Kosmo 03/14

UKUS NAKVADRAT.Big Mac vikend22. i 23.3.SAMO2, 00100 % austrijska govedina.Neobavezujuća preporučena okvirna cena, važeća u svim restoranima koji učestvuju u akciji. Važi u subotu od 10.30 i nedelju od 11 časova.

20 INTERVJU: MinistarKurz: „BiH treba novi ustav!“22 BOSANSKO PROLEĆE:KOSMO na ulicama Sarajeva90 LJUTE MAŠINE: Bečlijepredstavljaju svoje ljubimce70 Frenkie„Hip-hop je povezaoBalkan“,kaže u ekskluzivnomintervjuupoznati reper izTuzle, AdnanHamidovićFrenkie.BUSINESS34 StanovanjeSubvencionisanostanovanje je jedanod brendova Austrije.Obavestite se otrendovima u Beču iDonjoj Austriji.KARIJERA40 Nagrada za uspešneprivrednikeNa Balu BKS privrednikadodeljenaje nagrada za najboljistart-up: Cafè LoungeZucchero bračnogpara Cvejanović.STARS52 COVER STORY:Sve više roditeljaodbija da vakcinišedecu, iako u nekimzemljama to čak izakoni propisuju.Pitali smo ih zarazloge...48 ZABRANJENE VEZE:Razgovarali smo sa nekolikoAustrijanaca kojih suse roditelji odrekli zbogizbora partnera. Ovo jepriča o ljubavi mladih ipredrasudama starih.STYLEZDRAVLJE62 ZubiKOSMO razgovarasa stručnjacima ozubnoj higijeni inajčešćim nevoljamasa zubima idesnima.KUHINJA66 Zdravo i bezmesaKOSMO vampredlaže nekolikolakih vegetarijanskihrecepata.58–61 Stilski kutakDolazi šarenoproleće, a s njime iraznobojne mogućnostiza oblačenjei šminkanje. Poredpredloga za osvežavanjeizgleda,predstavljamo vami najbolje iz modeza bebe.68 Goca Tržan,estradnazvezdaPoznata beogradskapevačicaza naš list govorio svojim počecimau dečijemhoru, blistavimmomentimau bendu Tap011, a zatim io samostalnojkarijeri.STARS94 KOSMO predstavlja:Klub KaiserebersdorfSrbija 08nije samo jedinisrpski fudbalskiklub u profesionalnimaustrijskimtakmičenjima,nego i najprofesionalnijii najambiciozniji.SPORTKOSMO 03

Happy BirthdJahDejan SUDARHerausgeber„Als wir Anfang 2009 entschieden, KOSMO aus derTaufe zu heben, glaubte kaum jemand an unserenErfolg. Fünf Jahre danach kann ich mit Stolzsagen, dass wir ein respektables Medium für dieZuwanderer aus Bosnien-Herzegowina, Kroatien, Montenegro und Serbien inÖsterreich aufgebaut haben. Was mich besonders freut: KOSMO ist bereitszu einem festen Begriff geworden, nicht nur in der österreichischen Balkan-Community, sondern auch in der ganzen österreichischen Gesellschaft.“

ay, KOSMO!Nedad MEMIĆChefredakteur„KOSMO ist ein Vorreiter in der heimischenMedien szene: Wir zählen zu den größten zweisprachigenMedien Österreichs und bringen jedenMonat interessante Reportagen und Interviewsfür unsere Leser. KOSMO ist ein verlässlicher Brückenbauer zwischen derösterreichischen Mehrheitsgesellschaft und der zahlenstarken Balkan-Community in Österreich. Wir leisten damit einen wesentlichen Beitrag zuihrer stärkeren Partizipation an der österreichischen Gesellschaft.“reKOSMO 00

Happy BirthdMichael HÄUPLBürgermeister von WienEmanuela NovakovićMarketing Manager derHyundai Import Gesellschaft m.b.H.KOSMO ist eine erfrischende Bereicherung der Magazinszene. DerMix aus Politik, Kultur, Service und Szenegeschichten macht denErfolg von KOSMO aus. Ich gratuliere zum fünften Geburtstag!Eduard HauserLeiter des HeerespersonalamtesFür uns ist das Magazin KOSMO ein wichtiges Medium, um dieBalkan-Zielgruppe gezielt und effizient anzusprechen. Danke für dieherausragend tolle und verlässliche Zusammenarbeit! Alles Gute!Sandra FrauenbergerWiener IntegrationsstadträtinWir gratulieren unserem wichtigen Partner für gelebte Integration imBundesheer zu seinem Jubiläum. KOSMO ist das ideale Medium, umseine Community über Karrieremöglichkeiten zu informieren.Seit fünf Jahren bildet KOSMO Wiens Vielfalt ab und wird dashoffentlich auch noch viele weitere Jahre tun! Vielen Dank für diegute Zusammenarbeit und herzlichen Glückwunsch zum Jubiläum!Gerhard HircziGeschäftsführer derWirtschaftsagentur WienAndrea VlasekÖsterreichische Apothekerkammer,Präsidentin der LandesgeschäftsstelleWienMedien sind ein wichtiges Sprachrohr, um unsere Serviceangebote in15 Sprachen bekannt zu machen. In diesem Sinne freuen wir uns aufdie nächsten fünf Jahre von KOSMO – und gratulieren sehr herzlich!Rudolf HundstorferBundesminister für Arbeit,Soziales und KonsumentenschutzMich begeistert das Engagement, mit dem das Magazin KOSMOgemacht wird. KOSMO ist ein Best-Practice-Beispiel für gelebteIntegration ohne Mentalreservationen und ohne Barrieren.Georg KapschPräsident derIndustriellenvereinigungWir gratulieren der Zeitung KOSMO sehr herzlich zum 5-jährigenJubiläum und freuen uns auf unsere künftige Zusammenarbeit!Und wünschen dem Team noch viele erfolgreiche Jahre!Georg Kraft-KinzObmann Verein Wirtschaft fürIntegration, stv. GeneraldirektorRaiffeisenlandesbank NÖ-WienKOSMO und den Verein Wirtschaft für Integration verbindet nämlichdie Vision in der verschiedene Sprachen, Kulturen und Religionenrespektvoll, wertschätzend und wertschöpfend miteinander leben.Attila ZiaErste Bank Österreich,Leiter New Business MarketingJahDas Magazin KOSMO leistet seit fünf Jahren einen sachlichen undwesentlichen Beitrag zum besseren gegenseitigen Verständnis –herzlichen Glückwunsch zum Geburtstag!Wir gratulieren KOSMO ganz herzlich zum fünfjährigen Bestehen undwünschen auch für die nächsten Jahre viel Erfolg! Wir haben mit KO-SMO einen verlässlichen Partner für unsere Ethno-Kunden gefunden.

ay, KOSMO!Isabel JenniCorporate Marketing,Blaguss Reisen GmbHAlfred HochLandesgeschäftsführerder ÖVP WienKOSMO verbindet die Vielfalt unserer Gemeinschaft. Ich freue mich indiesem Sinne auf viele weitere gemeinsame Projekte von KOSMO undBLAGUSS – denn wir haben viele gemeinsame Ziele.KOSMO hat sich als fixer Bestandteil in der Medienlandschaftetabliert und leistet einen wertvollen Beitrag zum wichtigen ThemaIntegration. Wir wünschen Ihnen alles Gute zum fünften Jubiläum.Rudi KaskePräsident derArbeiterkammerJohanna Mikl-LeitnerBundesministerinfür InneresBereits fünf Jahre KOSMO heißt für mich, dass Information aufBosnisch, Kroatisch und Serbisch in Wien gefragt ist. Eine Zeitschriftin der Sprache vieler Arbeitnehmer ist eine Bereicherung.KOSMO ist nicht nur „eine starke Verbindung“, sie ist eine Plattform,auf der Integration im Wortsinn gelebt wird – auf allen Ebenen und inallen Rubrikentiteln der Zeitschrift. Herzliche Gratulation!Franz Wolf-MaierGeschäftsführer desÖsterreichischen IntegrationsfondsThomas JannyGeschäftsführer ZielpunktWir freuen uns, dass KOSMO seinen Lesern immer wieder auch überdie zahlreichen Integrationsangebote in den Bereichen Sprache,Bildung und Beruf berichtet.reHerzlichen Glückwunsch zu fünf Jahre KOSMO! Zielpunkt hat inKOSMO einen tollen Partner gefunden. Es ist wichtig, unseren Beitragzur Vielfalt gut kommuniziert zu wissen. Danke, KOSMO!Alev KorunGrüne Abgeordnetezum NationalratDanke, dass ihr die Medienszene in Österreich spannenderund bunter macht. Wir Mehrsprachige wissen ja:Einsprachigkeit ist heilbar! Weiterhin viel Erfolg!Mario RiederGeschäftsführerder VHS WienDie VHS Wien wünscht alles Gute zum fünfjährigen Jubiläum! DasMagazin KOSMO unterstützt uns als wichtiger Partner in unseremBestreben, Chancengerechtigkeit und das respektvolle Zusammenlebenin dieser offenen, vielfältigen Stadt zu fördern.Brigitte JankPräsidentin derWirtschaftskammer WienKOSMO ist ein Leuchtturm in der multiethnischen Verständigung. Ichgratuliere zum Jubiläum und bin sicher, dass KOSMO das Verständnisder Ethnien auch in den kommenden Jahren vertiefen wird.

Ilustracija: Aleksandar Kostić"Sloboda" predvodi narod!-

Nacizam, otrovna biljkaANKETAkoja opet raste u svijetuNACIZAM. Iako se mislilo da užasi nacizma žive još samo u sjećanjima starije populacije i uistorijskim čitankama, avet je počela da se budi. Javlja se sporadično, u različitim sredinama,ali tragedija je što se simptomi nacizma prepoznaju među mladim ljudima. Naši ljudi jošuvijek nose u sebi traume iz poslednjih ratova, pa između nacionalizma i nacizma stavljajuznak jednakosti. Evo kako su odgovarali na naše pitanje – šta mislite o nacizmu?Manojlo MANOJLOVIĆ(40), štamparski radnikEnver DAUTOVIĆ (32),građevinski radnikMentor ABAZOSKI (55),fasaderSvetlana AVRAMOVIĆ (51),sobarica„Čista glupost po mom mišljenju.Svi su ljudi isti i nebi smjelo biti podjela ni pokojem osnovu. Nacizam jeizvor mržnje, a svi su ljudi istii imaju pravo na život u mirui u slobodnom svijetu.“„To nije dobro ni za koga odnas, a koliko god da se ljudizgražavaju nad tom pojavom,nacizam raste. Treba ustati iorganizovati demonstracijesvuda po svijetu gdje se pojaviklica nacističkog zla.“„Nešto najgore. Ne vjerujemda nacizam u ovo vrijeme možeugroziti svijet jer nemaju onizamah, niti potporu. Evropa ćeznati da se odbrani jer je jaka,ujedinjena oko pravih ljudskihi društvenih vrijednosti.“„Nacizam treba u korijenusasjeći i živjeti u skladu sa Bogom.Treba činiti dobro, a nedijeliti ljude po naciji, boji kožeili bilo čemu drugom. Ne smijemonikad zaboraviti koliko jenacizam donio zla svijetu.“Fotos: Radule Božinović Redaktion: Vera MarjanovićStevan AMETOVIĆ (39),cvjećar„O nacizmu mislim sve najgore.Nije se nacizam dešavaosamo u ratu, nego ga ima idanas. Za mene je svaka diskriminacijai mržnja obliknacizma, a nacionalizam muje takođe veoma sličan.“Vukica SAVIĆ (57),spremačica„Ima svašta što mi se ne sviđa,ali se ne bavim time jer mi smoovdje došli da radimo i da zaradimo.Ko nas sluša, mali smomi ljudi i ne možemo ništaosim da ćutimo. Kad vidim štase dešava, uhvati me strah.“Rado STEVIĆ (75),penzioner„To je otrovna biljka. Misliosam da je uništena, a ona sadaopet mnogo raste u cijelomsvijetu. Žao mi je što se izleglau cijeloj pokojnoj Jugoslaviji, paje sad ta teritorija bez konkurencije.Bila je to lijepa zemlja!“Iva JORDANOVA (31),spremačica„Slabo se ja razumijem u to, aliznam da nije dobro. To je vezanoza politiku, a ja je ne pratim.Vidim samo da se ljudi mrze,da pojedinima smeta ako jeneko stranac, ako je druge vjereili ako drugačije izgleda.“KOSMO 09

SATIRA ^DEŽURNI KRIVCI. Opet u’vatiše jadnog ŽikuSvingera. Al’ sada ne zbog one ćebadi što jekrao u bolnici, ni što je zaustavlj’o strujomeri prikljičiv’o se na kablovsku preko Muletovespavaće sobe, nego ga u’vatili ovi iz penzijskog.Ataman se jadnik hvaliokako mu onaj naš svemogućiadvokat prekonjegove ćerke što radi u penzijskomsredio penziju. I nijega, kaže, puno odrao. Niko nijejadnom Žiki verovao. Zdrav k’odren, ume on i u svinger klub ponekadda navarati. Gledao sam islike što ih je tamo napravio, vezanu neke kožne kaiševe, a okonjega neke ljubičasto ofarbanebabe – i one u koži.I tako, opustio se jadni Žika,mahao penzijskim rešenjem,dičio se kako je dobio i culagena Desanku, pa sad bez obzirana upozorenja odlazi kući, pravituršiju i pečenje. Austrijska ^Zikino peCenje ipenzionsculagepenzija, a domaći život. Milinajedna. Iskren da budem, i ja otome sanjam, a pored pečenja imlade Rumunke. Al’ nije prošlo„malo mnogo“ kako to voli dakaže Žika, zaigrala opet mečkapred njegovim vratima. Došlakontrola iz penzijskog! Kažu,neki specijalci što ih osposobilida jure Žiku, Muleta i slične, išto primaju po 100 evra culage.Rešili da se obračunaju sa njimai da im pokažu da sa državomnema zezanja. Upali kod jadnika,pa daj pasoš, pa gde si bio,pa zašto nam se nisi javio?! Iekspresno stig’o novi bešajd davrati pet hiljadarki! Skupo gakoštalo pečenje i domaća turšija!Pao Žika u krevet, samo što senije šlogir’o. Pozlilo mu iznenada,ne izlazi iz stana, na svingerklub i ne pomišlja. Zvalame Desanka da ga vozim u bolnicu.Otiš’o ja tamo, kad Žileleg’o nasred sobe na patos, pastavio električni radijator prekogrudi, ukljičio ga u struju ikuka. „Šta radiš to Žiko?“, pitamga. „Izgubio sam vazuduh,pa kad stavim radijator on migreje srce, pa mogu da dišem“,odgovara mi on.Ej, muko! Šta sve čovek neće dadoživi? Gledam ga kako stenje,pa ne ispušta radijator. Desankase moli Bogu, u kući ratno stanjezbog penzionsculage. Kažemmu da idemo na pregled u bolnicu.„Ne, ni slučajno. Treba daodem tamo pa da mi ubrizgajuAustrijska penzija, a domaći život. NaivniŽika je mislio da može da zezne državu!nešto da umrem ranije i da nekoristim ni ovo malo penzije“.Vidite kako sa državom nemazezanja. Uteraše jadnom Žikistra’ u kosti, pa više ne verujenikom. Ostao mu samo radijator,k’o najverniji drug.Ej, državo, dok ti razni Elsneri,Grasseri, Strasseri pravecirkus, kradu, dok se zaklinjuda su pošteni i da im sve smestilimangupi iako su uslikanii snimljeni, dok se pravebolesni, nesposobni da im sesudi, dok se sve što je dokazanoprotiv njih poništava, tiformiraš penzijske specijalceda otmu Žiki i Muletu crkavicu,turšiju i pečenje!Škrabni Zemi svoje mišljenje:zemo.kolumnist@kosmo.atPiše: Darko MarkovCrta: Aleksandar KostićSpecialZika i Desanka10KOSMO

Fotos: Radule Božinović, Aleksandar KostićPisma čitalacaPoštovana redakcijo,Prvo predlažem da se novineKOSMO prodaju makar po50 centi. Drugo, da se uvederubrika Oglasi i da se za jedanoglas plaća pet evra, kakobi ljudi mogli da se dopisuju.Npr. Dragan, tel. 0664 itd. iliMileva – i broj telefona. Akobiste u jednom broju imali100 oglasa, zarada za redakcijubila bi 500 evra. Poredupoznavanja, u ovoj rubricimogle bi se oglašavati i drugestvari: recimo prodaja auta,stana, televizora itd.Izbori u Srbiji zakazani suza 16. mart. Koliko će samopara za izbore potrošiti, moglibi se napraviti asfaltni putevido svakog sela. A kolikobi se samo radnih mesta moglootvoriti?Juče mi na Erdbergu kažežena da su vozilima zavejanimu nedavnim snežnimolujama u Vojvodini lopoviskidali točkove.Šaljem vam srpsku novčanicuiz vremena inflacije sa11 nula. Da vide ovi mlađi.Ja sam nedavno bio u Belorusiji– tako je sad tamo. Za10 evra dobio sam 134.400beloruskih rublji. Ako hoćešu WC na železničkoj stanici,moraš da platiš 750 rubalja.Toliko. Pozdrav.Tomislav RadosavljevićPoštovana redakcijo,Običan sam čovek i ekonomijami nije jača strana.Ekonomišem kada kupujemu prodavnici ono što jepotrebno meni i porodici,kada plaćam račune ili planiramneku veću kupovinu.Ipak, ovo što se događa okoHypo banke je neverovatansunovrat. Sva pravila igre suprekršena, a pljačka koja jeovu banku bacila u dug od19 milijardi evra koji ćemomi građani morati da platimodogađala se u direktnojsprezi i pod zaštitom politike.Vlast muti, odugovlačii očigledno nije spremna dase klupko rasplete do kraja.Bojim se da obični ljudi svemanje veruju političarima.Vaš razoračarani sugrađanin,IvanPoštovana redakcijo,Za vrijeme TV prenosatradicionalnog Opernballa27.2. ORF-ova novinarkaBarbara Rett, jedna od prvakinjaove kuće i profesionalkakoju izuzetno cijenim,napravila je ružan gaf.Čika Jova srpskoj deci: čitalac nam šalje sliku novčanice izvremena inflacije na kojoj je pesnik Jovan Jovanović Zmaj.Na komentar gosta iz Danskeda ga Beč pomalo podsećana Balkan, ona mu je spodsmijehom i osorno odgovorilariječima: „To nijenešto što volimo da čujemo!“(„Das hören wir abernicht gern“). Tim povodomnapisala sam poduže pismokoje sam postavila na ORFovoji drugim medijskimfacebook stranicama. Možese nekome činiti da sampreburno reagirala. Ja mislimda nisam.Shvatam Austrijance i shvatamda su navikli da nas Balkancegledaju kroz prizmugastarbajtera, no međutimta prizma je bila prije 30 godinaaktuelna. Sad je ostarila.Na kraju krajeva, niko nezaslužuje da bude ponižen!Mi sa Balkana smo se (velikavećina) educirali, integrisalii asimilirali u ovoj zemlji.Zar stvarno zaslužujemo dase naš narod gleda kroz prizmubauštelaca? Često se uovoj zemlji naši ljudi osjećajukao narod trećeg reda iliklase i sa takvim ponašenjemi izjavama kao što je gospođaRett kao da žele da nam pokažugdje nam mjesto. Ja tomjesto ne želim i smatramda za dosta nas to mjestonije adekvatno. Takvo ponašanjeme čini tužnom.Boli kad ti pokažu da je savtvoj trud za integraciju uzaludan!Komentar naše čitateljke naFacebookuPoštovani čitaoci,Magazin KOSMO je otvorenza sve Vaše reakcije, prijedlogei pitanja. Podijelite s namasvoje komentare na:Zeitschrift KOSMOHandelskai 388Büro Top Nr. 7411020 Wien, na e-mail:info@kosmo.atRiječizdavačaDejan SUDARo pet godinaKOSMAPetirođendanVaš i naš časopis ovaj mjesec slavipetu godinu svojeg postojanjana austrijskom tržištu. Iakosmo od samih početaka osnivanjaizdavačke kuće bili uvjereni u uspjehnašeg lista na tržištu, zaista nikadnismo slutili da će naša novinarskaprofesionalnost, prepoznatljivost našegbrenda, ali i čitanost i interakcijas publikom doći na razinu na kojoj jeto danas.Peti rođendan KOSMA nije samopovod za slavlje, nego i trenutak kadatreba reći hvala svim našim čitateljimakoji su u ovih pet godina bili uznas, baš kao i svim našim partnerima.Neovisno o tome je li riječ o jednomod naših lokala na OttakringerStraße, o jednom od naših pretplatnikaili o onima koji su redovito oglašavalina našim stranicama: svi su oni,naposlijetku, dio našeg KOSMA. Imožda baš u tome i jest čar našeg listakoji se – već po definiciji kao etnomagazin– razlikuje od ostalih novinana tržištu.Iako nisam ljubitelj samohvale,ovom prigodom ne bih htio tajitida sam ponosan na sve nas – počevšiod samih čitatelja pa do onih kojisvakodnevno obavljaju svoj posao unašoj redakciji. Svatko od nas je dopriniotome da ljudi iz naše zajednicena sto novinskih stranica dobiju onošto im nitko drugi u Austriji ne nudiu ovom obliku– prava informacija upravo vrijeme na maternjem jeziku.Kada otvorim prvi broj KOSMAi ovaj aktualni, evidentno je da smood ambicioznog projekta napraviliozbiljan časopis koji se iz broja u brojtrudi biti bolji, brži i sveobuhvatniji.Nema dvojbe da je to put kojim i dalježelimo koračati. Dakako, zajednos vama, dragi čitatelji. Hvala vam napovjerenju!Vaše mišljenje pošaljite na:dejan.sudar@kosmo.at

SVE I SVAŠTAIma li života bezpornografije?Pornografijaje glavnazanimacijavelikogbroja korisnika interneta.//CUDO NEVIDENO-Pornografija je najzastupljenijisadržaj na netu – svojim primaljivimsadržajima korisnikemami oko četiri miliona stranica.U jednom danu izvrši se 68miliona pretraga porno filmova,a svakih 39 minuta pojavljuje senovi porno klip. 15% muškaracaje zavisno od pornografije.Smerne televizijsketetkeVoditeljkedečijihprogramana BBC-judobile suzabranu šminkanja u emisijama.Britanski javni servis obrazložioje ovu meru željom da decu, posebnodevojčice, zaštiti od preteraneseksualizacije. Voditeljkamaje preporučeno da treba da budu„idealni, fantastični ženski primeri“,te da pažnju ne privlačeprenaglašenim doterivanjem.Odsutni profesor i300 ljubimacaJedannastavniku SADu kući jedržao 300zmija.Policija je po prijavi pretražilastan 53-godišnjeg WilliamaBuchmana zbog komšija koje suse požalile na neizdrživ smrad.U kući je pronađeno oko 300pitona, od kojih su mnogi bilimrtvi i u različitim stanjimaraspadanja, dok su živi biliizgladneli i u lošem stanju.U ime oca, sina i Sv. SkypeaBob Larson, sveštenikiz Arizone (SAD), nudiuslugu isterivanja đavolapreko Skypea.Drevna praksa egzorcizma,ovekovečena u nizu dela popularnekulture (česta temahoror filmova) dobija svojunovovekovnu verziju u savremenomtehnološkom okruženju– uz upotrebu internetai kompjutera. VelečasniBob Larson iz Scottsdalea,Arizona, specijalista je zaegzorcizam i po sopstvenojtvrdnji u poslednje četiri decenijesvoje aktivnosti izveoPljačkašikontejneraTri Britanca nedavno suuhapšena zbog „krađe“ hraneiz kontejnera.Paul May, Jason Chan iWilliam James, skvoteriiz Londona, preskočili suogradu supermarketa Icelandi iz kontejnera izvadilihranu koja je bačena zbogisticanja roka trajanja. Ukupnavrednost potrepština(nekoliko paradajza, neštopečurki i sira) iznosi okoje preko 20.000 ovih zahvata.Od nedavno on svojoj klijentelinudi mogućnost isterivanjademona iz zaposednutih ljudiputem Skypea. Jednočasovnaseansa Skype-egzorcizma košta295 US dolara (oko 220 evra) imože se otpisati od poreza.Povoljne cene komunikacijepreko Skypea omogućavajuLarsonu da se spoji sa osobomaiz svih krajeva sveta koje suspremne da plate njegove uslugei žele da potraže pomoć. Svoje„medicinske“ seanse Larsonobjavljuje na YouTubu. Nekiskeptični glasovi izrazili susumnju u autentičnost postav-Britanac Paul May hrani se skupljanjem upotrebljive hraneiz kontejnera supermarketa, a sada mu za to preti kazna.40 evra, a „pljačkašima“ ćese suditi prema zakonu iz1824. godine koji zabranjujeskitnju. Slučaj je izazvaoveliku pažnju, a podstaknuoljenih video-klipova, tvrdećida izgledaju previše isceniranida bi bili autentični.Pa ipak, na Skype egzorcizmene gledaju blagonaklonomnogi verski velikodostojnici.Velečasni Isaac Kramer,direktor Međunarodne katoličkeasocijacije egzorcista,tvrdi da ovaj posao ne možeda se obavlja preko interneta.„Ako je osoba u potpunostiopsednuta, demon u njimaneće im dopustiti da sednuispred ekrana kompjuterakako bi bili egzorcirani“,izjavio je Kramer za novinskiservis Vocativ.com.je državu da se ozbiljnijepozabavi fenomenom „skippinga“,ishrane iz kontejnerasupermarketa koji bacaju jošuvek upotrebljivu hranu.Fotos: wikimedia, zVg12KOSMO

„CITAT M(J)ESECA:Broj meseca44UBISTVENO.„BLAMANTNO“:A vi niste...?Englez Paul Harbord (27)umislio od policajke da jestriptizeta.Mladić se provodio sa društvomu lokalnom pubu, pijućigotovo čitav dan. Jedanod njegovih drugara naručioje striptizetu, a kada je stoluprišla devojka u uniformi policajca,Paul je bio ubeđen daje „zabava“ stigla. Tek kada jesproveden u stanicu uverio seSMELO: Papa,nova pop ikonaUticajni muzički časopisRollingstone na svoju naslovnicustavio je sliku aktuelnogpape.U dnu fotografije navedenje tekst poznate pesme BobaDylana: „The Times They AreA-Changing“ (Vremena se menjaju).Tekst o papi Franji bavise njegovom popularnošću isvežem pristupu koji je uneo uVatikan. PR služba pape nije saJUNAK MESECARatko VARDA (34),sportsko ponašanje za čitankeNajiskusniji košarkaš beogradskogtima Mega Vizura je na meču protivzagrebačke Cibone napravio izuzetansportski i ljudski gest. Onje, naime zamolio publiku da prestanesa vređanjem mladog Ciboninogkošarkaša Darija Šarića,a sa tribina su ga poslušali.Vardin tim je dobio utakmicu.Hrvatski teniser IvoKarlović dostigao je svetski rekord uasevima – u samo jednom meču svomprotivniku je zabio ukupno 44 asa.Karlović je rezultat postigao na turniruPBZ Zagreb Indoors, a rekord deli sateniserom Markom Philippoussisom.Pažljivo sa seksi policajkama:znaju i da uhapse!da je devojka zaista policajka.Nesrećni Paul je puštenna slobodu, uz šest meseciuslovne kazne.Papa Franja stiče oreol superjunaka i postaje ikona.velikim simpatijama propratilaovaj tekst, pogotovo isticanjekvaliteta novog pape u odnosuna njegove prethodnike.„Ovi što su kao mali gledaliKockicu sada su veliki, ameđu njima ima mnogođubradi!Glumac Branko Milićević, autor dečije emisijeKocka, kocka, kockica, ne misli da deca mnogogube zato što više nema TV emisija kao ranije.DŽENTLMENSKI:Bečka školaJedan pljačkaš orobio je bankuu Thaliastraße, a kada jedobio novac, ljubazno se zahvalioslužbenicima.Momak je u banku utrčao navučenekape na glavu, prišao ješalteru i rekao: „Ovo je pljačka,daj mi novac!“ Iako je napadačbio nenaoružan, službenik muje predao izvesnu sumu kojuje tog trenutka imao u ruci.Nakon što ju je odložio u pla-EKSPLOZIVNO:Krave piromankeJedno kravlje društvo izNemačke zamalo je izazvalopožar u svojoj štali.90 krava muzara je u svojojštali u Hessenu usled podrigivanjai ispuštanja gasovaizbacilo toliko metana, dasu izazvale požar.Zapaljivi gas buknuo je kadaje jedna od mašina u štaliizbacila varnicu. Na krajuse ipak sve završilo dobro.LUZER MESECAJames BLUNT (39),pesnik, ljubavnik, bombarder...Tankovijasti muzičar poznat po krhko-ljubavnojnoti nedavno je javnosti otkrioi svoju muževniju stranu. Gostujući uTV emisiji Top Gear, ovaj bard ljubavii bivši profesionalni vojnik izjavioje da je i sam bio učesnik poslednjihbalkanskih ratova: „Mi smo, znate,pošteno izbombardovali Srbe.“You’re beautiful, James! Stvarno!Hvala na pažnji i doviđenja,poručio pristojni bandit.stičnu kesu, pljačkaš se ljubaznozahvalio, a zatim napustiobanku. Malo ljubaznosti nikadnije na odmet.Simpatične, ali smrtonosne:opasne krave-potpaljivačice.Krov štale pretrpeo je neznatnooštećenje, dok jejedna krava zadobila lakšeopekotine.KOSMO 13

SVE I SVAŠTABaš srećan obrokPreduzimljivaradnicaMcDonald’srestoranau Pittsburghu uz Happy Mealprodavala je i – heroin.Morala da prekinekarijeru zbog posledicaloše urađeneoperacije.Prema unapred dogovorenomscenariju, mušterije koje su dolazileda kupe drogu trebale suda prođu kroz drive-thru i dakažu: „Želim da naručim igračku!“To je bio znak za dilerkuShaniu Dennis (26) da u HappyMeal ubaci i kesicu heroina.Novo iz sveta naukeNeverovatnonaučnosaznanje:nedavno jedokazanoda je srce jabuke jestivo.Najveći deo čovečanstva do danasje živeo u zabludi: jabuka se jela „sboka“, dok se koren bacao, zajednosa peteljkom. Na video klipu„How To Eat An Apple Like ABoss“ na YouTubu korisnik podimenom Food Beast, ljut na činjenicuda se 30% jabuke baca, objašnjavakako jabuka treba da se jede.Nos za posaoSve višemladihKinezapodvrgavaseplastičnimoperacijama kako bi imali višešansi za bolji posao.Sa sedam miliona završenih studenatakoji će 2014. ući na tržište rada,mladi Kinezi čine sve kako bi seistakli među drugim kandidatima.Tako su i plastične operacije postaleveoma popularne, a među njima ijedna koja nudi „Ajfelov nos“, modelovanprema ovom čuvenom tornjui po ceni od oko 10.000 dolara.Jedna upropaštena karijeraOperska pevačica AmyHerbst iz SAD tvrdi daje pogrešan hirurški zahvatna porođaju upropastionjenu karijeru.Ona, naime, nije više ustanju da normalno peva,jer zbog neuspele opracije,tvrdi ona, nije u stanjuda normalno zadržavagasove, stolicu i mokraću.Zbog toga je pevačicaangažovana u NashvilleOpera Company tužilasaveznu američku vladu.Amy Herbst i njen muž,inače vojno lice, u svojojtužbi navode da je neopreznamedicinska sestraŠta imaza večeru?Park Seo-yeon iz Korejenapravila je pravu karijerujedući pred web-kamerama.Ova mlada i poslovno preduzimljivaKoreanka naplaćuje svojedruštvo uz večernji obed, pamesečno zaradi oko 6.600 evrajedući sa potpunim strancima.Svake večeri Seo-yeon – poznatakao Diva – kuva zahtevna ikomplikovana jela, a zatim ihsatima jede pred kamerom. Zasvoj „program“ ona prima slo-povredila pevačicu na porođajunjenog sina u februaru2012. godine, pri izvođenjuprocedure epziotomije –proširenja porođajnog puta.Par koji trenutno živi u državiCincinnati tvrdi da jesestra načinila rez u drugojfazi porođaja Herbstove, ito bez toga da je porodiljuinformisala ili od nje tražilapristanak. Tokom kasnijihposeta lekaru, Herbstovojje rečeno da je pokušajzalečenja reza neuspešan.Sada ona tuži saveznu vladuza odštetu (budući da jeoperisana u vojnoj bolnici),tvrdeći da ne može više da sebavi svojim poslom zbog ne-mogućnosti da kontrolišezadržavanja gasa i zbog inkontinencije.Par zahtevasumu od 2,5 miliona dolaraza odštetu i pokrivanjetroškova, a tužba je podignuta16. januara predsaveznim sudom američkedržave Cincinnati.Tužbe protiv američke vladenemaju mnogo uspeha.Prema važećim zakonima,vlada uživa imunitet i nemože se tužiti ukoliko nijepostojala njena saglasnost idozvola za aktivnosti počinjeneu njeno ime. Za takonešto potrebno je prevazićigotovo nepremostivepravne prepreke.Mlada Korejanka Seo-yeon jede za internet-publiku i za todobija novac. Ona nije jedina u branši koja je sve popularnija.bodne donacije u vidu onlinevaluta koje se mogu menjati zakeš. Nastupi Seo-yeon ne sadržegolotinju niti seks. Ova novamoda u Koreji zove se „Meok-Bang“ i upražnjavaju je ljudikoji su na dijeti (sami ne jedu,ali vole da gledaju druge dok torade) ili usamljeni ljudi kojimaje potrebno društvo.Fotos: zVg14KOSMO

Facebook “f” Logo CMYK / .eps Facebook “f” Logo CMYK / .epsSimpatična bakuta od britanske kraljice nije preterano simpatičanposlodavac: njena posluga radi za crkavicu.Rmbaj za kraljicu i crkni Opasan, naoružan gaćamaEngleska kraljica Elizabeta IItraži kućnu pomoćnicu.Perspektivnim kandidatimanudi se puno radno vreme i plataod oko 17.500 evra godišnje.Glavna zaduženja ove osobebila bi nameštanje kreveta, prebrisavanjei laštenje antikviteta,posuđa i kraljevske srebrenine, tebriga o čistom kraljevskom vešu.Prema navodima britanskog ta-bloida The Sun, uspešni aplikantradio pet sati dnevno, šest danau nedelji. Budući da je prosečnabritanska plata duplo veća odponuđene, ispada da kraljicaima novčanih problema ili daje naprosto škrta. U poslednjihnekoliko godina, kraljica je u dvanavrata optuživana da posluguplaća ispod svakog proseka, teda je plata koju nudi dovoljna zapuko preživljavanje.Hiperrealistična skulptura mesečara u gaćama ostaje nakampusu i pored optužbi da izaziva strah i nelagodu.Na kampusu američkog koledžaWellesley pojavila seskulptura koja je uznemirilapojedine studente.Ova izuzetno realistična skulptura(pod nazivom „Sleepwalker“)prikazuje čoveka u donjemvešu koji hoda u snu i deo jeizložbe umetnika Tonyja Matellija.Wellesley College je elitniženski univerzitet u državiMassachusetts (SAD), a nekenjegove studentkinje smatrajuda skulpturi nije mesto na otvorenom,prometnom delu kampusa,zato što predstavlja „izvorneprijatnosti, straha i pokrećeneprijatne asocijacije na silovanjei seksualno nasilje“. Peticijunezadovoljnih studenata podržaloje 300 potpisnica. Administracijafakulteta odlučila je da neukloni skulpturu.Metalci iz benda Skinny Puppy traže pare: njihovu muziku,tvrde oni, Amerika je koristila za mučenje zatvorenika.Mala noćna kazna za ušiKanadski metalci SkinnyPuppy ispostavili su računameričkoj vladi za korišćenjenjihove muzike prilikom mučenjazatvorenike u GuantánamoBayu.Da je američka vojska koristilamuziku Metallice za potrebe izvlačenjainformacija iz na saradnjunespremnih zatvorenika jeopšte poznata i van svake sumnjeutvrđena činjenica. Prema tvrdnjamakanadskog industrijskogmetal-benda Skin Puppy, administracijaGuantánamo Baya negovalaje malo ezoteričniji ukus.„Preko pouzdanih izvora smosaznali da je naša muzika korištenaza mučenje ljudi“, izjavio jeosnivač benda cEvin Key.I dok je Metallica ljubazno zamolilaameričku vojsku da prestaneda koristi njihovu muzikuza uskraćivanje sna zatvorenicima,Skinny Puppy su otišli korakdalje – američkoj vojsci poslalisu račun. Sa upotrebom svojemuzike, uprkos profitabilnosti,ipak se, kažu, ne slažu.Perfekt zum Kochenund Verfeinern!Frühlings-BärlauchcremesuppeZum OnlineRezept:Mehr Infos zu JOYA und unseren Produkten auf www.joya.info und auf:KOSMO 15Joya Kosmo Inserat_Cremesse_82x124mm.indd 1 21.02.14 12:56

