Kosmo 10/13
30.10.2013 • Views
Share Embed Flag

Kosmo 10/13

Kosmo 10/13

Kosmo 10/13

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
kosmo.at

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

START NOW

P.b.b. Verlagspostamt <strong>10</strong>20 GZ 09Z037990M<br />

KOSMO<br />

<strong>10</strong>/20<strong>13</strong> | IZDANJE BR. 47 | NAŠ NAJTIRAŽNIJI MAGAZIN U AUSTRIJI | www.kosmo.at<br />

Dubioza Kolektiv<br />

Muzička<br />

IZBORI 20<strong>13</strong><br />

Posrnuli dvojac<br />

Revolucija<br />

moja sudbina<br />

Izbavljen iz pakla<br />

COVER STORY<br />

Godina stečajeva<br />

TRENDOVI<br />

Budite fancy na fitnessu<br />

SPORT<br />

Zmajevi na<br />

kapiji Brazila

Hyundai ix35<br />

Inspiracija. Uživo.<br />

GODINE<br />

GARANCIJA<br />

BEZ<br />

OGRANICENJA<br />

KILOMETRAŽE!<br />

Jedan Hyundai je više nego zbir njegovih delova. Ono što ih povezuje je<br />

inspiracija. Iskre koje pretvaraju obično u jedinstveno. Izgled koji oduševljava,<br />

udružen sa srcem od čistog vozačkog užitka.<br />

Novi Hyundai ix35 - sada od € 19.990,-!<br />

Rezervišite odmah probnu vožnju na www.hyundai.at<br />

Akcija/cena važi kod svih Hyundai partnera koji učestvuju u akciji, dokle god ima vozila na lageru, tj. do opoziva akcije.<br />

Isporučivi benzinski motori od <strong>13</strong>5 KS i 166 KS i dizel motori od 116 KS <strong>13</strong>6 KS i 184 KS, sa pogonom na dva ili četiri točka.<br />

CO 2 : <strong>13</strong>5 - 188 g/km, NO x : 5,4 - 145,5 mg/km, potrošnja: 5,2 l dizela - 8,1 l benzina/<strong>10</strong>0 km. Simboličan prikaz vozila.

52 COVER STORY:<br />

20<strong>13</strong>. biće upamćena<br />

po stečajevimna gigantskih<br />

firmi koji su hiljade<br />

ostavili bez posla.<br />

16 IZBORI: Analiziramo<br />

rezultate saveznih izbora.<br />

20 RAZGOVOR: Predsednik<br />

Radničke komore Rudi Kaske<br />

32 kupovina stana:<br />

Kako i po kojim uslovima?<br />

karijera<br />

38 Majstori za<br />

automobile<br />

Ostoja Ossi Matić,<br />

vlasnik franšizne<br />

kompanije Lucky<br />

Car govori za<br />

KOSMO o svojim<br />

počecima, poslovnoj<br />

strategiji i uspehu<br />

koji je došao posle<br />

puno planiranja.<br />

44 Zanatsko<br />

obrazovanje<br />

Koji su najpopularniji<br />

i najplaćeniji zanati<br />

među mladima, i zašto<br />

se isplati završiti<br />

ovo obrazovanje?<br />

tehnika<br />

58 Čist luksuz<br />

Dajte očima malo<br />

oduška: predstavljamo<br />

vam skupocenu<br />

kućnu tehniku.<br />

48 IZ PAKLA DROGE:<br />

Mladi Bečlija Nikola<br />

J. za KOSMO govori o<br />

borbi sa heroinskom<br />

zavisnošću i kako ga je<br />

spasila ljubav porodice<br />

i devojke.<br />

TRENDS<br />

62 Lepi na fitness<br />

I u teretani morate biti<br />

lepo obučeni – inače<br />

vam je sve džaba!<br />

Pogledajte savete naše<br />

modne ekspertice.<br />

BEAUTY<br />

61 Sezonska šminka<br />

Uskladite tonove<br />

svoje šminke sa sezonskim<br />

trendovima<br />

i jesenjim bojama.<br />

Budite šik!<br />

STARS<br />

72 Ekskluzivno:<br />

Vedran Mujagić<br />

Naš novinar Ljubiša<br />

Buzić razgovarao<br />

je sa basistom<br />

legendarnog<br />

Dubioza kolektiva<br />

nakon njihovog<br />

uspešnog koncerta<br />

na Danima mladine<br />

u Gradišću.<br />

zdravlje<br />

64 Rak dojke:<br />

Jedna od najpodmuklijih<br />

i najopakijih<br />

bolesti od koje pati<br />

mnogo žena. Obavestite<br />

se o preventivnim<br />

merama.<br />

kuhinja<br />

68 Bundeve i<br />

tikvice<br />

Recepti i saveti za<br />

pripremu njenog<br />

veličanstva bundeve<br />

i slatke tikvice.<br />

Sport<br />

96 Samba na<br />

bosanski način:<br />

Naš sportski novinar<br />

Petar Rosandić<br />

analizira uspehe<br />

Zmajeva fudbalske<br />

reprezentacije Bosne<br />

i Hercegovine i<br />

njihove šanse za plasman<br />

na Svetskom<br />

prvenstvu u Brazilu.<br />

KOSMO 03

Ilustracija: Aleksandar Kostić

„Samo nek sam<br />

ja živ i zdrav!“<br />

BOJITE LI SE BUDUĆNOSTI? U vremenima gospodarske krize koja je zahvatila cijelu<br />

Europu, sve više ljudi diljem Austrije strahuje za svoje radno mjesto, svoju budućnost i<br />

egzistenciju. Kako se ljudi iz naše zajednice snalaze u trenutnim okolnostima, čega se<br />

boje, a čemu se nadaju, doznao je naš reporterski tim na poznatoj balkanskoj ulici Ottakringer<br />

