................................................................................................................................12 

3.1. OPŠTE PRIVREDNE KARAKTERISTIKE ................................................................................................................................................................................................12 

3.2. EKONOMSKE I KULTURNE PRILIKE....................................................................................................................................................................................................12 

3.2.1. Privredna razvijenost...............................................................................................................................................................................................................12 

3.3. ORGANIZACIJA I MATERIJALNA OPREMLJENOST ŠUMSKOG GAZDINSTVA ..........................................................................................................................................12 

3.4. OTVORENOST ŠUMSKOG KOMPLEKSA SAOBRAĆAJNICAMA...............................................................................................................................................................13 

3.5. DOSADAŠNJI ZAHTEVI PREMA ŠUMAMA I DOSADAŠNJI NAČIN KORIŠĆENJA ŠUMSKIH RESURSA.........................................................................................................14 

3.6. MOGUĆNOST PLASMANA ŠUMSKIH PROIZVODA................................................................................................................................................................................14 

4.0. FUNKCIJE ŠUMA ...........................................................................................................................................................................................................................15 

4.1. OSNOVNE POSTAVKE I KRITERIJUMI PRI PROSTORNO - FUKCIONALNOM REONIRANJU ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA............................................................................15 

4.2. FUNKCIJE ŠUMA I NAMENA POVRŠINA ..............................................................................................................................................................................................15 

4.3. GAZDINSKA KLASA...........................................................................................................................................................................................................................15 

5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA .....................................................................................................................................................................................17 

5.1. STANJE ŠUMA PO NAMENI.................................................................................................................................................................................................................17 

5.1.1. Stanje šuma po nameni po opštinama......................................................................................................................................................................................17 

5.2. STANJE ŠUMA PO GAZDINSKIM KLASAMA .........................................................................................................................................................................................17 

5.2.1. Stanje sastojina po gazdinskim klasama po opštinama ...........................................................................................................................................................19 

5.3. STANJE ŠUMA PO POREKLU I OČUVANOSTI........................................................................................................................................................................................20 

5.3.2. Stanje sastojina po poreklu i očuvanosti po opštinama ...........................................................................................................................................................22 

5.4. STANJE SASTOJINA PO SMESI ............................................................................................................................................................................................................24 

5.4.1. Stanje sastojina po smesi po opštinama...................................................................................................................................................................................25 

5.5. STANJE SASTOJINA PO VRSTAMA DRVEĆA ........................................................................................................................................................................................26 

5.5.1. Stanje sastojina po vrstama drveća po opštinama...................................................................................................................................................................28 

5.6. STANJE SASTOJINA PO DEBLJINSKOJ STRUKTURI...............................................................................................................................................................................29 

81


Beograd 

5.6.1. Stanje sastojina po debljinskoj strukturi po opštinama ........................................................................................................................................................... 30 

5.7. STANJE SASTOJINA PO STAROSTI ...................................................................................................................................................................................................... 31 

5.7.1. Stanje sastojina po starosti po opštinama ............................................................................................................................................................................... 32 

5.8. STANJE VEŠTAČKI PODIGNUTIH SASTOJINA....................................................................................................................................................................................... 33 

5.8.1. Stanje veštački podignutih sastojina po opštinama ................................................................................................................................................................. 34 

5.9. ZDRAVSTVENO STANJE SASTOJINA I UGROŽENOST OD ŠTETNIH UTICAJA .......................................................................................................................................... 35 

5.10. STANJE NEOBRASLIH POVRŠINA ..................................................................................................................................................................................................... 35 

5.11. FOND I STANJE DIVLJAČI ................................................................................................................................................................................................................ 36 

5.12.OPŠTI OSVRT NA ZATEČENO STANJE................................................................................................................................................................................................ 36 

6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE ..................................................................................................................................................................................................... 39 

6.1. PROMENA ŠUMSKOG FONDA ............................................................................................................................................................................................................ 39 

6.1.1. Promena šumskog fonda po površini....................................................................................................................................................................................... 39 

6.1.2. Promene šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu ............................................................................................................................................ 39 

6.2. ODNOS PLANIRANIH I OSTVARENIH RADOVA U DOSADAŠNJEM PERIODU .......................................................................................................................................... 40 

6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma .......................................................................................................................................................................... 40 

6.2.2. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma........................................................................................................................................................................................... 40 

6.2.3. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma i šumskih resursa....................................................................................................................................................... 41 

6.3. OPŠTI OSVRT NA DOSADAŠNJE GAZDOVANJE.................................................................................................................................................................................... 41 

7.0. PLANIRANJE UNAPREðIVANJA STANJA I OPTIMALNOG KORIŠĆENJA ŠUMA........................................................................................................ 42 

7.1. CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA ....................................................................................................................................................................................................... 42 

7.1.2. Posebni ciljevi gazdovanja šumama........................................................................................................................................................................................ 42 

7.1.2.1. Biološko - uzgojni ciljevi ............................................................................................................................................................................................................................ 42 

7.1.2.2. Proizvodni ciljevi ........................................................................................................................................................................................................................................ 43 

7.1.2.3. Tehnički ciljevi............................................................................................................................................................................................................................................ 43 

7.1.2.4. Opštekorisni ciljevi ..................................................................................................................................................................................................................................... 44 

7.2. MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA GAZDOVANJA ŠUMAMA.................................................................................................................................................................... 44 

7.2.1. Uzgojne mere........................................................................................................................................................................................................................... 44 

7.2.2. Ureñajne mere ......................................................................................................................................................................................................................... 45 