INTEGRACIJAKolumnaDr. Nedad MEMIĆ,glavni iodgovorni urednikmagazina KOSMOO bunama iprotestimaOvaj februar ostat će upamćenpo protestima: izašao jenarod na ulicu u Venecueli,glavni kijevski trg Maidan ličiona na ratno proprište, a žestoko jebilo i u Bosni i Hercegovini. Naskoji smo porijeklom iz BiH i s Balkanauznemirile su slike Sarajevau kojem gore zgrade kantonalneVlade i Predsjedništva BiH. No,nedugo nakon toga protesti su sepretvorili u mirno, ali svakodnevnookupljanje građana u centrugrada. Dok pišem ovu kolumnu,protesti u Sarajevu i drugim gradovimaBiH (posebno u entitetuFederacija BiH) i dalje traju, noviprotesti nisu isključeni.Okruglo mjesec dana nakon izbijanjaprotesta u BiH, postavlja selegitimno pitanje o njihovim rezultatima.Kantonalne vlade u petkantona Federacije BiH su pale,većina zahtjeva građanskih plenumakoji su stvoreni tokom protestapočinju se ispunjavati. Protesti suzasigurno uplašili vladajuću elituu BiH, politička i medijska propagandausmjerna protiv opravdanogbunta građana traje nesmanjenomžestinom. S druge strane,vlast zna da ovi protesti ne smijuostati bez odgovora jer bi potpunoignoriranje zahtjeva građanamoglo dovesti do još većih nemira.Zbog toga su i pale kantonalne vlade,zbog toga se počinje udovoljavatizahtjevima plenumâ, a počelaje i opsežna akcija hapšenja osumnjičenihza kriminal i korupciju uFederaciji BiH. Do oktobarskihizbora u BiH ostalo je još šest mjeseci.Iz trenutne situacije pokušatće profitirati sve političke stranke,najuspješnija će biti ona koja najboljeprepozna zahtjeve građana.Vaše mišljenje pošaljite na:nedad.memic@kosmo.at„Ne pravimo oddjece nove strance!“INICIJATIVA. Naš gl. urednik je razgovaraosa zastupnicom Zelenih u Nationalratu AlevKorun o prijedlogu ove stranke o dvojnomdržavljanstvu za djecu stranih državljana.KOSMO: Podnijeli ste prijedlogzakona o modernizacijiaustrijskog Zakona održavljanstvu. O ovome jeraspravljao i Nationalrat krajemjanuara. Šta predviđa ovamodernizacija?Alev Korun: Želimo da djecustranih državljana koja surođena ovdje više ne pravimovještački strancima. Oni su ovdjeišli i idu u školu i ne znajunijednu drugu zemlju osimAustrije. Prema postojećemzakonu oni su stranci u vlastitojzemlji. U međuvremenu jenajmanje 36% svih naturaliziranihosoba rođeno u Austriji.Mi tražimo sljedeće: djeca kojasu rođena ovdje i čiji roditeljiili jedan od roditelja imaju barempetomjesečnu dozvolu zanaseljavanje (Niederlassung)trebaju rođenjem postati Austrijancii dvojni državljani.Ovakav sličan prijedlog zakonaveć smo pokušali stavitiu parlamentarnu proceduru,ali je prijedlog glasovima svihostalih stranaka bio odbijen.A kakve su šanse da se raspravljao prijedlogu u ovommandatu Nationalrata?U međuvremenu su šansebolje: naša susjedna zemljaNjemačka u međuvremenu jepoduzela važan korak. Dosadasu se tamo djeca s dvojnimdržavljanstvom do 23. godineživota morala odlučiti koji ćepasoš zadržati. Ova „prisila biranja“sada se tamo ukida: osobes dvojnim državljanstvom ćei nakon 23. godine života moćizadržati oba državljanstva. UNationalratu sam u vezi s ovominicijativom dobila pozitivneodgovore SPÖ-a i ÖVP-a kojisu me iznenadili. Obje strankeželjele bi razgovarati o ovojinicijativi uz konsultacije s ekspertimai nevladinim organizacijama.Kako je pitanje dvojnog državljanstvariješeno u ostalimzemljama članicamaEvropske unije?Nova Savezna služba za strance i azil efikasnije će se bavitiovom probematikom, obećava direktor Wolfgang Taucher.U mnogim drugim zemljamaEvropske unije dvojno državljanstvose u međuvremenu podrazumijeva.1963. donesen jeSporazum o izbjegavanju dvojnogdržavljanstva. Ovog sporazumapridržavaju se u Evropiosim Austrije samo još trizemlje: Nizozemska, Danskai Norveška. Uz to, ovaj sporazumvaži samo za izbjegavanjedvojnog državljanstva izmeđuzemalja potpisnica, npr. Austrijei Nizozemske, ili Danske itd.Mnoge zemlje iz kojih potječudoseljenici u Austriji nisu obuhvaćeneovim zakonom.Posljednjih dana razrađenje katalog Ministarstva unutrašnjihposlova za dodjeludržavljanstava poznatim osobama.Vi ste ovaj katalog dočekalis rezervom. U čemu sesastoji kritika Zelenih?Nama je važna transparentnost.Ovaj katalog prvi je dobar korak,ali ipak nije potpuno transparentan.Evo, navest ću Vamjedan primjer: prijevremenadodjela državljanstva u slučajuuspješnih biznismena ne sadržiminimalne kriterije koje jedanbiznismen mora ispuniti da bipostao austrijski državljanin.Ovi katalozi ne predviđajuniti ispunjavanje određenogstepena integracije, a niti znanjanjemačkog jezika...Upravo tako, i to je jako nekonzistentno!Integracijska politikavlade daleko je još uvijek odrealnosti: ako je znanje njemačkogjezika potrebno za dobruintegraciju, zašto se onda onone traži i od poznatih ljudi?Foto: zVg, Aleksandar Zabunović16 KOSMO

PoboljšatipriznanjediplomaUvjeti za priznavanje stranihkvalifikacija trebali bi se poboljšati.Ovo je nedavno najavioministar vanjskih poslovai integracije Sebastian Kurz.Već u prošloj godini dogodilisu se mali pomaci, no nostrifikacijaje i dalje povezana smnogim birokratskim preprekama,rekao je Kurz. U planu jestoga donošenje novog ZakonaNovi kriterijiza poznateMinistarstvo unutrašnjihposlova razradilo je katalogkriterija za dodjelu državljanstvaosobama s posebnimzaslugama.Nedavno objavljeni katalogpredviđa dodjelu državljanstvaukoliko osobe služe „interesimaRepublike u posebnojmjeri“. Ovaj katalog obuhvatanaučne, privredne, sportske iumjetničke kriterije koje je potrebnoispuniti da bi se posta-U auli Univerziteta u Grazu,pokrajinska vlada je napravilaprijem za nove Štajerce.Ispred pokrajinskih vlasti gostesu dočekali poglavar FranzVoves i pokrajinska ministricaBettina Vollath, a zvanice subili svi stanovnici Štajerskekojima je tokom 2012. i 2013.dodijeljeno državljanstvo.Od 2012. godine to je ukupno948 ljudi, od toga 250 djeceod koje je veliki broj rođen uPokrajini. Ovo je, inače, prviput da se u Štajerskoj održalaNjemačka je radila tri godine na donošenju solidnog zakonaza priznavanje stranih diploma, izjavio je ministar Kurz.Anna Netrebko često se spominje kao primjer dodijele državljanstvabez temeljitog obrazloženja kriterijuma.lo austrijskim državljaninom.Posebno strogi kriteriji primjenjivatće se u slučaju sportista.Tako jedan strani sportist kojiželi aplicirati za austrijsko državljanstvomora ima boljeDobrodošlica za nove Štajerceo nostrifikaciji po njemačkommodelu. Ovaj zakon predviđajedinstvenu proceduru nostrifikacije,manje birokratijeusljed usaglašenih nadležnosti,ali i kraće rokove i transparentnijetroškove. Kurz je u tokufebruara obavio razgovore zasvim institucijama nadležnimza priznavanje stranih diploma,a nada se da će novi zakon bitidonijet u ovom mandatu Vlade.rezultate od bilo kojeg drugogaustrijskog sportista u toj kategoriji,svoje rezultate moraostvarivati barem jednu godinuprije dodjele državljanstva i jošduže vremena ostati u formi.manifestacija ovog tipa. Novidržavljani porijeklom su iz 74zemlje, a na prva tri mjesta suBosna i Hercegovina, Rusijai Hrvatska. Osim toga, u posljednjedvije godine vijelikibroj novih državljana je i izArgentine, Singapura, Indije,Gambije, Njemačke, Kostarike,te Južnoafričke Republike.Pokrajinska vlada Štajerske po prvi put je u Grazu organiziralazvaničan prijem za nove državljane Austrije.Idealne studije za sve one kojirade u interkulturalnom okruženju.InterkulturnekompetencijeInterkulturelles Zentrum i RennerInstitut i ove godine nude studij interkulturalnihkompetencija.Cilj studija je da pruži osnovna interkulturalnaznanja osobama koje se usvakodnevnome životu susreću s drugimkulturama. Studij ih osposobljavaza snalaženje u interkulturalnim pitanjima,daje im znanja oko migracije uAustriji te omogućava razmjenu iskustava.Prvi modul počinje 9. aprila, studijse sataoji od pet modula koji trajudo sredine oktobra. www.iz.or.at.Novi krug CIVIS nagrada za medijekoji promoviraju toleranciju.CIVIS: Oborenrekord prijavaI ove godine će se u Berlinu održatidodjela nagrade CIVIS Medienpreisu oblasti integracije ikulturne raznolikosti.Ove godine za nagradu za nagradu seprijavilo 709 programa iz cijele Evrope.To je dosadašnji rekord. Nagrada CI-VIS Medienpreis dodjeljuje se već prekodva desetljeća, a nagrađuju se emisijekoje promoviraju suživot ljudi različitognacionalnog, vjerskog ili kulturnogporijekla. Dodjela nagrade održat će se8. maja u Berlinu.KOSMO 17

MOJE PRAVOWilli MERNYIsavezni rukovodilacFrakcijesocijaldemokratskihsindikalaca(FSG) u Savezuaustrijskih sindikata(ÖGB)Uzmi nazadsvoj novac!Zaposleni imaju manjeupliva na poresku politikuod poslodavaca. Aliim godišnji poreski obračunza zaposlene omogućava da odporeske uprave povrate izvesnukoličinu novca. Ovo je tvoj komadićpravde!Troškovi oglašavanja i reklame,izvanredni troškovi ili neredovnifinansijski izdaci umanjujuporesko opterećenje. Naročitutežinu nosi činjenica, da li stecele godine bili u radnom odnosuili niste. Zato što poslodavacnajčešće porez na dohodakobračunava tako kao da je osobabila u radnom odnosu čitavegodine. Ovo je često slučaj kodsezonskih radnika ili studenatakoji rade preko raspusta. Alipažnja: u slučaju više poslovau jednoj godini može se takođedesiti da je potrebna doplata.O tome šta se i koliko može odbitiod poreza, sindikat savetujesvoje članove i pruža pomoću procesu pripreme zahteva.Konsultacije možete zakazatitelefonom na 01/534 44-39100 ili mejlom:service@oegb.atViše informacija možete potražitina web stranici:www.holdirdeingeldzurück.atVreme je za povraćaj porezaInformišite se na vreme kakoda dobijete povraćaj novca odplaćenih dažbina.Nezavisno od toga, da li steprotekle 2013. godine radilinekolicinu poslova minimalnogili skraćenog radnogvremena (Geringfügig- oderTeilzeitbeschäftigung), ili stepored stalnog zapošljenja zaradilimanje od 730 evra u dodatnomradnom odnosu – netreba vas biti strah! Potražitevišak vašeg uplaćenog porezana radni dohodak.Osobe, koje su u radnomodnosu kod poslodavca (Arbeitnehmer),mogu potraživatipovraćaj poreza (Arbeitnehmerveranlagung)prigodišnjoj zaradi do 12.000evra. Samostalni radnici (Selbstständige),koji su zaradiligodišnji lični dohodak do11.000 evra, imaju pravo napovraćaj poreza na rad.Samohrane osobe, koje izdržavajujedno dete imaju pravona povraćaj poreza na ličnidohodak u iznosu od 494 evragodišnje. Ukoliko imate dvojedece, pripada vam ukupno 669evra. Samohranim osobama satroje dece pripada 889 evra, aza svako sledeće dete dodatnih220 evra godišnje.PoreskazagonetkaPovraćaj poreza vrši se veomajednostavno i lako.Zaposleni koji putuju do svogradnog mesta, imaju pravona poresku olakšicu u vidupaušalnog iznosa (Pendlerpauschale).Treba razlikovatimalu i veliku putnu paušalu,što zavisi od udaljenosti odudaljenosti vašeg prebivalištado radnog mesta. Mala paušala(20 km do 40 km) donosi vampovraćaj od 696 evra godišnje,(mesečno 58 evra). Velika paušalavam pripada, kada vamdirektan pristup javnom prevozunije dostupan. Između 2km do 20 km, porezni povraćajgodišnje iznosi 372 evra(31 evro mesečno). Od 2013.godine dobija se dodatnih 2Povraćaj poreza je jednostavan i doneće vam svake godinelepu sumicu. Prijava se može podneti za poslednjih pet godina.Povraćaj poreza možeteuraditi i elektronski, odsopstvene kuće i bez velikihtrzavica.Za online registraciju nasajtu Ministarstva finansi-evra po pređenom kilometru(Pendelereuro). Detaljnijepodatke možete naći u AK –brošuri: „Steuer Sparen 2014.“Posebno obratite pažnju nadrugu stranicu poreske prijave,gde treba popuniti broj poslodavacakod kojih ste bili zaposleniili broj ustanova koje suvam isplaćivale penzije. Pogrešnonaveden broj poslodavaca uporeskoj prijavi može prouzrokovatida se obračun pogrešnoizvrši ili ne bude isplaćen, teporeska prijava vašu izjavu neuzme u obračun. Poresku prijavumožete podneti za poslednjihpet godina od aktualnekalendarske godine.ja potrebno je sačekati okonedelju dana nakon prijave,kada se dobija registarskibroj (lozinka) koji stiže poštom.finanzonline.bmf.gv.atENTGELTLICHE EINSCHALTUNGOsim toga: ako želiš još višepravde, daj svoj glas na izborimaRadničke komore za jakiFSG, sa njegovim kandidatomRudijem Kaske na vrhu liste.Jer se samo mi borimo za tvojepravo i tvoj novac, ako je potrebnoi pred sudom!Web predlog:www.rudikaske.atNa prvi pogled, poreska prijavaizgleda kao test inteligencije.Zapravo, ne postoji nikakav razlogza strah. Informacije iz prveruke možete dobiti u radničkojkomori vaše pokrajne (Bundesland),npr. Beč: 01/ 501 65.Direktan prevod i objašnjenjeformulara na BKS jeziku možetenaći na stranici Komore:www.arbeiterkammer.atZa pomoć i savet oko popunjavanja prijave možete seobratiti na nekoliko adresa, npr. Radničkoj komori (AK).Fotos: zVg18 KOSMO

MOJ GLASZA JAKU AK.GLASANJE PISMOM JEVRLO JEDNOSTAVNO:A sada – na glasanje. Na Vašem radnom mestu ili pismom.AK-WAHL WIEN 11. BIS 24.3.2014

POLITIKA„Bosna i Hercegovinatreba novi ustav!“Intervju: Nedad MemićBALKAN. Povodom aktuelnih protesta u BiHte početka pregovora Srbije za članstvo u EUnaš glavni urednik razgovarao je s ministromza vanjske poslove Sebastianom Kurzom.KOSMO: Gospodine ministre,kako ste se snašli u novojulozi ministra vanjskih poslova.Imate li još dovoljno vremenaza integracijske teme?Sebastian Kurz: Proširenjedužnosti za mene i moj tim iziskujemnogo napora, posebnona početku, ali je s druge stranevrlo zanimljivo. Mnoge teme uMinistarstvu vanjskih poslova– koje se sada zove Ministarstvoza Evropu, integraciju ivanjske poslove – direktnosu povezane s integracijom.Stoga me raduje da se integracijimožemo posvetiti u ovojnovoj konstelaciji. Vremenauvijek nedostaje, ali smo veću februaru uspjeli načeti dvijejako važne oblasti: predstaviliFotografije: Igor Ripaksmo koncept za drugu godinuvrtića za onu djecu kojoj je topotrebno i postavili smo temeljeza izradu Zakona o nostrifikacijiinostranih diploma.Kada već govorimo o nostrifikacijama– novi zakon ćemomorati još čekati nekolikogodina. Zašto toliko dugo?Ovaj proces jako je kompliciran:u Austriji postoji u ovojoblasti mnogo kompetencija inadležnih službi koje su raspoređenena različitim nivoimauprave. Ipak, nekada s ovimzakonom moramo početi kakobi se unaprijedila oblast priznavanjadiploma i kako bi štobolje iskoristili potencijale kojeimamo u ovoj zemlji. Ekspertisu nam prognozirali sedamgodina do početka primjenezakona, mi smo odlučili učinitito za kraće vrijeme kao što je touradila na primjer Njemačka.Tamo su bile potrebne tri godineza novi zakon.U Nationalratu su Zeleniponovno uputili u parlamentarnuproceduru prijedlogo promjeni Zakona o državljanstvukojim bi se osiguraloaustrijsko državljanstvo porođenju tj. dvojno državljanstvoza djecu roditelja kojiimaju barem petogodišnjepravo na naseljavanje u Austriji(Niederlassung). Hoćeli ÖVP podržati ovaj prijedlog?Mi smo se u Austriji obavezaliprovoditi Sporazum o izbjegavanjudvojnog državljanstva.Dok god Savezna vlada ne staviovaj međunarodni sporazumvan snage, pridržavat ćemo gase.Zeleni, međutim, kažu daovaj sporazum važi samo zazemlje koje su ga potpisale,a to su u međuvremenu osimAustrije samo još tri: Nizozemska,Danska i Norveška.Zašto se onda ne dopusti sticanjedvojnog državljanstva snpr. balkanskim zemljama iliTurskom koje nisu potpisaleovaj sporazum?Zbog toga što se mi pridržavamonečega što smo potpisali.Trenutno ne postoji političkavećina koja bi promijenila ovajzakon.Od početka februara trajuprotesti u Bosni i Hercegovinikoji su nakratko bili i nasilni.Kakvu poruku su primileKOSOVO.„Evropa višene može dozvolitibilo kakavkonflikt.“Fotos: ANdy Wenzel20 16 KOSMO

Evropska unija i Austrija sovih protesta?Protesti su alarm upozorenjaza Evropsku uniju da ne izgubiBosnu i Hercegovinu sa svogaradara. Tamošnje stanovništvos pravom zahtijeva uspostavljanjefunkcionalnog političkogsistema. Ubijeđen sam da jeBosni i Hercegovini potrebnaevropska perspektiva, a za to sujoj potrebne reforme – preduvjetza ove reforme je funkcionalanpolitički sistem. U istovrijeme, posljednji događaji susignal za vladu u Bosni i Hercegovinida se hitno počne kretatiu pravom smjeru i razvije osjećajza harmonično funkcioniranjedržave.Šta bi Evropska unija sadamorala konkretno uraditi?Pored mjera za očuvanje mira ukojima učestvujemo, Evropskaunija mora ovoj zemlji pomoćida izgradi institucije pravne državei podržati je u izradi novogustava koji bi osigurao funkcionalanpolitički sistem zemlje.Same reforme, ipak, se moraju„Protesti su alarm upozorenjaza Evropsku uniju da ne izgubiBosnu i Hercegovinu sa svogaradara. Tamošnje stanovništvos pravom zahtijeva uspostavljanjefunkcionalnog političkogsistema. Ubijeđen sam da jeBosni i Hercegovini potrebnaevropska perspektiva, a za tosu joj potrebne reforme – preduvjetza ove reforme je funkcionalanpolitički sistem.“napraviti na licu mjesta, u Bosnii Hercegovini.Bivši koordinator Pakta zastabilnost u jugoistočnojEvropi Erhard Busek nedavnoje u intervjuu rekao dase EU u Bosni i Hercegovinimora aktivnije angažirati, naprimjer na implementacijikonkretnih projekata. Ima lito smisla?Mi već dajemo konkretan doprinosi nastavit ćemo to činitii dalje, npr. u okviru očuvanjamira. U ovome trenutku planiramoi da povećamo brojvojnika u BiH. I u oblasti reformepolicije s Bosnom i Hercegovinomsarađujemo veomatijesno. U isto vrijeme otvorenismo za nove projekte.Srbija je nedavno otvorilapristupne pregovore s EU.Kako Austrija konkretno podržavaovu zemlju na njenomevropskom putu?Podržavali smo, a i dalje podržavamoput Srbije u Evropskuuniju. Ovo sam istakao u svimsvojim saopćenjima, a odlučiosam i da prisustvujem sjednicina kojoj su otvoreni pristupnipregovori s ovom zemljom.U prošlosti smo uz pomoćtwinning projekata podržavalireforme u Srbiji. S druge stranetu i dalje ostaje velika temaKosova. Za mene i Kosovotreba evropsku perspektivu. Tuće Srbija morati napraviti daljeustupke.BiH„Trenutnoplaniramo dapovećamo brojvojnika u BiH.“Znači li to da će Srbija naposljetku morati priznatiKosovo? Hoće li to biti uvjetEvropske unije za punopravnočlanstvo?Naš cilj mora biti potpuna normalizacijaodnosa zasnovanana sporazumu koji obje stranepravno obavezuje. Moje je mišljenjeda Evropa sebi više nemože dozvoliti bilo kakav konfliktu njenom središtu. Tamostrane trebaju prestati radijedna protiv druge, već jedna sdrugom.Trenutno je ekonomska situacijana Balkanu priličnoteška – Hrvatska je primjericečlanica EU s najvećom stopomnezaposlenosti. Austrijaje s druge strane najveći straniinvestor u toj regiji.Cijela EU nalazi se u teškojekonomskoj situaciji. Mi većdajemo popriličan privrednidoprinos razvoju balkanske regije,a i naše kompanije se tamobore s tekućom finansijskomkrizom. Ono što te firme trebajusu najbolje moguće struktureu tim zemljama. Borba protivkorupcije i za više pravne državeje za ove kompanije, ali i zatamošnje stanovništvo prijekopotrebna.Lesen Sie diesen Beitrag aufDeutsch unter www.kosmo.atKOSMO 21

POLITIKABiH: napragurevolucijePiše: Lejla BijedićFotografije: Admir DerviševićPROTESTI. Naša reporterska ekipa posjetilaje sarajevske ulice i zabilježila atmosferu snavećih protesta nakon 1992. godine. Napravilismo anketu među demonstrantima.Opravdano nezadovoljstvoBosanaca i Hercegovaca godinamase osjećalo u zraku isamo je bilo pitanje vremenakada će aktuelni protestipočeti. Bosnu i Hercegovinugodišnje napusti preko20.000 ljudi, preko 50%radno aktivnog stanovništvaje nezaposleno, a svaki petiBosanac i Hercegovac ide naspavanje gladan.Nakon skoro dvije decenijepasivnosti građani u Bosni iHercegovini su se probudili,sve više ljudi okreće se protivpolitičkih elita koji su tuzemlju doveli u beznadežnupoziciju. Siromaštvo i nagomilanisocijalni gnjev natjeralisu Bosance i Hercegovceda poduzmu radikalne mjerekojima, kako narod kaže, ništane mogu izgubiti, jer ništanemaju. Ovo su najčešćaobjašnjenja razloga protestameđu bh. građanima.Izdano povjerenjeRazočarenje i apatija u BioHsu veliki: Političje elite predugese bore samo za sebe, azanemaruju potrebe građanakoji su glasali za njih. Godinamamirno demonstriraju radniciDite, Polihema, Gumarei Konjuha iz Tuzle odakle ipočinje ova, kako je često nazivaju,„Bosanska revolucija“ili „Bosansko proljeće“. Tuzlaželi bolju budućnost za svojudjecu, a 7. februara Tuzlai piše novu historiju. Nakonšto je došlo do sukoba izmeđupolicije i demonstranata inakon što je zapaljena zgradaVlade Tuzlanskog Kantona,Tuzlaci su dočekali ostavke.Vlada Tuzlanskog Kantona jepala, što je i bio prvi zahtjevdemonstranata. Uslijedilisu zahtjevi obespravljenihgrađana Tuzle, a to su: uspostavljanjevlade sačinjene odstručnih, nestranačkih, nekompromitovanihčlanovakoji nisu bili politički angažovani.Ovakva vlada bi imalamandat do izbora koji trebajuda se održe u oktobru 2014.Rješavanje pitanja regularnostiprivatizacije tuzlanskih firmi,uvezan radni staž i zdravstvenazaštita radnicima,oduzimanje nelegalno stečeneimovine, vraćanje fabrikaradnicima, ujednačavanjeplata predstavnika vlasti saplatama zaposlenih u javnomi privatnom sektoru samo suneki od zahtjeva tuzlanskihprotestanata koji su se u međuvremenuorganizovali uPlenum građana Tuzlanskogkantona.Požari protesta poFederacijiNakon uspješnih demonstracijau Tuzli, slijede demonstracijeu svim većim gradovimaFederacije Bosne i Hercegovi-22 KOSMO

Hana OBRADOVIĆ (25),student filozofije„Stojim na ulici svaki dan očekujućineke promjene. Odavnosmo u lošem položaju, plate suniske i neredovne, penzije kasne,ne otvaraju se radna mjesta,ne postoji sistem vrijednosti.Ovako dalje ne može!“Senad ČIZMIĆ (58),nezaposleni moler„Izašao sam na proteste jer živimsa suprugom od 75 euramjesečno. Ovakav život nijedostojan čovjeka, ovdje nemaljudskih prava, svi smo ugroženi.Svi osim političara koji sunas koristili sve ove godine.“Lejla HATIBOVIĆ (60),doktorica, specijalistazdravstvene ekologije„Došla sam da ispunim svojugrađansku dužnost, da podržimsugrađane, da ukažem na nepravdukoja se dešava svih ovihgodina i svima nama. Očekujempuno pozitivnih promjena,u svim segmentima društva.“„Ovdjenema nacionalnosti,svi seborimoza budućnost!“ne (FBiH): Sarajevu, Mostaru,Zenici i Bihaću. U Sarajevu sudemonstracije eskalirale kadasu demonstranti 7. februarau popodnevnim satima kamenovalii zapalili zgraduPredsjedništva BiH, zgraduVlade Kantona Sarajevo kaoi zgradu Općine Centar. Udemonstracijama je bilo višedesetina povrijeđenih policajaca,demontranata, novinarai fotoreportera.U svim gradovima gdje seodržavaju demonstracije kojesu u međuvremenu prerasle usvakodnevne mirne proteste,građani su oformili plenume i udrugim gradovima koji su svakodnevnomzasijedanju. Socioloziupozoravaju da je ovakavbunt s pravom očekivan i daNada KOVAČEVIĆ (52),medicinskiradnik u penziji„Bilo je krajnje vrijeme da sesuprotstavimo vlasti koja nasgodinama nacionalno dijeli.Ovdje nema nacionalnosti, svismo ljudi koji se bore za budućnost.Želimo radna mjesta,fabrike i privredni preporod.“Emir HODŽIĆ (35),umjetnik i aktivista zaljudska prava„Od prvog dana sam na protestimai mislim da je ovo jedininačin da političari čuju glas nezadovoljnognaroda koji dvadesetgodina šuti. Mislim da oddanas ništa neće biti isto. Očekujemradikalne promjene.“je ovo samo početak ustankaprotiv nezainteresovanih političarai ovakvog sistema. Podrškademonstrantima dolaziiz cijelog svijeta: ugledni intelektualcisvijeta – među njimaTariq Ali, Slavoj Žižek i NoamChomsky – već su poslali proglasepotpore bosanskohercegovačkomnarodu u stvaranjunovog, ravnopravnijeg društva.„Kažu da je Bosna samo država zarođaka...“ – ovim stihovima grupe DubiozaKolektiv mogli bi se opisati razlozi za nezadovoljstvoi socijalni bunt koji trese BiH.20.000građana godišnjenapustiBosnu i Hercegovinu.Stidno se protestuje i uRepublici SrpskojIako FBiH doživaljava historijskepromjene, buntsličnih razmjera izostao jeu drugom bh. entitetu RepubliciSrpskoj (RS). Premaizjavama tamošnjeg predsjednikaMilorada Dodika,RS je stabilnija od Federacijei ekonomski jača. Poznatoje, međutim, da je ovaj entitetzaduženiji od FBiH te dasu penzije u RS znatno nižeod penzija u FBiH. Zaštoonda nema socijalnog buntau RS-u? Christian SchwarzSchilling, bivši visoki predstavnikmeđunarodne zajedniceu BiH, misli da je razlogtome što u RS-u vlada„tiha diktatura“ te da se ljudijoš uvijek boje izaći na ulice.Da bi pobjegli od odgovornosti,političari u Federaciji Bosnei Hercegovine prebacujulopticu s socijalnog bunta narežirane stranačke aktivnosti.Ne treba, međutim, zaboravitida bosanskohercegovačkipolitičari u okviru postojećihdejtonskih struktura već skorodvadeset godina godina provodeetno-nacionalnu politikukoja im omogućava opstojnostna vlasti. Čuvari vitalnih nacionalnihinteresa ove protestenazivaju „udarom na državu“čime pokušavaju prikriti katastrofalneposljedice vladanjasvih ovih godina. Dio kriviceza ovakvo stanje u BiH svakakosnosi i Međunarodna zajednicakoja je svojim dosadašnjimangažmanom od početka diostrukture vlasti u u dejtonskojBosni i Hercegovini.Lesen Sie diesen Beitrag aufDeutsch unter www.kosmo.atKOSMO 23

POLITIKAAMS planira programe za upošljavanjestarijih sugrađana bez posla.Novi paket radastiže već u martuSavezna vlada uložit će u mjeresmanjenja doprinosa na plaće istimuliranje starijih radnika preko550 miliona eura.Ova ofanziva na tržištu rada trebalabi početi u martu. Ovo je odlučenokrajem februara u Nationalratu.Radnici će konkretno rasteretitikroz smanjivanje doprinosa za osiguranjeod nesreće za 0,1%. Od2015. smanjio bi se i doprinos zatzv. Insolvenzentgeltfonds. Vladaće investirati i 300 miliona eura zazapošljavanje starijih.Švicarskarazljutila EUŠvicarci su tijesnom većinomod 50,3% na referendumuglasali za ograničavanje useljavanja.EU prijeti zahlađenjemodnosa.Na referendumu 9. februaraza ograničavanje useljenja uŠvicarsku iz Evropske unijeuglavnom su glasali finansijskislabiji kantoni na njemačkomgovornom području, dok suprotiv bili finansijski jači kantonina francuskom govornompodručju. Kanton BernStrache: Švicarci„uzor“Dok su EU i službena Austrijakritizirale ishod švicarskogreferenduma o useljavanju, liderFPÖ-a Strache priželjkujesličan scenario u Austriji.EU zaustavlja programe saradnje sa Švicarskom zbog referendumaza ograničavanje useljenja u tu zemlju.tijesnom je većinom glasao zainicijativu koju je pokrenulašvicarska populistička strankaSVP. Nakon referendumaŠvicarska je odlučila ograničitidolazak hrvatskih državljanau ovu zemlju. EU hitno je reagiralai zaustavila pregovore oučešću Švicarske u evropskomprogramu studentske razmjeneErasmus Plus kao i istraživačkomprojektu Horizon 2020.Elektronski zdravstveni sistem nailazina odbijanje dijela građana.140.000 osobane želi ELGADosada se već 140.000 Austrijanacaodjavilo od elektronskogmedicinskog akta ELGA. Voditeljiprojekta žele više informirati.Kako izvještava ORF, već je140.000 Austrijanaca dosada iliodustalo od pohranjivanja svojihzdravstvenih podataka u sistemELGA ili su već nabavili odgovarajućiformular za odjavu. Voditeljicaprojekta ELGA Susanne Herbeknajavila je povodom obznanjivanjaovih brojeva jaču informacijskukampanju među stanovništvom.Švicarska je za Strachea uzorAustriji, pa lider Slobodnjakastoga zahtijeva da rezultatireferenduma u Austriji buduobavezujući ukoliko ih podrživiše od 10.000 ljudi. Stracheje izjavio da bi u slučaju održavanjasličnog referenduma uAustriji rezultati bili takođerKaiser: Koruška se boji propastiKoruški poglavar Peter Kaiserizjavio je nedavno zaORF-ovu emisiju Pressestundeda cilj saniranja Hypo bankene može biti propast jednesavezne pokrajine.Kaiser je izjavio da ne biželio da se diskusija oko izmirenjadugova Hypo bankesada fokusira na sredstva izFonda za budućnost. „Želimprvo saznati punu razmjeruštete u Hypo banci prijenego se počne razgovaratio daljem učešću KoruškeIako su političari puni kritika na nedavni švicarski referendum,šef Plavih H. C. Strache u ovoj zemlji vidi uzor za Austriju.slični. Ovakav Stracheov entuzijazamza direktnu demokratijupokazuje se, međutim,kontraproduktivnim za sameAustrijance: naime, preko 80%useljenika u Švicarsku danasu podmirivanju dugova“,rekao je Kaiser na ORF-u.U isto vrijeme je upozorioda cilj ne može biti daljepreveliko opterećivanje ovedolazi iz EU, najviše iz Njemačkei Italije. No, i preko 22.000austrijskih državljana živi i raditrenutno u toj zemlji i direktnobi bili ugroženi u slučaju provedbeovog referenduma.savezne pokrajine: „Cilj nemože biti da se finansijskiupropasti jedna savezna pokrajinakoja bi time doslovnonestala“, rekao je Kaiser.Poglavar Koruške Kaiser upozorava da podmirivanje dugovanjaHypo banke može finansijski uništiti ovu pokrajinu.Fotos: zVg20 24 KOSMO

Ukrajina: Evropskaunija izvršila pritisakTrojka EU uspjela je prilikomnedavnog krvavog prevrata uUkrajini izvršiti pritisak narežim bivšeg predsjednika Janukoviča.Evropska unija je od 1990-tihgodina na udaru kritike javnostizbog neusaglašene vanjskepolitike. Krvavi ratovi na prostorubivše Jugoslavije pokazalisu da Evopa nije bila u stanjupronaći zajednički jezik u zaustavljanjukrvoprolića.Februarski prevrat u Ukrajiniponovo je u žižu aktuelnostipostavio djelotvornost Evropskeunije u vanjskopolitičkimkrizama u njenom susjedstvu.Nakon što su demonstracijeizmeđu proevropskihdemonstranata i proruskogrežima bivšeg ukrajinskogpredsjednika Viktora Janukovičaeskalirali između 18. i 20.februara te odnijele 98 života,Evropska unija poslala je trojkuna pregovore s predsjednikomJanukovičem: ministrivanjskih poslova NjemačkeFrank-Walter Steinmeier,Francuske Laurent Fabius tePoljske Radek Sikorski uspjelisu s Janukovičem postići sporazumo obustavi oružanihdjelovanja te se saglasili ouspostavi prijelazne vlade doraspisivanja izbora koji bi setrebali održati još ove godine.U međuvremenu je Janukovičnapustio glavni ukrajinskigrad Kijev, a protiv njega jeraspisana potjernica pod optužbommasovnog ubistva.Kijev je proteklih nedjelja bio pravo ratno poprište, abrza akcija EU doprinela je daljoj eskalaciji nasilja.Iznenađujuće brzoAkcija evropske trojke ovajje put bila iznenađujućebrza za inače tromu evropskuvanjsku politiku. Premaocjenama analitičara inovinara, trojica ministaravanjskih poslova Steinmeier,Fabius i Sikroski reagirala sunebirokratski i brzo. Paralelnosu se u sjedištu Evropskeunije spremale sankcije zaJanukovičev režim. Kakokaže Christian Ultsch izbečkog dnevnika Die Presse:„Trio je pokazao na šta jesve sposobna Evropska unijasamo kada to hoće.“11.–24. MÄRZ 2014www.rudikaske.atWIENGERECHTIGKEITWÄHLEN.AK PRÄSIDENTRudi Kaske