Straße. Pročitajte što su nam rekli u našoj aktualnoj anketi.<br />

Milence DELIJA<br />

34, ugostitelj<br />

Vojo JEŽIĆ<br />

29, agent osiguranja<br />

Mirko ČALJKUŠIĆ<br />

34, vlasnik lokala<br />

Goran<br />

33, električar<br />

„Ma, nema ti tu budućnosti<br />

više. Sve je teže i teže, a troškovi<br />

su sve veći i veći. Košta stan,<br />

košta struja, košta parking.<br />

Istovremeno na tržište dolazi<br />

jeftina radna snaga iz Slovačke,<br />

Mađarske. Nikad nije bilo teže.“<br />

„Ja ti se držim one stare poslovice:<br />

tko je gladan, tko je<br />

voljan raditi, za njega će uvijek<br />

biti posla. Istina je da nije<br />

lako i da je situacija zaista zabrinjavajuća,<br />

ali posla ovdje,<br />

srećom, još uvijek ima.“<br />

„Ne brinem se ja ništa. Samo<br />

nek sam živ, samo nek sam<br />

zdrav. Dok me služi zdravlje,<br />

nemam razloga brinuti. Što se<br />

tiče situacije u društvu, mislim<br />

da posla ima i da je nama bolje<br />

nego što to mislimo.“<br />

„Kakva je situacija oko budućnosti<br />

i posla? Ma posla<br />

ima i posla nema. Tako ti je<br />

to. Teška su ovo vremena, sve<br />

to stoji, ali treba biti uporan<br />

u svemu. Tko zaista želi raditi<br />

– za nj će posla uvijek biti.“<br />

Fotos: Radule Božinović Redaktion: Petar Rosandić<br />

Anton KUREVIJA<br />

32, električar<br />

„Nije lako, naročito mladima<br />

kad završe obuku pa<br />

traže posao. Ja osobno se ne<br />

bojim za svoju budućnost i<br />

svoje radno mjesto. Dok me<br />

služi zdravlje, mogu raditi, i<br />

to je najbitnije.“<br />

Jovana SUBIĆ<br />

26, konobarica<br />

„Ne primjećujem ja nikakvu<br />

krizu. Možda je i postalo<br />

teže na tržištu rada, ali ja<br />

nemam taj dojam. Na kraju<br />

krajeva, ljudi koji žele raditi,<br />

uvijek će imati posla, čak i u<br />

najtežim okolnostima.“<br />

Dejana DILLER<br />

27, konobarica<br />

„Mlada sam, sposobna sam,<br />

zdravlje me služi i znam što<br />

mogu. Ako je čovjek motiviran<br />

za rad, uvijek će ga pronaći, čak<br />

i onda kad je teško. Zato nemam<br />

razloga bojati se budućnosti.<br />

Ništa ne pada s neba!“<br />

Elvir TOPIĆ<br />

29, konobar<br />

„Ne bojim se ja za posao, ali cijene<br />

su zaista postale katastrofa!<br />

Sve je u gradu postalo skuplje,<br />

počevši od stanovanja pa<br />

do prehrane. Ako tako nastave<br />

rasti, onda nas ni rad ni trud ne<br />

mogu više spasiti.“<br />

KOSMO 05

SATIRA<br />

Naši kandidati<br />

opet cirkus. Uvek ista predstava, kraj se zna<br />

unapred, ali ga svi volimo. Pogađate: izbori.<br />

Ceo grad je oblepljen dežurnim klovnovima.<br />

Jedan obećava kako će da skoči najviše dosada,<br />

drugi kol’ko će vatre da proguta, treći<br />

kako će da nas odvede u budućnost…<br />

Dok se vozim bauštelskim<br />

kombijem nekako mi se<br />

osladilo da gledam njihove<br />

slike. Svaki dan učim te parole<br />

napamet, pa se preslišavam da<br />

l’ sam sve zapamtio. Kum mi<br />

govori: „Vidi kume kako danas<br />

moderna tehnika i ovaj Photoshop<br />

čine čuda. Klovnovi izgledaju<br />

ozbiljno, skandal majstori<br />

pošteno, babe izazovno. Tako ih<br />

ulepšali, da sam žensko, odma’<br />

bi se udala za nekog od njih.<br />

Vidi kako ovaj matori izgleda<br />

elegantno, k’o da nije rođen 20<br />

godina pre nego što su izmislili<br />

dizajn. A tek ovaj fin čovek, što<br />

pravi zubne proteze i po potrebi<br />

nosi brojanice, kako nas poziva<br />

da ljubimo bližnjeg svog. Liči na<br />

nekog misionara koji pomaže<br />

bolesnima u Africi. A ovaj mali<br />

što nas integriše, k’o da je baš<br />

sad položio maturu pa ga mama<br />

izvela na kolače. Milina jedna.“<br />

Ove godine je cirkus bogatiji za<br />

nove junake. Priključili se i naši.<br />

Stvarno je došlo neko novo vreme.<br />

Pre sam uvek pred izbore<br />

znao ko je naša glavna i večita<br />

kandidatkinja, a sad treba da<br />

lupam glavu. Znate da je to bila<br />

ona šarmantna, moja ljubimica<br />

sa dva prezimena. Uvek pričala<br />

jedno te isto, uvek ista frizura,<br />

isto obučena, išla po klubovima<br />

i kafanama, otvarala fudbalske<br />

turnire, manifestacije, pasuljijade.<br />

Samo sam ček’o da otvori i<br />

Samit nesvrstanih. Sad, bogami,<br />

dobila konkurenciju u svim<br />

bojama. I sad ima neka nova sa<br />

dva prezimena, priča sve isto,<br />

samo drugačije ofarbana i malo<br />

zgodnija.<br />

U svim partijama naši kandidati.<br />

Ima ih kod ovog elegantnog<br />

dede, a i kod zubotehničara.<br />

Uspeo i on da nas opčini svojim<br />

idejama. Lepi, šarmantni,<br />

ozbiljni... Što rek’o Mića hauzmajstor:<br />

„Dičimo se s njima,<br />

upisani ko na sliku.“ Pozivaju da<br />

uzmemo sudbinu i budućnost u<br />

naše ruke. Uzeo bi’ ja sve u svoje<br />

ruke, kad bi me ove noge poslužile,<br />

ovako ne ide. Zovu nas<br />

da se integrišemo, uozbiljimo i<br />

živimo k’o ljudi. Ako ne znamo<br />

kako, oni će nam pomoći da<br />

Pre sam uvek pred izbore znao ko je naša<br />

večita kandidatkinja, sad lupam glavu.<br />

postanemo deo cirkusa. Lepo da<br />

smo postali ljudi. Samo me niko<br />

od njih nije ubedio da su nešto<br />

iskreno ludi za dedinim i zubarevim<br />

idejama. Pre će biti, što rek’o<br />

kum, da je sve to trgovina i interes:<br />

„Nisu oni, kume, k’o mi za<br />

vreme Tita, pa da umru za ideju.<br />

Danas je to tako, ako ne možeš<br />

da nađeš posao, muža ili ženu, a<br />

ti ’ajd’ u politiku. I kod dede ako<br />

treba. Sve se plašim, kume moj,<br />

kad bi ti ponudili da budeš forarbajter<br />

umesto ovog pijandure, da<br />

ti kao ne bi obuk’o tirolski sako<br />

ili kožne pantalone, pa zajedno<br />

ti i ova sa dva prezimena krenuli<br />

da ubeđujete narod kako ste najbolji<br />

cirkuski klovnovi.“<br />

Škrabni Zemi svoje mišljenje:<br />

zemo.kolumnist@kosmo.at<br />

Ilustracija: Aleksandar Kostić<br />

06 KOSMO

Fotos: Radule Božinović, Aleksandar Kostić<br />

Pisma čitalaca<br />

Liebe Redaktion,<br />

vor Kurzem habe ich auf eurer<br />

Website (www.kosmo.<br />

at – Anm. d. Red.) über die<br />

Äußerungen von H.C. Strache<br />

bezügliche der politischen<br />

Situation in Bosnien-Herzegowina<br />

gelesen. Wie ihr<br />

richtig bemerkt, versucht die<br />

FPÖ mit solchen Provokationen<br />

die serbischen Nationalisten<br />

in Österreich für sich<br />

zu gewinnen. Als bosnischer<br />

Serbe möchte ich betonen,<br />

dass sicher nicht alle Menschen<br />

mit serbischer Herkunft auf<br />

so etwas hereinfallen und dass<br />

vor allem nicht alle diese nationalistischen<br />

Ideen teilen. Und<br />

Herr Strache sollte sich nicht<br />

in Dinge einmischen, die ihn<br />

nichts angehen.<br />

Siniša V., Mödling<br />

Draga ekipo,<br />

Šta bi mi, stari i novi gastarbajteri,<br />

ovde bez vas? Sreća je da<br />

postojite, i to treba konačno<br />

neko da kaže! Pomogli ste mi<br />

s informacijama u rubrici Moje<br />

pravo, a i inače je dobra kombinacija<br />

interesantnih ličnosti,<br />

priča i korisnih informacija.<br />

Tek sam pre dve godine došao<br />

iz Požarevca i KOSMO je bio<br />

moja prva karta u austrijsko<br />

društvo. Nisam mogao da či-<br />

tam na nemačkom, pa mi je<br />

mnogo pomoglo da znam šta<br />

se dešava u zemlji, a da to piše<br />

na mom jeziku. Ali imam i jednu<br />

kritiku: preterujete s onim<br />

političarima. Što je previše –<br />

previše je!<br />

Puno uspeha i da nam dugo živi<br />

naš etno-magazin!<br />

Jovica Arbutina<br />

Poštovana redakcijo,<br />

Ne propuštam nijedan broj<br />

vašeg magazina zbog puno korisnih<br />

informacija i zanimljivih<br />

priča koje objavljujete.<br />

Od pre nekoliko meseci pratim<br />

i vašu emisiju na Satelitskom<br />

programu RTS- a. Drago mi je<br />

što i mi iz Beča možemo da se<br />

predstavimo gledaocima širom<br />

sveta i što se to radi na tako<br />

kulturan način. Naša dijaspora<br />

je prikazana slojevito i slikovito,<br />

bez dosadašnjih stereotipa.<br />

Žao mi je što ne postoje makar<br />

dve emisije mesečno jer tema<br />

ima više nego dovoljno. Imam<br />

samo jednu primedbu: nikad<br />

ne znam kad će se emisija prikazati,<br />

pa se dešava da je propustim<br />

na televiziji i da je gledam<br />

na internetu. Obaveštavajte nas<br />

o terminima emitovanja u magazinu,<br />

lepo vas molim.<br />

Dušan Janković, Beč<br />

KOSMO TV na RTS sat-u, svakog trećeg petka u mesecu.<br />

Sledeća emisija je na programu u petak, 18.<strong>10</strong>., u 21 h.<br />

Dragi prijatelju Zemo,<br />

Imam jednu dobru i jednu<br />

tužnu vest za tebe. Evo, prvo<br />

da ti saopštim ovu dobru vest:<br />

kada Srbija bude postala članica<br />

Evropske unije, imaćeš privilegiju<br />

slobodno da šetaš gde<br />

hoćeš i neće ti trebati maltretiranje<br />

po Magistratu. Živećeš<br />

kao gospodin čovek. A evo,<br />

ona tužna vest: sa uvođenjem<br />

evropskih standarda moraćeš<br />

da prihvatiš u ishrani špricovanu<br />

organsku hranu koja već<br />

sada uveliko raste širom zemlje<br />

Srbije. A što se tiče tvoje<br />

omiljene domaće torte, ni ona<br />

nije izostavljena iz Briselskog<br />

sporazuma, pa ćeš morati da<br />

se uklopiš u „Neue Schnitte“<br />

sa ukusom šećera i sa Tiramisu<br />

„made in“ bella Italia. Tortu domaću<br />

nećeš moći ni kod kuće<br />

da probaš, jer će ti jaja, šećer i<br />

brašno takođe biti organski.<br />

A zašto? Zato što će koka jesti<br />

organski kukuruz. Ali ni to nije<br />

strašno, koliko je lepo sve šta se<br />

krije na policama Supermarketa.<br />

Razni „ohne gentechnik“<br />

proizvodi, sa E sastojcima. A<br />

nikad nećeš moći ni njih da<br />

pročitaš, jer će ti prehrambena<br />

industrija sakriti natpis E 330,<br />

pa će pisati limunska kiselina, a<br />

ti ćeš misliti da je to sastojak od<br />

pravog limuna. Ako ti slučajno<br />

posle ovih poslastica zatreba<br />

Rettung, doći će ti u pomoć<br />

zgodna medicinska sestra da ti<br />

ubrizga organsku bocu.<br />

Pozdrav Jestimir Organski<br />

Poštovani čitaoci,<br />

Magazin KOSMO je otvoren<br />

za sve Vaše reakcije, prijedloge<br />

i pitanja. Podijelite s nama<br />

svoje komentare na:<br />

Zeitschrift KOSMO<br />

Handelskai 388<br />

Büro Top Nr. 741<br />

<strong>10</strong>20 Wien, na e-mail:<br />

info@kosmo.at<br />

Riječ<br />

izdavača<br />

Dejan SUDAR o<br />

izborima<br />

Austrijski san<br />

Ugotovo svakom broju našeg<br />

časopisa donosimo priče<br />

uspješnih ljudi s bosanskim,<br />

hrvatskim i srpskim podrijetlom<br />

koji žive i rade u Austriji. Tako smo u<br />

proteklim izdanjima prikazali brojne<br />

poduzetnike, počevši od vlasnika popularne<br />

slastičarne, elitnog restorana<br />

pa do ljudi koji vode mnogoljudne<br />

firme s velikim renomeom i još većom<br />

odgovornošću za naše društvo.<br />

Tim pričama htjeli smo konačno pokazati<br />

ono što svakodnevno viđamo:<br />

sve češće su upravo naši ljudi glavni<br />

pokretači novih i uspješnih ideja, a<br />

zauzimaju i vodeće pozicije na svojim<br />

radnim mjestima. Oni nisu samo<br />

ostvarili svoje poslovne snove, nego<br />

svojim primjerom žive austrijski san.<br />

Ova pojava nije samo pokazatelj<br />

njihovih indivudalnih sposobnosti,<br />

nego i pokazatelj da se u ovoj zemlji<br />

– uz trud, rad, disciplinu i vjeru u<br />

sebe – itekako može uspjeti!<br />

Kako bi stavili točku na i, u proteklom<br />

mjesecu smo uzeli 19 naših poznatih<br />

ličnosti iz BKS-zajednice i napravili<br />

zasebne naslovnice s njihovim<br />

fotografijama. Riječ je o uspješnim<br />

poduzetnicima, novinarima, sportašima,<br />

ugostiteljima i ljudima koji<br />

su svojim radom proslavili ne samo<br />

sebe, nego i našu zajednicu.<br />

Drago nam je da su se mnogi od<br />

njih obradovali tom činu, kao i da<br />

su naslovnice sa svojim likom podijelili<br />

putem suvremenih virtualnih<br />

zajednica poput Facebooka. Slike<br />

tih naslovnica možete pregledati i<br />

na našem Facebook profilu.<br />

No, ja vjerujem da je ovo tek početak<br />

priče koja se sada i medijski<br />

zakotrljala. Nema, naime, dvojbe<br />

će uspješnih priča biti još više, a mi<br />

ćemo i dalje budnim okom pratimo<br />

događaje, uspjehe i postignuća<br />

naših ljudi. To je, naposlijetku, naša<br />

dužnost, a i naša misija.<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

dejan.sudar@kosmo.at

SVE I SVAŠTA<br />

Jezivi klovn drži<br />

grad u strahu<br />

Nepoznati<br />

šaljivdžija<br />

danima<br />

se šeta<br />

po<br />

engleskom Northamptonu<br />

prerušen u klovna i prestravljuje<br />

stanovnike.<br />

/<br />

CUDO NEVIDENO<br />

/<br />

Niko ne zna ko je osoba iza maske<br />

jezivog klovna, veoma nalik<br />

na lika iz horor romana Stephena<br />

Kinga „It“ (To). On ne radi ništa<br />

posebno – stoji na ulici ili se šeta,<br />

sa balonima. Kako god, stanovnici<br />

su na ivici nerava.<br />

Italijani – najbolje<br />

obučeni na svetu<br />

Prema<br />

istraživanju<br />

turističkog<br />

portala<br />

Zoover<br />

u kojem je učestvovalo 12.000<br />

ispitanika, Italijani su najbolje<br />

obučena nacija na svetu.<br />

To tvrdi 35% ispitanih, na drugom<br />

mestu se nalaze Francuzi – 11%,<br />

na trećem Šveđani. Kao narodi sa<br />

najmanje stila proglašeni su Grci,<br />

Nemci i Britanci, a ubedljivu titulu<br />

najgorih zaradili su Poljaci.<br />

5.000 dolara za<br />

ležanje u krevetu<br />

Idealan<br />

posao,<br />

idealan<br />

poslodavac<br />

– američka<br />

NASA<br />

plaća 5.000 dolara ljudima koji<br />

treba da odleže 70 dana.<br />

Za to vreme naučnici će ispitivati<br />

na koji način mikrogravitacija utiče<br />

na telo tokom letova u svemir.<br />

Ispitanici imaju pristup internetu,<br />

mogu da igraju kompjuterske igre,<br />

da primaju posete. Zabranjeno im<br />

je ustajanje, a i tuširaju se ležeći.<br />

Pijana svinja – terorista<br />

Podivljalo svinjče u dalekoj<br />

Australiji je nakon<br />

sa kojom je započela obračun.<br />

Krava, međutim, nije<br />

18 popijenih piva terorisalo<br />

celo noć turiste u<br />

jednom malom kampu i<br />

na kraju zapodelo kavgu<br />

sa kravom.<br />

preterano blagonaklono<br />

Nakon čitave noći skandaloznog<br />

ponašanja u<br />

pijanom stanju, prase se<br />

strovalilo ispod jednog<br />

drveta, gde je provelo ceo<br />

dan pokušavajući da rastera<br />

mamurluk. Životinjka je<br />

napravila pravi haos kamperima<br />

u mestu De Grey<br />

River u regionu Pilbara u<br />

Kineski<br />

stiskavac<br />

Predgrađe Hong Konga<br />

Kowloon do svog rušenja i<br />

raseljavanja njegovih stanovnika<br />

važilo je za najnaseljenije<br />

područje na svetu.<br />

dalekoj Australiji, objavili su<br />

mediji. Jedan od očevidaca<br />

prepričao je za lokalnu televiziju<br />

događaje ove neobične<br />

večeri: „Bilo je to u sred<br />

noći. Ljudi koji su kampovali<br />

tačno preko puta nas čuli su<br />

čudne zvuke i kad su izašli<br />

napolje sa baterijskim lampama<br />

i osvetlili prostor ispred<br />

svoje prikolice, imali su šta i<br />

da vide – svinju kako se naliva<br />

pivom iz njihovih limenki“.<br />

Pobesnela zverka obeznanjena<br />

od alkohola zatim<br />

se bacila na đubre, a nakon<br />

što je pocepala nekoliko kesa<br />

i na kravu koja se tu zatekla i<br />

Do 1993. konglomerat solitera Kowloon u predgrađu<br />

Hong Konga bio je najnaseljenija tačka na svetu.<br />

Kowloon, koji je nosio živopisan<br />

nadimak „Grad iza Bedema“,<br />

zapravo je predstavljao<br />

potpuno neregulisan konglomerat<br />

koji je činilo oko 300<br />

slepljenih, tesno pobodenih i<br />

izgrađenih višespratnica. Na<br />

ovom veoma malom i stisnutom<br />

području, arhitektonski i<br />

sanitarno potpuno neregulisanom,<br />

pred samo rušenje 1993.<br />

godine živelo je čak 50.000 ljudi.<br />

Kowloon je bio na izuzetno<br />

prihvatila ovu čarku i bacila<br />

se u poteru za prasetom.<br />

Kamperi su se za to vreme<br />

sakrili u svoje prikolice.<br />

Podivljale svinje su inače<br />

veliki problem u Australiji.<br />

Ova domaća životinja<br />

je veoma popularna među<br />

uzgajivačima, pa su podivljale<br />

svinje veliki problem<br />

za poljoprivrednike zbog<br />

bolesti koje prenose. Njihov<br />

broj nije neznatan i<br />

zavisi od trenutnih uslova i<br />

raspoloživosti hrane.<br />

zlom glasu zbog visoke stope<br />

kriminala i raširene trgovine<br />

drogom, a njegovi stanovnici<br />

uglavnom su bili pripadnici<br />

najsiromašnijih slojeva.<br />

Fotos: wikimedia, zVg<br />

08 KOSMO

„CITAT M(J)ESECA:<br />

Broj meseca<br />

25<br />

brzina<br />

stilski:<br />

Stig’o iPoo<br />

Digitalni dizajner Miloš<br />

Paripović koji živi i radi<br />

u New Yorku, ponudio je<br />

svetu novo, nesvakidašnje<br />

iskustvo u WC-u.<br />

Klozetski hedonizam Miloševim<br />

dizajnom ušao je u sasvim<br />

nove dimenzije. On je,<br />

naime, projektovao toaletnu<br />

šolju u obliku logoa kompanije<br />

Apple – čuvene jabuke.<br />

Smešno:<br />

Leti, leti maca!<br />

Osam meseci nakon što je<br />

navodno poslao majmuna u<br />

svemir, Iran je najavio da će<br />

njihov sledeći astronaut biti<br />

persijska mačka.<br />

Mohammad Ebrahimi, šef<br />

iranskog svemirskog programa,<br />

najavio je da će se lansiranje<br />

mace dogoditi pre kraja ove<br />

godine, što znači pre 21. marta<br />

2014. Izveštaj napominje da su<br />

JUNAK MESECA<br />

Conchita WURST (24),<br />

ide na Song Contest 2014.<br />

Na Eurosongu 2014. Austriju<br />

će predstavljati lokalna zvezda<br />

Conchita Wurst, kontraverzna<br />

bradata lepojka koja je 2012.<br />

tu privilegiju za dlaku izgubila,<br />

zauzevši drugo mesto iza<br />

pobedničkog dua Trackshittaz.<br />

Eurosong će se održati u<br />

Kopenhagenu, od 6. do 8. maja.<br />

= vrlina. Prema najnovijem<br />

izveštaju „Doing Business Report“<br />

Svetske banke, u Austriji je potrebno<br />

25 dana da se osnuje firma. Na<br />

prvom mestu na svetu je Novi Zeland,<br />

gde je za to potreban samo jedan dan,<br />

na drugom Holandija – za pet dana.<br />

Bilo bi praktičnije da je u<br />

obliku loga Bille, zar ne?<br />

Iako je u pitanju samo inteligentna<br />

šala, ostaje da se vidi<br />

koliko će se Apple smejati.<br />

Sledeći nevoljni istraživač<br />

svemira: persijska mačka.<br />

osim mačke, potencijalno razmatrani<br />

miš i zec. 20<strong>10</strong>. iranski<br />

zvaničnici objavili su da su u<br />

svemir lansirali miša, kornjaču<br />

i nekoliko crva – u težnji da do<br />

2018. pošalju i čoveka.<br />

„„Danas je lakše snimiti<br />

CD nego CT glave.“<br />

Mato Mišo Kovač (72), legenda hrvatske<br />

muzike, održao je u septembru uspešan<br />

koncert u Zagrebu, na kojem je zaključio<br />

da danas svako može biti pevač.<br />

oštro: Kazna<br />

za poljupce!<br />

Wiener Linien zavode<br />

strogi red: nedavno pokrenuta<br />

kampanja „Obzir na<br />

prvom mestu“ traži strožiji<br />

„kućni red“.<br />

Iako ne postoje eksplicitne zabrane,<br />

javni gradski prevoznik<br />

najavljuje naplaćivanje kazni u<br />

visini od 50 evra za glasno telefoniranje,<br />

konzumaciju hrane<br />

koja ispušta ubojite mirise,<br />

strašno: Morbidni<br />

slatkiši<br />

Svetski poznata slastičarka<br />

Miss Cakehead proslavila<br />

se svojim morbidnim tortama<br />

i kolačima.<br />

Umesto Sacher-torti, baklava,<br />

tulumbi i ostalih poslastica,<br />

Miss Cakehead svojim<br />

klijentima nudi uverljive i<br />

anatomski precizno izrađene<br />

kolače u obliku odsečenih<br />

ljudskih organa – glava,<br />

LUZER MESECA<br />

Peer STEINBRÜCK (66),<br />

nestašni političar<br />

Visoki zvaničnik nemačke<br />

Socijal demokratske partije<br />

(SPD) i kandidat za kancelara<br />

na ovogodišnjim izborima<br />

kampanju je začionio kontroverznom<br />

promo-fotografijom<br />

koja mu je donela niz negativnih<br />

poena, kako kod protivnika,<br />

tako i unutar njegove partije.<br />

Winer Linien proteruje poljupce<br />

iz javnog prevoza.<br />

kao i za intenzivno i vatreno<br />

ljubljenje. O naplaćivanju kazne<br />

odlučivaće, od slučaja do<br />

slučaja, kontrolori.<br />

Mljac za sladokusce sa kanibalističkim<br />

sklonostima.<br />

prstiju, ruku i nogu. Ukusno,<br />

skupo i ekscentrično.<br />

Ko voli, nek’ izvoli. Volj’ ti<br />

batak, volj’ ti krilce – pravi<br />

kanibalski užitak.<br />

KOSMO 09

SVE I SVAŠTA<br />

Na svoju odgovornost<br />

Britanska<br />

policija<br />

traži<br />

uvođenje<br />

komercijalnih<br />

treznilišta za pijane građane.<br />

Adrian Lee, šef policije okruga<br />

Northamptonshire, traži da se policija<br />

rastereti bavljenja ovim slučajevima<br />

i da se oni povere privatnim<br />

kompanijama koje bi trežnjenje<br />

naplaćivale oko 500 evra. „Ne vidim<br />

zašto bi policija ili hitne službe<br />

trebale da se brinu o neodgovornim<br />

ljudima“, zaključio je Lee.<br />

Kafica i puškica<br />

Najpoznatiji<br />

svetski<br />

lanac za<br />

kafenisanje<br />

Starbucks<br />

zamolio mušterije da na kafu<br />

dolaze – nenaoružani!<br />

Kompanija ne želi da uvodi zabrane,<br />

ali naglašava da oružje<br />

„ne treba da bude deo Starbucks<br />

iskustva“. Ovaj potez povučen<br />

je nakon što je firma, ne svojom<br />

voljom, uvučena u žučnu društvenu<br />

debatu zagovornika i protivnika<br />

nošenja oružja.<br />

Turobna zvezda<br />

Najpoznatiji<br />

internet<br />

ljubimac<br />

Mrzovoljna<br />

mačka<br />

(Grumpy Cat) postaće zaštitno<br />

lice poznate marke hrane za<br />

mačke Friskies.<br />

Frieskies je brend kompanije<br />

Nestlé, a Tardar Sauce – pravo<br />

ime namrštene mace – vatreno<br />

krštenje imaće 15. oktobra. Vlasnici<br />

kažu da su već uspeli da zarade<br />

šestocifrenu dolarsku sumu<br />

prodajući mačkino lice različitim<br />

kompanijama.<br />

Ginekolog koji treba psihijatra<br />

Ginekolog Joachim K. tajno<br />

je snimio desetine hiljada<br />

fotografija i nekoliko<br />

desetina filmova više od<br />

1.400 svojih pacijentkinja.<br />

Nijedna od žena nikada<br />

nije primetila ovu zloupotrebu,<br />

a lekar je razotkriven<br />

tek mnogo godina kasnije.<br />

Godinama su se medicinske<br />

tehničarke u ordinaciji Joachima<br />

K. čudile neobičnom<br />

zvuku koji se ponavljao pri<br />

svakom pregledu – tada je<br />

ginekolog otvarao i zatvarao<br />

fioku koja se nalazila u stolu<br />

za preglede, a u kojoj nikada<br />

nije bilo ništa. Mnogo<br />

godina kasnije ispostavilo se<br />

„Zvezda“<br />

pala<br />

Stella Rossa, austrijski prvak<br />

u futsalu, nije uspjela<br />

ostvariti plasman u završnicu<br />

Lige prvaka.<br />

Kao što nam je javio Aleksandar<br />

Ristovski, bečki „Zvezdaši“<br />

su kiksali protiv švicarskog<br />

i norveškog futsal-prvaka.<br />

„Došli smo da napravimo<br />

prva iskustva u Europi, i to<br />

smo i učinili. Mnogi igrači su<br />

bili umorni jer dolaze s nogometnog<br />

na futsal training, što<br />

da je u pitanju bio mehanizam<br />

kojim se aktivirala kamera u<br />

ovom pretincu, a koju je lekar<br />

koristio da bi tajno snimao svoje<br />

pacijentkinje. Od nedavno<br />

se on nalazi na optuženičkoj<br />

klupi suda u Frankenthalu u<br />

Nemačkoj, a na teret mu se<br />

stavlja seksualno zlostavljanje<br />

i narušavanje privatnosti pacijentkinja<br />

zbog nedozvoljenog<br />

snimanja fotografija i filmova,<br />

i to čak u 1.484 slučajeva. Kod<br />

njega je pronađeno ukupno<br />

36.146 ovakvih fotografija, kao<br />

i 62 kratka filma. Policija govori<br />

o dosad neviđenom slučaju u<br />

čitavoj Nemačkoj. 58-godišnji<br />

ginekolog snimke je načinio<br />

u periodu od maja 2008. do<br />

Perverzni ginekolog<br />

godinama je tajno<br />

snimao pacijentkinje.<br />

avgusta 2011. godine, a na<br />

njima se vide genitalije žena<br />

na kojima je on sprovodio<br />

ginekološke zahvate. Pored<br />

toga, on je neopaženo fotografisao<br />

žene i u kabini za<br />

presvlačenje. Više od 1.000<br />

žena podiglo je optužnicu<br />

protiv njega. Među oštećenima<br />

je i njegova odrasla ćerka,<br />

zatim devojčice stare <strong>13</strong> do<br />

14 godina, starije dame, kao<br />

i mnoge redovne i starije<br />

klijentkinje ovog lekara. Fotoaparat<br />

je otkriven 2011.<br />

kada ga je lekar nakon jedne<br />

intervencije slučajno zaboravio<br />

u ladici, gde su ga otkrile<br />

medicinske tehničarke koje<br />

su ga odmah prijavile policiji.<br />

Austrijski futsal prvak izgubio je u dvobojima protiv švicarskog<br />

i norveškog prvaka, čime je Stella Rossa ispala iz Lige prvaka.<br />

kod drugih ekipa nije slučaj.<br />

Ipak možemo biti zadovoljni<br />

našim prvim nastupom<br />

u Europi“, kaže Ristovski.<br />

Istodobno je obznanio kako<br />

bečki zvezdaši i ove godine<br />

kane osvojiti titulu austrijskog<br />

futsal-prvaka, čime bi<br />

stekli pravo na sudjelovanje u<br />

europskim natjecanjima.<br />

Fotos: zVg<br />

<strong>10</strong><br />

KOSMO

Bečki krem na naslovnicama magazina KOSMO<br />

Najtiražniji doseljenički<br />

magazin proslavlja i slavi<br />

svoje prijatelje! KOSMO<br />

posvećuje posebno izdanje<br />

popularnim ličnostima iz<br />

naše zajednice.<br />

Oni su stožeri zajednice naših<br />

ljudi u Beču. Noću izlazimo u<br />

njihove lokale i gostimo se u<br />

njihovim restoranima, preko<br />

dana odlazimo na kafu i razgovor<br />

u njihove kafiće. Čitamo<br />

njihove tekstove u novinama.<br />

Slušamo ih na radiju. Posećujemo<br />

kulturne događaje koje su<br />

oni organizovali. Oni su najuspešniji<br />

preduzetnici, sportisti,<br />

umetnici, menadžeri ili jednostavno<br />

poznate javne ličnosti.<br />

Prošli broj magazina KOSMO<br />

imao je dodatak od 1.000 primeraka<br />

posebne edicije. Pod<br />

motom „Sie sind KOSMO-licious“<br />

(„Vi ste KOSMO-licio-<br />

Treće mesto Slavici Seidl<br />

Model i fitness profesionalka<br />

Slavica Seidel osvojila je ove<br />

godine treće mesto na takmičenju<br />

Fitness World Championship<br />

u Grazu.<br />

Ova manifestacija održana je<br />

28.9., a u različitim kategorijama<br />

takmičilo se ukupno 60<br />

atletičara. Za magazin KO-<br />

us“) 19 poznatih ličnosti iz naše<br />

zajednice dobilo je po nekoliko<br />

desetina primeraka časopisa sa<br />

svojom slikom na naslovnici.<br />

„Redovno izvještavamo u<br />

našem magazinu o aktivnostima<br />

najpoznatijih ličnosti<br />

BKS zajednice i dobijamo<br />

njihovu potporu“, objasnio<br />

je vlasnik i izdavač magazina<br />

KOSMO Dejan Sudar. „Ovaj<br />

put smo nekolicinu naših<br />

prijatelja željeli da obradujemo<br />

jednim sasvim posebnim<br />

poklonom!“ Ovo je prvi put<br />

da se KOSMO pojavljuje u<br />

promenjenom vidu koji odskače<br />

od standardnog izdanja.<br />

Odabrane ličnosti su, naravno,<br />

mali deo zajednice, ali smo se<br />

potrudili da izbor zadovoljavajuće<br />

predstavi šarolikost i raznovrsnost<br />

ljudi koji predstavljaju<br />

ex-YU zajednicu. Raspon<br />

ličnosti obuhvata uspešne<br />

SMO Slavica je izjavila da je zadovoljna<br />

trećim mestom, zato<br />

što je pred samo takmičenje<br />

morala da napravi pauzu u treninzima<br />

dužu od mesec dana.<br />

Ali njena vera i disciplina su<br />

prevladale sve teškoće, pa se u<br />

Beč vratila sa peharom. Slavicu<br />

možete posetiti na Facebooku<br />

na slaVITAL i Volim Burek.<br />

Specijalno izdanje magazina KOSMO – sa naslovnicama<br />

na kojima se nalaze „prijatelji kuće“ i partneri.<br />

privrednike kao što su Martin<br />

Jurić (Columbus IDEMO),<br />

Aleksandar Dimmi (Dimmi<br />

Hausbetreuung) ili uspešnog<br />

menadžera nekretninama<br />

Slobodana Lajića do pravih<br />

insajdera scene, kao što su<br />

organizator zabavnog života<br />

Elvis Deen, muzički producent<br />

Fantom ili sportske veličine<br />

kao što je bokserski šampion<br />

Marcos Nader. Tu su i<br />

Marica Dienes sa svojim salonom<br />

lepote iz 16. becirka, kao<br />

i mlada reperska zvezda MC<br />

Knele, ili najuspešnija novinarka<br />

našeg porekla, Olivera<br />

Stajić iz bečkog Standarda.<br />

Iako je bila prinuđena da prekine treninge mesec dana<br />

pre takmičenja, Slavica Seidl se u Beč vratila s peharom.<br />

KOSMO 11

integracija<br />

Kolumna<br />

Dr. Nedad MEMIĆ,<br />

glavni i<br />

odgovorni urednik<br />

magazina KOSMO<br />

Posljednja<br />

šansa<br />

Upravo završeni savezni izbori<br />

na prvi pogled austrijskoj<br />

politici neće donijeti<br />

Bog zna šta novo: crveno-crna<br />

vladajuća koalicija osigurala je<br />

– i pored najlošijeg rezultata<br />

u historiji – apsolutnu većinu<br />

mandata u Nationalratu i vjerovatno<br />

će i dalje vladati ovom zemljom.<br />

Faymann i Spindelegger<br />

u narednom mandatu, ipak, neće<br />

mirno spavati jer poruka birača<br />

je jasna: ovako više ne ide dalje.<br />

Zabrinjavajući uzlazni trend<br />

desničarskog FPÖ-a te ulazak<br />

novih partija u skupštinu (Team<br />

Stronach, NEOS) više su nego<br />

jasan signal da građani vape za<br />

promjenama. Vladajuća koalicija<br />

izgubila je vezu sa svojom bazom<br />

koja usljed društvenih promjena<br />

posljednjih decenija više nije homogena.<br />

Populisti najviše koriste<br />

ovu otuđenost vladajuće politike<br />

od običnih građana.<br />

Građani od politike ne očekuju<br />

samo da im sačuva radna mjesta,<br />

već istinske reforme i promjenu<br />

načina vladanja ovom zemljom.<br />

A da su nam reforme prijeko<br />

potrebne, najviše se vidi u obrazovanju:<br />

prepucavanja Crvenih i<br />

Crnih su ovdje već postala degutantna.<br />

Slično je i s poreznim opterećenjima.<br />

Ako ponovo zasjedne<br />

za kormilo Vlade, crveno-crna<br />

koalicija sada ima posljednju šansu<br />

da promijeni svoj odnos prema<br />

građanima ove zemlje, ali i prema<br />

opoziciji koja je u novom sastavu<br />

Nationalrata postala „šarenija“<br />

i insistira na promjeni pristupa<br />

gorućim pitanjima u zemlji. Ukoliko<br />

nastave po starom, jedna od<br />

dvije vladajuće stranke 2018. neće<br />

više moći zaobići FPÖ.<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

nedad.memic@kosmo.at<br />

Prema jezičkoj provjeri znanja<br />

svaki četvrti učenik u austrijskim<br />

školama ima probleme s<br />

njemačkim jezikom.<br />

Nedavno provedena jezička<br />

provjera u vrtićima pokazala<br />

je da svako četvrto ispitano<br />

dijete ima problem s<br />

njemačkim jezikom.<br />

Ova jezička provjera stanja<br />

(tzv. Sprachstandsfeststellung)<br />

obavljena je s prošlogodišnjim<br />

polaznicima u vrtićima. Posmatrano<br />

je kako djeca konjugiraju<br />

glagole, upotrebljavaju li<br />

član te odgovara li njihov vokabular<br />

uzrastu u kojem se nalaze.<br />

Od 80.200 testirane djece u<br />

predškolskom uzrastu 18.700<br />

ima potrebu za jezičkom potporom.<br />

Svako četvrto dijete<br />

obuhvaćeno ovim testom ima<br />

problem s njemačkim jezikom.<br />

Interesantna činjenica je da<br />

probleme s njemačkim nemaju<br />

samo djeca s migracijskom biografijom,<br />

već i onda koja dolaze<br />

iz austrijskih porodica s njemačkim<br />

maternjim jezikom.<br />

Ipak, ova provjera jezičkog<br />

znanja različito je testirana u<br />

svakoj saveznoj pokrajini pa<br />

se njeni rezultati moraju uzeti<br />

s rezervom. Dok su u nekim<br />

saveznim pokrajinama testirana<br />

djeca u uzrastu od tri do<br />

šest godina, u nekim su testirani<br />

samo četverogodišnjaci.<br />

Bitka za glasove može početi: datum za izbore je nedavno<br />

fiksiran.<br />

Problem s njemačkim u školama<br />

U Koruškoj su, na primjer, u<br />

test uključena samo ona djeca<br />

koja su pri upisu u vrtiće<br />

imala deficite u vladanju njemačkim<br />

jezikom. Ova provjera<br />

znanja još jedan je prilog<br />

listi kritika koju je nedavno<br />

uputio austrijski Ured za reviziju<br />

(Rechnungshof ) koji<br />

je zaključio da kompetencija<br />

saveznih pokrajina u oblasti<br />

predškolskog obrazovanja<br />

dovodi do nekoordiniranih<br />

akcija – posebno u oblasti jezičke<br />

potpore. Stoga je Ured<br />

za reviziju i preporučio izradu<br />

zajedničke strategije za jezičku<br />

podršku predškolskoj djeci<br />

na sveznom nivou.<br />

Još uvijek vladajuća koalicija<br />

SPÖ-a i ÖVP-a smatra da obavezna<br />

besplatna godina u vrtiću<br />

koristi djeci pa se i zalažu za<br />

drugu godinu – SPÖ kao obaveznu,<br />

a ÖVP kao fakultativnu.<br />

Dogovor još nije postignut.<br />

Više migrantske djece<br />

U školskoj 2011./2012. godini<br />

broj učenika kojima njemački<br />

nije maternji jezik porastao je<br />

na 218.596. U odnosu na godinu<br />

prije ovo znači porast od<br />

7.800 učenika. U isto vrijeme u<br />

austrijskim školama porastao je<br />

i broj učenika sa stranim državljanstvom<br />

na 115.000 (za oko<br />

2.000 više nego u godini prije).<br />

Najveći broj ovih učenika<br />

imaju njemačko državljanstvo.<br />

Generalno gledano <strong>10</strong>% austrijskih<br />

učenika ne posjeduje<br />

pasoš naše zemlje, a za 19% njih<br />

njemački nije maternji jezik.<br />

Najrasprostranjeni jezik u austrijskim<br />

školama je njemački, a slijedi mu BKS.<br />

Najrasprostranjeniji jezik učenika<br />

je njemački (9<strong>10</strong>.000),<br />

slijedi mu jezički kompleks<br />

bosanski/hrvatski/srpski<br />

(63.300), turski (57.600), albanski<br />

(14.700), rumunski<br />

(9.700), arapski (7.500), poljski<br />

(5.900), mađarski (4.600),<br />

engleski (3.800) te čečenski<br />

(3.<strong>10</strong>0). Tendencija porasta<br />

broja učenika kojima njemački<br />

nije maternji jezik nastavit<br />

će se. Za kraj vrijedi dodati da<br />

najveći broj učenika bez austrijskog<br />

državljanstva dolazi<br />

iz Turske, zatim slijede Srbija,<br />

Njemačka, BiH te Hrvatska.<br />

(Nedad Memić)<br />

Fotos: Drago Palavra, Radule Božinović , zVg<br />

12 KOSMO

Novinarstvo živi od etike<br />

KOSMO je nedavno posjetio<br />

predsjednik Austrijskog<br />

vijeća za štampu Alexander<br />

Warzilek i zadržao se u dužem<br />

razgovoru s redakcijom.<br />

Warzileka je pozdravio glavni<br />

urednik našeg magazina<br />

Nedad Memić s redakcijskim<br />

timom, a u razgovoru<br />

su na dnevni red došla pitanja<br />

o Austrijskom vijeću za<br />

štampu (Presserat), njegovom<br />

nastanku te slučajevima<br />

kojima se bavi.<br />

Ova institucija podržana je<br />

od većine austrijskih medija,<br />

a glavni joj je zadatak reagirati<br />

na izjave koje krše etičke<br />

kodekse u izvještavanju. Po<br />

riječima Warzileka broj slučajeva<br />

u 2012. godini kojima<br />

se bavilo Vijeće za štampu<br />

iznosio je 145 što predstavlja<br />

značajan porast u odnosu na<br />

2011. godinu kada se Vijeće<br />

bavilo s 80 slučajeva.<br />

Redakciju magazina KOSMO nedavno je posetio predsjednik<br />

Austrijskog vijeća za štampu Alexander Warzilek.<br />

Nema opasnosti<br />

„Etički standardi u austrijskim<br />

medijima nisu,<br />

međutim, ugroženi“, kaže<br />

Warzilek. Protiv odluka Vijeća<br />

– koje inače nisu pravno<br />

obavezujuće – najviše<br />

se bune tabloidi koji ih i<br />

najviše krše. Warzilek je na<br />

osnovu nekoliko slučajeva<br />

iz prethodnih godina novinarima<br />

KOSMA pokušao<br />

objasniti osnove etičkog<br />

djelovanja u austrijskom novinarstvu.<br />

„KOSMO je član<br />

Austrijskog vijeća za štampu<br />

i vodi računa o etičkim kodeksima<br />

izvještavanja: diskriminatorsko,<br />

uvredljivo i<br />

netačno izvještavanje u našem<br />

magazinu nemaju mjesta!“,<br />

prokomentirao je ovu<br />

posjetu naš glavni urednik<br />

Nedad Memić.<br />

BKS: inicijativa za reformu nastave<br />

Predsjednik Saveza Srba Austrije<br />

Zoran Aleksić i voditelj<br />

projekta „Hrvatski je naš<br />

izbor“ Hrvatskog svejtskog<br />

kongresa Željko Batarilo<br />

planiraju zajedničkim snagama<br />

sugerirati nužnost reformi<br />

nastave maternjeg jezika<br />

u Austriji.<br />

Nastava maternjeg jezika za<br />

migrante porijeklom iz Bosne<br />

i Hercegovine, Crne Gore,<br />

Hrvatske i Srbije vodi se<br />

trenutno pod nazivom Bosnisch/Kroatisch/Serbisch,<br />

a prema podacima Statistik<br />

Austria broj učenika koji pohađaju<br />

ovu dopunsku nastavu<br />

u austrijskim školama zadnjih<br />

je godina u padu. Iako je BKS<br />

u školskoj 1998/1999. imao<br />

11.861 polaznika, a turski<br />

9.268, danas je turski pretekao<br />

BKS (14.8<strong>10</strong> naspram<br />

<strong>10</strong>.968 učenika).<br />

Aleksić i Batarilo: želimo potaći reformu dopunske nastave<br />

iz bosanskog, hrvatskog i srpskog jezika u školama.<br />

Predsjednik Parlamentarne<br />

grupe prijateljstva Austrije i<br />

Srbije u Nationalratu Johann<br />

Maier poslao je parlamentarni<br />

upit ministrici obrazovanja<br />

Claudiji Schmied o statusu srpskog<br />

jezika u školama. Iz Ministarstva<br />

nemaju, međutim,<br />

podatke o nastavnicima i učenicima<br />

koji predaju srpski jezik.<br />

Slično je i sa statusom bosanskog<br />

odnosno hrvatskog jezika.<br />

Aleksić i Batarilo traže stoga<br />

reformu i kvalitetniju nastavu<br />

maternjeg jezika koja bi uzimala<br />

u obzir autonomnost ova tri<br />

jezika te učenicima omogućila<br />

nastavu na jeziku koju učenici i<br />

njihovi roditelji izaberu.<br />

Lesen Sie diese Seiten in der<br />

deutschsprachigen Beilage!<br />

EU parlament prepoznao ideje Bosanaca<br />

i Hercegovaca u Austriji.<br />

Nagrađen ZZI<br />

Centru savremenih inicijativa<br />

(ZZI/CSI), mreži za naučnu i<br />

kulturnu saradnju između Austrije<br />

i Bosne i Hercegovinu,<br />

uručena je sredinom septembra<br />

Građanska nagrada Evropskog<br />

parlamenta.<br />

Predstavnicima ZZI-a u Kući<br />

Evropske unije u Beču nagradu je<br />

sredinom septembra uručio potpredsjednik<br />

Evropskog parlamenta<br />

Othmar Karas. Nagrada se dodjeljuje<br />

društvima koja promoviraju<br />

ideje građanskog društva koje služe<br />

kao primjer drugima.<br />

Facebook stranica Integration is cool<br />

za kratko je skupila 4.600 fanova.<br />

Integracija<br />

je cool!<br />

Tako barem promovira nova i u<br />

međuvremenu izuzetno popularna<br />

stranica na Facebooku „Integration<br />

ist cool“ čiji je administrator<br />

naš Edin Mujačić.<br />

„Ovo je samo početak, a planiramo<br />

i nove sadržaje“, kaže nam inicijator<br />

akcije Mujačić. Facebook stranica<br />

ima već preko 4.500 članova, a<br />

moto joj je: „Völlig egal, ob schwarz,<br />

weiß, klein, groß, dick, dünn, hetero,<br />

bisexuell, lesbisch oder schwul –<br />

Integration ist Cool“.<br />

KOSMO <strong>13</strong>

moje pravo<br />

Kolumna<br />

MMag. Damir<br />

HAJNOVIĆ,<br />

odvjetnik/advokat<br />

u Beču<br />

Pokop u domovini<br />

Kada umre jedna osoba, to<br />

sa sobom za najbliže članove<br />

obitelji donosi i pravni<br />

postupak u kojem treba postaviti<br />

temelje za njen pokop. Ukoliko<br />

postoji namjera da se preminula<br />

osoba pokopa u inozemstvu, za to<br />

je potrebno osigurati dokumente.<br />

To pitanje rješavaju najčešće ona<br />

poduzeća koja se bave prijevozom<br />

i pokopom preminulih osoba.<br />

Kada je riječ o austrijskim zakonima,<br />

Vrhovni sud je ustanovio da<br />

u načelu uvijek treba respektirati<br />

želje i namjere koje je preminula<br />

osoba imala prije svoje smrti: privatno<br />

pravo jedne osobe, naime,<br />

ostaje važiti i nakon smrti osobe.<br />

Želje osobe koja je preminula treba,<br />

prema zaključcima Vrhovnog<br />

suda, respektirati sve dok su one u<br />

skladu s javno-pravnim propisima.<br />

Nakon smrti jedne osobe stoga je,<br />

neovisno o tome hoće li biti pokopana<br />

u tuzemstvu ili inozemstvu,<br />

najbitnije definirati tko će od najbližih<br />

članova obitelji odlučiti o<br />

pokopu posmrtnih ostataka. U toj<br />

fazi često dolazi do sukoba i nesuglasica.<br />

Kada, primjerice, sin pogine<br />

u prometnoj nesreći, a njegovi<br />

roditelji organizaciju pokopa prepuste<br />

njihovoj kćeri, onda su roditelji<br />

uvijek upućeni na odobrenja<br />

svoje kćeri u daljnjem postupku.<br />

U slučjau da su roditelji prvo htjeli<br />

sina pokopati u Austriji, a onda<br />

su se predomislili, oni će morati<br />

tražiti potpis svoje kćeri. Ukoliko<br />

se ona protivi pokopu brata u inozemstvu,<br />

dolazi do pravnog sukoba.<br />

Stoga je već u početku bitno<br />

definirati tko će se brinuti o organizaciji<br />

pokopa.<br />

Mag. iur. Mag. phil. Damir Hajnović<br />

Marc Aurel Straße 6, <strong>10</strong><strong>10</strong> Wien<br />

Tel.: +43(1)5125151<br />

www.ra-mathes.at<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

hajnovic@ra-hajnovic.at<br />

Transport posmrtnih ostataka<br />

Kada umre nama bliska<br />

osoba, mi nismo suočeni<br />

samo s tugom koja prevladava<br />

u tom razdoblju,<br />

nego i s pitanjima oko posmrtnih<br />

ostataka nama voljene<br />

osobe.<br />

Među ljudima iz bivše Jugoslavije<br />

u Austriji, kao i među<br />

većinom doseljenika, često<br />

unutar obitelji dolazi do rasprava<br />

hoće li se preminula<br />

osoba pokopati u Austriji<br />

ili u domovini. Kao što piše<br />

naš odvjetnik Damir Hajnović,<br />

prema načelima austrijskog<br />

Vrhovnog suda uvijek<br />

smo dužni poštovati i uzeti<br />

obzir želju preminule osobe,<br />

ako je istu iskazao još za vrijeme<br />

svog života.<br />

Ukoliko je pokojna osoba za<br />

života iskazala želju da je se<br />

pokopa u domovini, onda bi<br />

tu želju trebalo poštovati,<br />

osigurati papire za transport<br />

posmrtnih ostataka i prevesti<br />

tijelo u domovinu.Na tržištu<br />

diljem Europe postoje<br />

brojna pogrebna poduzeća<br />

koja se bave transportom<br />

posmrtnih ostataka, a najčešće<br />

oni rješavaju i pravni<br />

postupak putem punomoći<br />

svojeg klijenta. Time klijent<br />

ovlašćuje pogrebno poduze-<br />

I greške se<br />

događaju<br />

Početkom ove godine pogrebnim<br />

poduzećima dogodio<br />

se neviđeni promašaj koji<br />

će se još dugo pamtiti.<br />

Tijelo Austrijanke koje trebalo<br />

biti kremirano u Grazu prevezeno<br />

je tako zabunom u Zagreb,<br />

i to umjesto posmrtnih<br />

ostataka hrvatskog državljanina.<br />

Do zamjene tijela došlo je<br />

kada su posmrtni ostaci te dvije<br />

osobe u jednom trenutku bili u<br />

istom vozilu. Bečki mediji tada<br />

će da djeluje u njegovo ime,<br />

a isto tako preuzima obvezu<br />

da će se pobrinuti oko predaje<br />

formulara i organizacije<br />

transporta. Ako postoji<br />

želja da se preminula osoba<br />

transportira iz inozemstva u<br />

domovini, prije samog postupka<br />

nužno je podnijeti<br />

zahtjev diplomatsko-konzularnom<br />

predstavništvu države<br />

u kojoj ga želite pokopati.<br />

Pogrebno poduzeće ili osoba<br />

koja podnosi zahtjev<br />

dužna je zahtjev podnijeti<br />

sa sljedećim dokumentima:<br />

izvadak iz matice umrlih,<br />

liječničku potvrdu o smrti<br />

s naznakom uzroka smrti,<br />

Prije transporta posmrtnih ostataka preminule osobe u<br />

domovini, nužno je osigurati dokumente za prijevoz.<br />

su pisali kako se zabuna dogodila<br />

kad su oba tijela trebala biti<br />

odvezena na Institut za sudsku<br />

medicinu u Grazu. No, prijevoznici<br />

Instituta za sudsku medicinu<br />

okrivili su hrvatsko po-<br />

dokaz o državljanstvu preminule<br />

osobe, putovnicu<br />

/ pasoš preminule osobe,<br />

odobrenje za prijenos umrle<br />

osobe, kao i podatke o samom<br />

prijevozniku (broj putovnice,<br />

osobne iskaznice,<br />

vozačka dozvola, itd.).<br />

Pri izboru pogrebnog poduzeća<br />

dobro je brinuti i tome<br />

je li poduzeće upoznato s<br />

vjerom i običajima preminule<br />

osobe. U Njemačkoj i<br />

Austriji postoje, primjerice,<br />

brojna poduzeća koja su<br />

specijalizirana za transport<br />

i organizaciju pokopa usklađuju<br />

s običajima različitih<br />

vjeroispovijesti.<br />

grebno poduzeće, tvrdeći kako<br />

je ono uzelo posmrtne ostatke<br />

krive osobe. Kako god bilo,<br />

tijelo Austrijanke vraćeno je u<br />

Austriju, a hrvatski državljani<br />

pokopan je u domovini.<br />

Početkom ove godine, umjesto ostataka hrvatskog državljanina,<br />

u Zagrebu je zabunom završilo tijelo žene iz Graza.<br />

Fotos: Radule Božinović, zVg<br />

14 KOSMO

Rijeka - Hrvatska<br />

• Besplatan prvi pregled!<br />

• Besplatan prijevoz Beč – Rijeka<br />

– Beč!<br />

• Beplatan smještaj!<br />

• Garancija na radove, uz račun!<br />

DENTVITALIS – 20 godina iskustva<br />

i preko <strong>10</strong>.000 implantata ugrađenih<br />

s uspjehom.<br />

Vrhunska tehnologija i materijali,<br />

otvoren i poseban pristup svakom<br />

pacijentu uz garanciju na radove<br />

(sa računom koji može biti preveden<br />

na njemački), cijene niske.<br />

STOMATOLOŠKE USLUGE EU KVALITETE<br />

– nazovite besplatni broj 0800 80 22 82<br />

DENTVITALIS nudi sve stomatološke usluge<br />

na jednom mjestu: od radiologije, preko<br />

kirurgije i implantologije, pa sve do parodontologije<br />

i estetski najzahtjevnijih protetskih<br />

radova. Vrhunska usluga, vrhunska<br />

kvaliteta – a cijene hrvatske.<br />

Uložite u sebe jedan dan da riješite problem<br />

koji vas muči godinama. DENTVITALIS<br />

korisnicima nudi garanciju na implantate,<br />

garanciju na protetiku i garanciju na rad<br />

implantologa.<br />

Dr. Šime Živković i njegov<br />

stručni tim vratit će osmijeh na vaše lice<br />

Zahvaljujući CEREC CAD/CAM tehnologiji moguće<br />

je u samo jednoj posjeti nadomjestiti zub koji<br />

nedostaje! Protetski radovi na cirkonu izgledaju<br />

kao prirodni zubi, jer dozvoljavaju prodor svjetla<br />

i kompjuterski su precizno modelirani. Kompatibilni<br />

su s okolnim tkivom, a osim toga što<br />

su estetski savršeni, imaju izvrsnu stabilnost i<br />

trajnost.<br />

Dođite na besplatan pregled i saznajte kako po<br />

prihvatljivoj cijeni doći do zdravih zuba i savršenog<br />

osmijeha! www.dentvitalis.com

politika<br />

Piše: Milan Iliić<br />

SPÖ i ÖVP:<br />

Gorka pobeda<br />

IZBORI. Gubici za vladajuću koaliciju SPÖ-a i<br />

ÖVP-a, porast FPÖ-a te ulazak malih stranaka<br />

(Team Stronach i NEOS) rezultat je netom<br />

održanih saveznih izbora u našoj zemlji. KO­<br />

SMO analizira izborne rezultate.<br />

Stranka koja želi da ima poslanike<br />

u Nacionalnom veću<br />

Saveznog parlamenta Republike<br />

Austrije mora da osvoji<br />

barem 4% važećih glasačkih<br />

listića – za to je na ovim<br />

izborima bilo potrebno od<br />

175.000 do 200.000 glasova.<br />

Toliko ili više glasača je poslednje<br />

septembarske nedelje<br />

imalo pola tuceta austrijskih<br />

partija. Od ukupno 14 partija,<br />

koliko ih se u celoj državi<br />

borilo za 183 poslanička mesta,<br />

njih šest je uspelo da dobije<br />

više od 200.000 na izborima<br />

za austrijsku skupštinu.<br />

Uvećana savezna liga<br />

Promatraču austrijske političke<br />

scene je bilo jasno da<br />

od ukupno 14 kandidirajućih<br />

partija njih sedam ima<br />

izgleda da posle izbora 29.<br />

septembra uđe u skupštinu.<br />

Većina njih je i do sada<br />

imala poslanike u njemu, a<br />

neke su po prvi put izašle<br />

na savezni birački megdan.<br />

Šest ih je iskoristilo šansu:<br />

Socijaldemokratska partija<br />

Austrije (SPÖ), Austrijska<br />

Narodna partija (ÖVP),<br />

Slobodnjačka partija Austrije<br />

(FPÖ), Zeleni – Zelena<br />

alternativa, Tim Stronacha<br />

za Austriju i NEOS<br />

– Nova Austrija i Liberalni<br />

forum. Pritom, samo<br />

je NEOS novi politički<br />

faktor u državi. Tim Franka<br />

Stronacha je takođe po<br />

prvi put izašao na savezne<br />

izbore, ali i pre ovih izbora<br />

je imao svoje poslanike<br />

u saveznom parlamentu.<br />

Naime petoro poslanika je<br />

u poslednjih godinu dana<br />

prešlo iz drugih partija u<br />

Tim Stronacha. Jedina partija<br />

koja je do sada bila u<br />

parlamentu, a posle ovojesenskih<br />

izbora je neće biti,<br />

je Savez budućnost Austrije<br />

– Lista Josefa Buchera<br />

(BZÖ). BZÖ je doživela<br />

ogromno osipanje glasača,<br />

pala na ispod 4% od<br />

ukupnih glasova, te ostala<br />

pred barijerom za ulazak u<br />

skupštinu.<br />

Neveselje šampiona i<br />

vicešampiona<br />

INa prvi pogled se ništa naročito<br />

nije izmenilo na vrhu<br />

austrijske savezne političke<br />

lige: SPÖ sa premijerom<br />

Wernerom Faymannom je<br />

ostala vodeća snaga, osvojila<br />

je nešto više od 27% glasova;<br />

ÖVP sa vicekancelarom<br />

Michaelom Spindeleggerom<br />

je i dalje druga najveća partija,<br />

dobila je nepunih 24%,<br />

dok je FPÖ, koju vodi Hans<br />

FPÖ.<br />

Populisti su<br />

i ovaj put uspeli<br />

pridobiti<br />

nezadovoljne.<br />

Fotos: © Parlamentsdirektion/Peter Korrak, zVg<br />

16<br />

KOSMO

Christian Strache, a koja sada<br />

ima 21% glasova, ostala na<br />

trećem mestu, sa dobrih 21%<br />

glasova. Na četvrto mesto su<br />

se probili Zeleni, koje je biralo<br />

11,5%, peti je Tim Stronacha<br />

(5,8%), a šesta partija<br />

u skupštini biće NEOS, brucoš<br />

u poslaničkim klupama<br />

(4,8%). Međutim, vodeći<br />

dvojac SPÖ i ÖVP, koji čini<br />

i dosadašnju vladu, još nikad<br />

od kraja Drugog Svetskog<br />

rata nije imao tako loš rezultat,<br />

i pojedinačan i ukupan<br />

rezultat. Ukupno tek 51%<br />

glasova je najniži istorijski<br />

vodostaj dve najveće partije.<br />

Na prethodnim izborima,<br />

godine 2008, socijaldemokrate<br />

i narodnjaci su ukupno<br />

imali 55% glasova i već tada<br />

je bilo jasno da je nezaustavljiv<br />

trend otapanja njihove<br />

dominacije. SPÖ i ÖVP su<br />

tako nalik austrijskim alpskim<br />

glečerima, koji iz godine<br />

u godinu postaju sve manji,<br />

zbog klimatskih promena.<br />

Podsećamo o 1945. do danas<br />

one su bile dve neprikosnovene<br />

austrijske političke snage.<br />

Do 1990-ih su dva gigantska<br />

rivala osvajala više od 80%, a<br />

neretko i iznad 90% glasova<br />

na saveznim izborima. Osim<br />

u periodima 1966-1987. i<br />

2000-2007, upravo njihova,<br />

„crveno-crna“ koalicija vlada<br />

Austrijom. SPÖ i ÖVP imaju<br />

do danas ukupno više od četiri<br />

decenije vladarskog „braka“.<br />

I u periodima kada nisu<br />

bile u međusobnoj koaliciji,,<br />

jedna od ove dve partije je<br />

sastavljala vladu i davala saveznog<br />

premijera. Dodatnu<br />

eroziju najveće dve partije<br />

nagovestili su izbori ovog<br />

proleća, za četiri od ukupno<br />

devet austrijskih pokrajinskih<br />

parlamenata. Na njima<br />

je solidno startovao Team<br />

Stronach, partija 80-godišnjeg<br />

Franka Stronacha, bogatog<br />

osnivača globalnog<br />

koncerna automobilske industrje<br />

Magna. Stronach je<br />

lani osnovao liberalnu, euroskeptičnu<br />

i populističku<br />

partiju, koja je proletos ušla<br />

Rezultati izbora za Nationalrat 20<strong>13</strong>.<br />

Gubici SPÖ-a i ÖVP-a, porast FPÖ-a, nove snage u Parlamentu.<br />

Ovi izbori tumače se kao signal za Crvene i Crne.<br />

27,1%<br />

(-2,2%)<br />

23,8%<br />

(-2,2%) 21,4%<br />

(+3,9%)<br />

11,5%<br />

(+1,0%)<br />

(-7,1%)<br />

Podela mandata u Nationalratu<br />

Shodno izbornim rezultatima raspodela mandata u Nationalratu<br />

izgleda ovako: SPÖ gubi četiri dosadašnja mandata i sada ih<br />

ima 53, druga po jačini je ÖVP sa 46 mandata (-4). FPÖ dobija<br />

öak osam mandata i sada ih ima 42, dva mandata više imaju i<br />

Zeleni i sada broje 22 poslanika. Parlament je osvežen i novim<br />

snagama: Teamom Stronach s 11 poslanika te strankom NEOS<br />

s devet mandata u donjem domu austrijske Savezne skupštine.<br />

u parlamente pokrajina Koruške,<br />

Donje Austrije i Salzburga,<br />

ali nije uspela da se<br />

probije u parlament Tirola.<br />

Ipak, Stronach nije uspeo da<br />

osvoji dvocifrenu podršku na<br />

saveznom nivou, iako su mu<br />

pre ovog leta neki nagoveštaji<br />

davali i više od <strong>10</strong>% glasačkog<br />

tela. NEOS je pokazao<br />

da može da rasplamsa liberalni<br />

duh, koji je životario<br />

u Austriji nakon neuspeha<br />

Liberalnog foruma da uđe<br />

u saveznu skupštinu 1999. i<br />

na izborima potom. NEOS<br />

je nova građansko-liberalna<br />

grupacija mladih političara,<br />

predvođena Matthiasom<br />

Strolzom, kojoj su se pridružili<br />

neki preduzetnici – i<br />

5,8%<br />

4,8%<br />

3,6%<br />

Dobro provedena kampanja, ali i prevelik fokus na korupciju<br />

Zelenima nisu doneli željeni porast popularnosti.<br />

2,0%<br />

KOSMO 17

politika<br />

Era Jörga Haidera definitivno je okončana na ovim izborima:<br />

BZÖ s Josefom Bucherom nije uspio ući u Nationalrat.<br />

pomenuti Liberalni forum.<br />

Ukratko, hvale vredan je uspeh<br />

NEOS-a, iz prvog zaleta<br />

preskočiti 4% i ući u parlament<br />

Austrije.<br />

Entuzijazam trećeplasiranog<br />

Iako je ostala na trećem mestu,<br />

Stracheova FPÖ se smatra<br />

najvećim dobitnikom<br />

saveznih izbora 20<strong>13</strong>. Ima<br />

podršku od oko 21,4%, dakle<br />

skoro 4% više glasača nego<br />

2008. i drastično smanjen<br />

razmak koji je deli od vodeće<br />

dve partije. KOSMO je<br />

naveče izbornog dana bio u<br />

zgradi austrijskog saveznog<br />

parlamenta i iz neposredne<br />

blizine slušao Strachea koji<br />

je pucao od samopouzdanja.<br />

Podsećajući, među ostalim,<br />

novinare i tv-snimatelje kako<br />

njegova partija ima sve veću<br />

podršku u mnogim segmentima<br />

stanovništva. „Vodeća<br />

Frank Stronach (l.): Puno tražio, malo dobio; Matthias Strolz<br />

(d.): odlično pripremljena kampanja osigurala mandate.<br />

smo partija među mladima,<br />

starima 16–35 godina, i partija<br />

koja ima takav potencijal<br />

nije za otpisivanje, naprotiv“,<br />

rekao je Strache, koji je u predizbornoj<br />

kampanji i repovao<br />

sa političkim porukama. Ipak,<br />

FPÖ nije uspela da nadmaši<br />

ÖVP, čemu se nadala. Zeleni<br />

su takođe ojačali, iako su<br />

navukli nemali bes mnogih<br />

Bečlijki i Bečlija svojim prometnim<br />

preuređenjem Mariahilfer<br />

Straße. Dobili su oko<br />

1% više glasova nego 2008.<br />

i sada ih imaju 11,5%. Sa takvim<br />

rezultatom i dva poslanika<br />

više Zeleni su relativno<br />

zadovoljni, ali su drastično<br />

podbacili u ostvarivanju vlastitog<br />

plana – da preteknu<br />

FPÖ i postanu treća najjača<br />

politička snaga u državi.<br />

BZÖ, koja je pod vоđstvom<br />

Jörga Haidera, uspela bila<br />

2008. da osvoji skoro 11% glasova<br />

i uđe u parlament kao četvrta<br />

najjača partija (jača i od<br />

Zelenih), sada je poražena do<br />

nogu. Posle Haiderove smrti i<br />

izlaska na videlo mnogih korupcionih<br />

afera, Haiderovom<br />

nasleđu je iscurela skoro sva<br />

snaga; BZÖ je spao na 3,6% i<br />

neće ga biti u parlamentu.<br />

Ima li snage za reforme?<br />

Velika koalicija socijaldemokrata<br />

i narodnjaka tako nije<br />

na ovim izborima doživela<br />

onoga što su mnogi očekivali<br />

– da po prvi put u Republici<br />

Austriji posle 1945. izgubi<br />

NEOS.<br />

Samo godinu<br />

dana nakon<br />

osnivanja ulaze<br />

u skupštinu.<br />

Heinz Christian Strache ima sve razloge za slavlje: 3,9%<br />

više glasova na ovim izborima, samo 5,7% manje od SPÖ.<br />

apsolutnu većinu. Velika koalicija<br />

može tako da nastavi<br />

da vlada Austrijom, imaće<br />

oko 99 sedišta od ukupno<br />

183 (bez rezultata glasačkih<br />

karata). Ukratko, vlada može<br />

da opstane i to će verovatno<br />

da se dogodi, kaže nam više<br />

austrijskih novinara i drugih<br />

profesionalnih promatrača<br />

političkog života u zemlji.<br />

Međutim, postavlja se pitanje<br />

da li ovakva vlada, dveju<br />

zapravo ne baš kompatibilnih<br />

političkih uverenja, ima<br />

snage da napravi neophodne<br />

reforme, u školstvu, javnim<br />

finansijama, državnoj upravi<br />

itd. Ovde moramo da<br />

upozorimo da je, teoretski,<br />

moguća i drugačija vlada od<br />

dosadašnje. SPÖ i FPÖ takođe<br />

mogu, matematički, da<br />

naprave vladu, a jedna od opcija<br />

je i kombinacija ÖVP +<br />

FPÖ + neko treći, bilo Team<br />

Stronach ili NEOS. Ovo nije<br />

nemoguće, ali je verovatnost<br />

za neki od takvih trijumvirata<br />

mala. Na kraju, vredi<br />

podsetiti da je Austrija izgleda<br />

jedina država EU u kojoj<br />

posle krize 2008. vlada može<br />

da ostane da deluje u neizmenjenom<br />

sastavu. To nije<br />

slučajno. Iako naizgled bledunjava,<br />

sa neharizmatičnim<br />

članovima, austrijska socijaldemokratsko-narodnjačka<br />

vlada je uspela dobro da krmari<br />

Austrijom u poslednjih<br />

pet godina globalne i evropske<br />

neizvesnosti i stagnacije.<br />

Iako ima više dugoročnih,<br />

teških domaćih zadataka,<br />

Austrija danas ima rekordnu<br />

zaposlenost, nezaposlenost<br />

mladih je izuzetno niska u<br />

poređenju sa drugim državama<br />

EU, izvoz ne jenjava, a<br />

vlada je uspela da održi i dobar<br />

balans između investicija<br />

i štednje.<br />

Lesen Sie diesen Beitrag in der<br />

deutschsprachigen Beilage!<br />

18<br />

KOSMO

Gornja Austrija: info-portal na temu imigracije<br />

„Integracija je… ono što mi<br />

od nje napravimo!“ – ovo je<br />

jedna od vodećih ideja Službe<br />

za integraciju pokrajine Gornje<br />

Austrije (istOÖ).<br />

Pod krovom Odeljenja za socijalna<br />

pitanja pokrajine Gornje<br />

Austrije Služba za integraciju<br />

svoj glavni zadatak vidi u koordinaciji<br />

projekata i inicijativa<br />

iz oblasti integracije, u prepoznavanju<br />

novih tendecija,<br />

kao i u podršci glavnih aktera<br />

u integracionom radu u pokrajini.<br />

Kao jedan od vidova<br />

podrške, u maju 2011. godine<br />

pokrenuta je stranica istOÖ<br />

koja predstavlja važan korak<br />

ka jačanju informativnog i javnog<br />

rada u oblasti integracije.<br />

U tom smislu na glavnoj stranici<br />

istOÖ, na adresi<br />

integrationsstelle-ooe.at,<br />

mogu se naći informacije o<br />

poljima rada Službe, njenim<br />

glavnim partnerima u različitim<br />

oblastima od značaja, kao i<br />

brošure i publikacije koje možete<br />

preuzeti direktno sa stranice.<br />

U rubrici „Institucije“<br />

nalaze se kontakti partnera i<br />

važnih aktera u integracionim<br />

aktivnostima. Pod tačkom<br />

„Važno i adrese“, pored pojedinačnih<br />

poglavlja „Fascikle<br />

za dobrodošlicu za sve novodoseljene<br />

u Gornju Austriju“,<br />

mogu se pronaći i važne<br />

osnovne informacije iz oblasti<br />

doseljavanja i integracije, i to iz<br />

najrazličitijih aspekata. Ponuda<br />

priredbi i događaja aktera<br />

aktivnih na polju integracije<br />

nalaze se pod tačkom „Aktuelno“.<br />

Iz raznolikosti i širine<br />

ovog programa na prvi pogled<br />

je jasno da „Integracija (zaista)<br />

jeste… ono šta mi od nje napravimo!“<br />

Po mišljenju istOÖ<br />

Dobro došli u Gornju Austriju: sve važne informacije o doseljavanju<br />

možete pronaći na portalu Službe za integraciju.<br />

je projekt portala posvećenog<br />

znanju, inače formulisanog<br />

kao predložena mera u okviru<br />

Glavnih integracionih smernica<br />

pokrajine Gornje Austrije, i<br />

nakon dve godine postojanja<br />

još uvek neokončan, štaviše<br />

on se nalazi u stalnoj izgradnji.<br />

Fokus Službe za integraciju<br />

će u narednom periodu ležati<br />

naročito na obogaćivanju<br />

sadržaja iz oblasti „Važno i<br />

adrese“. istOÖ raduje se virtualnim<br />

posetiocima stranice<br />

www.integrationsstelleooe.at<br />

i njihovim reakcijama,<br />

podsticajima, kao i prijavama<br />

priredbi i događaja!<br />

DU HAST ES IN DER HAND.<br />

die48er

politika<br />

još i kaznimo, to bi zaista bilo<br />

nepravedno.<br />

Kaske (d.): „Svaki<br />

četvrti prekovremeni<br />

sat se ne plaća.“<br />

„Radnici su<br />

srce ekonomije“<br />

Intervju: Nedad Memić, Petar Rosandić<br />

Fotografija: Radule Božinović<br />

INTERVJU. S predsjednikom Radničke komore<br />

Rudijem Kaskeom razgovarali smo<br />

o zadaćama Vlade, prekovremenom radu,<br />

porezima i sve većim troškovima življenja.<br />

KOSMO: Što su glavni<br />

prioriteti vašeg mandata?<br />

Rudi Kaske: Prvenstveno želim<br />

zastupati sve zaposlenike<br />

i zaposlenice jer su oni srce<br />

svakog gospodarstva. Ja zahtijevam<br />

da oni dobiju konačno<br />

respekt koji zaista i zaslužuju.<br />

Dat ću vam jedan primjer:<br />

samo u prošloj godini zaposlenici<br />

su odradili 3 milijuna<br />

prekovremenih radnih sati.<br />

Uistinu je bezobzirno kada<br />

im se svaki četvrti prekovremeni<br />

radni sat uopće ne isplaćuje.<br />

S jedne strane govorimo o<br />

prekovremenom radu, a s<br />

druge strane smo suočeni<br />

s rekordnom nezaposlenošću.<br />

Zašto?<br />

Problematično je kada prekovremeni<br />

rad postaje praksa.<br />

Posljedica toga su česta bolovanja<br />

zaposlenika što, naravno,<br />

prouzrokuje previsoke<br />

zdravstvene troškove. Samo<br />

u prošloj godini ti troškovi su<br />

iznosili 3,3 milijardi eura. Mislim,<br />

da se jedan dio prekovremenog<br />

rada može pretvoriti u<br />

nova radna mjesta.<br />

Nedavno ste se zauzeli za<br />

bonus-malus-sustav kada je<br />

riječ o starijim zaposlenicima.<br />

Na što ste mislili?<br />

Mi smo tek nedavno istražili<br />

situaciju u 290.000 poduzeća<br />

diljem Austrije. Među njima<br />

je samo 90.000 poduzeća koji<br />

zapošljavaju ljude starije od<br />

55 godina. Oslanjajući se na<br />

te podatke, mi tražimo da sva<br />

poduzeća koja dugoročno zapošljavaju<br />

starije ljude trebaju<br />

biti nagrađena u obliku bonusa.<br />

A ona poduzeća, koja ne<br />

zapošljavaju ljude starije od 55<br />

godina, trebali bi platiti malus<br />

(kaznu). U idućih nekoliko<br />

mjeseci predstavit ćemo novoj<br />

austrijskoj vladi prijedlog socijalnih<br />

partnera.<br />

Austrija je zemlja u kojoj se<br />

i dalje relativno rano može<br />

otići u mirovinu…<br />

U zadnje četiri godine faktička<br />

starosna granica osoba koje<br />

odlaze u mirovinu porasla je<br />

u prosjeku za četiri mjeseca.<br />

Time država štedi 400 milijuna<br />

eura za godinu. Da bi se<br />

situacija dodatno popravila,<br />

mora se omogućiti ljudima da<br />

dulje ostanu u radnom odnosu<br />

- što trenutno u mnogim<br />

poduzećima nije slučaj.<br />

Jeste li za uvođenja bonusmalus-sustava<br />

i kad je riječ o<br />

dobnoj granici za odlazak u<br />

mirovinu?<br />

Ne! Problem je pritome što<br />

dio ljudi odlazi ranije u mirovinu<br />

jer ne mogu nigdje više<br />

naći posao. Da ih zbog toga<br />

Što tražite od nove Savezne<br />

vlade da bi zaposlenici dobili<br />

veću neto zaradu od bruta?<br />

Ako danas zarađujete 1.200<br />

eura bruto, za vas je relevantna<br />

najniža stopa poreza koja<br />

iznosi 36,5%. Zato mi je važno<br />

da se smanji taj porez. Jer, mi<br />

u ovoj zemlji imamo i mnogo<br />

dobrostojećih ljudi i milijunaša:<br />

vrijeme je da i oni daju svoj<br />

doprinos našem blagostanju.<br />

No to neće biti dovoljno…<br />

Zato i trebamo reformu poreznog<br />

sustava. Trebamo stvoriti<br />

nove izvore poreza kao npr.<br />

zatvoriti porezne rupe, trebamo<br />

sklopiti nove sporazume<br />

o porezu, kao što ih primjerice<br />

imamo već sa Švicarskom. U<br />

obzir dolazi i novi porez na<br />

financijske transakcije.<br />

Troškovi za najam stana rastu,<br />

time su pogođeni uglavnom<br />

zaposlenici. Što kanite<br />

učiniti po tom pitanju?<br />

Kad je riječ o privatnom tržištu,<br />

cijene su doslovce eksplodirale<br />

i dvostruko su više rasle<br />

nego opće poskupljenje (su<br />

veće nego ranije). Mi kritiziramo<br />

što su ugovori o najmu<br />

vremenski ograničeni i tražimo<br />

da najmodavci plate maklersku<br />

proviziju. Usporedo s<br />

tim želimo forsirati socijalno<br />

stanovanje, prvenstveno zato<br />

što populacija – naročito u<br />

Beču – stalno raste.<br />

Raste i broj ljudi s interkulturalnom<br />

pozadinom. Vi za<br />

njih imate široku ponudu.<br />

Bez njih naša svakodnevnica<br />

ne bi ni funkcionirala. Nažalost<br />

ljudi s doseljeničkom<br />

pozadinom često na radnom<br />

mjestu nemaju onaj tretman<br />

koji bi oni priželjkivali. Mi im<br />

nudimo savjete, pa i na njihovom<br />

maternjem jeziku. Nama<br />

trebaju doseljenici i ne smijemo<br />

se odreći nijednog talenta!<br />

Lesen Sie diesen Beitrag auf<br />

Deutsch unter www.kosmo.at<br />

20<br />

KOSMO

Bečki gradonačelnik Michael Häupl pozdravio je pretvaranje<br />

Mariahilfer Straße u pješačku zonu i najavio anketu.<br />

Häupl: Problem biciklisti<br />

U nedavnom intervjuu dnevniku<br />

Die Presse bečki gradonačelnik<br />

Michael Häupl<br />

pozdravio je uspostavljanje<br />

pješačke zone u Mariahilfer<br />

Straße.<br />

Prema Häuplu problem su,<br />

međutim, biciklisti kojima je<br />

dopušten prolaz kroz pješačku<br />

zonu kao i prolazak autobuske<br />

linije <strong>13</strong>A. „Ove probleme riješit<br />

ćemo u dogledno vrijeme“, istakao<br />

je Häupl.<br />

Bečki gradonačelnik istakao je<br />

i da će projekt pretvaranja Mariahilfer<br />

Straße u pješačku zonu<br />

dobiti odgovarajuću podršku u<br />

redovima bečkog SPÖ-a „kada<br />

se riješe problemi“. „Dogradonačelnica<br />

Vassilakou najavila je<br />

anketu, i željeli bi da ta anketa<br />

bude izuzetno upješna“, kaže<br />

prvi čovjek Beča.<br />

U lovu na glasove srpskih tvrdolinijaša Strache se obrušio<br />

na Bosnu i Hercegovinu čije bi granice prekrajao.<br />

Strache opet provocira<br />

Lider FPÖ-a Heinz Christian<br />

Strache dotakao se u jeku<br />

pred izborne kampanje balkanske<br />

politike te ustvrdio da<br />

je Bosna i Hercegovina „vještački<br />

održavana država.“<br />

U intervjuu za Wiener Zeitung<br />

Strache je dodao da se u BiH<br />

„Srbi i Hrvati sprečavaju da samoopredjeljenjem<br />

utvrde hoće<br />

li se priključiti Srbiji i Hrvatskoj.“<br />

Na ovakve Stracheove provokacije<br />

reagiralo je Ministarstvo<br />

vanjskih poslova BiH koje je istaklo<br />

da im je žao što Strache ima<br />

takvo mišljenje o Bosni i Hercegovini,<br />

ali da ga neće pokušavati<br />

razuvjeriti jer historijske, pravne<br />

i životne činjenice govore nešto<br />

sasvim drugo. „BiH i Austrija<br />

ostat će prijatelji, bez obzira ko<br />

pobijedi na izborima“, rekli su<br />

nam u MVP BiH u Sarajevu.<br />

Ne morate biti<br />

nezaposleni<br />

Zaradite uz naknadu<br />

za nezaposlene dobru<br />

lovu! Gdje? Kako?<br />

U zimskoj službi tvrtke<br />

Bromberger, kompanije<br />

u kojoj su saradnici još<br />

uvijek priznati i poštovani.<br />

Radite samo kada je poledica<br />

ili snijeg, ali ste<br />

svaki mjesec plaćeni –<br />

čak i onda kada snijeg<br />

malo ili nikako ne pada.<br />

Moguće je i zaposlenje<br />

preko cijele godine.<br />

Želite nam se pridružiti?<br />

Upoznajte nas svakog<br />

utorka i srijede od 08.00<br />

do <strong>10</strong>.00 sati, Meidlinger<br />

Hauptstraße 72/35,<br />

1120 Beč, pismeno na<br />

bromberger@bromberger-partner.at<br />

ili telefonski<br />

na 01/8<strong>10</strong> 4400<br />

DW 23.<br />

Entgeltliche Einschaltung<br />

Uvjeti su vozačka dozvola<br />

kategorije B, poznavanje<br />

njemačkog i motiviranost!<br />

KOSMO 21

politika<br />

Raste broj osoba u Austriji bez<br />

državljanstva i prava glasa.<br />

835.000 ljudi<br />

bez prava glasa<br />

Porast broja osoba sa stranim državljanstvom<br />

u Austriji znači i porast<br />

grupe stanovništva koja ne participira<br />

u političkom životu zemlje.<br />

Graz: Migranti<br />

grade karijeru<br />

Resursi migranata u Austriji<br />

premalo su iskorišteni. Uzroke<br />

i posljedice analizira konferencija<br />

„MigrantIn macht<br />

Karriere?“ 30. septembra u<br />

Grazu.<br />

Konferenciju organizira Referat<br />

za integraciju Grada Graza<br />

(Integrationsreferat der Stadt<br />

Graz) na čelu s Brigitte Köksal.<br />

Na konferenciji će biti riječi o<br />

nacionalnim i regionalnim aspektima<br />

migracije, obrazovanja<br />

i rodne ravnopravnosti. Konfe-<br />

Konferencija „MigrantIn macht Karriere?“ u Grazu pozabavit<br />

će se aspektima položaja migranata na tržištu rada.<br />

rencija želi doprinijeti stvaranju<br />

svijesti o migrantima kao<br />

značajnoj i kvalificiranoj radnoj<br />

snazi u Austriji. Diskutirat će<br />

se i o djelotvornosti struktura<br />

vlasti, izbjegavanju procesa dekvalifikacije<br />

i ulozi obrazovanja<br />

odraslih. Uz Referat za integraciju<br />

suorganizator ove manifestacije<br />

je i Institut za praktično<br />

istraživanje rodne ravnopravnosti<br />

PERIPHERIE.<br />

Na netom održanim saveznim izborima<br />

u Austriji čak 835.000 ljudi sa stranim<br />

državljanstvima koji žive i rade u<br />

Austriji nije moglo ostvariti biračko<br />

pravo. Na ovu činjenicu ukazala je i<br />

akcije Pass egal Wahl o kojoj je KO-<br />

SMO već pisao. Na ovoj akciji glasanja<br />

koju je organizirao SOS Mitmensch<br />

dvije trećine stranaca opredijelilo se za<br />

stranku Zelenih.<br />

Tadašnja ministrica MUP-a Fekter<br />

nije htjela komentirati optužbe.<br />

Integrationsfonds<br />

pod sumnjom<br />

Austrijski integracijski fond navodno<br />

je 2009. u Beču prodao 56 stanova<br />

za samo 867.500 eura. Integracijski<br />

fond odbacuje optužbe.<br />

Sedmičnik Falter krajem septembra<br />

teško je optužio ovu organizaciju, podređenu<br />

Ministarstvu unutrašnjih<br />

poslova Austrije. Osoba koja je kupila<br />

stanove ubrzo je nakon kupovine stanove<br />

opteretila hipotekom čija je visina<br />

značajno premašila njihovu prodajnu<br />

cijenu. U Integracijskom fondu kažu da<br />

su stanovi bili u lošem stanju i morali su<br />

se prodati u paketu.<br />

Šok: Prammer<br />

boluje od raka<br />

Prva predsjednica austrijskog<br />

Nationalrata i jedna<br />

od najcjenjenijih političarki<br />

u zemlji objavila je službeno<br />

da boluje od opake<br />

bolesti.<br />

Prammerova je u saopćenju<br />

za medije istakla da ova<br />

dijagnoza nije razlog da se<br />

preda te je najavila da će se<br />

nakon saveznih izbora 29.<br />

septembra opet kandidirati<br />

za predsjednicu austrijskog<br />

ÖBB: Odšteta i u slučaju više sile<br />

Dobra informacija za sve<br />

putnike željeznica, a loša<br />

za ÖBB: u slučaju kašnjenja<br />

vozova usljed više sile<br />

Austrijske savezne željeznice<br />

morat će platiti odštetu<br />

putnicima.<br />

Ovo je odlučio Evropski<br />

vrhovni sud. Dosada su<br />

željezničke kompanije u<br />

Evropskoj uniji odštetu za<br />

kašnjenje vozova morale<br />

isplaćivati samo u slučaju<br />

tehničkih problema. Pod<br />

višu silu Evropski vrhovni<br />

Prva predsjednica Nationalrata Barbara Prammer objavila<br />

je da boluje od opasne bolesti. Želimo joj brzo ozdravljenje!<br />

Parlamenta. „Nastavit ću<br />

svoj rad i borit ću se i dalje“,<br />

rekla je Prammer.<br />

Prvi pregled Prammerova<br />

je već obavila, a prema<br />

njenim riječima nalazi se u<br />

sud računa vremenske nepogode,<br />

pojavu klizišta, ali i<br />

štrajkove i ponašanje trećih<br />

osoba na koje željeznička<br />

kompanija ne može utjecati.<br />

najboljim rukama onkologa<br />

iz bečkog AKH. Kolege<br />

i mnogi građani Barbari<br />

Prammer već su uputili poruke<br />

ozdravljenja, a njima se<br />

pridružuje i KOSMO.<br />

Putnici imaju pravo na povrat<br />

novca za kartu u visini<br />

do 50%. Pri kašnjenju od sat<br />

do dva putnici mogu tražiti<br />

četvrtinu cijene karte natrag.<br />

Željezničke kompanije od sada moraju plaćati odštetu<br />

usljed kašnjenja vozova uzrokovanog višom silom.<br />

Fotos: zVg<br />

22 KOSMO

Njemačka: trijumfalna pobjeda Angele Merkel<br />

Za dlaku promašena apsolutna<br />

većina CDU/CSU-a, FDP<br />

nije uspjela prijeći cenzus za<br />

ulazak u Bundestag – ovo je<br />

sažetak zanimljive izborne<br />

trke za njemački Bundestag<br />

održane 22. septembra.<br />

Apsolutna pobjednica – iako<br />

bez apsolutne većine u njemačkom<br />

parlamentu – saveznih izbora<br />

u Njemačkoj je kancelarka<br />

Angela Merkel koja je poslije<br />

fulminantne pobjede na ovim<br />

izborima učvrstila svoju poziciju<br />

„njemačke majke“, kako<br />

su je nazvali mediji zbog njene<br />

trijumfalne pobjede u kojoj je<br />

Kršćansko-demokratskoj uniji<br />

(CDU) zamalo promakla apsolutna<br />

većina mandata u Bundestagu.<br />

Podsjetimo, jedino je<br />

legendardni njemački kancelar<br />

Konrad Adenauer dosada uspio<br />

ostvariti apsolutnu većinu<br />

za ovu partiju.<br />

Angela Merkel uspjela je svojim<br />

čvrstim kursom u evropskim<br />

pitanjima i rješavanju finansijske<br />

krize osvojiti povjerenje većine<br />

njemačkih glasača. 71,5%<br />

Nijemaca s pravom glasa pristupilo<br />

je izborima, 41,5% njih<br />

zaokružilo je CDU ili njenu<br />

sestrinsku stranku u Bavarskoj<br />

CSU. To je porast od 7,7% u<br />

odnosu na posljednje izbore.<br />

SPD je dobio je 25,7% glasova<br />

(+2,7%), trećeplasirana je<br />

Ljevica (Die Linke) s 8,6%, a<br />

Zeleni su tek četvrti s 8,4%.<br />

Ipak, najveće razočarenje ovih<br />

izbora je FDP – doskorašnji<br />

partner u vlasti Angele Merkel.<br />

Historijska pobjeda Angele Merkel i njenog CDU-a na saveznim<br />

izborima otvara pitanje nove njemačke koalicije.<br />

Nakon rekordnog rezultata od<br />

15% na predstojećim izborima,<br />

ovaj put su osvojili samo 4,8%<br />

glasova što nije bilo dovoljno<br />

da uđu u novi sastav Bundestaga.<br />

Loša predizborna kampanja<br />

liberala glavni je razlog ovakvog<br />

izbornog debakla. Predsjednik<br />

FDP-a, mlađahni Philipp<br />

Rösler, podnio je ostavku na<br />

mjesto predsjednika, a nasljeđuje<br />

ga Christian Lindner.<br />

Entgeltliche Einschaltung<br />

KARIJERA SA ZELENIM POSLOVIMA<br />

MEHANIČAR<br />

ZA BICIKLE<br />

Sve se vrti oko točka!<br />

Kao izučeni mehaničar za bicikle<br />

bićeš ekspert za popravku,<br />

sastavljanje, procenu kvara<br />

i savetovanje mušterija kod<br />

kupovine. Osnova je trogodišnje<br />

stručno obrazovanje (zanat)<br />

za mašinskog - i tehničara<br />

proizvodnje ili mehantroničara.<br />

Dalje obrazovanje nalazi se u<br />

ponudi WIFI.<br />

Izjava: „Moje radno mesto je<br />

green job zato što prevozna<br />

sredstva na kojima ja radim,<br />

naime bicikli, ne emituju<br />

štetne gasove.“<br />

Lidwine Holzach<br />

mehaničarka za bicikle<br />

Izjava: „Moje radno mesto je<br />

green job zato što montiram<br />

turbine koje uz pomoć snage<br />

vode stvaraju čistu energiju.“<br />

Thomas Lehner<br />

tehničar za hidrauliku<br />

TEHNIČAR ZA HIDRAULIKU<br />

I OTPADNE VODE<br />

Odgovoran si za planiranje<br />

instalacija za vodosnabdevanje<br />

i hidroelektrana. Neophodno<br />

je da poseduješ troipogodišnje<br />

osnovno obrazovanje<br />

mašinskog tehničara ili<br />

elektrotehničara.<br />

ČINJENICE:<br />

• Već je svako dvadeseto radno<br />

mesto u Austriji green job.<br />

• Životna sredina je jedno od<br />

naših tržišta sa najvećim<br />

rastom.<br />

• Broj green jobs je u poslednjih<br />

pet godina porastao za 2,1%.<br />

• Cilj Ministarstva za životnu<br />

sredinu je da se do 2020. otvori<br />

još dodatnih <strong>10</strong>0.000 green<br />

jobs.<br />

• green jobs su radna mesta čiji<br />

je cilj zaštita klime i životne<br />

sredine.<br />

• Zeleni poslovi nude se na svim<br />

nivoima obrazovanja: od<br />

stručnih do akademskih<br />

poslova.<br />

• Zeleni poslovi dokazuju da<br />

privreda i ekologija nisu<br />

suprotnosti.<br />

• U zelene poslove spadaju:<br />

tehničari za solarnu ili<br />

vetroenergiju, kvalifikovani<br />

radnici za biomasu ili<br />

proizvođači pasivnih objekata ili<br />

toplotne izolacije.<br />

• Pored toga, postoji i veliki broj<br />

drugih ekoloških zanimanja<br />

u oblasti bio-poljoprivrede,<br />

ekološkog turizma ili<br />

transporta/mobilnosti.<br />

TEHNIČAR SANACIJE<br />

Tvoj zadatak je optimizacija<br />

energetske efikasnosti i<br />

saniranje objekata, kao i<br />

procena uticaja građevinskih<br />

radova na životnu sredinu.<br />

Na stručnoj školi za privredna<br />

zanimanja u Pfaffenhofenu za<br />

ovaj smer postoji trogodišnji<br />

obrazovni program „Zdravlje i<br />

životna sredina“.<br />

Izjava: „Moje radno mesto je<br />

green job zato što umanjeni<br />

gubitak toplotne energije<br />

znači energetski efikasnije<br />

stanovanje.“<br />

Nikolaus Gebhardt<br />

tehničar sanacije<br />

www.green-jobs.at<br />

Prvi austrijski portal<br />

posvećen karijeri u zelenom<br />

sektoru. Ovde ćeš naći oko<br />

300 ponuda za obrazovanje<br />

i prekvalifikaciju, kao i 600<br />

radnih mesta u sektoru<br />

životne sredine.<br />

Informiši se!<br />

Obrazovni vodič<br />

kroz zelene poslove!<br />

Ministarstvo<br />

životne sredine<br />

je specijalno za<br />

mlade izdalo<br />

vodič „green<br />

jobs!<br />

Deine Zukunft -<br />

Deine Karriere.<br />

Dein green job!“<br />

U njemu su prikazani odabrani<br />

poslovi i mogućnosti zaposlenja,<br />

kao i šanse za obrazovanje i<br />

prekvalifikaciju.<br />

Preuzmite sa<br />

www.lebensministerium.at/<br />

publikationen<br />

Fotos: BMLFUW/Newman<br />

KOSMO 23<br />

LM<strong>13</strong>_24_GJ_ANZ_200x140_HR_RZ.indd 1 28.06.<strong>13</strong> 15:<strong>13</strong>

