osnova gazdovanja šumama

Mihaila Pupina 113
Beograd
2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA
2.1. Reljef i geomorfološke karakteristike
Gazdinska jedinica "Mrčajevac" je u kompleksu Dragačevskih planina, a nalazi se u krajnje zapadnim granicama planine Čemerno. To su mlañe nabrane planine
Dinarskog sistema. To je pojas sa jako izraženim reljefom, sa dubokim potocima i strmim stranama.
Najniža kota je 700m nadmorske visine (Zmajeva reka), a najviša 1.314m nadmorske visine (Kameniti laz), granica 5/6 odeljenja.
Gazdinska jedinica “Mrčajevac” je sastavljena iz više celina. Glavni kompleks je od 1-11 odeljenja i čini jednu celinu, a 12 i 13 odeljenje su izolovani kompleksi.
2.2. Geološka podloga i tipovi zemljišta
Za gazdinsku jedinicu “Mrčajevac” ne postoje odgovarajuće geološke karte na osnovu kojih bi se sa sigurnošću mogla identifikovati geološka podloga. Geološka
podloga utvrñena je na osnovu rekognosciranja terena.
Najrasprostranjenija geološka podloga je serpentinit, koji je isprekidan na pojedinim mestima sa većim gromadama-liticama krečnjaka. Zbog velikih nagiba, na većini
krečnjačkih litica nije došlo do formiranja podološkog sloja.
Mestimično, u odeljenjima 4-11 na površinu izbija andezit. Postanak serpentina objašnjava se serpentinizacijom peridotita koji je bogat olivinom i drugim
feromagnezijskim silikatima. Serpentinizacija nije izvršena do kraja pa se pored serpentina sreće i peridotit.
Pomenute geološke podloge su u različitim fazama raspadanja. Krečnjak na površinu izbija u vidu litica i kompaktan je, andenzit u vidu sitnog kamenja, a serpentin u
vidu drobine.
U gazdinskoj jedinici “Mrčajevac” najčešći tip zemljišta je smeñe zemljište na serpentinu. U malom obimu na krečnjacima javlja se krečnjački sirozem, te krečnjačke
crnice te nisu detaljnije opisivane.
Smeñe zemljište na serpentinu
Humusni A0/A1 horizont iznosi oko 10-20cm, pri čemu gornjih 5-8cm predstavlja specifičnu formu sirovog i polusirovog humusa. Boje je tamno smeñe, strukture
slabo izražene, a prelaz u (B) horizont je postupan.
Horizont (B) je horizont metamorfoze “in situ” – na mestu, bez izraženih eluvijalnih (procesa destrukcije i iznošenja) i iluvijalnih procesa (procesi nakupljanja,
taloženja, akumulacije). Pri obrazovanju (B) horizonta dolazi do raspadanja primarnih minerala (hidroliza) i obrazovanja sekundarnih minerala gline
(oglinjavanja) i oslobañanja oksida i hidroksida gvožña od kojih potiče smeña boja ovog horizonta. Ovaj horizont je često i moćan i iznosi i do 50cm.
Horizont C je matični supstrat i čini ga serpentinit u fazi raspadanja.
Ovo je plitko do srednje duboko zemljište (najviše do 70cm dubine). Vrlo je bogato krupnim nezaobljenim skeletom i lakog je ilovastog sastava. Na mestima gde je
sadržaj skeleta manji osobine zemljišta su bolje, a proizvodno-ekološka vrednost veća. U poreñenju sa rankerom i rankerom na serpentinitu stadijum smeñeg
zemljišta na serpentinu ima najveću proizvodnu vrednost.
2.3. Hidrografske karakteristike
Gazdinska jedinica “Mrčajevac” se nalazi na silikatnoj geološkoj podlozi. Potoci su bogati vodom koji preko leta ne presušuju. Većih vodotoka nema, to su slivovi
manjih potoka koji sačinjavaju Zmajevu reku, koja se uliva u Lučku reku, a ova u Moravicu.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “Mrčajevac"
8