POLITIKA„ZastupaćuintereseAustrije!“Intervju: Vera MarjanovićFotografije: Radule Božinović„Pošto je EU postala projekatotuđen od naroda,nastojaću da pomognemda udružena Evropadobije oblik po željinezadovoljnih građana, atakvih je sve više.“AUSTRIJA I EU. U Austriji će se 25. maja2014. glasati na izborima za Evropski parlament.Slobodarska stranka Austrije je 15.mjesto na izbornoj listi povjerila KonstantinuDobriloviću (29).EU postala projekat otuđenod naroda, nastojaću da pomognemda udružena Evropa dobijeoblik po želji nezadovoljnihgrađana, a takvih je sve više.Da li se ponekad kao migrantosjećate ugroženim u FPÖ?Nikad nisam imao negativnoiskustvo u stranci, niti u Austrijiuopšte. Mi podržavamograđane migrantskog porijeklakoji žele da se integrišu, kako bičinili dobro sebi, ali i državi Austriji.Smatramo da su problemljudi koji žive po sopstvenimpravilima, u svom paralelnomsvijetu, koji nisu u skladu sademokratskim uređenjem Austrije.To što nas neke strankekritikuju zato što o tom problemuotvoreno govorimo samo jeudvaranje pojedinim etničkimgrupama zbog glasova.Kakav je odnos Hrišćanskoslobodarskeplatforme premadrugim religijama? Ima liu njemu antiislamizma?Hrišćansko-slobodarska platformačuva i propagira vrijednostihrišćanstva. Nema ništaprotiv islama, niti bilo koje drugereligije, ali i te kako ukazujena djelovanje nekih ekstremističkihvjerskih organizacija natlu Austrije i u svijetu. Naglašavamda mi ne podržavamo ine želimo ekstremizam, bilo sakoje strane da dolazi.Rezultati švajcarskog referendumao doseljavanju stranacadobili su podršku odstrane FPÖ. Zašto?Švajcarci znaju da uključegrađane u donošenje važnihodluka. Oni samo odlučujuu interesu svoje zemlje i zaštobi im ko to zamjerio? Tamala zemlja ima 23% stanovništvamigrantskog porijekla,dok Njemačka sa 83 milionastanovnika ima samo 8%migranata. Nakon otvaranjagranica mnogi ljudi su došli uŠvajcarsku, kao i u Austriju,i automatski ušli u socijalnisistem, što nijedna ekonomijane može da izdrži, ma kolikoda je razvijena.Lesen Sie diesen Beitrag aufDeutsch unter www.kosmo.atKonstantin Dobrilović je rođenu Njemačkoj, čiji je državljanin.Ovaj političar srpskogporijekla na putu je da uskoropostane Austrijanac. Od 2008.je član je FPÖ, a od 2010. je odborniku 10. bečkom becirku ipredsjednik Hrišćansko-slobodarskeplatforme.KOSMO: Ako se politikaFPÖ-a temelji na EU skepticizmu,sa kojih pozicijase obraćate glasačima?Konstantin Dobrilović: Zanas je Evropa mnogo više odEU. Mi nismo protiv EU, neželimo da je ukinemo, niti da iznje izađemo, ali želimo Evropuravnopravnih država i naroda,u kojoj će svaka članica imatipravo da odlučuje o ključnimpitanjima koja je se tiču, a ne dato centralistički čini Brisel.Ako dobijete mandat uEvropskim parlamentu, zašta ćete se zalagali?Iskreno ću zastupati nacionalneinterese Austrije. Pošto jeNovinarka magazina KOSMO Vera Marjanović razgovaralaje sa Konstantinom Dobrilovićem u bečkoj vijećnici.26 KOSMO

Živeti saVelikimratom1914.-1918.Foto: Christoph FuchsRenaissanceschloss Schallaburg,29. mart do 9. novembra 2014.Copyright:EuforijaWien, Judit Zellei jadFoto: Christof ZachlPokrajina Donja Austrijaće jedno od težišta ove2014. godine postaviti ina obeležavanje izbijanjaI Svetskog rata. U svetlupovesne odgovornostiAustrije, obuhvatno ćese analizirati i dokumentovatiuzroci i posledicetzv. „Najveće katastrofe20. veka“, kako je to formulisaoamerički političari istoričar George F.Kennan, sprovođenjemčitavog niza projekata kojise oslanjaju na najnovijanaučna saznanja. Centarovih nacionalnih i međunarodnihistraživačkih,edukativnih i izdavačkihprojekta koji se bave temomPrvog svetskog ratabiće zamak Schallaburg.U saradnji sa Vojno-istorijskimmuzejom iz Beča i zamkomArtstetten, Schallaburgprezentuje u perioduod 29. marta do 9. novembradosad najobuhvatnijuizložbu posvećenu Prvomsvetskom ratu, pod nazivom„Euforija i jad. Živetisa Velikim ratom 1914. –1918.“ Preko 900 predmetaiz oko 160 nacionalnih imeđunarodnih pozajmnihzbirki pričaće uzbudljive idramatične istorije individualnihsudbina iz Velikograta. 2014. Schallaburgobeležava 40 godina svo-jih izložbeno-galerijskihaktivnosti, a na raspolaganjuizložbi o prvom globalnomi industrijalizovanomratu stajaće njegovih1.300 kvadratnih metara.Ishodište: moderno društvoi ratna euforijaNa početku ove pripovestistoji jedna modernaEvropa, kontinent inovativnihmislilaca, vizionara,a zatim i kreativaca kojina probu stavljaju graniceumetnosti. Široki slojevigrađanstva obuzeti suidejom emotivnog nacionalizma,takođe preovlađujeduh fascinacije militarizmom.Deo građana uavgustu 1914. u rat ulazi spokličima – glasovi upozorenjazaglušeni su ratnomeuforijom. Vrlo brzo, međutim,rat pokazuje svojepravo lice: padaju prvežrtve, sa fronta dolaze vozovisa ranjenima i osakaćenima.Izložba osvetljava svakodnevicuna frontu i pružauvid u situaciju na tzv.domaćem i unutrašnjemfrontu, tematizuje pitanjaratnog zarobljeništva, masovnihpogubljenja i špijunaže.I dok propagandnemašine države, crkve i medijarade punom parom,političari i vojnici ne znajukako da zaustave rat. Ko-Foto: Photo Graphic ArtPreko 900 predmeta iz oko 160 nacionalnih imeđunarodnih pozajmnih zbirki pričaće uzbudljivei dramatične istorije individualnihsudbina iz Velikog rata.načno, tačku na ovu velikuklanicu stavlja potpunaekonomska iscrpljenost.Izložbu će pratiti katalogod 260 strana u kojemće oko 40 naučnika predstavitinajnovija naučnasaznanja u vezi sa Prvimsvetskim ratom. Ukolikoželite da uživo pratite pripremuizložbe, to možeteučiniti preko FB stranicezamka Schallaburg ili prekonjegovog blogawww.renaissanceschlossschallaburg.at/blog/Informacije na:www.schallaburg.atFoto: Christoph FuchsCopyright: Wien, Verein für Geschichte der Arbeiterbewegung

BALKANVoz vraćen proizvođaču, jer je premoderanza pruge BiH.PropalainvesticijaŽeljeznice FBiH vratile su hrvatskojkompaniji Končar moderniniskopodni voz.„Dogovorili smo se da vratimo vozKončaru, ne zbog toga što ne valja,već što nije za naših pruga, što nemamozainteresiranih ljudi da se prevozeovim modernim vozom i što nemamonovca da ga platimo. Katastrofa“, rekaoje entitetski ministar prometa Bijedić.Moderni Končarov voz Željezniceovog bh. entiteta nabavile su, ada nisu ispitale prilagođenost šinama.Voz je saobraćao na relaciji Sarajevo –Mostar samo osam mjeseci.Dok političari vode borbu oko nacionalogobrazovanja, đaci nestaju.Manjak učenikaU bh. entitetu Republika Srpska oveškolske godine broj učenika u osnovnimškolama prvi put se smanjioispod 100.000.EU: Nada o „bosanskom proljeću“Evropski parlament (EP)je početkom februara raspravljaoo situaciji u Bosnii Hercegovini. Generalni zaključak:ova zemlja sve višezaostaje za susjedima.Malo toga pozitivnog moglose čuti u raspravi o situaciji uBosni i Hercegovini koja se5. februara našla na dnevnomredu Evropskog parlamenta. Oovoj balkanskoj zemlji raspravljalose na inicijativu zastupniceEvropske frakcije narodnestranke iz Njemačke i izvjestiteljiceEP-a za Bosnu i HercegovinuDoris Pack.Na početku rasprave potpredsjednikgrčke Vlade i ministarvanjskih poslova EvangelosVenizelos izrazio je zabrinutostda integracija BiH u EU stoji.„Želimo vidjeti da političari uBosni i Hercegovini imaju voljuda se konačno krene s evropskimintegracijama“, istakao jeVenizelos. Kao hitnu mjeru ponovioje stari zahtjev Bruxellesada se presuda u slučaju Sejdići Finci počne provoditi. „To jebitno kako bi Sporazum o stabilizacijii pridruživanju stupiona snagu“, kaže Venizelos. Uzto, na nivou BiH mora se postićikonsenzus o mehanizmukoordinacije za pridruživanjeove zemlje EU. „Bosna i Hercegovinamora govoriti jednimglasom“.Füle: „Svaka godinakao repriza“„Uvijek doživljavamo isto. BiHje prošle godine ostvarila minimalannapredak. Svaku raspravuu Evropskom parlamentuo BiH doživljavam kao reprizu“,rezignirano je konstatiraoevropski komesar za proširenjeŠtefan Füle i najavio da će, ipak,EU u protestima građana prepoznaje nestrpljenje zbog zastojau reformama i zbog opće besperspektivnosti društva.uskoro ponovo krenuti putemSarajeva kako bi pokušaobh. političare nagovoriti da seokanu nacionalističke retorike.Füle se osvrnuo i na predstojećeopće izbore u toj zemlji iistakao da je cilj EU provođenjeizbora u skladu s evropskimstandardima.ZZI: Zaustaviti nepravdu u BiHKriza u Bosni i Hercegovinimože brzo postati krizom ucijelom regionu, upozoravaovo bh. udruženje u Austriji.Predlagačica rezolucije o Bosnii Hercegovini Doris Packoptužila je predsjednika bh.entiteta RS Milorada Dodikaza opstrukciju. „Bh. političarinastoje nas ismijati, ali žele našnovac. Mi želimo da građankei građani BiH žive u uređenojdržavi koja ide prema EU“, reklaje Pack.U Evropskom parlamentu suse u toku rasprave o BiH nalazilii studenti iz te zemlje.Pozdravila ih je britanskazastupnica Sarah Ludford iistakla da se zastupnici nadaju„bosanskom proljeću“. Nizozemskazastupnica u EP-uEmine Bozkurt istakla je danedavni tuzlanski protestipokazuju nestrpljenje građanazbog zastoja u reformama iopće bezperspektivnosti.skog ustava BiH koji je „primjerzatvorenog sistema kojije uspostavio mehanizme imanentnogsuprotstavljanja promjenamai reformama“, kažeZZI i poziva sve relevantneinstitucije da promijene odnosprema ovoj napaćenoj zemlji.Entitetski ministar prosvjete rekao je daje ovaj entitet od 2010. do 2012. u obrazovanjeuložio oko 40 miliona KM.Na sjednici Narodne skupštine RS-aposlanici ovog entiteta iz reda Srba najednu stranu su se založili za očuvanje iafirmiranje ćirilice u školama, a na drugustranu su poslanici Bošnjaci kritiziralinemogućnost bošnjačke i hrvatskedjece da nastavu u potpunosti pohađajuna bosanskom i hrvatskom jeziku.Dosadašnji protesti u BiH imalisu prema Centru savremenihinicijativa (ZZI) stihijskii reaktivan karakter. Ovo bh.udruženje sa sjedištem u Linzupodržava mirne proteste građanakoji imaju legitimno pravoda izraze svoje nezadovoljstvona demokratski način.U isto vrijeme Udruženje upozoravana manjkavosti Dejton-ZZI je mišljenja da usljed zakazivanja određenog broja političarasada mora doći do preoblikovanja bh. stvarnosti.Fotos: wikimedia, zVg00 28KOSMO

Stepinac postaje svetacHrvatski kardinal AlojzijeStepinac bit će proglašen novimsvecem Katoličke crkve.Da će aktualni papa Franjo udogledno vrijeme hrvatskogkardinala proglasiti svecem,potvrdio je Angelo Amato,prefekt Kongregacije za kauzesvetih. On je u dupkom punojrimskoj crkvi sv. Jeronima predvjernicima izjavio kako je vatikanskaLiječnička komisija potvrdilaneobjašnjivo ozdravljenjeosobe na zagovor blaženoghrvatskog kardinala. Premanjegovim riječima, papa Franjonije krio zadovoljstvo zbog odlukeLiječničke komisije, naglasivšikako je isti izjavio „da je jošu Argentini slušao o hrvatskommučeniku“.„Kardinal Stepinac primjer jesvim kršćanima, pravi mučeniki svetac“, dodao je Amato.Oduševljenje nisu krili ni u Hrvatskojbiskupskoj konferenciji,a nadbiskup zagrebački cardinalJosip Bozanić izjavio je daje Stepinac „kompas hrvatskognaroda“ i „simbol hrvatskogkatoličkog identiteta“.Protiv zločinačke politikeStepinac, kojeg je svojedobnopapa Ivan Pavao II. proglasioblaženim, rođen je 8. svibnjaHDZ ne dâRužu TomašićUnatoč pritiscima iz Europskepučke stranka, Hrvatskademokratska zajednicane kani se odreći koalicije skontroverznom desničarkomRužom Tomašić na idućimizborima za Europarlament.HDZ je, naime, zaradio ozbiljnekritike na europskoj bininakon što je najavio koalicijusa strankom Ruže Tomašić,Hrvatskom strankom pravadr. Ante Starčevića, koja ješiroj javnosti poznata po eu-Nakon što ga je papa Ivan Pavao II. svojedobno proglasioblaženim, sad će Stepinac dobiti status katoličkog sveca.1989. u Krašiću. Za života je uRimu sedam godina studiraoteologiju na Gregorijanskomsveučilištu, zaređen je 1930.,da bi 1937. postao zagrebačkinadbiskup. O djelovanju Stepincaza vrijeme NDH vode sei dalje oštre polemike, iako postojiniz dokumenata, pisama ijavnih govora u kojima je Stepinacosuđivao zločine i genocidnupolitiku NDH. Kritičarimu pak predbacuju da je daoblagoslov na stvaranje NDH,Europski demokršćani pobunili su se protiv koalicije HDZ-as kontroverznom desničarkom Ružom Tomašić iz HSP-a.roskeptičnim i krajnje desnimstavovima. Iako su hrvatski demokršćanizbog koalicije s Tomašićzaradili kritike istaknutiheuropskih pučana poput DorisPack, to očigledno neće utjecatikao što je služio mise na državnepraznike. Iako su ustaškevlasti to zabranjivale, Stepinacje u nekoliko propovijedi javnoosudio progone na rasnoj ili nacionalnojosnovi.Katolička crkva smatra ga mučenikomzbog toga što su gakomunističke vlasti osudile nazatvorsku kaznu od 16 godinanakon Drugog svjetskog rata.Stepinac je preminuo u kućnompritvoru u Krašiću 10.veljače 1960. godine.na koalicijsku politiku HDZ-a.„Naša koalicija s Ružom Tomašićje čvrsta i tu se neće ništapromijeniti“, kazao je pouzdaniizvor iz HDZ-a zagrebačkomVečernjem listu.Luka Modrić postao je glavni ljubimacRealovih navijača.Čarobnjakzvani ModrićAko je suditi po volji španjolskihnavijača i medija, hrvatski nogometašLuka Modrić u Real Madriduuskoro bi trebao nositi broj 10na svojim leđima.Nakon sjajnih igara hrvatskog veznjakau kraljevskom klubu, sportskidnevnik Marca pokrenuo je akcijukojom bi Modrić trebao dobitidesetku na svom dresu. „Kao što seCR7 veže uz ime Ronalda, tako biLM10 trebao biti Modrićev zaštitiznak“, zaključak je španjolskogsportskog lista.Je li županica Lovrić-Merzelsvadbu platila državnim novcem?Svadba naračun države!?Sisačko-moslovačka županica MarinaLovrić Merzel suočena je s optužbamada je pronevjerila novac županije,piše zagrebački Večernji list.Ured za suzbijanje korupcije i organiziranogkriminaliteta (USKOK)pokrenuo je istragu protiv županice, učijem je središtu njena svadba održana13. lipnja 2009. u Lovačkoj kući nedalekood Brezovice. Postoji sumnja da jeMerzel zakup prostora za svadbu platilanovcem iz županijskog proračuna, apotvrdu tih navoda trebala bi donijetipredstojeća istraga.KOSMO 29

BALKANSPC se priključila inicijativi održavanjasvepravoslavnog sabora.I srpski Božić25. decembra?U toku su pripreme svepravoslavnogsabora na kojem bi se možda rešavaloi kalendarsko pitanje.Vaseljenski patrijarh Vartolomej pozvaoje poglavare pravoslavnih crkavana sastanak 9. marta u Istambul radiplaniranja organizacije Svepravoslavnogsabora za iduću godinu. Jedna odtema biće i inicijativa za ujednačavanjekalendara, tj. prelazak sa julijanskog nagregorijanski i proslavljanje Božića 25.decembra. Verski analitičar Živica Tucićza dnevnik Vesti je izjavio da to nijedogmatsko, već kulturološko pitanje.Srpsko školstvo suočeno je s brojnimfinansijskim problemima.73 škole imajublokirane računePrema izveštaju Narodne banke Srbije,školama su računi blokiranizbog nagomilanih dugova.Sezona lova na državne pozicijeRepublička izborna komisija28. februara zaključila je konačanspisak stranaka kojeizlaze na prevremene izborezakazane za 16. mart.Ovi vanredni izbori dodatno ćeolakšaće državni budžet za oko10 miliona evra, a stranke očekujuznatnu pomoć iz državnihjasli. Mnoge od njih opterećenesu dugovanjima od prošlihizbora 2012., a najveći dužnikje Demokratska stranka kojojje zbog pet miliona evra nepodmirenihobaveza blokirani račun. Stranke, naime, morajusvoj deo novca koji dobiju oddržave garantovati depozitom.Ovaj depozit partije obezbeđujukroz zajmove banaka, stavljanjemhipoteka na stranačkuimovinu ili sakupljanjem novcaod članstva. I dok su pripremeza izbore u poslednjoj i najvrelijojfazi, još uvek se čeka napokretanje 350 krivičnih postupakakoje je podigla državnaAgencija protiv korupcije protivstranaka koje kasne sa izveštajimao novcu potrošenom zapotrebe izbora iz 2012.Kolo naokoloSrpska napredna stranka i njenpredsednik Aleksandar Vučićdoneli su odluku o vanrednimRekordni otkupknjigaMinistarstvo kulture i informisanjaje raspisalo najvećikonkurs za otkup knjiga.Martovski juriš na mesta u vlasti koštaće srpske građane oko10 miliona evra, a nacionalni parlament očekuju novi potresi.izborima, po svemu sudeći zatošto su procenili da mogu dobitiznatnije parče kolača u vlasti imogućnost da bez velikih smetnjidrže u rukama većinu polugavlasti u Srbiji. Prema istraživanjimajavnog mnjenja izpolovine februara, popularnostNaprednjaka je neprikosnovena:za SNS bi glasalo 43% birača,na dalekom drugom mestuje koalicija SPS-PUPS-JS kojabi osvojila 13,1% glasova, a natrećem mestu je Demokratskastranka sa 11,6%.Jedno od iznenađenja ovog periodaje povratak Borisa Tadićau politiku, na čelu novoosnovaneNove demokratske stranke.Predizborne kampanje prate ibrojni kontraverzni potezi, kaošto je npr. učešće organizacijeSrpski obraz u koaliciji sa ŠešeljevomSrpskom radikalnomstrankom, naslednice prethodneorganizacije Obraz koju jezabranio Ustavni sud. Poredtoga, tu su i brojne razotkrivenetaktike obračuna sa političkimprotivnicima preko društvenihmreža koje su naročito revnosnosprovodili članovi Naprednestranke, spinujući stranačkimarketing preko lažnih privatnihnaloga, a veliko je pitanjei kako će se Demokratskastranka konsolidovati nakonposlednjih potresa.Ukupan dug iznosi 120,6 milionadinara (preko milion evra), a računisu blokirani zbog neisplaćenihinvesticija, materijalnih troškova,prevoza učenika, neizmirenih računaza grejanje, čišćenje, struju,vodu itd. Budući da novac ide direktnoiz Trezora, zaposleni redovnoprimaju platu. Problem je utome što ni za šta drugo nema novca,jer se on automatski isplaćujepoveriocima za isplatu dugova.Na raspolaganje za potrebeove akcije država će iz budžetaizdvojiti 120 miliona dinara(oko milion evra). Za srpske izdavačekoji se zbog manjkavihzakona i visokih poreza nalazeu nezavidnoj situaciji i žestokobore za opstanak, otkup knjigaje važna prilika da zarade i opstanu.Otkupom se popunjavajufondovi biblioteka u Srbiji,Biblioteke će biti velikodušnije snabdevene, a izdavačiće profitirati zahvaljujući ovogodišnjem otkupu knjiga.a od ove godine će pored 178matičnih i granskih bibliotekabiti obnovljeni i fondovi Univerzitetskebiblioteke „SvetozarMarković“ i biblioteke Srpskeakademije nauke i umetnosti.Od ove godine će se otkupljivatii publikacije koje nisu prvoizdanje, što je važna novina nakonkursu. Kao i svake godine,predlozi za otkup dolaziće odsamih izdavača.Fotos: wikimedia, zVg30 KOSMO

Crna Gora: tableti umjesto bilježnicaVlada i Ministarstvo prosvjeteCrne Gore planiraju pilotprojektu kojem će prvačićiod naredne školske godineumjesto bilježnica koristititablet-računare. Projekt jevrijedan oko 160.000 eura.Momčilo KRAJIŠ-NIK, osuđeni ratnizločinac iz BiH„Nevjerovatnoje kako je Šešeljimao divne odnosesa svim ljudimau Haagu.“Pilot-projekt predviđa opskrbutablet-računarima i opremomu četiri prva razreda osnovneškole. Ova oprema obuhvatasmart-tablu, računare, projektorei zvučnike. Time seosigurava download primarnogdidaktičkog softwarea zaosnovnu školu kao i izradaelektronskih udžbenika. VladaCrne Gore namjerava da u ovusvrhu obuči kako nastavnike,tako i učenike i njihove roditelje.Prema analizama nadležnogministarstva udžbenik iz predmetapriroda i društvo može seprenijeti u interaktivni softveri do 85%, iz predmeta matematikado 80%, dok se sadržajCrnogorski obrazovni sistem uvodi kompijuterizaciju nastave.Učionice se opskrbljuju računarima i elektronskom opremom.udžbenika iz predmeta crnogorskijezik i književnost možepotpuno prenijeti u dijelu predmetakoji obuhvata književnost,odnosno do 80% u onom dijelukoji obuhvata jezik. 95,6%osnovaca u Crnoj Gori koristiračunar, pokazalo je nedavnoistraživanje u kojem je anketiranonešto više od 1.000 učenika.Milan BANDIĆ,gradonačelnikZagreba„Onaj tko nećeprovoditi mojupolitiku, moratće skupiti prnjei otići.“Vesna PEŠIĆ,sociolog izBeograda„Rad vlasti je upravom smislušešeljevski. Obećavajsve, lažibeskrupulozno...“Bosna i Hercegovina je neotkriveni turističkibiser, pišu pojedini britanski mediji.BiH zaslužujeviše turistaBritanski list The Telegraph uvrstio je Bosnu iHercegovinu među deset zemalja koje zaslužujuviše turista.Smještena na raskrižju dva historijska carstva, Austrougarskogi Osmanskog, BiH ima veliko povijesnobogatstvo te netaknute rijeke i planine. Odsvih zemalja na prostoru bivše Jugoslavije jedinoje Hrvatska nakon posljednjih ratova uspjela izgradititurističku infrastrukturu. U 2012. Hrvatskuje posjetilo čak 10,4 miliona turista, dok je ususjednu BiH odlučilo doći tek njih 439.000.U jednoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori živopisacse obračunao sa „neprijateljima“ crkve.Tito, Marx iEngels u pakluU jednoj novoizgrađenoj pravoslavnoj crkvi uCrnoj Gori na freskama su u prizorima pakla prikazaniJosip Broz, Karl Marx i Friedrich Engels.Freske se nalaze u Sabornom hramu Hristova vaskrsenja,a njegov starješina Dragan Mitrović rekaoje da su Marx, Engels i Tito „personifikacija komunističkogzla na Balkanu“. Ova vijest je izazvalapažnju crnogorske, ali i svjetske javnosti. „Čovjekne treba da se miješa u duhovni svijet i određuje kozaslužuje mjesto u paklu ili na nebu“, smatra jedanposjetilac za britanski BBC.JUNAK MJESECALjiljana RAIČEVIĆaktivistica iz CGOva crnogorska ak- t i -vistica i ove godi- n ese manifestacijom„Plesom protiv nasilja“neumorno zalažeza unapređenježenska prava uCG.LUZER MJESECASead ČAUŠEVIĆ,premijerUmjesto iznalaženjarješenja za obespravljenei gladne građane,premijer Tuzlanskogkantona poslao jespecijalce dase obračunajus njimauz primjenusile.KOSMO 27 31

DONJA AUSTRIJARoditelji – partneri,ne korisnici uslugaPokrajinska vlada Donje Austrije(DA) predstavila je prioriteteporodične politike.Najviši cilj jeste sprovođenjemera koje će omogućiti optimalanbalans između porodičnihi radnih obaveza, stojiu saopštenju za medije. Kakobi se to moglo obezbediti, pokrajinaželi da ponudi što višeopcija za zbrinjavanje dece i dečijiboravak koje roditelji moguiskoristiti. Prema obimnomElektronski mobilni ibezbedni za okolinuSaobraćajna politika pokrajineDonje Austrije(DA) sve veće težište stavljana rešenja iz oblasti elektronskemobilnosti.Korišćenje električne mobilnostije jedna od najvažnijihtema našeg vremena. U St. Pöltenuje nedavno predstavljenaStrategija o elektro-mobilnostiza period od 2014. do 2020.godine koju su prestavili pokrajinskiministar za životnuU Donjoj Austriji izvozu konstantnom porastuPokrajina Donja Austrija(DA) u poslednjih nekolikogodina beleži neprekinutirast izvoza.Konačni izvozni bilans za2012. godinu od nedavnoje na raspolaganju. Premanjemu, pokrajina je izvezlarobu u vrednosti od oko19,66 milijardi evra, štoje za oko 5,7% više nego uprethodnoj 2011. Ovakvimrezultatom DA se pozicio-ispitivanju sprovedenom međuroditeljima u Donjoj Austriji,preko 80% njih izjasnilo seprotiv uvođenja obavezne celodnevnenastave. DA je, inače,prva savezna pokrajina koja jeuvela besplatne prepodnevnevrtiće, kao i prva pokrajinakoja je pokrenula dinamičnuinicijativu za zbrinjavanjedece starosti od 2,5 godina uvrtiće. Za potrebe ove opsežneakcije DA je investirala oko430 miliona evra, otvoreno jesredinu Dr. Stephan Pernkopfi pokrajinska ministarka za privreduDr. Petra Bohuslav. „Priizgradnji kapaciteta u oblastielektro-mobilnosti, usmerenismo na klimatsko-političke iprivredno-političke ciljeve“,izjavila je na prezentaciji Strategijeministarka Bohuslav. Jedanod aspekata budućih planovatiče se i gasova staklene baštekoji nastaju iz saobraćaja kojije u periodu od 1990. do 2010.porastao za 50%. „Želimo danirala na drugo mesto međuaustrijskim pokrajinama.„Razloge za optimizam dajunam i trenutne izvozne cifreza prvo polugodište 2013. –i u ovom periodu beležimorast od 7,4% i takođe smona drugom mestu u Austriji“,izjavila je pokrajinskaministarka za privredu PetraBohuslav. Pored ZapadneEvrope, i pre svega Italije iNemačke, najvažnija izvoznatržišta DA su zemljeInvesticijom od oko 430 miliona evra u Donjoj Austrijiizgrađeno je i renovirano 50% vrtića u pokrajini.Strategija za mobilnost u Donjoj Austriji planira 50.000električnih vozila u pokrajini do 2020. godine.i oko 1.430 novih radnih mesta,a pri tom je izgrađeno ilirenovirano više od 50% vrtića.Iz pokrajinske vlade poručilisu da će nastaviti sa ulaganjemu dečije vrtiće, a za ove potrepostignemoudeo od 5% u ukupnombroju privatnih vozila uDA. Ako uzmemo da je brojautomobila u DA oko jedanmilion, to bi trebalo da budeoko 50.000 vozila na električ-Izvozni bilans Donje Austrije je u stalnom porastu: u 2012.godini on je za skoro 6% premašio rezultat iz 2011.Srednje i Istočne Evrope,Češka, Mađarska, Poljskai Slovačka. Takođe se eksportnaofanziva na Rusijui Tursku, započeta 2011.godine, pokazala kao zabeveć je odvojeno oko 100miliona evra. Školski popodnevniboravak biće proširen sa340 na 380 grupa, a posebnapažnja posvećuje se đacimasa imigrantskim poreklom.ni pogon do 2020.“, naglasilaje Bohuslav. Električna mobilnostje veoma primamljiva iprogresivna privredna branša.U pokrajini u ovoj grani aktivnoposluje 427 preduzeća.dovoljavajuća, kao i ona naUjedinjene Arapske Emirate,gde je zabeležen eksportniplus od 21,9%. Jednu odglavnih strategija DA vidiu otvaranju novih tržišta.32 KOSMO

Pflegeeltern gesucht!Wie kann ich Kindern ein Zuhause auf Zeit geben? WelcheVor aussetzungen brauche ich als Pflegemama oder Pflegepapa?Servicetelefon derMAG ELF: 01/4000-8011www.kinder.wien.atDer kostenloseInforma tionsabend mitaktiven Pflegeeltern undExpertInnen der MAG ELFbeantwortet diese undandere Ihrer Fragen.Pflegeeltern-Infoabend:Do, 20. 3. 2014, 18–20 Uhr:Pflegekinderzentrumin 1210 Wien,Schöpfleuthnergasse 25Wissenswertes für Pflegemamas und Pflegepapas auf einen Blick.Scannen Sie mit Ihrem Handy diesen QR-Code. Er führt Sie direktzur Seite der MAG ELF mit allen Infos zu Pflegekindern.Bezahlte Anzeige

BUSINESSEurogateBorba sarastomPiše: Milan IlićstanovnikaSTANOGRADNJA. U Austriji nije sve prepuštenoisključivo tržištu. Država stanovništvunudi znatnu pomoć i u rešavanju stambenogpitanja. U tome su veoma aktivne populacijomnajveće pokrajine, Beč i Donja Austrija.Krajem prošle godine, posleizbora za savezni parlamenti formiranja nove-stareaustrijske crveno-crnevlade, jedna od domaćih temabile su stambene subvencije.Postavilo se pitanje da li pojedineaustrijske pokrajine morajusav budžetski novac namenjenza stanogradnju da ulažu isključivou ovu svrhu ili mogu (kaošto su neke činile do sada) dajedan deo tih para ulažu u nekedruge infrastrukturne projekte.U Beču nema ove dileme. Sredstvaza poticanje stanogradnjeisključivo se koriste u tu svrhu,kaže Hanno Csisinko, portparolministra za stanogradnjuBeča Michaela Ludwiga (vidiintervju na str. 37). Uz to, Bečdodaje i znatna sredstva iz svog,gradskog budžeta za poticanjestanogradnje: 80–160 milionaevra godišnje.Mnoštvo novihstanovnika BečaBeč ima dugu tradiciju aktivnestambene politike, a u poslednjevreme je primoran na jošaktivniju. Glavnom gradu Austrijeposlednjih godina razantnoraste broj stanovnika – zaoko 25.000 godišnje. Slikovitorečeno, Beč godišnje dobijaonoliko novih stanovnika kolikoih ukupno ima, recimo,Baden.Shodno tome, cene stambenogprostora u austrijskoj metropolisu uveliko skočile u poslednjojdeceniji, kako kod kupovine,tako i najma stana. Rast cenastanovanja u Beču je postao ozbiljnopolitičko pitanje.Beč će ove godine za novogradnju,saniranje starijih zgrada idirektnu podršku stanarima izdvojiti690 miliona evra. „Bečje sigurno primer za čitavu Austriju“,kaže Csisinko. Pritomdodaje kako u čitavoj EvropiBeč nema premca u investiranjuu izgradnju novih stanova.Trenutno je u izgradnji 14.000novih stanova. Uz to, svake godinese sa oko 200 milona evrapoboljšava kvalitet oko 12.000bečkih stanova. Većinom jereč o novoj termičkoj izolaciji,čime se postižu velike uštede utroškovima grejanja za stanare.Socijalistički karakter bečkestambene politike ogleda se iu već 90 godina staroj, konsekventnoprovođenoj politiciizgradnje „opštinskih stanova”(Gemeindewohnungen) iupravljanja njima. U gradu jedanas 220.000 opštinskih stanova.Još 200.000 stanova jeizgrađeno uz „potporu“ gradaBeča (geförderete Wohnungen).U 420.000 opštinskih iod grada subvencionisanih stanovasad živi oko 60 procenatabečkog stanovništva.Deo subvencionisanih stanovaje u vlasništvu stanara, ali većinanije. U subvencionisanimstanovima, kao i u onim u opštinskomvlasništvu, neto-stanarina(bez komunalnih troš-Fotos: PID/W. Schaub-Walzer34 KOSMO

60%Bečlija živi usubvencionisanojstanogradnji.kova – ohne Betriebskosten) uproseku iznosi 4–5,2 evra mesečnopo jednom kvadratnommetru. Ove stanarine zavise odgodine gradnje i vrste subvencije.U svakom slučaju, to je tek(nepuna) polovina aktualnihcena na slobodnom tržištu.Na slobodnom tržištu nije lakonaći pristojan stan za manje od10 evra po kvadratnom metrumesečno. Podsećamo, stanovanjenije mala stavka porodičnihbudžeta: porodici u stanuod 100m 2 nije svejedno da liće plaćati stanarinu od 500 ili1.000 evra mesečno.Za bečke opštinske stanove jetrenutno prijavljeno 16.540lica odnosno porodica koje dosada nisu stanovale u ovakvimstanovima. Za ove stanove se uproseku čeka 6–12 meseci, većprema vlastitim željama, veli-čini stana, željenim opštinamai sl. U posebno hitnim slučajevimaje moguće dobiti opštinskistan i u roku od samonekoliko dana, naglašavaju uLudwigovom birou.Nova politikaU leto 1998. kada je sadašnjiaustrijski kancelar WernerFaymann bio bečki ministarstanogradnje, autor ovih redovaga je pitao zašto stani državljani,„gastarbajteri“ koji decenijamaveć žive i rade u Beču – iplaćaju, među ostalim, porez zastanogradnju – nema pravo dastanuju u opštinskim stanovima.Faymann je odgovorio dasu pravila jednostavno takva.To nam se nije činilo ni pravednimni logičnim. Sada jesituacija drugačija, pravednijai logičnija. Od 2006. su saaustrijskim državljanima i državljanimaEU izjednačeni upravu na dobijanje opštinskogstana i svi ostali stranci kojiimaju legalizovan trajni boravaku Austriji.Takođe od 2006. je omogućenoi samcima mlađim od30 godina da mogu da dobijudvosobni stan – i to ne samo urelativno lošijoj, C-kategoriji.U međuvremenu je počeo da serealizuje i jedan poseban bečkiprogram stambene podrške,nazvan SMART. Stanarinaza stanove koji se dodeljuju uSMART-u iznosi maksimalno7,5 evra bruto, dakle uključujućikomunalne troškove i porez.Ovi stanovi su kompaktni,arhitektonski posebno projektovaniza potrebe savremenihsamačkih domaćinstava, mladihparova, kao i za samohranemajke/očeve.Stambena ponuda i, uopšte,ceo sistem gradske stambenepodrške, veoma je komplikovanza laike, priznaje Csisinko.Mnogo je različitih propisa ipravila u kojima se mnogi nesnalaze. Zato postoji spektarsavetodavnih usluga i različitihoblika pomoći stanovništvu– od detaljnih informacijana internetu (uključujući npr.i kalkulator za izračunavanjekomunalnih troškova) savetovalištaza stanovanje, preko besplatnepomoći u slučajevimaproblema na relaciji stanodavac-stanar,do posebnih institucijaza rešavanje konflikata,čak i do posebnih fondova zapravnu pomoć stanarima uposebno teškim slučajevima, ukojima ne može doći do rešenjabez suda.Detaljne informacije na:www.wien.gv.at/bauen-wohnenodnosno nawww.wienerwohnen.atTelefon: 05 75 75 75(non-stop, 0-24 časa).Donja Austrija –pokrajina za porodiceOvih je dana u Austriji pojačanadiskusija o tome da lipokrajine trebaju da imaju(veću) poresku autonomiju.Ako bi se to ustavom i drugimzakonima dozvolilo, u krajnjojkonsekvenci bi pokrajinemnogo jače da međusobnoprivredno konkurišu. Tako je,na primer, u Švajcarskoj, gdesavezna država ima ograničenuporesku nadležnost, a kantonidominantnu. Različiti deloviŠvajcarske imaju različitu poreskupolitiku. U Austriji toga(još) nema, jer savezna državavodi glavnu reč u prikupljanjuporeza. Međutim „konkurencija“je primetna u austrijskojstanogradnji, koja je, ustavno, unadležnosti pokrajina.Bombardier-Gründe