In drei topmodernen Sport- und<br />

Fun-Hallen bietet die Stadt die<br />

besten Rahmenbedingungen und<br />

ein breites sportliches Angebot<br />

für die kühle Jahreszeit. Von<br />

Beachvolleyball bis Inline-Hockey<br />

und Streetsoccer wird alles<br />

geboten, was ein Sportlerherz<br />

höher schlagen lässt. Alle Hallen<br />

sind für jede und jeden während<br />

den Öffnungszeiten – ohne<br />

Anmeldung – zugänglich. Schulen<br />

und Sportvereine können die<br />

Hallen auch mieten.<br />

Aktiv und fit – auch in<br />

der kühlen Jahreszeit<br />

Foto: kletterhallewien<br />

Sport- und Fun-Halle<br />

Donaustadt<br />

In der multifunktionellen Trendsporthalle<br />

sind eine Kletterhalle und<br />

ein Leistungszentrum für Volleyball<br />

untergebracht. Die Halle steht<br />

Spitzen- und Hobbysportlerinnen und<br />

-sportlern aller Altersgruppen sowie<br />

Schülerinnen und Schülern zum Training<br />

zur Verfügung. Sportgruppen<br />

können die Hallen auch mieten. Für<br />

diese ist eine Anmeldung jedoch erforderlich.<br />

Die Halle besteht aus zwei Teilen.<br />

Der erste Teil der Halle ist eine Fun-<br />

Sporthalle mit einer Fläche von 4.000<br />

Quadrat metern.<br />

Der zweite Teil der Halle ist eine<br />

1.200 Quadratmeter große Kletterhalle.<br />

Dort stehen verschiedene<br />

Kletterwände bis zu 16 m Höhe<br />

mit unter schie d lichsten Schwierigkeitsgraden<br />

täglich von 9–23 Uhr<br />

zur Verfügung. Ein speziell abgestimmtes<br />

Kursprog ramm – egal ob<br />

Anfänger oder Spezialist – lässt keine<br />

Wünsche offen. Anmeldung und Infos<br />

unter<br />

www.kletterhallewien.at<br />

Sport- und Fun-Halle<br />

Ottakring<br />

Die Trendsporthalle ist ein Top-Angebot<br />

für Erwachsene, Jugendliche und<br />

Kinder auf höchstem sportlichem Niveau.<br />

Dort kann das ganze Jahr über<br />

Beachvolleyball, Badminton, Fußball,<br />

Streetsoccer oder Streetbasketball<br />

gespielt werden.<br />

Sport- und Fun-Halle Dusika<br />

In der Engerthstraße im 2.ten Bezirk<br />

befindet sich eine weitere, 4.000<br />

Quad ratmeter große topmoderne<br />

Trend sporthalle. Neben Badminton,<br />

Beach volleyball, Streetball,<br />

Streetsoccer, Tischtennis und Tischfußball<br />

wird auch Inlinehockey angeboten.<br />

Weiters befindet sich in dieser<br />

Halle auch eine Weitsprung anlage.<br />

Badminton<br />

Das Spiel stammt ursprünglich aus<br />

Indien. 1899 trugen die Männer ihre<br />

erste Meisterschaft („All England<br />

Champion ships“) aus, ein Jahr später<br />

Foto: Bubu Dujmic<br />

entgeltliche einschaltung

Foto: kletterhallewien<br />

ging das erste Frauenturnier über die<br />

Bühne. 1934 folgte die Gründung des<br />

internationalen Badminton Verbands<br />

(IBF), dem inzwischen <strong>13</strong>0 Mitgliedsstaaten<br />

angehören. Badminton ist eine<br />

Domäne der Süd ostasiatInnen. Auch bei<br />

Olympia gingen seit der Premiere 1992<br />

in Barcelona 29 von 31 Medaillen in den<br />

südost asiatischen Raum. Nur den Dänen<br />

ist es mitunter gelungen, in die Phalanx<br />

der Spieler aus Indonesien, Südkorea,<br />

China und Malaysia einzudringen.<br />

Beach Volleyball<br />

Im sonnigen Teil der USA, genauer in<br />

Santa Monica, wurden schon in den 20er<br />

Jahren die ersten Courts gebaut. Wenige<br />

Jahre später überquerte der Sport den<br />

Ozean und fasste zunächst in<br />

Frank reich Fuß. Richtig sportlich wurde<br />

es erst als 1965 die ersten Regeln<br />

niederge schrieben wurden – der Grundstein<br />

für den Wettkampfsport. 1986 war<br />

die Ballsport art dann populär genug,<br />

um auch im Fernsehen übertragen zu<br />

werden. Nur ein Jahr später fand die erste<br />

Weltmeisterschaft statt – aller dings<br />

ohne weibliche Beteiligung. Frauen waren<br />

erst zu Anfang der 90er Jahre zugelassen.<br />

Seit 2000 ist Beach Volleyball auch<br />

eine olympische Disziplin.<br />

Inlinehockey<br />

Seit den frühen 80er Jahren begann von<br />

den USA aus der Siegeszug des Inlinehockey.<br />

Bei der Sommer-Variante des<br />

Eishockey spielen zwei Teams, bestehend<br />

aus je vier Feldspielern und einem<br />

Torhüter, in Eishockey Ausrüstung aus<br />

Inline Skates mit einem Puck auf Tore,<br />

wobei jedes Match vier mal 12 Minuten<br />

dauert. Obwohl im läuferischen Bereich<br />

einige Unterschiede zum Eishockey bestehen,<br />

sind die technischen Anforderungen<br />

im Umgang mit dem Schläger<br />

nahezu identisch.<br />

Streetball<br />

Streetball ist fast so alt wie die Erfindung<br />

des Basketball in den USA im Jahr 1890,<br />

seit den 90er Jahren gibt es Streetball in<br />

Europa. Das Besondere ist aber, dass er<br />

sich voll und ganz nach den Spielern und<br />

deren Einigung untereinander richtet.<br />

Hoch angesehen sind Tricks mit dem<br />

Ball, geht es doch darum den Gegenspieler<br />

aus zutricksen. Der Kreativität sind<br />

dabei kaum Grenzen gesetzt. Je akrobatischer,<br />

schneller und unvorhersehbarer<br />

die Tricks sind umso besser.<br />

Streetsoccer<br />

Dieses Spiel verbreiteten Matrosen<br />

auf See, die sich mit dem Kicken auf<br />

den großen Schiffen die Zeit vertrieben.<br />

Die Einheimischen schauten mit<br />

Staunen zu und wenig später fingen<br />

diese selber mit dem Sport an. 1994<br />

gab es ein weltweites Turnier in mehr<br />

Foto: Bubu Dujmic<br />

als 40 Ländern. Es wird in jeder Altersgruppe<br />

ge spielt, sowohl Damen<br />

als auch Herren.<br />

Tischtennis<br />

Das Spiel entwickelte sich Ende<br />

des 19. Jahrhunderts in Indien und<br />

verbreitete sich schnell nach England.<br />

Dort erfand der englische Ingenieur<br />

Gibb 1890 den Zelluloidball, wenig<br />

später erfolgte die Konstruktion des<br />

Gummischlägers.<br />

Das zunächst als „Raum-Tennis“ bekannte<br />

Spiel wurde später als Ping<br />

Pong bezeichnet. Bei Olympischen<br />

Spielen war Tischtennis ein Spätstarter.<br />

Erst seit 1988 in Seoul gehört die<br />

Sportart zum Prog ramm und wird<br />

seitdem von Ost- und Süd Asiatinnen<br />

dominiert.<br />

Sport- und Fun-Halle Donaustadt<br />

Badminton, Beachvolleyball, Streetbasketball,<br />

Streetsoccer, Fitness, Kunstrasensoccer,<br />

Tischtennis und – fußball, Indoor-<br />

Klettern<br />

1220, Erherzog-Karl-Strasse <strong>10</strong>8<br />

Tel: 01/4000 51 322<br />

Sport- und Fun-Halle Ottakring<br />

Badminton, Beachvolleyball, Streetbasketball,<br />

Streetsoccer, Fitness, Kunstrasensoccer,<br />

Tischtennis und - fußball<br />

1160, Sandleitengasse 39<br />

Tel: 01/4000 51 316<br />

Sport- und Fun-Halle Dusika<br />

Badminton, Beachvolleyball, Inline-Hockey,<br />

Streetbasketball, Streetsoccer, Fitness, Tischtennis<br />

und – fußball, Indoor-Klettern<br />

<strong>10</strong>20, Engerthstrasse 267-269<br />

Tel: 01/4000 50 302<br />

www.sportundfun.at<br />

www.sport.wien.at<br />

Foto: PID/Votava<br />

entgeltliche einschaltung

BALKAN<br />

20.000 pacijenata u Sarajevu će do<br />

kraja 20<strong>13</strong>. dobiti e-karte.<br />

Kanton Sarajevo:<br />

e-karte za građane<br />

20.000 građana Kantona Sarajevo<br />

do kraja godine imat će nove<br />

elektronske zdravstvene knjižice<br />

koje će ubrzati i olakšati sistem<br />

prijave i liječenja u Kantonu.<br />

E-karte dizajnirane su po uzoru na<br />

one u zemljama Evropske unije. Ljekari<br />

će uvođenjem ovih knjižica putem<br />

računara imati uvid u historiju<br />

bolesti svakog pacijenta. To znači da<br />

građani Kantona Sarajevo ubuduće<br />

neće morati prenositi zdravstvene<br />

kartone promjenom doma zdravlja,<br />

već će njihova historija bolesti biti<br />

pohranjena u bazi podataka.<br />

Popularna Nova TV mogla bi definitivno<br />

prestati emitirati u BiH.<br />

NOVA TV<br />

zabranila program<br />

Najgledanija hrvatska TV-kuća<br />

zabranila je reemitiranje programa<br />

u Bosni i Hercegovini.<br />

Nova TV uputila je dopis na adrese<br />

bh. kablovskih operatera i nadležnih<br />

regulatornih agencija. Razlog<br />

zabrani emitiranja je nepostojanje<br />

autorskih i programskih prava<br />

Nove TV u Bosni i Hercegovini.<br />

Problem reemitiranja Nove TV na<br />

području Bosne i Hercegovine bio<br />

je i dosada predmetom diskusija,<br />

no program se uvijek nastavljao<br />

emitirati.<br />

BiH: Sve u znaku popisa<br />

Od 1. do 15. oktobra u Bosni<br />

i Hercegovini se prvi put<br />

nakon 1991. provodi sveobuhvatan<br />

popis stanovništva. To<br />

u ovoj politički nestabilnoj<br />

zemlji izaziva nove tenzije.<br />

Popis stanovništva služi u prvom<br />

redu kako bi se dobili pouzdani<br />

podaci o ekonomskoj<br />

situaciji građana, njihovom<br />

obrazovanju i zaposlenju. No,<br />

u Bosni i Hercegovini predstojeći<br />

popis služi uglavnom u političke<br />

svrhe. Tako najveću pažnju<br />

zaokupljaju ona pitanja na<br />

koja se građani prema Zakonu<br />

o popisu i ne moraju izjašnjavati<br />

– o etničkom/nacionalnom<br />

izjašnjavanju, izjašnjavanju o<br />

vjeroispovijesti te o maternjem<br />

jeziku. Najviše prašine diglo se<br />

tako oko različitih kampanja i<br />

apela o izjašnjavanju Bošnjaka:<br />

pokretači tih kampanja smatraju<br />

da je najbrojnijem narodu<br />

u Bosni i Hercegovini gotovo<br />

stoljeće bilo nemoguće u popisnicu<br />

unijeti svoje narodno<br />

ime pa su odlučili na različite<br />

načine educirati Bošnjake o<br />

njihovom nacionalnom imenu,<br />

vjeroispovijesti i nazivu<br />

maternjeg jezika. Kritičari ovih<br />

kampanja ističu, međutim, da<br />

se nacionalno ime Bošnjak u<br />

ovim kampanjama automatski<br />

Rekordno ljeto za aerodrome<br />

U augustu mjesecu aerodromi<br />

u entitetu Federacija BiH<br />

u Sarajevu, Mostaru i Tuzli<br />

zabilježili su rekordan promet<br />

putnika.<br />

U mjesecu augustu s ova<br />

tri aerodroma prevezeno<br />

je <strong>10</strong>1.899 putnika što je u<br />

odnosu na august 2012. više<br />

za 25,63%. Na Međunarodnom<br />

aerodromu Sarajevo<br />

zabilježen je saobraćaj od<br />

79.796 putnika, na Aerodromu<br />

Mostar 11.<strong>10</strong>3, na Aerodromu<br />

Tuzla 11.000 put-<br />

nika. U prvih osam mjeseci<br />

zabilježen je trend povećanja<br />

putnika u Federaciji BiH –<br />

u ovom periodu ukupno je<br />

veže s islamskom vjeroispoviješću.<br />

U isto vrijeme određene<br />

inicijative pokušavaju građanima<br />

Bosne i Hercegovine poručiti<br />

da se izjasne kao Bosanci i<br />

Hercegovci nadajući se tako da<br />

će izvršiti pritisak na promjenu<br />

Ustava BiH koji ravnopravnost<br />

garantira samo trima konstitutivnim<br />

narodima: Bošnjacima,<br />

Srbima i Hrvatima. Aktuelni<br />

su i apeli na druge etničke grupe<br />

u pretpopisno vrijeme: tako<br />

je nadbiskup vrhbosanski, kar-<br />

Prvi put od 1991. u Bosni i Hercegovini se provodi sveobuhvatan<br />

popis stanovništva koji izaziva različite reakcije.<br />

dinal Vinko Puljić, istakao da stranci ulože novac u proizvodne<br />

je moralna obaveza bh. katolika<br />

kapacitete, često pod<br />

da se izjasne Hrvatima te kao i sumnjivim uslovima napuštaju<br />

bošnjačke kampanje praktički zemlju: posljednji primjer je<br />

stavio znak jednakosti između<br />

privatizacija fabrika glinice Bi-<br />

vjeroispovijesti i etničkog rač u Zvorniku koja je prodana<br />

izjašnjavanja. I Ured za Hrvate litvanskim investitorima. Ovi<br />

izvan Hrvatske apelirao je na su Birač oštetili za čak 92 miliona<br />

bh. Hrvate da se u popisu izja-<br />

konvertibilnih maraka.<br />

sne kao Hrvati katolici s hrvatskim<br />

maternjim jezikom.<br />

Pola miliona<br />

nezaposlenih<br />

Građane Bosne i Hercegovine<br />

bez obzira na njihovo etničko<br />

porijeklo muče, međutim, isti<br />

problemi, prije svega nezaposlenost.<br />

S više od pola miliona<br />

nezaposlenih osoba, Bosna i<br />

Hercegovina je evropski rekorder.<br />

Stranih investicija gotovo<br />

i da nema, a i kada neki<br />

prevezeno 525.9<strong>13</strong> putnika<br />

što je za 72.251 putnika ili<br />

<strong>13</strong>,74% više u odnosu na isti<br />

period prošle godine.<br />

Aerodromi u Federaciji BiH bilježe stalni rast putnika:<br />

jedan od razloga je i dolazak jeftinih aviokompanija.<br />

Fotos: wikimedia, zVg<br />

00 26<br />

KOSMO

Sukob zbog dvojezičnosti<br />

Sukob oko uvođenja dvojezičnih<br />

ploča u Vukovaru ne<br />

jenjava, a ćirilični natpisi na<br />

javnim i gradskim ustanovama<br />

i dalje se štite uz pomoć<br />

policijskih snaga.<br />

Podsjećamo, sukob je izbio<br />

nakon što su početkom rujna<br />

u Vukovaru postavljene dvojezične<br />

ploče koje su izazvale<br />

prosvjede hrvatskih branitelja<br />

Domovinskom ratu te Stožera<br />

za obranu hrvatskog Vukovara.<br />

Članovi Stožera na prvi dan<br />

svojih prosvjeda nasilno su skinuli<br />

i porazbijali nekoliko ploča,<br />

a slike demontiranja ćirilice<br />

nisu obišle samo hrvatske nego<br />

i svjetske medije.<br />

Dok Stožer smatra kako bi se<br />

Vukovar zbog njegove ratne<br />

tragedije i simbolike trebalo<br />

proglasiti mjestom „posebnog<br />

pijeteta“, a isto mišljenje zastupa<br />

i Hrvatska demokratska<br />

zajednica (HDZ), Vlada RH<br />

poručila je prosvjednicima<br />

kako je „rat prošao“ te da moraju<br />

„poštivati zakone“.<br />

„Hrvatska mora u miru pokazati<br />

dobru volju. Ja mogu shvatiti<br />

i prihvatiti da jedan broj ljudi<br />

nije oduševljen time, ali ako<br />

ćemo biti civilizirana država,<br />

koja štiti nacionalne manjine,<br />

koja poštuje zakone, onda to<br />

Dudu vs. Mamić<br />

pred sudom<br />

Hrvatskom Brazilcu Eduardu<br />

da Silvi, proslavljenom nogometašu,<br />

zaplijenjen je stan<br />

u Zagrebu te dva automobila<br />

na osnovi pravomoćne sudske<br />

presude.<br />

Do presude je došlo zbog tužbe<br />

menadžera Zdravka Mamića<br />

koji je tražio isplatu novca koji<br />

mu je, na osnovi međusobnog<br />

ugovora, dužan hrvatski napadač<br />

kojeg popularno zovu i<br />

Dudu. Mamić, koji je Eduarda<br />

doveo kao 14-godišnjaka u<br />

Hrvatski branitelji i HDZ traže da se Vukovar proglasi „mjestom<br />

posebnog pijeteta prema žrtvama Domovinskog rata“.<br />

moramo učiniti i učinit ćemo“,<br />

rekao je predsjednik Vlade Zoran<br />

Milanović.<br />

Rat vlasti i oporbe<br />

Dok je Milanović optužio<br />

HDZ za stvaranje nemira,<br />

predsjednik te stranke Tomislav<br />

Karamarko odbacio je optužbe<br />

da je HDZ glavni pokrovitelj<br />

prosjveda. On je mišljenja<br />

da dvojezične ploče „u ovom<br />

trenutku nisu dobre te da bi<br />

Vukovar trebalo proglasiti mjestom<br />

posebnog pijeteta prema<br />

Eduardo, kojem je zaplijenjen stan i dva automobila u Zagrebu,<br />

tvrdi da je žrtva „Mamićeva lihvarskog ugovora“.<br />

redove zagrebačkog Dinama,<br />

potpisao je svojevremeno s<br />

njime ugovor kako mu je ovaj<br />

doživotno dužan isplaćivati 20<br />

posto svoje zarade. Eduardov<br />

odvjetnik Ivica Crnić pak vodi<br />

žrtvama Domovinskog rata“.<br />

Predsjednik RH Ivo Josipović<br />

najavio je pak da će uskoro<br />

pokrenuti inicijativu i tražiti<br />

razgovor sukobljenih strana.<br />

Svi protagonisti složni su pak<br />

da status quo, u kojem policajci<br />

čuvaju ćirilične natpise od<br />

prosvjednika, nije rješenje na<br />

kojem se mogu graditi odnosi<br />

između većinskog stanovništva<br />

i srpske nacionalne manjine.<br />

Ista, prema zadnjem popisu iz<br />

2011., čini nešto više od 33%<br />

stanovništa u Vukovaru.<br />

proces kojim želi dokazati da<br />

je riječ o „lihvarskom ugovoru“.<br />

Kao što izgleda, sukob se<br />

u potpunosti rasplamsao, a o<br />

njegovu ishodu odlučivat će još<br />

i druga sudska tijela.<br />

Jelena Božić iz Slavonskog Broda<br />

šarmirala je turske režisere.<br />

Hrvatica zvijezda<br />

turske komedije<br />

Jelena Božić (24) iz Slavonskog Broda<br />

nova je zvijezda turske komedije<br />

pod nazivom „Dugun Dernek“.<br />

Mladoj manekenki vrata glumačke<br />

karijere otvorila su se za vrijeme<br />

njena rada u Istanbulu, gdje su je<br />

zapazili i turski režiseri. Oduševljeni<br />

njenom pojavom na modnoj<br />

pisti, pozvali su je da glumi ulogu<br />

Latvijke Marike. U Hrvatskoj se<br />

ova mlada slavonska ljepotica proslavila<br />

još kao srednjoškolka, kad je<br />

2009. godine osvojila titulu „Miss<br />

fotogeničnosti“.<br />

Hrvatska Vlada zadržat će udio<br />

od 25% u poznatoj tvornici.<br />

Petrokemija ide<br />

u privatizaciju<br />

Hrvatski ministar gospodarstva<br />

Ivan Vrdoljak najavio je privatizaciju<br />

Petrokemije, najpoznatije tamošnje<br />

tvornice gnojiva.<br />

„U privatizaciju treba ući hitno!<br />

Što prije to bolje“, rekao je ministar<br />

Vrdoljak obznanivši da će,<br />

prema planu hrvatske Vlade, ista<br />

zadržati najmanje 25% udjela u<br />

Petrokemiji d.d. Vrdoljak vjeruje<br />

kako će privatizacija već uskoro<br />

početi, a hrvatska Vlada već je pokrenula<br />

izbor savjetnika za privatizacijski<br />

postupak.<br />

KOSMO 27

BALKAN<br />

Vizni režim po glavi stanovnika<br />

Polovinom septembra<br />

Evropski parlament (EP) u<br />

Strazburu izglasao je mehanizam<br />

kojim se omogućava<br />

privremeno uvođenje viza.<br />

Srpski fudbal je bolestan, a Vučić<br />

jedini izlaz vidi u privatizaciji.<br />

Privatizovati<br />

Zvezdu i Partizan<br />

Potpredsednik srpske Vlade<br />

Aleksandar Vučić iz Naprednjačke<br />

stranke nedavno je saopštio da<br />

bi privatizacija bila jedino održivo<br />

rešenje za legendarne klubove.<br />

„Neću ja prodati ništa, ali ako me<br />

pitate da li sam za nešto da bude<br />

zdravo, ili bolesno i da umire bolesno,<br />

ja sam za to da se izvrši privatizacija.<br />

Na Severu sam proveo<br />

ne znam koliko godina kao mladić,<br />

Zvezda se urušava, Partizan se urušava,<br />

tu nema biznisa“, za medije je<br />

u septembru izjavio Vučić.<br />

Došao kraj večitim studentima: moraće<br />

da diplomiraju do 30.9.2014.<br />

Odlazak veterana<br />

knjige i nauke<br />

Dugogodišnji studenti u Srbiji, tzv.<br />

večiti, dobili su rok od godinu dana<br />

da završe studije.<br />

Procena je da u Srbiji ima oko <strong>10</strong>.000<br />

večitih studenata, većina njih je na Beogradskom<br />

univerzitetu – 6.814, po pisanju<br />

beogradskog Blica. U ovu kategoriju<br />

uključeni su svi oni koji su fakultet<br />

upisali 2005. i ranijih godina. U slučaju<br />

da ne diplomiraju do 30. septembra<br />

2014., „večiti“ će morati da se upišu po<br />

novom, bolonjskom programu, da polažu<br />

razlike i plaćaju svaki ispit, jer zauvek<br />

gube pravo školovanja na budžetu.<br />

Iako je bilo protivljenja, ova<br />

inicijativa usvojena je velikom<br />

većinom – 631 poslanik<br />

glasao je za, 236 protiv. Razlog<br />

ponovnog uvođenja viza<br />

za neke zemlje jeste povećan<br />

broj zahteva za dobijanje azila<br />

u zemljama EU, a ključna<br />

podrška pri usvajanju mehanizma<br />

došla je od strane delegata<br />

partija desnog centra<br />

(EPP), najbrojnije političke<br />

grupacije u EP-u.<br />

Usvojeni pravni mehanizam<br />

predviđa pokretanje procedure<br />

za uvođenje viza nakon tužbe<br />

jedne ili više zemalja članica<br />

EU da je registrovan povećan<br />

priliv lažnih azilanata. Evropska<br />

komisija bi nakon toga uz<br />

asistenciju evropske granične<br />

službe Frontex sprovela istragu<br />

za utvrđivanje stanja stvari,<br />

a zatim bi se pristupilo donošenju<br />

odluke.<br />

Drastične mere<br />

Slovenačka poslanica Tanja<br />

Fajon nazvala je ovaj mehanizam<br />

„ilegalnim“ i pokušala<br />

je da stopira glasanje. Njen<br />

Bečki bal<br />

u Beogradu<br />

U subotu, 12. oktobra, u hotelu<br />

Metropol u Beogradu<br />

održava se Bečki bal.<br />

Bečki bal će i ove godine okupiti<br />

značajne goste iz javnog života<br />

dve prestonice, Beograda<br />

i Beča. Svoje učešće potvrdili<br />

su Barbara Prammer, predsednica<br />

austrijskog parlamenta,<br />

Michael Häupl, gradonačelnik<br />

Beča, Sonja Wehsely,<br />

gradska sekretarka za socijalna<br />

pitanja i zdravlje, a očekuje se<br />

Poslanici Evropskog parlamenta u Strazburu velikom većinom<br />

usvojili mehanizam koji omogućava brzo uvođenje viza.<br />

predlog je odbijen, a ona je<br />

nakon završenog glasanja<br />

ocenila da je počinjena velika<br />

greška „i da je napravljen<br />

haos“. Njena glavna primedba<br />

je u tome da usvojeno pravno<br />

rešenje zaobilazi nadležnost<br />

parlamenta i prenosi svu moć<br />

na Evropsku komisiju, čime<br />

se krše neka od osnovinih<br />

pravila Lisabonskog ugovora.<br />

Brojni evropski političari<br />

potrudili su se da ublaže situaciju,<br />

navodeći da iako je<br />

mehanizam usvojen, da se<br />

verovatno nikada neće koristiti,<br />

dok je izvestilac za Srbiju<br />

Jelko Kacin izjavio da situacija<br />

nije dramatična, te da je<br />

Balska tradicija hvata korene i u Srbiji: Beograd će pokušati<br />

da makar na jedno veče zablista kao Beč.<br />

prisustvo Ivice Dačića, premijera<br />

Srbije, Nebojše Stefanovića,<br />

predsednika Skupštine,<br />

Aleksandra Vučića, zamenika<br />

premijera, Dragana Đilasa,<br />

gradonačelnika Beograda i još<br />

ova mera ograničenog roka<br />

trajanja – ona može ostati na<br />

snazi samo do 2016., kada će<br />

zemlje EU izgubiti pravo da<br />

uvode ograničenja na Šengenski<br />

sporazum. Srpski političari<br />

i analitičari takođe ne pokazuju<br />

nervozu i ubeđeni su da<br />

do primene ovog mehanizma<br />

neće nikada doći. Srpski ministar<br />

bez portfelja zadužen<br />

za evropske integracije Branko<br />

Ružić izjavio je za Tanjug:<br />

„Ne postoji bojazan da će se<br />

bilo šta negativno desiti po<br />

građane Srbije. Ova odluka<br />

nije uperena protiv građana<br />

Srbije niti će biti uvedene vize<br />

našim građanima.“<br />

mnogo drugih ljudi iz politike<br />

i javnog života. Goste očekuje<br />

bogat zabavni i kulturni program.<br />

Detaljnije informacije<br />

na stranici organizatora<br />

www.beckibal.rs<br />

Fotos: wikimedia, zVg<br />

28 KOSMO

Zaplovila Flota mira<br />

Od 1994. hrvatskim morem<br />

plovi Flota mira – projekt<br />

koji socijalno i ekonomski zapostavljenoj<br />

djeci omogućuje<br />

sedmodnevni socijalno-pedagoški<br />

boravak na Jadranu.<br />

U međuvremenu ova flota<br />

pod nazivom „Mirno more“<br />

godišnje okupi više od 900<br />

učesnika različite nacionalnosti<br />

koji na stotinjak brodova<br />

jedre za mir i toleranciju.<br />

„Mirno more“ pozdrav je dalmatinskih<br />

pomoraca, a istoimeni<br />

projekt uključenoj djeci<br />

i mladima koji dolaze iz teških<br />

prilika pruža mogućnost da<br />

kroz zabavu ovladaju socijalnim<br />

kompetencijama. Mladi<br />

učesnici se tako uče da odbace<br />

predrasude preko palube,<br />

da vježbaju mirno rješavanje<br />

sukoba te sklope prijateljstva<br />

koja ne poznaju granice.<br />

Ovogodišnja flota „Mirno<br />

more“ održana je od 14. do<br />

Razvijanje socijalnih vještina za djecu sa socijalnim potrebama:<br />

to je jedan od glavnih ciljeva Flote mira.<br />

21. septembra, a u njoj je<br />

učestvovao čak <strong>10</strong>1 brod.<br />

Projektu „Mirno more“<br />

podršku pružaju i poznate<br />

ličnosti, poput austrijskog<br />

predsjednika Heinza Fischera.<br />

„Ovaj socijalni projekt je<br />

veličanstven. Zadivljen sam<br />

idejama i inovativnošću projekta“,<br />

istakao je Fischer.<br />

Ivica OSIM,<br />

fudbalski genije<br />

„Sada trebamo<br />

gledati kako<br />

osvojiti Svjetsko<br />

prvenstvo!“, euforično<br />

je nakon<br />

utakmice Slovačka-BiH<br />

izjavio<br />

doajen bh. sporta.<br />

Ivica DAČIĆ<br />

premijer<br />

„Ovo što Đilas<br />

radi, to je protivprirodni<br />

blud“,<br />

odgovorio je srbijanski<br />

premijer<br />

na optužbe<br />

gradonačelnika<br />

Beograda.<br />

Goran MILIĆ,<br />

novinar<br />

„Ostajem u Sarajevu<br />

dok se ne<br />

uvjerim da smo<br />

bolji od CNNa“,<br />

prokomentirao<br />

je šef televizije<br />

Al Jazeera<br />

Balkans.<br />

Učenici strojarskih škola iz pet hrvatskih gradova<br />

u Sisku pokazali svoja dostignuća.<br />

Učenici pravili<br />

solarne aute<br />

Početkom septembra u Sisku je okončan projekt<br />

SOELA koji je s <strong>10</strong>9.000 eura financirala<br />

Europska unija.<br />

U projektu je učestvovalo pet hrvatskih strukovnih<br />

škola, iz Siska, Velike Gorice, Kutine Zadra<br />

i Osijeka. U projekt je bilo uključeno i do 200<br />

učenika, a svaka ekipa uložila je oko <strong>10</strong>.000 radnih<br />

sati kako bi stvorila vlastiti solarni automobil.<br />

Učenicima su upomogli stručnjaci iz raznih oblasti.<br />

Na završnoj utrci najbrži automobil na solarni<br />

pogon izradili su učenici iz Siska.<br />

Na Balkanu firmu najbrže registrirate u Makedoniji,<br />

a najsporije u Bosni i Hercegovini.<br />

Firme: brzi<br />

Makedonci<br />

Globalni indeks Svjetskog ekonomskog foruma<br />

analizirao je vrijeme koje je potrebno<br />

da bi se otvorila firma na Balkanu.<br />

U BiH vam treba 37 dana da registrirate vlasititi biznis,<br />

u Srbiji dvanaest, Crnoj Gori deset, a u Hrvatskoj<br />

devet. U Sloveniji period registracije traje šest<br />

dana. Najbolje plasirana zemlja regiona i čak druga<br />

u svijetu je Makedonija sa samo dva dana. Prvi je<br />

Novi Zeland gdje firmu otvorite za samo jedan<br />

dan! Najgore plasiran je Surinam gdje vam treba<br />

dvije godine da registrirate vlastito preduzeće!<br />

JUNAK MJESECA<br />

Aco Petrović<br />

selektor BiH<br />

Selektor BiH<br />

postao je ljubitelj<br />

nacije nakon EP-a u<br />

košarci. Acin besplatan<br />

angažman za bh.<br />

košarku primjer<br />

je plemenitog<br />

sportskog<br />

angažmana.<br />

LUZER MJESECA<br />

Zoran Milanović<br />

premijer Hrvatske<br />

EU Hrvatskoj prijeti<br />

sankcijama. Vlada Zorana<br />

Milanovića doživljava blamažu<br />

u Europi. Premijer<br />

prkosi: „Promijenit<br />

ćemo<br />

Lex Perković<br />

kako mi želimo!“<br />

Ne baš<br />

mudro...<br />

KOSMO 29

donja austrija<br />

Više finansiranja za preduzeća<br />

Privredni razvoj Donje<br />

Austrije nalazi se iznad austrijskog<br />

prosjeka. Nove<br />

inicijative za finansiranje<br />

tamošnjih firmi imaju za cilj<br />

da zadrže radna mjesta u pokrajini.<br />

Donja Austrija je na uzlaznom<br />

privrednom kursu. 20<strong>13</strong>. godina<br />

mogla bi tako postati rekordna<br />

godina po broju otvaranja<br />

novih preduzeća u ovoj<br />

najvećoj austrijskoj pokrajini.<br />

90 pogona naselilo se u 2012.<br />

u ovoj austrijskoj pokrajini,<br />

a samo do jula 20<strong>13</strong>. učinilo<br />

je to i dodatnih 52 pogona.<br />

Od 2011. 23 preduzeća su se<br />

iz Beča preselila u Donju Austriju.<br />

Pokrajinska vlada Donje Austrije<br />

želi dalje jačati kvalitet<br />

privrede u Donjoj Austriji i<br />

osigurati stabilnost poslova. U<br />

cilju jačanja ove pokrajine kao<br />

atraktivne privredne lokacije<br />

pokrajinska Vlada namjerava<br />

proširiti ponudu subvencija za<br />

mala i srednja preduzeća. Podsjetimo:<br />

problemi s kojima se<br />

suočavaju koncerni odražavaju<br />

se i na male i srednje pogone<br />

koji su snabdjevači industrije.<br />

Tako je propašću Alpine ugroženo<br />

1.400 malih i srednjih<br />

preduzeća koja su već postala<br />

ili im prijeti nelikvidnost.<br />

EU mijenja pravila<br />

U isto vrijeme situacija s finansijskim<br />

subvencijama za firme<br />

se u Austriji i cijeloj Evropskoj<br />

uniji pooštrava. Tome doprinose<br />

i ograničanja u poslovanju<br />

banaka kao i nova pravila<br />

subvencioniranja u Evropskoj<br />

uniji.<br />

Pokrajinska Vlada Donje Austrije<br />

stoga namjerava uvesti<br />

novi model finansiranja preduzeća.<br />

U ovaj model mogu<br />

se uključiti firme koje ostvaruju<br />

minimalan godišnji obrt<br />

Donja Austrija planira model finansiranja preduzeća koja<br />

ostvaruju godišnji promet u iznosu od više od 5 miliona eura.<br />

od 5 miliona eura, a planiraju<br />

proširenje kapaciteta ili nove<br />

investicije. Mogućnost finansiranja<br />

će biti različite, a visina<br />

će iznositi najmanje 500.000<br />

eura, a najviše 5 miliona eura.<br />

Vlada je za ovu svrhu izdvojila<br />

50 miliona eura.<br />

Novi model finansiranja<br />

angažirati u nekim drugim<br />

socijalnim aktivnostima u<br />

školi. Samo 17% roditelja<br />

izjasnilo se na restriktivniju<br />

formu školskog rasporeda u<br />

kojoj bi se nastavne jedinice<br />

smjenjivale sa slobodnim<br />

aktivnostima učenika to-<br />

trebao bi nakon usvajanja u<br />

donjoaustrijskom Landtagu<br />

stupiti na snagu sredinom<br />

oktobra ove godine. Glavni<br />

učinak ove finansijske šprice<br />

donjoaustrijskim preduzećima<br />

bit će u izvoznom sektoru.<br />

Očekivanja su konkretna: povećanje<br />

izvoza za 4,9%<br />

Škole: radionice budućnosti<br />

Uspjeh jedne regije mjeri<br />

se i kvalitetom obrazovanja.<br />

Zbog toga škole nisu<br />

samo mjesta gdje se stiče<br />

znanje. U Donjoj Austriji<br />

širi se program dječije skrbi<br />

u popodnevnim satima.<br />

U Donjoj Austriji ove godine<br />

upisano je 198.000 učenika,<br />

od toga 15.835 prvačića.<br />

U pokrajini je zaposleno<br />

preko 21.200 nastavnika, od<br />

toga <strong>13</strong>.400 u osnovnim tj.<br />

obaveznim školama.<br />

Školski sistem Donje Austrije<br />

proširuje se trenutno<br />

novom ponudom: učeničkom<br />

skrbi u popodnevnim<br />

satima. Ovaj model sve je interesantniji<br />

u cijeloj pokrajini,<br />

a u Vladi ističu da se ovaj<br />

program orijentira prema<br />

potrebi i željama roditelja.<br />

Cilj Vlade je da u ovoj ponudi<br />

bude partner roditeljima.<br />

Trenutno u Donjoj Austriji<br />

postoji 340 škola u kojima<br />

se provodi učenička skrb u<br />

popodnevnim satima, a u<br />

školskoj godini koja dolazi<br />

priključit će im se i 40 novih<br />

škola. Do 2018. pokrajinska<br />

Vlada planira izdvojiti 126<br />

miliona eura u dalje proširenje<br />

ponude učeničke skrbi u<br />

popodnevnim satima.<br />

EU mijenja pravila<br />

Pokrajinska vlada sprovela je<br />

anketu među 16.800 roditelja<br />

po pitanju cjelodnevne<br />

škole. 52% roditelja izjasnilo<br />

se za fleksibilnu formu<br />

popodnevne skrbi svoje<br />

djece u školama. Po ovome<br />

modelu roditelji sami odlučuju<br />

koliko dugo će njihovo<br />

dijete boraviti u školi u<br />

popodnevnim satima, a za<br />

to vrijeme dijete može pohađati<br />

časove muzike ili se<br />

Prema anketi pokrajinske Vlade Donje Austrije, 52% ispitanih<br />

roditelja odlučilo se za fleksibilni model cjelodnevne škole.<br />

kom školskog dana, a učenici<br />

u pravilu provodili osam<br />

sati u školi. U pokrajinskoj<br />

Vladi ističu da ovakvi rezultati<br />

ankete pokazuju da Donja<br />

Austrija već posjeduje sistem<br />

cjelodnevne škole koji<br />

podržava većina roditelja.<br />

Fotos: zVg<br />

30 KOSMO

Fotos: Dieter Steinbach, Fotolia<br />

Es ist so weit! Natascha und Max ziehen in ihre Wohnung ein.<br />

Natürlich – ein bisserl müssen sie aufs Geld schauen, aber sie können<br />

sich ihr Zuhause leisten. Weil sie – so wie rund 1 Million andere<br />

Wienerinnen und Wiener auch – eine geförderte Wohnung haben. Ob<br />

mit den Gemeindebauten und Genossenschaftswohnungen oder mit<br />

neuen Programmen wie der Wohnbauinitiative und den besonders<br />

kostengünstigen SMART-Wohnungen: Der soziale Wohnbau der Stadt<br />

Wien wirkt stark preisdämpfend auf den gesamten Markt. Er stellt<br />

sicher, dass Wohnen leistbar bleibt.<br />

Wien hilft Wohnkosten sparen!<br />

Dank gefördertem Wohnbau schafft die Stadt Wien jedes Jahr für tausende Menschen ein erschwingliches Zuhause.<br />

Wohnungssuchende und MieterInnen erhalten kostenlose Unterstützung bei professionellen Service-Einrichtungen.<br />

Mit uns können Sie rechnen<br />

Mit dem Wiener Mietenrechner können Sie im<br />

Internet rasch und kostenlos ermitteln, ob Ihre<br />

Miete angemessen oder zu hoch ist:<br />

www.mietenrechner.wien.at<br />

Der Betriebskostenrechner ist die ideale Ergänzung<br />

dazu: www.betriebskostenrechner.wien.at<br />

Maßgeschneidert für jeden Anspruch<br />

Jedes Jahr werden zwischen 5.000 und 6.500 geförderte Wohnungen errichtet und<br />

rund 12.000 weitere mit Mitteln der Wiener Wohnbauförderung saniert. Das vielfältige<br />

Angebot richtet sich nach den individuellen Bedürfnissen und Anforderungen. Infos<br />

und Beratung dazu sowie zu den besonders kostengünstigen SMART-Wohnungen<br />

gibt es beim Wohnservice Wien. ✆ 24503-25800, www.wohnservice-wien.at<br />

Besuchen Sie die Website und holen Sie<br />

sich alle Informationen rund ums Wohnen.<br />

Vertrauen Sie Wohn-Profis<br />

Die Expertinnen und Experten der Mieterhilfe stehen<br />

auf Ihrer Seite. Sie beraten kostenlos über Mietrecht<br />

& Miethöhe sowie Rechte & Pflichten von Maklern<br />

und Vermietern.<br />

✆ 4000-25900, www.mieterhilfe.at<br />

Bezahlte Anzeige

usiness<br />

Razmišljate o kupovini nekretnine?<br />

Obavestite se u našem<br />

tekstu o najvažnijim trendovima<br />

u ovoj oblasti, sa konkretnim<br />

informacijama o cenama...<br />

Skup stan,<br />

jeftin zajam<br />

Piše: Milan Iliić<br />

Fotos: iStockphoto, zVg<br />

32 KOSMO

Cene nekretnina u porastu<br />

Prosečne cene u 20<strong>13</strong>., u evrima, po m 2 , povećanje u odnosu na 2012.<br />

Stanovi u najam<br />

slobodno iznajmljivanje<br />

Vbg<br />

8,16<br />

+6,0%<br />

Stanovi u vlasništvu<br />

prvo vlasništvo<br />

Vbg<br />

3.058<br />

+3,2%<br />

Tirol Sbg<br />

7,57 8,03<br />

+1,1% +3,1%<br />

5,00 - 6,99<br />

1.501-2.000<br />

Ktn<br />

5,65<br />

+3,5%<br />

7,00 - 8,99<br />

Tirol<br />

2.700<br />

Sbg<br />

3.321<br />

+4,7% +5,3%<br />

OÖ<br />

6,04 NÖ<br />

+3,1%<br />

5,99<br />

+2,9%<br />

2.501-3.000<br />

Stmk<br />

5,66<br />

+4,2%<br />

preko 9,0<br />

OÖ<br />

2.040 NÖ<br />

+2,6%<br />

1.811<br />

+3,1%<br />

Ktn<br />

1.959<br />

+3,9%<br />

Stmk<br />

1.788<br />

+3,7%<br />

Wien<br />

9,11<br />

+3,8%<br />

preko 3.000<br />

Bgld<br />

5,81<br />

+3,9%<br />

Wien<br />

3.598<br />

+9,1%<br />

Bgld<br />

1.584<br />

-0,02%<br />

Izvor: APA, AK Grafika: KOSMO<br />

Velika razlika u cenama<br />

Zamke tržišta nekretninama<br />

U austrijskom glavnom gradu su cene poslednjih<br />

godina znatno porasle. Cene stanova u<br />

kojima je već neko živeo su najčešće oko 3.000<br />

evra po kvadratnom metru ili više, dok novoizgrađene<br />

stanove praktično nećete naći sa cenom<br />

nižom od 3.500 €/m 2 .<br />

U drugim austrijskim pokrajinama su cene polovnih<br />

stanova znatno niže: u Salzburgu, Tirolu<br />

i Vorarlbergu su oko 2.000 €/m 2 , dok su u<br />

Gradišću (Burgenland), Štajerskoj, Koruškoj,<br />

Gornjoj i Donjoj Austriji 1.000-1.500 €/m 2 .<br />

Istovremeno, novi stanovi koštaju u Salzburgu,<br />

Tirolu i Vorarlbergu oko 3.000 €/m 2 , dok su u<br />

Gradišću, Štajerskoj, Koruškoj, Gornjoj i Donjoj<br />

Austriji oko 2.500 €/m 2 .<br />

Prema podacima što ih je ovog septembra<br />

objavio immopreisatlas, platforma koja analizira<br />

cene više desetina hiljada nekretnina na<br />

prodaju u Austriji, prosečna cena porodičnih<br />

kuća je u Beču dostigla 4.000 €/m 2 , dok je u<br />

Salzburgu, Tirolu i Vorarlbergu oko 2.500-<br />

3.000 €/m 2 . Porodične kuće su takođe najjeftinije<br />

u Gradišću, Štajerskoj, Koruškoj, Donjoj i<br />

Gornjoj Austriji, sa prosečnim cenama koje su<br />

svuda ispod 1.500 €/m 2 .<br />

Pažnja – cene nekretnina u atraktivnijim mestima<br />

ovih pokrajina, npr. u turističkim gradovima<br />

Koruške, kao i u metropolama Gornje<br />

Austrije i Štajerske (Linz i Graz) i nekim drugim<br />

gradovima, mogu da budu znatno više od<br />

navedenih proseka.<br />

KREDITI. Nekretnine nisu jeftine, pogoto ne<br />

u većim gradovima i drugim naseobinama<br />

gde mnogi ljudi žele da žive. Kupovina porodičnog<br />

stana ili kuće je poduhvat za koji<br />

ogromna većina ljudi mora da štedi, obično<br />

nekoliko decenija.<br />

Porodica o kojoj govorimo<br />

štedi već više godina,<br />

ušteđevina im iznosi<br />

80.000 eura. Sad su odlučni<br />

da kupe stan, ne žele da čekaju<br />

još jednu deceniju da<br />

steknu svoj krov nad glavom.<br />

Za njega im nedostaje oko<br />

120.000 eura: <strong>10</strong>0.000 za<br />

stan koji košta 180.000, kao<br />

i 20.000 za prateće troškove<br />

(upis u zemljišnu knjigu, notar...)<br />

i opremanje stana. Banke<br />

i druge kreditne institucije<br />

– građevinske štedionice<br />

(Bausparkassen) i osiguravajuća<br />

preduzeća – su spremne<br />

da finansiraju ovakav<br />

projekat. One to čine, pod<br />

određenim uslovima. Kreditori<br />

traže čvrste garancije:<br />

redovno radno mesto, potvrde<br />

o platama, vlastito učešće<br />

(oko jedne trećine vlastitog<br />

kapitala od cene nekretnine),<br />

životno osiguranje...<br />

Ne na kraju, kreditor uzima<br />

pravo da raspolaže sa ovako<br />

finansiranom nekretninom<br />

ako dužnik ne vraća kredit.<br />

Ovakvi krediti zovu se hipotekarni,<br />

i stoje kao Damoklov<br />

mač nad glavom dužnika.<br />

Dođe li dužnik u situaciju<br />

da ne može da isplaćuje rate<br />

kredita, poverilac (banka)<br />

će da preuzme kontrolu nad<br />

nekretninom, izbaci dužnika<br />

iz stana ili kuće, nakon čega<br />

će nekretninu da proda ili na<br />

drugi način, kao što je davanje<br />

u najam, pokušati da namiri<br />

dug.<br />

Godine jeftinog novca<br />

Ipak, ako imate relativno<br />

sigurne izvore prihoda, osiguranje<br />

itd., a našli ste stan<br />

ili kuću za koju ste uvereni<br />

da vam nije preskupa, sada<br />

je vreme da uzmete kredit.<br />

Ovo kažu i stručnjaci i zdrava<br />

logika. Naime, cena kredita<br />

je sada u Austriji niža nego<br />

ikada u savremenoj istoriji.<br />

Glavni razlog tome je što je<br />

temeljna kamatna stopa u<br />

valutnoj zoni evra, ona što je<br />

određuje Evropska centralna<br />

banka (ECB) u Frankfurtu<br />

na Majni, na istorijskom minimumu<br />

(0,5%). Politikom<br />

jeftinog novca ECB želi da<br />

da poticaj preduzetništvu,<br />

investicijama u državama EU,<br />

čije ekonomije su manje-više<br />

stagnantne poslednjih godina.<br />

Mario Draghi, guverner<br />

ECB, izjavio je nedavno da<br />

će temeljna kamatna stopa u<br />

zoni eura ostati dugoročno<br />

ovako niska. Možda će biti<br />

još snižena, pod uslovom da<br />

i inflacija, postepeno obezvređivanje<br />

novca, ostane<br />

niskom, kakva je bila poslednjih<br />

godina (oko 2%).<br />

Ovakvo stanje nije prijatno<br />

za štediše, koji dobijaju male<br />

kamate za svoju štednju, niže<br />

od inflacije. Međutim, ovde<br />

0,5%<br />

je visina<br />

osnovne kamatne<br />

stope u<br />

zoni evra.<br />

KOSMO 33

usiness<br />

Cena kredita je sada u Austriji niža nego ikada u savremenoj<br />

istoriji. Glavni razlog tome je što je temeljna<br />

kamatna stopa u valutnoj zoni evra na istorijskom<br />

minimumu kako bi se potakao privredni razvoj.<br />

govorimo o porodici koja<br />

treba kredit. Za nju je okruženje<br />

povoljno, jer su niske<br />

i kamatne stope na kredite.<br />

Prema opisanoj, temeljnoj<br />

kamati ECB, orijentišu se i<br />

druge kamate, među ostalim<br />

Euribor, kratica od Euro Interbank<br />

Offered Rate, Euribor<br />

je kamatna stopa po kojo<br />

banke daju jedna drugoj pozajmice<br />

u eurima. U septembru<br />

je tromesečni Euribor<br />

bio 0,225%. Na bazi Euribora<br />

banke daju kredite svojim<br />

klijentima – i naplaćuju<br />

u pravilu dodatnih 2–2,5%<br />

kamata godišnje od onih<br />

kojima su dali kredit. Prema<br />

tome, hipotekarni kredit<br />

možete danas da dobijete sa<br />

2–3% godišnjih kamata.<br />

Krediti po<br />

individualnoj meri<br />

Sa našim primerom posetili<br />

smo četiri najveće austrijske<br />

banke: UniCredit/BankAustria,<br />

Raiffeisen, Erste i<br />

Bawag P.S.K. Međutim, niti<br />

u jednoj nam nisu mogli reći<br />

tačno za koju cenu bi naša<br />

porodica danas dobila traženi<br />

kredit. U svim bankama<br />

naglašavaju da je dodeljivanje<br />

kredita individualno, na<br />

bazi dva temeljna kriterijuma:<br />

da li tražilac može da<br />

plaća kredit i kakve garancije<br />

pruža kreditoru. Da bi se to<br />

utvrdilo, banka mora da ima<br />

podatke o prihodima i rashodima<br />

domaćinstva, životnom<br />

osiguranju itd, kao i opis nekretnine<br />

koja namerava da se<br />

PROČITAJTE JOŠ...<br />

kupi. Na bazi toga procenjuje<br />

koliko nekretnina vredi, da<br />

li je cena (i visina kredita što<br />

ga tražite) opravdana – ili je<br />

možda preterana. Upozoravamo,<br />

ne očekujte da ćete u<br />

filijali banke u kojoj imate<br />

račun odmah po zahtevu dobiti<br />

kredit, čak i ako imate sve<br />

potrebne dokumente. Procedura<br />

traje par nedelja. U<br />

svim bankama kažu nam da<br />

imaju posebna odeljenja koja<br />

odlučuju o dodeli kredita i<br />

kreditnim uslovima na bazi<br />

predočenih individualnih<br />

informacija. Pritom može da<br />

se desi da ljudi sa identičnim<br />

platama dobiju kredit pod<br />

različitim uslovima, zato što<br />

je jedan od njih ponekad u<br />

većem minusu na tekućem<br />

računu, a kod drugog to nikada<br />

nije slučaj.<br />

Fiksno skuplje od<br />

varijabilnog<br />

U BankAustria kažu da bi<br />

porodica iz našeg primera,<br />

mogla verovatno da dobije<br />

kredit od 120.000 eura, s rokom<br />

otplate od 20 godina, uz<br />

kamatu od 2,75% mesečno.<br />

Otplaćivala bi ga mesečno<br />

sa oko 650 eura. Još konkretniji<br />

su bili u Raiffeisenu,<br />

gde su nam rekli da je sada<br />

uobičajena kamatna stopa<br />

na dugoročne hipotekarne<br />

kredite 2,25%. Međutim, sa<br />

drugim troškovima kredita<br />

ona se penje na efektivnih<br />

2,6% godišnje. Naša porodica<br />

bi morala tako da plaća<br />

Moda koja je izašla iz mode<br />

Kupovina stanova više nije toliko popularna.<br />

Kupovina stanova bila je u poslednjih četiri godine jedna<br />

od omiljenih oblika investiranja u Austriji. Finansijska<br />

kriza i povećana potražnja za stanovima koja je nastala<br />

kao rezultat toga doveli su do značajnog povećanja cena.<br />

Nedavna analiza portala wohnen.at pokazala je da je<br />

potražnja za stanovima, kad je u pitanju kupovina, svoj<br />

vrhunac dostigla 2012. godine, a da je do avgusta 20<strong>13</strong>.<br />

godine zabeležen priličan pad. „Poslednjih meseci je<br />

potražnja za investiranjem u nekretnine jako opala. Vrhunac<br />

mode je prošao. Investitori koji su deo svoje imovine<br />

uložili u nekretnine, to su već učinili“, objašnjava<br />

Peter Erlebach, rukovodilac u wohnen.at<br />

2–3%<br />

iznose kamate<br />

na hipotekarni<br />

kredit koji je<br />

sada u ponudi.<br />

mesečno 644 eura. Ovde je<br />

važno napomenuti da je reč<br />

o varijabilnoj kamatnoj stopi.<br />

To znači da se mesečna otplata<br />

eventualno menja, kako<br />

se menja Euribor. Oni koji<br />

ne žele da strepe od eventualnog<br />

rasta kamata mogu da<br />

sa bankom dogovore fiksnu<br />

kamatnu stopu, „čak i za svih<br />

20 godina trajanja kredita iz<br />

vašeg primera“, kažu nam u<br />

Raiffeisenu. Ovo, naravno,<br />

košta: naša porodica bi, umesto<br />

2,6% godišnje kamate sa<br />

sadašnjim, varijabilnim uslovima<br />

u Raiffeisenu, plaćala<br />

u slučaju fiksne stope 4,9%.<br />

Mesečna otplata kredita sa<br />

fiksnom kamatnom stopom<br />

bi u ovom slučaju iznosila<br />

779 eura. To je <strong>13</strong>5 eura više<br />

mesečno nego za ratu kredita<br />

sa varijabilnom stopom (644<br />

eura)! Prednost fiksne kamatne<br />

stope je što dužnik tačno<br />

zna do kraja otplate kredita<br />

koliko mora da plaća, ni euro<br />

više ni manje. Iako kretanje<br />

cene novca poslednjih godina<br />

obeshrabruje one koji preferiraju<br />

fiksnu kamatnu stopu,<br />

ne tako davno su godišnje<br />

kamate u Austriji bile više od<br />

5%, čak i do <strong>10</strong>% (početkom<br />

1990-ih). Ko želi fiksnu kamatnu<br />

stopu, ali ne mnogo<br />

veću od varijabilne, uputno<br />

je da kredit traži od građevinskih<br />

štedionica. Konkretno,<br />

Wüstenrot nudi hipotekarne<br />

kredite sa kreditnom stopom<br />

od 3,25%, i to fiksno na prvih<br />

12 godina – uz garanciju<br />

da (varijabilna) kamata neće<br />

nikad premašiti 6% godišnje.<br />

Naša porodica bi tako željeni<br />

kredit (120.000 eura na 20<br />

godina) plaćala nešto više od<br />

680 eura mesečno.<br />

34 KOSMO

Weil Strom und Gas online günstiger sind:<br />

Jetzt auf den Tarif OPTIMA Online umsteigen!<br />

Demner, Merlicek & Bergmann<br />

Keine Post von der Bank, keine Telefonrechnung im Briefkasten, kein Anstellen<br />

an der Kasse – was Sie tun, tun Sie online. Warum nicht auch in Sachen Energie?<br />

Mit Ihrer Entscheidung für OPTIMA Online ersparen Sie sich Zeit und Geld. Denn der<br />

Online-Tarif ist auch günstiger. Gleich anmelden auf wienenergie.at/onlineservices<br />

www.wienenergie.at<br />

Wien Energie Vertrieb, ein Unternehmen der EnergieAllianz Austria.<br />

Wasserkraft 48,22 %<br />

Wind- und Sonnenenergie 4,32 %<br />

feste oder flüssige Biomasse 3,57 %<br />

sonstige Ökoenergie 1,05 %<br />

Erdgas 42,84 %<br />

CO 2 -Emissionen<br />

188,50 g/kWh<br />

radioaktiver Abfall<br />

0,00 g/kWh<br />

Stromkennzeichnung des Lieferanten: Gemäß § 78 Abs. 1 ElWOG 20<strong>10</strong> und Stromkennzeichnungsverordnung<br />

2011 hat die Wien Energie Vertrieb GmbH & Co KG im Zeitraum 1.<strong>10</strong>.2011 –<br />

30.9.2012 auf Basis der in der nebenstehenden Tabelle angeführten Primärenergieträger<br />

Strom an Endverbraucher verkauft. Die Herkunftsnachweise stammen aus Österreich<br />

(75,97%) und Norwegen (24,03%). Das Erdgas wird mit höchster Effizienz in modernen<br />

KWK-Kraftwerken zur gleichzeitigen Erzeugung von Strom und Fernwärme eingesetzt. Gemäß<br />

§ 78 Abs. 2 ElWOG 20<strong>10</strong> und Stromkennzeichnungsverordnung 2011 entstanden bei der<br />

Stromerzeugung in diesem Zeitraum nebenstehende Umweltauswirkungen. Unsere Lieferungen<br />

sind frei von Atomstrom. Bei der Erzeugung entstehen keine radioaktiven Abfälle.

usiness<br />

Knjiga žalbi: Radnička komora Gornje Austrije izdaje registar<br />

povrede prava radnika od strane kompanija.<br />

AK štiti prava radnika<br />

Četvrti put po redu Radnička<br />

komora (AK) Gornje Austrije<br />

izdaje tzv. „Crnu knjigu<br />

rada“ u kojoj su navedeni primeri<br />

povrede prava radnika.<br />

„Bez Radničke komore bi većina<br />

ovih radnika bila izložena<br />

samovolji firmi. Oni ne bi<br />

imali nikakvu šansu da dobiju<br />

ono što im po zakonu pripada“,<br />

naglasio je predsednik AK<br />

Johann Kalliauer i dodao: „Želimo<br />

da se ’Crnom knjigom’<br />

borimo protiv povrede prava<br />

radnika!“ Četvrto izdanje<br />

ove publikacije dokumentuje<br />

čitav niz slučajeva iz nedavne<br />

prakse i iznosi podatke ko je<br />

kršio prava radnika, postupao<br />

neodgovorno i ugrožavao<br />

egzistenciju zaposlenih.<br />

AK Gornje Austrije je samo<br />

u 2012. besplatno zastupala<br />

radnike u 17.000 slučajeva.<br />

„Crnu knjigu“ možete preuzeti<br />

sa stranice:<br />

www.arbeiterkammer.at<br />

I Lidl prati najnovije trendove: u saradnji sa Ministarstvom<br />

za životnu sredinu promovišu se ekološki proizvodi.<br />

Kupuj svesno i savesno<br />

Austrijski Lidl priključio se<br />

inicijativi za održivu i ekološku<br />

kupovinu u oblasti<br />

trgovine namirnicama.<br />

Održivost i ekološko postupanje<br />

sa resursima leži ovoj<br />

kompaniji na srcu, tvrdi Lidl.<br />

Kako bi pojačali informisanost<br />

o socijalnoj i ekološkoj<br />

dodatoj vrednosti svojih<br />

proizvoda, preduzeće se ponovo<br />

odlučilo na saradnju<br />

sa inicijativom Ministarstva<br />

za životnu sredinu „Bewusst<br />

kaufen“. Ona potrošačima<br />

nudi mogućnost da se bolje<br />

obaveste o održivo proizvedenim<br />

namirnicama. Lidl će<br />

za vreme trajanja akcije (do<br />

treće nedelje oktobra) kupcima<br />

predstaviti bio, ekološke,<br />

fair, kao i regionalno proizvedene<br />

namirnice, zajedno<br />

sa prepoznatljivim oznakama<br />

kvaliteta koje povećavaju<br />

transparentnost i garantuju<br />

kvalitet robe.<br />

Fotos: zVg<br />

Fotos: iStockphoto<br />

Bečlije skupo<br />

plaćaju grejanje!<br />

Promena provajdera<br />

gasa je jednostavna,<br />

potpuno sigurna i njom<br />

će svako uštedeti.<br />

Koristeći usluge kompanije<br />

„goldgas“ – prema<br />

uporednim podacima na<br />

stranici E-Control – prosečno<br />

domaćinstvo sa<br />

tri do četiri člana i godišnjom<br />

potrošnjom od<br />

15.000 kWh može uštedeti<br />

čak 2<strong>10</strong> evra.<br />

Rukovodilac kompanije<br />

„goldgas“ André Burkhardt<br />

objašnjava: „Mnogi<br />

korisnici gasa još uvek<br />

nisu shvatili da jednostavna<br />

promena<br />

provajdera<br />

može doneti veliku<br />

uštedu novca.<br />

Pored toga je ova promena<br />

izuzetno jednostavna<br />

i sigurna. Potrebno je<br />

samo da popunite prijavni<br />

formular i da ga posaljete<br />

kompaniji „goldgas“.<br />

Ostalo ćemo obaviti mi!“<br />

Entgeltliche Einschaltung<br />

Kliknite odmah na stranicu<br />

www.goldgas.at<br />

i informišite se!

