osnova gazdovanja šumama
osnova gazdovanja šumama
osnova gazdovanja šumama
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Mihaila Pupina 113<br />
Beograd<br />
7.1.2.4. Opštekorisni ciljevi<br />
Pod opštekorisnim funkcijama šuma u smislu ZOŠ, se podrazumevaju pozitivni uticaji šuma na životnu sredinu, a naročito zaštitne, hidrološke, klimatske, higijensko –<br />
zdravstvene, turističko-rekreativne, privredne, nastavne, naučnoistraživačke i odbrambene funkcije.<br />
Biološki stabilna i odnegovana, kao i proizvodno usmerena i kvalitetna šuma, dobro ispunjava i sve ostale tzv. opštekorisne funkcije šuma. Prema tome, nastojeći na<br />
sprovoñenju biološko-uzgojnih i proizvodnih ciljeva, istovremeno doprinosima i ispunjavanju zaštitno-socijalnih ciljeva šuma. Jer, negom, obnovom i<br />
proširivanjem šuma i jačanjem njihove proizvodne snage, istovremeno povećavamo efikasnost svih opštekorisnih funkcija.<br />
Prilikom planiranja i izvoñenja radova uklanjanja zaostalih semenjaka i prezrelih stabala, posebno u bukovim sastojinama, potrebno je ostaviti pojedina stabla (ako je<br />
potrebno redukovati krošnju) kako bi se očuvalo stanište ornito i entomofaune.<br />
7.2. Mere za postizanje ciljeva <strong>gazdovanja</strong> <strong>šumama</strong><br />
7.2.1. Uzgojne mere<br />
Izbor sistema <strong>gazdovanja</strong><br />
Sistem <strong>gazdovanja</strong> <strong>šumama</strong> podrazumeva usklañen skup radnji na nezi šuma, korišćenju šuma, obnavljanju šuma, zaštiti šuma i planiranju i organizaciji <strong>gazdovanja</strong><br />
<strong>šumama</strong>, a svoje ime (naziv) dobija po načinu seče obnavljanja stare sastojine.<br />
Na osnovu konkretnih sastojinskih prilika u gazdinskoj jedinici i dosadašnjeg <strong>gazdovanja</strong> <strong>šumama</strong>, a uvažavajući biološke osobine vrste drveća, usvojeni su sledeći<br />
sistemi <strong>gazdovanja</strong> <strong>šumama</strong>:<br />
Grupimično prebirno gazdovanje – primenjivaće se u visokim mešovitim <strong>šumama</strong> bukve i jele (gazdinska klasa 10.357.463)<br />
Sastojinsko gazdovanje primenom grupimično oplodne seče – primenjivaće se u visokim raznodobnim <strong>šumama</strong> bukve (gazdinska klasa 10.352.421, 10.352.463)<br />
Sastojinsko gazdovanje primenom oplodne seče (završni sek) kratkog perioda za obnavljanje - primenjivaće se u visokim jednodobnim <strong>šumama</strong> bukve (gazdinska<br />
klasa 10.351.421)<br />
Sastojinsko gazdovanje primenom prorednih seča – primenjivaće se u izdanačkim <strong>šumama</strong> bukve (gazdinska klasa 10.360.421), veštački podignutim sastojinama<br />
smrče (gazdinska klasa 10.470.421), veštački podignutim sastojinama crnog bora (gazdinska klasa 10.475.421, 10.475.463)<br />
Izbor uzgojnog oblika<br />
Osnovni uzgojni oblik (ciljna šuma) kome dugoročno treba težiti, je visoka šuma (nezavisno od načina obnove prirodnim-prioritetnim ili veštački iznuñenim putem).<br />
Izbor strukturnog oblika<br />
Izbor strukturnog oblika već je rešen izborom sistema <strong>gazdovanja</strong> (poglavlje 7.2.1), a uslovljen je kao i sistem <strong>gazdovanja</strong> zatečenim sastojinskim stanjem, utvrñenim<br />
prioretnim funkcijama to jest funkcionalnim zahtevima i biološkim osobinama glavnih vrsta drveća (edifikatora) koje grade sastojine.<br />
- Primenom grupomično-prebirnog <strong>gazdovanja</strong> težiće se izrañivanju prebirnih sastojina.<br />
- Primenom grupimično oplodnih seča izgrañivaće se raznodobne sastojine.<br />
- Primenom sastojinskog <strong>gazdovanja</strong>, kao i sastojinskog <strong>gazdovanja</strong>-čistim sečama izgrañivaće se normalne jednodobne sastojine.<br />
Izbor vrsta drveća<br />
Glavne autohtone vrste drveća, bukva i jela, zadržavaju se i dalje kao osnovni nosioci proizvodnje. Uzgojnim merama treba pomagati i povećavati učešće svih<br />
autohtonih i privredno interesantnih plemenitih lišćara kao što su: gorski javor, beli jasen, divlja trešnja, javor mleč i dr. Za pošumljavanje koristiti sadnice<br />
smrče.<br />
Izbor razmera smese<br />
Kod mešovitih šuma bukve i jele (gazdinska klasa 10.357.463), zbog serpentinske geološke podloge, odreñuje se razmer smese 60:40 u korist bukve.<br />
Osnova <strong>gazdovanja</strong> <strong>šumama</strong> za GJ “Mrčajevac"<br />
44
Change language