BUSINESSTri pitanjaMag. WolfgangSobotka, zamenikpoglavara DonjeAustrije„Krov nad glavomje svačije pravo!“Koliko iznose subvencije zastanovanje u Donjoj Austriji(DA) u tekućoj godini?U proseku godišnje subvencionišemooko 20.000 stambenihjedinica – u pitanju su novogradnjei sanacije objekata. Zasubvencije potrošimo oko 500miliona evra. Na ovaj način sepokrenu investicije u visini odoko dve milijarde evra u građevinarskubranšu i obezbedi se oko30.000 radnih mesta.Koji su trenutni prioriteti subvencionisanestanogradnje uDonjoj Austriji?U Donjoj Austriji smo razvilikoncept stanogradnje koji sebazira na sledećim ključnim rečima:„jednostavno. socijalno.prirodno“. On promoviše jednostavnoupravljanje, socijalnuuravnoteženost i prirodnu, tj.održivu gradnju. Na taj način miželimo postići nekiliko velikihciljeva od kojih je najvažniji dasvako ima pravo na krov nad glavom.A to znači da mi svakomeželimo da ponudimo stambeniprostor koji mu je potreban.DA sprovodi program „supervizovanogstanovanja“. Kako sepokrajina brine o suživotu?U tački „supervizovanog stanovanja“pre svega se radi o našimstarijim sugrađanima. Ovde smonastojali da se držimo novih koncepatakoji, s jedne strane, omogućavajusamostalan život u starosti,s druge promovišu suživoti osećaj zajedništva. U velikimstambenim blokovima pazimo nato da se arhitektura i način gradnjedobro uklapaju u okolinu, ida postoje prostori za zajedničkukomunikaciju, kao što su igralištaili zelene površine.Donja Austrija, kojoj je cilj dabude jedna od najrazvijenijihregija ne samo u Austriji, negoi u čitavoj EU, posebnu pažnjupridaje stambenim subvencijama.Među ostalim, u njenominteresu je da ima što više stanovnika,što može da uradi itako što će da privuče Bečlijkei Bečlije da žive malo izvangranica Beča, dakle u DonjojAustriji. Da bi to uspela, morada ima atraktivnu stambenupolitiku, barem kao Beč.Politička konstanta„U Donjoj Austriji stvari ostajukakve jesu: svi mogu da sepouzdaju u stambene subvencije“,kaže nam Eberhard Blumenthaliz ureda WolfgangaSobotke, zamenika pokrajinskogčelnika Donje Austrije,zaduženog i za stambenu politiku.„Orijentacija na potrebeporodica, na ekologiju i energetikusu nešto što će i ubudućebiti naš program.“Podrška stanogradnji je moćanimpuls za celu privredu. Godišnjese u pokrajini subvencioniše20.000 stanova i porodičnihkuća. Ova, subvencionisanastanogradnja, ima ukupnu investicionuvrednost od oko dvemilijarde evra. Naravno, stambenapolitika je i politički, društveno-socijalniinstrument, nekrije Sobotka. Donja Austrijasebe pozicionira kao pokrajinuu kojoj je stanovanje dostupnosvim ljudima. „Zbog toga svakegodine posebnu finansijsku pomoć(Wohnzuschuss) dobijajubrojne mlade porodice, kaoi one sa više dece, da bi im se500 MIL.evra DonjaAustrija godišnjeulaže ustanogradnju.„Donja Austrija je u vrhuu Austriji kad je reč osubvencionisanju stanogradnje.U poslednjihpet godina je pokrajinasubvencionisala izgradnju isaniranje 129.300 stanovai kuća i generisala prometod 9,34 milijardi evra“,objašnjava Wolfgang Sobotka,zamenik poglavaraDonje Austrije.smanjili mesečni troškovi.“„Donja Austrija je u vrhu u Austrijikad je reč o subvencionisanjustanogradnje. U poslednjihpet godina je pokrajina subvencionisalaizgradnju i saniranje129.300 stanova i kuća, te takogenerisala promet u ovoj graniod 9,34 milijardi evra. Ovo jenajveća suma u Austriji, kojapokazuje da su naša sredstvaispravno investirana. Svake godine,u proseku, stanogradnjupotičemo sa 500 miliona evra“,kaže Sobotka.Statistika potvrđuje da je DonjaAustrija natprosečno aktivnau subvencionisanju stanogradnje.U ovoj pokrajini državnufinansijsku podršku dobija 78procenata svih novozgrađenih isaniranih stanova i porodičnihkuća. Za poređenje: opšteaustrijskiprosek je 64 procenata.Prva adresa u ovom smislu uDonjoj Austriji je „Stambenauslužna služba pokrajine DonjeAustrije“ (Wohnservicedes Landes Niederösterreich).Tu je stalno uponudi oko1.000 novih stanova. Takođe,na internetu se nalazesvi novoizgrađeni i subvencionisanistanovi. Preko oveplatforme, uvedene 2007,dosad je više od 4.000 domaćinstavanašlo objekt kojiželi, stan ili kuću u nizu.Kao i Beč, i Donja Austrijaposlednjih godina svoju stambenupolitiku sve više usmeravaprema mladima, uz devizu:„Što više vlasništva, što nižastanarina“. U ovoj pokrajini,u kojoj nema velikih gradova(samo glavni grad, St. Pöltenima više od 50.000 stanovnika– i to jedva!) ogromnavećina stanova i kuća je u privatnomvlasništvu.Detaljnije informacije naspecijalnoj telefonskoj linijidonjoaustrijske stanogradnje(02742/22133) odnosno na:www.noe-wohnservice.at30 36 KOSMO

„Trenutno gradimoviše novihstanova od bilokojeg evropskoggrada. Smatram damožemo podmiritipotrebe za stambenimprostorom.“„Beč je odličan grad za život– nedavno smo po peti putizabrani za grad s najboljimkvalitetom života na svijetu.“Intervju: Nedad MemićSTANOGRADNJA. Bečki gradski ministar zastambenu politiku Michael Ludwig u intervjuuza KOSMO govori o getoizaciji gradova,rastu cijena stanarine te politici koja se vodipreko općinskih naselja u Beču.KOSMO: GradonačelnikHäupl zatražio je sa svojih 29kolega iz cijele EU više ulaganjau socijalnu stanogradnju– da bi se spriječila geta.Prijeti li i Beču getoizacija?Michael Ludwig: Naš gradonačelnikje s pravom tematiziraoovaj problem, a podržali suga gradonaćelnici iz cijele EU– od Atine do Zagreba. U trizemlje Unije – Švedskoj, Francuskoji Nizozemskoj – postojepokušaji da se subvencioniranastanogradnja ograniči isključivona ljude sa socijalnim potrebama.To je suprotnost našegmodela stanogradnje u Bečukojim osiguravamo socijalnuprohodnost u svim dijelovimagrada. Stoga i dalje samiželimo odlučivati kako ćemorazvijati našu stanogradnjui da motiviramo i druge gradoveda krenu našim putem.Fotografije: Radule Božinović„Politika sevodi prekoleđa stanara“Posljednjih godina u Bečusu porasle cijene stanarina– posebno priliko izdavanjaprivatnih stanova. Kako seovaj trend može usporiti?Povećanja cijena je bilo, ali onasu nastupila u relativno malomtržišnom segmentu – kod sklapanjanovih ugovora o izdavanjuprivatnih stanova. To je oko28.000 od ukupno 980.000stanova u Beču. U oblasti subvencioniranihstanova cijenesu rasle duž inflacijske stope,a u slučaju općinskih stanova(Gemeindebau, op.aut.) čak iispod te stope. Ne može se daklegovoriti o generalnom porastucijena stanovanja u Beču.Ipak, naš zadatak je i da se pobrinemooko tržišta privatnihstanova: iz ovog razloga kontinuiranopovećavamo obim novogradnjei sanacije postojećegstambenog fonda. Samo u ovojgodini izgradit ćemo oko 7.000novih stanova – više nego ubilo kojem drugom gradu uEU. Uz to, izvršio sam pritisakda se inicira promjena saveznogZakona o pravima stanara.Šta bi podrazumijevala tapromjena?Moj prvi prijedlog je da stvorimotransparentna pravila zadodatne troškove prilikomizračunavanja kvota visinestanarine i ograničimo ih na25%. Drugi prijedlog bio bida smanjimo broj privremenihugovora o iznajmljivanjustanova. Njihov broj jeu zadnje vrijeme porastao.Glavni grad Beč natprosječnoraste. Je li stanogradnjau Beču u stanju da odgovoripotrebama ovoga rasta?Beč je odličan grad za život –nedavno smo po peti put izabraniza grad s najboljim kvalitetomživota u svijetu. Beč jeveć sada drugi po veličini gradna njemačkom govornom području,a ima i predvodničkuulogu u cijelom Podunavlju.Zbog toga sve više ljudi dolazi7.000stanova uBeču izgradićese u 2014.godini.živjeti ovdje. Posljednjih godinaimamo i pozitivnu stopu natalitetašto nas raduje. Trenutnogradimo više novih stanovaod bilo kojeg evropskog grada.Smatram da možemo podmiritipotrebe za stambenim prostoromu narednom periodu.Sljedeće godine se održavajubečki pokrajinskiizbori. Posljednji put suopćinska naselja bila predmetompolitičkih obračuna.Hoće li i ovaj put biti tako?Nećemo moći izbjeći dase izborna kampanja vrši ipreko leđa stanara u općinskimnaseljima. Ipak tamoživi oko 500.000 ljudi. Dosadasmo razvili različitemjere kojima nastojimoodgovoriti željama stanara.KOSMO 37

BUSINESSLegendarni sportista iznajmio je lice proizvođaču aparataza kockanje, Novomaticu, za potrebe reklamne kampanje.Novo lice Nikija LaudeTrostruki prvak Formule 1Niki Lauda novo je reklamnolice kompanije Novomatic.Iako u javnosti poznat kaoodmeren i štedljiv, Niki Laudaće reklamirati fabrikantaza proizvodnju poker aparata.Naime, iako je u Austrijiovaj harizmatični dedica poznatkao primer racionalnogi kritičkog razmišljanja, on seurpkos tome odlučio da sarađujesa najvećim proizvođačemaparata za kockanje, kompanijomčija je delatnost okruženamnogim kontroverzama. Poslezavršetka ugovora za reklamiranjeinvesticione kuće Aabar,ovaj iskusni i harizmatični pilotputničkih aviona i najbržihbolida na svetu, novu ponudushvata holivudski ozbiljno.Premijerni nastup za NovomaticLauda je imao na dodelinagrade Zlatni Globus.Radnička komora Austrije beleži sve veći broj žena kojese odlučuju na osnivanje samostalnog preduzeća.Samostalnost je u modiPreko 28.000 preduzetnika seusudilo da se osamostalne.Predsednik Austrijske PrivredneKomore (WKO),Christoph Leitl navodi da jeu 2013. godini registrovano1.640 osnivanja preduzećaviše nego u 2012. godini. Toje rast od dodatnih 6,1 postosamostalnih preduzetnika. Onpohvaljuje činjenicu, da je ženskiudeo osnivača samostalnihpreduzenika i dalje u rastu.On takođe navodi, da je nakonniza godina pada novoosnivanihGmbH – preduzeća (društvasa ograničenom odgovornošću)zabeležen rast od preko3.400 GmbH registracija, štoje rast od dvanaest procenata uodnosu na 2012. godinu. Leitlprocenjuje da bi oslobađajućiporez na dobit (Gewinnfreibetrag)istovremeno uticao narast novoosnivača.Brigitte Jank (l.), predsednica Privredne komore Beč, i organizatorkaBala BKS privrednika Tatjana Kukić-Jank (d.).Treći Bal BKS privrednika22.2. je održan treći Bal privrednikaBKS zajednice.Organizatorka bala i osnivačicaBKS-Business Cluba TatjanaKukić-Jank zadovoljna je ishodom:„Ovim Balom još jednomsmo pokazali da BKS zajednicanije samo važan deo austrijskogdruštva, već i bečke privrede.“Bal je otvorila predsednicaPrivredne komore Beč BrigitteJank, a prisustvovao jeveliki broj počasnih gostijuiz sveta politike, diplomatijei javnog života.U okviru bala dodeljena je iBKS Business Award 2013.namenjena bečkim privrednicimaporeklom s Balkana.Nagradu je uspostavio BKSBusiness Club, u saradnji saPrivrednom komorom Beč,osiguranjem Allianz i magazinomKOSMO.Više informacija na:www.bksbc.at iwww.bks-wirtschaftsball.atPrivatne detektivske agencije sve su popularnije u Austriji,a najčešće jedni druge špijuniraju članovi porodice.Svi hoće da budu 007Sigurnosna preduzeća u Austrijisu u porastu.Privatni detektivi uživaju skoronajveća prava u Austriji, kad jeu pitanju istraživanje krivičnihslučajeva. Takođe smeju dakoriste tehnologiju za priskluškivanjei praćenje, a sa određenomlegitimacijom smeju donose i oružje. U poređenju saprethodnim godinama, svegapetina njihovih zadataka sesvodi na terensko istraživanje.Često se dešava da članovi porodiceangažuju detektiva kakobi rešili sudski proces jedniprotiv drugih. Ambasade setakođe obraćaju za pomoć detekvtskimslužbama, jer van teritorijeambasada samo radniciaustrijskih firmi za obezbeđivanjesigurnosti osoba imaju pravoda pružaju ovakve usluge. Uvećini slučajeva zaposlenih detektivase radi o muškarcima.Ovoj službi, dakle, nedostajuradnice lepšeg pola.Fotos: zVg38 30KOSMO

KARIJERAPiše: Vera MarjanovićFotografije: Radule BožinovićSamsvoj šefPOBEDNICI. Prvu nagradu BKS Business Clubaza najbolju novoosnovanu firmu u 2013.godini osvojio je Café Bar Lounge Zucchero,vlasnika Branke i Branislava Cvejanovića.Bračni par Cvejanović jedugo u Beču. Branislav(53) je imao samo četirigodine kad je sa roditeljimaiz rodnog Obrenovca dospeou veliki grad. Branka (40) jerođena u Zagrebu, gde je završilasrednju upravnu školu.Od 1991. je stanovnica Beča, anakon kratkog vremena je upoznalasvog sadašnjeg supruga.Od tada koračaju zajedničkimživotnim putem. Od pre godinudana, kad su otvorili CaféZucchero, zajedno su i na poslu.Prvi rođendan ovaj lokal, kojise nalazi na adresi MariahilferStraße 202, proslavio je 1.februara. Tokom protekle godine,bračni par Cvejanović,zajedno sa šest studentkinjakoje su kod njih zaposlene, na-stojao je da izgradi prepoznatljiviimidž i da privuče gosterazličitih profila koji vole i ceneposebnost.„S obzirom da sam osam godinaradila u gastronomiji naprestižnoj lokaciji u gradu,imala sam znanje, ali i jasnodefinisane želje i planove. Kadsmo suprug i ja odlučili da seotisnemo u vode privatnogpreduzetništva, dogovorilismo se da gostima ponudimonešto novo i originalno, kakou uređenju enterijera, tako i uponudi i usluzi. Odredili smostandarde kojih se svi pridržavamoi sad mogu s ponosomreći da imamo zadovoljnestalne goste“, naglašava BrankaCvejanović, pokazujućiprelepo uređeni i modernoopremljeni lokal.Porodični posaoU raspodeli obaveza oko vođenjaposla, Branki je pripala brigao administraciji, personalui osmišljavanju novih ponuda.Najkraće rečeno, ona je dušacafea Zucchero. Njen suprug,kojeg u Beču puno ljudi znapod nadimkom Čarli, zaduženje za nabavke i sve poslove kojizahtevaju mušku umešnost.„Ovo je porodični posao i suprugai ja nastojimo da svakoCafé Bar Lounge Zuccherodobio je nagradu za start upBKS Business Cluba. Nagradaje uručena na Balu BKSprivrednika 22. februara.radi ono što najbolje ume. Sveovo smo započeli kako bi imaliposao, umesto da čamimo naAMSu. Ja sam dugi niz godinaradio u građevinarstvu, alikad je ekonomska kriza uzelazalet, u toj branši je postalo teško.Branka je ostala bez posla igodinu dana je bezuspešno pokušavalada nađe odgovarajućenameštenje. Kad smo videli dane ide, zasukali smo rukave,osnovali firmu, moja supruga86 36 30 40 KOSMO

je dobila koncesiju i sad smosvoji na svome. Ne očekujemoda ćemo se od ovog posla obogatitijer ne pravimo nikakvemahinacije. Sve kod nas je poslovu zakona, pa smo srećniako u kuću unesemo dve pristojneplate“, ističe Čarli.Kad smo pitali Branku šta je tošto Zucchero nudi svojim gostima,tj. šta oni posebno vole,nije dugo smišljala odgovor.„Mi svako jutro već u šest satiotvaramo cafe, kako bi ranoranioci,pre odlaska na posao,mogli da popiju svoju prvukafu. Uz nju besplatno dobijajusveži croissant, a u ponudi imamoi dve verzije doručka. Cafeje otvoren do ponoći. Imamo i1.2.2013.otvoren je CaféBar LoungeZucchero paraCvejanovićdomaće torte i kolače, a tokomletnjih meseci nudimo osveženjeu obliku kupova od sladoleda.Naravno, tu su takođe vrhunskavina i klasična ponudapića, kao i tzv. „longs drinks“,po kojima smo postali poznati.Pored onih klasičnih, u ponudiimamo i ceo niz kreiranih ponašoj recepturi. Napominjemda našim gostima nudimo kafuvrhunskog kvaliteta, a sve to pojako povoljnim cenama“, nabrajaBranka Cvejanović.Domaćinska uslugaPored Austrijanaca, redovnigosti ovog lokala su ljudi sa svihprostora bivše Jugoslavije. Toznači da je, pored tipično zapadnjačkihpića, na listu ponudetrebalo dodati i nešto naše,što bi se dopalo svima.„Naši gosti su iz svih krajevabivše zajedničke države – odŠentilja, pa do Đevđelije. Okolokala ima puno firmi čiji zaposleninam svakodnevno dolaze,a vraćaju nam se i ljudi koji ma-kar jednom slučajno navrate.Zato smo odlučili da u asortimanpića uvedemo visokokvalitetnerakije od dunje, kruške išljive, proizvedene u Srbiji. Uznjih idu plate sa pršutom, siromi maslinama. Sve je onako domaćinski,kako se to radi u našimdomovima. Primećujemoda se to svima dopada“, zadovoljanje Branislav inovacijama.Logično je da svakodnevni radsa sobom nosi premor. Brankane pomišlja na slobodni dan.„Uhvatim sebe ponekad kakozavidim ljudima na dva slobodnadana sedmično i na pet nedeljagodišnjeg odmora. U ovojfazi, dok smo još početnici, neusuđujem se ni da razmišljamo tome. Poželim ponekad daostanem kod kuće, ali ne smem.Mnogi ljudi kažu da je privatnicimalako jer im niko ne možeodređivati radno vreme. Istinaje, međutim, da je čovek najstrožiprema sebi ako želi dabude uspešan, a mi to hoćemo“,podvlači Branka.Srećni zbog nagrade„Za nas je normalno da svojposao obavljamo savesno isamopregorno jer se jedinotako može opstati na tržištu.Moramo priznati da nismoočekivali nagradu za neštošto se podrazumeva kod svihozbiljnih preduzetnika. Bilismo iznenađeni i radosni štoje žiri prepoznao naše zalaganjei što nam je dodeliostart up nagradu BKS Klubaprivrednika.To je za nas veliko priznanjekoje obavezuje. Uostalom,ljudski je i normalno dapohvale prijaju, bez obzirau kojoj formi su iskazane“,jednoglasan je bračni parCvejanović, koji je na BKSPrivrednom balu nagraduprimio, sopstvenomo zaslugomiz ruku Brigitte Jank,predsednice Privredne komoreBeča.Lesen Sie diesen Beitrag aufDeutsch unter www.kosmo.atKOSMO 41

KARIJERAZa donedavno dominantni strani jezik u austrijskim školamaengleski pada interesovanje, a raste za neke druge jezike.Latinski ponovo oživeoStatistika pokazuje: u austrijskimškolama sve većapotražnja za učenjem španskogi latinskog jezika.Prema podacima Statistik Austriaza školsku godinu 2011/12.,đaci u austrijskim školama se višezanimaju za učenje španskog,latinskog, ruskog i italijanskogjezika, dok je primetan pad interesovanjaza francuskim i engleskim.Broj nastavnika ruskogi italijanskog jezika se, premastatističkim podacima, uvećao uodnosu na 2001/2., a broj đakana predmetu španskog jezika seduplirao – sa 17.000 na 37.000od 2001/2. do 2011/12. Posebnoje iznenađujuće interesovanjeučenika za „mrtvi“latinski jezik (porast od 53.000na 63.000 u ovom periodu).Kao razlog za to navodi se porastbroja đaka u gimnazijama(AHS) sa 183.000 na 196.000.Nedvosmisleni gubitnici sufrancuski i posebno engleski.Evropska unija rešila je da se uhvati u koštac sa problemomkoje njeni stanovnici imaju sa čitanjem i pisanjem.EU pomaže đacimaELINET je novoosnovanamreža od strane EU za pomoćđacima sa poteškoćamau pisanju i čitanju.Predviđeno je da Evropskamreža za pismenost i politiku(ELINET) savetuje ministarstvaza obrazovanje i škole.Zabrinjavajuć je podatak danpr. u Rumuniji i Bugarskojčak 40% mladih ima poteškoćeu čitanju.Evropska Komisija je osnova-la mrežu ELINET za pomoćEU-građanima koji imajuproblema sa čitanjem ili pisanjem.Plan je razviti standardei sprovesti ih, uz pomoćmreže od 80 organizacija.Norma EU je da se do 2020.godine za 15 do 20% smanjibroj mladih sa ovim poteškoćamaTim povodom je uBeču od 24. do 27. februaraodržana konferencija ELI-NET-a sa 120 učesnika iz 80umreženih organizacija.21. marta svi zainteresovani mogu se prošetati do sajmaza karijeru namenjenog stranim studentima u Austriji.Sajam CareerFAIR’14Prvi informativno-poslovnisajam za mlade ljude internacionalnogporekla.tera namenjen mladim ljudimanpr. brojnim studentimau Beču. U okviru glavnog programasu u ponudi tri tematskabloka sa info-štandovima iprezentacijama. Neke od temasajma su: praksa, traženje posla,nostrifikacija diplome,osnivanje i vođenje posla, samousavršavanjeitd.Ulaz je besplatan, a prijava obavezna.Više informacija nawww.careerfair.nyc.co.at.Stari običaji se teško iskorenjuju: žene i dan danas češćeod muškaraca rade ispod nivoa svojih kvalifikacija.Žene – prekvalifikovaneStudija Privredne komore(AK): žene su češće od muškaracazaposlene ispod svognivoa kvalifikacije.U proteklih 30 godina žene suznačajno podigle svoj nivo obrazovanja.Ipak, prema studijiPrivredne komore (AK), one sučešće od muškaraca zaposlene ispodnivoa stečenih kvalifikacija.U studiji su upoređeni podacio obrazovanju i zapošljavanjuAustrijski NVO NetworkingYouth Career (NYC) organizuje,po treći put, 21.3. informativno-poslovnisajam zamlade ljude u Austria CenterVienna (Bruno-Kreisky-Platz1, A-1220 Wien). NYC organizujeinformativno-poslovnisajam internacionalnog karakod1981. do 2010. godine. Uovom periodu je neznatno opaobroj žena sa osnovnim obrazovanjem,dok je porastao brojmaturantkinja i studentkinja.Takođe, porastao je i broj zaposlenihžena, ali i broj zaposlenihna pola radnog vremena.Razlog za to je i dalje neiskorenjenapodela na „tipično ženske“i „tipično muške“ poslove.Uglavnom su žene prekvalifikovaneu akademskim krugovima.Foto: zVg, Manuela Mayr-Almarales Barban42 KOSMO

Stipendije iz Srbije za studente u BečuStudentima iz Srbije pomoću nastavku obrazovanjapruža i matična država.Studenti iz Srbije, iz godineu godinu, sve više biraju Bečza mesto svojih studija –najčešće za svoje bachelor, apotom i master ili doktorskestudije. Problem nastaje okopitanja podrške – one neizbežne– finansijske.Svakako da je važna podrška– roditelja, prijatelja i drugihvažnih osoba. Moralnapodrška jeste neprocenjiva,ali, nažalost, nije dovoljna.Neophodna je i materijalnatj. finansijka podrška. Iz tihrazloga država treba da podržavastudente – pomoćustipendija. Republika Srbijato i čini – Ministarstvo zaNemački ili austrijskiStudija Univerziteta u Bečupokazala da više od polovineispitanih učitelja smatra formenemačkog jezika u Nemačkojispravnijim od onih u Austriji.Razlike između standardnognemačkog u Nemačkoj i Austrijijesu nijanse koje i nisutako nevažne. Prema studijiUniverziteta u Beču, više odomladinu i sport (MOS) –stipendira svake godine višeod 10 000 studenata. Važnoje pomenuti potrebne usloveza apliciranje na konkurs zastipendiju MOS-a – Fondaza mlade talente ,,Dositeja’’:kao uslov, pored srpskog državljanstva,visoke prosečneocene itd., neophodno je dastudent ima status studentaiz Srbije. To znači da jestipendija dostupna samoonima koji bi nastavili studije(master ili doktorske) uinostranstvu. Takođe, jedanod uslova za ,,vraćanje” ovestipendije jeste vraćanje uRS, po završetku stipendiranihstudija, i radni odnosod 5 godina u RS. Govorećikonkretno o Austriji, statistikapokazuje da je studentima80% ispitanika u startu jesmatralo da je austrijski nemačkipodjednako ispravankao i nemački u Nemačkoj. Ukasnijoj fazi ispitivanja međutim,više od polovine ispitanihučitelja ocenilo je da sunemačke forme ispravnije odaustrijskih. Samo 44% učiteljane misli da je nemački uNemačkoj superiorniji.Mladima iz Srbije za osnovne studije u Austriji na raspolaganjunažalost ne stoje nikakve stipendije.iz Srbije Beč jedna od omiljenihdestinacija za dalje studije.Među državama nekadašnjeJugoslavije, po brojuupisanih studenata u letnjemsemestru 2013. godine, najbrojnijisu studenti iz BiH– 959 studenata, a zatim studentiiz Srbije – 857. Nažalost,studenti iz Srbije, koji seodluče za bachelor studije uBeču nemaju kao opciju nitimogućnost da apliciraju niza jednu stipendiju.Nastavnici u austrijskim školama većinom smatraju da jenemački nemački superiorniji od austrijskog nemačkog.»Kako bih dokazala svojoj kćercida i ja moram učiti da bihnašla bolji posao…...pohađamkurseve naVHS-u.«Zenite (38)www.vhs.at

REPORTAŽAČisPiše: Petar RosandićFotografije: Radule BožinovićOTKAZI. 1.000 radnika i radnica – većinomiz bivše Jugoslavije – gubi svoje radnomjesto u bečkoj Općoj bolnici (WienerAllgemeines Krankenhaus). Ekipa KOSMArazgovarala je sa Ljubicom Lukić, jednomod čistačica koja se našla u nezavidnoj situacijii koja je izgubila posao.završBečka Opća bolnica (WienerAllgemeines Krankenhaus)jedna je odnajvećih u ovom dijelu Europe.Na dvadeset i dva kata golemogkompleksa u devetombečkom okrugu svakodnevnosvoj posao obavlja više od 9500liječnika, čistača i njegovatelja,a godišnje medicinske uslugebolnice uzima više od pola milijunapacijenata.U središtu medijske pozornostibolnica se našla ponovo prošlimjesec nakon što je objelodanjenokako će do ljeta otpustiti350 čistačica, dok iduće godineotkaz može očekivati njih još750. Riječ je o radnicima firmeAGO koja je protekle četiri godineimala ugovor s AKH-omo posudbi svojih radnika začišćenje bolnice, a koja je istekomsvog ugovora zamijenjenatvrtkom koja će po još jeftinijojcijeni pružati usluge čišćenjaAKH-u.Ostavljeni na cjedilu„Od ovih 1000 osoba, međukojima je 350 već dobilo ili ćedo ljeta dobiti otkaz, većinomje riječ o čistačicama iz bivšeJugoslavije. Prema našim procjenama,one čine 80 postoosoblja firme AGO“, objašnjavanam David Lang, predsjednikRadničkog vijeća tvrtkeAGO. „Unatoč tome što sunaše čistačice sasvim integiraneu radnu strukturu AKH, ašto upravo one održavanjemhigijene i čistoće brinu da bolnicauopće može funkcionirati,one su od svih strana ostavljenena cjedilu. Usprkos našojinicijativi da ih grad preuzmekao svoje zaposlenike, a timeosigura ne samo njihova radnamjesta nego i daljnju kvalitetuu AKH-u, svi su se oglušili i oveljude jednostavno ostavljaju nacjedilu“, kaže Lang.Jedna od onih čistačica koja jeveć dobila otkaz je i Ljubica Lukić(58), podrijetlom iz Sarajeva,koja je protekle četiri godineradila u bolnici. Kada smo sesusreli nakon jednog od njenihzadnjih radnih dana u golemojbolnici, Lukić nije krila razočaranje.„Razočarana sam, a kakoi ne bih bila. 28 godina radim iživim u Austriji, ali nisam očekivalada će mi se ovako neštodogoditi. Radila sam u tri bolnicedosad, uvijek na punomradnom vremenu i ovo mi ječetvrta godina u AKH-u. Zaistanije fer kako su postupiliprema nama. Preko noći su nasizbacili, a bez da za to postojirazumljivi razlog“, kaže Lukić.„Nije mi jasno kako će AKHfunkcionirati kada nove čistačiceu pet i pol sati moraju napravitiono što smo mi u osamLUKIĆ:„Preko noći sunas izbacili izbolnice. Zaistanije fer.“44 KOSMO

tačiceAKH-aile nauliciLjudska nevolja u brojkamaSveukupno 1.000 radnika bečke Opće bolnice izgubit će ove godinesvoje radno mjesto, a njihova budućnost je sasvim neizvjesna.350čistačica dobilo je već otkaz ubečkoj Općoj bolnici.750radnica bolnice će dobiti otkazjoš tijekom ove godine.80%otpuštenih radnika je podrijetlomiz zemalja bivše Jugolsavije.sati radili. Nelogično je da bašbolnici nije stalo do higijene ičistoće. Ipak bi upravo tu čistoćatrebala biti najvažnija“, kažeLukić. Predsjednik Radničkogvijeća AGO-a David Langdodaje kako je AKH, koji ćeovom mjerom postići ušteduu proračunu od tri posto, s novomtvrtkom zaposlio radnikekoji će „po još jeftinijoj cijeni ujoš kraćem vremenu i uz još jačipritisak morati brinuti o tomeda sve funkcionira kao dosad“.Plave kuverte„Nama je jasno da je to nemoguće,a na kraju će najvišeispaštati pacijenti budući dabolnica više neće funkcioniratikao dosad“, kaže Lang. „Mičistimo hodnike, čistimo operacijskesale prije same operacijei svaki milimetar ovebolnice. Svi se oni oslanjajuna nas, od liječnika, pacijentapa sve do njegovatelja”, dodajeLukić. Kad je riječ o statusučistačica, u Bečkoj Općoj bolnicipostoje bitne razlike: doksu neke zaposlene prema ugovorus Gradom Bečom, drugeradnice imaju znatno gori položajbudući da su posuđeneod privatnih tvrtki. “Iako samveć dugo u ovoj branši, nisamjoš progledala kako se dolazido ugovora s Gradom Bečom.Ako mene pitate, i ovdje vamje kao i dolje – najvažnija jeveza ili plava kuverta”, kažeLukić. Da su tzv. “Leiharbeiteri”(posuđeni radnici)u praksi zapravo zaposlenicidruge klase, pokazuje i jednastudija Radničke komore(AK) iz 2013. godine. Naime,unatoč tome što je u načeluposuđivanje radnika zapravozamišljeno samo za ona vremenakada su tvrtke preopterećeneposlom i trebaju dodatneradne snage, mnogi stim statusom rade godinamana jednom te istom mjestu.Prema istraživanjima AK-a,kod 53 posto od anketiranihtvrtki proizlazi da posuđeniradnici u njima rade tijekomcijele godine, a ne samo jednoodređeno vremensko razdoblje.“Najam zaposlenikau mnogim poduzećima višenije iznimka nego je postaosvakodnevnica u mnogim firmamau Austriji”, kaže stručnjakAK-a Ulrich Schönbauer,autor studije o statusuposuđenih zaposlenika. Iakonovi Zakon o najmu zaposlenikapredviđa da u mnogimsegmentima budu izjednačenis ostalim radnicima, naslučaju AKH-a evidentno jeda još uvijek postoje manjkavostiu njegovoj provedbi.„Tako, osim što često imajumanje prihode, oni u praksičesto nemaju pristup dodatnimškolovanjima koje firmeplaćaju za normalno zaposlenike“,kaže Schönbauer.Radnici druge klaseKako je godinama biti tzv.Leiharbeiter, odnosno unajmljenizaposlenik, najbolje jena svojoj koži osjetila LjubicaKOSMO 45

REPORTAŽA„U bolnicivladajunervozai napetost.“Ljubica Lukić,čistačica„Čistačicetretirajukaootpad.“David Lang,borac za pravačistačica AKH-aLukić tijekom protekle četirigodine. „Ovdje u AKH-u miradimo isto toliko kao i onečistačice koje imaju ugovors Gradom. Nema tu razlika,samo što jedni imaju bolji, adrugi lošiji status. Radimo svizajedno i kao tim smo uigrani,ali smo na kraju dana eto mioni koji ostaju bez svojih prava,odnosno bez svojeg radnogmjesta“, razočarano kaže Lukić.Njeno mjesto, kao i mjestomnogih njenih kolegica,sada zauzimaju nove radnicekoje će – pod još lošijim uvjetimai u šest umjesto u osamsati – morati obavljati istukoličinu posla. „Ne možete vizamisliti koliki njih pritisakočekuje. Već se sada sve radina `knap`, a kako će one u joškraćem vremenu sve to obavljati,meni zaista nije jasno“,dodaje Lukić. Iz same Upravebolnice pak smatraju kakonema razloga za zabrinutost.„Tri nove tvrtke koje su preuzelečišćenje bolnice pobijedilesu na osnovi kriterija i zahtjevaAKH-a o kvaliteti. One suimale najbolju ponudu“, kažeHerwig Wetzlinger, zamjenikdirektora Bečke opće bolnice.On također odbacuje optužbeda je “bolnica radnike ostavilana cjedilu”, kao što tvrde uRadničkom vijeću AGO-a.“AKH-u je rečeno da su novefirme raspisale natječaj i da supritom preuzele i dosadašnjeradnike”, tvrdi Wetzlinger.Dok AKH prebacuje loptuodgovornosti, iz Radničkog vijećaAGO-a uzvraćaju kako sunjihove kolege već godinamadio fiksne postave na različitimbolničkim odjelima. “Na svimbolničkim odjelima važno jeda rade dobro uhodani timovikako bi osigurali najboljusituaciju za samog pacijenta.Za to se brinu ne samo liječnicinego i njegovatelji i čistačice, anjihova zajednička uigranostjamči kvalitetu. Sve veći brojtvrtki koje posuđuju radnike, a„Tko je mogao zamišljatida će nam se ovo dogoditinakon 28 godina života uAustriji? Nitko. Nisam ovomogla ni sanjati. Imamtroje djece i sretna sam dasam nakon otkaza barempronašla posao, pa makar isamo za 22,5 sati tjedno“,rekla je vidno razočaranaLjubica Lukić našem reporteruPetru Rosandiću.MODERNI ROBOVI: Iako obavljaju isti posao, unajmljeneradnice nemaju i ista prava. Nove posuđeneradnice u AKH-u će sada u još kraćem vremenupod još većim pritiskom morati obavljati istukoličinu posla, tvrde iz Radničkog vijeća AGO-a.time i stalne promjene timova,nije nikako dobar za bolnicu”,tvrdi Lang. No, kako godformalno situacija izgledala,činjenica je da će u konačnicitisuću radnika ostati bez svojegradnog mjesta. “Atmosferameđu kolegicama je punanapetosti i nervoze. Većina jes Balkana, a najviše mi je žaomojih mladih kolegica kojeostaju bez bilo kakve perspektive.Mnoge su se kolegice većprijavile na AMS-u”, kaže Lukić.Ona je, pak, imala sreću unesreći: uspjela je pronaći noviposao koji može raditi 22,5 satitjedno. “Nikad u ovih 28 godinaživota u Austriji nisam bilana AMS-u, a niti ne kanim.Bila bih sretna da imam punoradno vrijeme, naročito zbogmoje troje djece, ali sretnasam što uopće mogu nastavitiraditi, pa makar eto zarađivalamanje”, dodaje Sarajka.Uzaludni apeliDavid Lang, predsjednikRadničkog vijeća AGO-a, nekrije razočaranje. Iako su se usamom AKH-u mnogi solidariziralisa zahtjevima unajmljenihzaposlenika, bitka za pravaradnika je nedavnim otkazimadefinitivno izgubljena. “Skupilismo više od četiri tisućepotpisa koje smo predali GraduBeču da se pobrine o našimradnicima. Naši apeli nisuurodili plodom, a s radnicimasu nadležni postupili kao s otpadom”,zaključuje razočaranipredstavnik čistačica.46 KOSMO

ab€ 39,-Najveća asocijacija autobuskih prevoznika EvropeEUROLINES svoje klijente dovozipovoljno i sigurno na ciljAutobusom tamo gde je žurka ili gde zove kulturaMeđunarodni i tradicijom bogato putničkopreduzeće Blaguss je od 1991. godine članEUROLINES, najveće asocijacije autobuskihprevoznika u Evropi. EUROLINES čini preko29 autobuskih prevoznika koji odžavaju i vodeevropsku mrežu za međugradski i međunarodniautobuski prevoz. Ova mreža u međuvremenupokriva gotovo čitavu Evropu, odOsla do Alicantea, i od Barselone do Rige.Kao prva neevropska zemlja koja je pristupilamreži, usluge se pružaju i u Maroku. U svakojod ovih zemlja za EUROLINES vozi uveknajveći autobuski prevoznik,u Austriji je to Blaguss grupa.Centralna tačka i težište aktivnosti BlagussEUROLINES u Austriji je VIB (Vienna InternationalBusterminal, u blizini stanice WienErdberg linije U3) koji se već šest godinafinansira isključivo iz privatnih sredstavakompanije Blaguss: VIB je jedini privatni bečkiautobuski terminal, sa preko 100 autobuskihstajališta. Sa ove tačke, autobusi putuju u preko600 evropskih destinacija, dnevno od 6.30do 21.00 sat, od ponedeljka do subote.Sa ove tačke, autobusi putuju u preko 600evropskih destinacija, dnevno od 6.30 do21.00 sat, od ponedeljka do subote.Kao prva direktna linija, od 1. aprila u ponudiće se naći i putovanje za Trst, za nepremašivucenu od 39,- evra.Ova prestonica kafe je mesto gde se susrećukulture, jezici i religije. Trst je grad koji svojomposebnom atmosferom očarava brojne putnike.Trst ispunjava sve želje!Isto tako će pored dnevnih putovanja za Pragi Budimpeštu za 33,- evra (tamo i nazad u jednomdanu) biti ponuđene i shopping destinacijekao što su Berlin (od 33,- evra po putovanju)i Bratislava: od stanice U3 Erdberg Wienbiće obezbeđeno 11 polazaka za destinacijeBratislava/Centar (u jednom pravcu za 7,20evra), odn. Bratislava/Aerodrom (u jednompravcu za 5,- evra). Već dugo vremena Bratislavameđu poznavaocima važi kao „place tobe“, barem kad su izlasci i shopping u pitanju.IhredirekteundgünstigeVerbindungnach Triest.Erleben Sie IhrEuropa mit EurolinesÖsterreich undentdecken Sie weitereDestinationen auf:www.eurolines.atDOŽIVITE VAŠU EVROPU!Karte, rezervacije idodatne informacije:Eurolines Service Center:Tel. 0900 128 712 (0,39 €/min)www.eurolines.at