Crne<br />

slutnje<br />

Henry Paulson, ministar finansija<br />

SAD u vreme kraha<br />

kompanije Lehman Brohters,<br />

upozorava na dolazak nove finansijske<br />

krize.<br />

Pet godina nakon finansijske<br />

krize, SAD nije postigla ni<br />

najmanji napredak u reformi<br />

nacionalizovanih finansijskih<br />

kuća-giganata Fannie Mae i<br />

Freddie Mac, objašnjava Paulson<br />

za Handelsblatt. Ove<br />

Apple –<br />

svetski prvak<br />

U istraživanju najuspešnijih<br />

svetskih brendova „TOP<br />

<strong>10</strong>0“ koje sprovodi euroband<br />

global, nezavisna ekspertska<br />

konsultantska kuća, analizirano<br />

je preko 3.000 robnih<br />

marki sa tri kontinenta.<br />

Najvredniji svetski brend je<br />

Apple i njegova tržišna vrednost<br />

je 1<strong>10</strong>.034 milijardi evra,<br />

na drugom mestu je Coca<br />

Cola Company, vredna 67.224<br />

Henry Paulson, američki ministar finansija u vreme izbijanja<br />

krize, predviđa dolazak novog talasa finansijske krize.<br />

Tri najvrednija svetska brenda na svetu dolaze iz Sjedinjenih<br />

Američkih Država, i to su Apple, Coca-Cola i Google.<br />

kompanije dominiraju tržištem<br />

više nego ikada pre. „90%<br />

novih hipoteka na nekretnine<br />

garantuje država. Što znači<br />

da država, a ne tržište, odremilijardi<br />

evra, na trećem Google,<br />

55.00 milijardi evra. Na<br />

evropskom kontinentu najjače<br />

kompanije su LVMH (Moët<br />

đuje cene i uslove hipoteka“,<br />

kaže Paulson. Zbog pogrešne<br />

državne stimulacije je tržište<br />

hipoteka „izloženo novom finansijskom<br />

potresu“, tvrdi on.<br />

Hennessy – Louis Vuitton) –<br />

39.344 milijardi, sledi Nestlé<br />

– 34.364 milijardi i Vodafone<br />

– 28.926 milijardi evra.<br />

Austrija –<br />

ostrvo blaženih<br />

Austriji stižu priznanja od Međunarodnog<br />

monetarnog fonda. Problem<br />

ostaju visoki porezi, nacionalizovane<br />

banke i državni dugovi.<br />

„Austrija ostaje region relativne stabilnosti<br />

u evropskom pejsažu“, stoji<br />

u najnovijem izveštaju MMF-a. Pa<br />

ipak, domaći analitičari tumače ovu<br />

ocenu na sledeći način: Alpskoj re-<br />

Još uvek raj na zemlji: Austrija uspela<br />

da održi ekonomsku stabilnost.<br />

publici ide dobro – jer je u drugim<br />

zemljama mnogo gore. Iako je nezaposlenost<br />

najniža u EU, ona ipak<br />

raste. „Privredni rast je od početka<br />

2012. u zastoju, što se pojačano odslikava<br />

na tržište rada“, piše u izveštaju.<br />

Osim toga, inflacija je znatno<br />

viša nego u npr. Nemačkoj, dok plate<br />

stagniraju. Najozbiljnija kritika<br />

upućena je visokom oporezivanju,<br />

naročito rada.<br />

„Najmoderniji račun Austrije<br />

drži Vaše najvažnije dokumente<br />

uvek na dohvat ruke.“<br />

Armina Ibrahimovic-Kolcakovic<br />

i Sara Nikolic<br />

Brojne inovativne ideje čine „s Komfort Konto“<br />

najmodernijim računom u Austriji. Jedna od njih: Vaš<br />

elektronski sef. Da li je u pitanju avionska karta ili pasoš:<br />

od sada su kopije Vaših najvažnijih dokumenata uvek s<br />

Vama. Dostupne u elektronskom formatu na svim stranama<br />

sveta, uvek i od svuda.<br />

Armina Ibrahimovic-Kolcakovic<br />

Filijala Erste banke Rennweg, <strong>10</strong>30 Wien, Tel. 05 0<strong>10</strong>0 - 21292<br />

Sara Nikolic<br />

Filijala Erste banke Maroltingergasse, 1160 Wien, Tel. 05 0<strong>10</strong>0 - 22218<br />

www.erstebank.at/kosmo<br />

Radujemo se Vašem dolasku!

karijera<br />

OSSI. Kad negdje vidite jarko žuti automobil<br />

na kojem piše „Lucky Car“, sjetite<br />

se da iza imena te firme stoji Ostoja Ossi<br />

Matić, uspješni privrednik iz naših krajeva.<br />

Udruštvu je poznat pod<br />

nadimkom Ossi, a dobio<br />

ga je u vrijeme školovanja<br />

jer su drugari teško izgovarali<br />

njegovo ime. „Ostoja<br />

ili Ossi, svejedno mi je, jer sam<br />

podjednako Austrijanac, kao<br />

što sam Balkanac. To su moja<br />

dva isprepletana identiteta, a<br />

mislim da je to i moja prednost.<br />

Bogatstvo je posjedovati<br />

tu raznolikost u sebi, imati dva<br />

jezika i pripadati dvijema kulturama“,<br />

na početku razgovora<br />

kaže Ossi. Na svijet je došao<br />

u Banja Luci, a roditelji su mu,<br />

dok je bio sasvim mali, trbuhom<br />

za kruhom došli u Beč.<br />

Kao i mnoga druga djeca u to<br />

vrijeme, on je ostao kod babe i<br />

djeda. „Moje rano djetinjstvo<br />

je bilo srećno. Kad su roditelji<br />

odlučili da me povedu u<br />

Beč, bio sam jako radoznao i<br />

38 KOSMO<br />

Piše: Vera Marjanović<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

Jeftinije<br />

može<br />

biti bolje<br />

s nestrpljenjem sam čekao da<br />

upoznam taj veliki, nepoznati<br />

svijet. Imao sam tada devet<br />

godina i pošao sam u treći razred.<br />

Nisam znao ni riječi njemačkog<br />

jezika. Bio je to najteži<br />

dio mog života u Austriji<br />

jer se trebalo prilagoditi novoj<br />

okolini, društvu i školi, a to za<br />

dječaka iz male sredine predstavlja<br />

šok. Valjda je to bio<br />

osnovni razlog što nisam bio<br />

zaljubljenik u školu i što se nisam<br />

proslavio kao dobar đak“,<br />

iskren je Ostoja. Sa 17 godina<br />

je završio vodoinstalaterski<br />

zanat, sa 19 se oženio, završio<br />

vojsku i sa 20 počeo da radi u<br />

bolnici. „Ne mogu reći da mi<br />

je bilo loše, ali ja sam htio više i<br />

bolje. Imao sam izgrađene radne<br />

navike i nisam bježao od<br />

posla. Zato sam napustio to<br />

radno mjesto i otvorio diskoteku.<br />

Išlo mi je jako dobro jer<br />

u to vrijeme nije bilo sličnih<br />

mjesta za zabavu naše omladine.<br />

Međutim, kad je uskoro u<br />

gradu otvoren još jedan takav<br />

lokal, morao sam da stavim<br />

ključ u bravu“, prisjeća se naš<br />

sagovornik tog perioda. Kako<br />

je već bio otac, a imao je i kredit<br />

za kuću, nije imao vremena<br />

za očajavanje zbog poslovnog<br />

neuspjeha. Morao je smisliti<br />

nešto novo. „Tada sam počeo<br />

da prodajem osiguranje, a<br />

novi izlet u privatno preduzetništvo<br />

učinio sam otvarajući<br />

taksi firmu sa osam automobila.<br />

No, nije ni to dugo trajalo,<br />

pa sam prije 12 godina otvorio<br />

perionicu automobila ’Karat’.<br />

Zapošljavali smo 1<strong>10</strong> radnika<br />

u naše dvije filijale i na poslovima<br />

u auto kućama. Ideja za<br />

današnji posao počela je da se<br />

nazire nakon što sam izašao iz<br />

partnerstva sa jednim američkim<br />

sistemom, kad mi je isplaćen<br />

moj udio“, otkriva Ossi.<br />

Konačno prava odluka<br />

I tako, prije šest godina nastao<br />

je Lucky Car, firma koja<br />

danas ima 15 filijala, a planira<br />

se da ih do kraja godine bude<br />

22. Na čelu tog velikog poslovnog<br />

poduhvata stoji Ossi.<br />

„Naša firma se bavi opravkom<br />

šteta i promjenom djelova na<br />

autolimariji. Zvanično to su<br />

manje štete, nastale u saobraćajnim<br />

nezgodama i usled vremenskih<br />

nepogoda, kao što<br />

je grad i sl. Veliku ekspanziju<br />

dugujemo mojoj poslovnoj<br />

ideji i njenoj uspješnoj realizaciji.<br />

Ime firme sam zaštitio<br />

na međunarodnom nivou jer<br />

15<br />

filijala Lucky<br />

Cara radi u Austriji.<br />

Do 2014.<br />

biće ih 22.

Ostoja Matić je u svojoj firmi razvio franšizni sistem poslovanja:<br />

„Od partnera zahtijevam usvajanje i primjenu svih standarda!“<br />

načina komunikacije sa mušterijama,<br />

ali i sa zaposlenima.<br />

Ako se desi da prilikom obilaska<br />

uočim propuste, napišem<br />

pismo upozorenja. Ukoliko<br />

se greške ne otklone, kazna je<br />

17.000 eura, što je definisano<br />

ugovorom. Na sreću, to se ne<br />

dešava. Franšizni partner je<br />

obavezan da prođe obuku jer<br />

meni je važno da se u svim<br />

filijalama radi po istom modelu.<br />

Pojedinci koji odstupaju<br />

od pravila urušavaju imidž<br />

cijelog sistema“, neumoljiv je<br />

planiram da osvajam tržišta<br />

Njemačke i Švajcarske, nakon<br />

što u Austriji bude funkcionisalo<br />

40 filijala“, najavljuje naš<br />

sagovornik.<br />

Usluge firme Lucky Car za<br />

oko 60% su jeftinije od konkurencije.<br />

Međutim, to nipošto<br />

ne znači da je kvalitet na<br />

nižem nivou. „Naša prednost<br />

je što smo brzi i ekspeditivni,<br />

pa se opravke završavaju za tri<br />

do četiri dana. Naši radnici<br />

znaju dobro svoj posao. Nije<br />

nama osnovni cilj da mušteriji<br />

uzmemo što više para, nego<br />

da povjerene automobile popravimo<br />

kako valja. Razlika<br />

između nas i konkurencije je<br />

u tome što oni odmah mijenjaju<br />

djelove, a mi to činimo<br />

kad zaista nema druge mogućnosti.<br />

Mi popravljamo sve<br />

što se popraviti može, a to je<br />

na automobilu. Radimo to<br />

profesionalno i brzo. Poznato<br />

je da kod kasko osiguranja<br />

vozači učestvuju u plaćanju<br />

štete sa ugovorenom sumom<br />

(Selbstbehalt). Mi im tu sumu<br />

umanjujemo, što je za njih<br />

velika ušteda, a nama donosi<br />

sve više klijenata“, još jedan je<br />

primjer uspješnog poslovanja<br />

ove firme.<br />

Usluge kompanije Lucky Car su za oko<br />

60% jeftinije od konkurencije.<br />

jeftinija varijanta i jedan dio<br />

formule uspjeha. Bez pretjerivanja<br />

mogu reći da je kvalitet<br />

usluga u našoj firmi na najvišem<br />

nivou“, s ponosom naglašava<br />

Ostoja Matić. Lucky Car<br />

nastoji da mušterijama u mnogim<br />

segmentima olakša administrativne<br />

obaveze, kad je<br />

popravka štete u pitanju, kao<br />

i naplata od osiguranja. „Mi<br />

radimo direktno sa osiguravajućim<br />

kućama. To znači da sa<br />

njima vršimo prepisku i završavamo<br />

kompletnu proceduru<br />

oko naplate procijenjene štete<br />

Franšiza kao formula<br />

uspjeha<br />

Ostoja Matić je u svojoj firmi<br />

razvio franšizni sistem poslovanja.<br />

On je osmislio i provjerio<br />

ideju, postavio standarde i<br />

kroz partnerski odnos dao ljudima<br />

mogućnost da se uklope<br />

u razrađeni i uspješni sistem.<br />

„Kad otvaramo novu filijalu,<br />

tražimo lokaciju koja je frekventna,<br />

ali ne sa pješacima,<br />

nego sa vozilima. Svi kriterijumi<br />

moraju biti zadovoljeni<br />

jer propusta i improvizacija<br />

ne smije biti. Jedini problem<br />

zna da se pojavi kod dobijanja<br />

dozvola, ali prevazilazimo i<br />

to nekako“, tek je prva faza<br />

pokretanja novih filijala. Ossi<br />

obično sam završi najveći dio<br />

posla, a onda sa partnerima<br />

sklapa ugovore o franšiznom<br />

odnosu. A to znači imperativno<br />

uklapanje u provjereni sistem.„Od<br />

partnera zahtijevam<br />

usvajanje i primjenu standarda<br />

koji se tiču kvaliteta rada,<br />

higijene poslovnog prostora,<br />

„Ime firme sam zaštitio, jer planiram da osvajam tržišta Njemačke<br />

i Švajcarske, nakon što u Austriji bude radilo 40 filijala“, kaže Ossi.<br />

Ostoja. Podrazumijeva se da<br />

svaka filijala ima određenu<br />

autonomiju jer razlika mora<br />

biti zbog niza faktora. Pozitivnost<br />

u franšiznom načinu<br />

poslovanja je što se iskustva<br />

dijele. Pozitivna se primjenjuju<br />

kod svih, što unapređuje<br />

poslovanje. „U takvom<br />

sistemu sve je transparentno,<br />

a ljudi su otvoreni za eventualne<br />

nove ideje kolega. Na<br />

Nagrade za KOSMO čitaoce<br />

našim sastancima sve zajedno<br />

analiziramo, radimo dodatnu<br />

obuku i dogovaramo se<br />

o primjeni inovacija. Nema<br />

tu sujeta kad se radi o dijeljenju<br />

iskustava i njihovom<br />

prihvatanju. Prosto, to nam<br />

je u zajedničkom interesu“,<br />

podvlači Ostoja Matić. U postojećim<br />

filijalama radi preko<br />

150 ljudi, koji su bolje plaćeni<br />

od kolega u drugim firmama.<br />

To su mahom naši ljudi<br />

i Mađari, dok je Austrijanaca<br />

manje. Jednako je i sa partnerima.<br />

„Franšizni partneri su<br />

mi uglavnom naši ljudi. Ima<br />

među njima i onih koji su bili<br />

zaposleni kod nas, pa su odlučili<br />

da se osamostale. Mislim<br />

da smo mi, ali i svi migranti,<br />

neuporedivo spremniji na rizike“,<br />

zaključio je Ossi.<br />

Lesen Sie diesen Beitrag in der<br />

deutschsprachigen Beilage!<br />

nagradna<br />

igra<br />

Za čitaoce magazina KOSMO Ossi poklanja vrijedne nagrade:<br />

temeljito unutrašnje i spoljašnje čišćenje automobila u firmi<br />

Karat u vrijednosti od 229 eura i poklon bon u vrijednosti od<br />

<strong>10</strong>0 eura za opravku automobila u firmi Lucky Car. Pošaljite<br />

e-mail sa šifrom „Ossi“ na našu adresu gewinnspiel@kosmo.<br />

at ili nam pošaljite pismo na Twist Zeitschriften Verlag<br />

GmbH, Handelskai 388/741, <strong>10</strong>20 Wien do 31.<strong>10</strong>.<br />

KOSMO 39

karijera<br />

Iron<br />

Almir<br />

Piše: Petar Rosandić, Uroš Miloradović<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

Komandant bataljona i generalštabni pukovnik<br />

Franz Sitzwohl u razgovoru sa našim<br />

novinarom Petrom Rosandićem.<br />

40 KOSMO

VOJSKA. Ovog puta pratili smo Almira Makalića<br />

na terenskoj vežbi na lokaciji Hengstberg<br />

u blizini Amstettena. Njegov zadatak<br />

je bio da pokaže svoje liderske sposobnosti.<br />

Nakon što je uspešnim<br />

završetkom kursa Vojničko<br />

liderstvo I savladao<br />

važan stepenik u svojoj<br />

karijeri, kaplar Almir Maklić<br />

našao se pred sasvim novim<br />

zadacima. Rođeni Bosanac<br />

čiju karijeru u austrijskoj vojsci<br />

magazin KOSMO prati<br />

već nekoliko meseci, svoj sledeći<br />

zadatak imao je u oblasti<br />

Mostviertel.<br />

„Preobratiti teoriju u praksu“,<br />

je jedan od najvažnijih<br />

motoa pripremnih obrazovnih<br />

kurseva Lovačkog<br />

12. bataljona koje će Almir<br />

pohađati pet nedelja. Onog<br />

dana kada smo se sreli s Almirom<br />

na Hengstbergu u<br />

blizini Amstettena on je<br />

imao za zadatak – u ulozi<br />

komandanta grupe – da vojnike<br />

pod svojom komandom<br />

prevede preko opasnog dela<br />

teritorije. U pitanju je bio<br />

težak zadatak: budući da se<br />

u toku vežbe simulirala rizična<br />

situacija nalik onima koje<br />

su česte u ratnim sukobima,<br />

44 vojnika i 8 vojnikinja<br />

bili su u punoj kamuflažnoj<br />

uniformi, namazanih lica, a<br />

važila je i apsolutna zabrana<br />

razgovora. Almir je morao<br />

da na pročelju kolone poverenu<br />

grupu vojnika vodi<br />

samo znakovima ruku, a da<br />

istovremeno sačuva pregled i<br />

kontrolu situacije, kao i apsolutnu<br />

tišinu.<br />

„Vežba treba da pokaže ko<br />

između učesnika pokazuje<br />

nadarenost za izdavanje naredbi,<br />

izdržljivost, grupnu<br />

dinamiku i orijentaciju. Ovo<br />

je samo manji deo obrazovanja,<br />

a mi ocenjujemo svakodnevno<br />

sve prisutne kandidate<br />

za mesto podoficira. U pitanju<br />

su potpuno različiti ljudi,<br />

i svaki od njih dolazi nam sa<br />

različitim životnim iskustvom<br />

i različitim talentima.<br />

Zadatak je u ovih sedam nedelja<br />

na nama da procenimo<br />

ko zaista ima sposobnosti da<br />

bude komandujući“, objasnio<br />

nam je komandant bataljona<br />

i generalštabni pukovnik<br />

Franz Sitzwohl na licu mesta.<br />

Almiru je to bio prvi put da<br />

učestvuje u jednoj ovakvoj<br />

vežbi. „Bilo je izuzetno teško.<br />

Mora se paziti na mnogo<br />

stvari i pri tom se ne sme izgubiti<br />

pregled cjeline. Voditelji<br />

kurseva su mi, međutim,<br />

prilično olakšali stvar i davali<br />

su mi odlične savjete. Iako<br />

me sada ophrvava umor, ovo<br />

je bilo izuzetno dragoceno<br />

iskustvo koje ću ja ponijeti<br />

kao deo svog obrazovanja“,<br />

poverio nam je Almir nakon<br />

napornog dana. Na pitanje<br />

kako se osećao u ulozi komandujućeg,<br />

Almir je rekao:<br />

„Iskreno govoreći: nisam o<br />

tome uopšte razmišljao. Pokušao<br />

sam da savladam zadatak<br />

onako kako se to od mene<br />

tražilo. U svakom slučaju<br />

je odgovornost u ovoj ulozi<br />

mnogo veća nego inače.“<br />

„U 12. Lovačkom bataljonu<br />

trebalo je proceniti da li će<br />

se Almir snaći u ulozi komandanta<br />

i da li je spreman<br />

za pohađanje drugog dela<br />

kursa – Vojničko liderstvo<br />

2. Takođe, on bi nakon ove<br />

vežbe trebalo da bude pripremljen<br />

na dalje izazove u<br />

svom obrazovanju“, objasnio<br />

nam je poručnik Peter Krenn<br />

iz kadrovske službe vojske.<br />

„Svaki početak je težak, a u<br />

Saveznoj vojsci su ljudi stalno<br />

konfrontirani sa novim<br />

izazovima. Pa ipak, upravo<br />

mi se to ovdje dopada.<br />

Upravo je to ta čar koju sa<br />

sobom nosi karijera u vojsci.<br />

Čovjeku zaista nikad nije dosadno“,<br />

rekao nam je Almir<br />

Makalić na kraju našeg razgovora.<br />

Lesen Sie diesen Beitrag in der<br />

deutschsprachigen Beilage!<br />

Nakon višesatnih vežbi na terenu (slika desno), uveče je organizovana zajednička večera<br />

(slika levo). „Izuzetno korisno iskustvo koje ću poneti odavde“, izjavio je Almir.<br />

KOSMO 41

karijera<br />

Univerziteti u Španiji planiraju pokretanje sistema privatnog<br />

stipendiranja siromašnijih studenata.<br />

Španija: Usvoji studenta!<br />

U Španiji će ove jeseni desetine<br />

hiljada studenata biti<br />

prinuđeno da napusti studije<br />

zato što neće biti u mogućnosti<br />

da plate školarinu.<br />

Španski univerziteti žele da<br />

u vremenu teške finansijske<br />

krize uvedu sistem potpore,<br />

sponzorstva za studente koji<br />

nemaju finansijskih sredstava<br />

potrebnih studiranje. Predsednica<br />

visokoškolskog saveta<br />

Adelaida de la Calle najavila<br />

je pokretanje inicijative za<br />

osnivanje fonda za pomoć<br />

koji bi trebalo da privuče<br />

donacije privatnih lica. „Isto<br />

kao što ljudi na sebe preuzmu<br />

sponzorisanje nekog deteta,<br />

tako se mogu založiti i<br />

za jednog studenta i plaćati<br />

njegovu školarinu“, izjavila<br />

je za El País ova rektorka na<br />

Univerzitetu u Malagi. Prema<br />

informacijama objavljenim u<br />

ovom dnevnom mediju, u toj<br />

evropskoj zemlji zahvaćenoj<br />

krizom oko 30.000 studenata<br />

nalazi se u opasnosti da usled<br />

nedostatka novca za upis ili<br />

školarinu napusti školovanje.<br />

Od uvođenja mera štednje,<br />

od 20<strong>10</strong>. španski univerziteti<br />

izgubili su oko 12,3% sredstava<br />

iz državnih fondova.<br />

Rektori više univerziteta u<br />

zemlji podržavaju inicijativu<br />

za ustanovljavanje sponzorskog<br />

modela. „Sredstva su<br />

jako knap, pa smo prinuđeni<br />

da tražimo put kako bi sastavili<br />

kraj s krajem“, izjavio je<br />

medijima Jose Carrillo, rektor<br />

Univerziteta u Madridu,<br />

najvećeg u zemlji.<br />

Gradski sekretar za sport i omladinu Oxonitsch najavio je<br />

ulaganje novih sredstava u sport narednom periodu.<br />

Beč: 1,4 miliona za sport<br />

Grad je nedavno je odobrio<br />

dodatna sredstva u visini od<br />

1,4 miliona evra za popularizaciju<br />

sporta – posebno među<br />

mladim Bečlijama.<br />

„Beč ima 70 priznatih sportskih<br />

disciplina koje se upražnjavaju<br />

u preko 3.000 udruženja.<br />

Grad čini sve što je u<br />

njegovoj mogućnosti da dalje<br />

izgrađuje i podržava razvoj<br />

sportske infrastrukture. Kretanje<br />

je zdravo i zabavno, sportska<br />

ponuda u Beču je takođe<br />

deo međunarodno više puta<br />

odlikovanog kvaliteta života u<br />

našem gradu“, izjavio je za medije<br />

gradski sekretar za sport<br />

Christian Oxonitsch. Nešto<br />

preko <strong>10</strong>0.000 evra dobiće<br />

različita sportska udruženja<br />

za svoje planirane aktivnosti i<br />

manifestacije, za obnovu travnatih<br />

terena oko milion evra, a<br />

oko 300.000 evra za opremu u<br />

različitim sportskim halama.<br />

Nedavno je američka stranica<br />

list25.com Beč proglasila najpogodnijim<br />

gradom za život<br />

mladih ljudi. „Preko četvrtine<br />

bečkih stanovnika su mlađi od<br />

26 godina. U MA<strong>13</strong> za mlade<br />

i obrazovanje preko 1.000 zaposlenih<br />

trude se da obezbede<br />

najbolju moguću ponudu i<br />

usluge za mlade. U ovaj sektor<br />

se godišnje uloži oko 40<br />

miliona evra. Mladi u Beču<br />

znaju da mogu da se oslone na<br />

svoj grad“, dodao je Christian<br />

Oxonitsch. Na drugom mestu<br />

list25.com nalazi se New<br />

York, a među deset najbolje<br />

ocenjenih su i Melbourne,<br />

Vancouver, Pariz i Dubai.<br />

Hauptschulabschluss gratis nachholen!<br />

Die VHS Wien macht‘s möglich!<br />

www.vhs.at/hauptschulabschluss +43 1 893 00 83<br />

6. Prüfungsvorbereitung: Wer hat wann seinen Prüfungstermin?<br />

Gemeinsame Lernvorbereitung zahlt sich aus! Da<br />

Dragica gute Fortschritte gemacht hat, checkt sie ein Treffen<br />

mit einem Klassenkollegen, um ihn beim Lernen für die<br />

Prüfungen zu unterstützen. In allen Hauptfächern gilt es<br />

schriftliche und mündliche Prüfungen zu absolvieren, auch in<br />

den Nebenfächern stehen Prüfungen an. Wenn das geschafft<br />

ist, ist der Hauptschulabschluss nicht mehr weit!<br />

Fortsetzungsgeschichte Teil 6/7 – Erfahre wie<br />

die Geschichte weitergeht unter www.vhs.at<br />

42 KOSMO

Im BerufsInfoZentrum des AMS<br />

Wien ist Veli (re.) schnell klar<br />

geworden, dass er sein Hobby<br />

zum Beruf machen kann.<br />

Entgeltliche Einschaltung<br />

Auf Lehrstellen-Suche?<br />

Das AMS hilft!<br />

der Suche nach einer Lehrstelle<br />

als Veranstaltungstechniker.<br />

Ab nächstem<br />

Wer im Herbst eine Lehrausbildung<br />

beginnen will,<br />

sollte schon jetzt zum<br />

AMS Wien kommen<br />

en. Da spielt einer dem<br />

anderen zu. Da sitzt jeder<br />

Handgriff. Da wäre er gern<br />

dabei.<br />

Herbst baut er Bühnen<br />

auf. „Ein Jahr lang muss ich<br />

jetzt noch voll anzah’n in<br />

der Schule“, sagt Veli und<br />

lacht. „Aber hej, jetzt weiß<br />

ich wenigstens, wofür!“<br />

Popkonzerte haben Veli<br />

schon immer fasziniert.<br />

Nein, nicht die eineinhalb<br />

Stunden des Auftritts, die<br />

überlässt er den Grou pies.<br />

Das Davor: Der Aufbau der<br />

Bühne, der Tonanlage, der<br />

Lichtshow. Die Tonnen von<br />

Stahl und Kilometer von<br />

Kabeln. Den Teams, die<br />

eine verlassene Wiese in<br />

wenigen Stunden in eine<br />

komplette Konzertbühne<br />

verwandeln, in gelassener<br />

Routine und doch rasend<br />

schnell, denen kann er<br />

nicht lang genug zuschau-<br />

Veli sitzt im BerufsInfo-<br />

Zentrum des AMS Wien<br />

für Jugendliche und grinst<br />

erleichtert. „Vor einer<br />

Stunde bin ich hier hereingekommen,<br />

ohne Ahnung,<br />

was ich beruflich machen<br />

will“, sagt er. „Jetzt weiß<br />

ich’s.“ Einen Neigungstest<br />

hat Veli beim AMS Wien<br />

gemacht, Prospekte und<br />

Info-Material gewälzt, und<br />

im Gespräch mit einer Beraterin<br />

ist ihm plötzlich<br />

klar geworden: Sein Hobby<br />

ist ein Lehrberuf. Jetzt<br />

hilft das AMS Wien Veli bei<br />

Veli hat es richtig gemacht:<br />

Er hat rechtzeitig mit dem<br />

AMS über seine Zukunft<br />

geredet. „Leider kommen<br />

viele Jugendliche, die sich<br />

für eine Lehre interessieren,<br />

nicht schon jetzt zu<br />

uns, sondern warten bis<br />

zum Frühling oder noch<br />

länger“, sagt Max Fischer<br />

vom AMS Wien für Jugendliche.<br />

„Aber dann sind viele<br />

Chancen, die jetzt noch<br />

bestehen, vergeben – wer<br />

schon jetzt zu uns kommt,<br />

obwohl er noch im letzten<br />

Schuljahr ist, den können<br />

wir nach allen Möglichkeiten<br />

beraten und unterstützen.“<br />

Denn bei den<br />

vie len Unternehmen endet<br />

die Bewerbungszeit schon<br />

in diesen Tagen.<br />

Im BerufsInfoZentrum des<br />

AMS Wien für Jugendliche,<br />

Gumpendorfer Gürtel<br />

2b, kann sich jede und jeder<br />

unverbindlich orientieren:<br />

Welche Lehrberufe<br />

gibt es abseits der ausgetretenen<br />

Pfade? Welche<br />

haben Zukunft? Und wie<br />

bewerbe ich mich? Für ein<br />

persönliches Beratungsgespräch<br />

beim AMS Wien<br />

für Jugendliche ist eine<br />

Terminvereinbarung unter<br />

01/87871 unbedingt<br />

Voraus setzung.<br />

Internethinweis:<br />

www.arbeitszimmer.cc

karijera<br />

NAUKOVANJE. Svake godine<br />

više od 40% djevojaka<br />

i dječaka odlučuje se za<br />

stjecanje stručnog zvanja u<br />

jednom od 250 zanimanja.<br />

Piše: Sanja Vlahović-Zajić<br />

Fotos: iStockphot, zVg<br />

Kamen tem<br />

radnog dru<br />

44 KOSMO

eljac<br />

štva<br />

NAUKOVANJE.<br />

Stručna zanimanja<br />

i dalje čine budućnost<br />

i kamen temeljac<br />

radnog društva<br />

u Austriji, iako se<br />

ponekad čini kako<br />

nisu uvijek atraktivna.<br />

Čak 82% stanovništva<br />

Austrije u<br />

starosti od 25 do 64<br />

godine ima stručno<br />

zvanje ili položenu<br />

maturu.<br />

Ministarstvo gospodarstva,<br />

obitelji i mladeži<br />

već sedmu godinu zaredom<br />

organizira tzv. Sajam<br />

za naučnike (Tag der Lehre),<br />

na kojem pokušava sve više<br />

mladih informirati o važnosti<br />

pojedinih zanimanja, te ih<br />

ujedno i zainteresirati za iste.<br />

Ove godine sajam će se održati<br />

23. oktobra u bečkom Muzeju<br />

primijenjenih umjetnosti<br />

(MAK), a Ministarstvo se<br />

potrudilo na jednom mjestu<br />

ponuditi što više informacija<br />

za buduću naučnike približavajući<br />

im svako zanimanje.<br />

Na Sajmu će budući naučnici<br />

moći čuti i praktične savjete<br />

i iskustva od strane najboljih<br />

austrijskih tvrtki koje školuju<br />

naučnike u najrazličitijim<br />

područjima. Na tom popisu<br />

nalaze se atraktivne tvrtke<br />

poput Bank Austria, Henkel,<br />

Hervis, Hofer, Lidl, Müller,<br />

ÖBB, Porr, REWE Group,<br />

Stadt Wien, WKW i mnoge<br />

druge. Ako ste pak sigurni<br />

da je vaša budućnost u stručnom<br />

zanimanju, ali ne znate<br />

točno u kojem zanimanju,<br />

obavezno dođite na sajam!<br />

Tamo će zainteresiranima<br />

biti ponuđeno pregršt informacija<br />

iz prve ruke, savjeti,<br />

podrška i iskustva onih koji<br />

su to već prošli kao i odlična<br />

prilika da na licu mjesta iskuse<br />

djelić svakog zanimanja<br />

– od zidanja, do pravljenja<br />

3 pitanja<br />

Reinhold<br />

Mitterlehner,<br />

ministar gospodarstva<br />

i mladeži<br />

„Dobar izbor<br />

– investicija u<br />

budućnost!“<br />

K<br />

OSMO: Zašto je važan predstojeći<br />

Dan naučnika?<br />

Reinhold Mitterlehner: Želimo<br />

ukazati na to da su šanse strukovnog<br />

obrazovanja atraktivne i sigurne<br />

u krizi. Izbor pravog puta u izobrazbi<br />

i dalje je najvažnija odluka za budućnost.<br />

Osiguravanjem opsežnih<br />

informacija na predstojećem Danu<br />

naučnika želimo utjecati da mladi<br />

ljudi izaberu od 200 ponuđenih zanimanja<br />

izaberu ono pravo.<br />

Je li naukovanje izobrazba s perspektivom?<br />

Apsolutno! Kvalificiranje mladih<br />

ljudi nije samo važno za njihovu karijeru<br />

i osobno zadovoljstvo u profesionalnom<br />

životu, već osigurava<br />

i dugotrajan uspjeh gospodarstva i<br />

blagostanja u našoj zemlji. Naučnici<br />

od danas su stručna radna snaga za<br />

sutra. Tu radnu snagu treba austrijsko<br />

gospodarstvo.<br />

Koje konkretne mjere planira<br />

Vaše ministarstvo glede izobrazbe<br />

naučnika?<br />

Želimo strukovnu izobrazbu učiniti<br />

atraktivnijom, a i povećati<br />

kvotu uspjeha učenika. Već neko<br />

vrijeme dotiramo sudjelovanje na<br />

pripremnim tečajevima za stručni<br />

ispit (Lehrabschlussprüfung)<br />

s 250 eura, a preuzimamo i troškove<br />

za drugo ili treće pristupanje<br />

ispitu. Važna mjera je također<br />

i financijska potpora primanju<br />

naučnika u tvrtke. Ona poduzeća<br />

koja preuzimaju naučnike iz neke<br />

od strukovnih radionica (überbetribliche<br />

Lehrwerstätten), odmah<br />

dobijaju bonus u iznosu od<br />

1.000 eura. Jamstvo obrazovanja<br />

pokazalo se u vremenima krize<br />

kao dobro rješenje. Ipak, u okviru<br />

tvrtke dobija se najbolja praksa.<br />

KOSMO 45

karijera<br />

Top 5 zanatskih zanimanja u 2012.<br />

Zanimanja za nju i njega – najpopularnija zanimanja među mladim Austrijancima.<br />

