osnova gazdovanja šumama

Mihaila Pupina 113
Beograd
Kompleksi (pojasevi) dalje se raščlanjuju na cenoekološke grupe tipova šuma, na osnovu saznanja o vegetaciji i zemljištu. Prema navedenom kriterijumu za ovu
gazdinsku jedinicu izdvojene su sledeće cenoekološke grupe tipova šuma:
42 - Planinska šuma bukve (Fagenion moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima
46 - Šuma bukve i jele (Abieti-Fagenion moesiacae) na smeñim zemljištima i lesiviranim varijantama nekih smeñih zemljišta
Cenoekološke grupe tipova šuma dalje se raščlanjuju na grupe ekoloških jedinica, koje predstavljaju pojedine biljne zajednice, najčešće ranga asocijacije
okarakterisane zemljištima na kojima se javljaju. U ovoj gazdinskoj jedinici izdvojene su sledeće grupe ekoloških jedinica:
421 - Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima
463 - Šuma bukve i jele (Abieti-Fagetum serpentinicum) na periodotitima, serpentinisanim periodotitima i serpentinitima
421 - Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima
Odlikuje se gustim sklopom, dominacijom bukve u spratu drveća i oskudnim spratom žbunja. Zbog jake zasene prizemna flora je slabo razvijena, osim u prolećnom
aspektu - pre olistavanja bukve - kada je zastupljen veći broj geofita. Bukva je u ovom području osvojila staništa koja joj odgovaraju, potisnula druge vrste
drveća, što nije posledica samo uticaja čoveka i stanišnih faktora, već i promena ne samo u fitoklimi i pedoklimi i zemljištu u celini već u celokupnoj
vegetaciji planinskih masiva ovog područja. Bukva se javlja na različitim ekspozicijama i nagibima do 25º.
U jako sklopljenom spratu drveća apsolutno dominira bukva (Fagus moesiaca), a primešan se javlja veći broj mezofilnih vrsta drveća, uglavnom srednjeevropskog
areal-tipa, a to su: Acer pseudoplatanus, Acer platanoides, Acer campestre, Quercus petraea, Carpinus betulus, Prunus avium, Ulmus montana, Tilia
platyphyllos, Tilia cordata, Fraxinus excelsior, Pyrus pyraster, Malus sylvestris i dr. U vrlo oskudnom spratu žbunja najčešće se sreću sledeće vrste:
Sambucus nigra, Daphne mezereum, Daphne laureola, Lonicera xylosteum, Euonymus latifolius, Coryllus avellana i dr. U spratu prizemne flore koji je
oskudan u toku vegetacionog perioda, a bujan u rano proleće najčešće vrste su: Dryopteris filix- mas, Athyrium felix-femina, Polystichum aculeatum,
Epilobium montanum, Cardamine bulbifera, Cardamine enneaphyllos, Mycelis muralis, Mercurialis perennis, Arum maculatum, Sanicula europaea, Anemone
ranunculoides, Polygonatum multiflorum, Allium ursinum, Rubus hirtus, Asperula odorata, Salvia glutinosa i dr.
Zbog maritimne i humidne mikroklime kao i jakog sklopa sprata drveća, u planinskim bukovim šumama, mikroklimatski uslovi su vrlo povoljni - pod krošnjama
stabala relativna vlažnost vazduha je velika, a insolacija i jača vazdušna strujanja su svedena na minimum. Povoljni mikroklimatski uslovi kao i stelja bukve i
primešanih vrsta omogućavaju stvaranje mul-humusa i obrazovanje dubokih, vlažnih i plodnih eutričnih i distričnih smeñih zemljišta. Tako ova zajednica
predstavlja osnovu za stabilan ekosistem koji nije podložan brzim degradacijama, a čini i znatan procenat drvne mase u ekonomskim šumama Srbije. U
okviru ove zajednice opisano je više subasocijacija.
463 – Šuma bukve i jele (Abieti-Fagetum serpentinicum) na periodotitima, serpentinisanim periodotitima i serpentinitima
U ovoj gazdinskoj jedinici, ova ekološka jedinica, zastupljena je na potezu od 3 do 10 odeljenja. Ove šume zauzimaju najveću površinu GJ “Mrčajevac” i prostiru se u
pojasu od 850-1200m nadmorske visine.
U spratu drveća dominiraju edifikatori bukva i jela i njihovo učešće je različito, što verovatno zavisi od gazdovanja u prošlosti. Sprat žbunja floristički je siromašan
(odlikuje se malom pokrovnošću od 0,1 do 0,7), sa prisustvom samo podmlatka edifikatora. Sprat prizemne flore odlikuje se stabilnim karakterističnim
skupom, u koji osim edifikatora ulaze i sledeće vrste: Vaccinium myrtillus, Rosa alpigena, Daphne blagayana, Rubus hirtus, Galium rotundifolium, Athyrium
felix-femina i Epimedium alpinum.
Sastojine ove ekološke jedinice javljaju se na: humusno- silikatnim zemljištima na serpentinitu, posmeñenim humusno-silikatnim zemljištima, kamenitim skeletnim
smeñim zemljištima, kao i skeletnim smeñim zemljištima na serpentinitu.
Na izgled mnogo zemljišnih tvorevina mogu se svrstati u jedan relativno uzak dijapazon u evoluciono genetskom nizu. To su zemljišta u intervalu od zemljišta sa
grañom A-AC-C, zatim A-A/(B)-C do A-(B)/C-C. Zajednička karakteristika im je da su u donjem delu profila sva manje ili više skeletna i da im dubina
varira od 40 do 60cm (srednja dubina zemljišta). Procesi argilogeneze (obrazovanja (B)-horizonta) pored povećanja sadržaja gline u zemljištu, obezbeñuju
povoljnije vodno-vazdušne osobine.
Sve u svemu, fizičke i hemijske osobine zemljišta u ovoj ekološkoj jedinici su bolje i treba očekivati da će povećani prirodni proizvodni potencijal zemljišta uticati da
bukva i jela na njima bolje uspevaju.
2.6.Opšti faktori značajni za stanje šumskih ekosistema
Gazdinska jedinica “Mrčajevac” pripada planinskom području u okviru kojeg se javlja napred opisani ekosistem. Osnovni faktori značajni za ovaj ekosistem su
geološka i pedološka podloga, hidrografski, klimatski, orografski i drugi faktori.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “Mrčajevac"
10