DRUŠTVOReportaža: Vera MarjanovićVoleloFotografije: Radule BožinovićseZABRANJENA LJUBAV. Kad su hteli da seuzmu, roditelji im ne dadoše. Međutim, upričama koje slede, ljubav je pobedila. KOS-MO je razgovarao sa nekoliko ovih parova.Mladi danas potpunosamostalno odlučujuo izboru partnera, areligijska, nacionalna i rasnakompatibilnost više gotovo danisu tema za razmišljanje. To jeposebno izraženo u multikulturalnimgradovima, kakav jeBeč. Međutim, roditelji ponekad,okovani konzervativnimubeđenjima, sopstvenom detetuživot pretvaraju u pakao,tvrdeći da to čine iz najboljihnamera. Da zlo bude veće, oničesto ne nalaze realne zamerkebudućoj snahi ili zetu, ali nemogu da se oslobode pitanja –a šta će narod reći? No, mladinašeg porekla su izašli iz skučenihmonoetničkih avlija i borese za ljubav, čak i po cenu da ihroditelji odbace.Nisu je prihvatili niposle 20 godinaImali su po 17 godina kadsu se prvi put sreli u jednojbečkoj diskoteci. Ona nije unjemu odmah videla momkaza vezu, a on je bio uzdrmannjenom pojavom.„Silazila je niz stepenice, prelepa,vitka, sa dugom crnomkosom i krupnim očima. Pomisliosam – ovo će biti mojažena! Pratio sam je pogledomsve vreme, a sledećeg dana samimao plave fleke od laktovamoje tadašnje devojke, koja jebila strašno ljuta i sa kojom samodmah raskinuo vezu“, počeoje priču Simo Simić (37).Njegova supruga Dragana (37)dodaje da je primetila zadivljenepoglede, ali nije na njih reagovalajer je i sama imala dečka,sa kojim je uskoro prekinulavezu. Njeno i Simovo društvose sretalo vikendom nekolikosedmica uzastopno, a onda suoni počeli da se druže, pa da sezabavljaju.Simo je bio pažljiv premaDragani. Donosio joj je cveće,uskoro je upoznao njene roditeljei sve je ličilo na bajku.Svakodnevno su, između školskihobaveza, telefonirali, što suprimetili njegovi roditelji. Rekaoim je da ima devojku, a prviput su je upoznali na Simovomrođendanu.„Moji su bili u šoku kad su jevideli. Činjenicu da je DraganaRomkinja doživeli su kao smaksveta. Odmah su krenuli pritiscii priče da ona nije za mene,da mi je napravila vradžbine,da će nam deca biti crna, danjeni roditelji njima ne mogubiti prijatelji, a nisu izbegavalini uvrede. Pokušao sam da imobjasnim da je ona dobra i pametna,ali moje reči kao da suse odbijale o zid njihove tvrdoglavosti.Jednog dana su sazvališiroko porodično veće, gde mije postavljen uslov – da raskinemvezu sa Draganom, ili dase iselim iz stana. Bila je zima, ja48 KOSMO

dana doživeo nesreću. Pokušaosam nekoliko meseci da budemdaleko od nje, ali sam strašnopatio, jednako kao ona“, sa tugompripoveda Simo.Ponovo su se našli, sa odlukomda se više ne razdvajaju. Već supočeli da rade, pa su se uselili uzajednički stan, a finansijski suim pomogli Draganini roditelji.Uskoro je na putu bila beba,pa je usledilo venčanje.„Moji roditelji su rekli da ihne interesuje naše budućedete. No, jednom su nam najaviliposetu, čemu se Draganaobradovala i pripremila ručak.Međutim, oni su je opet izvređali.Došli su sledeći put uporodilište da vide našu devojčicu.Odmah su rekli da je lepai bela, da liči na mene. Zaistanisu birali reči kad je trebalopovrediti moju ženu, ali je onapreko svega trpeljivo prelazila,ubeđena da će jednom sve toproći. Kad je na svet došla našadruga ćerka, pomislili smoda je svađama kraj“, nastavljaSimo.Deca su rasla, a mladi par jepočeo da se penje stepenicamaposlovnih uspeha. Dragana jedobila mesto šefice filijale u jeddvojemladihMOJA SUDBINAnisam imao novca, ali sam otišaokod druga“, priseća se Simosvog izgnanstva.Sledećeg dana je nazvao Draganui rekao joj šta se desilo, aona je sve ispričala roditeljima.Njen otac je, videći je u suzama,pozvao Sima na razgovor.„Tata mu je rekao da se ne ljutina roditelje, da treba da ih razume.Te noći je spavao u sobisa mojim bratom, a sledećegdana je tata nazvao Simovogoca i rekao da mu je sin kodnas i da bi ga posetio zajednosa nama dvoma. Međutim,ovaj je to odbio uz grube reči.Znam da mojim roditeljimanije bilo lako, ali predložili suda Simo ostane kod nas jer suse plašili da ću ja otići sa njim uneizvesnost. Tako je počeo daživi u našem stanu kao njihovočetvrto dete“, priča dalje DraganaSimić.Nakon par meseci mladi par jeodlučio da se zvanično veri, očemu je Draganin tata obavestioSimove roditelje. Izgledaloje da su oni konačno prihvatiliizbor svog sina i jedno vreme jesve izgledalo normalno.„Ja sam se vratio u roditeljskistan, a Dragana je kod nasbila preko vikenda. Ćutke jeprelazila preko grubosti mojihroditelja. Kad smo odlučilida uzmemo zajednički stan,došlo je do strašne scene. Mojiroditelji su ponovo počeli sauvredama, optužujući Draganuza sve i svašta. Ucenjivalisu me, molili, pretili, obećavalii ja sam popustio. Ostavio samDraganu, a nagrada za to je bioautomobil u kojem sam istogKOSMO 49

DRUŠTVOSIMO:„Nemam iluzijada će roditeljiprihvatitiDraganu.“noj banci, a Simova mala firmaje lepo napredovala. U međuvremenusu izgradili i opremiliveliku kuću.„Naš brak je s godinama postaojoš bogatiji i čvršći. Deca sunam dobra, lepo smo se skućili,u poslu smo uspešni. Zaistanemamo nikakvih problema,osim odnosa sa Simovim roditeljima,koji me nisu prihvatilini nakon 20 godina. Počeli suda u taj rat uvlače i naše kćeri,govoreći im da mama i tatatreba da se razvedu jer je mamaCiganka. Devojčice je to strašnopogodilo. Mogu da imoprostim sve što su radili meni,ali im neću dozvoliti da svojommržnjom truju našu decu“, kategoričnaje Dragana.Simo više nema iluzija kad je upitanju odnos njegovih roditeljaprema Dragani. Dubokožali zbog njihove isključivosti,ali porodica mu je svetinja.„Ne tako davno otac mi je rekaoda za mene još nije kasnoda se razvedem. I dalje obojeponavljaju da sam žrtvavradžbina, ali ja zaista višenemam želju da popravljamnaš odnos. Moja obaveza jeda svoju decu zaštitim odstresa“, podvlači Simo.Roditelji su nas seodrekliBilja (23) je Srpkinja, a Ljurdim(25) je Albanac sa Kosova.U Beč su se doselili iz jednogdrugog austrijskog grada,sklanjajući se od svojih besnihroditelja. Imaju jedno drugo isvoju ljubav, čiji će plod za sedammeseci ugledati svet. Iakoto ne žele da priznaju, još uveksu potreseni zbog stresova kojiih prate već dve godine. Naime,tada je počela njihova ljubav.„Mi smo oboje rođeni u Austriji,a znamo se još iz škole,iako sam ja malo mlađa. Sretalismo se u kafićima, a kad smose upoznali govorili smo samonemački, kao uostalom svi iznašeg društva. Niko nikoga nijepitao za poreklo jer nam je tobilo nevažno. Meni je Dimm,kako smo ga svi zvali, počeo dase dopada zbog svoje duhovitostii otvorenosti. Bila sam polaskanakad je počeo da obraćapažnju na mene, jer se sviđao idrugim devojkama“, tiho pričaBilja, nervozno uvrćući pramenduge kose među prstima.S obzirom da je studirao muziku,Ljurdim je u slobodnovreme društvo zabavljao svirajućigitaru i pevajući italijanskekancone. Zato su ga redovnopozivali na zabave.Bilja (23) i Ljurdim (25) rođeni su u Austriji, a roditelji suod njihovih života napravili pakao zbog privatnog ubeđenjada je veza Albanca i Srpkinje nešto nedopušteno.SREĆA DECE JE NAJVAŽNIJASrećni i uspešni, Dragana i Simo još uvek ostaju neprihvaćeniod muževljevih roditelja. Nakon 20 godina braka i dvekćeri, Simo o nesporazumima sa roditeljima kaže: „Ja višenemam želju da popravljam taj odnos.“„Bixy je sve češće bila sanama, a mene je osvojila njenaskromnost i prirodnost.Nije flertovala sa momcima,a primetio sam da je i devojkamadraga jer se nije pravilavažna. Počeo sam s nestrpljenjemda očekujem naše susrete,koristieći svaku priliku zarazgovor sa njom. Mislio samda je Austrijanka, kao većinadevojaka i momaka sa kojimasam se družio“, o svojim prvimutiscima govori mladić.Dvoje mladih su nakon izvesnogvremena počeli da se srećupreko dana i da vode duge razgovoreo umetnosti. On je njojispričao da ima roditelje i dvojicubraće, a ona je njemu reklada, pored roditelja, ima i starijuudatu sestru koja je već majka.Bili su zaljubljeni i srećni.„Verovatno bi ta naša tiha srećapotrajala da se nisam poverilasestri, a ona je ispričala mami daimam dečka. Kad me je pitalako je on, sve sam joj ispričala,a na pitanje odakle je, odgovorilasam da je Austrijanac.No, jedne večeri, kad sam sevratila kući, dočekao me jehaos. Mama je plakala, a tata jeodmah počeo da viče na mene.Pominjao je grobove predaka isramotu koju sam mu nanela.Nisam znala o čemu se radi,a kad je pitao kako mi se zovemomak, rekla sam – Dimm.Dragi Bože, kako je bio ljut,tvrdeći da je laž da ne znam daje moj dečko Albanac“, uzrujanonastavlja Bilja.Ljurdim je bio užasno zabrinutkad mu se Bilja dva dana nijejavljala na telefon. Tek trećegdana je dobio od nje SMS u kojemje stajalo da njeni roditeljimisle da je on Albanac i da suzbog toga napravili pravu revolucijuu kući.„Odgovorio sam joj da je istinada sam Albanac, ali da neznam zašto bi to njih ljutilo.Bio sam šokiran kad mi je odgovorilada je ona poreklom izSrbije i da za nas nema budućnosti.Postalo mi je jasno da jeotvorena Pandorina kutija i danas očekuju nevolje, mada nijednog časa nisam pomislioda treba da se raziđemo zbognepodobnog porekla. Napisaosam joj da je volim i da netreba da se brine. Savetovaosam joj da mirno razgovara saroditeljima i da im predloži dame upoznaju“, priča Ljurdim opočetku hoda po mukama.Pokušala je Bilja da roditeljimaobjasni da je njen dečko fin,obrazovan i kulturan. Rekla imje da je on rođen u Austriji, danjena generacija ne priznaje po-

dele među ljudima, ali od oca jedobila prvi šamar u životu.„Urlao je kao sumanut, vređaome je i pretio da će me zatvoritiu kuću ako sazna da sam jošsamo jednom razgovarala saDimmom. Mama mu je dalapodršku, sestra je ćutala, a jedinoje moj zet Austrijanac staona moju stranu. Tata mi je držaopredavanje iz istorije, a kadsam ga pitala je li on nekad biona Kosovu, udario mi je šamar.Rekao mi je da mi ne smemo dase mešamo sa Albancima jer suoni neprijatelji koji su nam otelidedovinu. Da sam sve to gledalana filmu, rekla bih da se radio ludaku“, naglašava Bilja.Njen momak je odlučio da pitasvog oca za savet, kao što jepuno puta u životu radio. No,kad mu je izneo svoj problem,ovaj mu je strogo rekao da vezusa devojkom mora da prekinejer se voda i ulje ne mešaju.„Mislio sam da sanjam. Mojotac, koji je uvek bio široke„Naš brak je s godinamabogatiji i čvršći. Deca sunam dobra, lepo smo seskućili“, kaže Dragana.duše, odjednom se pretvorio udželata moje ljubavi. Pričao jeo Srbima zločincima, našim vekovnimneprijateljima, i tražioda mu dam časnu reč da Bixyviše neću videti. Naravno, nisampristao, a on je zapretio daće me izbaciti iz kuće. Nisamčekao da se to desi, nego samodmah otišao. Našao sam malistan i pozvao moju devojku dami se pridruži“, sa puno prkosaiznosi Ljurdim. Mladi par je ugradu svog rođenja živeo jošpet meseci. Radili su i skromnoživeli. Roditelji su nastavilida ih maltretiraju, a jedino jeLjurdimov stariji brat održavaokontakt sa njima. Postaloim je jasno da moraju za sebepotražiti novo mesto pod suncem.„Preko drugara sam za nasobezbedio stan i posao u Bečui mi smo bez žaljenja napustilinaš grad. Ubrzo smo se venčalii sve je krenulo u dobrom pravcu.Lepo smo se snašli i imamosvoj mir. Sviram u jednom dobromlokalu, a sada sam našaojoš jedan posao jer Bixy moraviše da se odmara. Za bebu ćenam trebati puno, a sve moramosami. Srećan sam i ponosanna moju hrabru ženu,koja je ostala smirena kad jemoj otac došao na vrata daje vređa. Rekao sam mu daću ga prijaviti policiji ako toikad više pokuša“, istakao jeDimm.Biljana je razočarana postupcimasvojih roditelja. „Kadmi je lekarka ustanovila trudnoću,nisam izdržala, pozvalasam mamu da joj se pohvalim.Trebala mi je njena podrška itopla reč. Ali, ona je počelada viče i da me kune. Nikadjoj neću oprostiti što je mojubebu nazvala prokletim Šiptarčetom“,izgovarajući poslednjereči, Bilja nije moglada zadrži suze.Lesen Sie diesen Beitrag aufDeutsch unter www.kosmo.at

COVERPiše: Sanja Vlahović-ZajićFotografije: Radule Božinović, Davor KibelStrah odmedicinske zCJEPIVO. Iako se ubraja u jedno od najvažnijihdostignuća modernog života, ključnoza zdravlje, dugovječnost i kvalitet života,cijepljenje posebno djece ima žestokeprotivnike među pojedinim grupama ljudi.Istražili smo ovu temu za vas...Upitate li prosječnoggrađanina cijepi li svojedijete i je li ikada pomišljaoo mogućim nuspojavamai štetnosti cjepiva, te čak io odbijanju cjepiva zasigurnoće pomisliti da vam nisu svedaske na broju. Cjepivo je od19. stoljeća duboko ukorijenjenou naše društvo i smatrase revolucionarnim otkrićemkoje je uspjelo iskorijeniti najtežebolesti poput velikih bo-52 KOSMOginja. Upravo je zato bilo teškočuti i onu manjinu koja taista cjepiva žestoko kritizira.Prvi kritičari javljaju se gotovoistovremeno s plasiranjemprvog cjepiva u 19. stoljeću,a kritizirali su sa raznih stajališta– religioznih, znanstvenihi političkih. Tako suneki vjerovali kako je cjepivo„nekršćansko“ , drugi su pakzagovarali teoriju o širenjubolesti putem cjepiva, a biloje i onih koji su se cijepljenjuprotivili zato što su usamome činu vidjeli napadna svoju osobnost i budućida je cjepivo u to vrijemebilo obavezno, zagovarali supravo na odluku o vlastitomtijelu i tijelu vlastite djece.Nešto kasnije, 70-ih godina20. stoljeća kritičari su postalijoš glasniji i ujedinjenioko teorije kako kontroverznocjepivo protiv difterije,tetanusa i dječje paralize,znano kao DTP (di-te-per),izaziva neželjene posljedice,a kao snažan argumentkoristili su 36 slučajeva uLondonu, u kojima su djecanakon cijepljenja doživjelateške neurološke poremećaje.No, zasigurno je najvišeodjeknulo istraživanje znanstvenikaAndrewa Wakefielda,koji je 1998. objaviostudiju u prestižnom britanskommedicinskom časopisuLancet, u kojoj je predstavioteoriju o postojanju veze izmeđucjepiva MMR (protivzaušnjaka, rubeole i ospica)i autizma. Teorija je kasnijepotpuno odbačena, no kritičaricjepiva i danas je voleupotrebljavati spominjući jekao relevantan argument.Žestokakritika na BalkanuUpravo ta manjina, kritičaricjepiva, u zadnje vrijeme zadajuglavobolje liječnicima uHrvatskoj, BiH i Srbiji, gdjeje na snazi još uvijek obavezacijepljenja, a onaj tko se oglušina zakon snosi posljedice,

Zemlje EU u kojima je baremjedno cjepivo obaveznosu Belgija, Bugarska,Češka, Francuska, Grčka,Mađarska, Italija, Latvija,Malta, Poljska, Rumunjska,Slovačka, Slovenija,Portugal i Hrvatska.avjerenajčešće novčane, i prijavucentrima za socijalnu skrb.U Hrvatskoj je 2012. zabilježenosvega 28 slučajevanecijepljene djece, no u samonekoliko mjeseci 2013. taj sebroj popeo na 143 i raste izinformirali se, pa sve do onihekstrema kojima je netkonapunio glavu raznim diskutabilniminformacijama pročitanimna portalima naziva„novi svjetski poredak“ i „teorijazavjere“ .dana u dan, kao i broj članovagrupe Građanske inicijativeza neobavezno cijepljenje za necijepljenjeBenići: Kaznana društvenim mrežama kojaje samo za tri tjedna u Hrvatskojokupila 10.000 fanovana Facebooku. U Srbiji pak,No, naši sugovornici ne spadajupod one kojima je lakoprodati priču bez provjere.Bračni par Marko i Kristinaliječnička struka također Benić iz Belog Manastira ustrahuje od broja necijepljenedjece, koji je u porastu –od svega nekoliko slučajevaprije pet godina, broj rastesvakog mjeseca, baš kao i nepovjerenjeu cijepljenje.Razlozi su svakojaki – od roditeljakoji su si dali truda iHrvatskoj punili su zadnjihdana novinske stupce u regijinakon što su svjesno donijeliodluku o necijepljenju dvojedjece, a država im je na touzvratila propisanom novčanomkaznom i prijetnjomoduzimanja djece.„Naš sin Patrick je u rodilištudobio redovna cjepiva BCGi HIB, da bi mu se nekolikodana nakon dolaska iz bolnicepočelo pojavljivati trzanjenogu i ruku, naizmjence,te ponekad donje vilice. Samjesec dana na redovnojkontroli pedijatrica nas jeposlala u bolnicu na pregledzbog sumnji na konvulzije,gdje smo bili deset dana. Sapuna dva mjeseca, primio jeponovno sva redovna cjepiva,te je nakon četiri danahospitaliziran zbog teškeurinoinfekcije. Konvulzijesu se nakon tog cijepljenjapogoršale – postale su intenzivnijei češće“, započinjepriču Kristina objašnjavajućikako su došli do zaključka dadjecu više neće cijepiti. Jošsu sigurniji postali kada suuvidjeli kako nitko ne zna razlogkonvulzija „U bolnici sesve svodilo na nagađanja štobi sve moglo biti uzrokomkonvulzija. Daljnjim pretragamaeliminirali su jednu pojednu sumnju, no nitko nikadanije spomenuo cijepljenjekao mogući uzrok. Nama jeto bilo apsurdno, s obziromna činjenicu da u uputstvimaza upotrebu cjepiva BCG iHIB jasno stoji kao mogućanuspojava konvulzije!“Prisjećajući se svih situacija,Kristinu najviše od svegaljuti što nijedan liječnik nijeupozorio na teže nuspojave„Najviše nas je smetalo to štocijelo vrijeme pedijatri govoreda je jedina moguća nuspojvaod cijepljenja povišenatemperatura i otok na mjestuuboda. Na uputstvima zauporabu cijepiva jasno stojičitav niz mogućih nuspojavakoje vam kao roditelju nikadaniti jedan pedijatar nećereći! Pročitavši moguće nuspojavecijepiva koja je Patrickprimio, zaključili smo da jeto posljedica od cijepljenja.“I istog trena kad su se odlučilina taj korak, znali su daim od strane pedijatra slijediprijava nadležnom Centru zasocijalnu skrb, očekivali sunovčanu kaznu, no ne i onošto je uslijedilo „DjelatnicaCentra posjetila nas je krajemprošle godine. Ubrzonakon toga, 8. siječnja 2014.godine dobili smo upozorenjena pogreške i propusteu skrbi i odgoju, te smoupozoreni da će, ukoliko neKOSMO 53

COVERDeset mitova i zabluda o cjepivu1. Neka cjepivasadrže živu – istinaŽiva se nalazi u tiomersalu,koji se koristi u nekim cjepivimakao konzervans. Tiomersalje u upotrebi desetljećima iopsežne epidemiološke studijesu pokazale da tiomersal u cjepivimanema štetnog utjecaja.Međutim, u svrhu smanjenjaukupnog izlaganja djece živiodlučeno da se tiomersal postupnozamijeni.2. Cjepiva uzrokujuautizam – mitOpsežne epidemiološke studijekojima se uspoređivalaučestalost autizma kod cijepljenei necijepljene djecesu pokazale da cijepljenje nepovećava rizik od autizma.3. Cjepiva imajunuspojave – istinaSvaki lijek i svaki medicinskipostupak ima nuspojave,međutim, važno je znati kakose često javljaju, koja im je težinai taj rizik staviti u odnosprema riziku od necijepljenja.4. Nećemo se razboljetiako su ostali oko nascijepljeni – mitZa neke bolesti koje se cijepljenjemmogu eliminirati upopulaciji vrijedi tvrdnja daće čak i necijepljena osobabiti zaštićena od bolesti (npr.dječja paraliza, ospice). Međutim,za neke bolesti ta tvrdnjane vrijedi, pošto uzročnicijoš uvijek postoje (npr. u slučajutetanusa i tuberkuloze).no cjepivo ne može jamčitizaštitu od bolesti za apsolutnosvaku cijepljenu osobu.6. Previše cjepiva oslabljujeimunitet – mitBrojna istraživanja na tu temunisu našla nikakve dokazeda se primjenom više cjepivaodjednom može preopteretitiili oslabiti imunološki sustav.7. Cijepiti se mogusamo djeca – mitCijepiti se mogu i odrasle osobe.Neka cjepiva koja se primjenjujukod djece nema potrebedavati zdravim odraslim osobamajer su tijekom života postaleotporne na uzročnike bolesti.8. Cjepivo protiv HPV-aje za djevojčice – mitKlinička ispitivanja su pokazalada je cjepivo djelotvornoi kod muških osoba. Četverovalentnocjepivo indicirano jei kod muških osoba u svrhusmanjenja rizika od anogenitalnihbradavica.9. Trudnice se ne smijucijepiti – mitVećina cjepiva, ali ne sva, semogu koristiti u trudnoći,a neka od njih je preporučljivoprimijeniti radi zaštitenovorođenčeta nakon porodaako majka nije bila cijepljenaprije trudnoće (npr.cjepivo protiv tetanusa).10. Cijepljenje više nijepotrebno jer su bolestiiskorijenjene – mitOva je tvrdnja istinita smoza velike boginje, koje suiskorijenjene i nema potrebeviše cijepiti jer virusa kojiuzrokuje bolest više nema.5. Cjepiva jamče sigurnost– mitNiti jedan lijek nije 100%djelotvoran, tako da niti jedcijepimoPatricka pokrenutipostupak za oduzimanjemroditeljske skrbi. Nije nasbilo strah, jer smo smatralida radimo sve u najboljeminteresu našeg sina, a takođersmatramo da odbijanjecijepljenja nije razlog za oduzimanjeroditeljske skrbi, jerne spada u tešku povredudjetetovih prava. Bilo nam jejedino jako žao što nas se stavljana stup srama, te prozivada smo loši roditelji“, zaključujebračni par Banić, dodajućikako se nikoga ne boje,jer smatraju da štite najboljiinteres svoga sina, a ukolikose s prijetnjama nastavi, bit ćeprisiljeni iseliti iz Hrvatske uneku drugu zemlju, liberalnijupo tom pitanju.Martina B.:Strah od nuspojavaTakvih je u Europskoj unijitrenutno 15, a među njima iAustrija. Austrija nema obaveznocijepljenje, već je roditeljimadan izbor i mogućnostodluke hoće li cijepitisvoju djecu. Zato su ovakvepriče poput obitelji Banić izHrvatske potpuno strane zaMartinu B., socijalnu pedagoginjuiz Donje Austrije.Ona je jedna od tek nekolicineroditelja u Austriji kojisvoju djecu ne žele izlagati rizikuod nuspojava koje uzrokujucjepiva.„Kod mene je to bio jedanproces. Sjećam se kako jepedijatrica htjela moju kćercijepiti kada je imala četirimjeseca, već je imala injekcijuu ruci. Ja dotad nisam previšerazmišljala o tome i ondasam odjednom rekla – ne, neželim. Ne znam zašto, jednostavnosam reagirala u tomtrenutku. Onda sam krenulaistraživati, čitati, što više seinformirati o toj temi. I nisamje cijepila, ona je ostalazdrava djevojčica, nismoimali nikakvih problema unjenoj prvoj godini života.Kad je s 14 mjeseci imalaprve konvulzije, jedna pedijatricakoja je kritična premacjepivima me informirala otome kako puno cjepiva utječena mozak i njegove funkcijei postoji sumnja da uzrokujunove napade. Tada samdefinitivno odlučila da mojukćer neću cijepiti“, priča namMartina, koja se dosad susrelas predrasudama prema roditeljimakoji ne cijepe svojudjecu, kako od strane članovaobitelji, tako i od liječničkestruke. „Muž se odmah složiosa mnom, no neki članoviobitelji su mi spočitavali neodgovornosti nebrigu premadjetetu, zastrašivali me bolestimaod kojih može oboljetii umrijeti. A ja sam znala dato nije tako. Pobogu, odlučilasam u ime mog djeteta, netuđeg. Jer, osim što je patilaod konvulzija, kasnije se ispostaviloda ima epilepsiju.I smatram da sam donijelapravu odluku i poštedjela jeučestalijih napada epilepsije.To se i potvrdilo kada je udobi od dvije godine primilacjepivo protiv tetanusa jer seozlijedila i ubrzo nakon togadoživjela je napad epilepsije.“Martina smatra kako imapuno liječnika koji su prematemi cjepiva dosta kritični iskeptični, no to naravno nesmiju iznositi u javnost, nitiMartina B. jedna je od tek nekolicine roditeljau Austriji koji ne žele cijepiti djecu.direktno poticati roditeljena otpor prema cjepivima.Priča nam kako je nekolikoliječnika upitala bi li cijepiliili jesu li cijepili svoju djecu,a u većini slučajeva dobilaje odgovor ne. S drugepak strane, doživjela je i onedrukčijeg stava. „Kada mi jekćer bila hospitalizirana uAKH, zamalo su me proglasilizlostavljačicom, pri pisanjudijagnoze više puta suspomenuli kako je dijete cijepljenosamo protiv tetanusa,jednostavno je odnos premameni bio potcjenjivački. No,kad čovjek ima jasne stavove54 KOSMO

i to se lako prebrodi.“ Martinakaže kako s jedne stranerazumije liječnike, budući daoni u bolnici viđaju i teškeposljedice bolesti koja se cijepljenjemmogla spriječiti, no„ako gledamo statistički, radise o vrlo malom postotku“.Odluka o necijepljenjuje opasan potezS tom tvrdnjom se nikakone bi složio ugledni bečkipedijatar DDr. Peter Voittl,stručnjak za cjepiva. „Svatkotko nije cijepljen može vrlolako oboljeti od bolesti protivkoje nije cijepljen, to ječinjenica.“ Što bi se dogodilokad veći postotak roditeljane bi cijepio svoju djecu?„Ovisi o kojoj bolesti pričamo,npr. kod cjepiva protivkrpelja je svejedno, jer bolestprenosi krpelj, ali kodprenosivih bolesti kao što suospice je potpuno drukčije.Trebamo određeni postotakprocijepljenosti u populacijikako bismo se zaštitili ododređenih bolesti. To u Austrijitrenutno ne možemopostići i zato se ponovo javljajuslučajevi oboljenja odospica. U Austriji je procijepljenostvisoka, svega 2%roditelja potpuno izbjegavacjepiva, protiv ospica cijepinjih 80%, a s kombiniranimcjepivom ’6 u1’ čak više od98% roditelja.“ Da slučajeviospica nisu šala, potvrđuju istatistički podaci – sve ih jeviše u zapadnoj Europi, a uAustriji je samo od početkagodine zabilježeno njih 80-ak, polovica u Beču i DonjojAustriji.Voittl se već nebrojeno putasusreo s pitanjem o cijepljenjuvlastite djece i uvijekdaje isti odgovor: „Naravnoda sam cijepio svoju djecu,tu nema diskusije.“ Što jepak s roditeljima koji unatočsvemu odluče ne cijepitisvoju djecu? „To je njihovopravo. Mi ih samo možemoinformirati o rizicima.“ Adogodi li se kojim slučajemda dijete doživi posljedice odoboljenja protiv koje se moglocijepiti ili obratno – akodijete ima nuspojave i oštećenjauzrokovana cjepivom– tko je odgovoran? „Nitko.U Austriji ne postoji obavezacijepljenja, roditeljima seobjasne rizici, savjetuje ih se,no to je u konačnici njihovaodluka. I tako bi trebaloostati, svatko bi trebao moćiodlučiti za sebe ili svoje dijete.Sad je samo pitanje kakvaće biti odluka. Što se nuspojavatiče, ima različitih, nonajčešći su ipak oteklina namjestu uboda i temperatura.Od nuspojava treba jako dobrorazlikovati oštećenja nastalaod cjepiva, a ona su jakorijetka, puno rjeđa nego oboljenjeod bolesti. I sad imatemogućnost birati izmeđudva rizika – kod ospica postojimogućnost da jedno od1.000 djece ima težak oblikte bolesti koji može ostavitiposljedice, a kod cjepiva jednodijete na njih 10 milijunadoživi oštećenja. Bez rizikane ide, na vama je da odlučite– manji ili veći.“Dva sata vožnje od Beča,u gradiću Ligistu, nalazise sjedište liječnika kojisvoj ugled ponovno pokušavavratiti i nikako se nebi složio s gore navedenimtvrdnjama. Dr. JohannLoibner slovi kao jedan odnajžešćih kritičara cjepivau Austriji, a nedavno muje nakon punih pet godinavraćena licenca i istekla zabranaobavljanja dužnostiizdana od strane Austrijskeliječničke komore i toupravo radi propagiranjanecijepljenja i poticanja naisto. Loibner već godinamaDDr. Voittl je zagovornik cijepljenja: „Svatko tkonije cijepljen može lako oboljeti od te bolesti...“Protiv čega se sve cijepimo:Haemophilusa influenzae tip B – 45% ukupnog stanovništvaje cijepljeno; hepatitis B – 79 %; ospice – 84%; meningitisA – preko 100 milijuna ljudi u Africi cijepljeno je 2012.godine; zaušnjaci; pneumokok; dječja paraliza – 84%; rotavirus– 11%; rubeola; tetanus – 81%; žuta groznica – 31%.KOSMO 55

COVERMartina B. pripada manjini od 2% roditelja uAustriji koji ne žele cijepiti svoju djecu.NERAZUMIJEVANJEOKOLINE.Socijalna pedagoginja iz DonjeAustrije Martina B. odlučilaje ne cijepiti svoju kćerkicu:„Muž se odmah složio samnom, no neki članovi obiteljisu mi spočitavali neodgovornosti nebrigu prema djetetu,zastrašivali me bolestima odkojih može oboljeti i umrijeti.A ja sam znala da to nije tako.Pobogu, odlučila sam u imemog djeteta, ne tuđeg.“Trend necijepljenja djece sve više se širi i Balkanom, gdje jecijepljenje inače propisano zakonom. U Hrvatskoj je 2012.bilo 28 slučajeva, 2013. već 143. U Srbiji je tendencija ista.izdaje knjige koje kritičkiprogovaraju o temi cjepiva.Njegove knjige, kao i brošureizdaje udruga AEGIS,koja se diljem Europe bavikritikom cijepljenja, organizirajućirazne seminare idiskusije na tu temu. Jednaod teza koja se može naćina njihovoj stranici jest ita da neke bolesti protivkojih se cijepi i nisu takoopasne.Vodeći se pak podacimakoje nam prezentira Svjetskazdravstvena organizacija,nailazimo na podatakkako cjepiva godišnjesprječavaju preko 2 milijunasigurnih smrti i to odbolesti kao što su difterija,tetanus, ospice i hripavac,a zahvaljujući visokoj procijepljenostibolesti kaošto su boginje potpuno suiskorijenjene, a nastavi li ses visokim postotkom istose može očekivati s difterijomi hripavcem.Wakefieldova teorijaDr. Andrew Wakefield autorje studije koja povezuje MMRcijepivo sa autizmom i Chronovombolesti. Po njegovojteoriji ovo cjepivo koje sadržiživi virus u nekim rijetkimslučajevima, iz nepoznatih razloga,kod djece može izazvatikroničnu infekciju ospicama.Ta infekcija pak može izazvatineravnotežu u probavnom sustavu,uključujući ono što onnaziva sindrom „propusnogcrijeva“, što opet omogućujeprolaz u krvotok raznim toksinimai kemikalijama, poputonih iz mliječnih proizvodaili žitarica koji bi se inače normalnorazgradili u crijevima,a ti toksini i kemikalije krvljuzatim stižu u mozak gdjemogu naštetiti mozgu koji sejoš razvija. Vrlo brzo se krenulou detaljnije proučavanjeveze između MMR cjepivai autizma. Kad su se počeliobjavljivati rezultati ovihistraživanja postalo je sve ja-snije da takva veza ne postoji.Otkriveno je da se broj djeces dijagnozom iz poremećajaautističnog spektra povećavai u područjima gdje se ne povećavabroj djece cijepljenesa MMR cjepivom, drugoistraživanje je pokazalo da nepostoji veza između MMRcjepiva i autizma ili gastrointestinalnihporemećaja, trećeje istraživanje pokazalo danema razlike u postotku dijagnosticiranjaautizma prijei nakon cijepljenja itd. Instituteof Medicine proučio jesve dostupne podatke i 2001.zaključio da veza između cjepivai autizma ne postoji, a tosu potvrdila i kasnija istraživanja.Pravni presedaniIako je to rijetkost, osobekoje zbog cijepljenja tužedržavu nekad i dobiju pravnubitku. U Italiji su roditeljidječaka Valentina Bocce sudobili odštetu od strane tali-Sanofi Pasteur, najveći proizvođač cjepiva protivgripe, zaradio je u 2012. 884 milijuna eura.Kompanija Glaxo Smith Kline zaradila je samo od cjepivaprotiv svinjske gripe 883 milijuna funti, a 210 milijuna„ulaže“ u novac za odštete.janskog Ministarstva zdravstvau iznosu od 11.000 eura.Sada traže dodatnih 800.000eura u građanskoj parnici. Valentino,koji se normalno razvijao,s 14 mjeseci je primiocjepivo MMR te počeo patitiod dijareje, izgubio je interesza hranu i za nekoliko danaizgubio je sposobnost da samkoristi svoju žlicu. Stanje seuskoro pogoršalo, počeo jebiti nemiran noću, vrištati satimaod boli. No, pojavile suse i kontroverze – talijanski jesud u parnici koristio upravospomenutu pobijenu teorijuAndrewa Wakefielda.U Velikoj Britaniji je roditeljimadječaka RobertaFletchera 2010. odlukomsuda isplaćena je odšteta uvisini od 90.000 funti, zbogteških oštećenja mozga kojeje pretrpio nakon cijepljenjaMMR cjepivom. U SADsu 2008. roditelji djevojčiceHanne Poling dobili odštetuu visini od milijun i pol američkihdolara, a Hannah ćedoživotno od države primatipola milijuna dolara godišnje.Razlog – cjepivo MMRnije uzrokovalo autizam, alije potaknulo razvijanje istog.To je prva presuda u svijetukoja je na tragu tvrdnje da autizamima veze s navedenimcjepivom.56 KOSMO