Djevojke<br />

Dečki<br />

25,2% 14,1%<br />

1. Prodavačica 1. Metalurški tehničar<br />

2. Upravno-pravna<br />

službenica<br />

12,2% 2. Elektrotehničar <strong>10</strong>,6%<br />

<strong>10</strong>,5% 9,3%<br />

3. Frizerka 3. Automehaničar<br />

4. Djelatnica u<br />

restoranu<br />

4,0% 4. Instalater 6,0%<br />

3,8% 5,8%<br />

5. Kuharica 5. Prodavač<br />

Izvor: APA, AK Grafika: KOSMO<br />

frizure i šminkanja, pa sve do<br />

ličenja zidova. Čak i u ovim<br />

kriznim vremenima naučna<br />

zanimanja pružila su otpor i<br />

uspjela zadržati vodeću poziciju<br />

na tržištu rada. Još jedna<br />

činjenica koja ide u prilog<br />

odabiru stručnog zanimanja.<br />

Mladi se često u svojoj odluci<br />

za daljnjim obrazovanjem i<br />

budućim zanimanjem vode<br />

onim vrlo primamljivim –<br />

novcem. No, čak i u ovom<br />

slučaju stručna zanimanja<br />

odnose pobjedu. Prema statistici<br />

koju su skupa izradili<br />

Statistik Austria, AMS i Ministarstvo<br />

socijalne skrbi naučnici<br />

zarađuju primamljive<br />

svote novca. Naime, godinu<br />

dana nakon završetka školovanja,<br />

bivši učenici AHS-a<br />

zarađuju 1.300 eura, dok naučnici<br />

u svojoj prvoj godini<br />

nakon izučenog zanata zarađuju<br />

u prosjeku 1.900 eura.<br />

Također, 2/3 naučnika nalazi<br />

posao u razdoblju od 3 mjeseca<br />

po završetku zanata, dok<br />

je kod AHS maturanata situacija<br />

lošija – tek svaki 5. nalazi<br />

posao u roku 3 mjeseca.<br />

Koja su zanimanja<br />

danas atraktivna i<br />

popularna?<br />

Kada budete odlučivali koje<br />

Vam zanimanje najviše odgovara<br />

svakako obratite pažnju<br />

i na sljedeće brojke. Razmislite<br />

koliko je dobra ideja<br />

odabrati posao u kojem<br />

imate najviše konkurencije,<br />

čime su šanse za zaposlenjem<br />

smanjene. Od 128.078<br />

naučnika u 2011. godini,<br />

22% odabralo je zanat u<br />

strojarskoj i metalurškoj<br />

branši, 15% odlučilo se za<br />

trgovinu, a <strong>13</strong>% građevinu.<br />

Najmanje naučnika odlučilo<br />

se za kemijsku, prometnu i<br />

grafičku branšu. Kada bismo<br />

gledali po zanimanjima, čak<br />

25% djevojaka odlučilo se za<br />

zanimanje prodavačice, 12%<br />

ih želi biti upravno pravna<br />

službenica, a <strong>10</strong>% njih se zanima<br />

za posao frizerke. Kod<br />

muške populacije 14% naučnika<br />

odlučilo se za zanimanja<br />

metalurškog tehničara,<br />

<strong>10</strong>% za elektrotehničara,<br />

a automehaničari žele biti<br />

njih 9%.<br />

46 KOSMO

Na što trebate<br />

obratiti pažnju?<br />

Obratite stoga pozornost<br />

na poslove budućnosti. To<br />

su na prvom mjestu tzv.<br />

„zeleni“ poslovi, odnosno<br />

zanimanja vezana uz okoliš<br />

i obnovljivu energiju u koje<br />

država ulaže puno sredstava.<br />

U takva zanimanja spadaju<br />

npr. tehničar/specijalist<br />

za odlaganje i recikliranje<br />

otpada (Entsorgungs- und<br />

Recyclingfachmann/-frau),<br />

čiji zanat traje 3 godine, a zarada<br />

se kreće od 805 eura u<br />

prvoj godini do 1.301 eura u<br />

trećoj godini. Prema istraživanjima<br />

Zavoda za zapošljavanje<br />

(tablica), čak 76% naučnika<br />

je 18 mjeseci nakon<br />

položenog završnog naučnog<br />

ispita u radnom odnosu, tek<br />

<strong>10</strong>% nalazi se prijavljeno na<br />

Zavodu.<br />

Šta kažu o svom obrazovanju...<br />

Darinka Radulović, SPAR<br />

“Naukovanje u SPAR-u bilo je odlično. Tamo sam učila<br />

za prodavačicu prehrambenih proizvoda. Već poslije<br />

obaveznog obrazovanja znala sam da želim zarađivati<br />

svoje vlastite novce. U međuvremenu sam okončala<br />

zanat, ali i modul koji mi omogućuje pologanje mat<br />

ure .“<br />

Darinka Radulović odabrala je najpopularnije zanimanje<br />

za djevojke u Austriji. Čak 25,2%, ubjedljivo<br />

najveći deo djevojaka, odlučuje se za zanimanje prodavačice.<br />

Amanda Brezovšek, ÖBB<br />

„Od devetog mjeseca 2012. nalazim se u atraktivnoj firmi<br />

– ÖBB, gdje se izučavam za tehničarku za mehatroniku. Još<br />

od malena više sam se zanimala za tehničke stvari i alate, pa<br />

je odabir zanimanja stoga bio lak. U prvoj godini puno sam<br />

vremena provodila preokupirajući se mehanikom – radila<br />

sam s najrazličitijim alatima i mašinama, bušila, zavijala.<br />

Najmanje jednom tjedno imam i dodatnu nastavu u radionici<br />

za naučnike. Nakon osnovnog obrazovanja počinjem<br />

praktičnu nastavu u jednoj od mnogih ÖBB tvrtki, a svakih<br />

šest mjeseci specijalizirati ću se za različito područje. Nakon<br />

3,5 godine bit ću gotova sa svojim obrazovanjem.“<br />

Foto: (c) Petra Spiola<br />

Entgeltliche Einschaltung<br />

Mag. Robert Lasshofer,<br />

General direktor der Wiener<br />

Städtischen Versicherung<br />

2.000 der insgesamt rund<br />

3.500 MitarbeiterInnen<br />

der Wiener Städtischen in<br />

Österreich sind in der Beratung<br />

tätig. Ein Beruf mit Zukunft,<br />

Aufstiegsmöglichkeiten<br />

und besten Verdienstchancen!<br />

„Wir setzen gezielt auf<br />

Nachwuchsförderung und<br />

ermöglichen jungen, engagierten<br />

Menschen den Einstieg<br />

ins Berufsleben. Damit<br />

legen wir auch den Grundstein<br />

für eine Karriere in einem<br />

der größten Versicherungsunternehmen<br />

Österreichs“,<br />

kommentiert Mag. Robert<br />

Lasshofer, General direktor<br />

der Wiener Städtischen Versicherung.<br />

Wiener Städtische<br />

bietet Karriere mit Lehre<br />

Die Wiener Städtische ist<br />

Arbeitgeber für rund ein<br />

Drittel aller Lehrlinge, die<br />

österreichweit zum/r VersicherungsberaterIn<br />

ausgebildet<br />

werden, und ist damit<br />

der größte Lehrlingsausbildner<br />

in der Branche. Ingesamt<br />

haben in den letzten<br />

fünf Jahren österreichweit<br />

250 Jugendliche ihre Lehre<br />

in der Wiener Städtischen<br />

absolviert.<br />

stiegsmöglichkeiten und<br />

Karrierechancen im Außendienst<br />

– und das alles bei<br />

hoher sozialer Absicherung.<br />

Als eines der führenden<br />

österreichischen Versicherungsunternehmen<br />

hält die<br />

Wiener Städtische laufend<br />

Ausschau nach engagierten<br />

Mitarbeiterinnen und<br />

Mitarbeitern. „Um unseren<br />

Kundinnen und Kunden die<br />

beste Beratung zu bieten,<br />

suchen wir auch die besten<br />

Mitarbeiterinnen und Mitarbeiter.<br />

Sie sind unser größter<br />

Erfolgsfaktor, daher bieten<br />

wir auch attraktive Rahmenbedingungen“,<br />

betont Mag.<br />

Robert Lass hofer.<br />

Ausbildung zum Beratungs-<br />

Profi mit Top-Verdienst<br />

Gesucht sind in diesem Bereich<br />

vor allem Menschen,<br />

die kommunikativ und flexibel<br />

sind, Eigenverantwortlichkeit<br />

nicht scheuen<br />

VersicherungsberaterIn:<br />

ein Beruf mit Perspektive<br />

Als VersicherungsberaterIn<br />

bei der Wiener Städtischen<br />

zu arbeiten bedeutet eine<br />

umfas sende Ausbildung<br />

zum Beratungsprofi bei der<br />

Nummer 1 am österreichischen<br />

Versicherungsmarkt<br />

und gute Verdienstmöglichkeiten<br />

bei flexibler<br />

Zeiteinteilung.<br />

Die Wiener Städtische bietet<br />

hervorragende Aufund<br />

Freude am Kontakt mit<br />

Menschen mitbringen.<br />

Sie sollten zwischen 17 und<br />

20 Jahre alt sein und mit<br />

Freude an die Ausbildung<br />

und an den Beruf herangehen.<br />

Es erwartet sie eine<br />

abwechslungsreiche Tätigkeit.<br />

Neben Beratung und<br />

Verkauf geht es auch um<br />

Fachwissen, Lösungsfindung<br />

und um Themen wie Sicherheit,<br />

Familie und Finanzen,<br />

sowie um persönliche Betreuung<br />

im Schadensfall.<br />

Als Lehrling gestartet, kann<br />

die berufliche Laufbahn bis<br />

zum Direktor im Außendienst<br />

führen.<br />

Für Interessierte an einer<br />

Lehre bei der Wiener Städtischen<br />

Versicherung besteht<br />

wieder die Möglichkeit<br />

zur Bewerbung.<br />

Alle Informationen sind auf<br />

www.wienerstaedtische.at<br />

zu finden.<br />

Bewerbungen per E-Mail an<br />

bewerbung@staedti sche.<br />

co.at<br />

KOSMO 47

društvo<br />

MOJA SUDBINA<br />

MOJA SUDBINA<br />

IZ PAKLA<br />

U ŽIVOT<br />

DROGA. Nikola (25) se ne razlikuje od svojih<br />

vršnjaka. Ima devojku, bavi se sportom i<br />

vredno radi kao perač prozora. Srećan je jer<br />

se vratio sa ivice životnog ambisa.<br />

N<br />

ikola je, iako su mu se roditelji<br />

razveli, imao srećno<br />

detinjstvo. Brat i on<br />

su sa ocem živeli u malom mestu<br />

u Srbiji, a mama je radila u<br />

Beču, često posećujući sinove.<br />

„Uvek smo imali odnos pun<br />

poverenja i ljubavi. Mama je,<br />

doduše, znala biti stroga, dok<br />

je tata popustljiviji. Nisam<br />

oskudevao ni u čemu“, priseća<br />

se Nikola. Išao je u prvi razred<br />

srednje škole, kad je sa drugovima,<br />

vođen radoznalošću,<br />

prvi put nespretno savio cigaretu<br />

marihuane. Sakriveni od<br />

pogleda, dečaci su se smejali,<br />

nesvesni opasnosti kojoj se izlažu.<br />

„Nikad ranije nisam zapalio<br />

cigaretu. Sve je proteklo dečački<br />

naivno i niko od nas nije ni<br />

pomišljao da nas to može odvesti<br />

u porok. No, mi smo uskoro<br />

ponovili avanturu, a pušenje<br />

marihuane postalo nam je razlog<br />

za susrete. Izveštili smo se<br />

u savijanju cigareta, znali smo<br />

gde možemo nabaviti travu jer<br />

se u našem mestu gotovo javno<br />

prodavala“, iskreno pripoveda<br />

mladić, dodajući da je lagano<br />

prestajao da se druži sa vršnjacima<br />

koji nisu koristili „travu“.<br />

Nikola i njegovi drugovi uskoro<br />

su krenuli u novo istraživanje.<br />

Sintetičke ili „brze“ droge<br />

Speed, Extasy i LSD mogle<br />

su se kupiti na svakom ćošku.<br />

„Bio sam opušten, osećao sam<br />

se odraslim, važnim i pametnim,<br />

a znao sam da puno mojih<br />

vršnjaka to isto radi“, nastavlja<br />

Nikola priču.<br />

U kandžama heroina<br />

Kako mu je otac pristojno zarađivao,<br />

a novac je slala i mama<br />

iz Beča, Nikola je mogao bez<br />

problema da kupuje narkotike.<br />

Heroin je prvi put probao sa<br />

17 godina i jako mu se dopalo<br />

njegovo dejstvo. „Možda<br />

je malo neumesno poređenje,<br />

ali rekao bih da je osećaj kad<br />

se uzme heroin veoma sličan<br />

onom olakšanju koje čovek<br />

oseti nakon što mu se jako žurilo<br />

u toalet. Razlika je samo<br />

što to olakšanje i opuštenost<br />

nakon uzimanja heroina traju<br />

satima. U početku sam ga<br />

uzimao samo povremeno i bio<br />

sam ubeđen da mogu prestati u<br />

svakom času. U to vreme gram<br />

je koštao 1.000 dinara (<strong>10</strong> evra)<br />

i u kombinaciji sa marihuanom<br />

i brzim drogama, dolazio sam u<br />

stanje kad ceo svet izgleda lepo,<br />

kad me ništa nije mučilo i ništa<br />

mi više nije bilo potrebno.“ Kad<br />

dejstvo žutog praha prestane,<br />

naš sagovornik je osećao tugu<br />

i potištenost. Zato je sve češće<br />

posezao za „crtom“. I dalje je<br />

mislio da nije navučen, kako se<br />

to kaže u žargonu.<br />

„Negde pred kraj srednje škole<br />

počeo sam da nabavljam<br />

veće količine marihuane i da je<br />

prodajem. Nisam na taj način<br />

dobijao neki veliki novac, ali<br />

dovoljno je bilo za kupovinu<br />

droge, kako niko ne bi postavljao<br />

pitanja na šta mi odlaze<br />

pare. Kad sam ubrzo pošao na<br />

fakultet, bio sam već duboko<br />

zagazio u zavisnost. Verovatno<br />

je to uticalo da prekinem studije<br />

i da se vratim kući. Počeo sam<br />

da radim dva posla, pa sam, uz<br />

ono što sam zarađivao prodajući<br />

marihuanu i što su mi davali<br />

roditelji, imao mnogo više<br />

novca od mojih vršnjaka. Od<br />

mojih još niko nije ništa primećivao“,<br />

teče priča dalje.<br />

„Prezirao sam sebe, bio ljubomoran<br />

na vršnjake koji su bili zdravi.“<br />

Prezirao sam sebe<br />

Heroin je Nikola uzimao kad<br />

je želeo da bude dobro raspoložen,<br />

kad je trebalo da se vidi<br />

sa društvom ili da ode kod rodbine<br />

na slavu. Nalazio je uvek<br />

nove razloge da opravda pred<br />

sobom svoju potrebu. „Shvatio<br />

sam da je vrag odneo šalu kad<br />

sam počeo noću da se budim<br />

okupan u znoju. Ujutro sam<br />

se osećao loše, bio sam otečen<br />

u licu i neraspoložen sve dok<br />

ne bih uzeo dozu heroina, koju<br />

sam kupovao uveče. To je bio<br />

početak vremena kad se nisam<br />

drogirao zbog zadovoljstva,<br />

nego da bih ostao normalan.<br />

Plašilo me je jutarnje nekontrolisano<br />

trzanje nogu i drhtanje<br />

ruku. Olakšanje bih osetio još<br />

na putu ka kupatilu, gde je na<br />

najgornjoj polici, skriven od<br />

brata i oca, stajao moj pribor<br />

za pripremu heroina. Nisam<br />

ga uzimao intravenozno, nego<br />

samo na nos jer sam mogao da<br />

kupim veću količinu“, objašnjava<br />

Nikola tehniku uzimanja zla<br />

u prahu. Uvek kad uzme novu<br />

dozu, on se zaklinjao sebi da<br />

mu je poslednja. Ali, kad krene<br />

nesnosni bol u leđima i uhvati<br />

ga ludačka potreba za drogom,<br />

zaboravljao je na sve. Uzimao je<br />

novac i jurio do dilera. „Prezirao<br />

sam sebe zbog toga, bio sam<br />

ljubomoran na vršnjake koji su<br />

bili zdravi, a ja sam tonuo. Želeo<br />

sam da izađem iz tog pakla,<br />

ali nisam znao kako. U to<br />

vreme bio sam već jako oslabio<br />

– imao sam samo 67 kg. Uši<br />

su mi bile u ranama jer sam ih<br />

stalno češao, nisam više ličio na<br />

sebe. Počeo sam da noći provodim<br />

na internetu, čitajući tekstove<br />

o zavisnosti i tražeći odgovore<br />

na brojnim forumima.<br />

Znao sam da mi treba pomoć,<br />

a shvatio sam da je dobiti mogu<br />

samo u nekoj specijalizovanoj<br />

ustanovi“, o doticanju životnog<br />

dna priča naš sagovornik.<br />

Svoje muke Nikola je uspešno<br />

skrivao od porodice, a čak i<br />

najbolji drugovi, sa kojima je<br />

počeo da se drogira, nisu znali<br />

48 KOSMO

BEG U ŽIVOT. Nikola je iz<br />

pakla droge uspeo da se<br />

izvuče uz pomoć i podršku<br />

svojih najbližih, porodice i<br />

devojke Staše.<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

Piše: Vera Marjanović<br />

Nikola o svojoj ljubavi Staši<br />

„Odlučio sam da sve ispričam mojoj devojci Staši. Nije mi poverovala,<br />

mislila je da se šalim, da tom strašnom pričom testiram njenu<br />

ljubav. Oči su joj se otvorile kad sam joj skrenuo pažnju na detalje<br />

koji su joj promakli, na moje fizičke promene i izmenjeno ponašanje.<br />

Reagovala je sjajno. Nije me osuđivala, nije se ni ljutila,<br />

ali je htela da se borimo zajedno. Obećao sam da ću prestati, ali<br />

kad dođe kriza, ja sam plakao i molio je da mi pomogne. Lagao<br />

sam da se uspešno skidam i ona mi je verovala sve dok jednom,<br />

vireći kroz ključaonicu prljavog javnog toaleta, nije videla šta<br />

radim. E, tada je bila baš ljuta, a ja sam, po principu da je napad<br />

najbolja odbrana, bio grub“, otkriva detalje Nikola.<br />

KOSMO 49

društvo<br />

KLIJENTI<br />

Od 11 pacijenata-narkomana<br />

na<br />

klinici u Beogradu,<br />

6 ih je bilo iz Beča.<br />

da je situacija sa njim tako ozbiljna.<br />

Ipak, on je želeo da sa<br />

nekim podeli svoj problem.<br />

„Odlučio sam da sve ispričam<br />

mojoj devojci Staši. Nije mi<br />

poverovala, mislila je da se šalim,<br />

da tom strašnom pričom<br />

testiram njenu ljubav. Oči su joj<br />

se otvorile kad sam joj skrenuo<br />

pažnju na detalje koji su joj promakli,<br />

na moje fizičke promene<br />

i izmenjeno ponašanje. Reagovala<br />

je sjajno. Nije me osuđivala,<br />

nije se ni ljutila, ali je htela<br />

da se borimo zajedno. Obećao<br />

sam da ću prestati, ali kad dođe<br />

kriza, ja sam plakao i molio je<br />

da mi pomogne. Lagao sam<br />

da se uspešno skidam i ona mi<br />

je verovala sve dok jednom, vireći<br />

kroz ključaonicu prljavog<br />

javnog toaleta, nije videla šta<br />

radim. E, tada je bila baš ljuta, a<br />

ja sam, po principu da je napad<br />

najbolja odbrana, bio grub“, sa<br />

izvinjavajućim osmehom, upućenim<br />

devojci, otkriva detalje<br />

ovaj mladi momak.<br />

Želeo sam lečenje<br />

Videći da je voda došla do grla,<br />

Nikola je jedne noći na internetu<br />

pronašao privatnu kliniku<br />

koja je obećavala skidanje sa<br />

heroina bez bolova. Sa nestrpljenjem<br />

je čekao jutro da ih<br />

pozove. „Rekli su mi da odmah<br />

Staša i Nikola su se<br />

dogovorili da ona njegovom<br />

ocu napiše SMS u<br />

kojem će stajati da mora<br />

razgovarati sa sinom, jer<br />

se nešto ozbiljno dešava.<br />

Kad ga je otac pitao o<br />

čemu se radi, nije imao<br />

hrabrosti da prizna.<br />

„Pisala je ona poruke više<br />

puta, ali kad dođe čas da<br />

sve kažem, nisam imao<br />

petlju“, priznao je Nikola.<br />

„Danas ne mogu da gledam ni filmove u kojima se glumci drogiraju,<br />

užasavam se kad na ulici sretnem narkomana“, priča Nikola.<br />

mogu doći na razgovor i ja sam<br />

se sa Stašom uputio u Beograd.<br />

Razgovarao sam sa lekarom<br />

koji mi je objasnio postupak<br />

lečenja. Imali su i programu<br />

detoksikaciju organizma, brisanje<br />

’rovca’ iz mozga (brisanje<br />

sećanja na drogu i osećaja koji<br />

ona izaziva), ugradnju implantata<br />

za zaštitu i psihološke<br />

tretmane. Kad su me pitali šta<br />

od toga želim, bez razmišljanja<br />

sam rekao da hoću sve. Dodali<br />

su da lečenje traje 14 dana i ja<br />

sam već pomislio da ću roditeljima<br />

napisati pismo da sam<br />

pobegao od kuće jer odsustvo<br />

nisam mogao opravdati. No,<br />

kad mi je rečeno da to sve košta<br />

5.000 evra, oblio me je hladan<br />

znoj jer sam bio svestan da bez<br />

roditeljske pomoći ne mogu<br />

doći do tog novca“, bio je naizgled<br />

nepremostivi problem.<br />

Staša i Nikola su se dogovorili<br />

da ona njegovom ocu napiše<br />

SMS u kojem će stajati da mora<br />

razgovarati sa sinom, jer se nešto<br />

ozbiljno dešava. Kad ga je<br />

otac pitao o čemu se radi, nije<br />

imao hrabrosti da mu prizna,<br />

pa se agonija nastavila. „Pisala<br />

je ona poruke više puta, ali kad<br />

dođe čas da sve kažem, nisam<br />

imao petlju. Tvrdio sam da ona<br />

nešto izmišlja, a tata mi je verovao.<br />

Jedne večeri je insistirao<br />

da se nađemo svi troje i ja sam<br />

prelomio u sebi – plačući sam<br />

ocu rekao da uzimam drogu,<br />

da sam zavisnik i da želim da se<br />

izlečim. Reagovao je fantastično.<br />

Grlio me je kao malo dete<br />

i tvrdio da ćemo mi to pobediti.<br />

Odmah sledećeg jutra me<br />

je odveo kod lekara u našem<br />

gradu, a kad je u razgovoru čuo<br />

da uzimam heroin, na tatinom<br />

licu sam video senku užasa. Bio<br />

sam kategoričan u traženju da<br />

se lečim u beogradskoj bolnici,<br />

verujući da mi samo oni mogu<br />

pomoći.“ Naš sagovornik je<br />

tada imao 21 godinu, a dnevno<br />

je uzimao pet doza heroina. U<br />

kući nije bilo novca za lečenje,<br />

pa je u pomoć pozvana mama,<br />

koja je obezbedila 5.000 evra.<br />

„Kad smo stigli na kliniku, lekari<br />

su hteli da odmah počnemo<br />

lečenje, a ja sam samo mislio da<br />

mi je kod kuće ostalo droge u<br />

vrednosti 200 evra koja će propasti,<br />

ako ja tu ostanem. Zato<br />

sam tražio da se vratimo nazad<br />

da bih se pripremio, a tata<br />

je opet popustio. To je mozak<br />

narkomana“, samooptužujući<br />

ističe Nikola. Pred drugi odla-<br />

„Ljudi su me gledali s podozrenjem,<br />

ali nisam se stideo“, priča Nikola.<br />

zak u bolnicu, mladić je uzeo<br />

svoju poslednju dozu heroina,<br />

pobacao sav svoj pribor i krenuo<br />

sa ocem da reši problem.<br />

Rastali su se sa suzama, a terapija<br />

je započeta odmah. „Bilo<br />

je teško. Dobijao sam infuzije i<br />

tablete, puls mi je znao biti ubrzan<br />

kao da sam trčao maraton,<br />

skakao sam, znojio se i povraćao.<br />

Trećeg dana je bilo strašno<br />

jer sam trpeo nesnosne bolove<br />

u leđima. Tražio sam položaj da<br />

sebi olakšam, ali ništa nije pomagalo.<br />

A onda je sve prestalo.<br />

Bio sam slab, onemoćao i jadan,<br />

ali nije više bolelo. Prošao<br />

sam i fazu višesatnog spavanja,<br />

kad sam se probudio kao paralizovan.<br />

Na samom kraju, bio je<br />

to <strong>13</strong>. dan, dali su mi tri inekcije<br />

u vrat i u kuk, nakon čega<br />

sam sasvim izgubio kontrolu<br />

nad sopstvenim telom. Bio<br />

sam u nekom čudnom stanju<br />

polusna, kad je lekar isključio<br />

moju svest i ušao mi u podsvest.<br />

Vraćao mi je slike iz najranijeg<br />

detinjstva, kojih sam se sećao<br />

kad sam se probudio. Moj mozak<br />

je bio oslobođen sećanja na<br />

drogu“, kaže Nikola, dodajući<br />

da je od njih 11 pacijenata, čak<br />

šest bilo iz Beča. Sa ugrađenim<br />

implantatom, koji neutrališe<br />

dejstvo heroina, ukoliko bi ga<br />

uzeo, vratio se kući. Uzimao je<br />

tablete za spavanje i antidepresive,<br />

bio je slab, ali nakon puno<br />

godina imao je nadu da izlazi<br />

iz pakla. „Ljudi su me gledali<br />

sa podozrenjem, ali nisam se<br />

stideo. Nisam se, doduše, ni<br />

ponosio svojim pređašnjim životom.<br />

Bio sam jednostavno<br />

srećan što sam nadjačao pošast.<br />

Nikad više nisam poželeo heroin,<br />

niti sam posegao za njim.<br />

Danas ne mogu da gledam ni<br />

filmove u kojima se glumci drogiraju,<br />

užasavam se kad na ulici<br />

sretnem narkomana“, zaključio<br />

je Nikola svoju iskrenu i tešku<br />

ispovest.<br />

Lesen Sie diesen Beitrag in der<br />

deutschsprachigen Beilage!<br />

50 KOSMO

„Anđele moj, USB – TO TI JE TEHNIKA BU-<br />

DUĆNOSTI“, objašnjava biznismen Maki.<br />

T<br />

ko ga ne zna, taj zaista<br />

ne prati zbivanja u<br />

noćnom životu naših<br />

klubova u Beču: riječ je o<br />

Makiju Markoviću, jednoj<br />

od najpoznatijih faca iz miljea<br />

Ottakringer Straße.<br />

Često viđen među ljudima<br />

iz bivše Jugoslavije u Beču,<br />

Maki – neumorni šarmer<br />

starog kova – već samo sa<br />

svojom pojavom svima vraća<br />

osmijeh na lice. Uvijek spreman<br />

za šalu i razgovor, Maki<br />

nam je nedavno otkrio kako<br />

je pokrenuo biznis s prodavanjem<br />

raznoraznih stvari.<br />

„Reci mi, anđele, šta god ti<br />

treba, ja ću nabaviti. Osnivam<br />

sad firmu. Zvat će se pokretna<br />

trgovina. Sve ti mogu<br />

nabaviti, od igle do aviona,<br />

samo nemoj pitat za drogu i<br />

oružje jer to striktno držim<br />

izvan mojeg sortimana“, odmah<br />

je pojasnio novopečeni<br />

biznismen na početku našeg<br />

razgovora.<br />

KOSMO: Maki, kako ide?<br />

Maki: Anđele moj, nikad bolje.<br />

Vjerujem u budućnost,<br />

ne gledam u prošlost. Znaš<br />

kako je, život je bitka. Velika<br />

bitka. Uz Božju pomoć<br />

i ono zrno sreće, uspjet ću.<br />

Moram.<br />

Intervju: Petar Rosandić<br />

Fotografija: Radule Božinović<br />

FACA I POL. Maki Marković, bivši vlasnik<br />

jednog od najpoznatijeg zagrebačkih noćnih<br />

turbofolk klubova, poznat je među ljudima iz<br />

bivše Jugoslavije u Beču. S nama je razgovarao<br />

o drogi, oružju i prodaji aviona.<br />

Što trenutno najviše prodaješ?<br />

Što sve obuhvaća<br />

tvoj biznis?<br />

Ma radim sve, što god ljudi<br />

Kralj<br />

trebaju i traže od mene. Od<br />

igle do aviona. Doslovce,<br />

prijatelju, doslovce. Ti mi<br />

danas kažeš trebaš avion, ja<br />

ću provjeriti i nabavim ti za<br />

14 dana avion. Sve je mogu-<br />

Ottakringa<br />

će. To ti je pokretna trgovina.<br />

Zovi Makija ako nešto<br />

trebaš.<br />

Gdje te ljudi mogu naći?<br />

Ma znaš kako je, ja sam ti<br />

svuda pomalo. Neka me<br />

slobodno zovu na telefon<br />

(op.a., na kraju teksta), a<br />

mogu me naći stalno i po<br />

bečkim klubovima u petnaestom,<br />

šesnaestom, sedamnaestom...<br />

Tu sam najčešće.<br />

Uvijek sam tu za raju. Zato i<br />

radim ovaj posao. Volim ljudima<br />

ispunjavati snove.<br />

Iza sebe imaš, čuo sam,<br />

burnu prošlost. Imao si<br />

krajem devedesetih svojedobno<br />

noćni klub u zagrebačkoj<br />

Dubravi.<br />

Točno, anđele. Imao sam<br />

jedan od prvih turbofolk<br />

klubova u Zagrebu. Bilo<br />

je to lijepo vrijeme, ali šta<br />

ćeš, okolnosti mi nisu išle<br />

na ruku. Jedan gost ubio je<br />

bugarsku pjevačicu u klubu,<br />

zbog čega je klub zatvoren.<br />

Kasnije su i mene isprovocirali<br />

neki ljudi, morao sam u<br />

zatvor. Bilo je svašta, ali šta<br />

ćeš, ja gledam prema naprijed.<br />

Moram.<br />

Tada si se družio i s Dinamovim<br />

nogometašima, a<br />

pričalo se da je i Zdravko<br />

Mamić bio tvoj redoviti<br />

gost.<br />

Zdravko je duša od čovjeka,<br />

korektan, fin gospodin.<br />

Nema šta, anđele moj. Čovjek<br />

na mjestu. Imam samo<br />

najbolje riječi za njega. Bili<br />

su ti svi kod mene. Nema<br />

tko nije znao klub Maki na<br />

Dubravi u Zagrebu. Ali, eto,<br />

sad stigla nova vremena, pa i<br />

novi izazovi.<br />

Kako ide prodaja MP3-<br />

ova? Pročulo se po gradu<br />

da šetaš i prodaješ najnovije<br />

narodnjake i zabavnjake.<br />

USB ti je, anđele moj, tehnika<br />

budućnosti. Ljudi hoće<br />

sve na sticku, priključe u<br />

autu i muzika trešti. Tržište<br />

sad to traži i ja uvijek imam<br />

najnoviju robu. Pokušavam<br />

uhvatiti korak s novim tehnologijama.<br />

Prodaje se odlično,<br />

nema šta. Ljudi ti to<br />

vole, te USB-ove.<br />

Imaš li neku poruku za<br />

kraj? Šta bi poručio čitaocima<br />

najboljeg bečkog magazina<br />

KOSMO?<br />

Pozdrav čitateljima najboljeg<br />

lista i svima koji me znaju<br />

iz noćnog života. Hvala<br />

vam na podršci. Ne da Bog<br />

Makija svog!<br />

Ako vam što god zatreba,<br />

zovite na 0664/9723682 ili<br />

0688/9518871.<br />

KOSMO 51

STEČAJ<br />

cover<br />

Piše: Vera Marjanović<br />

GODINA<br />

Fotos: iStockphot, zVg, Radule Božinović<br />

52 KOSMO

VELIKIH<br />

BEZ<br />

EVA<br />

MILOSTI. Iako je broj austrijskih firmi<br />

koje su u prvoj polovini ove godine otišle u<br />

stečaj opao u odnosu na isti period 2012.,<br />

posledice su višestruko ozbiljnije. Kad „pod<br />

led“ odu veliki, mali se teško mogu spasiti.<br />

Gledano po broju firmi<br />

u stečaju, moglo bi<br />

se reći da je austrijskoj<br />

privredi ove godine krenulo<br />

bolje. Međutim, mereno brojem<br />

izgubljenih radnih mesta i<br />

oštećenih poverilaca, stanje je<br />

više nego ozbiljno. Otvaranje<br />

stečajnih postupaka u velikim<br />

firmama, poput Alpine i lanca<br />

drogerija Dayli (nekadašnji<br />

Schlecker), dovelo je do finansijskih<br />

gubitaka koji se mere<br />

milionima, a otpušteni radnici<br />

broje se hiljadama.<br />

Alpina – najveći<br />

stečaj u istoriji Austrije<br />

Krah giganta iz Salzburga najveći<br />

je stečaj u istoriji Austrije<br />

čije se dimenzije i posledice<br />

u ovom trenutku ne mogu u<br />

potpunosti sagledati. Stručnjaci<br />

tvrde da su do ovakvog<br />

razvoja događaja uglavnom<br />

dovele pogrešne odluke menadžmenta<br />

vezane za ekspanziju<br />

Alpine u inostranstvu,<br />

posebno u zemljama centralne<br />

i istočne Evrope. Ekspanzija u<br />

inostranstvu je tekla bez vidljivog<br />

strateškog planiranja i<br />

egzaktnih kalkulacija. Sve se<br />

uglavnom baziralo na ličnim<br />

kontaktima i poznanstvima<br />

direktora Dietmara Aluta –<br />

Oltyana. Alpina je na tenderima<br />

dobijala velike projekte<br />

po izuzetno niskim i damping<br />

cenama koje nisu ni približno<br />

pokrivale stvarne troškove, što<br />

je, naravno, stvaralo permanente<br />

finansijske gubitke. Od<br />

2008. godine Alpina je investirala<br />

više od milijardu eura u<br />

inostrane projekte, ali te investicije<br />

nije pratila odgovarajuća<br />

imovina ili imovinske vrednosti.<br />

Tako je, primera radi,<br />

Ekspanzija Alpine na strana tržišta obavljala<br />

se bez strategije, preko ličnih kontakta.<br />

samo u 2012. godini napravljen<br />

gubitak sa tzv. projektnim<br />

društvima, (društva osnovana<br />

za razvoj i realizaciju novih<br />

poslovnih poduhvata i projekata)<br />

od 520 miliona eura. U<br />

bilansima Alpine ovi gubici su<br />

predstavljeni kao potraživanja<br />

iz još neobračunatih usluga,<br />

a da pri tome nisu preduzete<br />

nikakve mere za pokriće rizika.<br />

Menadžment Alpine nije<br />

smatrao da su te mere potrebne,<br />

polazeći od toga da će se ti<br />

projekti ipak isplatiti i da će u<br />

sumi biti dovoljno novca, tvrde<br />

eksperti. Čitav angažman<br />

Alpine je, osim spomenutih<br />

jeftinih ponuda koje nisu pokrivale<br />

stvarne troškove, od<br />

samog početka bio osuđen na<br />

propast jer takvu brzu ekspanziju<br />

nije pratila odgovarajuća<br />

organizacija u njenim filijalama<br />

u inostranstvu, budući da<br />

praktično nije bilo odgovarajućih<br />

procena rizika prilikom<br />

davanja ponuda, niti odgovarajuće<br />

kontrole projektnih<br />

troškova. Oko 9.500 do sada<br />

prijavljenih poverilaca potražuje<br />

preko 4,2 milijarde eura,<br />

a u stečajnoj masi se trenutno<br />

nalazi samo 28 miliona eura<br />

likvidnih sredstava. Naravno,<br />

očekuje se prodaja udela<br />

u zajedničkim preduzećima,<br />

osnovnih sredstava, asfaltnih<br />

baza i kamenoloma za koje<br />

postoji veliki interes, što ipak<br />

neće moći da značajno pokrije<br />

potraživanja poverilaca. Po rečima<br />

stečajnog upravnika, procenjuje<br />

se da će 4.900 bivših<br />

uposlenika Alpine na ime neisplaćenih<br />

zarada i otpremnina<br />

potraživati oko 225 miliona<br />

eura. U prvom delu postupka<br />

iz posebnog fonda za naknade<br />

KOSMO 53

cover<br />

u slučaju stečaja biće isplaćeno<br />

svega 30 miliona eura. Očekuje<br />

se da će veći deo zaposlenih<br />

moći da se dalje angažuje na<br />

projektima koje će preuzeti zainteresovani<br />

konkurenti, ali će<br />

veliki deo radnika ipak ostati<br />

bez posla. Primera radi, firme<br />

koje su nastavile rad na velikim<br />

Alpininim gradilištima preuzele<br />

su i radnike zbog njihovog<br />

poznavanja procesa rada. Međutim,<br />

po završetku projekata<br />

biće neizvesno njihovo dalje<br />

angažovanje, što je, dugoročno<br />

gledano, još jedna od posledica<br />

velikog stečaja. Stečaj<br />

Alpine za sobom će povući i<br />

brojna manja preduzeća i dobavljače,<br />

kako u Austriji, tako i<br />

mnogim zemljama Centralne i<br />

Istočne Evrope koji neće moći<br />

da računaju na isplatu. O problemima<br />

koji očekuju firme<br />

u Srbiji, koje su poslovale sa<br />

Alpinom, bečki advokat Radivoje<br />

Petrikić kaže: „Najviše<br />

su pogođena manja preduzeća<br />

i dobavljači na jugu Srbije. Naravno,<br />

ne treba zaboraviti ni<br />

dva velika državna preduzeća<br />

450<br />

konzorcijuma<br />

nalaze se u<br />

vlasništvu kompanije<br />

Alpina.<br />

– Koridori Srbije i JP Putevi<br />

Srbije. Njihova potraživanja<br />

u zbiru su veća od 125 miliona<br />

evra, dok Alpina zahteva<br />

37 miliona eura za izvršene<br />

dodatne radove i vanredne<br />

troškove. U ovim uslovima<br />

deo potraživanja biće naplaćen<br />

iz bankarskih garancija<br />

čija vrednost je oko 5,9 miliona<br />

eura, a problem će se dalje<br />

verovatno rešavati u arbitraži,<br />

koja može trajati godinama“,<br />

ističe Petrikić, koji kao ekspert<br />

za privredno pravo u stečajnom<br />

postupku zastupa interese<br />

JP Putevi Srbije. Obrada<br />

svih zahteva i odluke o priznavanju<br />

potraživanja trajaće<br />

godinama, a pratiće ih veliki<br />

broj sudskih sporova, pa i arbitraža.<br />

Kvota za potraživanja<br />

za sada je 2%, ali kako Alpina<br />

ima oko 450 konzorcijuma,<br />

predstoji rasprodaja preostale<br />

imovine čija se vrednost još<br />

uvek procenjuje. No, i kad sve<br />

ode na doboš, teško da će biti<br />

dovoljno novca za namirivanje<br />

poverilaca. U međuvremenu,<br />

paralelno sa pomenutim<br />

procesima, vode se istrage i<br />

krivični postupci protiv menadžera<br />

koji su nerazumnim<br />

poslovnim odlukama u crno<br />

zavili ne samo austrijsku, nego<br />

i privrede drugih zemalja, a<br />

više hiljada radnika doveli do<br />

egzistencijalnog ruba. Advokat<br />

Stephan Riel, stečajni<br />

upravnik Alpine, imaće težak<br />

zadatak u razmotavanju tog<br />

zamršenog klupčeta.<br />

Kriv za stečaj Alpine?<br />

Stručnjaci tvrde da su do<br />

dramatičnog razvoja događaja<br />

uglavnom dovele pogrešne<br />

odluke menadžmenta<br />

vezane za ekspanziju Alpine<br />

u inostranstvu, posebno u<br />

zemljama Centralne i Istočne<br />

Evrope. Ekspanzija u inostranstvu<br />

je tekla bez vidljivog<br />

strateškog planiranja i<br />

egzaktnih kalkulacija. Sve<br />

se uglavnom baziralo na ličnim<br />

kontakatima i poznanstava<br />

direktora kompanije<br />

Dietmara Aluta – Oltyana<br />

(na slici levo).<br />

BANKROT. Ukupni dugovi kompanije Alpine prema<br />

poveriocima iznose blizu pet milijardi eura.<br />

Petar R: „Osedeo sam<br />

preko noći!“<br />

Petar R. je povučen u<br />

propast stečajem partnerske<br />

firme. Preko noći<br />

je izgubio sve: „Supruga i<br />

ja smo se preselili u mali<br />

stančić i potpuno smo<br />

izgubljeni. Ona je na<br />

AMS- u, a ja nemam snage<br />

za nove početke.“<br />

Austrijska privreda se<br />

ipak oporavlja<br />

U prvoj polovini tekuće godine<br />

austrijska privreda, sudeći<br />

po zvaničnim podacima, ide<br />

stepenicama oporavka. Ako<br />

se izuzme slučaj Alpine, koji<br />

svojim dimenzijama nadilazi<br />

sve ostale, uočava se da je broj<br />

otvorenih stečaja, u odnosu<br />

na isti period prošle godine,<br />

opao za 3,8%, a svakoj petoj<br />

insolventnoj firmi data je šansa<br />

za saniranje poslovanja i novi<br />

početak. Optimizam donosi<br />

pozitivno kretanje u trgovini,<br />

gde je broj stečaja smanjen za<br />

11,8%, u industriji je to 5,3%,<br />

a u uslužnim branšama je ove<br />

godine 12,2% manje firmi<br />

otišlo u bankrot. Za sada su<br />

najviše pogođena građevinska<br />

i transportna preduzeća, a na<br />

njih 1.000 je 20, odnosno 19,<br />

završilo u stečaju. Istraživanja<br />

pokazuju da od 1.700 firmi<br />

koje su početkom godine bile<br />

insolventne, svaki peti stečaj<br />

ima kriminalnu pozadinu, dok<br />

više nego svaka treća građevinska<br />

firma za svoj slom može<br />

zahvaliti nezakonitom poslovanju.<br />

Potraživanja oko 75%<br />

poverilaca kreću se u visini do<br />

<strong>10</strong>.000 eura. U Koruškoj je<br />

broj stečaja najviše porastao –<br />

za 19,9%, dok se u Vorarlbergu<br />

beleži najveći pad – 35,2%. Od<br />

svakih 1.000 preduzetnika u<br />

Beču, njih 11,4% je pogođeno<br />

insolventnošću, dok je austrijski<br />

prosek 8,4%. Statistika beleži<br />

veliki skok broja radnika<br />

pogođenih stečajevima firmi<br />

– 30% više nego u prvoj polovini<br />

prošle godine. Čak 17.500<br />

ljudi, od čega 4.900 otpada na<br />

Alpinu, ostalo je bez posla.<br />

Teška iskustva naših<br />

ljudi<br />

Stavljanje ključa u bravu u<br />

slučaju nekoliko velikih preduzeća<br />

proizvelo je domino<br />

efekat, pa dve trećine od ukupnog<br />

broja stečaja čine poverioci<br />

tj. male firme koje nisu<br />

mogle preživeti neplaćene račune<br />

za rad i materijal. Prateći<br />

dalje crvenu nit urušavanja,<br />

dolazi se do običnih, malih<br />

ljudi kojima je ugrožena egzistencija<br />

zbog neisplaćenih<br />

zarada i ostanka bez posla.<br />

„Rado bih se vratila!“<br />

Branislava Josić je od 2006.<br />

do jula 20<strong>13</strong>. radila u drogeriji<br />

Schlecker koju je preuzela<br />

firma Dayli. Bila je zadovoljna<br />

mestom prodavačice, a kasnije<br />

i poslovođe u jednoj bečkoj<br />

filijali, iako je radila šest dana<br />

u sedmici. „U februaru se počelo<br />

primećivati da se nešto<br />

čudno dešava u firmi. Recimo,<br />

ja naručim nekih 800 pozicija,<br />

a iz centrale mi isporuče samo<br />

54 KOSMO

Fotos: zVg, iStockPhoto, Radule Božinović<br />

1.700<br />

stečajeva<br />

u Austriji<br />

u 20<strong>13</strong>.<br />

300. Jasno mi je bilo da škripi<br />

sa plaćanjem robe, ali su nam<br />

plate redovno stizale sve do<br />

maja. Tada nam je rečeno da je<br />

za kašnjenje od nekoliko dana<br />

kriv pad kompjuterskog sistema.<br />

Međutim, 30. juna niko<br />

od zaposlenih nije dobio platu i<br />

regres za odmor. Zvali smo jedni<br />

druge, prilično uznemireni,<br />

telefonirali smo u centralu, ali<br />

smo dobijali nemušte odgovore,<br />

no ipak su nam obećavali<br />

da ćemo dobiti novac“, priča<br />

Josić. U to vreme prodavnice<br />

su već bile poluprazne, a od zaposlenih<br />

se krila istina o stanju<br />

u firmi. Poraznu informaciju<br />

da se u Dayliju otvara stečajni<br />

postupak saznali su iz medija.<br />

„Regionalna šefica nas je tada<br />

posavetovala da svako u svojoj<br />

banci kaže da nam je firma u<br />

stečaju i da je to razlog što nemamo<br />

novca na privatnim računima.<br />

Međutim, 4. jula smo<br />

dobili junsku platu, ali bez uobičajenih<br />

para za odmor. Među<br />

ljudima je vladala panika jer je<br />

svako od nas imao planove za<br />

godišnje odmore, a ostanak bez<br />

posla je bio šok. U radnjama<br />

je krenula rasprodaja preostale<br />

robe i 17. jul je bio moj poslednji<br />

radni dan. Imali smo sastanak<br />

sa predstavnicima Radničke<br />

komore i Sindikata, koji su<br />

nas savetovali o našim pravima<br />

i budućim koracima“, nastavlja<br />

Josićeva svoju priču. Stečaj je<br />

doveo do zatvaranja 800 Dayli<br />

filijala širom Austrije, a gotovo<br />

3.500 ljudi je ostalo bez posla.<br />

Najteže su pogođene samohrane<br />

majke. „Ja imam sreću<br />

što mi suprug ima dobro plaćen<br />

posao, pa nisam pogođena<br />

kao mnoge moje koleginice.<br />

Krajem avgusta sam isplaćena<br />

iz stečajne mase, a već sam bila<br />

Dugovi Alpine u Srbiji<br />

O problemima koji očekuju<br />

firme u Srbiji, koje su poslovale<br />

sa Alpinom, bečki advokat<br />

dr. Radivoje Petrikić kaže:<br />

„Najviše su pogođena manja<br />

preduzeća i dobavljači na jugu<br />

Srbije. Naravno, ne treba zaboraviti<br />

ni dva velika državna<br />

preduzeća – Koridori Srbije<br />

i JP Putevi Srbije. Njihova<br />

potraživanja u zbiru su veća<br />

od 125 miliona evra, dok Alpina<br />

zahteva 37 miliona eura<br />

za izvršene dodatne radove i<br />

vanredne troškove. U ovim<br />

uslovima deo potraživanja<br />

biće naplaćen iz bankarskih<br />

garancija čija vrednost je oko<br />

5,9 miliona eura, a problem<br />

će se dalje verovatno rešavati<br />

u arbitraži, koja može trajati<br />

godinama“, ističe dr. Petrikić.<br />

prijavljena na AMS-u. U meni<br />

postoji mala doza straha od<br />

eventualnog dugog čekanja na<br />

novi posao. Uskoro ću krenuti<br />

na savetodavni kurs kako bi mi<br />

potraga išla jednostavnije. Ne<br />

bih rado menjala branšu, pa<br />

ću pokušati da se doškolujem<br />

za rad u parfimeriji kao šminkerka<br />

ili prodavačica, mada<br />

mi svi kažu da je jako teško na<br />

tržištu rada. Verujem da će se<br />

naći neko mesto za mene, iako<br />

bih najsrećnija bila kad bi naša<br />

firma stala na noge. Jednostavno,<br />

tamo sam sa radošću išla na<br />

posao“, podvukla je naša sagovornica.<br />

„Uništen mi je život!“<br />

Petar R. je povučen u propast<br />

stečajem partnerske firme. Na<br />

pragu starosti, kad je očekivao<br />

spokoj, izgubio je sve što je<br />

sticao dugi niz godina. „Jako<br />

dugo sam u građevinskoj struci<br />

i uvek je u poslu bilo uspona<br />

i padova, ali se izlazilo na kraj.<br />

Imao sam proverene partnere<br />

kod kojih sam bio podizvođač.<br />

Dešavalo se da isplate kasne,<br />

bilo je i situacija kad sam po<br />

završetku nekih radova ostajao<br />

bez svog novca, ali sam uvek<br />

preživljavao. Važno mi je bilo<br />

da redovno plaćam radnike<br />

i obaveze prema državi, čak i<br />

kad ponekad za moju firmu<br />

nije ostajalo ništa. Bilo je teško<br />

konkurisati sa cenama, ali sam<br />

pristajao na mali deo kolača jer<br />

je kriza uzimala svoj danak“,<br />

rezignirano je počeo svoju<br />

priču Petar. Za pomenutog<br />

partnera je prošle godine radio<br />

na tri velike građevine u Beču<br />

i okolini. Zbog obima posla<br />

zaposlio je još ljudi, a kako su<br />

sa njim u firmi radile žena i<br />

ćerka, administrativne troškove<br />

sveo je na minimum. „One<br />

su naručivale materijal i radile<br />

obračun plata i pripremu<br />

knjigovodstva. Negde na pola<br />

višemesečnog posla počele su<br />

da me opominju da klizimo<br />

ka ponoru. Umirivao sam ih,<br />

KOSMO 55

cover<br />

verujući da će sve biti u redu.<br />

Tada sam prvi put zakasnio<br />

sa isplatom plata radnicima, a<br />

za njihovo zdravstveno i penzijsko<br />

osiguranje jednostavno<br />

nije bilo para. Razgovarao sam<br />

sa partnerom koji je bio nosilac<br />

posla i on me je ubeđivao<br />

da je pitanje dana kad će mi na<br />

račun firme stići novac. Nisam<br />

mogao da stanem sa radovima<br />

jer sam već bio u dugovima,<br />

pa sam pozajmljivao novac<br />

od prijatelja kako bih premostio<br />

obaveze. Agonija je trajala<br />

četiri i po meseca, a onda sam<br />

saznao da je moj dugogodišnji<br />

poslovni partner bankrotirao“,<br />

sa dubokim uzdahom je izgovorio<br />

čovek koji tvrdi da je nakon<br />

toga osedeo gotovo preko<br />

noći. Poslovi na građevinama<br />

su zaustavljeni, a radnicima<br />

je trebalo objasniti da se neće<br />

nastavljati. Minus na bankovnom<br />

računu Petrove firme bio<br />

je ogroman, a čekale su ga brojne<br />

finansijske obaveze. „Znao<br />

sam odmah da ne mogu spasiti<br />

firmu jer mi je partnerska firma<br />

ostala dužna veliki novac, a<br />

moje obaveze i dugovi dosegli<br />

su sumu od oko 450.000 eura.<br />

Radnicima sam rekao istinu i<br />

obećao im da će biti isplaćeni,<br />

što sam i uradio. Naš veliki i<br />

dobro opremljeni mašinski<br />

park je otišao na doboš, automobile<br />

moje porodice je uzela<br />

lizing firma, kuću je uzela banka<br />

jer nismo mogli da plaćamo<br />

kredit. Naši radnici su se uskoro<br />

snašli jer za dobre majstore<br />

uvek ima posla, a moju ćerku<br />

je primio u svoju firmu porodični<br />

prijatelj. Supruga i ja smo<br />

Pet velikih stečajeva u 20<strong>13</strong>.<br />

20<strong>13</strong>. godina bila je izuzetno „plodna“ bankrotima velikih<br />

kompanija koji su iza sebe ostavili hiljade nezaposlenih.<br />

Dugovi (u mil. eura)<br />

2.562<br />

49*<br />

* Prema podacima kompanije Dayli<br />

16<br />

35<br />

2.562<br />

Alpine<br />

Dayli<br />

MPS<br />

Personal-Service<br />

Niedermeyer<br />

TPS Technick-<br />

Personal-Service<br />

se preselili u mali stančić i potpuno<br />

smo izgubljeni. Ona je<br />

na AMS- u, a ja nemam snage<br />

za nove početke. Bio sam uspešan,<br />

uvek galantan i omiljen u<br />

društvu, a danas nemam ništa.<br />

Skrivam se od ljudi, u dubokoj<br />

sam depresiji“, završio je svoju<br />

ispovest Petar.<br />

Niedermayer više ne<br />

postoji<br />

Lanac prodavnica električnih<br />

i tehničkih proizvoda zatvorio<br />

je 98 filijala širom Austrije,<br />

u kojima je bilo zaposleno<br />

580 ljudi, kojima je sindikat<br />

obećao podršku. Pokušaji da<br />

makar deo firme nastavi da<br />

Branislava Josić:<br />

„Srećom, suprug<br />

dobro zarađuje!“<br />

Branislava je ostala bez<br />

posla kao šefica filijale<br />

Schleckera: „Verujem<br />

da će se naći neko mesto<br />

za mene, iako bih<br />

najsrećnija bila kad<br />

bi naša firma stala na<br />

noge. Jednostavno,<br />

tamo sam sa radošću<br />

išla na posao!“<br />

Pogođeni saradnici<br />

6.438<br />

3.468<br />

796<br />

787<br />

279<br />

Izvor: APA (8/20<strong>13</strong>.), AK Grafika: KOSMO<br />

radi nisu urodili plodom, a<br />

stečaj je pogodio oko 840 poverilaca.<br />

Dug firme je 29 miliona<br />

eura, što je Niedermayer<br />

dovelo na čelo insolventnih<br />

firmi u Beču.<br />

Parfimerija Mona u<br />

problemima<br />

Pet od osam filijala ove čuvene<br />

kuće moraće zbog stečaja<br />

da bude prodato, a za tri je<br />

određen sanacioni program.<br />

Bez posla je ostalo 12 saradnika,<br />

a dug liferantima od 1,5<br />

milion eura na osnovu kvote<br />

od 20% biće isplaćen u naredne<br />

dve godine.<br />

I tepisi u stečaju<br />

Čuveni bečki trgovac tepisima<br />

Adil Besim prijavio je stečaj sa<br />

dugom od 5,3 miliona eura.<br />

Firma koja je osnovana daleke<br />

1947. godine dizajnom svojih<br />

proizvoda nije više mogla da<br />

se uklapa u moderne trendove,<br />

pa 32 radnika idu na AMS, a<br />

58 poverilaca svoj novac mogu<br />

očekivati u naredne dve godine.<br />

Oporavak je moguć<br />

Nakon otvaranja stečaja<br />

nisu sve firme nepovratno<br />

nestale sa tržišta. Primer je<br />

Quelle, firma poznata po<br />

kataloškoj i internet prodaji.<br />

Nakon 82 godine, vlasnici su<br />

2009. godine zabravili kapiju.<br />

Spas se pojavio u obliku<br />

investicionog ulaganja od<br />

strane koncerna OTTO, pa<br />

je od avgusta 2011. Quelle<br />

ponovo u punom pogonu.<br />

Dobra prodaja širokog asortimana<br />

tehničkih i drugih<br />

proizvoda za domaćinstvo<br />

već nakon godinu dana pokazala<br />

je da je OTTO napravio<br />

dobru poslovnu transakciju.<br />

Slatki uspeh<br />

Sve je dobro, što se dobro<br />

završi, kaže izreka, a slučaj<br />

firme Niemetz, proizvođača<br />

čuvenih Schwedenbombi,<br />

koja je osnovana 1930. godine,<br />

potvrđuje to pravilo.<br />

Naime, nakon otvaranja stečajnog<br />

postupka i beznađa,<br />

kao investitor se pojavila firma<br />

Heidi Chocolat i agonija<br />

je prekinuta. Zadovoljni su<br />

radnici čiji je broj u bečkoj<br />

fabrici poslednjih meseci<br />

blago povećan, ali i ljubitelji<br />

čuvene poslastice, koji su na<br />

Facebooku okupili 36.000<br />

ljudi pod parolom: „Spasite<br />

nam Schwedenbombe“. Sa<br />

poveriocima je dogovorena<br />

isplata svih njihovih potraživanja<br />

mnogo ranije nego što<br />

bi se to desilo da je konkurs<br />

sproveden do kraja. Niemetz<br />

je inače poseban slučaj<br />

u kojem, za razliku od drugih<br />

stečaja, banke gotovo da<br />

nisu imale nikakvu ulogu.<br />

Sve je držano u krugu malih<br />

dobavljača, njih oko 200, čija<br />

su potraživanja 4,3 miliona<br />

eura, uključujući i dugove<br />

prema radnicima i troškove<br />

suda i stečajnog upravnika.<br />

Zahvaljujući sumi od 6 miliona<br />

eura, koliko je rumunska<br />

fabrika Heidi Chocolat platila<br />

firmu Niemetz, stvoreni<br />

su uslovi za ulaganje u razvoj<br />

tehnologije i marketinga,<br />

kako bi se proizvodi čuveni i<br />

popularni u Austriji plasirali<br />

i na druga tržišta.<br />

56 KOSMO

KOSMO 57

tehnika<br />

Luksuzna tehn<br />

Piše: Sanja Vlahović-Zajić<br />

LUKSUZ. Donosimo vam djelić luksuza kojeg si mnogi od nas ne mogu priuštiti,<br />

već samo gledati i diviti se, a tek oni rijetki ih posjeduju. Svaki životni prostor<br />

zrači osobnošću njegova vlasnika, bilo da se radi o komadima namještaja ili skupocjenim<br />

igračkama. Predstavljamo vam nekoliko dizajnom i funkcionalnošću<br />

najzanimljivijih i najskupljih hi-tech proizvoda koji se mogu naći u domovima<br />

onih malo dubljeg džepa. KOSMO izabrao samo za Vas!<br />

Garvan Goccia ZVUČNICI<br />

Zvučnici dolaze u kutiji od<br />

24-karatnog zlata, a izgled im<br />

je inspiriran kapljicom vode.<br />

Postavljaju se u visećem položaju,<br />

a mogu biti montirani na<br />

strop ili metalne konstrukcije.<br />

Ručna izrada, ograničena serija<br />

od <strong>10</strong>0 komada.<br />

*€ 1.660,-<br />

Focal Grande Utopia EM<br />

Švicarska tvrtka sinonim je<br />

za luksuznu opremu – Grande<br />

Utopia odgovor je na<br />

slične proizvode na tržištu.<br />

Visok gotovo dva metra,<br />

težak 200 kg, širi zvuk u četiri<br />

pravca. Poslastica za sve<br />

ljubitelje glazbe. Ograničena<br />

serija od <strong>10</strong>0 komada.<br />

*€ <strong>13</strong>0.000,-<br />

PHILIPS SHL4500GY<br />

Lagan dizajn, uravnotežen<br />

i detaljan zvuk,<br />

ergonomski oblik uški<br />

koji ne stvara pritisak<br />

prilikom dugotrajnog<br />

slušanja, izvrsna<br />

izolacija. I više nego<br />

povoljna cijena!<br />

*€ 69,65 (Conrad)<br />

*Neobavezujuća prodajna cijena u austrijskim trgovinama (UVP).<br />

Fotos: iStockphtot, zVg<br />

58 KOSMO

ika<br />

Bang&Olufsen BeoPlay A9<br />

Dani velikih crnih kutija<br />

iz kojih se širi zvuk glazbe<br />

su gotovi. Tron preuzima<br />

zvučnik/cd player i komad<br />

dizajnerskog namještaja u<br />

jednom. Must-have proizvod<br />

za sve obožavatelje ove danske<br />

kompanije.<br />

*€ 1.999,-<br />

Classé SSP-800 Surround<br />

Sound Preamp/Processor<br />

Pojačalo za surround zvuk<br />

kućnog kina. Pomoću ove<br />

igračke sa zvukom iz filma<br />

možete raditi što god poželite.<br />

Osim za maksimalno<br />

uživanje u filmskim večerima,<br />

iskoristiti se može i za igranje<br />

igrica i slušanje glazbe. Maksimalno<br />

kvalitetna zabava!<br />

*€ 8.000,-<br />

Bowers & Wilkins<br />

Zeppelin Air<br />

Zeppelin Air vam pruža<br />

mogućnost da doživite<br />

glazbu kao nikada do<br />

sada. Kompatibilan sa<br />

svim smartphone uređajima,<br />

elegantan dizajn koji<br />

pristaje u svaki životni<br />

prostor.<br />

*€ 600,-<br />

Bang & Olufsen<br />

– BeoVision 12 TV<br />

Bang & Olufsen novi Beo-<br />

Vision 12 najambiciozniji TV<br />

do danas. Iza smart televizora<br />

luksuzne estetike čeka vas<br />

spektakularan zvuk i najbolji<br />

video u klasi, ali i praktičan<br />

pristup kompletnom asortimanu<br />

online mogućnosti.<br />

*€ 17.500,-<br />

KOSMO 59

eauty<br />

Sve u znaku<br />

Piše: Gordana Perić<br />

roze trake<br />

PINK RIBBON. U znak solidarnosti, oktobar je u celom<br />

svetu proglašen za mesec mobilizacije protiv raka dojke.<br />

Roze traka, zvana „Pink Ribbon“, simbol je te inicijative.<br />

LA MER<br />

The hand treatment<br />

*€ 47,95<br />

BOBBI BROWN<br />

French Pink Set<br />

*€ 54,95<br />

ESTÉE LAUDER<br />

Dream Lip Collection<br />

*€ 32,90<br />

ESSIE<br />

Pink about it<br />

*€ <strong>10</strong>,49<br />

Nažalost, i dalje oko 1,3<br />

miliona žena godišnje<br />

obole od raka dojke.<br />

U Austriji oko 5.000<br />

žena obole od ove<br />

opake bolesti, a 1.700<br />

izgubi tu borbu. Budite<br />

oprezni i idite redovno<br />

na preglede! Ukoliko<br />

želite da pomognete,<br />

možete kupiti proizvode<br />

koji su prilagođeni toj<br />

posebnoj prilici – jedan<br />

deo prihoda od prodaje<br />

proizvoda „Pink Ribbon“<br />

biće doniran austrijskom<br />

Fondu za borbu<br />

protiv raka...<br />

ORIGINS<br />

Hydrating Lip Balm<br />

in Pink Guava<br />

*€ 19,95<br />

*Neobavezujuća prodajna cijena u austrijskim trgovinama (UVP).<br />

Elizabeth Hurley,<br />

48 godina, glumica i<br />

model je glavni globalni<br />

ambasador inicijativnog<br />

fonda Pink Ribbon.<br />

CLINIQUE<br />

Pink with a Purpose<br />

*€ 14,95<br />

Fotos: iStock photo, zVg<br />

60 KOSMO

Luksuzno u<br />

novu sezonu<br />

Piše: Gordana Perić<br />

make up. Jesen donosi nove trendove kako u modi tako<br />

i u dekorativnoj kozmetici. Nova sezona u novim bojama<br />

sa električnim, metalnim i nežnim efektima.<br />

^<br />

LANCoME<br />

Ruž za usne u<br />

boji tamne trešnje<br />

*€ 30,-<br />

GIVENCHY<br />

Nežno ljubičasti lak za nokte<br />

*€ 20,99<br />

YSL<br />

Urbane boje senke za oči<br />

*€ 58,-<br />

Afirmisani dizajnerski<br />

brendovi nisu štedeli<br />

na trudu i kreativnosti.<br />

Pripremili smo za vas<br />

najmagičnije senke za<br />

oči, zanimljive nijanse<br />

lakova i najzanosniju<br />

nijansu za usne. Možda<br />

baš vi zasijate i unesete<br />

malo sunca u sivu i<br />

tmurnu jesen...<br />

^<br />

LANCoME<br />

Taman lak za nokte<br />

*€ 16,50<br />

YSL<br />

Sivoplavi lak za nokte<br />

*€ 25,-<br />

GIVENCHY<br />

Senke za oči u slatkoj paleti<br />

*€ 65,99<br />

KOSMO 61

trendovi<br />

Sportska jesen<br />

OPREMA. Leto izmiče, vreme se kvari. Sve manje vremena<br />

možemo provoditi napolju, pa je zato veoma važno intenzivirati<br />

sportske aktivnosti. Jesen i zima donose i promenu režima<br />

ishrane, sa težom hranom na programu. Zato ne oklevajte<br />

i počnite da ozbiljno razmišljate o rekreaciji.<br />

Piše: Gordana Perić<br />

PUMA<br />

Tank top majica<br />

*€ 25,-<br />

PUMA<br />

Fitness top<br />

*€ 30,-<br />

PUMA<br />

Uske fitness pantalone<br />

*€ 45,-<br />

PUMA<br />

Patike za fitnes<br />

NIKE<br />

Sportski brushalter top<br />

*€ 35,-<br />

REEBOOK<br />

Joga pantalone<br />

*€ 54,95<br />

REEBOOK<br />

Aerobik catsuit iz jednog dela<br />

*€ 85,- *€ 49,95<br />

Fotos: iStockphoto, zVg *Neobavezujuća prodajna cijena u austrijskim trgovinama (UVP).<br />