7.3. PLANOVI GAZDOVANJA.................................................................................................................................................................................................................... 46 

7.3.1. Plan gajenja šuma ................................................................................................................................................................................................................... 46 

7.3.1.1. Plan obnavljanja i podizanja novih šuma .................................................................................................................................................................................................... 47 

7.3.1.2. Obezbeñenje sadnog materijala................................................................................................................................................................................................................... 48 

7.3.1.3. Plan nege šuma............................................................................................................................................................................................................................................ 48 

7.3.2. Plan zaštite šuma ..................................................................................................................................................................................................................... 49 

7.3.3. Plan korišćenja šuma i šumskih resursa.................................................................................................................................................................................. 50 

7.3.3.1. Plan seča šuma i kalkulacija prinosa ........................................................................................................................................................................................................... 50 

7.3.3.2.Plan izgradnje šumskih saobraćajnica .......................................................................................................................................................................................................... 54 

7.3.3.3. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda.................................................................................................................................................................................................. 54 

7.3.3.4. Plan unapreñenja stanja lovne divljači ........................................................................................................................................................................................................ 54 

7.3.4. Odnos planiranih radova na obnovi, gajenju i korišćenju šuma u opštoj i posebnoj osnovi .................................................................................................. 55 

7.3.5. Plan ureñivanja šuma.............................................................................................................................................................................................................. 55 

8.0.SMERNICE ZA SPROVOðENJE PLANOVA GAZDOVANJA ................................................................................................................................................. 56 

8.1. SMERNICE ZA SPROVOðENJE ŠUMSKO - UZGOJNIH RADOVA ............................................................................................................................................................. 56 

8.2. SMERNICE ZA SPROVOðENJE RADOVA NA ZAŠTITI ŠUMA.................................................................................................................................................................. 60 

8.3. SMERNICE KORIŠĆENJA ŠUMA.......................................................................................................................................................................................................... 63 

8.3.1. Priprema proizvodnje .............................................................................................................................................................................................................. 63 

8.3.2. Metode seče u sastojinama ...................................................................................................................................................................................................... 64 

8.3.2.1. Metod delova debala ................................................................................................................................................................................................................................... 64 

8.3.2.2. Sortimentni metod....................................................................................................................................................................................................................................... 65 

8.3.3. Predlog važnijih mera za unapreñenje tehnologije iskorišćavanja šuma................................................................................................................................ 65 

8.3.4. Privlačenje i transport drveta.................................................................................................................................................................................................. 65 

8.4. UPUTSTVO ZA VOðENJE EVIDENCIJE GAZDOVANJA ŠUMAMA ........................................................................................................................................................... 66 

8.5. VREME SEČE ŠUMA.......................................................................................................................................................................................................................... 67 

8.6. UPUSTVO ZA PRIMENU TARIFA ......................................................................................................................................................................................................... 67 

9.0.EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA ................................................................................................................................................................................. 68 

9.1. OBRAČUN VREDNOSTI ŠUMA............................................................................................................................................................................................................ 68 


82


Beograd 

9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine ..................................................................................................................................................................68 

9.1.2. Vrsta drveta na panju...............................................................................................................................................................................................................69 

9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine) .............................................................................................................................................................................70 

9.1.4. Ukupna vrednost šuma.............................................................................................................................................................................................................70 

9.2. VRSTA I OBIM PLANIRANIH RADOVA.................................................................................................................................................................................................71 

9.2.1. Kvalifikaciona sruktura sečive zapremine – prosečno godišnje ..............................................................................................................................................71 

9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnoh radova – prosečno godišnje...............................................................................................................................................71 

9.2.3. Plan zaštite šuma .....................................................................................................................................................................................................................71 

9.2.5. Plan ureñivanja šuma - prosečno godišnje..............................................................................................................................................................................72 

9.3. UTVRðIVANJE TROŠKOVA PROIZVODNJE – PROSEČNO GODIŠNJE -....................................................................................................................................................72 

9.3.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata ................................................................................................................................................................................72 

9.3.2. Troškovi radova na gajenju šuma............................................................................................................................................................................................72 

9.3.3. Troškovi zaštite šuma ...............................................................................................................................................................................................................72 

9.3.4. Sredstva za reprodukciju šuma ................................................................................................................................................................................................73 

9.3.5. Naknada za posečeno drvo ......................................................................................................................................................................................................73 

9.3.6. Troškovi ureñivanja šuma........................................................................................................................................................................................................73 

9.3.7. Ukupni troškovi proizvodnje ....................................................................................................................................................................................................73 

9.4. FORMIRANJE UKUPNOG PRIHODA - PROSEČNO GODIŠNJE -................................................................................................................................................................74 

9.4.1. Prihod od prodaje drveta.........................................................................................................................................................................................................74 

9.5 RASPODELA UKUPNOG PRIHODA........................................................................................................................................................................................................75 

10.0. NAČIN IZRADE POGŠ ................................................................................................................................................................................................................76 

10.1. PRIKUPLJANJE TERENSKIH PODATAKA............................................................................................................................................................................................76 

10.2. OBRADA PODATAKA.......................................................................................................................................................................................................................78 

10.3. IZRADA KARATA.............................................................................................................................................................................................................................78 

10.4. IZRADA TEKSTUALNOG DELA POGŠ...............................................................................................................................................................................................78 

11.0. ZAVRŠNE ODREDBE...................................................................................................................................................................................................................80 


83

osnova gazdovanja šumama

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?