Odvjetnica Aida Slijepčević o cjepivimaDa teža ostećenja zaista postoje,ali i da je postojanjeistih teško dokazati i najčešćeznači vrlo kompliviranproces dokazivanja, potvrđujenam i odvjetnica,Mag. Aida Slijepčević.KOSMO: Kako u Austrijistoje stvari s oštećenjima nastalimaprilikom cijepljenja?Aida Slijepčević: Prvo moramorazlikovati oštećenja ireakciju na cjepivo. Oštećenjapodrazumijevaju svaku dužubolest ili oštećenje, dok je reakcijasvaka blaga reakcija tijelana cjepivo, poput otekline namjestu uboda, temperature imalaksalosti.O oštećenjima kao posljedicomcjepiva možemo pričatitek onda kada po pravilimai Zakonu o oštećenjima kodcijepljenja i nakon službenedijegnoze koju postavlja Ministarsvosocijalne skrbi osobazaista ima priznata oštećenjauzrokovana cjepivom. Zakonjasno regulira tko je oštećen,na koji način, s kojim posljedicama,kolika je visina naknade,te tko u konačnici odgovara zaposljedice. U pravilu su to oštećanjakoja uzrokuju doživotneposljedice i samim time onemogućavajunormalan životoštećene osobe.U Austriji je u periodu od2005. do 2009. zaključeno svega15 takvih slučajeva u kojimaje zaista dokazano da su oštećenjaposljedica cjepiva.inserat_masern_hebammen.pdf 1 23.12.13 15:14Tko po zakonu ima pravo nanaknadu zbog oštećenja i tkoju isplaćuje?Osobe koje su do 1980. godinecijepljene cjepivom protivvodenih kozica, osobe koje suobavezno cijepljene radi epidemijeu nekom određenomperiodu, osobe koje su cijepljenepropisanim cjepivima uMutter-Kind-Pass, osobe kojesu cijepljene bilo kojim cjepivompreporučenim od straneMinistarstva zdravlja. DržavljaniRepublike Austrije i strancitrebaju biti jednaki pred zakonom,a bitno je da je cijepljenjeprovedeno u Austriji.Naknadu i brigu oko istepreuzima Ministarstvo socijalneskrbi, bilo da se radi onovčanoj naknadi za terapijuili rehabilitaciju. Dodatno seisplaćuje i novac za njegu. Akose ustanovi da su oštećenjakratkotrajna, ali postoji dokazo tjelesnim ozljedama, novacse moze isplatiti paušalno.U slučaju da dodje do smrti,obitelj ima pravo na naknadu/penziju. Zahtjev se podnosi uMinistarstvu socijalne skrbi.Tko snosi odgovornost uslucaju oštećenja i kako se tomože dokazati?Ima više situacija. Ako netkosmatra da ga liječnik nije dovoljnoili pravilno informirao ocjepivima i nuspojavama istih,a osoba je kasnije doživjelaoštećenja, teoretski ga možeprekršajno prijaviti, ali i moćidokazati da je to uistinu tako,dok liječnik mora dokazati suprotno.Utvrdi li se da liječniknije kriv, oštećenik još uvijekmože zahvaljujući Zakonu ooštećenjima kod cijepljenja, tužitiinstituciju. Ako se pak dokažeda liječnik zaista nije pružiodovoljno informacija, možega se kazneno goniti. U slučajuda je dijete cijepljeno u školi,odgovornost preuzima grad ilidržava, ako je u pitanju državnaškola, dok kod privatnih nijedovoljno regulirano tko snosiodgovornost. Svaki liječnik uAustriji dužan je prijaviti svakunepoželjnu reakciju na cjepivo.Entgeltliche EinschaltungEure Kinderhaben wiram Liebsten.Masern sind alles andere als eine harmlose Kinderkrankheit.Sie sind hochansteckend und können schwerwiegende Folgen haben –auch für Jugendliche und Erwachsene!MASERNSIND KEINKINDER-SPIEL.SchützenSie sichund IhreKinder!MITDER MMR-GRATIS-IMPFUNGSchützen Sie sich und Ihre Kinder rechtzeitig mit der gut verträglichenMMR-Gratis-Impfung. Informieren Sie sich bei Ihrer Ärztin/Ihrem Arzt,in Ihrer Apotheke oder im Web: www.keinemasern.at

STYLEBoje proleca ...Piše: Gordana Perić/Roze, zelene, crvene i plavenijanse sad su totalno u trendu.Priredili smo jedan veliki miksparfema, šminke i preparata zanegu lica i tela u svim tim čarobnimbojama. Odlučite sami kojavam se boja najviše dopada i kojaće vladati u vašem stilu...Rumenilo Blush StickESSENCE*€ 2,49KOZMETIKA. Tmurno godišnjedoba polako prolazi i odnositamne i sive boje. A proleće većkuca uveliko na vrata i donosinam vedrinu kolorita na poljukozmetike.Senka za oči

Senka za očiBEYU*€ 14,95Senka i olovka za oči u jednomISADORA*€ 13,95Krema za teloLak za nokte u smaragdnoj bojiDOVE*€ 5,49OPI*€ 18,–Parfem Pleats Please L’Eau 50 mlISSEY MIYAKE*€ 58,–Lak za nokte u nijansi Fifth AvenueESSIE*€ 10,49Parfem One Red Woman 50 mlCK*€ 34,–Liner za usneINGLOT*€ 9,–Duo senke za očiMISSLYN*€ 6,95BEYUMaskara za oči u plavoj boji*€ 13,95Kupka za tuširanjeNIVEA*€ 4,19KOSMO 59

STYLEPiše: Gordana PerićBEBE. Najslađa i najmanja bića nisu zahtevnakada je moda u pitanju, a imaju i tu sreću dašta god nose na sebi izgledaju preslatko. Jedinoje bitno da garderoba bude udobna, da bi sei beba osećala udobno. Ova odeća ne treba dabude skupocena, jer bebe brzo rastu.Beba u tGEOXPatike za curice*€ 39,95GEOXH&MSlatka haljinica sa mašnicom*€ 9,95Sniker patike za dečake*€ 39,9560 KOSMOERNSTING S FAMILYPamučna majica sa kapuljačom*€ 7,–BONPRIXDenim haljinica sa tregerčićima*€ 19,99Fotos: iStockphoto, zVg *Neobavezujuća prodajna cijena u austrijskim trgovinama (UVP).

endu ...MAMBox za cucle*€ 6,50BENETTONNeonžuta kapica*€ 14,95DEICHMANNCipelice za dečake*€ 29,90BENETTONTeget pantalone*€ 19,99DEICHMANNPatikice za curice*€ 39,95STOKKEKrem nosač za bebe*€ 169,–KOSMO 61

ZDRAVLJEZdravi zubi– zdrav životPiše: Vera MarjanovićFotografije: Radule BožinovićZUBI. Koliko će nam trajati zdravlje zuba zavisiod nas. Ako im se od ranog djetinjstva svakodnevnoposvećuje pažnja i ako se redovnoposjećuje stomatolog, problema neće biti.RAK DOJKE. Prirodne nesavršenosti i znaciNekad starenja su ljudi na imali koži zdrave lica Nemarni više ne odnos predstavljajuprema zubimamože Savremena stvoriti silne medi-pro-zube razloge do duboke za brigu starosti, što ili se patnju.objašnjava drugačijim navikableme,čije je rješavanje pocinaneinvazivnim metodama rešava mnogema u ishrani u odnosu na današnje.Hrana je bila zdravija,bez različitih dodataka, a manjese jelo slatko. Ljudi su višejeli čvrstu hranu nego danas, pasu je morali dugo žvakati, što jejedan od preduslova za zdravei lijepe zube, a tako se čuvaju iorgani za varenje.vezano sa nizom poteškoća.O njezi zuba, najčešćim bolestimakoje ih pogađaju i uloziroditelja u stvaranju pravilnihnavika kod najmlađih, za KO-SMO govori DDr. Emir Haider,čija se stomatološka ordinacijanalazi u Preysinggasse44/5, 1150 Wien.I prvi zub se perePranje zuba treba započeti saizbijanjem prvog mliječnogzubića kod djeteta. Malenačetkica i pasta bez ukusa prvoće biti zabava, a kasnije navikakod djece. Flašica sa mlijekom,koja se bebi daje noću, nažalostnije prijatelj zuba jer se nakonnje oni ne peru, pa se u usnojduplji stvaraju naslage plaka,iz kojeg se razvija karijes. Prvaposjeta zubaru preporučuje sesa navršene tri godine, čak i akonema nikakvih problema.„Mališani treba da uspostavekontakt sa ljekarom i da shvateda im se u ordinaciji neće desitiništa neprijatno. Kod intervencijana zubima važno je da djecane osjećaju bol, a mi imamomogućnosti da ga spriječimo.Zdravlje mliječnih zuba trebačuvati i popravljati ih, jer su oničuvari mjesta za stalne zube, patreba da traju i do 12. godine.Zato sam protiv vađenja tihprvih zuba sve dok se ne rasklimajui sami ispadnu, osim akose primijeti izbijanje stalnogzuba“, kaže doktor Haider.Obično se misli da se dječji zubikvare od slatkiša, što je zabluda.Naime, biće sve u redu akodjeca redovno i temeljno peruzube. Poželjno im je povremeno,po preporuci ljekara, datimalu količinu fluora u oblikutabletice jer se tako jača zubnacaklina i sprječava karijes.Fotos: Fotos: iStockphoto, zVg zVg62 KOSMO

GingivitisKroz ishranu, u organizam ulazi i cijela vojskamikroorganizama. Dok su oni u pravoj ravnoteži,može se govoriti o zdravoj usnoj duplji. Međutim,ukoliko se zbog različitih uzroka povećanakupljanje bakterijskih naslaga, desni mogu reagovatiupalom. Ako su one ljubičasto – crvene,mekane, otečene i krvare prilikom pranja zuba,znak je da se u usnoj duplji razvija upalna bolestgingivitis. Ova upala parodontalnih tkiva javljase na kontaktu desni i zuba, gdje se počinju stvaratiparodontalni džepovi u kojima se sakupljajubakterije. Pranje i samo pranje zuba i uklanjanjeostataka hrane može spriječite stvaranje plakakoji je zubima neprijatelj br. 1 i idealna je podlogaza razvijanje upalnog procesa.Liječenje gingivitisa svodi se na uklanjanje zubnogplaka i kamenca iznad nivoa gingive. Važnoje da se pacijent edukuje o pravilnom održavanjuoralne higijene. U zubnoj ordinaciji se sprovodičišćenje odgovarajućim instrumentima, kako bise odstranile tvrde naslage (kamenac) koje nijemoguće ukloniti četkicom. Nakon čišćenja kamenca,sve zubne površine se čiste i poliraju, štousporava ponovno taloženje štetnih naslaga. Nakonzavršenog liječenja, obavezno treba nastavitisa održavanjem oralne higijene, kako je preporučioljekar i redovno odlaziti na preglede.Higijena je preduslov za zdravlje zubaPrati zube tri puta na dan je idealno, dva puta je u redu, a uveče je najvažnijejer, kad se organizam smiri, bakterije se aktiviraju, a nakon 72. sata postajupatogene. Pravilno održavanje higijene zuba znači da sve vidljive površinetreba temeljito prati četkicom oko 3 minuta, a međuprostor, tj. kontaktnamjesta, zubnim koncem čistiti oko 1 minut. Četkicu, najbolje srednje tvrdoće,trebalo bi mijenjati svaka 2 do 3 mjeseca.„Sve paste i sve četkice za zube imaju isti efekat ako se redovno i pravilnokoriste. Potpuno je svejedno kolika im je cijena i ko ih proizvodi, a ljudimaje najvažniji ukus paste. Važno je da ona ima najmanje 1.000 ppm flora, au radnjama ih ima sa puno više jedinica. Ja preporučujem kremaste zubnepaste, a ne one sa granulatima jer oni mogu povrijediti zubno meso i s vremenomoštetiti zubnu caklinu“, naglašava Dr. Haider. Ako se nakon pranjazuba pojavi krvarenje, to je znak za odlazak na pregled. Dva puta godišnjese treba podvrgnuti skidanju kamenca, čime se zaokružuje održavanje higijenazuba.Mi pomažemo ljudima da prežive!... uz pomoc Vaše donacije plazmeZa svaku donaciju dobijate najmanjenadoknade-Iz ljudske krvne plazme izradujuse lekovi od kojih mnogima zavisiživot. To znaci spas za hiljade ljudikoji tokom celog svog života morajuuzimati ove lekove.Plazma se svakodnevno koristii u hitnoj pomoci kao iza vreme operacija.Spendezentrum Wien 9Alserbachstraße 18, 1. StockTel. +43 (0) 1 / 319 53 63^--Vaše prednosti:^novcana nadoknadamedicinska kontroladobrocinstvo^Spendezentrum Wien 21Ignaz-Köck-Straße 10(Tech 21)Tel. +43 (0) 1 / 908 11 00EURO PLASMAwww.europlasma.atKOSMO 63Europlasma_Inserat_82x124mm_srb.indd 1 04.03.14 14:28

ZDRAVLJEENTGELTLICHE EINSCHALTUNGKolumnaMag. pharm.Siniša KATANIĆ,apotekarProblemi saalergijomPrema statistikama, oko 15%odraslih i do 25% dece pate odnekog oblika alergije. Šta je zapravoalergija? Kako bi zaštitioorganizam, imuni sistem reagujena strana tela. To ima smisla,jer tako može da se odbraniod bakterija, virusa ili parazita.Problemi nastaju kad se imunološkareakcija okrene ka po sebibezopasnim telima. To znači daimunološki sistem prepoznajeodređene supstance, takozvaneantigene, kao strane i opasne zaorganizam. On zatim formiraantitela protiv tih antigena, kaošto su polen, životinjska dlaka ilikućna prašina.Svima koji pate od alergije simptomisu sigurno poznati. Suzneoči, curenje nosa, otežano disanjedo stepena astme, osip, crvenilo isvrab. Alergeni mogu da se unesuu organizam disanjem, npr. polentrava, gljivične spore, kućna prašinaili životinjska dlaka. Dalje postojei kontaktni alergeni, kao štosu nikal, bakar, mirisi ili razni konzervansi.I hrana, naravno, možeda izazove preosetljivost, pogotovomleko, jaja, morski plodovi,tvrdi sirevi, orašasti plodovi kaokikiriki, pa čak i vino.U slučaju da patite od jakihsimptoma imate mogućnost i naspecijalnu imunoterapiju koja sepočinje tri do šest meseci predpočetak sezone u obliku injekcija(SIT) ili sublingualnih rastvora(SLIT). Ovom terapijom se razvijatolerancija prema jednomspecificnom antigenu. Kako saznatina sta ste alergični? Možeteuraditi specijani alergijski test ujednoj od ambulanata za istraživanjealergija.Kontat alergijskih centara:www.allergiezentrum.atwww.allergie-wien1.atwww.allergieambulatorium.atwww.faz.atParodontitisOvo je jedna od najčešćih zubnih bolesti.Nastaje zbog nasljednih faktora, dijabetesa,pušenja, nepravilne ishrane, lošegzagriza i nestručno urađenih protetskihradova. Budući da bakterije načinju desni,parodontalni džepovi postaju svedublji, a u njima ima mjesta za sve višebakterija. Ako je gingivitis upalni proces,parodontitis možemo opisati kao destruktivni,odnosno uništavajući proces.Bolest napreduje u dubinu i uzrokujepropadanje parodontalnih tkiva, kao štosu vezivno tkivo, zubni cement i potpornakost. Propadaju sva tkiva koja držezub u vilici. Džepovi su duboki i krvare,hranjenje je otežano i stalno je prisutanloš zadah. Zubi su zbog povlačenja desniprividno produženi, klimaju se i na krajuispadaju.„Parodontitis se javlja već oko 25. godineživota i to češće u gornjoj, nego u donjojvilici. U tim godinama najčešći uzrok jeloš zagriz koji može biti posljedica čak idugotrajnog sisanja palca u ranom djetinjstvu.Vađenje zuba po nepravilnomredu kod djece takođe može izazvatinepravilnosti vilice, a onda i pojavu parodontitisa.Higijena zuba je na prvommjestu jer još uvijek nije izolovana bakterijakoja izaziva parodontitis, niti postojilijek koji se protiv nje može izboriti“,podvukao je dr. Haider, dodajući da separodontoza može zaustaviti i zaliječiti,ali ne i izliječiti.Nadogradnja kosti, skidanje komadasluzokože sa nepca i dodavanje na oboljelomjesto, gletovanje kosti i td.metode su koje se primjenjuju u liječenjuparodontoze.UmnjaciPuno ljudi se u jednom periodu životažali na probleme vezane za umnjake.Rast, tj. izbijanje ova četiri zuba (podva u svakoj vilici) počinje od 17. godine.Oni su nazvani osmicama jer suposlednji u nizu.Danas glava čovjeka anatomski nijedovoljno velika da primi 32 zuba, a nismose riješili tog zametka zaostalog izdavnog doba, kad su ljudi imali razvijenijevilice. Kod skoro 80% populacijemakar jedan umnjak raste krivo. Tu sene može ništa predupijediti jer ti zubisu zametnuti, imaju svoj programiranipravac, a dolaze zadnji, kad je u viliciveć sve složeno. Gornja vilica rast završavasa 18 godina, a u donjoj je poznattzv. treći rast između 19. i 21. godine.Postoje i ljudi kod kojih umnjaci uopštene izrastu, a ima i onih kod kojih sepojavljuju sasvim normalno, bez ikakvihproblema. Kako će se riješiti eventualniproblem sa umnjacima, zavisi odnjihovog položaja i to se najčešće rješavaoperativno“, ističe dr. Haider.KOSMO 6162 KOSMO

Fotos: iStockphoto, zVgSedenjeje štetnoSedenje je za ljude štetno ibolno. Ovaj položaj tela utrajanju od osam i više satidnevno je prateća pojava izumakao što su televizija, kompjuterii kancelarijski poslovi.Čoveku sedenje nije prirodanpoložaj. Fiziolozi i antropolozisu saglasni da se čovek krozevoluciju čak prerano ispravioi da zbog toga ima problemasa kičmom, kostima, zglobovima,a sedenje je tek poza kojaizaziva mnogih zdravstvenihproblema. Zaključak je da ljudinisu za sedenje – ljudsko telonema građu za sedenje i to ponekoliko sati na dan (danas sedimou proseku 9.3 sata dnevno,a spavamo 7.7 sati).Rad za kompjuterom je postaoneizbežan u opisu većineposlova u današnje vreme.Opšte je poznato da sedenjeIdi, idinesaniceNesanica je nesposobnosttonjenja u san, isprekidansan, kao i osećaj da smo seprobudili umorniji nego štosmo legli.Rad za kompjuterom je danas postao standard. Posledicatoga je da ljudi sve više pate od tegoba koje izaziva sedenje.tokom celog dana nije zdravo.Ipak, dugo i svakodnevno sedenjemože biti vrlo opasno.Osobe koje rade u kancelarijipodložne su dvaput više kardiovaskularnimoboljenjimaod osoba koje se bave „stajaćim“poslovima. Takođe, kodovih osoba postoji i pretnjaraka debelog creva i sklonostgojaznosti. Prema jednoj studiji,i rizik od dijabetesa rasteza čak 112%. Takođe, posledicese odražavaju u lošemstanju ramena i leđa, a osetise i gubitak energije. Lekarisavetuju što više kretanja –ukoliko nedostaje vremena zaozbiljne vežbe, dobro će doćii šetnja. Za one zaposlene ukancelariji koji osete umor,dovoljno je i protegnuti se barempet minuta, pa će poboljšanjebrzo nastupiti. Dane vikendasvakako treba iskoristitiza fizičku aktivnost i rekreaciju.Naučno je dokazano da jevežbanje jedan od najboljihnačina za vraćanje energije idobrog raspoloženja.Nedovoljan san izaziva niz poremećaja i posledica. Protivnesanice se možete ipak donekle i sami boriti.Istraživanja pokazuju da ženeimaju više problema sa nesanicomnego muškarci, a dokazanaje i veza između manjka snai viška kilograma. Naime, insomnijauzrokuje povišeno lučenjehormona stresa, kortizola,koji je povezan s nekolicinomhormonskih i metaboličkihreakcija koje vode debljanju.Figura nije jedina žrtva hroničneneispavanosti. Bez kvalitetnogspavanja na duži rok nemani zdravlja. Bolesti koje možeizazvati hronična neispavanostmogu biti problemi s pamćenjemi koncentracijom, visokpritisak, dijabetes, depresija iopadanje imunološkog sistema.Ipak, psiholozi tvrde daje nesanica najčešće simptomnekog nerazrešenog problema,jer kvalitet sna podjednakozavisi od našeg fizičkog, ali ipsihičkog stanja. Kako izbećiprobleme sa spavanjem? Stručnjacipredlažu temperaturu do17 stepeni Celzijusa u spavaćojsobi. Takođe, savršena sredinaza spavanje podrazumeva zamračenui izvetrenu prostoriju.Na spavanje ne treba ići praznogstomaka, ali ni prepunog.Do 16 časova popijte poslednjukafu i pojedite poslednji slatkiš,jer previše kofeina i šećera činitelo napetim. Bavite se svakogdana minimum 30 minutasportom ili šetajte, jer se takovaše telo osvežava, dobija rezervnuenergiju i luči ,,hormonesreće’’ (serotonin i endorfin).KolumnaPrim. Dr. ErnstWEINMANN,direktor, DentalklinikSieveringNevidljivaproteza –jednostavnodo korekcijezubaBlještav osmeh sa lepim zubimajoš uvek je najbolja vizit kartakoju možete imati. Baš zbog toganepravilni položaj zuba – naročitokada su prednji zubi u pitanju– utiče toliko negativno na samopouzdanjepojedinca. Korekturezubala su danas moguće u bilokom dobu, jer su ortopedija vilicei tehničke mogućnosti doživeleneverovatan razvoj. Preduslovuspeha sređivanja zuba jeste tačnadijagnoza i precizan plan daljeprocedure. Od pre nekoliko godinakrivi zubi se mogu korigovatiuz pomoć jedne potpuno nevidljiveplastične šine koju sam nosilacpo potrebi stavlja i vadi. Ovatehnologija naročito je pogodnaza zaposlene. Za razliku od fiksiranihproteza, ova nevidljiva se odpočetka do kraja kreira uz pomoćkompjuterske tehnike. Svaki pacijentdobija seriju proteza izrađenihlično za njega, sa ritomommenjanja na svakih dve nedelje– sve dok se ne postigne cilj terapije.Loše postavljeni i ukrštenizubi nisu samo estetski problem.U pitanju je i ozbiljna pretnja pozdravlje, jer oni opterećuju i vilicui otežavaju čišćenje zuba. Zato jekorekcija zuba preporučljiva u svakomživotnom dobu, a uz upotrebunovih metoda ne predstavljanikakvu teškoću.DENTALKLINIK SIEVERINGSieveringer Straße 17, 1190 WienTel.: 01/320 97 97www.dentalklinik.atoffice@dentalklinik.atRadno vreme:ponedeljak – petak od 8 do 18 satiENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

KUHINJAUkusno iPiše: Vera Marjanovićzdravo, abez mesaVEGI-POWER.Bogatstvo vegetarijanskekuhinjeje neizmerno.Ova hranaobiluje mnoštvomvrhunskihukusa iraznovrsnihnamirnica.Potrebnavam je samomašta!Pogrešno je mišljenjeda je vegetarijanskakuhinjaneukusna i bljutava samozato što ne sadrži meso.Kombinacija mahunarki,žitarica, gljiva, semenki, povrćai voća pruža velike kreativnemogućnosti i stvaranjecele palete recepata. Vegetarijanskahrana, za koju mnogi kažu dapredstavlja budućnost, veoma jezdrava, ukusna i raznovrsna, pa jojsigurno neće odoleti niko ko uživau dobrom zalogaju. Bitno je reći dapostoji nekoliko tipova vegetarijanacakoji se razlikuju po izboru namirnicakoje koristite u svom jelovniku.Praktični saveti:Fotos: iStockphoto, wikimedia, zVgFotos: iStockphoto, zVg– Vegani su najradikalniji jer uishrani uopšte ne koriste proizvodeživotinjskog porekla(jaja, mleko i mlečne prerađevine,meso).– Semivegetarijanci izbegavajucrveno meso, ali zato normalnokonzumiraju piletinu i ribu.– Ovolaktovegetarijanci jedujaja i mlečne proizvode, doklaktovegetarijanci jedu mlečneproizvode.– Makrobiotika može preporučitiizbegavanje mesa iz zdravstvenihrazloga, ravnomeranunos svih namirnica, kao i unossamo one hrane koja je dostupnau prirodi.66 KOSMO

TESTALONGA, El Bandito Cortez, 2012.Južna Afrika/PaardebergTRADICIONALNI RECEPTCraig Hawkins je vinar ove revolucionarnevinarije u kojoj grožđe raste divlje u vinogradu,a prerada je bez ikakvih pomoćnihsredstava (grožđe se gazi nogama).Vino je još mlado i trebalo bi ga ostavitikoju godinu da dođe sebi i ispali sav svojpotencijal. U nosu puno voćnih i biljniharoma (to nema nista sa nogama!). I nanepcu nevjerojatna šarolikost aroma odcrnog čaja do soka od jabuke.Dejan PANJIČANIN,diplomiranisomelijer, CEOWein&Vino, BečGulaš od gljivaTežina pripreme: • • • • •Trajanje pripreme: 60 minutaOvaj specijalitet je svojim imenom našim slavljima davaoukus daljina, a služi se kao predjelo ili prilog uz različitadruga jela.Sastojci:400 g šampinjona, 400 g bukovača, 400 g praziluka, 4 čenabelog luka, 1 šargarepa, 1 koren peršuna, 2–3 prstohvatamajčine dušice, 2 kašike ulja, 2 kašičice slatke mlevenepaprike, 0,5 dl soka od paradajza, 0,5 dl crnog vina, 5 kom.suvih šljiva, tucana ljuta paprika, so i biber po ukusu.Priprema:Praziluk isečen na kulutove dinstati na ulju, a kad počne da1. dobija boju dodati rendanu šargarepu i koren peršuna, sitnoseckani list peršuna, izgnječeni beli luk i na polovine isečene suvešljive. Dinstati dok ne omekša.Dodati bukovače isečene na trake i sa dodatkom malo2. vode dinstati 10 minuta. Dodati krupno sečene šampinjone,naliti vodom da smesa bude pokrivena, posoliti,pobiberiti, posuti slatkom paprikom, majčinom dušicom,ljutom paprikom i sokom od paradajza. Jaja složiti na tanjiri preliti dresing.Kad gljive omekšaju, dodati crno vino i krčkati dok3. alkohol ispari i dosoliti po potrebi. Kao prilog se možeposlužiti krompir, pirinač ili testenina.Čorba od kupusaTežina pripreme: • • • • •Trajanje pripreme: 40 minutaSastojci:3 krompira, komad korena celera, 1 šargarepa, 1 glavica crnogluka, 1 komorač, glavica kupusa, 1 limenka pelata, vezica lukavlašca, 1 paprika, so, biber i maslinovo ulje.Priprema:1.Krompir, celer i šargarepu narezati na kocke, a luk, komorač,papriku i kupus na trakice.Na maslinovom ulju popržiti šargarepu, luk, celer i komorač,2. dodati krompir, papriku i kupus, te prekriti vodom.Kuvati 10 minuta, pa dodati usitnjene pelate, začiniti solju i3. biberom, pa kuvati na laganoj vatri još 20 minuta.Pri posluživanju čorbu posuti naseckanim lukom vlašcem.Punjeni paradajzTežina pripreme: • • • • •Trajanje pripreme: 60 minutaSastojci:8 zrelih paradajza srednje veličine, 150 g pirinča za rižoto, 10listova bosiljka, 5 kašika rendanog sira, 2–3 grančice origana, 100g mozzarelle, 2 čena belog luka, 5 velikih krompira, so i biber poukusu.Priprema:Sa opranih paradajza odseći vrhove, pa ih kašičicom pažljivo1. izdubiti. Posoliti ih i okrenuti otvorom prema dole da seocede.Izvađenu unutrašnjost paradajza dobro izgnječiti,2. dodati pirinač (otprilike jedna puna kašika po paradajzu),rendani sir, bosiljak iskidan na komadiće, sitno seckanibeli luk i origano, pa posoliti i pobiberiti. Dobro pomešatii ostaviti smesu oko dva sata u frižideru.Kad gljive omekšaju, dodati crno vino i krčkati dok alkoholne ispari i dosoliti po potrebi. Kao prilog se može poslužitikrompir, pirinač ili testenina.Napuniti paradajz do pola, staviti u sredinu kockicu3. mozzarelle, pa dopuniti nadevom do vrha. Poklopitiodsečenim delom i složiti u pleh premazan uljem.Oljušteni krompir izrezati na kockice i začiniti ga sa4. malo ulja, origana i soli, dobro izmešati, pa stavitiizmeđu paradajza.Paradajz preliti sa malo ulja, pa sve zajedno peći na 220° Coko sat vremena.KOSMO 67

STARS„Živimboljeodvećineu mojojzemlji!“Piše: Zoran Radojković PileFotografije: Radule BožinovićVELIKI EMOTIVAC. Rođena je 8.jula1974. godine u Beogradu. Detinjstvoi veći deo života, tačnije do 18-te godine,Goca Tržan je provela u uliciNarodnih heroja, na Novom Beogradu,u malom stanu od 42 kvadrata u šalipoznatom kao „golubarnik“. U horoskopuje dupli rak.68 KOSMO

KOSMO: Mi smo komšijeu Beogradu, a evo sticajemokolnosti i u Beču?Goca Tržan: Da, zato sam ja idošla, da te pronađem. Videlasam da te nema u Beogradu, pasam se zabrinula. Htela sam date nađem i put me doveo nekimčudom u istu zgradu dvasprata ispod tebe.Ovo mi je najlakši intervju dosada, radimo ga oboje u kućnimpapučama. No zapravokoji je povod tvog dolaska uaustrijsku metropolu?Došla sam na poziv ambasadeRepublike Srbije da budemspecijalni gost na Svetosavskombalu, to je bal sa dugomtradicijom i ja sam počastvovanapozivom. Naravno, ovoje bila i mala austrijska turnejate sam imala i još dva nastupa uBeču i jedan u Linzu.Koliko dobro poznaješ Beč?Beč poznajem relativno dobro,prvi put sam ga posetila čistoturistički. Posetila sam tadaSchönbrunn, dvorac Belvedere,a u njemu i dela GustavaKlimta, pošto obožavam njegovuumetnost. Tada je u tokubila velika izložba njegovihdela. Posetila sam i Prater, Zoovrt,i ono što me je iznenadilogde god bih došla ulazila sampreko reda. Jer bi tamo uvekbio neko na ulazu ko bi vikao:„Goco, jes’ to ti? ’Ajde ’vamopreko reda, nemoj čekat’“. Tome je oduševilo i tu sam shvatilakoliko puno ima naših ljudiovde.Tvoj otac je Slovenac, ako sene varam?Da, moj otac je Slovenac i jasam ustvari Slovenka, imamslovenačko prezime. Moj tata jebio vojno lice u JNA, sada je upenziji. Došao je sa osamnaestgodina u Beograd, a sa dvadesetjednom je već imao mene.stojali su Kolibri kao civilna varijanta,a ovo je bio hor za decuvojnih lica. Samo da kažem toje za vreme bivše nam Jugoslavije,i moj prvi nastup se desiou Sava Centru kada sam imala4,5 godine. Pevala sam za Danarmije. Pevala sam pred svimnajvećim državnicima tada. JedinoTito nije bio živ. Ali bila jeMilka Planinc, i Stane Dolanc,i onaj Vladimir Bakarić. Godinamasmo tako nastupali naraznim manifestacijama.Da li je istina da si polagalaprijemni ispit na Fakultetudramskim umetnosti u Beogradui da si ušla u uži izborna glumi?Posle srednje škole konkurisalasam na akademiji i od 625 kandidataušla sam u 25. Ali eto,nisam primljena, pa sam postalapevačica. Naravno da mi jebilo krivo, jer i danas mislim dasam talentovana za glumu.Svi su bili prijatno iznenađenividevši te u seriji „Selo gori, ababa se češlja“. Kako je došlodo toga?Pozvao me je autor serije RadošBajić. Video me je na TV-u iprepoznao moj talenat. Takomi je omogućio da se susretnemsa svojim najvećom ljubavi,a to je gluma. Ja nisam profesionalac,ali sam se potrudila.Moj lik je došao do izražaja višeu filmu po istoimenoj seriji.Naime, doživela sam ovacije uSava Centru na premijeri i tomi je puno značilo. Volela bihda mi se pruži prilika da igram ineku ozbiljniju ulogu.Gledaoci su te videli i u jednomreality show programu,u Survivoru. Tu si bila rođenivođa, bila si nekako „muškoženska“,veliki borac?Da, jesam, ali ja sam došla spremna.Gledala sam pre togastrane verzije ovog programa iukapirala da je to igra socijalneinteligencije. Svatila sam gdesam došla, da nisam na moruda se sunčam i kupam, već daigram igru. I to sam i radila. Toje najmanje igra fizičke spre-Čuo sam da si kao jako malapočela da pevaš?Ja sam kao mala sa četiri godinepevala u horu JNA, to su bili titakozvani „Vojni Kolibri“. Pomnosti.Treba snage, ok, alisamo jak karakter ide dalje. Naravno,učestvovala sam i zbognovca, ali i da dam ljudimadobar show. Prepolovila sam setamo, nismo imali šta da jedemo.I moram reći da se mnogobolje osecam gladna nego sita,neverovatno. A tek one borbeu blatu i u vodi! I danas imamfizičke ožiljke iz tog realitija.Tvoj prvi veliki uzlet je sa sastavomTap-011. Kako je tobilo?U Sava Centru se spremao mjuzikl„Kosa“, a ja sam, kao jednarenomirana beogradska pevačica,bila pozvana da učestvujem.Upoznavši mnoge ljude iz svetamuzike, dobila sam poziv odbenda Tapiri da snimim pesmu„Bunda“. Postala je hit, i takopočinje velika karijera.Goca Tržan postaje posleTap-011, ozbiljan solo pevač,odnosno pevačica. Kreće tvojaevo do danas uspešna solokarijera?Krajem ’99. godine završilasam svoj prvi solo album „U niskomletu“, a od januara 2000.kreće moj astronomski uspeh.Snimila sam tada nešto novo,otpevala pesme koje niko nijeiznosio tako hrabro kao ja. Retkoko iz moje branše može daotpeva koncert samo sa svojimpesmama.Da li možeš lepo da živiš odnastupa?Iskreno da ti kažem mogu odmuzike da živim. Bolje bihživela da se bavim narodnommuzikom, ali ne žalim se. Živimbolje od većine u mojojzemlji.Kolaju priče da kod tebedolaze u obzir samo mlađimomci...Meni treba mi muškarac kojimene može da prati. Ja samdinamična, hiperaktivna i nebih mogla da budem sa nekimdekicom. Igrom slučaja se dešavaloda su moji muškarci mlađi,bilo je i onih drugih, ali nećemoo tome.KolumnaZoran RadojkovićPILE:Krozključaonicu8. mart, Dannaših ženaImaju li žene sva prava? Kojanemaju? Govorim o Austriji,a ne o Africi. Nisam nikakavšovinista, naprotiv – kuvam, usisavam,perem veš... Ali mislim dabi u Beču trebalo zaštititi muževe,a ne žene. Ok, sada su žene piloti,predsednice, ministarke, leteu svemir. Imaju sigurne kuće. Viknešli na ženu malo jače, uhapsićete. Ali one vole da ostave muža. E,to mene boli. Ovde su ekonomskinezavisne. Ne možeš im ništa.Najviše vole dvoje dece da rode ida muža oteraju. Šta će im. Prdi,smrdi, ugojio se. Ne viđaju se, jeroboje rade po ceo dan. Otuđe se.On ima „neku“ ona „nekoga“. Beč,grad slobode. Zato ga i otera! Živisama, prima pomoć od države,deca dodatke i mirna Bačka. Ami muškarci da nam se to ne desi,pazimo na Dan zaljubljenih, narođendan, na 8. mart, kupujemocveće i uvlačimo im se. No, činjenicaje da su u Beču mnogi brakovirazvedeni. Činjenica je i da te istežene u domovini nemaju hrabrostini mogućnosti za takve poteze.8. mart je ipak samo jedan znakpovećane pažnje prema devojkama,ženama. Nije više borba zaneka prava, već pogodan trenutakda obradujemo svoje majke, sestre,devojke i žene. To je lepo i uradimotako. U cilju izjednačavanjapolova, posvetite i nama muškarcimamalo pažnje. Predlažem dase odredi jedan dan u godini i zamuškarce. Dan muških. Pa da i midobijamo, ako ne cveće, a ondaparfem ili barem večeru bar. Ko jeza neka digne ruku!Žene mi vas volimo, ne možemobez vas, i zato srećan vam 8. mart!Vaše mišljenje pošaljite na:zoran.pile@kosmo.atKOSMO 69