62 KOSMO

TCHIBO<br />

Uska trening majica<br />

TCHIBO<br />

Termo pantalone za trčanje<br />

*€ <strong>13</strong>,- *€ 18,-<br />

U trendi bojama sa raznim dizajnom možete i vi da nastavite<br />

vaš trening ili da konačno počnete sa njim. Evo malog<br />

predloga kako bi vaša sportska oprema mogla da izgleda.<br />

Izgovore za izbegavanje treninga ne prihvatamo...<br />

PUMA<br />

Majica<br />

*€ 30,-<br />

REEBOOK<br />

Fitness majica<br />

*€ 39,95<br />

TCHIBO<br />

Sportski sat za merenje pulsa<br />

*€ 30,-<br />

PUMA<br />

Šorts<br />

*€ 35,-<br />

TCHIBO<br />

Sportska torba<br />

*€ 18,-<br />

PUMA<br />

Patike<br />

*€ 1<strong>10</strong>,-<br />

KOSMO 63

zdravlje<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

Piše: Vera Marjanović<br />

Opasan,<br />

Angelina Jolie nedavno<br />

je bila u žiži kontroverze:<br />

zbog opasnosti od raka,<br />

ali ne i<br />

odstranila je obje dojke.<br />

nepobjediv!<br />

Fotos: iStockphoto, Getty Images, zVg<br />

64 KOSMO

RAK DOJKE. Svijet je bio u šoku kad se filmska<br />

glumica Angelina Jolie onomad podvrgla<br />

amputaciji obje dojke. Njen čin nije bio hir<br />

razmažene zvijezde, nego način da se zaštiti<br />

od nastanka teške bolesti.<br />

Odluka da se odrekne<br />

svog prirodno bujnog<br />

poprsja sigurno je teško<br />

pala lijepoj Angelini, jer<br />

svakoj ženi grudi su ponos.<br />

Ona je to uradila prevencije<br />

radi, nakon genskog testa,<br />

kad je saznala da postoji visoka<br />

doza rizika da će oboljeti<br />

od raka dojke. Nasljedni<br />

faktor igra značajnu ulogu<br />

kod pojave ovog oboljenja,<br />

a Angelinina majka i tetka<br />

umrle su upravo od te teške<br />

bolesti. U takvim slučajevima,<br />

gdje se bolest javljala<br />

kod bliskih srodnika, genski<br />

test sa velikim procentom<br />

tačnosti pokazuje koliko<br />

je žena izložena opasnosti.<br />

Doduše, ljekari kao prevenciju<br />

ne savjetuju amputaciju,<br />

nego redovne temeljite kontrole.<br />

Slučaj Angeline Jolie<br />

djelovao je opominjuće na<br />

mnoge žene u svijetu, koje<br />

su počele još pažljivije da<br />

osluškuju svoje tijelo i da se<br />

javljaju ljekaru. To je dobro<br />

radi predostrožnosti, ali ne<br />

treba upadati u stanje panike.<br />

Preventiva i savjestan<br />

odnos prema sopstvenom<br />

zdravlju čine rak dojke bolešću<br />

sa visokom stopom<br />

izlječenja. Elementarne<br />

spoznaje iz medicine danas<br />

su svima dostupne, jednako<br />

kao i dijagnostičke metode<br />

za određivanje stope rizika<br />

i rane faze bolesti. Važno je<br />

kontrola<br />

U Austriji radi<br />

57 centara za<br />

gensku dijagnostiku<br />

raka dojke.<br />

znati da se većina karcinoma<br />

dojke javlja slučajno, bez<br />

porodične predistorije (sporadični<br />

kancer). Međutim,<br />

u 5–<strong>10</strong>% slučajeva bolest se<br />

povezuje sa mutacijama germinativnih<br />

ćelija u BRCA 1<br />

u BRCA 2 genima (nasledni<br />

kancer). To znači da potomstvo<br />

nosilaca mutacija u<br />

BRCA 1/2 genima ima 50%<br />

šansi da naslijedi mutirani<br />

genetski materijal od jednog<br />

od roditelja. Mutacije u<br />

ovim genima, osim nasljedne<br />

predispozicije za nastanak<br />

raka dojke, određuju i<br />

nasljednu predispoziciju za<br />

nastanak karcinoma jajnika.<br />

U okviru BRCA1/2 vezanog<br />

nasljednog kancerskog<br />

sindroma dojke, moguća je<br />

pojava i drugih tumora, kao<br />

što su rak prostate kod muškaraca,<br />

karcinom pankreasa<br />

i melanom.<br />

Besplatni genski test<br />

Za oko 25.000 žena u Austriji,<br />

kod kojih postoji<br />

potencijalna opasnost za<br />

nastanak karcinoma dojke<br />

kao posljedica mutacija<br />

gena BRCA 1/2, genski test<br />

se radi besplatno. Naravno,<br />

besplatni su i pregledi<br />

kod ginekologa i radiologa.<br />

Zbog takvog odnosa, Austrija<br />

je svrstana među vodeće<br />

zemlje u svijetu u toj<br />

oblasti. Riziku izloženim<br />

ženama na raspolaganju je<br />

57 centara u svim djelovima<br />

Austrije. Saradnja pacijentkinje<br />

sa kućnim ljekarom i<br />

ginekologom od izuzetnog<br />

je značaja, a informacije o<br />

slučajevima raka na dojci i<br />

jajnicima među srodnicima<br />

olakšavaju dijagnostički put.<br />

Ukoliko je kod dvoje ili više<br />

srodnika bolest postojala,<br />

Mamografija – to<br />

je snimanje dojki<br />

na specijalnom<br />

rentgen aparatu<br />

mamografu. Na<br />

snimku se vide i<br />

promjene na dojkama<br />

koje kasnije<br />

mogu prerasti u<br />

zloćudnu bolest.<br />

Mamografski se<br />

rak može otkriti u<br />

njegovoj najranijoj<br />

fazi, prije nego što<br />

se napipava.<br />

pacijentkinja se upućuje u<br />

neki od centara, gdje se vrši<br />

ispitivanje. Prvo je to uzimanje<br />

familijarne istorije<br />

bolesti (anamneze), a ako se<br />

pokaže da postoji pojačani<br />

rizik, iz uzoraka krvi se radi<br />

test na mutacije u genima<br />

BRCA 1 i BRCA 2. Kad je<br />

test gotov, pacijentkinja se<br />

poziva na dogovor o daljim<br />

koracima. Naravno, svaki<br />

slučaj je priča za sebe, ali<br />

ljekar obično preporučuje<br />

redovne kontrole radi praćenja<br />

stanja. To podrazumijeva<br />

MRT pregled (magnetna<br />

rezonansa) jednom godišnje<br />

kod žena starijih od 25 godina<br />

i mamografiju od 35.<br />

godine života. Preporučuje<br />

se i ultrazvučni pregled jajnika<br />

jednom godišnje, kao i<br />

određivanje tumor markera<br />

iz krvi. Pregled MTR u 50%<br />

više slučajeva uspješnije otkriva<br />

rak u ranoj fazi, nego<br />

mamografija, ali kod dijagnosticiranja<br />

ranog tumora<br />

na jajnicima rezultati, nažalost,<br />

nisu toliko ohrabrujući.<br />

U najgorim situacijama,<br />

ljekar može preporučiti<br />

uklanjanje dojki, sa rekonstrukcijom,<br />

pa čak i jajnika.<br />

Nakon operacije Angeline<br />

Jolie upetostručio se broj žena<br />

koje se javljaju specijalizovanim<br />

centrima za genske testove u<br />

Austriji. Ranije su telefonom<br />

pozivale dvije žene dnevno, a<br />

sad ih je deset i više. To je izazvalo<br />

duže čekanje na termine<br />

25.000<br />

Austrijanki u<br />

potencijalnoj<br />

opasnosti od<br />

raka dojke.<br />

za razgovor i pregled. Izvještaji<br />

govore da se 15–20% žena<br />

koje su nosioci mutacija u genima<br />

BRCA 1/2 odlučuje za<br />

obostranu amputaciju dojki,<br />

a četvrtina onih sa najvećim<br />

rizikom podvrgava se i otklanjanju<br />

jajnika.<br />

Pažnja!<br />

– Rizik za pojavu karcinoma<br />

dojke, povezan sa mutacijom<br />

u BRCA 1/2 genima, odnosi<br />

se samo na maligne tumore<br />

dojke epitelnog porijekla.<br />

– Genski test se koristi samo<br />

za procjenu rizika od nastanka<br />

bolesti, ali nipošto ne<br />

znači da će svi nosioci BRCA<br />

1/2 mutacija obavezno i<br />

oboljeti.<br />

– Rizik za nastanak BRCA<br />

1/2 vezanog karcinoma dojke<br />

kod žena iznosi 45–87%.<br />

– BRCA 1/2 zavisni karcinom<br />

javlja se u mlađem<br />

životnom dobu – žene nosioci<br />

mutacija imaju 33–50%<br />

šansi da obole od raka dojke<br />

prije 50. godine života.<br />

– Rizik za nastanak muškog<br />

karcinoma dojke, vezan<br />

za BRCA2 mutacije iznosi<br />

6,9%.<br />

KOSMO 65

zdravlje<br />

Važno upozorenje<br />

ženama!<br />

Kako biste saznali da li spadate<br />

u rizičnu grupu za pojavu<br />

mutacija u genima BRCA<br />

1 i BRCA 2, dobro se raspitajte<br />

da li je u vašoj familiji<br />

sa očeve i majčine strane bilo<br />

kancerogenih oboljenja.<br />

Ne zaboravite da od raka<br />

dojke mogu bolovati i muškarci,<br />

mada su ovi slučajevi<br />

zaista rijetki. Ako otkrijete<br />

neki od navedenih slučajeva,<br />

obavezno od svog ljekara<br />

zatražite besplatno genetsko<br />

savjetovanje i testiranje.<br />

– Dva slučaja bolesti od raka<br />

dojke kod srodnika mlađih<br />

od 50 godina.<br />

– Tri slučaja kancera dojke<br />

kod rođaka starosti do 60<br />

godina.<br />

– Jedan slučaj pojave raka<br />

dojke kod rođaka mlađih od<br />

35 godina.<br />

– Jedno oboljenje u familiji<br />

od raka dojke do 50. godine<br />

života i jedna srodnica sa rakom<br />

na jajnicima.<br />

– Dvije srodnice koje su bolovale<br />

od raka na jajnicima,<br />

svejedno u kojem životnom<br />

dobu.<br />

Za utvrđivanje rizika od<br />

raka dojke, za otkrivanje bolesti<br />

u ranoj fazi i praćenje<br />

liječenja, sledeće metode su<br />

dostupne svim ženama:<br />

Estrogenski test<br />

Nove naučne studije ukazuju<br />

na vezu između estrogenskih<br />

metabolita i pojave<br />

kancerogenih oboljenja, a<br />

rak dojke je jedno od njih.<br />

Estrogenskim testom se otkriva<br />

rizik od nastanka tumora,<br />

a radi se iz prvog jutarnjeg<br />

urina.<br />

Svaka žena ga može uraditi<br />

samoinicijativno, bez ljekarskog<br />

uputa. Važno je da se<br />

u laboratoriju odnese urin<br />

sakupljan 24 sata, a idealno<br />

je ako se to uradi između<br />

15. i 25. dana menstrualnog<br />

ciklusa. Ovaj test nažalost<br />

nije besplatan, i plaća se u<br />

laboratoriji oko 65 eura, ali<br />

je vrlo efikasan.<br />

Mamografija<br />

To je snimanje dojki na specijalnom<br />

rentgen aparatu<br />

mamografu. Na snimku se<br />

vide i promjene na dojkama<br />

koje kasnije mogu prerasti<br />

u zloćudnu bolest. Mamografski<br />

se rak može otkriti<br />

Ove poznate osobe su imale rak<br />

Rak dojke je bolest s kojom su se borile mnoge poznate ličnosti.<br />

1. Cynthia Nixon (47), glumica<br />

– pobjedila je rak koji je dobila 2006.<br />

2. Anastacia (45), pjevačica<br />

– prvi put je dobila rak 2003., a 20<strong>13</strong>. godine<br />

joj se rak vratio. U julu ove godine objavila je<br />

preko Twittera da je zauvijek pobijedila rak.<br />

3. Sheryl Crow (51), pjevačica<br />

– rak dojke koji je uspješno pobjedila dobila<br />

je 2006., a u junu 2012. diagnostifikovan joj<br />

je tumor mozga.<br />

4. Sylvie van der Vaart (35),<br />

moderatorka<br />

– u maju 2009. diagnostifikovan joj je rak<br />

dojke koji je isti mjesec i uspješno odstranjen.<br />

5. Kylie Minogue (45), pjevačica<br />

– u maju 2005. otkazala je dio australijske<br />

turneje nakon što je utvrđeno da ima rak.<br />

Istog mjeseca rak je uspješno odstranjen.<br />

u najranijoj fazi, prije nego<br />

što se napipava. Dakle, mamograf<br />

otkriva već nastale<br />

promjene, ali ne i rizik od<br />

nastanka bolesti, kao što je<br />

slučaj sa genskim i estrogenskim<br />

testom.<br />

Tumor markeri<br />

U kontroli toka bolesti kod<br />

pacijentkinja oboljelih od<br />

raka dojke i jajnika učestvuje<br />

tumor marker CA<br />

15-3, a njegove povećane<br />

vrijednosti sa sigurnošću<br />

od 80% ukazuju na razvoj<br />

metastaza. Međutim, njegove<br />

vrijednosti su značajno<br />

uvećane i kod dobroćudnih<br />

oboljenja, kao što su upale<br />

pankreasa, pluća, crijevnog<br />

trakta i jetre (hepatitis). To<br />

ukazuje da za postavljanje<br />

dijagnoze i za planiranje liječenja<br />

određivanje tumor<br />

markera nije dovoljno.<br />

Stopa rizika<br />

– Žene sa mutacijom BRCA<br />

1/2 gena imaju 5.0% veći<br />

Grafika: KOSMO<br />

rizik od dobijanja raka dojke<br />

do 50. godine života. Sa<br />

godinama taj rizik raste, pa<br />

do 70. godine života iznosi<br />

87%.<br />

– Kod žena bez mutacionog<br />

poremećaja do 50. godine<br />

života rizik od karcinoma<br />

dojke je 1–2%, a kod sedamdesetogodišnjakinja<br />

rizik se<br />

povećava na 8%.<br />

Crna statistika godine<br />

20<strong>10</strong>. godine u svijetu je registrovano<br />

oko 1,4 miliona<br />

novih slučajeva raka dojke<br />

i preko 450.000 smrtnih ishoda<br />

sa ovom dijagnozom.<br />

Epidemijski talas ove bolesti<br />

pogađa i razvijene i zemlje<br />

u razvoju. Predviđanja koja<br />

25%<br />

svih malignih<br />

bolesti u svetu<br />

kod žena čini<br />

kancer dojke.<br />

se temelje na statističkim<br />

podacima ukazuju da od<br />

karcinoma dojke može<br />

oboljeti oko 12,4% ženske<br />

populacije, odnosno jedna<br />

od 8 žena. U velikom broju<br />

zemalja oko 25% svih malignih<br />

bolesti kod žena čini<br />

upravo rak dojke, u najrazvijenijim<br />

zemljama čak 28%,<br />

dok u strukturi mortaliteta<br />

učestvuje sa oko 14–15%.<br />

Rekonstrukcija dojke<br />

Najveći broj operacija dojke<br />

zbog pojave tumora ne znači<br />

i njeno kompletno uklanjanje.<br />

Međutim, kad je to neophodno,<br />

zbog suočavanja sa<br />

životnom opasnošću, žene<br />

obično ne razmišljaju o<br />

času kad će nakon amputacije<br />

vidjeti svoje tijelo. Šok<br />

i strah od gubitka partnera,<br />

ženstvenosti i seksualnosti<br />

dolaze kasnije i mogu<br />

izazvati ozbiljne psihičke<br />

probleme. Međutim, savremena<br />

medicina je gotovo do<br />

savršenstva razvila rekonstruktivne<br />

metode kojima se<br />

nadoknađuje taj izgubljeni<br />

dio tijela.<br />

Primarna rekonstrukcija<br />

dojke radi se kod žena u ranom<br />

stadijumu bolesti, tj.<br />

odmah nakon amputacije.<br />

Sekundarna rekonstrukcija<br />

se radi nekoliko mjeseci, ili<br />

čak i godina, nakon izvršene<br />

operacije, a estetska hirurgija<br />

je u mogućnosti da postigne<br />

zadovoljavajući nivo<br />

simetrije u odnosu na zdravu<br />

dojku, kao i rekonstrukciju<br />

bradavice. Ženama sa<br />

mutiranim genima BRCA<br />

1/2, koje su podvrgnute amputaciji<br />

obje dojke, radi se<br />

primarna bilateralna rekonstrukcija.<br />

66 KOSMO

Fotos: iStockphoto, zVg<br />

Entgeltliche Einschaltung<br />

Sveta, ali<br />

opasna<br />

Zvuči kao loš vic, ali je istina:<br />

istraživači sa Medicinskog<br />

univerziteta u Beču<br />

proverili su kvalitet vode<br />

21 svetog izvora i 18 škropionica<br />

u Beču – sve su izuzetno<br />

zagađene.<br />

Voda iz svetih izvora u Austriji<br />

ima potpuno suprotna<br />

svojstva od očekivanih.<br />

Ona je naime zagađena fekalijama<br />

i nitratima, pa nije<br />

pogodna za piće. Slična je<br />

situacija i sa svetom vodicom<br />

u škropionicama crkvi<br />

i kapela. Ovo su najvažniji<br />

rezultati studije Instituta za<br />

higijenu i primenjenu imunologiju<br />

Medicinskog univerziteta<br />

u Beču. Istraživači<br />

su analizirali 21 čudotvorni<br />

izvor u Beču, Donjoj Austriji<br />

i u Gradišću, kao i sadržaj<br />

18 škropionica u Beču<br />

Sajam<br />

fem vital<br />

U gradskoj većnici ove godine<br />

se po <strong>13</strong>. put održavaju<br />

bečki dani posvećeni zdravlju<br />

žena pod nazivom fem vital, i<br />

to 19. i 20. oktobra.<br />

Manifestacija fem vital po prvi<br />

put je održana 2001. godine.<br />

Od tada je više desetina hiljada<br />

žena i devojaka uzelo učešća u<br />

ovom sadržajno obuhvatnom<br />

i ponudom bogatom sajmu<br />

zdravlja koji se tradicionalno<br />

održava u reprezentativnom<br />

bečkom Rathausu. I ove godine<br />

na glavnoj bini sve posetiteljke<br />

i posetioce očekuje bogat<br />

program: intervjui i razgovori<br />

sa ekspertima, diskusije i debate,<br />

kao i servisno-informativne<br />

sesije biće zaokružene razno-<br />

Sveta vodica iz škropionica u bečkim katedralama zagađena<br />

je i puna nezdravih materija, pokazuje jedno istraživanje.<br />

i otkrili su da je samo 14%<br />

uzoraka bez prisustva bakterija.<br />

Nijedan od izvora nije<br />

ispravan za piće, a od štetnih<br />

materija otkrivene su<br />

bakterije E-coli i Enterokoke<br />

koje dolaze od nepranja<br />

ruku nakon posete toaletu, a<br />

zatim i Campylobacter koji<br />

može izazvati dijareju. Veliki<br />

broj izvora je osim toga<br />

zagađen nitratima koji su u<br />

zemlju dospeli iz poljoprivrednih<br />

delatnosti. „Zbog<br />

svega ovog moramo upozoriti<br />

ljude da ne piju vodu<br />

iz ovih izvora“, izjavio je<br />

za medije mikrobiolog<br />

Alexander Kirschner sa<br />

Medicinskog univerziteta.<br />

On je takođe dodao da bi<br />

bilo vrlo uputno da opštinske<br />

vlasti i sveštenici istaknu upozorenja<br />

i obaveste posetioce<br />

o realnom stanju stvari. Čudotvorna<br />

svojstva su, naime,<br />

izvorima pripisivana u srednjem<br />

veku, na osnovu tadašnjih<br />

istorijskih i higijenskih<br />

uslova koji su tada vladali.<br />

Preko 60 izlagača, servisne informacije i puno zabave –<br />

Wiener Mädchen- und Frauengesundheitstage.<br />

vrsnim zabavnim programom.<br />

Na lokaciji Steinsaal<br />

2 fem vital će organizovati<br />

seriju predavanja na<br />

zdravstvene teme, Activity<br />

Center poziva sve zainteresovane<br />

da uzmu učešća u programu.<br />

Na oko 60 izložbenih<br />

štandova moći ćete da se informišete,<br />

zabavite i dobijete<br />

individualno savetovanje.<br />

Dani ženskog zdravlja Grada<br />

Beča informišu zainteresovane<br />

o fizičkim, psihičkim,<br />

socijalnim i ekonomskim<br />

aspektima zdravog života.<br />

Posetiteljke svih starosnih<br />

grupa očekuje informisan, na<br />

zdravlje orijentisan, stručan i<br />

zabavan program. Na sajmu<br />

će se predstaviti institucije<br />

grada, savetodavni centri i<br />

preduzeća koja se bave specifično<br />

ženskim temama i nude<br />

usluge za ovu ciljnu grupu.<br />

www.femvital.at<br />

Kolumna<br />

Dr. Ernst<br />

Weinmann,<br />

direktor, Dentalklinik<br />

Sievering<br />

Beli zubi za<br />

jedan sat<br />

Lep osmeh otvara vrata i srce:<br />

bleštavo beli zubi su zbog toga<br />

u trendu. Uz pomoć profesionalnog<br />

metoda izbeljivanja<br />

ZOOM moguće<br />

je izbeliti zube za samo<br />

jedan sat – uz senzacionalan<br />

rezultat. Pre samog<br />

postupka, potrebno je uraditi<br />

profesionalno čišćenje<br />

usta. Pri tome se sprovodi temeljno<br />

uklanjanje kamenca i naslaga.<br />

Prvo se desni zaštite specijalnom<br />

sintetičkom masom, a tek zatim<br />

se na zube nanosi gel za izbeljivanje.<br />

Postupak izbeljivanja<br />

intenzivira se UV-svetlom koje<br />

se usmerava na zube četiri puta<br />

u intervalima od po 15 minuta.<br />

Za samo jedan sat zubi su belji za<br />

četiri stepena. Izbeljujuće paste<br />

za zube iz apoteka sadrže agresivne<br />

makromolekule koji na duže<br />

staze oštećuju zubnu gleđ. Zbog<br />

svega toga savetujem svima profesionalni<br />

postupak izbeljivanja<br />

zuba u profesionalnoj stomatološkoj<br />

ustanovi. Čak i kod osoba<br />

sa veoma osetljivim zubima moguće<br />

je sprovesti izbeljivanje zuba<br />

ZOOM metodom, ali se u tom<br />

slučaju koristi specijalan gel. Nakon<br />

tretmana zubi mogu u narednih<br />

dan ili dva biti malo osetljiviji<br />

na toplotu ili hladnoću. Takođe,<br />

u narednih tri do četiri dana treba<br />

izbegavati crveno voće kafu ili<br />

čaj. Uz odgovarajuću negu zuba,<br />

njihova belina održaće se i do dve<br />

godine.<br />

Dentalklinik Sievering<br />

Sieveringer Straße 17, 1190 Wien<br />

Tel.: 01/320 97 97<br />

www.dentalklinik.at<br />

office@dentalklinik.at<br />

Radno vreme:<br />

ponedeljak – petak od 8 do 18 sati<br />

KOSMO 67

kuhinja<br />

Jesen na<br />

Piše: Vera Marjanović<br />

tanjiru<br />

BUNDEVA. Tople<br />

boje jeseni nas<br />

mame sa pijačnih<br />

tezgi.<br />

Najizazovnije<br />

izgleda njeno<br />

veličanstvo<br />

bundeva. U<br />

različitim<br />

varijacijama,<br />

ona će<br />

obogatiti<br />

vašu trpezu.<br />

Savjet<br />

Zeleno zlato<br />

Austrijski brend iz pokrajine<br />

Štajerske je bučino ulje, koje<br />

se dobija iz bundevinih sjemenki.<br />

Izuzetno je aromatično i<br />

zdravo. Naročito je blagotvorno<br />

kod sprječavanja upalnih procesa<br />

na prostati, a obiluje vitaminima<br />

i mineralima. Pečene bundevine<br />

sjemenke su omiljene grickalice, a<br />

koriste se i kao dodatak salatama,<br />

namazima, tijestu za hljeb i u proizvodnji<br />

specijalnih vrsti keksa.<br />

68 KOSMO<br />

JOYA vas vodi<br />

na putovanje!<br />

JOYA, najveći austrijski<br />

profesionalac za biljne proizvode,<br />

sredinom septembra<br />

pokrenula je atraktivnu<br />

nagradnu igru u čijem<br />

nagradnom fondu se nalazi<br />

60 poklon-putovanja. Učešće<br />

u igri je veoma jednostavno.<br />

Posjetite stranicu joya-post.<br />

jetztgewinnen.at i popunite<br />

online formular. Za učešće<br />

u igri jedino je potrebno da<br />

kupite jedan JOYA proizvod,<br />

po sopstvenom izboru.<br />

nagradna<br />

igra<br />

Fotos: iStockphoto, zVg wikimedia, zVg

TRADICIONALNI RECEPT<br />

KOSMO preporučuje:<br />

Alles Kürbis! Sorten,<br />

Deko-Ideen und Rezepte<br />

Šta sve možemo uraditi sa bundevom<br />

u bašti, kući i naročito u kuhinji<br />

– od ukrasa do ukusnih jela,<br />

pokazuju autori Brigitte Schöner<br />

i Hans Streicher. Puno praktičnih<br />

savjeta za samo € 14,95 naručite na<br />

www.amazon.de .<br />

Punjene mlade bundevice<br />

Težina pripreme: • • • • •<br />

Trajanje pripreme: 120 minuta<br />

Sastojci:<br />

• 4 kom. okruglih mladih bundeva ili okruglih tikvica<br />

(200 g po kom.)<br />

• 60 g crnog luka, 1 čen bijelog luka<br />

• 2 kašike maslinovog ulja<br />

• 300 g mljevenog mesa, 1 pečena crvena paprika, 1 jaje,<br />

• 1 kašika sjeckanih začinskih trava (peršun, kadulja i<br />

timijan<br />

• so, 1 kašika prezli, svježe mljeveni biber.<br />

Za sos:<br />

1 glavica sjeckanog luka, 40 ml maslinovog ulja, 4 čena<br />

blago presovanog bijelog luka, 200 ml sosa od paradajza,<br />

prstohvat šećera, grančica ruzmarina, grančica timijana,<br />

so, svježe mljeveni biber i 20 g istopljenog putera.<br />

3.<br />

Napunjene bundevice staviti u sos, poklopiti ih sopstvenim<br />

poklopcem, čvrsto ga pritiskajući. Poprskati<br />

ih rastopljenim puterom i u prethodno zagrijanoj rerni<br />

peći 25 min. na 190°C.<br />

Sočni plodovi zlatne jeseni na vašem stolu: isprobajte obavezno<br />

naš recept za punjene mlade bundevice.<br />

Priprema:<br />

1.<br />

Mlade bundeve oprati, odsjeći im peteljke i poklopac na<br />

gornjem dijelu ploda. Izdubiti unutrašnjost toliko da zidovi<br />

ostanu oko 0,5 cm debeli. Polovinu izdubljene mase isjeckati za<br />

fil, a ostatak iskoristiti za supu.<br />

2.<br />

3.<br />

4.<br />

Na zagrijanom ulju pržiti isjeckani crni i bijeli luk, pa dodati<br />

isjeckanu unutrašnju masu iz bundeve. Ostaviti da se ohladi.<br />

Masi dodati mljeveno meso, na sitne kockice isjeckanu<br />

papriku, umućeno jaje i začinske trave, pa začiniti solju i<br />

biberom.<br />

Masom puniti bundevice, lagano pritiskajući , pa<br />

posuti prezlom.<br />

Sos:<br />

U posudi za pečenje na zagrijanom ulju propržiti sjeckani<br />

1. crni luk i češće bijelog luka.<br />

Dodati sos od paradajza, šećer, grančice ruzmarina i timijana<br />

i so, pa kratko prokuvati. Po želji dodati malo 2.<br />

vode.<br />

KOSMO 69

kuhinja<br />

Dejan Panjičanin,<br />

diplomirani<br />

somelijer, CEO<br />

Wein&Vino, Beč<br />

Vinska čarolija<br />

PILAČ Oklajak 2012.<br />

Nova vinarija Pilač u srcu Dalmacije<br />

kreira čista i jednostavna vina<br />

od autohtonih i internacionalnih<br />

sorti grožđa. Ovo bijelo vino<br />

domaće sorte Rukatac je idealan<br />

pratilac salata, lakših ribljih predjela,<br />

hladnih plata suhoga mesa<br />

i dimljenog lososa. Jednostavno,<br />

svježe, čisto i voćno mlado vino.<br />

PILAČ Bovan 2012.<br />

Vino sorte Merlot javlja se u nosu<br />

vrlo voćno i moćno. Tu nam se<br />

otvaraju note ribizle, suve šljive<br />

i friškog pekmeza od šljiva. Na<br />

nepcu predivna voćnost koja podsjeća<br />

na prezrele šljive, prosušene<br />

smokve i vaniliju. Još dosta mladi<br />

tanini pokazuju da vino pred sobom<br />

ima dodatnih potencijala za<br />

razvoj. Sve u svemu, dokaz da i internacionalne<br />

sorte kao sto je Merlot<br />

uspijevaju vrlo dobro na ovim<br />

podlogama.<br />

www.weinundvino.eu<br />

Salata od bundeve<br />

Težina pripreme: • • • • •<br />

Trajanje pripreme: 30 minuta<br />

Sastojci: 500 g bundeve (hokkadio, muskat ili<br />

butternuss), ½ kašičice bibera, 1/2 kašičice soli,<br />

1/2 kašičice kima, 2 kašičice svježeg začinskog<br />

bilja (Kraüter), 1 kašičica šećera, 6 kašika ulja, 1/8 l<br />

kisjele pavlake, sok od jednog limuna, sjemenke od<br />

bundeve.<br />

Priprema:<br />

Kriške bundeve rendati na tanke listići na dijelu rende za<br />

krastavce, pa ih staviti u činiju i dodati im ostale sastojke,<br />

1.<br />

2.<br />

3.<br />

Krem supa od bundeve<br />

Težina pripreme: • • • • •<br />

Trajanje pripreme: 60 minuta<br />

Može se reći da je ova aromatična i zdrava supa pravi austrijski<br />

specijalitet.<br />

Sastojci: 800 g očišćene bundeve, 1 crni luk, 2 čena<br />

bijelog luka, 2 kašike putera, 0,5 l pileće ili supe od<br />

povrća, pola kašičice kima, pola kašičice suvog majorana,<br />

so, biber, 200 g kisjele pavlake, 1 vezica luka vlašca<br />

(Schnittlauch), ulje i sjemenke od bundeve.<br />

Priprema:<br />

1.<br />

2.<br />

3.<br />

4.<br />

osim pavlake i začinskog bilja.<br />

Dobro pomiješati, činiju zatvoriti i ostaviti da jedan sat odstoji.<br />

Dodati pavlaku i sitno isjeckano začinsko bilje, dobro promiješati, ukrasiti<br />

sjemenkama bundeve i servirati uz hljeb ili pecivo.<br />

Meso bundeve isjeći na kockice, pa ga zajedno sa sitno sjeckanim crnim i<br />

presovanim bijelim lukom dinstati na zagrijanom puteru.<br />

Dodati supu, kim, majoran, so i biber, pa poklopljeno kuvati pola sata dok bundeva ne<br />

omekša.<br />

Sipati kisjelu pavlaku i prokuvati. Na kraju propasirati štap mikserom i još dva minuta<br />

kuvati na tihoj vatri.<br />

Prije serviranja još jednom miksirati, kako bi supa postala vazdušasta. Posuti sitno sjeckanim<br />

lukom vlašcem, poprskati uljem od sjemenki bindeve i dekorisati sjemenkama.<br />

Slatka pita sa bundevom<br />

Težina pripreme: • • • • •<br />

Trajanje pripreme: 120 minuta<br />

U našim krajevima zovu je i bundevara, a naše bake su je<br />

pravile od kora koje su same mijesile.<br />

Sastojci: 1 kg narendane bundeve, 150 g šećera, 75 g suvih<br />

kajsija, 75 g suvog grožđa, 150 g otopljenog putera, <strong>10</strong>0 g<br />

sjeckanih oraha, 1 pomorandža, 1 vanilin šećer, 150 ml vode,<br />

500 g tankih kora za pitu.<br />

Priprema:<br />

Krupno narendanu bundevu, šećer, vanilin šećer, koricu i sok od pomorandže, sitno isjeckane<br />

1. suve šljive i kajsije, suvo grožđe i vodu u dubljoj šerpi dinstati 5 minuta.<br />

Staviti u cjediljku da se ohladi i ocijedi, a iskapani sok ostaviti sa strane.<br />

2. Odvojiti četiri kore, pa prve tri poprskati rastopljenim maslacem, a preko četvrte staviti fil, malo<br />

sjeckanih oraha i cimeta, pa urolati. Postupak ponavljati dok ima kora.<br />

Rolate premazati rastopljenim puterom, pa ih u prethodno zagrijanoj rerni peći oko 30 min.<br />

(dok ne porumene) na 180°C.<br />

Izvaditi pleh iz rerne, bundevaru preliti sokom koji ste sačuvali i vratiti da se dopeče još 3 min.<br />

