EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA - Grupa za kreativnu ekonomiju
EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA - Grupa za kreativnu ekonomiju
EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA - Grupa za kreativnu ekonomiju
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
92<br />
RAZVOJNA ULOGA KREATIVNOG SEKTORA I NJEGOVA POZICIJA U INVESTICIONOJ POLITICI<br />
abstract:<br />
The paper deals with the effects of fixed capital reallocation from non-creative to creative<br />
sector. We are starting form the analysis of relevant literature in historical and<br />
comparative context that provide a variety of methodological concepts for analyzing<br />
creative sector development role as well as its quantification. Assessment of fixed capital<br />
reallocation is based on general two-sector disequilibrium model and the concrete<br />
results have been tested on the data for the Finnish economy and its creative sector in<br />
the period 1975-2007.<br />
KeY words:<br />
creative sector, economic development, fiXed capital realocation<br />
1. uvod<br />
EkonomskE idEjE i praksa | BroJ 3 | DECEMBar 2011.<br />
Kreativni sektor dugo nije bio predmet političkih i ekonomskih debata, ali su istraživanja<br />
krajem ’90-ih godina prošlog veka u najrazvijenijim zemljama poka<strong>za</strong>la da<br />
je on relevantan izvor rasta bruto domaćeg proizvoda i <strong>za</strong>poslenosti, da potencijalno<br />
ima karakteristike “vukućeg” sektora koji može postati generator rasta celokupne<br />
ekonomije, kao i da pojedine njegove grane (di<strong>za</strong>jn, arhitektura i sl) mogu obezbediti<br />
sekundarnu ekspanziju ekonomskih aktivnosti. Prilično brzo prihvatanje kreativnog<br />
sektora kao koncepta <strong>za</strong> rešavanje razvojnih problema doprinelo je da nekada sporedna<br />
oblast, danas postane ključni element u osmišljavanju ekonomskih politika i<br />
strateškom planiranju razvoja. Sve su izraženija nastojanja u razvijenim zemljama<br />
da se razvojne performanse mere opsegom i razvojem kreativnog sektora i koncentracijom<br />
i mobili<strong>za</strong>cijom kreativne klase. 2 Sve su prisutnija mišljenja da savremena<br />
ekonomija postaje dominantno kreativna ekonomija, u kojoj dematrerijalizovani resursi<br />
poput talenta, kreativnosti, ideja, znanja i sl. primarno određuju dalje tokove<br />
njenog razvoja. 3<br />
Na početku 20. veka manje od 10% radne snage bilo je angažovano u kreativnom<br />
sektoru, dok je danas taj udeo porastao na 25-30%. 4 Neekonomski efekti kreativnog<br />
sektora ogledaju se u doprinosu izgradnji novog vrednosnog sistema, afirmaciji<br />
kreativnosti, talenata i izvrsnosti, podsticanju kulturne raznolikosti, očuvanju nacionalnog<br />
kulturnog identiteta, jačanju socijalne kohezije i integracije marginalnih<br />
grupa i sl. dok doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda, otvaranju novih radnih<br />
mesta, poboljšanju spoljnotrgovinskog bilansa, jačanju konkurentnosti preduzeća i<br />
nacionalne ekonomije, kao i povećanju društvenog blagostanja predstavljaju njegove<br />
najznačajnije ekonomske učinke.<br />
Polazeći od dugoročne orijentacije Srbije ka posti<strong>za</strong>nju sve višeg stepena ekonomskog<br />
razvoja, pouke razvijenih zemalja u domenu razvojnog podsticanja kreativnog<br />
sektora mogu biti korisne <strong>za</strong> izbor našeg novog modela rasta i razvoja. u tom pogledu,<br />
može biti relevantan primer Finske: u periodu 1975-2007. njena BDV je<br />
rasla 2,74% prosečno godišnje, prosečan udeo investicija u BDV bio je 25,9%,<br />
udeo kreativnog sektora u ukupnoj BDV dosti<strong>za</strong>o je oko 12,5%, prosečan godišnji<br />
rast BDV kreativnog sektora iznosio je 2,21%, udeo investicija 2,0%, a ostvarena<br />
BDV u kreativnom sektoru 2007. bila <strong>za</strong> 2,5 puta veća u odnosu na nivo iz 1975.<br />
Poslednjih nekoliko godina Finska je među vodećim zemljama prema globalnom<br />
indeksu konkurentnosti i vodeća je zemlja u pogledu faktora inovativnosti i poslovne<br />
sofisticiranosti; vodeća je u Eu prema evropskom indeksu kreativnosti, a pojedine<br />
njene oblasti predstavljaju najkonkurentnije evropske regione (npr. uusimaa, Etela-<br />
Soumi, Pohjois-Suomi, Lansi-Suomi). ovaj njen napredak se pripisuje visokom udelu<br />
kreativne klase u ukupnoj <strong>za</strong>poslenosti (28,6%) i njenim stopama rasta (oko 3%<br />
2 Već duži niz godina praćenje razvojnih tendencija u kreativnom sektoru predstavlja jedan od stubova merenja<br />
konkurentnosti u Velikoj Britaniji (videti više: Huggins, R. and Thompson P. (2010) UK Competitiveness Index), a<br />
poslednjih nekoliko godina ova praksa je prihvaćena u merenju regionalne konkurentnosti na nivou EU (videti više:<br />
Kozovska, K and Annoni P. (2010) European Regional Competitiveness Index). Osim ovoga, razvoj kreativno–profesionalnnih<br />
usluga uveliko se prati kao komponenta <strong>za</strong> izračunavanje globalnog indeksa konkurentnosti u domenu<br />
faktora inovativnosti i poslovne sofisticiranosti-stubovi 11 i 12 (videti više: World Economic Forum (2011) The<br />
Global Copettitivness Report 2010-2011).<br />
3 UNDP (2008); UNDP (2010); Howkins (2002); Ellmeier (2003).<br />
4 Florida and Tinagli (2004), str. 11.<br />
93
Change language