STARS„Hip-hopje povezaoBalkan“Intervju: Elma MurićFotografije: Darko ZabušPOSJETA. Adnan Hamidović Frenkie, poznati reperiz Tuzle, u 2014. je ušao sa prepunim rasporedomi novim idejama. U razgovoru za KOSMO, Frenkiepriča o dosadašnjoj karijeri, životu i ljudima naBalkanu, te nam otkriva kako se snalazi u najzahtjevnijojživotnoj ulozi – ulozi oca.KOSMO: Frenkie, šta kažešna proteste u Tuzli i drugimbh. gradovima?Frenkie: Protesti su jasna porukada građani mog grada višeneće tolerisati nerad političara ida više neće nasjedati na njihovespinove i prebacivanje loptice!Posljednjih godina se desilotoliko prekompozicija vlasti dani politički analitičari više neznaju ko je vlast, a ko opozicija.Ono što ja mogu reći je danas obične građane više to i nezanima. Svi oni sjede u Vladizajedno i u našim očima su svijednako odgovorni! Ovih danaje divno biti Tuzlak, ponosansam na svoj grad, sugrađane ikomšije koji su dokazali da suspremni ustati u odbranu radnikai čovjeka. Možda je ranogovoriti šta se postiglo protestimajer ovo još nije gotovo, aligrađanima Tuzle i ostalih gradovaBiH samo mogu poručiti:'Get up, stand up, stand up foryour right!'Da odmah krenemo s novostima,saznajemo da sa sarajevskimDJ-em i producentomBillainom već uveliko spremašnovi materijal?Tačno, sa Bilijem sam snimiopar pjesama, nismo još odlučilida li će ovo biti oficijelnoizdanje ili ćemo to objaviti nanetu. Ne radi se o novom albumu,ali biće to vjerovatno jedanfini EP, uz video spotove,a naravno planiramo i par nastupakako bi materijal predstavilii uživo. Mogu reći da ćepjesme biti više za tvrdokornijidio publike, odnosno za rajukoji voli tzv. masniji rap.Kad si posljednji put nastupaou Austriji i kakvi su utiscibili?Zadnji put sam bio sa Edom(Maajkom op.a.) u Cameraklubu i bilo je odlično. Prijetoga sam na istom mjestu nastupaosa Kontrom i Soulom.Raja u Austriji je odlična i natrenutak me atmosfera podsjetilana onu u Tuzli. Nadam seda ću uskoro imati priliku daponovo dođem.Osvojio si nagradu MTVBest Adria Act za 2013. godinu.Šta za tebe znači ovanagrada?Svaka nagrada je priznanje datvoj rad dopire do ljudi, a onošto je najbitnije jeste da samvidio kakve 'luđake' od fanovaimam. Imali smo pravu malukampanju u kojoj su učestvovalimoje kolege muzičari,sportisti, ljudi iz javnog životai naravno naši slušaoci. Stvarnosam bio iznenađen tolikompodrškom, a da nije bile ovenominacije i nagrade ne bi tomožda nikada shvatio.Često sarađuješ s EdomMaajkom, Marčelom i drugimpoznatim balkanskimreperima. Šta je to zajedničkoreperima s ovih prostora?Na prvom mjestu to je našamuzika, a onda naravno ovajprostor i problemi koje zajednodijelimo, iz kojih crpimoinspiraciju. Svaki putkada odem u Beograd iliZagreb vidim da se naša svakodnevnicarazlikuje samou nijansama. Mislim da jehip-hop na Balkanu učiniopuno na povezivanju ljudi irazbijanju predrasuda.Radio si i sa mnogim drugimmuzičarima, ima tusvega, od funka do sevdaha...Svaki taj korak lijevo ili desnoje bio zanimljiv. Reggae slušamprivatno i onda dođe trenutakkada se zapitaš kako bibilo da to iskombinujem. Istotako sam se zapitao kako bibilo spojiti hip hop i sevdah ipokazalo se da to itekako finofunkcioniše Sa godinama čovjekse mijenja, ali mislim daće mi baza biti uvijek hip hop.70 KOSMO

Poznat si po tome da javnoprozivaš odgovorne i bezdlake na jeziku progovarašo različitim društvenim problemima.Odakle crpiš inspiracijui kako nastaje jednatvoja pjesma?Hip-hop mi je pomogao da seizgradim i sazrijem. O tomesam kao klinac maštao i jakosam sretan što se time profesionalnobavim. Moje pjesmenastaju kada dođe do krajnjetačke, do gorčine i frustracije...Neko napiše članak, neko nacrtagrafit, neko zapali policijskakola, ja snimim pjesmu. Te pjesmesu, iako zvuče dosta agresivno,za mene jako emotivnei ljudi prepoznaju tu emociju.Slušaoci se identificiraju s njimai valjda su zato popularne.Mogu reći i da nikad nisamimao problema zbog svog rada.Pročita čovjek razne komentarei sretne ljude koji se ne slažusa tobom i tvojim stavovima, alito je sve normalno...Odnedavno si postao otacbliznakinja, tvoja porodicaje bogatija za dva mala člana.Kako se snalaziš u ovoj ulozi?Kako provodiš slobodno vrijeme?Na početku je bilo malo frkei spavalo se na smjene, ali sadsmo se navikli i uhodali. Mojposao je takav da putujem i radimvikendima, ali radnim danimasam kod kuće, pomažemsupruzi i uživam sa svoja dvaanđela. Kada se uhvati malovremena pogledam sa ženomneki film, nešto čitam ili pišem.Hobi mi je fudbal.Mnogo ljudi s Balkana živiu Austriji već generacijama,no i dalje njeguju svoj jezik,prate kulturnu scenu. Šta misliškoliko je važno poštovatisvoje korijene, a koliko je važnaprilagodba životu u novojzemlji?Jedan dio svog života sam proveou Njemačkoj tako da dobroznam kakva je to situacija. Našiljudi su jako brojni u Njemačkoji Austriji, brzo se integrišu,rade, nauče jezik, zavole i poštujusvoju drugu domovinu.Sjećam se kada smo se početkom90-ih doselili u Njemačku,jedini kontakt sa BiH je bilasatelitska (antena op.a.) koju bistari svakih pola sata okretao nadrugi dnevnik. A danas je punolakše biti u kontaktu sa ljudimau domovini, tu je internet,društvene mreže i sa jednimklikom saznaš šta se dešava naBalkanu. Moram dodati da jajako cijenim naše ljude koji živei pošteno rade na Zapadu, aline shvatam one koje žive u Austrijipreko pedeset godina, kojiimaju djecu pa i unuke koji nežele da pričaju njemački, ne poštujudržavu u kojoj žive i kojaim je omogućila da imaju punobolji život nego što bi imali naBalkanu.Mladi i obrazovani ljudi sBalkana i dalje masovnoodlaze u zemlje ZapadneEvrope. Kako ti gledaš naovu pojavu?Istina, sve više mojih vršnjakaodlazi, a moram priznati da imeni ta ideja sve češće prođekroz glavu. Kao što sam goreBIJEG.„Razumijemmlade koji odlazeiz Bosne“,kaže Frenkie.već spomenuo, svi nekako idunaprijed, samo kod nas političarinisu sposobni da uradeposao za koji su masno plaćeni.Apsolutno razumijemljude koji odlaze i svako trebada učini ono što misli da jeispravno. Mi u Bosni ne živimo,mi propuštamo...Širom Evrope jača desnica,konzervativne partije ponovodolaze na vlast. Šta misliš oovom zaokretu u EU politici?Puno stvari danas utiče na rastdesnice. Ljudi se boje onog štoim budućnost nosi, a tad ih jenajlakše ubijediti da im je prijetnjaneki stranac koji dolaziu tvoju zemlju da je opljačkai da ti otme posao. Ali ja se nebrinem, jer svaka akcija naposlijetkuipak izaziva reakciju,znači kada desnica raste i mi nalijevoj strani ćemo postati jači!„Neko napiše članak,neko nacrta grafit, nekozapali policijska kola,a ja napišem pjesmu“,kaže Frenkie.KOSMO 71

STARSPiše: Zoran Radojković PileDivlje jagode ponovo u sedlu!Pioniri heavy metala predstavili su svoj novi albumpred publikom u Beogradu.SAŠA KOVAČEVIĆMladi beogradski pevač,popularan kod lepšeg polazbog pesama, ali i izgleda,operisao je sinuse i trećikrajnik. Posle učestalihalergija i problema sa disanjemjedino rešenje su bileoperacije.Novi album „Biodinamička ljubav“ predstavljenje u beogradskom Domu omladine i izazvao je velikupažnju kako medija, tako i poštovalaca. Domomladine je bio mali da primi sve koji su želeli dačuju Divlje jagode. Bend je odsvirao jednočasovnikoncert i predstavio svog novog pevača Livija Beraka.„Na ovaj album smo čekali 10 godina, ali vredeloje, jer se na prvo slušanje svima dopada“, izjavioje Lipovača. Ja obožavam „Motore“, ali danas supopularni „quad motori“, četvorotočkaši, te refrenide po mome: „quad motori / quad motori / quadmo-to-ri“. Super, zar ne? Ili sam ja prolupao?ZERO mesecaCarly Rae Jepsenukrala pesmuMladu pevačicu tužilaje Ally Brunett jer jeova navodnokopiralanjenupesmu„Ah, It’sA LoveSong“.Pesma jepostala hiti sve je bilosjajno i divno -do tužbe...Viva el Lukas!Kako bi video svog idola, mladi obožavalac AceLukasa došao je iz Meksika u Beograd.Meksički tinejdžer je došao da se upozna sa Acom iispred njegove zgrade je otpevao pesmu „Daleko si“.Ovo je oduševilo pevača, pa je mladom Meksikancui njegovom drugu poklonio karte za koncert. „Nijelako pevati na srpskom jeziku, ali ovaj mali je to leposkinuo“, izjavio je Lukas. I podičio se da ima poklonikesvoje muzike čak i u Meksiku. Meni Aca Lukasi onako pomalo liči na Meksikanca, taman ten,tamna kosa, možda je i to razlog što ga u Meksikuvole. Sad ostaje da Lukas na sledećem albumu otpevaneku meksikansku pesmu...Brena za zaljubljeneFotos: Getty Images, zVgPosle 18 godina Lepa Brena je zapevala u novomSadu, gradu u kojem je nekoć i živela.Najveća folk zvezda bivše Jugoslavije je posle 18godina pevala na Dan zaljubljenih u Spensu. Otpevalaje i sa tamburašima pesmu „Ja nemam drugidom“, oduševila publiku i izjavila: „Nedostaje mimiran život koji sam imala dok sam živela u NovomSadu. Ovaj grad je u ono vreme bio spokojanza život.“ Pa Novi sad je i danas miran, možda i najmirnijiu Srbiji, ali desi se ponekad neka pucnjava,požar i razbojništvo. Eh, Breno draga, promenilose vreme, i ti ja smo imali 30 godina manje...72KOSMO

Prerani odlazakAmerički glumac Philip Hoffman preminuo jeod prevelike doze heroina.Kako piše magazin People, na dan smrti slavni jeglumac trebao ujutru otići po svoje troje dece koju jeimao sa devojkom Mimi O’Donnell. Međutim onse nije pojavio. Tada je Mimi nazvala prijatelja kojije otišao do njegovog stana. Našao ga je u kupatiluu beživotnom stanju. Kako se nezvanično saznaje,Philip je ležao sa iglom u ruci i očigledno umro odprevelike doze heroina. On je u mladosti bio zavisnik,ali je poslednjih dvadeset godina bio čist. Glumioje i u pozorištu i na velikom platnu, a dobitnik jenagrade Oscar. Šteta za ovakvog glumca i opomenasvima – stop drogama. Bolje pivo, majke mi!HERO mesecaNovak Doković, -spašavao zavejaneiz smetovaNovak Đokovićje u ove dane strahovitognevremenau Vojvodinipokazao svojuhumanost. On jena svoju inicijativuuspeo da se probijedo zavejanih uFeketiću iBruno Mars pevaoZa sve pevače i grupe največa čast je nastupati napoluvremenu američkog finala u Super Bowlu.Ove godine ta čast je pripala Brunu Marsu, kojije nastupio u pratnji rock sastava Red Hot ChiliPeppers. Izveli su ukupno četiri pesme.Bruno Mars je tpevao: „Treasure“, „Runaway Baby“i „Just the Way You Are“, dok su Peppersi pevali hitiz 1991. „Give it Away“. Bilo je veličanstveno kao isvake godine, a u celom svetu ovaj događaj je kakopišu mediji pratilo 900.000 gledalaca putem malihekrana. Eh, što nisam bio, mogao sam na semenkamai kikirikiju da zaradim hiljade dolara.donese im hranu.Pored hrane i napitaka,slavni teniserje doneo i kanisteresa benzinom, jer sumnogi ostali bez goriva.Svakako najvažnijeje sto se lično pojavioi ohrabrio zavejane,slikao se sa njima iosokolio i ekipe koje sudanonoćno radile natom delu puta.Stigla fudbalska himna – „Ole Ola“Zvanična pesma na Svetskom fudbalskom prvenstvuje numera „Ole Ola“.RADE ŠERBEDŽIJANajnovija reklama RadetaŠerbedžije prikazana jena Super Bowlu pred 164miliona gledalaca. On jenaravno glumio ruskog mafijašakoji preti i reklamirabombonice.Svetska fudbalska federacija (FIFA) objavila je daće zvanična pesma na Svetskom prvenstvu u Brazilubiti numera „We are one“ ili „Ole Ola“, kakoje još zovu. Pesmu je otpevao reper kubanskogporekla Pitbull (Mr.Worldwide), uz pratnju JenniferLopez i popularne brazilske pevačice ClaudieLittle. Nadamo se da će biti bolja od pesme sa SPu Južnoj Africi. Kako beše ono „Waha, waha, eeeooo“ – u mom slobodnom prevodu sa sve onimzvukom truba sa tribina koje su nas ubijale u pojam.Biće super sigurno, pa Brazil je ipak prava zemljafudbalaKOSMO 73

ISCENADivanhana: Sevdalinkeu Grazu14.3, GMD Graz , 21:15Balkanska igra prestola:Ceca i Aca Lukas u Beču10.5, Pyramide Vösendorf,21:00 časIako godina nije dalekoodmakla, ovo će verovatnobiti balkanski muzički događajgodine u Beču.Oni izvode tradicionalnu muzikuu novim aranžmanima koji su fuzijajazza, popa i klasične muzike20. veka. Njihov cilj je „njegovanjei prezentovanje ne samo urbanei tradicionalne muzike Bosne iHercegovine, već i tradicionalnemuzike Balkana – sa posebnimosrvrtom na sevdalinku!“2011. godine ova grupa talentovanihmladih muzičara objavila jedebitantski album pod nazivom„Dert“, dok dve godine kasnijeu Beogradu snimaju „Bilješke izŠestice“, album koji je uobličavanna brojnim turnejama.Veče bosanskog sevdahasa Vanjom Muhovićem22.3, Festsaal BezirksamtLandstraße, 19:00U okviru koncertne serije WienerSevdah nastup će održati i „sazlija“Vanja Muhović (virtuoz natradicionalnom žičanom instrumentusaz). Wiener Sevdah je inicijativahumanitarnog udruženjaFuturebag (www.futurebag.org)i sav prikupljeni novac iskoristićese za pomoć siromašnoj deci izBiH. Karte možete nabaviti nawww.wiener-sevdah.at i na triprodajna mesta u gradu: CoffeeshopCompany Lounge, BuchhandlungMI i artPub Beertija.Kraljica i kralj srpskog popfolkaSvetlana Ceca Ražnatovići Aca Lukas održaćekoncert za sve fanove u velikojsali Pyramide u Vösendorfu.Ljubitelje ovog paravrhunskih, harizmatičnihmuzičara očekuje nezaboravanmuzički doživljaj, intenzivnoveče koje će se pamtiti.Cena ulaznica: 25 evraza studente, 30 evra mestoza stajanje, 40 evra fan pit,50 evra mesto za sedenje(uključena i hladna plata ičaša sekta) i 100 evra za VIP(uključena i hladna plata ičaša sekta).Obezbedite ulaznicu navreme, da ne biste ostali beznje. Interesovanje će bitiogromno.Informacije i rezervacije:+43 (0)664 31 33 227www.estradaevents.euNedeljko Bajić– Baja15.3, Pyramide Vösendorf,21:00 časPromocija novog albumaNedeljka Bajića.Dve legende na jednom mestu: kraljica i kralj srpskogpop-folka, Aca Lukas i Ceca, napraviće haos u Piramidi.Interes publike za kraljicu turbofolka u Beču ne jenjava, aEstrada Events sprema novi spektakl sa Cecom.WIENERSEVDAHMedienpartnerHauptsponsorInfos und Tickets:www.wiener-sevdah.atticket@futurebag.orgVANJAMUHOVIC74 KOSMOMICHAEL LAGGER - VALENTIN CZIHAK - ALMIR MESKOVICIProslavljeni pevač nakonviše od tri godine pauze ipriprema najavljuje izlazaknovog albuma „Od ljubavijače“. Na njegovoj zvaničnojinternet prezentaciji možeteposlušati i preuzeti pesmu.Jedan od najpopularnijihpevača na estradi, Baja je uodličnoj formi, spreman dada sve za publiku. U skladusa svojom čuvenom izrekom:„Publika je nešto zašta se vredi boriti, publikabira koga će voleti!“ NedeljkoBajić je veteran estrade,čovek koji već dve decenijedokazuje svoje neospornemuzičke kvalitete.Cena ulaznica: od 20 do 70evra. Informacije i rezervacije:+43 (0) 664 31 33 228www.estradaevents.euFotos: zVg

NOVEFACE„Tajna dobreprodukcije je originalnost!"Matić, Bekuta, Dimmi22.3, Lugner City, 21:00Ove večeri zabavljaće vasSaša Matić, Ana Bekuta iDimmi.Pored ove tri glavne tačke,publiku očekuje bogati zabavniprogram u kojem ćeučestvovati plesna grupaStar Dance, orkestar AleksandraAce Sofronijevića,BH Bal u LinzuBosanski bal u Linzu bio jepun pogodak.22. februara organizovan jebosanski bal u Ennsu, GornjaAustrija, u organizacijiZajednice bosanskohercegovackihklubova GornjeAustrije.U pokrajini Gornja Austrijadjeluju mnogobrojna bh.udruženja, a već petu godinua specijalni gost večeri bićeSlaviša Račanović. Do 8.marta karte će se prodavatipo ceni od samo 10 evra,nakon toga 15 evra za stajanjei 40 evra za VIP, na dankoncerta 20 evra i 50 evra(VIP). Informacije i rezervacijekarata: 0676 784 0830 i 0664 864 19 61. Proveditezabavno veče uz muzikuvaših omiljenih pevača!je aktivna krovna organizacijaZajednica bosanskohercegovackihklubova GornjeAustrije. U organizaciji Zajedniceje organizovan bosanskibal koji je nosio zvaničninaziv „Balkanski bluesi jazz se susreću sa bečkimvalcerom“. Pozivu organizatorase odazvala politička elitaGornje Austrije. Zvijezdaprograma večeri bio je HajrudinHari Varešanović.Nakon što se probio u Njemačkoj, mladi bečki producentFreshmaker sada objavljuje svoj solo album.Mario Skakalo (26), poznatijipod nadimkom „Freshmaker“,jedan je od najpoznatijihhip hop producenata izBeča, a sada je objavio i svojprvi album „Checkpoint“.Kada si počeo s produkcijombitova?Glazbom sam se počeo bavitijoš u dječačkim danima kadasam počeo svirati gitaru i frulu.S vremenom sam upoznao CJToxica koji je bio moj mentoru pogledu hip hop bitova. Početkom2000. godine slušaosam sve više njemački hip hopi zarazio sam se. Onda je svekrenulo…Na tvojim bitovima smo umeđuvremenu mogli čutimnoge poznate njemačke reperepoput Massiva, Saada,Kollegehe, ali si i na Balkanuostvario suradnje s Juiceom,Denirom i Frenkijem. Kakosi ušao u te vode?Prvi veliki hit imao sam s KidPexom i Juiceom kada je objavljenapjesma „Kako je u Beču“,gdje sam ja odradio instrumental,a pjesma u međuvremenuima već dva milijuna klikova.S vremenom sam sklopio sveviše veza i potrudio sam se dadođem u kontakt s njemačkimreperima. Upoznao sam ljudeiz Selfmade Recordsa, a mjesecdana kasnije Kollegah je uzeomoj bit za svoj „Hoodtape“.Možeš li nam otkriti tajnudobrog beata?Mislim da je originalnost produkcijeključna stvar. Moja ambicijaje da bitovi imaju uvijekjednu određenu prepoznatljivostpo kojoj me ljudi moguprepoznati. To je ono nešto štoimaju svi veliki propducenti išto podiže beat na sasvim drugurazinu.Imaš li neke uzore?Meni se sviđaju svi producentikoji imaju onu svoju određenuvlastitu notu i koji ne kopirajutuđe stilove. Najbolji primjer jemožda Timbaland. Kada čujetenjegov beat, odmah znate daje to on.Upravo je izašao tvoj album„Checkpoint“. Što možemoočekivati?Za svoj album imam sveukupno20 repera koji se mogučuti na petnaestak pjesama. Tusu među ostalim Automatikk,Timeless, Liquit Walker, Blut& Kasse i mnogi drugi. Ljudi usvakom slučaju mogu očekivatizanimljiv miks ljudi i pjesama.KOSMO 75

KULTURATri pitanjaMarko STIJAKOVIĆ(50), predsednikAustrijsko-srpskogdruštva„Naše društvo jeidealan partner!“Koja je uloga Austrijskosrpskogdruštva? Gdevidite Vaše prednosti uodnosu na druga društva?Naše udruženja poseduje tuprednost da je podjednakodobro ukorenjeno u oba konteksta:ovdašnjem austrijskomi onom srpskom. Iz ove činjenicepotiču i naše glavne kompetencijei zadaci. Društvo pružapodršku ambasadi RepublikeSrbije u Beču u jačanju bilateralnihodnosa sa institucijamai organizacijama u Austriji. Poredtoga, sarađujemo sa pregovaračkimtimom Vlade Srbijeu procesu pristupanja zemljeEvropskoj uniji, a pojavljujemose u ulozi savetodavca austrijskihinstitucija po pitanjimaodnosa sa Srbijom. Ukratko –idealan smo partner.Koga želite da dosegnete Vašimaktivnostima? Kakav jeodziv javnosti?Glavna ciljna grupa su Srbi saaustrijskim državljanstvom, zatimAustrijanci. Naravno, i svidrugi pojedinci ili grupe zainteresovaniza naše aktivnosti.Odzivom smo zadovoljni, našemanifestacije su uvek dobroposećene, a članstvo ASD rastekontinuirano. Posebno smoponosni na naš OO (omladinskiodbor) koji učestvije u svimnašim manifestacijama.Gde vidite Društvo za petgodina?Za pet godina vidim Austrijsko-srpskodruštvo kao inicijatorai aktivnog člana ujedinjenesrpske zajednice u Austriji.Vaše mišljenje pošaljite na:info@oesg.or.atAustrijsko-srpsko društvo– osam decenija radaAustrijsko-srpsko društvo(ASD) iz Beča je jedna od organizacijas najdužim stažomove vrste u celoj Austriji.Životopis Austrijsko-srpskogdruštva odslikava mnoge prelomnetrenutke u istoriji prošlogstoleća, društvene i političkepromene kojima je obilovao„kratki XX vek“. ASD je naslednikAustrijsko-jugoslovenskogdruštva osnovanog davne1936. godine, u jeku modeuspostavljanja bilateralnih prijateljskihorganizacija širomEvorpe, čiji je cilj bio učvršćivanjemeđusobnog razumevanja istvaranje kanala za komunikacijui saradnju između državai naroda. Osnivač društva jebio austrijski političar RobertTruxa. Sa usponom nacizmai početkom II svetskog rata,Društvo je prestalo sa aktivnostimai radom, ali bez formalnoggašenja. 1945. je društvoponovo aktivirano, a već 1948.beleži i prvu veliku promociju– otvaranje prve jugoslovenskečitaonice u Beču, uz prisustvosvih značajnih gradskih funkcionera.Prilikom otvaranja čitaonice,tadašnji gradonačelnikAktivnosti društvaU cilju poboljšanja bilateralnesaradnje dve zemlje,ASD sprovodi niz redovnihaktivnosti.Jedan od najvećih događajau organizaciji Društva jenegovanje najstarije kulturnetradicije Srba u Austriji– Svetosavskog bala. Ovamanifestacija obnovljena je1997. godine i od tada se redovnoodržava.2011. godine ustanovljenje takođe Dan austrijskosrpskogprijateljstva koji seBeča i budući predsednik Austrije(od 1951. do 1957.) TheodorKörner u svom govoruje naglasio da: „Ova čitaonicatreba da bude odraz intelektualnogstvaralaštva i kulturnogživota jugoslovenskih naroda ida omogući austrijskoj javnostiuvid u život nove Jugoslavije!“U radu Austrijsko-jugoslovenskogdruštva učestvovao jeveliki broj uglednih austrijskihpolitičara – sadašnji predsednikrepublike Heinz Fischernalazio se na njegovom čelu odobeležava svakog 10. oktobra.2013. godine izdata jei prezentovana knjiga „Natragovima Srba u Austriji“profesora Wolfganga Rohrbacha– knjiga će u martu2014. biti predstavljena uInnsbrucku i Grazu.U aprilu ASD planira organizacijukulturne večeriposvećene ženama, u septembrumladima, a septembarće biti u znaku projekta„Wir sind EU-Kandidat“posvećenog kandidaturi Srbijeza pristupanje EU.KOSMOSERIJAL11Petar Ðokić, bivši predsednik (l.), Marko Stijaković, trenutnipredsednik, Wolfgang Rohrbach, zamenik predsednika (d.).1983. godine, pa sve do sporazumnoggašenja društva 1993.usled raspada SFRJ. Obnovljeno1999. godine, Društvoje 2006. dobilo naziv Austrijsko-srpskodruštvo (ASD). Od2011. godine predsednik društvaje Dr. Marko Stijaković.Kontakt:Österreichisch-SerbischeGesellschaft, ÖSGLindengasse 63/2/V,1070 Wien, Tel.: +43/6643403185 (09:00–15:00)www.oesg.or.atPosebnu ulogu u organizacijiima i omladinski odbor.Humanitarni rad stoji u znakuzahvalnosti Srba u Austriji.Fotos: zVg76 KOSMO

Balkanski danimode u BečuOd 29. aprila do 4. maja u Beču će biti održanarevija posvećena modnim kreatorimasa balkanskog prostora – Balkan EmotionFashion Days.Tri pitanjaBiljanaSENTINOVSKA,voditeljka projekta,Paolo´s World„Želimo pokazatikreativni Balkan!“Kako ste odlučili da jednubečku manifestacijuposvetite baš promocijimode i modnih dizajnera saBalkana?Mi iz Paolo’s World mislimoda je Balkan i da su Balkanciu Evropi izuzetno važan faktorna svakom polju. Sa našom manifaestacijomBalkan EmotionFashion Days želimo da odamopriznanje Balkanu, a osim togaželimo i da Austrijanci videkreativnu stranu Balkana nasvakom polju.Da li je agencija Paolo’sWorld već organizovala sličnedogađaje?Ovo nam je prvi ovako velikievent koji će da trajati šestdana. To je veliki zalogaj. Dosada smo organizovali nekolikodogađaja, jedan od značajnijihbio je Österreichs nächstesMale Model 2013. U prinicpu,sve što smo do sada radili trajaloje jedno veče i nije zahtevaloovoliko organizacije.ENTGELTLICHE EINSCHALTUNGOve godine u središtu Beča po prvi put će seodržati jedinstvena nedelja mode, u organizacijiagencije Paolo‘s World Design GmbH.Ono što ovaj događaj čini posebnim i jedinstvenimje činjenica da je u potpunosti posvećenpredstavljanju dizajnera sa Balkana.Želja organizatora je da kroz ovu atraktivnumanifestadciju predstavi balkanske talentei da austrijskoj publici približi radove najreprezentativnijihstvaraoca koji deluju u ovojoblasti. Reč EMOTION u naslovu odražavanameru organizatora da među ovdašnjompublikom probudi iskreno zanimanje i interesovanjeza kulturu i duh Balkana.Balkan Emotion Fashion Days trajaće šest dana i nudi mogućnost učestvovanja kako poznatih,tako i još uvek neafirmisanih, mladih dizajnera s područja Balkana. Iako modnih manifestacija uBeču ima mnogo, ova je originalno zamišljena i želi da ostavi trajniji utisak. Pored predstavljanjadizajnera iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Srbije, posetioci će moći da uživaju iu bogatom pratećem programu u kojem ćebiti prezentovane nacionalne kuhinje, muzičari,plesači i umetnici iz ovih zemalja. Planirase da svako veče bude posvećeno prezentacijijedne zemlje (Makedonija 30.4.,Srbija 1.5., Hrvatska 2.5., Bosna i Hercegovina3.5.).Prema osmišljenom programu, plan je danedelja mode započne prezentacijom kolekcija poznatih, etabliranih dizajnera iz BiH, Hrvatske,Makedonije i Srbije. Njihovi modeli biće prikazani u zajedničkom showu. Ostali dani pripadaćemladim dizajnerima. Poslednjeg dana biće organizovana finalna revija u kojoj će učestvovati četirinajbolja dizajnera, odabrana od stručnog žirija sastavljenog od strane ljudi iz Paolo‘s World. Nakraju će biti proglašen pobednik Balkan Emotion Fashion Days manifestacije.Pobednik nedelje balkanske mode dobiće priliku da predstave i promovišu svoj rad na internacionalnojareni, između ostalog izlaganjem i prodajom kreacija iz svoje kolekcije u prostorijamaPaolo's World kompanije u periodu od tri meseca. Pobednik će takođe dobiti promotivni prostorna stranici Paolo's World i biti promovisan preko društvenih mreža.Šta očekujete od ovogdogađaja?Svesni smo da ovaj event zahtevapuno energije, vremena,finansije i sponzora, ali mislimda će se naša očekivanja ispuniti.A to je da promovišemo balkanskukreativnost u Evropi, ai da našu kompaniju promovišemona Balkanu. Jer se Paolo’sWorld ne bavi samo modnimdizajnom, već u naše aktivnostispada i uopšte promovisanjeumetnosti. Naša vrata su uvekotvorena za svakoga ko ima neštodobro da ponudi.Kontakt:setinovska.paolosworld@gmail.com

KULTURAUređuje:Uroš MILORADOVIĆProšetaj, pogledaj...Čudo u Poskokovoj Dragi15.3., Akzent, 20:00Atomsko sklonište15.3., Ost Klub, 20:30Deborah Sengldo 25.5., Essl MuseumPearl Jam25.6., Stadthalle, 19:30Tačka: raznoAusnahmezustand Mensch sein4, 5. i 6.4, Volkstheater WienPredstava se izvodiu produkciji pozorištaVolkstheateri organizacije Brunnenpassage.Ovavišejezična produkcijanastala jeuz podršku legendarnog KarlaMarkovicsa, a na binu će izvesti30 glumaca najrazličitijegporekla i starosnog doba.Predstava je rađena po motivimaŠekspirove drame „Bura“.Informacije i rezervacije:info@brunnenpassage.at, tel:01/890 60 41Volkstheater: ticket@volkstheater.at,01/52 111 400Alligatoah13.3, Gasometer, 20:00U nemačkom rapokruženju Alligatoahveć dugo nosi oreolpravog undergroundfenomena. Rasprodatigigovi po klubovima,YouTube hitovi isaradnja sa poznatim izdavačemTrailerpark napravili su od njegazvezdu već nakon objavljivanjaprvih uradaka na internetu. Odnedavnodostupan, novi album„Triebwerke“ je do danas njegovonajkompletnije ostvarenje ipokazuje genijalnu otkačenost ispremnost ovog mladog muzičarana eksperiment i avanturu.Dalmatinskoveče5.3, Akzent Theater,19:30Čuvena šibenska Klapa Maslinapružiće nezaboravnoveče svim ljubiteljima ovetradicionalne muzike.Klapa Maslina je jedna od najstarijihpevačkih družina ovogtipa u okolini Šibenika. Njihovakarijera ove godine obeležiće25 godina, a svoj ogromanuspeh Klapa duguje pre svega30.3, Gasometer, 20:00Najpoznatiji nemački rappernastupa za Bečku publiku.Odlikovan svim najvažnijimpriznanjima svog faha,osvajač zlatnih i platinastihtiraža. Bezuslovno obožavanod svojih poklonika, Sido isporučujevrhunske projekteu neprekinutom taktu. Izdavanjemposlednjeg albuma„30 11 80“ Sido je prekinuosvom fantastičnom tenoru isolisti Branku Bubici. PevačiMasline ne izvode samo tradicionalnedalmatinske pesme– njihov repertoar uključujeever-greenove, kao i bisere novijepop muzike. Pa ipak, u svakomizvođenju preovladavaprepoznatljivi mediteranski,dalmatinski stil. Klapa imadugu istoriju uspešne saradnjesa poznatim kompozitorima,a poznata je po pesmama„Ti si mi laterna“ i „Ostala siuvijek ista.“Njihova kompozicija„Da te mogu pismomzvat“ izazvala je pravu euforijui ubraja se u najpopularnijeiz ovog žanra.Kraftwerk mašina15.-.18.5, BurgtheaterElektro-pioniri Kraftwerkizvešće svoj celokupni opusu Burgtheatru.Koncerti sa trodimenzionalnimugođajem osmišljenisu kao četvorodnevno predstavljanjeopusa ovog bendakoji ima osam albuma – svakomuzičko veče imaće u fokusudva naslova. Pri tome ćevečernji program biti obogaćenizvođenjem dodatnihkompozicija. Specijalno zaNi mlad, ni lud –reper zvani Sidoovu priliku načinjene 3Dvideo projekcije učiniće odovih koncerata kompletnomuzičko-scensko delo.Držeći se hronologije, nakoncertima u Burgtheatrualbumi će biti izvođeni poredu izlaženja: 1 Autobahn(1974.), 2 Radio-Aktivität(1975.), 3 Trans EuropaExpress (1977.), 4 DieMensch-Maschine (1978.),5 Computerwelt (1981.),6 Techno Pop (1986.), 7The Mix (1991.), 8 Tour deFrance (2003.).četvorogodišnju pauzu kojaje bila ispunjena jednimMTV Unplugged projektom,filmom i muzikom zanjega, a zatim i jednim BestOf albumom. Lice u civiluPaul Würdig, kome su joškao malom objasnili da odnjega neće biti ništa u životu,još jednom je uspeo da kreativnozablista i potvrdi svojnesumnjivi talenat. Brojke unazivu albuma inače označavajurođendan repera.Dalmatinske klape u Beču uz šibenskemajstore iz Klape Maslina.Iz popularne kulture u istoriju umetnosti:Kraftwerk u Burgtheateru.Nakon duže pauze između albuma,novo izdanje i nova turneja sa Sida.80 78 KOSMO