Ohladiti, posuti prah šećerom i poslužiti.<br />

3.<br />

4.<br />

70 KOSMO

1Inzersdorfer Gemüseküche<br />

Nova linija „Gemüseküche“ kompanije Inzersdorfer<br />

nudi gotove povrtne mešavine: „Letscho“, „Erbsen-<br />

Karotten Rahmgemüse“, „Bohnen-Mais Mix in würziger<br />

Sauce“ i „Feine Mischung Rahmgemüse“. Način<br />

korišćenja gotovih mešavina su pri<br />

tome raznolike i brojne: od povrtnih<br />

priloga, preko kompletnog obroka, pa<br />

sve do ukusnih supa ili salata – sva se ova<br />

jela mogu pripremiti za vrlo kratko vreme.<br />

www.inzersdorfer.at<br />

2Heindl Schoko Maroni<br />

Originalni Heindl Schoko<br />

Maroni prave se od najboljih<br />

sastojaka: kremasti pire od kestena<br />

dobija se od najfinijih bio-kestena,<br />

krckava čokoladna korca od najbolje,<br />

plemenite gorke čokolade. 25<br />

godina slatke tradicije!<br />

www.heindl.co.at<br />

Banja Luka Ćevap – Brajlović<br />

3Banjalučki ćevap je pored<br />

sarajevskog najpopularniji<br />

specijalitet iz kompanije<br />

Brajlović. Kod ove vrste ćevapa<br />

radi se o pet komada,<br />

spojenih u jedan veliki komad.<br />

Osim toga su i začini posebni<br />

i drugačiji. Proizvod je<br />

već od sada dostupan<br />

širom Austrije.<br />

www.brajlovic.at<br />

KOSMO<br />

Top proizvodi<br />

Odabrali smo najbolje za vas!<br />

Foto: SVA<br />

Entgeltliche Einschaltung<br />

Peter McDonald,<br />

gf. SVA-Obmann<br />

Unser Gesundheitssystem<br />

braucht mehr Eigenverantwortung!<br />

„Wir müssen umdenken,<br />

damit auch künftig die<br />

beste Versorgung für alle<br />

Menschen bereit steht.“<br />

Das sagt der gf. Obmann<br />

der gewerblichen Sozialversicherung,<br />

Peter<br />

McDonald.<br />

Was läuft falsch im<br />

österreichischen Gesundheitssystem?<br />

McDonald: Wir investieren<br />

32 Mrd. Euro<br />

pro Jahr in unser Gesundheitssystem<br />

– doch<br />

nur weniger als 2 % davon<br />

in Prävention. Wir<br />

werden zwar über 80<br />

Jahre alt, verlieren aber<br />

21 gesunde Lebensjahre<br />

durch Krankheit.<br />

Unser Ziel ist also klar:<br />

Mehr gesunde Lebensjahre<br />

für die Menschen in<br />

Österreich! Wir müssen<br />

zur regelmäßigen Vorsorgeuntersuchung<br />

motivieren<br />

und Eigenverantwortung<br />

für die eigene<br />

Gesundheit stärken.<br />

Was also tun?<br />

McDonald: Das System<br />

ist viel zu sehr auf die<br />

Reparaturmedizin konzentriert<br />

und greift erst,<br />

wenn die Menschen<br />

schon krank sind. Dabei<br />

leiden 80 % der kranken<br />

Menschen an Zivilisationskrankheiten,<br />

die oft<br />

durch einen gesünderen<br />

Lebensstil vermeidbar<br />

sind. Wir von der SVA<br />

haben deshalb einen revolutionären<br />

Schritt von<br />

der Krankenkasse zur<br />

Gesundheitsversicherung<br />

gemacht. Mit einem<br />

freiwilligen Vorsorgeprogramm,<br />

bei dem es einen<br />

Bonus für alle gibt, die<br />

gesünder leben und so<br />

vom Leistungsempfänger<br />

zum Verantwortungsträger<br />

werden.<br />

Geld fürs Gesundbleiben<br />

– der richtige Weg?<br />

McDonald: Wir sind<br />

überzeugt, dass Belohnung<br />

der beste Motivator<br />

ist. Tausende Versicherte<br />

machen beim<br />

Programm „Selbständig<br />

Gesund“ schon mit und<br />

wir konnten die Zahl der<br />

Vorsorgeuntersuchungen<br />

um 40 % erhöhen.<br />

Der Erfolg ist so groß,<br />

dass sogar Versicherte<br />

anderer Kassen bei uns<br />

anrufen und mitmachen<br />

wollen.<br />

Wer kann<br />

mitmachen und wie?<br />

McDonald: Am Präventionsprogramm<br />

„Selbständig<br />

Gesund“ kann jeder SVA-<br />

Versicherte freiwillig teilnehmen.<br />

Gemeinsam mit<br />

dem Hausarzt werden individuelle<br />

Gesundheitsziele<br />

in 5 Bereichen vereinbart:<br />

Blutdruck, Gewicht, Bewegung,<br />

Tabak und Alkohol.<br />

Werden diese erreicht,<br />

fühlt man sich nicht nur<br />

besser, sondern spart auch<br />

den halben Selbstbehalt.<br />

Mehr Infos zum Präventionsprogramm<br />

der SVA<br />

unter:<br />

sva-gesundheitsversicherung.at<br />

KOSMO 71

stars<br />

RAZGOVOR. S basistom popularnog<br />

bh. benda Dubioza kolektiv Vedranom<br />

Mujagićem razgovarali smo<br />

nakon njihovog sjajnog nastupa na<br />

Danu mladine u Gradišću.<br />

Žestoki<br />

Intervju: Ljubiša Buzić<br />

Fotografije: Ljubiša Buzić<br />

i nepotkupl<br />

gdje se nalaziš, praktično je<br />

svejedno.<br />

Dubioza je aktivna od 2003.<br />

godine. Do danas su izdali sedam<br />

albuma, posljednji pod<br />

nazivom „Apsurdistan“ pojavio<br />

se u aprilu ove godine. Fanovi<br />

ga mogu skinuti besplatno<br />

sa interneta.<br />

KOSMO: Ove godine ste<br />

imali preko 60 nastupa povodom<br />

vašeg novog albumu<br />

„Apsurdistan“. Odakle vam<br />

tolika energija?<br />

Vedran Mujagić: Pa mi smo<br />

ovo htjeli kad smo bili mali,<br />

kad smo maštali o tome šta<br />

ćemo biti u životu. Sad kad<br />

nam se to ostvarilo, nema smisla<br />

da se žalimo što puno sviramo<br />

i što imamo puno posla. Sa<br />

dva koncerta ovog vikenda to<br />

će biti skoro 70 svirki u 20<strong>13</strong>.<br />

Dobra godina je iza nas!<br />

Svirate dosta na festivalima<br />

van zemlje – kako vidite<br />

razliku između nastupa<br />

u Bosni i Hercegovini i u<br />

zapadnoj Evropi?<br />

Neko je vrlo pedantno prebrojao<br />

zemlje u kojima smo<br />

nastupali ove godine i došao<br />

do broja 24. Svirali smo<br />

skoro u svim evropskim zemljama,<br />

a bili smo u Kolumbiji<br />

prije mjesec i po dana.<br />

Začudili smo se koliko je<br />

malo razlike između koncerata<br />

na Balkanu i koncerata<br />

u zapadnoj Evropi. Ljudi<br />

reaguju dobro na pjesme.<br />

Mahom je sad festivalska<br />

publika svugdje vrlo internacionalna,<br />

vrlo izmiješana.<br />

Kad sviraš na EXIT-u, tu<br />

su i Englezi i Francuzi kao<br />

i domaća publika. Na kraju<br />

zapravo i nemaš ni osjećaj<br />

Kad sam u Bosni i Hercegovini,<br />

imam osjećaj da<br />

omladina uglavnom želi da<br />

ide na Zapad. Šta vi poručujete<br />

toj omladini?<br />

Te ankete zapravo loše izgledaju,<br />

zato što kažu da 70%<br />

mladih ljudi žele ići vani.<br />

U suštini mali broj tih ljudi<br />

zaista ide. Više je to izraz<br />

frustracije zbog postojećeg<br />

stanja. Mladi u Bosni i Hercegovini<br />

u suštini znaju vrlo<br />

dobro da nije sve tako ružičasto,<br />

da ih ne čekaju super<br />

plaćeni poslovi i da im nisu<br />

sva vrata širom otvorena.<br />

72 74<br />

KOSMO

jivi!<br />

Moraju dobro sjesti i zagrijati<br />

stolicu kako bi naučili<br />

jezik i da rade vrlo vrijedno<br />

da bi uspjeli, kao i u Bosni<br />

na kraju krajeva.<br />

A bi li ti lično ili vi kao grupa<br />

mogli zamisliti živjeti<br />

negdje u drugoj zemlji nego<br />

u Bosni i Hercegovini?<br />

Mi bi vrlo lako mogli zamisliti<br />

da živimo bilo gdje zato<br />

što smo s ovim tempom rada<br />

više na putu nego kod kuće,<br />

gdje god ta kuća bila. Tako<br />

da je svejedno gdje se vraćaš<br />

tih par sedmica godišnje,<br />

koje zapravo imaš slobodno.<br />

na putu<br />

„Samo ove<br />

godine svirali<br />

smo u 24 zemlje<br />

svijeta.“<br />

„Mi u osnovi jesmo antifašisti<br />

– to je cijelo<br />

vrijeme naša<br />

konstanta. Međutim,<br />

to ne<br />

znači da mi<br />

pokušavamo<br />

prevaspitati<br />

Thompsonove<br />

fanove...“<br />

Vaša muzika je dinamična.<br />

Tekstovi su jako politički.<br />

Je li ta muzika nešto kao<br />

trojanski konj za neka kritična<br />

pitanja?<br />

Pa u principu jeste. Ti<br />

praktično cijelo vrijeme<br />

varaš ljude,<br />

daješ<br />

im neki „soundtrack“ koji<br />

je onako veseo i preko takve<br />

podloge stavljaš teme<br />

koje zapravo i nisu tako<br />

ružičaste. Bez obzira što se<br />

najvećim dijelom radi o bosanskoj<br />

svakodnevnici, iste<br />

stvari se dešavaju i drugdje<br />

na Balkanu i koliko vidimo<br />

ni na Zapadu situacija nije<br />

mnogo bolja. Korupcija i<br />

porast desnice su boljke savremenog<br />

društva i svugdje<br />

su univerzalne. Kad pričaš o<br />

njima, vrlo dobro te razumiju<br />

i u Švedskoj i u Srbiji i u<br />

Bosni i Hercegovini.<br />

U Hrvatskoj Jutranji list<br />

piše da ste vi najbolji protivotrov<br />

protiv Thompsonovih<br />

mračnih ideja. Šta<br />

kažete na to?<br />

To je teško pitanje, zato što<br />

ne možeš generalizirati ljude<br />

koje slušaju muziku. Mi<br />

pričamo stvari koje su nama<br />

bitne. Ako nađeš istomišljenike,<br />

to je<br />

sjajna<br />

stvar. Onda znaš<br />

da ne pričaš u prazno. Mi<br />

u osnovi jesmo antifašisti<br />

– to je cijelo vrijeme naša<br />

konstanta. To ne znači da<br />

mi pokušavamo prevaspitati<br />

Thompsonove fanove da<br />

počnu slušati Dubiozu i da<br />

promijene mišljenje. Ili će<br />

doći sami do tog zaključka<br />

ili neće. To što ih neko pritišće<br />

sa strane obično ima<br />

kontraefekat.<br />

Na aktuelnom albumu ima<br />

dosta pjesama koje se bave<br />

starom Jugoslavijom, tranzicijom,<br />

Titom. Šta vama<br />

znači taj period?<br />

Mi se ne bavimo tim periodom,<br />

više se bavimo fenomenom<br />

nostalgije koja postoji, a<br />

koja je zapravo samo pokušaj<br />

bijega iz surove sadašnjosti u<br />

neku bolju prošlost koju onda<br />

ljudi prilično neobjektivno<br />

idealiziraju. Na kraju krajeva,<br />

mi to na neki način ismijavamo<br />

zato što ljudi imaju potpuno<br />

nerealna očekivanja i<br />

to je sad već prešlo u izvjesni<br />

folklor generacija koje zapravo<br />

ne znaju šta se dešavalo,<br />

koji su rođeni od 1990. pa na<br />

ovamo i koji pričaju o tom periodu<br />

kao o zlatnom vremenu.<br />

Taj period je imao svoje<br />

dobre strane, svoje loše strane<br />

kao što i ovaj danas ima svoje<br />

dobre i loše strane.<br />

Poznati ste po tome da svoju<br />

muziku delite besplatno<br />

na internetu, hoće li će to<br />

dalje ostati tako?<br />

Pa bar s ovim albumima na<br />

našem jeziku, sigurno hoće.<br />

Album „Wild Wild East“ je<br />

izašao u Americi, u Francuskoj<br />

i Argentini, izdale su ga<br />

male izdavačke kuće, koje su<br />

nezavisne. Taj album nije<br />

bio besplatan. Albumi „5 do<br />

12“ i „Apsurdistan“ su besplatni<br />

tako da ljudi imaju<br />

opciju da ih skinu s interneta.<br />

Ako im se baš toliko<br />

sviđa i žele u kolekciji imati<br />

komad plastike, mogu kupiti<br />

album koji je izašao kao<br />

normalno izadnje.<br />

Zadnje pitanje: kad se završi<br />

turneja i vratite se u<br />

Sarajevo, šta je prvo što<br />

uradite?<br />

Idemo spavati! (smijeh)<br />

Lesen Sie diesen Beitrag in der<br />

deutschsprachigen Beilage!<br />

KOSMO 73

stars<br />

HERO meseca<br />

ZERO meseca<br />

Adriana Lima,<br />

nevina do 27. godine<br />

Iako je na modnim revijama<br />

skoro gola već godinama,<br />

postoje pitanja<br />

koja je veoma postide.<br />

Jedno od njih je i koliko<br />

je godina imala kada je izgubila<br />

nevinost. Kada su je<br />

novinari nedavno to pitali,<br />

manekenka je počela da<br />

se trese od neprijatnosti,<br />

prenose mediji. Tada<br />

je izjavila da je želela<br />

da nevina uđe u<br />

brak, što znači da<br />

je prvi put stupila<br />

u intimne odnose<br />

kada se udala za<br />

košarkaša Marka<br />

Jarića u 27.<br />

godini. Ova brazilska<br />

manekenka<br />

je inače više<br />

puta proglašavana<br />

za najlepšu<br />

ženu<br />

na svetu.<br />

Cee Lo Green,<br />

u mladosti pljačkao i tukao se<br />

Zbog svoje izjave u TV emisiji kod<br />

Howarda Sterna da je u mladosti učestvovao<br />

u jednoj pljački, te da je „više<br />

puta prebijao ljude tako jako da su padali<br />

u nesvest“, dodeljujemo mu Zero<br />

meseca. Iako se, kako kaže, kasnije<br />

popravio, izbegavao tuče i pazio<br />

74<br />

KOSMO<br />

nepokretnu majku, ipak ga prate<br />

r e - povi iz nestašne prošlosti.<br />

Jedan dobitnik pet<br />

Grammy nagrada,<br />

vrhunski pevač i<br />

ljubimac publike<br />

ne bi trebalo<br />

da se hvališe<br />

ovakvim<br />

stvarima.<br />

Pa i ja sam<br />

jednom<br />

u k r a o<br />

čokoladu<br />

u marketu<br />

pa se<br />

time ne<br />

hvalim.<br />

Nakon teške bolesti u 78. godini preminuo<br />

je početkom septembra osnivač i<br />

pevač svetski poznate grupe Mostar Sevdah<br />

Reunion.<br />

Ostvario je karijeru dugu šest decenija i<br />

svojim izuzetnim glasom ostavio trajni<br />

pečat u Mostaru, ali i širom bivše zemlje.<br />

Iza, kako su ga Mostarci zvali, bio je veliki<br />

boem i istinski zaljubljenik u muziku, a<br />

svoj poslednji nastup je sa grupom imao<br />

proletos u Frankfurtu. Proneo je slavu sevdaha<br />

i sevdalinki i odenuo ih u novo ruho,<br />

sa novim savremenim aranžmanima. Sahranjen<br />

je u rodnom Mostaru.<br />

V<br />

Džoni Štulić ponovo jaše<br />

Vođa Azre Branimir Džoni<br />

Štulić (60), objavljuje nove<br />

pesme.<br />

Posle albuma „Gozba“ na<br />

kome se našlo 15 pesama i<br />

koji je objavljen na YouTubeu,<br />

pojavila se i „Zakuska“,<br />

sa 18 pesama. To su uglavom<br />

Andrej Pejić – Drakulin gay sin<br />

Maneken Andrej Pejić je ovih dana u<br />

Turskoj završio snimanje serije „Fatih“<br />

u kojoj je igrao mlađeg sina grofa<br />

Drakule – Radua.<br />

U njega se u seriji zaljubljuje sin turskog<br />

sultana Mehmeta II. Na snimanje je dolazio<br />

svako jutro u sedam sati i vredno<br />

radio, da bi se čak i povredio, kada je u<br />

jednoj sceni pao sa konja. Povreda nije<br />

bila opasna, pa se već sutra vratio na set.<br />

U Turskoj je proveo sedam dana, oduševljen<br />

je Istambulom, a u razgledanju su ga<br />

pratila petorica momaka iz obezbeđenja.<br />

njegove obrade narodnih pesama<br />

(„Sadila mome“, „Moj<br />

živote šta li mi te truje“, „Još<br />

ne sviće rujna zora“). Naravno,<br />

uradio je ponovo i Azrine<br />

klasike: „Ljepe žene prolaze<br />

kroz grad“, „Pametni i knjiški<br />

ljudi“, te se njegovi obožavaoci<br />

raduju. Radujemo se što<br />

se konačno čula vest o<br />

njemu, što pored pisanja<br />

knjiga pravi i pesme. Inače,<br />

živi u Holandiji gde<br />

radi kao taksista, i vodi<br />

sudski spor pred međunarodnim<br />

sudom protiv<br />

hrvatskih izdavačkih<br />

kuća za autorska prava.<br />

Preminuo legendarni Ilijaz Delić<br />

Ilijaz Delić Iza,<br />

legendarni pevač<br />

Mostar Sevdah<br />

Reuniona preminuo<br />

je u 78. godini.<br />

Džoni Štulić izdao<br />

novi album „Zakuska“<br />

sa 18 pesama.<br />

Redaktion: Zoran Radojković-Pile<br />

Fotos: Getty Images, zVg

Brate, Zaibate, puno<br />

sreće i uspeha u<br />

braku!<br />

Nataša je obzirna prijateljica i kada<br />

na svoj rođendan zove goste.<br />

Miley Cyrus – gola i tužna<br />

Jadna Miley, od tolikog ljuljanja na<br />

onoj kugli, uhvatila je teška tugica.<br />

Spot za pesmu „Wrecking Ball“ sa 20-godišnjom<br />

pevačicom koja se gola ljulja na velikoj građevinskoj<br />

kugli za rušenje, u prvih sedam dana videlo je<br />

<strong>10</strong>5.332.078 obožavalaca.<br />

No Miley tvrdi da je to u stvari slika njenog sadašnjeg<br />

stanja, ranjivosti i povređenosti. „Ima u tom spotu<br />

mnogo više od puke golotinje, ako to prevaziđete i<br />

pogledate mene, vidi se da sam mnogo više slomljena<br />

nego što izgleda“, izjavila je pevačica. Ja naprotiv<br />

vidim kako je gola i kako na svaki način pravi zvezdu<br />

od sebe. Još se prepričava njen ispad sa dodele MTV<br />

nagrada, kada se plezila i nastupila u donjem vešu. Ali<br />

mala je mudra, velika medijska pažnja je sada na njoj,<br />

a to donosi samo uspeh i novac.<br />

Demi Moore leti sa cveta na cvet<br />

Posle veze sa 20 godina mlađim<br />

dečkom, Demi Moor<br />

bacila je oko na njegovog bogatog<br />

tatu 66-godišnjeg bizmismena<br />

Petera Mortona.<br />

To je možda i prikladnija veza,<br />

jer je njoj 50 godina i oboje<br />

imaju po troje dece. Tako mogu<br />

pod stare dane da zajedno gaje<br />

unučiće. Ona je bila u braku sa<br />

Ashtonom Kutcherom, a početkom<br />

ove godine se smuvala<br />

Madonna se<br />

udaje za 30<br />

godina mlađeg<br />

Kraljca popa posle dužeg razmišljanja<br />

odlučila je da prihvati bračnu ponudu<br />

svog dečka, dvadesetpetogodišnjeg<br />

Brahima Zaibata.<br />

On je francuski plesač i maneken i<br />

zajedno su već tri godine. Američka<br />

umetnica je izjavila da je veoma srećna<br />

sa njim, te da ju je on pre godinu dana i<br />

zaprosio. Pošto je dva puta bila u braku<br />

i ima troje dece ona je o ovoj ponudi<br />

razmišljala skoro godinu dana. Od skoro<br />

u javnosti svog dečka predstavlja kao<br />

verenika, a očevici tvrde da je presretna.<br />

Tako ne misle njeni prijatelji na društvenim<br />

mrežama, te je sve češće ogovaraju.<br />

Ja mislim da su ljubomorni.<br />

i sa bivšim dečkom svoje ćerke.<br />

Sećamo je se iz filma „Striptiz“,<br />

gde je pokazala veliki zavodnički<br />

talenat, te se sigurno svako<br />

raduje da bude sa njom. Iako<br />

joj je pet banki, izgleda odlično<br />

i nije ona sirota kriva što<br />

je stalno jure mlađi. Konačno<br />

neki stariji. Možda joj je krajnje<br />

vreme da se skrasi sa Peterom<br />

koji je inače vlasnik lanca Hard<br />

Rock Cafea, pa mogu po celom<br />

svetu da piju koktele za džabe.<br />

Rekla – kazala<br />

SEVERINA<br />

VUČKOVIĆ<br />

Posle svakog ljubavnog<br />

brodoloma<br />

Severina promeni<br />

frizuru, sada je posle<br />

prekida sa Milanom<br />

kosu skratila<br />

do ramena.<br />

SEKA<br />

ALEKSIĆ<br />

Seka je prva pevačica<br />

u Srbiji kojoj je<br />

Twitter zvanično verifikovao<br />

nalog. To<br />

znači da je dokazano<br />

da ona zaista stoji iza<br />

svog naloga.<br />

HANKA<br />

PALDUM<br />

Konačno nana!<br />

Hanka Paldum je<br />

postala nana, po<br />

prvi put. Njena ćerka<br />

Minela je u Nemačkoj<br />

rodila devojčicu<br />

Širin. Želimo<br />

joj sve najbolje.<br />

MERYEM<br />

UZERLI<br />

Za ulogu Hurem u<br />

seriji „Sulejman veličanstveni“<br />

Meryem<br />

je dobijala u početku<br />

4.000 evra po epizodi,<br />

da bi kasnije honorar<br />

bio 12.500 evra.<br />

DAVID<br />

BOWIE<br />

Vratio se posle desetogodišnje<br />

pauze na<br />

scenu albumom „The<br />

Next Day“ i našao se<br />

na užoj listi nominovanih<br />

za nagradu<br />

Mercury.<br />

CHER<br />

Ovih dana poznata<br />

pevačica je prilično<br />

zauzeta. Priprema<br />

dvadeset novih<br />

kostima za novu<br />

turneju. Ona će joj<br />

ujedno biti i poslednja<br />

pred odlazak<br />

u penziju.<br />

KOSMO 75

stars<br />

TALIA CASTELLANO<br />

Ovo je tužna priča. Iako bolesna od raka, Talia je za vreme<br />

bolesti na YouTubeu objavljivala svoje video klipove o<br />

šminkanju i šminki. I ne samo to već je i registrovala svoj<br />

kanal na YouTubeu pod nazivom TalijaJoy18 gde je predstavljala<br />

svoja rešenja i metode šminkanja. Postala je društveno<br />

aktivna, pomagala savetima kako da se ponašate u<br />

bolesti. Borila se šest godina i za to vreme došla do 750.000<br />

registrovanih članova na svom kanalu i preko 45 miliona<br />

video pregleda. Na žalost, u julu ove godine je u četrnaestoj<br />

godini preminula i posle smrti dobila preko milion članova<br />

na YouTubeu. To je jedan od načina da ostanete zapamćeni<br />

na planeti Zemlji i da ostavite svoj trag. Talia je uprkos tragičnoj<br />

sudbini ostala zapamćena sa osmehom na licu.<br />

ONI SU POSTALI<br />

zvezde<br />

Piše: Zoran Radojković Pile<br />

YOUTUBE. Mesto potpune demokratije.<br />

Snimiš, „okačiš“ i<br />

ako je zanimljivo – obogatiš<br />

se. Ali nije to lako, moraš da<br />

imaš u celom svetu puno pregleda.<br />

Moraš biti zanimljiv<br />

svima na svetu, univerzalan,<br />

a opet jedinstven. E, to su<br />

merila koja odlučuju o tome<br />

da li ćete ili ne biti popularni<br />

na YouTubeu. Postoje i smešne<br />

situacije, slučajni snimci<br />

nezgoda, dečiji nestašluci,<br />

ali retki su klipovi koji vas<br />

čine zvezdom. Mi smo odabrali<br />

neke…<br />

JORGE I ALEXA NARVAEZ<br />

Oni su otac i ćerka. Postali su poznati kada su svoj kućni nastup<br />

snimili kamerom i postavili na YouTubeu. Sada imaju<br />

više miliona pregleda. Snimali su se u dnevnoj, spavaćoj sobi,<br />

tata svira gitaru i peva, a Alexa ga prati i svojim neverovatnim<br />

talentom pleni sve koji gledaju. Eto načina da se preskoče birokratske<br />

barijere, korupcija i silne pare uložene u dete. Najdemokratskiji<br />

način da postanete poznati pod uslovom da ste<br />

talentovani je YouTube. Ne samo da pevaju već se, što bi rekle<br />

kolege sa TV-a, i dobro slikaju, hoće ih kamera. Posle milionskih<br />

pregleda pozvani su i u TV emisije, a producenti su ponudili<br />

saradnju za snimanje. I tako od kućnog zezanja dođoše<br />

do svetske slave. Gde je slava tu su i pare. Dakle – snimajte se,<br />

pevajte igrajte i ako ste talentovani i okačite se na YouTube.<br />

76 KOSMO

Fotos: Getty Images, zVg<br />

FELIX ARVID ULF KJELLBER ALIAS PEWDIEPIE<br />

Švedski video gejmer, sa parolom „Hajde da se igramo“, pre<br />

tri meseca je ostvario 23 miliona pregleda svojih smešnih<br />

video klipova. Za sebe kaže da je običan momak iz Švedske<br />

koji voli da zasmejava druge. Počeo je 20<strong>10</strong>. godine prvim<br />

videom „Amnesia“. Prvi je na svetu izmislio žanr komentarisanja<br />

video igrica na komičan način. U delu ekrana video<br />

bi se kako komentariše igricu koju igra. Dakle, on zvukovima<br />

i komentarima oživljava, duhovito komentariše sadržaj<br />

igrice koju igra. I to pre svega one u kojima ima puno<br />

horora. Tako je snimio niz klipova i za kratko vreme imao<br />

neverovatan broj pregleda. Danas snima razne komentare<br />

i na odličnom engleskom učestvuje u YouTube životu. Eto<br />

kako jedna originalna ideja može da vas proslavi.<br />

SAMI SLIMANI<br />

RAY WILLIAM JOHNSON<br />

Ovaj se čovek obogatio putem YouTubea. Sada je savetnik<br />

Fashiona, Beautya i Lifestylea. To je sada već ozbiljan biznis.<br />

A počeo je davanjem saveta kako da napravite frizuru a la<br />

Justin Bieber i slično. I počeli su milioni da ga prate. Bio je<br />

spontan i simpatičan. Snimao se sam, a kasnije je dovodio i<br />

goste. I on je otvorio svoj kanal. Ali iako svi mogu da probaju<br />

samo neki postaju zvezde. Morate imati facu za YouTube.<br />

Kamera vas mora voleti. Nebitno je koje ste vere i nacije,<br />

samo da zračite. Upravo to radi harizmatični Sami. Ima milione<br />

pregleda, zrači i neverovatno je prirodan pred kamerom.<br />

Nije morao na audicije, nije završio glumu, nije potrošio<br />

gomilu novca da postane faca – samo je bio svoj. Internet je<br />

najdemokratskija stvar na svetu. Tu i siromašni imaju šansu!<br />

Najpoznatiji je po video blogovima na YouTubeu „Jednako<br />

tri“. Ovaj glumac i producent počeo je snimajući šaljive blogove<br />

i postavljajući ih na YouTube da bi 2011. godine postao<br />

šesti video od deset najgledanijih na svetu. Otvara svoj kanal<br />

i privlači deset miliona pretplatnika. Svakog utorka izlazi sa<br />

novim video klipom, a danas je jedan od najvažnijih kanala<br />

na YouTubeu. Kombinuje razne stilove videa, komentariše<br />

sve i svašta, kritičan je i duhovit, često ima i saradnike. Posle<br />

toliko pregleda i pretplaćenih na kanalu može se reći da je<br />

i on velika zvezda nastala na YouTubeu. Naravno, sada već<br />

i veoma bogata. Ne kukajte nad svojom sudbinom, pevajte<br />

svirajte, seksajte se i sve to postavljajte na YouTube. Možda<br />

se i proslavite ili ako ništa drugo napravite budalu od sebe.<br />

Kolumna<br />

Zoran Radojković<br />

Pile:<br />

Kroz<br />

ključaonicu<br />

Izbori, izbori<br />

Evo i saveznih izbora u Austriji.<br />

Ja ih prvi put doživljavam.<br />

Ništa posebno. U Srbiji bi bio<br />

pravi rat. Specijalni držači plakata<br />

oko drveća, dueli na TV-u. Mirno,<br />

kulturno. Dobro, ima i ovde kritike,<br />

jedni su više za liberalizaciju, drugi za<br />

socijalu, treći naginju desnici, ali verujte<br />

– to je sve simpatično. U Srbiji,<br />

a nije bolje ni u Hrvatskoj i BiH –<br />

vređanje, prljav veš. Ko ima koju švalerku.<br />

Ko je debeo, ko ima kupljenu<br />

diplomu. Pa tuče. Moji prebiju tvoje<br />

koji lepe plakate, a mi sledeće noći<br />

prebijemo vaše. Pa cepamo plakate,<br />

pa nudimo poklone i lovu za glas.<br />

Evo primera krađe: jedan ode na biračko<br />

mesto, uzme papir, i u gužvi<br />

ujutru umesto da ga ubaci u kutiju<br />

izađe napolje. Taj papir se zaokruži<br />

po želji i onda, deset evra dobiješ da<br />

taj papir već zaokruženi ubaciš u kutiju<br />

a izneseš tvoj nov, čist. Onda se<br />

taj novi listić zaokruži i da drugom, i<br />

tako ceo dan.<br />

Druga vrsta krađe: određenoj grupi<br />

se obeća lova, po deset evra glas, da<br />

olovkom posebne boje, na primer<br />

zelenom hemijskom, zaokruže toga<br />

i toga. Zna se koliko u toj grupi ima<br />

ljudi. Kada se uveče broje glasovi,<br />

delegat te stranke u komisiji prebroji<br />

koliko ima zaokruženih zelenom bojom.<br />

Ako se broj uklapa, svi iz grupe<br />

dobiju lovu.<br />

Da li tako nešto možete da zamislite<br />

u Austriji? Dobro, i ovde se vrbuje,<br />

lobira, organizuju zakuske, deli materijal,<br />

pripremaju sigurni glasovi. Ali<br />

nikada niko nije ubacio, na primer,<br />

sto listića odjedanput. To se ranijih<br />

godina dešavalo u Srbiji.<br />

E, moji prijatelji, nema ovde žara!<br />

Sve je kulturno, čisto. U rukavicama.<br />

Pomalo i dosadno. Nadajmo se da je<br />

što veći broj naših ljudi sa austrijskim<br />

pasošem ipak izašao i ostvario svoje<br />

pravo na upravo završenim izborima.<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

zoran.pile@kosmo.at<br />

KOSMO 77

scena<br />

Nove<br />

FACE<br />

„Život je borba<br />

– samo najjači preživljavaju"<br />

U gostima: Petar Knežević – Bečlija, pevač, najavljuje<br />

izlazak svog singla „Jovana“u oktobru...<br />

Kako si počeo?<br />

Prvi nastup sam imao sa pet<br />

godina. Moji roditelji su držali<br />

klubove i restorane, pa su<br />

kod nas gostovale razne zvezde.<br />

Tada, kao petogodišnjak,<br />

nastupio sam sa Duškom Kulišem,<br />

pred punom kafanom<br />

– 500 ljudi. Pevao sam „Moj<br />

dobri anđele“ od Zorana Kalezića.<br />

Sa 17 godina sam imao<br />

koncert na Oberlaa Kurhalle<br />

pred <strong>10</strong>.000 gledalaca. Pevale<br />

su sve naše velike zvezde, poput<br />

Šabana, Ipčeta, Dragane Mirković,<br />

Jašara… Ali muzika je<br />

moj život, nešto meni najvažnije,<br />

tako da dugo nisam hteo da<br />

mi to bude posao.<br />

Od čega živiš?<br />

Inače sam agent za nekretnine.<br />

Izlazi ti singl?<br />

Da, zove se „Jovana“. Izlazi<br />

sredinom oktobra. Trenutno<br />

radimo spot.<br />

Posvećeno nekoj konkretnoj<br />

devojci?<br />

Ima tu jedna tajna (smeh)…<br />

S kim si sarađivao na pesmi?<br />

Producent mi je Rama Demir.<br />

On je radio dosta hitova Džeju,<br />

Aci Pejoviću, Sinanu, Marku<br />

Bulatu, radi Zvezde Granda...<br />

Da li je za ovaj biznis potrebno<br />

mnogo novca?<br />

Da. A potrebni su i dobri sponzori,<br />

koje ja imam, i kojima sam<br />

zahvalan, a to je firma And6.<br />

Imaš neke planove?<br />

Ništa posebno. Moje je da se<br />

trudim i da radim, a da publika<br />

to prihvati ili ne… Znači, spontano<br />

i opušteno.<br />

Nagrade?<br />

Ove godine sam dobio bečkog<br />

Oskara popularnosti<br />

kao otkriće godine 20<strong>13</strong>.<br />

Kako je to imati brata bokserskog<br />

šampiona?<br />

Moj brat je moja najveća podrška.<br />

Ponosan sam na njega,<br />

i on je na mene. Borci<br />

smo, volimo se… Kao što on<br />

uvek kaže: „Život je borba!“<br />

Kao u poslednjem njegovom<br />

meču kad je pao u trećoj<br />

rundi, a onda se podigao<br />

i pobedio. Tako je u životu,<br />

tako je u muzici. Imaš hit, pa<br />

nemaš hit, usponi i padovi.<br />

Život je borba i samo najjači<br />

preživljavaju.<br />

Jeste li se tukli kao mali?<br />

Jesmo. Jednom mi je slučajno<br />

slomio nos – zbog njega se<br />

uvek slikam iz profila (smeh)…<br />

Ceca na koncertu!<br />

16.11., Pyramide Vösendorf,<br />

21:00<br />

Dijasporski koncert godine:<br />

Svetlana Ceca Ražnatović.<br />

Edo Maajka<br />

u Beču<br />

16.11., Camera Club,<br />

22:00<br />

Poznati reper nastupiće<br />

pred bačkom publikom.<br />

Koncert najboljeg i najpoznatijeg<br />

repera sa Balkana<br />

u okviru muzičkog događaja<br />

„ALLES BRENNT! Nr.<br />

2“. Mesto: Camera Club, na<br />

adresi Neubaugasse 2, u sedmom<br />

bečkom becirku.<br />

Pored Eda Maajke nastupaju<br />

i Pireli, D-Bo & Mayer,<br />

Bludzbrüder, Wild Out<br />

Crew uz jaku DJ podršku<br />

– Soul, Flava, Mayer, Nana<br />

Odk. Domaćin: Slim 21.<br />

Edo Maajka je čest gost Beča<br />

i domaća publika ga dobro<br />

poznaje. Njegovi nastupi<br />

izazivaju puno interesovanja<br />

među Balkancima zainteresovanim<br />

za rep i hip-hop.<br />

Legenda estrade kojoj nije<br />

potrebno dodatno predstavljanje<br />

– najpopularnija<br />

pevačica sa Balkana. Ne<br />

oklevajte sa kupovinom karata<br />

da ne biste ostali ispred<br />

koncertne hale. Veličanstveno<br />

obeležavanje završetka<br />

20<strong>13</strong>. godine.<br />

Koncertna agencija Estrada<br />

Events (www.estradaevents.eu)<br />

za posetioce je<br />

organizovala i šatl prevoz<br />

iz Beča, od stanice Siebenhierten<br />

i nazad. Informacije<br />

i rezervacije karata +43 664<br />

31 33 227.<br />

Edin Osmić, kako glasi pravo<br />

ime repera, je inače rođen<br />

u Brčkom, u BiH, ali je za<br />

vreme rata sa porodicom izbegao<br />

u Zagreb.<br />

Nagradna igra: Organizator<br />

koncerta i magazin KO-<br />

SMO poklanjanju čitaocima<br />

2 x 2 karte za koncert. Javite<br />

nam se do <strong>10</strong>. novembra<br />

na gewinnspiel@kosmo.at<br />

i pošaljite nam u mejlu sve<br />

vaše kontakt podatke (ime,<br />

prezime, broj telefona). Šifra:<br />

„Edo Maajka“<br />

Fotos: zVg, Aleksandar Kostić<br />

Redaktion: Uroš Miloradović<br />

78 KOSMO

kultura<br />

3 pitanja za<br />

Branko PANTIĆ,<br />

sekretar Kulturnosportskog<br />

društva<br />

Bambi<br />

„Naši planovi su<br />

jasni i dugoročni!“<br />

Šta je najvažniji zadatak Vašeg<br />

udruženja?<br />

Naš najvažniji zadatak<br />

jeste očuvanje srpske kulture i<br />

jezika. U skladu sa tim edukujemo<br />

sve članove našeg kluba i<br />

pokušavamo da ih usmerimo ka<br />

pravim ciljevima u životu. Na<br />

ovom zadatku uspešno radimo<br />

već četiri decenije.<br />

Kako vidite Vaše mesto u kulturnoj<br />

ponudi Beča? Veliki<br />

broj udruženja različitih doseljeničkih<br />

grupa aktivno je na<br />

ovom polju...<br />

Nadamo se da ćemo uspeti da<br />

izdejstvujemo da i naša kultura<br />

dobije na značaju, zbog mladih<br />

naraštaja koji dolaze. Oni zaslužuju<br />

da žive u društvu u kojem<br />

će njihovo poreklo, jezik i nihova<br />

prava biti ravnopravni i jednaki sa<br />

onima drugih doseljenika koji žive<br />

u Austriji.<br />

Planovi za budućnost?<br />

Ono što neposredno stoji pred<br />

nama je obeležavanje četrdeset<br />

godina rada. I to jednom<br />

velikom manifestacijom u decembru<br />

koja će okupiti puno<br />

učesnika i gostiju. Pored tih<br />

konkretnih, predstojećih zadataka,<br />

naši glavni planovi su<br />

veoma jasni i dugoročni. Želimo<br />

da ostvarimo saradnju sa<br />

relevantnim austrijskim institucijama<br />

koje će nas podržati<br />

u ostvarivanju naših ciljeva. Između<br />

ostalog, jedan od važnijih<br />

ciljeva jeste uvođenje novih<br />

sekcija i privlačenje novih članova,<br />

jer naše udruženje može<br />

živeti samo od novih snaga,<br />

novih dinamičnih ideja i ljudi.<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

ksv.bambi.wien@gmail.com<br />

Srpsko udruženje Bambi –<br />

četiri decenije uspeha<br />

Kulturno sportsko društvo<br />

Bambi osnovano je 1973. i<br />

jedno je od najstarijih srpskih<br />

udruženja u Beču, odnosno<br />

u Austriji.<br />

Onakvo kakvo ga danas poznajemo,<br />

društvo je nastalo<br />

1984. godine, spajanjem udruženja<br />

Bambi i Požarevac, koje<br />

je prvoosnovano društvo naših<br />

iseljenika u Austriji, i to još<br />

1970. godine. Kao ni u to vreme,<br />

ni danas odrednica „srpsko<br />

udruženje“ ne ograničava<br />

se na članove poreklom isključivo<br />

sa teritorije Srbije, budući<br />

da članovi dolaze i iz Bosne i<br />

Hercegovine, Hrvatske i Makedonije.<br />

Tokom proteklih 40<br />

godina postojanja, udruženje<br />

Bambi je bilo stožer kulturnih<br />

i sportskih dešavanja koja su<br />

okupljala veliki broj učesnika<br />

i posetilaca, zbog čega je više<br />

puta i odlikovano različitim<br />

priznanjima od strane brojnih<br />

institucija i diplomatsko-konzularnih<br />

predstavništava, ne<br />

samo matice, već i Austrije. U<br />

sklopu samog kluba postoji ribolovačka<br />

sekcija, ekipa u mešovitim<br />

borilačkim veštinama,<br />

različite sportske sekcije, ali je<br />

Velika obletnica<br />

Kulturno-sportstko društvo<br />

Bambi 7. decembra ove<br />

godine proslaviće četiri<br />

decenije svog postojanja.<br />

U procesu priprema velike<br />

svečane manifestacije uključeni<br />

su svi članovi udruženja,<br />

na čelu sa predsednikom<br />

Milanom Popovićem<br />

i rukovodiocem Vladanom<br />

Radojkovićem.<br />

Pripreme ovog velikog događaja<br />

su u toku, a očekuje se<br />

učešće velikog broja gostiju<br />

iz Austrije, Srbije i iz čitave<br />

najrazvijenija folklorna sekcija<br />

sa četiri ansambla (mlađi<br />

i stariji juniorski, pripremni i<br />

izvođački) koji okupljaju oko<br />

150 članova. Naročito su aktivnosti<br />

u ovom domenu u<br />

poslednjim godinama Kulturno-sportskom<br />

društvu Bambi<br />

donele veliki broj uspeha i<br />

nagrada u svim takmičarskim<br />

Evrope. Svečana manifestacija<br />

biće posvećena prikazivanju<br />

istorije i uspeha kluba,<br />

od njegovog nastanka, pa<br />

do današnjih dana. Posebne<br />

uspehe Kulturno-sprtsko<br />

društvo Bambi postiglo je<br />

na polju folklora, u okviru<br />

kojeg su aktivne četiri sekcije.<br />

Na brojnim takmičenjima<br />

samo od 2005. godine<br />

do danas, udruženje je osvojilo<br />

dvadesetak priznanja za<br />

postignuća na polju očuvanja<br />

tradicionalnih srpskih<br />

igara i pesama.<br />

kosmo<br />

serijal<br />

7<br />

kategorijama folklora.<br />

Mladi i iskusni igrači Društva<br />

redovni su učesnici seminara<br />

umetničkih rukovodilaca u<br />

bližem okruženju i vredno rade<br />

na utvrđivanju znanja i usavršavanju,<br />

kako bi kao mladi stručnjaci<br />

radili sa novoosnovanim<br />

klubovima u Austriji i na taj način<br />

doprineli masovnosti koja<br />

se okuplja oko srpske pesme i<br />

igre. Folklorni ansambl Bambi<br />

je jedan od retkih u sastavu Saveza<br />

koji ima sopstveni orkestar<br />

sastavljen od muzičara koji su<br />

trajno nastanjeni u Austriji.<br />

Kulturno-sportsko društvo Bambi postiglo je značajne<br />

rezultate na polju folklora, tradicionalne pesme i igre.<br />

Kontakt: Kultur & Sportverein<br />

Bambi Wien<br />

Huttengasse 81/6, 1160 Wien<br />

E-mail: ksv.bambi.wien@<br />

gmail.com<br />

Tel: +43 680 244 59 99<br />

Česta putovanja deo su redovnog<br />

programa Društva.<br />

Predan rad na očuvanju srpske<br />

tradicionalne kulture.<br />

Fotos: zVg<br />

80 KOSMO

KOSMO 81

kultura<br />

uređuje:<br />

Uroš MILORADOVIĆ<br />

Prošetaj, pogledaj...<br />

Simon Denny<br />

do <strong>13</strong>.<strong>10</strong>, MUMOK<br />

Celtic Woman<br />

19.<strong>10</strong>., Stadthalle 20:00<br />

Ane Brun<br />

23.<strong>10</strong>., Szene, 20:00<br />

Bruno Mars<br />

24.<strong>10</strong>., Stadthalle, 20:30<br />

Tačka: razno<br />

World Press Photo <strong>13</strong><br />

do <strong>13</strong>.<strong>10</strong>., Westlicht Wien<br />

Požurite i pogledajte<br />

izbor najboljih<br />

novinskih fotografija<br />

objavljenih u<br />

2012. Više informacija<br />

na sajtu galerije:<br />

www.westlicht.com<br />

Brunnenpassage<br />

18.<strong>10</strong>., 18:00<br />

Brunnenpassage i<br />

Konzerthaus zovu<br />

vas na zajedničko<br />

pevanje – melodija<br />

iz čitavog sveta, poznatih<br />

i mladima i<br />

starima!<br />

Faceless Part II<br />

do 22.11., quartier21,<br />

MuseumsQartier<br />

Želja kuratorskog<br />

para Bogomira Doringera<br />

i Brigitte<br />

Felderer bila je da<br />

izložbom „Faceless“<br />

tematizuju ulogu lica<br />

u savremenoj kulturi<br />

koju oblikuju mediji.<br />

Izloženi radovi predstavljaju<br />

izbor iz savremene umetničke i<br />

modne produkcije u kojima su<br />

lica skrivena, transformisana ili<br />

maskirana. Najvažnija inspiracija<br />

izložbe su društveno-političke<br />

posledice terorističkih napada u<br />

SAD od 11. septembra 2001.<br />

www.facelessexhibition.net<br />

Max Romeo<br />

Live<br />

1.11., Arena Wien, 20:30<br />

Legenda jamajkanske reggae<br />

muzike po prvi put u Austriji.<br />

U okviru One Drop Reggae<br />

Festival 20<strong>13</strong> u bečkoj Areni<br />

nastupa Max Romeo, jedna<br />

od vodećih figura ranog i roots-reggaea.<br />

Njegovi počeci<br />

leže u Rocksteady pokretu,<br />

u kojem je učestvovao od samog<br />

početka i koji je trajno<br />

obeležio reggae muzički stil.<br />

Paradise Lost<br />

12.11., Arena, 19:00<br />

Pored poznatog benda, nastupiće<br />

još i Lacuna Coil i<br />

Katatonia.<br />

U svojoj karijeri dugoj 25 godina,<br />

Paradise Lost su snimili<br />

<strong>13</strong> albuma i imali toliko uspeha<br />

koje svako nabrajanje čini<br />

uzaludnim poslom. Od samog<br />

početka karijere, bend se nalazi<br />

u divljoj vožnji u kojoj se smenjuju<br />

usponi i padovi. Tekstovi<br />

Nicka Holmesa su tamni i puni<br />

dubokih uvida: umesto lakih<br />

30.<strong>10</strong>., Amtshaus<br />

Rudolfsheim, 19:30<br />

Predstava „Želim da se<br />

oslobodim“ nastala je u<br />

okviru akcije za borbu protiv<br />

nasilja nad ženama.<br />

U svojim kasnijim godinama<br />

Romeo je sve više pravio socijalno<br />

relevantnu i politički<br />

kritičnu muziku. Vrhunac<br />

ove faze je album „War Ina<br />

Babylon“ iz 1976. koji do danas<br />

važi za jedan od najvažnijih<br />

albuma Roots Reggaea.<br />

Pravo sa Jamajke u Arenu.<br />

Nagradna igra: Organizator<br />

koncerta i magazin<br />

KOSMO poklanjanju čitaocima<br />

2 x 2 karte za koncert.<br />

Javite nam se do 30. oktobra<br />

na gewinnspiel@kosmo.at<br />

i pošaljite nam u mejlu sve<br />

vaše kontakt podatke (ime,<br />

prezime, broj telefona). Šifra:<br />

„Max Romeo“.<br />

nota i bezbrižne fantazije, on<br />

se pre svega bavi ponorima sumorne<br />

realnosti. Svoj poslednji<br />

album „Tragic Idol“ bend je izdao<br />

2012. U pitanju je ne samo<br />

vrhunski come-back, već i materijal<br />

inspirisan životom, sirov<br />

i nemilosrdan.<br />

Nagradna igra: KOSMO poklanja<br />

3 x 2 za koncert u Areni.<br />

Javite nam se na gewinnspiel@<br />

kosmo.at ili na Magazin KO-<br />

SMO, Handelskai 388/741,<br />

<strong>10</strong>20 Wien najkasnije do 5.11.<br />

i dostavite Vaše podatke. Šifra:<br />

„Paradise Lost“.<br />

„Želim da se oslobodim“<br />

Osmišljena je od strane reditelja<br />

Cvetina Aničića,<br />

a realizovale su je članice<br />

Udruženja žena Šidijanke.<br />

U predstavi igraju članice<br />

amaterskog pozorišta „Branislav<br />

Nušić“ iz Šida. Tekst<br />

je sastavljen od istinitih ispovesti<br />

dvanaest žena, stradalih<br />

od nasilnih partnera,<br />

koje se vraćaju u život da<br />

govore o svom tragičnom<br />

životu. Predstava se održava<br />

na adresi Rosinagasse 4 u<br />

15. becirku u Beču, a nakon<br />

nastupa sledi tribina u kojoj<br />

će učestvovati sociolozi i<br />

psiholozi.<br />

Ulaz je slobodan, a više informacija<br />

o ovoj predstavi<br />

kao i drugim aktivnostima<br />

Srpskog kulturnog foruma<br />

možete pronaći na adresi:<br />

www.skforum.at<br />

Max Romeo, čovek koji je oblikovao<br />

reggae muziku, po prvi put u Beču.<br />

nagradna<br />

igra<br />

Veliki povratak na scenu: Paradise<br />

Lost sveži i nakon 25 godina svirke.<br />

Predstava „Želim da se oslobodim“<br />

govori o problemu nasilja nad ženama.<br />

82 KOSMO

Bioskop – najnoviji blockbusteri<br />

Inside WikiLeaks<br />

Drama<br />

Knjige<br />

Glumci: Benedict Cumberbatch,<br />

Daniel Brühl, Laura<br />

Linney<br />

Režija: Bill Condon<br />

Na repertoaru od: 1.11.<br />

Film podnaslova „Peti stalež“ kroz ličnost Daniela<br />

Domscheit-Berga, najbližeg saradnika Juliana<br />

Assangea, prati priču o razvoju WikiLeaksa –<br />

platforme koja je promenila savremenu istoriju.<br />

Jackass:<br />

Bad Grandpa<br />

Komedija<br />

Glumci: Johnny Knoxville,<br />

Steve-O, Jackson Nicoll,<br />

Režija: Jeff Tremaine<br />

Na repertoaru od: 25.<strong>10</strong>.<br />

Skrivena kamera i road-movie u jednom: Irving<br />

Zisman (Johnny Knoxville), 86-ogodišnji starac,<br />

kreće na put kroz Ameriku sa svojim unukom.<br />

KOSMO<br />

nagradna igra<br />

nagradna<br />

igra<br />

Helmut Weinberger<br />

Kroatisch/Serbisch-Deutsches<br />

phraseologisches Wörterbuch<br />

nagradna<br />

igra<br />

Knjiga renomiranog profesora slavistike na Univerzitetu Insbruck<br />

Helmuta Weinbergera sadrži 1.800 fraza hrvatskog i srpskog<br />

jezika sa nemačkim ekvivalentima. Posebna odlika ovog rečnika<br />

jeste organizovanje fraza prema semantičkim grupama (nrp. sreća,<br />

tuga, opasnost, radost itd.), a ne abecedno, kako je to do sada bio<br />

slučaj. Za sva izdanja kuće Facultas pogledajte www.facultas.at<br />

Magazin KOSMO i Facultas poklanjaju dve knjige. Javite se na<br />

gewinnspiel@kosmo.at ili na adresu Magazin KOSMO, Handelskai<br />

388/741, <strong>10</strong>20 Wien, do 20.<strong>10</strong>. Šifra: „Wörterbuch “.<br />

Knjižara „MI“<br />

preporučuje<br />

Rush<br />

Drama, akcija<br />

Glumci: Chris Hemsworth, Daniel Brühl,<br />

Alexandra Maria Lara, Olivia Wilde<br />

Režija: Ron Howard<br />

Rush je film o dva čoveka koji se nalaze u potrazi<br />

za ultimativnim adrenalinskim uzbuđenjem u<br />

jednom od najopasnijih sportova – trkama formule<br />

1. Naši junaci su Niki Lauda i James Hunt.<br />

KOSMO i Constantinfilm poklanjaju 3 x<br />

2 karte za film, tri tašne i tri kape. Javite se<br />

na gewinnspiel@kosmo.at ili na Magazin<br />

KOSMO, Handelskai 388/741, <strong>10</strong>20 Wien<br />

do 20.<strong>10</strong>. Šifra: „Rush“.<br />

Louise L. Hay<br />

I vi možete imati izvanredan<br />

život, VBZ, Zagreb 2011.<br />

CD polica<br />

Y-Titty<br />

Stricksocken Swagger<br />

Avenged Sevenfold<br />

Hail To The King<br />

Seer<br />

Dahoam<br />

Eko Fresh<br />

Eksodus<br />

Franz Ferdinand Right<br />

Thoughts,Right Words,...<br />

DVD polica<br />

Downton Abbey – Staffel 3<br />

Kostimirana,<br />

zabavna engleska<br />

melodrama<br />

o životu britanske<br />

aristokratije<br />

uoči I svetskog<br />

rata.<br />

Iron Man 3<br />

Treći nastavak<br />

akcione franšize<br />

o neumornom<br />

borcu za<br />

pravdu u hitech<br />

viteškom<br />

kostimu.<br />

Igrice<br />

Battlefield 4 – nagradna igra<br />

Poznati glumac Moritz<br />

Bleibtreu pozajmio je svoj glas<br />

nemačkoj verziji svetski popularne<br />

video igrice, tj. njenom<br />

četvrtom delu. Sve obožavaoce<br />

očekuju nove avanture uz<br />

spektakularni dizajn. Magazin<br />

KOSMO i kuća Electronic Art<br />

poklanjaju dve igrice. Javite se<br />

do 1. 11. na gewinnspiel@<br />

kosmo.at ili na adresu Magazin<br />

KOSMO, Handelskai<br />

388/741, <strong>10</strong>20 Wien. Šifra:<br />

„Battlefield “.<br />

Fotos: zVg<br />

Louise Hay je autorka nekoliko bestselera, među njima je najveći uspeh<br />

imao priručnik „Kako izlečiti duh i telo“. Njene knjige prevedene<br />

su na 29 svetskih jezika i prodate u pedeset miliona primeraka. Knjiga<br />

pred vama nudi uputstva za umanjivanje stresa, zdravstvenih tegoba i<br />

prevazilaženja problema koje donosi svakodnevni život. Louise Hay<br />

poznata je i po praktičnim seminarima koje drži širom sveta.<br />

Knjižara „Mi“, Burggasse 84, <strong>10</strong>70 Wien<br />

T: 01/52 46 399, knjizara_mi@hotmail.com<br />

nagradna<br />

igra<br />

KOSMO 83

kultura<br />

Info-ćoše<br />

Veče prijateljstva<br />

<strong>10</strong>.<strong>10</strong>., Altes Rathaus, 18:30<br />

Austrijsko-srpsko društvo organizuje<br />

još jedan Dan austrijsko-srpskog<br />

prijateljstva. Ulaz je<br />

slobodan, ali<br />

je rezervacija<br />

obavezna, na:<br />

nfo@oesg.<br />

or.at<br />

Suede<br />

15.11., Gasometer, 20:00<br />

Suede važe kao najvažnija prethodnica<br />

britpopa. Bend je vrhunac<br />

popularnosti<br />

stekao<br />

polovinom<br />

devedesetih<br />

godina.<br />

Massimo Savić<br />

12.11., Theater Akzent, 19:30<br />

Njemu nije potrebno nikakvo<br />

posebno predstavljanje. Jedan<br />

od najlepših<br />

muških glasova<br />

ex-YU<br />

prostora. Ne<br />

propustite.<br />

Dreaming Russia<br />

od 12.<strong>10</strong>., Albertina<br />

Retrospektivna izložba u bečkoj<br />

Albertini posetiocima će predstaviti<br />

izbor<br />

iz savremene<br />

ruske umetničke<br />

produkcije.<br />

Do<br />

1.12.2014.<br />

Rođeni u YU<br />

<strong>10</strong>.<strong>10</strong>., Akzent Theater, 19:00<br />

Gostovanje Jugoslovenskog<br />

dramskog pozorišta sa predstavom<br />

u režiji Dina Mustafića i<br />

Mirjanom<br />

Karanović<br />

u jednoj<br />

od glavnih<br />

uloga.<br />

Sutra (ni)je<br />

novi dan<br />

20.<strong>10</strong>., Theater Akzent<br />

Wien, 19:00<br />

Teatar Exit iz Zagreba gostuje<br />

sa predstavom u režiji<br />

Ivice Boban.<br />

Glavni likovi su ljudi bez<br />

posla, stana i novca, a predstava<br />

se bavi hrvatskom<br />

stvarnošću i njenim problemima,<br />

konfliktima i dilemama,<br />

i to na otkačen i veseo,<br />

tužan i potresan, smešan i<br />

26.<strong>10</strong>., Theater Akzent,<br />

19:30<br />

Gostovanje beogradskog<br />

Zvezdara teatra u Beču.<br />

gorak način. Predstava je<br />

namenjena svim generacijama<br />

i dopašće se i mladima i<br />

starima! U glavnim ulogama<br />

su tri mlada, perspektivna<br />

hrvatska glumca: Iskra Jirsak,<br />

Zoran Pribičević i Mirela<br />

Videk. Dođite i steknite<br />

uvid u savremene dileme<br />

tzv. običnog čoveka u hrvatskom<br />

društvu.<br />

Nagradna igra: KOSMO poklanja<br />

2 x 2 karte za predstavu.<br />

Javite nam se na gewinnspiel@<br />

kosmo.at ili na Magazin KO-<br />

SMO, Handelskai 388/741,<br />

<strong>10</strong>20 Wien najkasnije do<br />

<strong>10</strong>.<strong>10</strong>. i dostavite Vaše podatke.<br />

Šifra: „Sutra je novi dan“.<br />

Damir Imamović<br />

8.11., Festsaal der Bezirksamtes<br />

Landstr., 20:00<br />

Mlada zvezda bosanske sevdalinke<br />

nastupa u Beču.<br />

Imamović nastupa na večeri<br />

pod nazivom Sevdah takht,<br />

dok se koncert odvija u okviru<br />

projekta Wiener Sevdah<br />

(www.wiener-sevdah.at), na<br />

adresi Karl Borromäus Platz<br />

3 (treći bečki becirk). Sva<br />

prikupljena sredstva od koncerta<br />

biće iskorištena u humanitarne<br />

svrhe, za siromašnu<br />

Boing boing<br />

decu iz Bosne i Hercegovine.<br />

Organizator ovog događaja je<br />

udruženje „Futurebag – tašna<br />

za budućnost“ (www.futurebag.org)<br />

koje već godinama<br />

prikuplja pomoć za najsiromašniju<br />

decu iz BiH. Karte<br />

se prodaju u dve kategorije,<br />

za 25 i 35 evra. Pretprodaja<br />

u lokalu artPub Beertija, Kaiserstrasse<br />

<strong>10</strong>0, <strong>10</strong>70 Wien<br />

i u knjižari MI, Burggasse<br />

84, <strong>10</strong>70 Wien. Rezervacije<br />

i informacije na telefon<br />

0650/408 00 76 ili na e-mail<br />

ticket@futurebag.org<br />

„Boing Boing“ je hit komedija<br />

iz 60-ih francuskog pisca<br />

Marca Camolettija. Komad<br />

je premijerno izveden više od<br />

200 puta. Po dramskom predlošku<br />

snimljena su i četiri filma.<br />

Adaptacija koju je uradila Branislava<br />

Ilić zasniva se na komediji<br />

situacije. Oživljavanje duha<br />

Pariza šezdesetih godina prošlog<br />

veka daje predstavi poseban<br />

stil, jer ovaj komad funkcioniše<br />

najbolje u kontekstu vremena u<br />

kojem je napisan, a to je vreme<br />

velikih promena: pojava hipi<br />

pokreta, rušenje seksualnih i<br />

rasnih tabua, razvitka televizije<br />

i popularne kulture.<br />

Nagradna igra: KOSMO<br />

poklanja 2 x 2 za predstavu.<br />

Javite nam se na gewinnspiel@<br />

kosmo.at ili na Magazin KO-<br />

SMO, Handelskai 388/741,<br />

<strong>10</strong>20 Wien najkasnije do<br />

20.<strong>10</strong>. i dostavite Vaše podatke.<br />

Šifra: „Rođeni u YU“.<br />

Savremen, svež i zabavan tekst: Teatar<br />

Exit iz Zagreba gostuje u Beču.<br />

Damir Imamović održaće humanitarni<br />

koncert za siromašnu decu iz BiH.<br />

Francuska društvena farsa u izvođenju<br />

Zvezdara teatra iz Beograda.<br />

84 KOSMO

Pogledali smo za vas – novo na repertoaru<br />

Metallica – Trough the Never<br />

Žanr: muzički, dokumentarac<br />

Režija: Nimród Antal<br />

Glumci: Dane DeHaan, James<br />

Hetfield, Mackenzie Gray,<br />

Lars Ulrich, Kirk Hammett<br />

Na repertoaru: 4.<strong>10</strong>.<br />

Ocena:<br />

Nagrađivani režiser Nimrod<br />

Antal (Predators, Kontroll),<br />

počastio je publiku prvorazrednim<br />

vizuelanim i muzičkim<br />

3D iskustvom. Radnja<br />

koju dramaturški nosi<br />

muzika kombinuje smelu<br />

priču i spektakularni snimak<br />

živog nastupa jednog<br />

od najvećih metal bendova<br />

današnjice. Veliki deo filma<br />

je, može se reći, konvencionalna<br />

i izravna reportaža o<br />

turneji grupe iz 2012. godine,<br />

estetski ambiciozna i tehnički<br />

zahtevna (snimana sa 24 kamere).<br />

Pored toga, režiser Antal,<br />

poznat po nekoliko horor<br />

uradaka, u film je udenuo<br />

fantastični, mračni podzaplet<br />

koji se odvija u distopijskom<br />

pejsažu a lá Mad Max<br />

i koji u rezultatu izgleda kao<br />

odlično izvedena akciona<br />

kompjuterska igrica. Bez<br />

previše čvrste veze sa koncertnim<br />

delom filma, ali sa<br />

dobro uhvaćenom suštinom<br />

intenzivne, opake i agresivne<br />

suštine muzike grupe<br />

Metallica, ove minijature<br />

doprinose ukupno dobrom<br />

utisku filma. Kvalitet zvuka<br />

i drugi tehnički preduslovi<br />

su izuzetni. Inače, snimci sa<br />

muzičkog performansa poti-<br />

Vrhunsko muzičko i 3D vizuelno iskustvo: veličanstvena muzička<br />

turneja grupe Metallica na bioskopskom platnu.<br />

ču sa koncerata iz Vancouvera<br />

i Edmontona u Kanadi.<br />

Film pred vama je prava poslastica<br />

za ljubitelje teškog<br />

zvuka legendarne Metallice,<br />

KOSMO vas vodi u bioskop!<br />

ali i za sve one koji uživaju<br />

u dobrim filmovima sa ovakvom<br />

temom. Dakle, osvežite<br />

reči pesama i pravac<br />

bioskop.<br />

nagradna<br />

igra<br />

Magazin KOSMO poklanja srećnim dobitnicima<br />

dva puta po dve karte za film „Eastalgia“. Pošaljite<br />

nam e-mail sa šifrom „Eastalgia“ na E-mail adresu<br />

gewinnspiel@kosmo.at ili na Magazin KOSMO, Donau<br />

Business Center, Handelskai 388, Büro Top Nr.<br />

741, <strong>10</strong>20 Wien, najkasnije do 12. septembra.<br />

Fotos: zVg<br />

Doviđenja do<br />

LET’S CEE 2014.<br />

Nakon višednevnog filmskog<br />

i pratećeg kulturnog<br />

programa, uspešno je okončano<br />

još jedno izdanje festivala<br />

posvećenog kinematografijama<br />

Istočne Evrope.<br />

Za osam dana trajanja, prikazano<br />

je preko 60 filmova iz oko<br />

trideset zemalja, a manifestacija<br />

je imala i odličan odziv – desetak<br />

hiljada gostiju (dva puta<br />

više nego prošle godine, kada je<br />

festival imao svoju premijeru).<br />

Filmski praznik uveličalo je i<br />

oko 60 prominentnih radnika<br />

na ovom polju iz celog sveta,<br />

kao što su Saša Lošić, muzičar<br />

i kompozitor, oskarovci Stefan<br />

Ruzowitzky, Allan Starski i<br />

Istvan Szabo, legendarni ruski<br />

režiser Alexander Sokurov, glumačke<br />

veličine Karl Markovics i<br />

Johannes Zeiler, i još mnogi drugi.<br />

Festival je završen svečanom<br />

dodelom nagrada u Uraniji u<br />

kategoriji igranih filmova („Domestic“,<br />

Adriana Sitarua), dokumentaraca<br />

(„The Last Black<br />

Sea Pirates“ Svetoslava Stoyanova),<br />

kratkog filma („Distance“,<br />

Jannoa Jürgensa).<br />

U osvrtu na završenu manifestaciju,<br />

direktorka festivala Magdalena<br />

Żelasko se ponadala da će<br />

od sledeće godine i država prepoznati<br />

važnost ovog događaja:<br />

„Imamo puno planova, ali ipak<br />

budućnost našeg festivala u velikoj<br />

meri će zavisiti od pomoći<br />

iz fondova grada Beča i savezne<br />

države. Do današnjeg dana naš<br />

poduhvat nije podržan niti jednim<br />

jedinim centom, a mi se<br />

naravno nadamo da će se ovaj<br />

stav promeniti od sledeće godine.<br />

Jedan projekt ove veličine ne<br />

može se sprovoditi dugoročno<br />

bez pomoći države. Sve drugo bi<br />

bila čista samoeksploatacija.“<br />

Grupna fotografija sa puno dama: tim Festivala LET’ CEE, sa<br />

dobitnicima nagrada i gostima u bečkoj Uraniji.<br />

Ženstven i obožavan: figurina Urania Award, glavna nagrada<br />

Festivala LET’ CEE, umetnika Tone Finka.<br />

KOSMO 85

znanje<br />

Piše: Uroš Miloradović<br />

The Day After –<br />

MAMURLUK. U koštac sa najvećom čovečijom boljkom<br />

od kada je sveta i veka – mamurlukom – izlazilo se na<br />

kraj na različite načine. Pred vama je ozabavljena lista<br />

istinskih mera i lekova koje su pojedine kulture propisivale.<br />

Zavalite se u fotelju, otvorite pivo i – uživajte!<br />

Ako možete! A sutradan gledajte šta ćete...<br />

stari grci<br />

Stari Rim<br />

Gutni kanarinca<br />

Stari Rimljani nisu bežali od dobrog<br />

provoda. Petkom se pravo s Rimskog<br />

foruma ili iz biroa, recimo iz agencije za<br />

trgovinu i iznajmljivanje robova ili imperatorske<br />

PR-kancelarije (odnosi s javnošću<br />

uglavnom su se odvijali preko batine,<br />

pa su PR-eksperti ustvari bili carski<br />

batinaši, PR-ebijači) odlazilo na žestoke<br />

žurke, bahanalije na kojima se dešavalo<br />

sve i svašta. Pisac Plinije Stariji ostavio<br />

je u amanet sinu, Mlađem Pliniju, kao i<br />

svojim sugrađanima, efikasan lek protiv<br />

mamurluka: kanarinac pržen u dubokom<br />

ulju. „Kad smažeš kanarinca, Plinije“,<br />

pisao je Stariji Mlađem, „cvrkutaćeš<br />

ceo dan! Provereno!“<br />

86 KOSMO<br />

Puerto Rico<br />

Sovino jaje na oko<br />

Udarivači temelja naše moderne civilizacije bili su teške pijanice, a<br />

najviše su voleli da cirkaju bevandu. Tako bi Platon pozvao prijatelja<br />

Fidiju: „Dođi mi na sedeljku, ćerka mi se upisala na višu turističku<br />

školu u Solunu, svrati da proslavimo! Ženu nemoj da vodiš…“ Oni su,<br />

narafski, vino nalivali iz ogromnih amfora i tu se stvar brzo otimala<br />

kontroli. Za „Dan posle“ tj. mamurluk Grk stari je preporučivao doručak<br />

koji se sastojao od ovčijih pluća i jaja od sove. Nešto što ćete<br />

teško pronaći u obližnjoj Billi.<br />

Šljiva je keva<br />

Nije samo „Srbija međ’ šljivama“, i Japan<br />

ima sklonosti prema ovoj modroj voćki –<br />

ili nekoj njenoj rođaci. Mamurni sinovi<br />

samuraja, izlazeće sunce koje bolno iritira<br />

njihov alkoholom izmučeni mozak<br />

pozdravljali bi izjedanjem umeboši šljive,<br />

i to kisele, iz turšije. Oni koji su probali<br />

kažu da je kiselost nepodnošljiva – ali,<br />

jAPAN<br />

opet, nisu oni probali specijalno balkansko,<br />

podmuklo i podrumsko, bojnoopojno<br />

sredstvo – čuveni raso iz kupusa.<br />

Roll-on limun<br />

Stanovnici ovog rajskog karipskog<br />

ostrva ubeđeni su da je najbolji lek protiv<br />

mamurluka preseći limun na pola, a<br />

zatim njime natrljati pazuho one ruke<br />

kojom ćete piti. Was? Que? Probajte<br />

– sigurno ne radi. Od ovoga ćete samo<br />

dobiti osip i ulepljene pazušne dlake,<br />

ali ćete, s druge strane, mirisati sveže,<br />

pomalo kiselkasto. Šetajte okolo sa glavicom<br />

zelene salate i – kompletni ste.<br />

Fotos: zVg, iStockphoto

Dan posle<br />

HAITI<br />

Mađija zvana voodoo<br />

Haićanski čukundeda-vrač tvrdi da je<br />

napad najbolja odbrana. Mamurluk se<br />

simbolično ubija zabijanjem <strong>13</strong> čioda<br />

sa crnom glavicom u pampur boce koja<br />

je izazvala pijanstvo i muku posle njega.<br />

Ovog genijalca bi trebalo priupitati kakva<br />

je procedura sa limenkama, šta zatim<br />

raditi sa bocama koje se otvaraju na<br />

poklopac s navojima, gde naći crne igle i<br />

kako se uopšte dovući do vrača kad ste u<br />

jadnom stanju i žurite na vaš slabo plaćeni<br />

haićanski posao, gde vas čeka nadrndani<br />

haićanski šef ? Sve sama pitanja,<br />

a odgovora nijednog…<br />

mongolija<br />

„Svetlana, sine, dodaj tati oči sa stola!“<br />

Pobednik u izboru najbizarnijeg leka protiv mamurluka<br />

dolazi nam iz Mongolije. Ovaj narod<br />

konjanika i kosookih ratnika crnih kosa zategnutih<br />

u perčine, jutarnje mamuranje lečio je koktelom<br />

od paradajza i, i, i – ovčijih očiju. To su prave<br />

muškarčine, nema šta.<br />

Sicilija<br />

„Ja sam, hvala, vegeterijanac…“<br />

Bez mnogo trošenja reči i ulaženja u sitne detalje, predstavljamo<br />

vam sicilijanski lek za mamurluk. Tri reči. Evo<br />

ih. Sušeni. Bivolji. Penis.<br />

Dovoljno da čoveka odvikne od alkohola za ceo život.<br />

KOSMO 87

azonoda<br />

Uroš<br />

Miloradović<br />

Slabovidi<br />

kutak<br />

HC-ov mali pomoćnik<br />

C<br />

elo izborno-nedeljno prepodne<br />

pokušavao sam da<br />

telefonom dobijem Wernera<br />

Faymanna. Nisu mi, međutim,<br />

dali da razgovaram s njim. Prvo se<br />

javljala dečurlija koja je odgovarala<br />

da je tata zauzet, jednom njegova<br />

supruga koja mi je zalupila slušalicu,<br />

a posle samo posluga koja mi<br />

je pretila policijom zbog uznemiravanja.<br />

Na svom slabom nemačkom<br />

sam odgovarao da delujem u<br />

najboljem Wernerovom interesu,<br />

insistirao da me povežu sa harizmatičnim<br />

kancelarom, pitao kada<br />

će već jednom da završi doterivanje<br />

ispred ogledala... Paralelno<br />

sam od ranog jutra obilazio biračka<br />

mesta i lokale, opipavao puls<br />

naroda, želeo sam Werneru samo<br />

da prenesem da je situacija na terenu<br />

dobra. Hteo sam i da podelim<br />

s njim da ja, doduše, nemam pravo<br />

glasa, ali da moja bakuta Mileva<br />

i njene prijateljice misle da je on<br />

stvarno feš, pravi đavolak (pritom<br />

onako nestašno namiguju i kikoću<br />

se), i kažu da će glasati za njega.<br />

Nakon što su izašli rezultati, batalio<br />

sam devetnaestovekovne<br />

tehnologije i prešao na najnovije<br />

medije, pa sam se Werneru javio<br />

preko kancelarske fejsbuk stranice.<br />

Preneo mu čestitke i pozdrave od<br />

mene, od Mileve, a zatim i najveću<br />

zahvalnicu od H.C. Strachea koji<br />

mu je poručio da svoj veliki uspeh<br />

na izbornom takmičenju ima da<br />

zahvali velikim delom baš njemu,<br />

Faymannu. Kako je nesebičan i<br />

velikodušan naš kancelar! On ne<br />

radi samo za sebe, nego i za druge.<br />

On se ne bori samo za svoje najuže<br />

interese, već hrišćanskom ljubavlju<br />

voli i svog bližnjeg – H.C.-a. Sa<br />

svojih bi leđa kaput skinuo, da ogrne<br />

– H.C.-a. Za koju godinu daće<br />

mu i kancelarsko mesto. Videćete!<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

uros.miloradovic@kosmo.at<br />

Zašto muškarci ne bi trebalo<br />

da budu savetnici u ženskim<br />

časopisima – jedna poučna<br />

priča<br />

Dragi Stevo,<br />

Nadam se da mi možeš pomoći.<br />

Jednog dana dok je<br />

moj muž gledao TV, ja sam<br />

iskoristila vreme da odem u<br />

kupovinu. Otprilike dva kilometra<br />

od kuće, imala sam<br />

malu nezgodu: motor mog<br />

auta jednostavno je stao. Šta<br />

ću – kud ću, krenula sam nazad<br />

kući, peške, kako bih pozvala<br />

muža da mi pomogne.<br />

Nisam mogla da verujem<br />

šta sam kod kuće zatekla!<br />

Muža u krevetu sa komšinicinom<br />

ćerkom! Ja imam 32,<br />

muž 34, a ova devojka tek 19<br />

godina! Moj muž je na kraju<br />

priznao, da se njih dvoje tajno<br />

viđaju već pola godine!<br />

I naravno, ne pada mu na<br />

pamet da pristane na bračno<br />

savetovanje. U bezizlaznoj<br />

sam situaciji – molim te mi<br />

pomozi nekim savetom.<br />

Magda<br />

Draga Magda!<br />

To što ste morali da okrenete<br />

auto posle tako kratkog<br />

vremena nakon što Vam je<br />

motor odjedanput zakazao<br />

– može ukazivati na više<br />

kvarova. Proverite prvo da<br />

dovod goriva dovod goriva<br />

nije začepljen. Ukoliko je<br />

tu sve čisto, proverite kablove<br />

koji vode do motora.<br />

Takođe dobro pogledajte da<br />

kablovi nisu negde oštećeni.<br />

Ukoliko ovde ima problema,<br />

obavezno proverite pumpu<br />

za gorivo i da li uopšte imate<br />

dovoljno benzina. Proverite<br />

i svećice, a ukoliko je to sve<br />

u redu, a kvar još uvek nije<br />

otklonjen – moraćete pozvati<br />

šlep službu i otšlepati<br />

vozilo do radionice.<br />

Nadam se da sam uspeo da Vam<br />

pomognem.<br />

Steva<br />

Radnja u ruskim klasicima<br />

– od 1. do 200. strane: opis<br />

prohladnog letnjeg prepodneva;<br />

– od 201. do 400. strane:<br />

opis livade koju treba pokositi;<br />

– od 401. do 600. strane:<br />

opis brkova glavne ličnosti<br />

romana – kosača;<br />

– od 601. do 800. strane:<br />

opis suknje koju nosi devojka<br />

koja sluzi kosače ‘lebom i<br />

rujnim vinom;<br />

– od 801. do 999. strane:<br />

opis kosidbe;<br />

– <strong>10</strong>00. strana: zaplet, kulminacija,<br />

ubistvo, kajanje,<br />

zatvor, oslobađanje, svadba,<br />

švaleracija, tumor na mozgu<br />

i najzad smrt.<br />

Saobraćajna kontrola<br />

Saobraćajci zaustavljaju starijeg<br />

gospodina u dva po<br />

ponoći i, dok mu pregledaju<br />

dokumente, pitaju ga:<br />

„Kuda vozite u dva po ponoći?“<br />

On odgovara:<br />

„Idem na predavanje o posledicama<br />

preterane konzumacije<br />

alkohola i duvana,<br />

njihovom štetnom delovanju<br />

na ljudsko telo i psihu,<br />

o negativnom učinku na<br />

socijalni, društveni, radni i<br />

porodični život – sa posebnim<br />

osvrtom na opasnosti<br />

kasnog dolaženja kući!“<br />

„Stvarno?! Ko drži takvo<br />

predavanje u ovo doba?!“<br />

„Pa... moja žena!“<br />

Ovo od onog<br />

Gleda čovek meni u kafiću<br />

pa pita:<br />

„Oprostite, što vam je to hibiskus?“<br />

„To je čaj.“<br />

„Onda jedan hibiskus od kamilice!“<br />

Danas ćemo kuvati jelo<br />

za koje nikada nećete imati para. Čisto da vas malo zezamo!<br />

Fotos: zVg; Illustration: Alekandar Kostić<br />

88 KOSMO

Perspektiva<br />

Pesimista vidi samo mrak u<br />

tunelu. Optimista vidi svetlo<br />

na kraju tunela. Realista<br />

vidi svetlo voza. Masinovođa<br />

vidi tri idiota na pruzi…<br />

Zlatni Bosanac<br />

Uhvatila plavuša zlatnog<br />

Bosanca i Bosanac joj kaže:<br />

„Pusti me, ispunit ću ti tri<br />

želje!“<br />

Plavuša : „Koje???“<br />

Bosanac : „JA SAM!“<br />

On bi opet<br />

Razgovaraju dva pijanca, pa će<br />

jedan:<br />

„Eh, što mi se ponovo ide u<br />

Pariz...“<br />

Na to ce drugi začuđeno:<br />

„Ponovo? Zar si ti nekada bio u<br />

Parizu?“<br />

„Ma nisam, ali i juče mi se išlo...“<br />

Čast<br />

Ulazi starac u apoteku:<br />

„Dajte mi jedan acetisal, jedan<br />

andol, jedan baktisuptil<br />

(flonivin BS), jedan (i tako<br />

nabraja i na kraju doda)... i<br />

za Vas uzmite šta pijete!“<br />

Nomen est omen<br />

U jednom malom indijanskom<br />

plemenu pita sin oca.<br />

„Kako mi nadevamo deci<br />

imena u našem plemenu?“<br />

„To ti je vrlo jednostavno<br />

sine, zavisi šta se u tom trenutku<br />

događalo. Npr. kada<br />

se tvoja sestra rodila onda<br />

smo ratovali protiv Apača<br />

pa smo je nazvali Mali rat, a<br />

kada smo tvome bratu nadevali<br />

ime onda je padala kiša,<br />

grmelo je i sevalo, pa smo ga<br />

zato nazvali Silni grom.“<br />

Sin: „Hvala ti, tata.“<br />

Otac: „Nema na čemu.<br />

Samo ti pitaj kad god te šta<br />

interesuje, Puknuta gumo!“<br />

Crnjak<br />

Uđe slepac sa psom vodičem<br />

u prodavnicu i počne njime<br />

vitlati po vazduhu.<br />

Prodavačica zavika: „Šta to<br />

radite?“<br />

Slepac odgovori:<br />

„Razgledavam!“<br />

Začin C<br />

Kako se na zemunskom kaže<br />

Začin C?<br />

Znači, Ce!<br />

Kad baš insistiraš<br />

Dođe muž kući pijan. Žena<br />

mu opali šamar i kaže:<br />

„Hoćeš li još da piješ?“<br />

Muž ćuti.<br />

Žena mu ponovo opali šamar<br />

i vikne:<br />

„Hoćeš li još da piješ?“<br />

Muž ćuti.<br />

Žena mu opali treći šamar i<br />

vikne:<br />

„Hoćeš li još da piješ?“<br />

„Dobro, aj' sipaj mi još jednu<br />

pred spavanje!“<br />

Da budemo precizni<br />

„Mama, ja bih sladoled!“<br />

„Ako spavam s tvojim ocem,<br />

ne znači da me možeš zvati<br />

mama!“<br />

„Pa kako da te zovem?“<br />

„Zovi me Predrag!“<br />

Politički<br />

Malo su tri visočke piramide<br />

za toliko Be-Ha faraona!<br />

Pitalica<br />

Kako se zvao Bog sunca u<br />

Visokom?<br />

Amon, ba!<br />

Ima svega<br />

Idu dve svinje ulicom i naiđu<br />

na mesaru.<br />

Jedna svinja kaže drugoj:<br />

„Nisam znala da ljudi prodaju<br />

za nas rezervne delove.“<br />

Isus i Zagorac<br />

Šeta Isus Zagorjem i vidi<br />

jednog Zagorca, pa ga upita:<br />

„Znaš li gdje je Krapina?“<br />

Odgovori mu Zagorac:<br />

„Znam!“<br />

Kaže Isus:<br />

„Reci mi gdje je Krapina!“<br />

„Ne bum ti rekel!“, odgovara<br />

Zagorac.<br />

„Ali ja sam Isus Krist, sin<br />

Boga oca svemogućega, raspet<br />

na križu zbog tvojih grijehova!<br />

Hoćeš li mi reći gdje<br />

je Krapina?“<br />

„Sve jeno ti ne bum rekel!“,<br />

odgovori mu Zagorac.<br />

Kaže mu Isus: „Zaista ti kažem,<br />

ti nećeš vidjeti Carstvo<br />

Božje!“<br />

„Ne buš ni ti videl Krapinu!“,<br />

odgovara Zagorac.<br />

Pitalica<br />

Kako Zemunac piše smajlija?<br />

:) >+<br />

Dečiji hor<br />

Kako se zove zemunski dečiji<br />

hor?<br />

Kalibri!<br />

Pozadina<br />

Ko su lovci?<br />

Naoružana skupina muškaraca<br />

koja se do birtije probija<br />

kroz šumu.<br />

Gorka istina<br />

Pita mali kamilko mamu kamilu:<br />

„Mama, zašto mi imamo<br />

grbu?“<br />

„Zato, sine, da kad idemo po<br />

pustinji uvek imamo vode.“<br />

Mališa ćuti, razmišlja i za pet<br />

minuta opet pita mamu:<br />

„Mama, a zašto mi imamo<br />

duge trepavice?“<br />

„Zato, sine, da kad idemo po<br />

pustinji da nam pesak ne ide<br />

u oči.“<br />

Mali ćuti, razmišlja i za pet<br />

minuta opet pita mamu:<br />

„Mama, a zašto mi imamo<br />

ovakve papke?“<br />

„Zato sine, da kad idemo po<br />

pustinji da nam noge ne upadaju<br />

u pesak.“<br />

Mali ćuti, razmišlja i za pet<br />

minuta opet pita mamu:<br />

„A šta mi onda radimo u zoološkom<br />

vrtu?!“<br />

YouTube predlog:<br />

Wien Song by Kurt Razelli<br />

Programeri i plavuše<br />

Razgovaraju dva programera:<br />

„Juče sam u noćnom klubu<br />

upoznao prekrasnu plavušu.“<br />

„Uh!“<br />

„Predložio sam joj da odemo<br />

do mene na piće i ona je prista<br />

la .“<br />

„Uuh!“<br />

„Čim smo ušli u stan zavapila<br />

je: Skini me!“<br />

„Uuuuh!“<br />

„Skin’o sam sve s nje, na kraju<br />

i gaćice i stavio je onako potpuno<br />

golu na radni sto do<br />

PC-ja!“<br />

„A, imaš PC kod kuće? A<br />

koji procesor imaš?“<br />

Razgovaraju dve plavuše:<br />

„Juče sam u noćnom klubu<br />

upoznala jednog pravog<br />

programera.“<br />

„Uh!“<br />

„Predložio mi je da odemo<br />

do njega na piće i ja sam odmah<br />

pristala.“<br />

„Uuh!“<br />

„Čim smo ušli u stan krenuo<br />

je da me skida!“<br />

„Uuuuh!“<br />

„Skinuo je sve s mene, a na<br />

kraju i gaćice i stavio me onako<br />

potpuno golu na radni sto<br />

do PC-a!“<br />

„Ti nosiš gaćice?!“<br />

Odgovoran vozač<br />

Lete dva komarca iznad pijanog<br />

čoveka.<br />

Kaže prvi: „Ajde, ujedi ga!“<br />

Na to će drugi: „Ne, hvala, ne<br />

pijem dok vozim!“<br />

Repertoar<br />

Idu dva puža ulicom i jedan će:<br />

„Ajmo u bioskop!“<br />

„Važi. Šta se daje sledeće godine?“<br />

Definicija meseca:<br />

Feng-shui<br />

Izgovor za nered koji<br />

vam se nakupi po sobi.<br />

– E, što ne skloniš ove<br />

čarape što ti se vuku<br />

ispod kreveta?<br />

– Feng-shui!<br />

Poslovica meseca:<br />

Bolje malo pivo nego<br />

veliko „Hvala“!<br />

KOSMO 89

azonoda<br />

Vaš astrolog:<br />

Marko<br />

stevanović,<br />

gleda u zvezde<br />

za KOSMO<br />

Bolji život<br />

Ono o čemu mašta svaki<br />

čovek, ono o čemu sanja<br />

svaka osoba na ovom svetu,<br />

jeste bolji život. Kako čovek<br />

počne da sanja, da se nada i da<br />

misli, on krene da nešto menja<br />

i da dopunjuje. Tako verovatno<br />

i nastaje taj veliki problem koga<br />

ne vidimo ili ga ne izdvajamo i<br />

ne dajemo mu ime, pa mislimo<br />

da on i nije naš „veliki neprijatelj“<br />

i da ne postoji! On je neko<br />

ko predstavlja baš to što svakog<br />

slobodnog čoveka vuče, izdiže<br />

i tera da sanja i da se nada, ne<br />

shvatajući da ga baš to ograničava<br />

da ispuni sopstveni san.<br />

San koji je mimo želje i nade,<br />

misli i dela, osećaj koji postoji<br />

u svakome od nas. Želja za boljim<br />

životom opseda i zaokuplja<br />

svaku osobu koja postoji. „Veliki<br />

neprijatelj“ koji ne dozvoljava<br />

ispunjenje sreće i istovremeno<br />

nameće želje i snove, traži da to<br />

budu uspesi i dostignuća koja će<br />

se videti, koje će svako moći da<br />

vidi, da premeri i kaže: „Bravo,<br />

pa ti si baš uspeo!“ Ne dozvoljavajući<br />

miran, spontan način,<br />

diskretno ispunjenje koje je daleko<br />

od pogleda i merenja. Sve<br />

velike probleme i nesreće izaziva<br />

jedna mala, a opet velika reč<br />

koja se svuda pojavljuje, ali se<br />

ne prepoznaje i ne uviđa koliko<br />

je velika i opasna. Ona se lako<br />

transformiše i prikrije u osećaje<br />

– bolje nego ijedna ženska osoba,<br />

a ženskog je porekla. Ona<br />

može da bude jedna i stojedna,<br />

ona je početak i kraj svake misli,<br />

akcije i osećaja, ona nagoni<br />

na svašta i sve pobeđuje. Njeno<br />

ime je želja (žudnja). Treba se<br />

zamisliti, zastati, razumeti je i<br />

nastaviti dalje.<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

markostevanovic33@gmail.com<br />

Oktobarski<br />

horoskop<br />

Horoskop poznatih<br />

Ona je prava predstavnica Vage. Naime, Monica<br />

od samog pojavljivanja pred filmskim kamerama<br />

važi za jednu od najlepših glumica i žena na<br />

svetu. Kada pominjemo znak Vagu i Veneru<br />

koja njime vlada, a koja predstavlja lepotu, u<br />

Monikinom slučaju ona se nalazi u Lavu. Što<br />

se očituje u njenoj raskošnoj lepoti i prelepom,<br />

zavodljivom držanju na sceni. Monika<br />

važi za finu suptilnu osobu, ali iza toga se<br />

krije velika energija koju ona poseduje, naročito<br />

kada je na sceni, jer tada može sebe<br />

da daje celu. Ona je žena koja nema problema<br />

da u svakom pogledu bude zadovoljna,<br />

ali to ima i svoju drugu stranu, a to je pretvaranje.<br />

Što pokazuje jasno i njen aspekt<br />

planeta u Lavu koji voli da se pretvara,<br />

pa odatle i gluma, da pozira na sceni –<br />

odatle pak reklame i foto-modeling. Sve<br />

to podrazumeva i njeno pretvaranje u<br />

javnosti da ima srećnu porodicu i da<br />

je sa njenim brakom sa sa Vincentom<br />

Casselom sve u redu.<br />

Monica Bellucci<br />

Beč<br />

Evo konačno jednog simbola: istorije,<br />

kulture, umetnosti i istorijske moći – kakav<br />

je nekada carski Beč bio. To je grad<br />

koji je u moderno vreme simbol hedonizma,<br />

poput: šopinga, koncerata, ili slatkih<br />

zadovoljstva, kakve su Sacher torta i Mozart<br />

kugle. Sve što današnji Beč ima tesno<br />

je vezano za ovaj mesec u kome smo, oktorođena<br />

30.9.1964.<br />

bar, koji je pod vladavinom znaka Vage.<br />

Ovaj znak predstavlja šarm,prefinjenost, stil<br />

– sve što može da se nađe u pojmu umetnosti<br />

– ili u jednom gradu u kome je Mozart komponovao.<br />

Ono što je vezano za ovaj grad jeste<br />

njegova istorija i nekadašnja carska moć koju<br />

je imao, a koju možemo da vidimo u njegovim<br />

palatama: Schönbrunn i Belvedere. Inače,<br />

kada pričamo o njegovom simbolu, njegov broj<br />

i simbol jeste 19. stepen Vage, a to je mesto u<br />

kome javna moć uticajne osobe, ali i sama javna<br />

moć opada. Tako da mi danas od nekadašnje<br />

moći Beča imamo samo lepu istoriju sačuvanu<br />

u jednom raskošnom stilu (Vaga), koja šarmom<br />

privlači milione turista. Kada se danas zapitamo<br />

da li bi te zidine mogle ponovo da odišu<br />

svojom moći kao pre, astrologija nam kaže da<br />

ovde još uvek postoje neki centri moći, spremni<br />

da u skorijoj budućnosti obnove nekadašnju<br />

veliku moć grada i zemlje. Kako je sam znak<br />

Vage vezan za Veneru, može se desiti da se pojavi<br />

neka ženska ličnost i da sedne na tron zemlje<br />

– kao nekada Marija Terezija.<br />

Fotos: Getty Images, zVg<br />

90 KOSMO

Rak<br />

POSAO: Planovi koji su postojali od<br />

pre nekoliko meseci će se u ovom mesecu<br />

realizovati, naročito s nekim ko ne živi u<br />

istom mestu kao i vi.<br />

LJUBAV: Ljubav je zadovoljavajuća, ali ne bi uopšte bilo<br />

loše da se u narednom periodu osveži nekim lepim poklonom<br />

ili kraćim putovanjem. ZDRAVLJE: Redovna<br />

kontrola donjih ekstremiteta.<br />

Lav<br />

POSAO: Odličan period, samo napred<br />

sa planovima i dugo pripreman posao bi<br />

mogao konačno da dobije novu formu u<br />

javnosti, baš onakvu kakvu ste želeli.<br />

LJUBAV: Sve je baš kako želite, tako da ne bi trebalo da<br />

se brinete ili bespotrebno dramite. Uživajte u plovidbi<br />

po mirnim vodama i ljubavi poverenju partnera.<br />

ZDRAVLJE: Proverite pritisak i šećer<br />

Devica<br />

POSAO: Posao je nešto što će vam<br />

ovog meseca izazivati brige. Trebalo bi<br />

da poslušate savet žene koja vam ga već<br />

odavno upućuje. LJUBAV: Najbolje bi<br />

bilo da u ovom mesecu bude sve kako suprotna<br />

strana kaže – ukoliko želite mir i zadovoljstvo.<br />

ZDRAVLJE: Brige bi mogle da Vam naprave probleme<br />

sa srcem.<br />

Vaga<br />

POSAO: Posao sa jednom starijom i iskusnijom<br />

osobom bi mogao da da odlične rezultate,<br />

naravno ukoliko vi budete spremni da se<br />

prihvatite ponudu.<br />

LJUBAV: Ovo je povoljan trenutak za romansu.<br />

Strasti bi mogle da se rasplamsaju na putu koji vas očekuje. Mogućnost<br />

početka duže veze.<br />

ZDRAVLJE: Vodite računa o urinarnom traktu i bubrezima.<br />

Škorpija<br />

POSAO: Odlično ulažete, odlično razmišljate,<br />

tako da za vas za sada nema saveta,<br />

osim da se oslonite na sebe i da nastavite<br />

tako ceo mesec. Slušaje svoj instinkt<br />

i ne obazirite se na tuđe primedbe. LJUBAV:<br />

Ovo je vaša slaba tačka, ali ne mora da bude sve loše u<br />

ovom mesecu… Povinujte se željama i zahtevima partnera.<br />

ZDRAVLJE: Povedite računa o želucu.<br />

Strelac<br />

POSAO: Više nego dobar period, pa<br />

Vam savetujemo da se ne brinete za ishod<br />

onoga što radite, nego da samo blago<br />

kontrolišite proces.<br />

LJUBAV: Stabilno, bez većih promena. Za<br />

one koji su u vezi – vodite računa o očekivanjima koje<br />

partner ima od vas i nemojte ih ignorisati.<br />

ZDRAVLJE: Povedite računa o jetri i smanjite alkohol.<br />

Jarac<br />

POSAO: Osim stresa da održite sve u<br />

zadovoljavajućem stanju i da sve protiče<br />

u nekom Vašem ritmu, sve je za sada uredu.<br />

Povedite malo računa o finansijama.<br />

LJUBAV: Na ovom polju je sve kako drugi hoće, ali<br />

to nije loše. Jedini problem je da se na to priviknete.<br />

ZDRAVLJE: Problemi sa urinarnim traktom – prekontrolišite.<br />

Vodolija<br />

POSAO: Uz uobičajene propale planove,<br />

trebalo bi da se pozabavite okretanjem<br />

lista i razmišljanjem o budućnosti.<br />

Probajte da se skoncentrišete na neke<br />

izvodljive, realističnije ideje.<br />

LJUBAV: Požurivanjem stvari možete samo drugome<br />

praviti problem, oslobodite se sumnje. ZDRAVLJE:<br />

Povedite računa o problemima sa bubrezima.<br />

RibE<br />

POSAO: Budući da vas najviše zanima<br />

novac, savetujemo vam da se samo malo<br />

strpite – isplate će biti u toku ovog meseca.<br />

LJUBAV: Sumnje ima i ona je samo delimično<br />

opravdana, ali savet je da ne pravite od malih problema<br />

veliki i naduvani koji vam stvarno ne treba.<br />

ZDRAVLJE: Problemi sa nesanicom.<br />

Ovan<br />

POSAO: Optimizam, volja i ambicija su<br />

vam nikad jači, trebalo bi to planski iskoristiti<br />

u ovom mesecu i ne dozvoliti da<br />

ostane nešto nedovršeno. LJUBAV: Ljubav<br />

je baš tamo gde bi vi trebalo da se najviše potrudite – na<br />

poslu. Čekaju vas interesantna otkrića i još zanimljiviji<br />

trenuci. ZDRAVLJE: Sa ovakvom energijom, doktor<br />

vam nije potreban.<br />

Bik<br />

POSAO: Vi ste neko kome sve ide od<br />

ruke ovog meseca, samo ne bi trebalo da<br />

pustite da se stvari same od sebe organizuju<br />

– jer neće. LJUBAV: Postoje neraščišćeni<br />

računi sa osobom koju dugo poznajete,<br />

a prema kojoj se emocije odavno podgrejavaju. Sada je<br />

pravo vreme za to – samo hrabro. ZDRAVLJE: Vodite<br />

računa o rukama, zglobovima i grlu.<br />

Blizanci<br />

POSAO: Odličan tempo koji bi krajem meseca<br />

mogao da polako posustane. I tada bi<br />

trebalo da se povedete računa da sve poslove<br />

dovedete do kraja, naročito ako poslujete sa<br />

strancima. LJUBAV: Ljubavni i partnerski odnosi<br />

koje imate mogli bi da se zakomplikuju ovog meseca, pa ne bi<br />

trebalo da ulazite u sitne razmirice.<br />

ZDRAVLJE: Solidnog ste zdravlja.<br />

KOSMO 91

auto-moto<br />

HIT!<br />

Potpuni promašaji<br />

poput ovoga izazivaju<br />

bijes ljutitih<br />

Britanaca..<br />

Protivnici neispravnog<br />

parkiranja objavljuju<br />

fotografije krivo parkiranih<br />

auta na Facebooku.<br />

Britanija: Crna<br />

lista parkiranja<br />

PARKIRANJE. Ne znate parkirati? U Velikoj<br />

Britaniji moglo bi vam se dogoditi da<br />

fotografije vašeg krivo parkiranog vozila<br />

završi na Facebooku.<br />

Koliko ste puta već uočili<br />

nepravilno parkirani automobil?<br />

I koliko puta ste se<br />

iznervirali jer je vama zbog<br />

toga bilo nemoguće parkirati<br />

vaš automobil normalno?<br />

Jedan Britanac, iznerviran<br />

upravo vozačima koji se loše<br />

ili nepravilno parkiraju, objavio<br />

je sada virtualni rat „svima<br />

koji se parkiraju kao kreteni“.<br />

Otvorivši na facebooku grupu<br />

pod nazivom „Spotted:<br />

Parking like a twat“ (Uhvaćeni:<br />

Pakira kao kreten), on je<br />

odlučio skupljati fotografije<br />

nepravilno parkiranih vozi-<br />

la. "Ova je grupa posvećena<br />

svim beskorisnim vozačima<br />

koji misle da znaju parkirati,<br />

a nemaju pojma. Ova grupa<br />

planira ih sve posramiti. Planiramo<br />

pokazati vašu nesposobnost<br />

cijelom svijetu",<br />

objavljeno je na facebook<br />

grupi.<br />

Sudeći prema brojki od skoro<br />

90.000 članova, otvaranje<br />

takve grupe ispostavilo<br />

se kao pun pogodak, a korisnici<br />

u dnevnom ritmu šalju<br />

nove slike pogrešno parkiranih<br />

automobila. Zasad je<br />

većinom riječ o slikama iz<br />

prometa Velike Britanije, ali<br />

nije isključeno da bi grupa<br />

mogla dobiti i svjetsku popularnost.<br />

Među slikama krivo parki-<br />

ranih automobila ima uistinu<br />

svega, počevši od vozača<br />

koji ne pošutuju označeni<br />

prostor za parkiranje, automobila<br />

koji su parkirani<br />

usred ceste pa da onih koji<br />

za parkiranje automobila<br />

koriste pločnik.<br />

Ovaj vozač je očigledno krivo<br />

shvatio oznake parkinga.<br />

Četiri gume pale na testu<br />

Uoči dolaska zime austrijski<br />

automobilistički klub<br />

ÖAMTC i ove godine je ponovo<br />

testirao zimske gume u<br />

različitim dimenzijama.<br />

Stručnjaci su se tako pozabavali<br />

sa 17 različitih modela guma<br />

s dimenzijom 185/60 R15 T,<br />

kao i sa 15 guma u dimenziji<br />

225/45 R 17 H. „Sveukupno<br />

je 32 testirana proizvoda dobilo<br />

vrlo dobru ocjenu, 16 guma<br />

možemo preporučiti, a četiri<br />

modela nikako ne možemo<br />

preporučiti vozačima“, rekao je<br />

stručnjak za gume Fritz Eppel.<br />

„Mi, naravno, polazimo od<br />

kriterija koje sa sobom donosi<br />

klima u Austriji. To su po zimi<br />

često mokre ceste koje zahtijevaju<br />

dobru kvalitetu guma“,<br />

dodao je on.<br />

U dimenziji 185/60 R15, kao<br />

i u dimenziji 225/45 R17,<br />

pobjedu su odnijeli modeli<br />

gume Continental ContiWinterContact<br />

TS850, dok su<br />

uvjerljivi gubitnici u dimenziji<br />

225/45 R17 modeli marke<br />

Interstate (Winter IWT-2),<br />

kao i Sailun (IceBlazer WSL2).<br />

Među gubitnike, koje austrijski<br />

autoklub ne preporučuje svojim<br />

članovima, ubrajaju se kod<br />

dimenzije 185/60 R15 i gume<br />

marke Kormoran (Snowpro<br />

b2), kao i model Maragoni<br />

4Winter E+.<br />

Pri kupnji guma ÖAMTC je<br />

naglasio da vozači ne bi trebali<br />

gledati samo na cijenu. „Sigurnost<br />

i kvaliteta guma bi trebali<br />

biti presudni“, zaključuje stručnjak<br />

ÖAMTC-a Fritz Eppel.<br />

ÖAMTC je opet detaljno<br />

testirao različite modele.<br />

Uvjerljivi pobjednik testa:<br />

gume marke Continental.<br />

Fotos: zVg<br />

92 KOSMO

auto-moto<br />

NEBO je<br />

granica<br />

Piše: Petar Rosandić<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

TUNING. Od pedesetih godina prošlog<br />

stoljeća autoradionice se bave friziranjem<br />

auta. Što današnji ljubitelji auta žele<br />

dobiti friziranjem svojeg vozila?<br />

Želite povećati snagu<br />

motora vašeg vozila,<br />

promijeniti mu izgled<br />

zatamnjenim staklima, staviti<br />

mu nove branike i uljepšati<br />

ga izvana i iznutra?<br />

Istu namjeru imale su i one<br />

tvrtke koje su pedesetih<br />

godina prošlog stoljeća započele<br />

s tuningom modela<br />

VW buba, kada službeno i<br />

počinje povijest tuninga. U<br />

to vrijeme taj čuveni model<br />

bio je omiljen među svim<br />

autoradionicama koje su se<br />

počele baviti friziranjem automobila.<br />

Taj model autofanaticima<br />

iz cijelog svijeta,<br />

naime, nije samo pružao<br />

mogućnost da mu podignu<br />

snagu, nego i da mu korjenito<br />

promjene vanjski izgled.<br />

Tako su se pedesetih godina<br />

počeli pojavljivati spoileri<br />

i razni drugi dijelovi<br />

za popularnu bubicu. Pravi<br />

boom je tuning pak doživio<br />

sedamdesetih godina, kada<br />

su osnovane i brojne tvrtke<br />

u svijetu koje su počele proizvoditi<br />

dijelove, prerađivati<br />

aute, a s vremenom se pojavio<br />

i tzv. chip-tuning koji je i<br />

danas vrlo popularna metoda<br />

za povećanje snage motora.<br />

O chip-tuningu govorimo<br />

kada je riječ o mijenjaju<br />

tvorničkog ECU-a (electronic<br />

control unit), tzv. chipa,<br />

koji motoru „diktira“ koliko<br />

mu je goriva i zraka potrebno.<br />

Promjenom „direktiva“<br />

iz chipa dobija se više snage,<br />

a ovisno o vrsti tuninga, postiže<br />

se povećanje od <strong>10</strong> do<br />

40 posto.<br />

„Tuning je danas cijela znanost<br />

u kojoj, teoretski gledano,<br />

ništa nije nemoguće. To<br />

je i ono što je mene odvelo<br />

u ove vode, taj izazov. No,<br />

koliko je i mogućnosti na<br />

Charles Kofi Amoakohene već dvadeset se godina bavi tuningom<br />

u Beču, a u razgovoru za KOSMO tvrdi: „Tuning je danas cijela<br />

znanost u kojoj, teoretski gledano, ništa nije nemoguće“.<br />

94 KOSMO

azličite načine pristupiti<br />

tuningu, toliko je i moguće<br />

potrošiti. Kada govorimo o<br />

tuningu, nebo je granica“,<br />

kaže nam na početku našeg<br />

razgovora Charles Kofi<br />

Amoakohene, vlasnik autoradionice<br />

u dvanaestom<br />

becirku koja se bavi isključivo<br />

tuningom. „Ja, uopćeno<br />

rečeno, razlikujem dvije<br />

vrste klijenata: jedni žele<br />

biti zapaženi s velikim spoilerima,<br />

upadljivo spuštenim<br />

autima, dijelovima s jakim<br />

sjajom i bojama, a drugi žele<br />

elegantno staviti točku na<br />

i kroz sitne, ali upečatljive<br />

detalje“, rekao nam je Kofi.<br />

Budući da je tuning vrlo<br />

široko područje, većina ljudi<br />

kod stručnjaka poput Kofija<br />

stiže sa slikama iz auto-časopisa.<br />

„Ljudi dolaze, pokazuju<br />

mi slike i pitaju mogu<br />

li im tako nešto napraviti.<br />

To je najčešći pristup ljudi<br />

tuningu. Većina, barem u<br />

početku, nema čvrstu i jasnu<br />

poziciju što želi napraviti na<br />

autu“, dodaje on.<br />

Vrlo bitno je razlikovati između<br />

legalnog i ilegalnog<br />

tuninga. Neki klijenti toliko<br />

se zapale za friziranje auta<br />

da idu preko granica onoga<br />

što je zakonom dopušteno.<br />

„Profesionalan tuner će vas<br />

uvijek upozoriti na to je li<br />

nešto legalno ili ilegalno.<br />

Postoje klijenti kojima kažete<br />

da je nešto ilegalno, ali<br />

oni svejedno to žele napraviti<br />

jer su se toliko zapalili<br />

za određenu promjenu na<br />

autu“, objašnjava Kofi.<br />

Na pitanje kako izgledaju<br />

pak želje ljudi iz bivše Jugoslavije<br />

koji žive u Beču, Kofi<br />

brzo odgovara: „Većina njih<br />

dolazi s BMW trojkama“.<br />

Kako će se tuning razvijati<br />

idućih godina, u vremenima<br />

kad postaje sve teže<br />

prerađivati motore? „Tunig<br />

neće izumrijeti. I na novim<br />

BMW-ovima se mogu mijenjati<br />

stvari i nema dvojbe<br />

da će uvijek postojati interes<br />

onih kojima auto znači nešto<br />

više od običnog prijevoznog<br />

sredstva. Dok je autoindustrije,<br />

bit će i tuninga,<br />

ne sumnjam uopće u to”,<br />

zaključuje Kofi.<br />

VRSTE TUNINGA<br />

Box tuning<br />

Vrlo sličan optimum tuningu i to ne samo po svojoj<br />

svrsi, nego i po svojem rezultatu. Riječ je o posebnom<br />

modulu koji se dodatno ugrađuje na vozilo,<br />

a poseban adapter spaja se sa serijskim kako bi se<br />

ostvarile Xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx<br />

jače performanse motora. Ugradnja je vrlo<br />

jednostavna.<br />

Power tuning<br />

Power tuning je vrlo sličan optimum tuningu, ali je razlika<br />

u tome što isti nadilazi optimalne granice motora.<br />

Povećanje snage u pravilu iznosi 40%. Veliki minus<br />

ovog tuninga je što smanjuje vijek motora, a veliki plus<br />

– u očima ljubitelja brze vožnje – povećanje snage.<br />

Optimum tuning<br />

Ova vrsta tuninga služi dizanju snage motora, a<br />

ovisno o tome je li riječ o dizelu ili benzincu, razlikuje<br />

se i njegova učinkovitost. Glavna karakteristika<br />

ovog tuninga jest što se performanse motora<br />

dižu samo do granice koja je još razumna u pogledu<br />

funkcionalnosti motora. Turbo motori – i<br />

dizeli i benzinci – imaju u praksi najveći postotak<br />

poboljšanja svojih performansi, i to u pravilu oko<br />

25%. Kod običnih motora ostvaruje se u prosjeku<br />

povećanje snage od <strong>10</strong>%.<br />

Eco tuning<br />

Ova vrsta tuninga odnosi se isključivo na turbodizel<br />

motore, a u većini slučajeva primjenjuje se na kamionima,<br />

autobusima i taksijima. ECO tuning smanjuje<br />

potrošnju za <strong>10</strong>, a u nekim slučajevima čak i<br />

za 20%. Istodobno se povećava snaga motora za 5<br />

do <strong>10</strong>%.<br />

Fotos: zVg , iStockphoto<br />

KOSMO 95

sport<br />

Sportske<br />

vratolomije<br />

Petar ROSANDIĆ,<br />

sportski novinar<br />

časopisa KOSMO<br />

Zašto Arnautović<br />

nije Alaba?<br />

Da je prije nekoliko godina<br />

netko rekao da će Austriju<br />

zahvatiti nogometna euforija<br />

oko nacionalne reprezentacije, vjerojatno<br />

bi ga većina medija proglasila<br />

ludim. Liječnik upućen u nogomet<br />

čak bi ga možda poslao i u<br />

ludnicu na Baumgartnerhöhe, a ne<br />

treba sumnjati da bi ga „razapeli“ i<br />

majstori crnog bečkog humora.<br />

No, od prošlog mjeseca sve je drugačije.<br />

Esterajh, itekako, trese nogometna<br />

groznica, a zimske sportaše<br />

na naslovnicama su – gle čuda<br />

u zemlji Alpa! – zamijenili heroji<br />

u kopačkama. Ništa više nije isto<br />

otkako je David Alaba pred punim<br />

Happelom zatresao mrežu irske<br />

momčadi. Bio je to zaista topovski<br />

udarac brzine od <strong>10</strong>4 km na sat i,<br />

što je u nogometnoj matematici<br />

mnogo važnije, gol koji je oživio<br />

austrijski san o odlasku na Svjetsko<br />

prvenstvo u Brazilu.<br />

Alaba sa svojom 21 godinom nije<br />

samo bez konkurencije najbolji<br />

austrijski nogometaš, nego i najsimpatičniji<br />

član reprezentacije.<br />

A iako je već kao tinejdžer ušao u<br />

prvi sastav Bayerna, ovaj dečko sa<br />

simpatičnim bečkim naglaskom<br />

uspio je sačuvati ono što samo<br />

rijetke superzvijezde uspijevaju<br />

zadržati – skromnost, jednostavnost<br />

i pristupačnost. Upravo u tim<br />

osobinama krije se i tajna njegove<br />

mentalne snage.<br />

Prava je šteta što Marko Arnautović,<br />

a i mnogi drugi nadareni nogometaši<br />

nemaju taj spoj golemog talenta<br />

i zdravog razmišljanja. Nema<br />

dvojbe da bi i oni tada bili ono što<br />

bi, po svojem talentu, već odavno<br />

trebali biti – sportski heroji i pravi<br />

meč-winneri...<br />

Kapa dolje, Davide!<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

petar.rosandic@kosmo.at<br />

Piše: Petar Rosandić<br />

Bosanska samba<br />

za brazilsk<br />

ZMAJEVI. Uoči kraja kvalifikacija za SP u<br />

nogometu, BiH očekuje još dvije pobjede i<br />

time plasman na SP u Brazilu. U zemlji je<br />

već sada zavladala nogometna groznica...<br />

Nogometna<br />

reprezentacija<br />

Bosne i Hercegovine<br />

nikada nije bila<br />

bliže svojem prvom nastupu<br />

na jednom velikom nogometnom<br />

natjecanju. Nakon što su<br />

Zmajevi u zadnja dva pokušaja<br />

zapeli na kobnom Portugalu,<br />

ovaj put će se – ako se ne dogodi<br />

neko čudo u posljednja<br />

dva kola – plasirati direktno na<br />

Svjetsko prvenstvo u Brazilu…<br />

Od nastupa u zemlji sambe<br />

i karnevala BiH dijeli samo<br />

još ono što svaki iole ozbiljan<br />

stručnjak očekuje: pobjedu<br />

protiv Lihtenštajna i Litvanije.<br />

„Ako to ne dobijemo, mi ne<br />

trebamo ni ići u Brazil. Lihtenštajnu<br />

ćemo zabiti tri-četiri<br />

gola, a u posljednjoj utakmici<br />

u Litvaniji prati nas deset tisuća<br />

navijača. Ako uz tako kvalitetnu<br />

ekipu i takvu publiku ne<br />

možemo dobiti utakmicu, nije<br />

nam ni mjesto u Brazilu“, rekao<br />

je izbornik te reprezentacije Safet<br />

Sušić uoči zadnjih susreta u<br />

kvalifikacijama.<br />

Izuzevši kiksanje protiv Slovačke<br />

kod kuće (0:1), kada su<br />

Zmajevi na Bilinom Polju u<br />

Zenici neočekivano izgubili,<br />

ova momčad u dosadašnjim<br />

kvalifikacijama ima zaista impresivnu<br />

statistiku: šest pobjeda,<br />

25 zabijenih golova, jedan<br />

poraz i jedan remi. No, da ova<br />

ekipa ne blista samo po statistici<br />

već i po svojim zvijezdama,<br />

govore imena poput Miralema<br />

Pjanića (AS Roma), Edina<br />

Džeke (Manchester City), Vedada<br />

Ibiševića (VfB Stuttgart)<br />

i Izeta Hajrovića (Grashoppers<br />

Zürich). Riječ je o igračima<br />

svjetske klase koji bi sada konačno<br />

istu mogli dokazati i na<br />

Mundijalu. „Najveće zvijezde<br />

reprezentacije sigurno su Edin<br />

Džeko i Miralem Pjanić, ali<br />

činjenica da svaki igrač može<br />

odlučiti utakmicu, što se moglo<br />

vidjeti i u Žilini, daje reprezentaciji<br />

BiH dodatnu prednost“,<br />

komentira za KOSMO Samir<br />

Cacan, sportski novinar Radija<br />

Sarajevo.<br />

Zvijezde i igračine<br />

Pokraj ovakvog sastava ne čudi<br />

da je čak i Ivica Osim, koji inače<br />

nije poznat po baratanju sa superlativima,<br />

ustvrdio kako BiH<br />

„u ovom trenutku ima najbolji<br />

nogomet u cijeloj regiji“.<br />

Miroslav Ćiro Blažević, bivši<br />

ĆIRO:<br />

„Zapamti, sine:<br />

BiH će napraviti<br />

čudo u<br />

Brazilu!“<br />

Fotos: zVg , iStockphoto<br />

Fotos: zVg<br />

96 KOSMO

o čudo<br />

Kao igrač Zoki je postao legenda<br />

Rapida. Sada se želi dokazati.<br />

Izet Hajrović zabio je odlučujući<br />

pogodak protiv Slovačke (2:1), a<br />

BiH sada očekuje dvije pobjede i siguran<br />

odlazak u Brazil. Zmajevi bi,<br />

ako potvrde svoju formu, u Brazilu<br />

mogli postati veliko iznenađenje.<br />

novinar uglednog ekonomskog<br />

dnevnika Financial Times koji<br />

se također pozabavio Zmajevima.<br />

Koliko je velik interes za<br />

reprezentaciju, govori i činjenica<br />

da je i njemačka televizijska<br />

postaja ZDF posjetila Sarajevo,<br />

reprezentaciju i glavne ljude u<br />

Nogometnom savezu BiH.<br />

Djeca izbjeglica<br />

Engleski BBC također je poslao<br />

novinara na utakmicu<br />

BiH protiv Slovačke u Žilini,<br />

gdje je isti pisao o „reprezentaciji<br />

izbjeglica“, podsjetivši time<br />

tamošnju javnost da sastav<br />

Zmajeva dobrim dijelom čine<br />

upravo djeca ljudi koje je rat<br />

odveo u inozemstvo. „BiH sam<br />

napustio kad sam imao četiri<br />

godine i ne sjećam se ničeg iz<br />

tog perioda. Ali sva ta dešavanja<br />

su veliki dio mog života i<br />

porodice bez obzira gdje živjeli,<br />

bilo u Njemačkoj ili u Kanadi“,<br />

izjavio je vratar reprezentacije<br />

Asmir Begović koji izbjeglič-<br />

izbornik BiH koji je kao prvi<br />

tu momčad uveo u baraž jednog<br />

velikog natjecanja, otišao<br />

je – vjeran svome stilu – čak i<br />

korak dalje. „Oni su moć, ma<br />

sila. To su velike zvijezde, igračine<br />

i pred nama su povijesni<br />

događaji. Zapamti, sine, što ću<br />

ti sada reći: Bosna i Hercegovina<br />

napravit će čudo u Brazilu!“,<br />

rekao je Blažević.<br />

Ipak, nogometna euforija nije<br />

Ivica Osim: „BiH u ovom trenutku ima najbolju<br />

nogometnu reprezentaciju u regiji.“<br />

zahvatila samo „Straussa sa Grbavice“<br />

i legendarnog Ćiru iz<br />

Travnika, nego i sve ljubitelje<br />

reprezentacije u zemlji i dijaspori.<br />

I ne samo to: na trenutke<br />

se čini da dobra igra nogometaša<br />

uspijeva zasjeniti i političke<br />

probleme koji po mnogočemu<br />

koče napredak Bosne i Hercegovine<br />

kao zemlje, ali i kao<br />

društva. U zemlji u kojoj je još<br />

uvijek dominantna politika etničke<br />

podjele, mnogi su bili pozitivno<br />

iznenađeni kad je predstavnik<br />

Hrvatske demokratske<br />

zajednice BiH Dragan Čović<br />

pozdravio uspjeh Zmajeva, govoreći<br />

o „našoj reprezentaciji“.<br />

„Sad je evidentno da je Brazil<br />

tu! U ovu ekipu treba vjerovati<br />

i biti uz njih“, poručio je Čović.<br />

Još više je javnost iznenadio pak<br />

tekst o pobjedi protiv Slovačke<br />

u online izdanju Glasa Srpske,<br />

dnevnog lista koji izlazi u Republici<br />

Srpskoj, a u kojem se u<br />

jednoj rečenici također govorilo<br />

o „pobjedi naših“. Iako je „jedinstvo“<br />

u tom tekstu kratko<br />

trajalo jer je „greška“ nekoliko<br />

minuta kasnije „ispravljena“,<br />

pa su „naši“ ponovo postali<br />

„reprezentacija BiH“, mnogi<br />

misle da je sport upravo put<br />

koji bi mogao ujediniti sva tri<br />

naroda u zemlji Daytonskog<br />

sporazuma, pa makar se to jedinstvo<br />

svodilo i samo na one<br />

trenutke napetosti zajedničkog<br />

gledanja utakmice pred malim<br />

ekranima. „Nacionalnog ujedinitelja<br />

u BiH treba tražiti u<br />

sportu“, ustvrdio je nedavno u<br />

svojem članku David Thomas,<br />

KOSMO 97

sport<br />

Osvoji igricu FIFA 14!<br />

Osvoji igricu FIFA 14 za Playstation,<br />

Xbox i PC!<br />

Konačno se na tržištu pojavila<br />

FIFA 14, nova inačica proslavljene<br />

nogometne simulacije.<br />

Najveća promjena u odnosu na starije<br />

verzije jest putanja lopte koja je<br />

u potpunosti prerađena, pa let lopte<br />

sada još više nego ikad ovisi o jačini<br />

udarca i sposobnostima samog igrača.<br />

Cilj FIFE 14 je stvoriti što napetiju<br />

igru u kojoj će biti presudne<br />

individualne kvalitete samog igrača.<br />

I redakcija KOSMA je prije zaključenja<br />

ovog izdanja imala priliku „zaviriti“<br />

u novu igru, a prvi dojam je da<br />

su pokreti nogometaša mnogo realističniji<br />

u odnosu na stare verzije, baš<br />

kao i udarci.<br />

Naši čitatelji mogu osvojiti 9 x 1 igru<br />

FIFA 14 za Playstation 3 (3 primjerka),<br />

Xbox 360 (3 primjerka) i PC (3<br />

primjerka). Pošaljite nam e-mail na<br />

adresu gewinnspiel@kosmo.at (šifra<br />

FIFA 14) ili poštom na Magazin<br />

KOSMO, Donau Business Center,<br />

Handelskai 388, Büro Top Nr. 741,<br />

<strong>10</strong>20 Wien, najkasnije do 12. oktobra<br />

20<strong>13</strong>. godine.<br />

nagradna<br />

igra<br />

ku subdinu dijeli s mnogim<br />

sugiračima poput Hajrovića,<br />

Bičakčića i Pjanića. Ne samo<br />

zbog kvalitete sastava i nogometa,<br />

nego vjerojatno i iz sto<br />

drugih razloga koji u načelu<br />

nemaju bilo kakve veze sa sportom,<br />

i mnogi poznati Bosanci i<br />

Hercegovci, ali i inozemni novinari<br />

izrazili su podršku i simpatije<br />

Zmajevima. „Građani<br />

ove zemlje se osjećaju izolirano<br />

na sportskoj, ali i svim drugim<br />

mapama svijeta. Gledali su<br />

kako reprezentativci zemalja u<br />

regiji ostvaruju odlične sportske<br />

rezultate. Sada je vrijeme<br />

da Bosanci i Hercegovci budu<br />

ponosni zbog uspjeha svoje<br />

selekcije. Plasman na neko<br />

međunarodno takmičenje potreban<br />

je ovim građanima kako<br />

bi, barem na kratko, pobjegli<br />

od socijalnih, političkih i svih<br />

drugih problema s kojim se suočavaju<br />

u svojoj svakodnevnici“,<br />

kaže naš sarajevski kolega<br />

Samir Cacan.<br />

Kada je košarkaška reprezentacija<br />

BiH na tek proteklom<br />

Europskom prvenstvu nesretno<br />

ispala, njen izbornik Aco<br />

Petrović je kroz suze prozborio:<br />

„Žao mi je zbog ove napaćene<br />

zemlje kojoj treba<br />

sportski uspjeh. Bosanci i<br />

Hercegovci su zaslužili malo<br />

sportske radosti“, rekao je<br />

vidno potreseni Aco Petrović.<br />

Nadovezujući se na Petrovićevu<br />

izjavu, možemo zaključiti:<br />

ono “malo radosti” zaista nije<br />

nikada bilo bliže…<br />

Anel Hadžić ekskluzivno za KOSMO:<br />

„BiH će daleko dogurati!“<br />

Nakon Ermina Bičakčića i<br />

Izeta Hajrovića, dvojicu<br />

Zmajeva koji su svojim<br />

golovima obilježili nedavnu<br />

pobjedu BiH protiv Slovačke,<br />

pred vratima reprezentacije<br />

našao se i Anel Hadžić, veznjak<br />

Sturma iz Graza. Iako je ovaj<br />

24-godišnjak već nastupao za<br />

mlađe selekcije Austrije, on se<br />

ipak odlučio za Bosnu i Hercegovinu.<br />

KOSMO: Svjetska nogometna<br />

organizacija FIFA dala je<br />

zeleno svjetlo da možeš igrati<br />

za BiH. Čuli smo da si dugo<br />

čekao na to odobrenje…<br />

Hadžić: Istina je, već sam ranije<br />

očekivao da će se obaviti ta<br />

papirologija. Međutim, glavno<br />

je da sam sada dobio taj papir<br />

i presretan sam zbog toga. Zaigrati<br />

za Bosnu i Hercegovinu,<br />

to je oduvijek bio moj san još iz<br />

dječačkih dana.<br />

Poznato je da si imao kontakte<br />

s izbornikom Sušićem<br />

i Savezom. Očekuješ poziv<br />

izbornika?<br />

Da, uskoro će biti objelodanjeni<br />

sastavi za iduće susrete i<br />

vidjet ćemo hoću li biti na popisu.<br />

Ja vjerujem da ću dobiti<br />

poziv. Optimističan sam.<br />

Kako komentiraš igre Zmajeva<br />

u kvalifikacijama?<br />

Ekipa je odlična, a i uistinu su<br />

dominirali dosad u kvalifikacijama.<br />

Ovo je momčad sa svjetskom<br />

klasom i bila bi mi velika<br />

čast da zaigram u njoj.<br />

Misliš da možeš konkurirati i<br />

za prvih jedanaest?<br />

Definitivno. Izbornik me već<br />

zapazio dok sam igrao u SV Riedu<br />

i tada su uspostavljeni i prvi<br />

kontakti sa Savezom, a sada<br />

sam i u novom klubu, novoj<br />

sredini, gdje se također želim<br />

dokazati svojim igrama.<br />

Dokle može dogurati ova reprezentacija<br />

ako se plasira na<br />

Svjetsko prvenstvo u Brazilu?<br />

Mislim da može proći skupinu ,<br />

a ako se nađe u samoj završnici,<br />

sve je moguće.<br />

Senzacija je moguća, a ja mislim<br />

da bi BiH – baš kao i<br />

Hrvatska 1998. – mogla biti<br />

najveće iznaneđenje prvenstva.<br />

Lesen Sie diesen Beitrag auf<br />

Deutsch unter www.kosmo.at<br />

IMPRESSUM<br />

Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Verlagsleitung: Dragomir Janjić<br />

(dragomir.janjic@kosmo.at) | Chefredaktion: Dr. Nedad Memić (nedad.memic@kosmo.at) | Verkaufsleitung: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at), Petar<br />

Radovanović (petar.radovanovic@kosmo.at) | Assistenz der Geschäftsführung: BSc (WU) Boris Sudar (boris.sudar@kosmo.at) | Anzeigenverkauf: Jasmin Džajić<br />

(jasmin.dzajic@kosmo.at) | Kontakt für Mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.<br />

janjic@kosmo.at) | Redaktion: Mag. Milan Ilić (milan.ilic@kosmo.at), Vera Marjanović (vera.marjanović@kosmo.at), Uroš Miloradović E.MA (uros.miloradovic@kosmo.<br />

at), Gordana Perić (gordana.peric@kosmo.at), Zoran Radojković (zoran.pile@kosmo.at), BA Petar Rosandić (petar.rosandić@kosmo.at), Mag. Sanja Vlahović-Zajić (sanja.vlahoviczajic@kosmo.at)<br />

| Art Director und Grafik: Mag. art. Aleksandar Kostić (grafik2@kosmo.at) | Deutschsprachige Beilage: Redaktionelle Aufbereitung: BA Petar Rosandić<br />

Kolumnisten: MMag. Damir Hajnović, Zemo Kolumnista (zemo@kosmo.at), Dejan Panjičanin (dejan.panjicanin@kosmo.at) |<br />

Auslandskorrespondenten: Zlatko Čonkaš – Serbien (zlatko.conkas@kosmo.at) | Lektorat: Uroš Miloradović E.MA | Fotografen: Drago Palavra, Radule<br />

Božinović, Aleksandar Zabunović | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Coverfoto: Dubioza Kolektiv | Druck: NÖ Pressehaus<br />

Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse:<br />

Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-<strong>10</strong>20 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at<br />

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten<br />

haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die<br />

Anzeigenpreisliste laut Mediadaten 20<strong>10</strong>. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine<br />

Verwertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen<br />

erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Ich<br />

bin mit der Speicherung und Verarbeitung der von mir bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre<br />

Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Ich kann diese Zustimmung widerrufen.<br />

98 KOSMO

NOva<br />

IZNENAĐENJE U<br />

BIZNIS KLaSI.<br />

Sa intuitivnim IntelliLink Infotainment-sistemom<br />

i najefikasnijim motorima svih vremena.<br />

opel.at<br />

Ukupna potrošnja u l / <strong>10</strong>0 km: 3,7 – 8,3; CO 2 -emisija u g / km: 99 – 194

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!