Bioskop – najnoviji blockbusteriNymph()maniac 2Drama, erotikaNAGRADNAIGRACD policaBruce SpringsteenHigh HopesParni valjakNema predajeFotos: zVgGlumci: Charlotte Gainsbourg,Stellan Skarsgård,Stacy MartinRežija: Lars von TrierNa repertoaru od: 4.4.Von Trier, najveći živi terorista filmske publikenapravio je ambicioznu epopeju o nastranoj ljubavi,i to u dva dela. Ko je preživeo prvi nastavak,može da prošeta do bioskopa i pogleda kraj.Captain AmericaAvanturaGlumci: Chris Evans,Scarlett JohanssonRežija: Joe/Anthony RussoNa repertoaru od: 27.3.U filmu s podnaslovom „The Winter Soldier“naš junak Steve Rogers, alias Kapetan Amerika,nastavlja saradnju sa timom super-heroja.KnjigeVrijeme koje seudaljavaMirko KovačNedavno preminuli pisacostavio je iza sebe knjiguuspomena pisanu lako, pitkoi zanimljivo, knjigu čija jevrednost više dokumentaristička, nego čisto književna.U pitanju je prava poslastica za sve radoznalekoji bi da zavire iza kulisa književne čaršije.Fraktura, Zagreb, 2013.Iza zaveseDubravkaStojanovićJedna od najboljih interpretatorkipovestimoderne Srbije, izuzetanmajstor stila i profesorkaistorije na Beogradskom univerzitetu DubravkaStojanović izdala je knjigu podnaslova„Ogledi iz društvene istorije Srbije: 1890-1914.“ Užitak za laike i profesionalce.Udr. za društvenu istoriju, Beograd, 2013.Noah(Para)istorijski spektaklGlumci: Russel Crowe, Jennifer Connely,Emma Watson, Anthony HopkinsRežija: Darren AronofskyNa repertoaru od: 4.4.Biblijska priča o pravednom Noju se u rukamamajstora režisera pojavljuje u akcionom ruhu.Osim što radi na sastavljanju barke koja će gaspasiti od potopa, mišićavi Noje (Russel Crow)ratuje sa pojedincima koji bi takođe da prežive,pa hoće svoje mesto u plovilu. Nagradnaigra: poklanjamo 2 x 2 karte za film. Javite se nagewinnspiel@kosmo.at, šifra „Noah“, do 17.3.Knjižara „MI“ preporučujeNikola RadinDah delfinaMost art, Beograd, 2013.„Dah delfina“ je prvi nedavno objavljeni romanNikole Radina pisca i terapeuta iz Bečainspirisan radom i druženjem sa ovim fascinantnimbićima. Roman je nastao i kao plodpiščevog dugogodišnjeg bavljenja takozvanomdelfinskom terapijom na lokacijama odTurske do Floride.Knjižara „Mi“, Burggasse 84, 1070 WienT: 01/52 46 399, knjizara_mi@hotmail.comWr. PhilharmonikerNeujahrskonzert 2014KolibriKolibri planetaDivlje jagodeBionička ljubavDVD policaBlue JasmineKomedijaWoody Allena.Cate Blanchettpokušava da sesabere nakondramatičnograzovda.Ender’s GameNedavnifilmski hit odečaku koji jeposlednja linijaodbrane Zemljeod opakihvanzemaljaca.IgriceMission ImposibleSetMagičnakutija sa svačetiri nastavkapopularneNemogućemisije.LightningReturns: FinalFantasy XIIIPoslednjinastavakFinal Fantasyavanture. Našprotagonista poimenu Lightning budi se izsamoizazvane hibernacije kojaje trajala petsto godina i to 13dana pre kraja sveta, a njegovzadatak je da spasi umirućečovečanstvo, uključujući nekadašnjeprijatelje i saveznike.KOSMO 79

KULTURAInfo-ćošeToni Stricker Trio13.3, Akzent, 19:00Jedan od najkreativnijih i najinventivnijihmuzičara na austrijskoj sceni,Toni Stricker je majstor jazza izpanonske ravnice,sa značajnommeđunarodnomkarijerom.Die Sammlung Werner Geierdo 23.3, Wien MuseumRano preminuli Geier je bionajznačajniji promoter hip hopa inove muzikeu Austriji.Ovo je izložbanjegovezaostavštine.Wildstyle & Tattoo Messe5.-6.4, GasometerNajuspešniji evropski tatoo sajamrazapeće šatru u Beču. Tetovaže,pirsing, ekstravagantnamoda i obuća– sve na jednommestu.Eric Fischldo 18.5, AlbertinaAmerički slikar, grafičar i vajarEric Fischl (rođen 1948. u NewYorku) je jedan od najvažnijihpredstavnikasavremenogsvetskogfigurativnogslikarstva.Fanfara Tirana i TransGlobal Underground11.3, Szene, 20:00Duvačka klapa iz Tirane i britanskielektronski bend napravili susaradnju zapamćenje.World musicu svom najboljemizdanju.Stoka &Kid Pex9.5, Ost KlubMarin Ivanović Stoka, jedanod najpoznatijih hrvatskihrepera, gostovat će u majuprvi put u Austriji.Legendarni i popularni Stoledolazi, osim sa svim proslavljenimstarim hitovima, s novimalbumom „ZG Gangsta“ ubečki Ost Klub. Osebujni zagrebačkireper nas svojim zvukomvraća u devedesete godine,Left Boy31.3, Gasometer, 20:00Karijera hip hop muzičaraLeft Boya zvuči kao tipičnaamerička priča o uspehu.9.5.–15.6, WienOve godine publiku očekuje37 produkcija iz 22 zemlje.kada se hip hop počeo širiti i uregiji bivše Jugoslavije. Njegovnastup bit će u sklopu svestranežurke „Big Balkan Bang“ na kojojće svoj novi album „Bečkaškola“ predstaviti i poznati bečkireper Kid Pex. Uz to gosteočekuje i nastup fenomenalnogbenda Coffeeshock Company,koji je u 2013. osvojio titulunajboljeg austrijskog live-benda.Goste očekuje žurka na dvarazličita floora na kojima ćese svirati jugo-rock, hip hop izvukovi alternativne balkanskemuzike. Budući da će ulaz koštatisamo 7 eura na večernjojblagajni, ovaj spektakl ne valjanikako propustiti....Prvi video napravio je u svojojsobi, u kućnoj tehnici.Čim ga je okačio na YouTube,video je postao pravi hitsa milionima pregleda. Stvarje samo u tome što Left Boynije nikakav Amerikanac,već rođeni Bečlija. Njegovoime je Ferdinand Sarnitz ion je sin poznatog austrijskogumetnika i muzičaraAndre Hellera. Što mu uAustriji daje posebnu dozuglamura. Ferdinand Sarnitznapustio je Beč sa 18 godinai uputio se u New York, da seokuša u muzici. Njegov stilse kreće između elektra, dubstepa,rapa i popa. Pesmepiše i producira sam. Njegovijedinstveni nastupi kodkuće i u inostranstvu punekoncertne hale.24-godišnji muzičar krajemjanuara je objavio svoj debitantskialbum „PermanentMidnight“. U svojim pesmamaveoma vešto koristisemplove pop klasika.Stižu nove i friškeWiener FestwochenFestwochen će biti svečanootvorene 9. maja, na Dan pobedenad fašizmom, tradicionalnommanifestacijom na trguispred Gradske većnice (Rathausplatz).Već 10. maja odigraćese prva premijera „Priče iz Bečkešume“ Ödöna von Horváthau izvođenju Deutschen Theateraiz Berlina. Publiku očekujudve evropske i devet premijerana nemačkom govornom području.Pored pozorišnih izvođenja,zainteresovani će imatiprilike da učestvuju u bogatompratećem programu (radionice,predavanja, diskusije itd.).Detaljnije o programu, cenama,rezervaciji ulaznica na:www.festwochen.atPopularni reper Stoka će 9. majanastupiti u bečkom Ost Klubu.„Levi dečko“ se vraća kući: koncertu Beču i promocija debi-albuma.Nova godina, nove Festwochen: mesecdana u čast umetnosti u Beču.80 KOSMO

Fotos: zVgPogledali smo za vas – novo na repertoaruVampire academyŽanr: akcija, komedijaRežija: Mark WatersGlasovi: Zoey Deutch, LucyFry, Danila KozlovskyNa repertoaru: 14.3.Ocena:Ovaj šiparički film je adaptacijaknjiževnog serijala RichelleMead, a u prvom delu celuloidnefranšize (jer, bojim se,proizvodnja neće stati doklegod je holivudska mašina vruća)upoznajemo se sa fikcionalnimsvetom kojim, u savremenomtehnološkom okruženju, šetajukreacije iz bajki: vampiri,demonski psi i bodigardoviutegnuti u kožno remenje, naoružanisrebnim kocima. Ovajdrevni svet u ravnoteži držesukobljene strane dobrih i lošihvampira, a naše dve glavne junakinjesu vampirska princezaVasilisa Dragomir i njena čuvaricai najbolja frendica RoseHathaway. Centar događanja ješkola za „vampire male“, obrazovnaustanova tipa PotterovogHogwartsa, u kojoj đaci, sa neznatnimrazlikama u nastavnomplanu, prolaze kroz svetraume tinejdžerstva kao i bilokoji njihovi vršnjaci. Nekrunisanaprinceza Vasilisa nalazi se ucentru zavere, a Rose pokušavada joj sačuva život. Iako zanatskikorektno izveden, mnoge maneVampire Academy pretežu nadnjegovim vrlinama. Radnja jeprepuna klišea, neoriginalna,mućkalica elemenata iz HarryTinejdžerski angst među vampirskom decom: ni mitološkabića nisu pošteđena ranih jada i trauma u školi.Potter i Twilight franšiza. Iakose događa u nedefinisanom deluSAD, potomci starih vampirskihloza govore izveštačeni britanskiengleski, škola nosi imeKOSMO vas vodi u bioskop!Sv. Vladimira (Putina?), a vampirskaparamitologija ispunjenaje egzotičnim i besmislenim balkansko-slovenskimpojmovima.Uroš MiloradovićNAGRADNAIGRAMagazin KOSMO poklanja srećnim dobitnicimadva puta po dve karte za animirani film „VampireAcademy“. Pošaljite nam e-mail sa šifrom „Vampire Academy“na e-mail adresu gewinnspiel@kosmo.at ili naMagazin KOSMO, Donau Business Center, Handelskai388/741, 1020 Wien, najkasnije do 15. 3.

ZNANJEŠest godina ranije, 1978,kada je Josip Broz Titojoš bio živ, MeđunarodniOlimpijski komitet (MOK)je na svojem sastanku u Atiniza domaćina ZOI '84 izabraoSarajevo. Dve godine kasnije,1980, Tito je umro; četiri godineposle Titove smrti, 1984.,Jugoslavija je (još) bila čitava iSarajevo je bilo odličan olimpijskidomaćin zimskim sporsportomkojim se proslavila -jedna jeod sedmoro medicinskihsavetnika Međunarodneklizačke federacije. Početkomovog februara je, zajedno saŽanom Novaković, najboljomalpskom skijašicom BiH, upalilaponovo olimpijsku vatru naJahorini, povodom 30. godišnjiceZOI'84.Nada u BojanaUmetničko klizanje, brzo klizanje,skijaško trčanje i hokej naledu nisu bile discipline u kojimaje Jugoslavija imala šansu zamedalje na ZOI '84. Međutim,u to vreme je u državi bilo nekolikoveoma dobrih skijaškihskakača i, posebno, alpskihskijaša svetske klase. Bili su toredom Slovenci, Bojan Križajpre svih.Križaj je dobro vozio i veleslalomi slalom i tokom karijere33 puta bio među prvomtrojicom na trkama Svetskogkupa. Svih svojih osam pobedau Svetskom kupu postigaoje u slalomu. Četiri godine preSarajeva, na ZOI '80 u LakePlacidu, Križaju je u slalomudecenije sećanjaSarajevo: triPiše: Milan IlićOLIMPIJSKE IGRE Ovog februara bilo je 30godina od XIV Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu(ZOI'84), najvećeg sportskog događajaikada održanog u Bosni i Hercegovini.tistkinjama i sportistima. PredsednikMOK i mnogi drugizvaničnici su nakon završetkaZOI '84 izjavili kako su to biledotad najbolje Olimpijske igre.Na ZOI '84 je, u ukupno 39različitih takmičenja u šestsportova, učestvovalo 1.272sportistkinja i sportista iz 49država. Mnogi se sećaju otvaranjaovih igara, kada je na stadionuu Sarajevu 8. februara 1984.olimpijsku baklju upalila SandaDubravčić, najbolja umetničkaklizačica nekadašnje Jugoslavije,a olimpijsku zakletvu, uime sportista, izgovorio tadanajbolji alpski skijaš Jugoslavije,Bojan Križaj.Sanda, Dubravčić, koja je1981. bila druga na Evropskomprvenstvu u umetničkom klizanjui najbolja sportašica Jugoslavijete godine, nije uspelada osvoji medalju u Sarajevu1984. Bila je tek deseta. PosleZOI '84 je napustila aktivnusportsku karijeru i posvetila semedicini.Ipak, Sanda Dubravčić-Šimunjaknije prekinula sve veze saza samo dva stota dela sekundeizmakla bronzana medalja.Jugoslavija je očekivala da BojanKrižaj osvoji barem jednumedalju u Sarajevu. To nije bilaneutemeljena nada. Križaj je1984. bio usred svoje karijere.Vrhunske sportske rezultateje ostvarivao upravo između1979. i 1987. godine.Iznenadni junak JureNažalost, Križaj u Sarajevu nijeuspeo da osvoji olimpijsku medalju- bio je sedmi u slalomu ideveti u veleslalomu. Srećom,Jugoslavija je tada imala jošjednog Slovenca sposobnog dase popne na pobedničko postolje.Jure Franko, rodom iz82 KOSMO

Nove Gorice, bio je u Sarajevučetvrti posle prve veleslalomskevožnje. U drugoj je vožnji postigaonajbolje vreme – i to muje donelo srebrnu medalju! Jugoslavijaje bila u euforiji. Mnogimaje ostao u sećanju i natpisjednog navijačkog transparenta,viđen i na tv-ekranima: „VolimoJureka više od bureka!“.Zanimljivo, sa tom, jednomsrebrnom medaljom JuretaFranka, Jugoslavija je ZOI '84završila bolje pozicionisana odAustrije na rang-listi nacija poosvojenim medaljama. Naime,Austrija je u Sarajevu uspela daosvoji samo jednu bronzanumedalju: Anton Steiner je biotreći u spustu. Kada bi se danasdogodilo da Austrija na ZOIosvoji samo jednu bronzu, nacijubi zahvatila opštenarodnadepresija.mark tokom cele karijere bioveran skijama Elan, preduzećasa centralom u slovenačkommestašcu Begunju, osnovanom1945. u tadašnjoj Jugoslaviji.Na Elanovim skijama je vozioi Bojan Križaj, na njima su skakalii najbolji skijaški skakači.Bio je to dokaz da se svetskivrhunska robna marka (brend)može stvoriti i u jednopartijskojsocijalističkoj državi.Period velikih promenaU tri decenije od ZOI '84 uSarajevu se mnogo šta promenilone samo na političkojkarti Evrope, nego i na sportskojkarti sveta. U 1980-im jejoš uvek vladao propis da naOlimpijskim igrama mogu dase takmiče isključivo amateri.Mnogi sportisti koji su u bitiveć tada bili profesionalci suuspevali da zaobiđu takve propise:na primer, u zapadnomsvetu je mnogi sportista bio u„radnom odnosu“ kod poslodavcakoji mu je proizvodioopremu ili bio sponzor, dok suu SSSR-u i drugim državamajednopartijskog socijalizma vrhunskisportisti u pravilu bili uu „vojnoj službi“, oficiri CrveneArmije i sl.Ipak, pravilo o zabrani nastupaprofesionalnih sportista jeonemogućilo nekim zvezdamazinskih sportova da nastupeu Sarajevu. U to vreme su ualpskom skijanju dominiraliŠveđanin Ingemar Stenmark iNemica Hanni Wenzel, koja jeodrasla u Liechtensteinu i nastupalaza ovu državicu. Wenzelovai Stenmark su 1984. biliregistrovani kao profesionalcii nisu smeli da se takmiče naZOI ’84.Nenastupanje Stenmarka uSarajevu omogućilo je AmerikancuPhilu Mahreu da osvojiolimpijsku zlatnu medalju uslalomu, a njegovom bratu blizancuSteveu da dobije srebro.Ovde podsećamo da je Sten-Sjaj umirućih državaSarajevske ZOI ’84 bile su prvekojima je predsedavao JuanAntonio Samaranch, koji je biopredsednik MOK-a od 1980.Fotos: iStock zVgJESTE LI ZNALI DA...„Vučko“, maskota ZOI'84, jedna je od uspelijih maskotaOlimpijskih igara i međunarodnih sportskih događaja uopšte.Simpatična karikatura vuka izabrana je za maskotuizmeđu 1.200 predloga. Kreator Vučka je Jože Trobec,Slovenac, grafički dizajner iz Kranja. „Vlasnik maskoteVučka je sada Međunarodni olimpijski komitet, kao i svihkreacija koje su bile izrađene sa igre u Sarajevu“, izjavioje Trobec 2007. ljubljanskom listu Dnevnik. „Ime Vučko jesada u vlasništvu Bojana Križaja i njegovih partnera i verovatnoće da ga iskoriste u izgradnji turističkog naselja.Meni ostaju, kao kod svake kreacije, moralna autorskaprava“, dodao je Trobec.Na ZOI'84 u Sarajevu su prisustvovala mnoga poznata lica,ne samo iz sveta sporta. Među njima je bio glumac KirkDouglas (i danas živ, lanjskog decembra imao 97. rođendan!).Nakon jela u jednom sarajevskom restoranu, njegovapratnja je primetila da je ispostavljen račun ima na krajujednu nulu više, pokušano je, dakle, da ga s eprevari, da muse naplati deset puta veća cena. Restoran je ekspresno idrastično kažnjen – odmah je zatvoren.Istog dana kada su otvorene sarajevske ZOI'84, 8. februara1984, u Sarajevu je, u prisustvu predsednika MOK-a JuanaAntonia Samarancha, otvoren i Olimpijski muzej. Muzej jebio u impozantnoj vili, izgrađenoj 1903. za sarajevskog advokataNikolu Mandića, koja je potom bila američki konzulati sedište Gradskog komiteta Saveza Komunista. U zadnjemratu teško je oštećen Olimpijski muzej.KOSMO 83

ZNANJEdo 2001. Samaranch je bioizuzetno uspešan u globalnomtrženju Olimpijskih igara, i letnjihi zimskih.Prihod od prodaje prava na tvprenosZimskih Olimpijskihigara je višestruko povećanupravo između ZOI ’80 u LakePlacidu, SAD i ZOI ’84 u Sarajevu.U Lake Placidu su pravaprodana za nepunih 21 milionUS dolara, a u Sarajevu za skoro103 miliona USD. Globalanprodor tv-prenosa i tv-prijemnikau boji tih godina, pra-U Sarajevu danas deluje Kantonalno javnopoduzeće ZOI 84 sa 140 zaposlenih, a njegovasvrha je da oživi staru olimpijsku slavubosanskohercegovačkog glavnog grada.U tri decenije odZimskih olimpijskihigara u Sarajevuse mnogošta promenilo nasportskoj kartisveta. U osamdesetimgodinamaprošlog veka vladaoje propis dana Olimpijskimigrama mogu dase takmiče isključivosportašiamateri.lelno sa skokom popularnostisporta uopšte, kao i atraktivnostivelikih sportskih takmičenjaza velika preduzeća sponzore,neki su od važnijih razloga naglograsta cena tv-prenosa.Istočna Nemačka (DDR) i SovjetskiSavez (SSSR) su 1984. uSarajevu osvojili daleko najvišemedalja. Nepunih deset godinakasnije, sa karte sveta su nestalii DDR i SSSR i SFRJ – i ČSSR(Čehoslovačka), koja je takođebila velesila u nekim sportovimana snegu i ledu. Međuostalim, muška reprezentacijaČSSR u hokeju na ledu je uSarajevu osvojila srebrnu medalju;zlatna je pripala SSSR-u.SSSR je u Sarajevu osvojio 25medalja (šest zlatnih, desetsrebrnih i devet bronzanih),jednu više od DDR-a, ali jeDDR, sa ukupno 24 medalje,bila najuspešnija po sjaju medalja:devet zlatnih, devet srebrnihi šest bronzanih. IstočneNemice su osvojile devet odukupno 12 medalja u brzomklizanju. Ostaje sumnja da su iovde u igri bila i nedozvoljenasredstva, doping. Posle krahaDDR-a 1989 i ujedinjenja saZapadnom Nemačkom utvrđenoje da je u državni programdopingovanja DDR-abilo uključeno 10.000-12.000sportist(kinj)a.Ovo ne znači da su svi šampioniiz DDR-a pobeđivali uzpomoć dopinga. U Sarajevu jejednu zlatnu i jednu srebrnumedalju osvojio skijaški skakačJens Weißflog, koji je i po ujedinjenjuNemačke 1990. nastavioda osvaja medalje na najvišimtakmičenjima, ZimskimOlimpijskim igrama, svetskimprvenstvima i takmičenjimaza Svetski kup, sve do 1995.U Sarajevu 1984. su medaljeosvojili i drugi slavni sportisti:Matty Nykänen, koji je i posleizuzetne karijere skijaškog skakačačesto bio u medijima, kaozloća koji se opija i pritom pravirazne gluposti, zbog kojih jeviše puta bio i u zatvoru.U umetničkom klizanju je Sarajevodefinitivno potvrdiloda je Katarina Witt najboljaevropska i svetska solo-klizačica.Wittova je dominirala od1983. do 1988., osvojila u tomperiodu 15 medalja na ZimskimOlimpijskim igrama, svetskimi evropskim prvenstvima:12 zlatnih i tri srebrne.Senzacionalan nastup u Sarajevuje imao i britanski paru umetničkom plesu na ledu,Jayne Torvill i ChristopherDean. Oni su toliko impresivnootplesali Boléro MauriceaRavela da im je svaki od devetsudija dodelio maksimalnuZOI ’84.su uvelike poboljšalesportskuponuduSarajeva.ocenu 6,0, što se inače nikadanije desilo u ovom sportu.Jedna od najvećih junakinjaZOI'84 bila je Finkinja Marja-Liisa Hämäläinen-Kirvesniemi,koja je osvojila sve tri zlatnemedalje u skijaškom trčanju,na 5, 10 i 20 km. Dobitnica ibrojnih drugih medalja sa drugihZOI i svetskih prvenstava,Marja-Liisa je jedna od retkihsportistkinja koje su učestvovalena šest olimpijskih igara.ZOI'84 jesu uveliko poboljšalezimsko-sportsku ponudu Sarajevai okoline, planina Jahorine,Bjelašnice, Igmana i Trebevića.Međutim, bosanska metropolai njena okolina nisu posle igarauspele da postanu zimski sportskicentar svetskog kalibra, saimidžom kakvog imaju najpoznatijitakvi centri u Alpima,Skandinaviji, SAD, Japanu....U olimpijskoj dvorani Zetraodržavana su kasnije u 1980-imrazna međunarodna sportskatakmičenja na ledu, ali mnogidrugi sarajevski olimpijskiobjekti, kao što su staza za bobi snjkanje i skijaške skakaonica,prepušteni su bili zubu vremenai pre raspada SFRJ i rata uBiH. U ratu su mnogi objektistradali, među ostalim, uništenesu tri skakaonice.U Sarajevu danas deluje Kantonalnojavno preduzeće ZOI'84, sa 140 zaposlenih, koje nastojida oživi olimpijsku slavuSarajeva. Jednog lepog dana Sarajevoće možda opet da budedomaćin nekog svetskog prvenstvau zimskim sportovimaili čak Olimpijskih igara. Predve godine je Sarajevo izabranoza domaćina Evropskog Omladinskogzimskog olimpijskogfestivala (EYOWF), koji će seodržati 2017.84 KOSMO

Angebote gültiggültig bis Mi. 06.10.2010www.zielpunkt.atbis 02.04.2014Angebote www.zielpunkt.atgültigbis Mi. 06.10.2010bis Mittwoch,01.02.2012weitere Angebote unter(wenn nicht anders gekennzeichnet)www.zielpunkt.atmehr Angebote unterwww.zielpunkt.atwww.facebook.com/Zielpunkt.atBRAJLOVICRINDERGULASCH400 g (100 g = 0,55)2,19statt 2,49 statt 0,59CENTRO RINDER-ODER HÜHNERSUPPE65 g (100 g = 0,75)0,49MARBO CHIPS200 g (100 g = 0,60)1,19statt 1,49 statt 1,19CENTRO OBLATEN210 g (100 g = 0,47)0,99MEDELA STRUDLEdiverse Sorten264 g (100 g = 0,49)1,29statt 1,49 statt 1,39CG COOPBEBI KEKS GEMAHLEN300 g (100 g = 0,33)0,99Angebote inkl. aller Steuern und Abgaben exkl. Flaschenpfand. Abgabe in Haushaltsmengen solange der Vorrat reicht. Stattpreise sind unserebisherigen Verkaufspreise. Irrtum, Satz- und Druckfehler vorbehalten. Medieninhaber, Hersteller und Verlag: Zielpunkt GmbH, 1239 Wien.

RAZONODAUrošMILORADOVIĆSlabovidikutakBarbara’s WorldJednom je Barbara Rett hranilagolubove u parku, bacajućikomade hleba desnicomkojom već decenijama s profesionalnošćubez premca unosi ljudimamikrofon u lice.Nakon što je namirila leteću faunu,sela je na klupu da odahne.Pogledom je obuhvatala veseli dečijisvet i njegovu bezbrižnu igru.Otresajući mrvice hleba sa suknje,shvatila je da među naoko naivnimdečijim plemenom trčkaraju i nekapogrešno cmikovana, iznijansiranadeca, a zatim, o užasa!, da sesporazumevaju na nekom od neskladnihi primitivnih balkanskihvarijeteta. Pomisao da će jednogadana ti mališani stasati za bal, da ćese infiltrirati u Operu i možda zaigratina balskom parketu izazvao jeu njoj pravi napad panike. Rešenada nešto preduzme, Barbara je istrčalaiz parka na ulicu, vehementnoprilazila građanima, unosila im seu lice, drmala ih i urlala: „Oni suovde! Balkanci su među nama!“Prolaznici su sklanjali pogled i nastavljalidalje pognute glave i ćutke.Onda je Barbara srela Boga. I onjoj je rekao: „Vidi, mnogo se togBalkana uvuklo ovde. Počeli sui stranci da primećuju, naročitoDanci. Smeju nam se ljudi. Ti ćešmorati da odgovoriš na ove napade– i to na televiziji, razumeš? Dakažeš da nam to uopšte nije drago.A onda ćeš da naprasno prekinešintervju sa nametljivim i nadobudnimćelavkom i okrenućeš sedrsko, kao devojčica, drugoj sagovornici- ženi ratnici s frizurom izMad Maxa i s cvetom na reveru.Pričaj malo s njom, nešto, onakotek...“ „Hoću“, obećala je Barbara.Nagradno pitanje za Balkance: dali ćete i ubuduće davati svoj maliprilog za platu Barbare Rett?Vaše mišljenje pošaljite na:uros.miloradovic@kosmo.atAko baš mora!Kaže tata Perici:„Uči Perice,uči. Od učenja jošniko nije umro.“„Pa tata zar ću baš ja morati dabudem prva zrtva.“Svetski putnikPita tata sina:„Sine, koga više voliš?Mamu ili tatu.“Sin: „Oboje.“„A da ja odem u Pariz,amama u Ameriku gde bi tiotišao?“„U Ameriku.“„A zašto.“„Zato što je bolja zemlja.“„A da ja odem u Ameriku, amama u Pariz – gde bi ondaotišao?“„U Pariz.“„Zašto?““Pa već sam bio u Americi.”Super-dedice!„Moj deda ima 60 godina i jošmože da napravi 60 sklekova!“,hvali se Đokicadruštvu.„A moj sa 70 igra fudbal!“, nadovezujese Stevica.„Nije to ništa!“, umeša se Perica.„Moj pradeda se ženisledeće subote, a već mu je 98godina!“„Ne pričaj svašta! Ko se u timgodinama ženi?“, pobuniše seova dvojica.„Pa ne bi on, al' šta da radi kadmu se omaklo...“Različite školeKako reaguju Engleskinja,Francuskinja i Fata kad ih mužzatekne s drugim muškarcem ukrevetu?Engleskinja:„Džone, molim te, izađi izsobe. Moj advokat će ovo raspravitisa tvojim advokatom.“Francuskinja:„Fransoa, dušo, pa šta čekaš...Pridruži nam se!“Fata:„Pa to si ti Mujo! Joooj... Akoji je, bolan, onda ovaj nameni?!?!“Nepoznavanje prirodeDođe klinac kod starog i žalimu se kako na plaži ni jednaženska ne želi s njim pričati.Kaže mu stari:„Radi što sam i ja radio. Staviškrompir u gaće i videćeš kakose lepe za tebe.“Uradi to mali i drugi dan zovestarog:„Pa sad još više beže od mene...“Na to će stari:„Krompir ide napred!“BesplatnoRazgovaraju dva prijatelja.„Slušaj, ima u Frankfurtu jedanrestoran, jedeš besplatno, piješbesplatno, a za seks još dobiješ100 evra.“„Ma daj, ko ti je to rekao?“„Moja žena!“Čudo neviđenoIdu dva pandura i pas ulicom.Jedan stalno zaviruje psu udupe. Ovaj drugi ga pita:„Šta to radiš?“„Ma onaj klinac od maloprekaže 'Vidi kera sa dva šupka', pami nije jasno o čemu se radi!“Ne tek onakoDolazi čovek kući u sitne sate,kad ga na vratima dočekuje ljutažena.„Zar se u tri ujutro dolazikući?“„Ma nee, ja samo došao pogitaru.“FizikaŠta je brže od svetlosti?Baba kad vidi prazno mesto uautobusu!Pobeže muzikaKupila dvojica na buvljaku nekakavstari radio.Kad su ga uključili u struju, onne radi.Otvoriše ga, a unutra sve paučinai prljavština. Odjednomizjuri miš, a jedan prijatelj ćedrugom:„Drži ga, čoveče, uteče nampevač...“Preskoči, sineDonese mama Perici sir, a Pericakaže:„Mama, ovaj sir ima rupice!“„Sine, ti pojedi sir, a rupiceostavi.“BučnoVozila se dva prijatelja na biciklu,kad će jedan odjednom:„Tandrče ti blatobran!“„Šta?“„Rekoh, tandrče ti blatobran!“„Ama, ne čujem te ništa. Tandrčemi blatobran!“Samo polakoDugogodišnji bračni par sedina kauču.Iznenada će muž ženi:„Koliko puta si me prevarila?“Tišina.„Pa reci!“Tišina.„Daj reci koliko puta si me prevarila?!“,insistira muž.„Šta se dereš dok brojim?!“Živa istinaUčiteljica pita Pericu:„Perice, kada se beru jabuke?“„Kad komšija nije kod kuće!“,odgovara on.Fotos: zVg; Illustration: Alekandar Kostić86 KOSMO

Cover, k’o izveš mašinedomaCi`straniYouTube predlog:Lepi - Iza oblakaKOSMO 87

RAZONODAVaš astrolog:MarkoSTEVANOVIĆgleda u zvezdeza KOSMOOprezUsvačijem životu periodičnose javljaju izazovi na koje trebaadekvatno odgovoriti iline odgovoriti, te ih pustiti samo daprođu neopaženo. Takođe postojei periodi u svakoj godini kada trebaimati malo više pažnje i biti mudar,kako se neke stvari ne bi desile.Više od svih je to ovaj period u godinikoji je uvek bio traumatičan zaregionalna i svetska zbivanja. Kadapogledate istorijski šta se sve odvijalou martu, videćete da nije bilosituacija koje nisu svoj početakimale u ovom mesecu. Videćete daje uvek bio u pitanju mesec u komese sada nalazimo – mart, posebnoperiod koji upućeni zovu „martovskeide“, oko sredine meseca.Sa malim zalascima u kraj meseca,eventualno početak aprila, to je tajperiod koji nam govori kroz vremeda treba biti oprezan, jer se istorijaponavlja. To je globalna situacija,ali i individualna, jer naime situacijesu ispiti koji traže od nas dapreduzmemo odgovornost bi ispitsavladali i krenuli dalje. U ovomperiodu na ličnom planu preduzmitemere opreza u vezi svih ličnihposlova, planova, akcija i želja, jerće biti na ispitu sudbineBudite svesni da se za nešto trebai boriti, ali boriti na način da netreba odmah da paničite ukolikobude drugačije nego što se zamislili.Budite spremni da kažete: ovo jemoja krivica i ja ću se nekome izviniti,a situaciju ću pokušati da razumemi nečeg se javno odreknem,jer treba nešto da dam kako bihmogao nešto i da dobijem. Samotako ćete uvek biti spremni i uvekćete moći samo lepim stvarima dase nadate. Nadajmo se da će bitirazuma i među političarima i da uperiodu u kome se nalazimo nećebiti izazova i velikih kriza.Vaše mišljenje pošaljite na:markostevanovic33@gmail.com88 KOSMOMartovskihoroskopHoroskop poznatihStrastvena i energična, rođena u zodijačkom znakuRiba, samo na prvi pogled ostavlja utisak mirne ipovučene osobe. Da je rođena za scenu i TV ekrane,pokazuje nam njen podznak u znaku Vage kojije jednostavno gura u prvi plan, kao i sam znakRiba koji će pokazati šarm i veliku privlačnostpred TV kamerama. Njen temperament pokazujeda je u pitanju priroda koja je mnogo višeod jedne umiljate „džepne Venere“. Njen vladarpodznaka Venera je u temperamentnom ihrabrom znaku Ovna koji ne štedi energiju ine krije se, već izlazi u prvi plan, stavljajući doznanja drugima da je on taj koji predvodi svei da je prvi u svemu. To je Ana i pokazala unedavno završenom takmičenju na TelevizijiPrva u emisiji „Tvoje lice zvuči poznato“ izkojeg je izašla kao pobednik. Ana je neko koje neumoran u vežbanju, pravljenju planovaza budućnost, od onih ljudi koji se nemogu sprečiti u ostvarivanju planova kojesu zacrtali. Poseduje ogromnu volju kao ibrojne talente, osim za pevanje tu je talenatza jezike, kao i velika snalažljivost.Uspeh autosugestijaTrenutni period nije posebno povoljan da segovori na ovu temu – sve je regulisano kosmičkimzakonima, pa tako i ovo spada podjedan zakon zodijačkog reda. Naime, martmesec, period Riba, nam pokazuje da kolikogod Ribe bile pred kamerama eksponirane,da one nemaju neku posebnu vatru (ambiciju)u sebi, da ih ne goni žudnja za uspehom iAna Kokićrođena 30.9.1964.11.3.1983.moćima. Kod njih ne postoji kao kod Lavova željaza dostizanjem visina koje u ljudima bude osećajdivljenja ili strahopoštovanja. Lavovi i Škorpionisu znaci koji stalno imaju potrebu da u sebi izgovarajuneke reči kako bi neki pojam ukrotili, da ih onviše ne bi plašio i sputavao, a da bi se nad drugimase uzdigli. Problem je u tome što se ono što se želine izgovara ukoliko to želimo da imamo i da privučemo.Žudnja, strah i pogrešan pristup sputavajunas da te stvari imamo. Da bi nešto dobili, potrebnoje više emocija, poštovanja, hrabrosti, energije,volje za životom itd. Poenta je da ukoliko želite daproblem eliminišete autosugestijom na prvom mestupominjete uzrok koji to blokira, a ne samo želju(recimo: novac, ljubav, hrabrost…), zatim da to raditeu pauzama, kako se stvari u vama ne bi pomešalesa stvarima koje dolaze spolja. I, na posletku, dato radite sa velikim strpljenjem i zahvalnošću, štoto imate kao ideju. Bilo bi mudro da napišete željuna papir i da taj papir držite na istočnoj strani prostorije,odakle dolazi najveća energija koja može damaterijalizuje želju i da vas učini ujedno i svesnimnje kako vas ona ne bi lično sputavala u životu.Fotos: zVg

RAKPOSAO: Ovo je period pun izazova,računajte da šta god započnete neće bitionako kako ste zamislili.LJUBAV: Trebalo bi da provodite dosta vremenapored svojih najmilijih kako bi Vam se snaga sačuvala.Pažnja porodice pomoći će Vam da se nosite saumorom. ZDRAVLJE: Period mogućih problema sarespiratornim organima.LAVPOSAO: Period kao i ostali koji su bilipre ovoga – dakle pun izazova – ali Vašaorganizacija i sposobnost će to rešiti. Uzmalu muku i teret, ali izlazite kao pobednikiz bitke. LJUBAV: Period za male kompromise – učinitesebi i drugima te dopustite da u nekim stvarima i drugiponekad mogu biti u pravu. ZDRAVLJE: Bolovi u kičmenomdelu i pomalo problemi sa nogama.DEVICAPOSAO: Odlučni po prvi put, direktnogurate napred sa malom zadrškom daprecizirate zadatke za dalji period. Hrabroi odlučno krenite i ne zastajkujte.LJUBAV: Biće prostora i za ovu životnu oblast,ukoliko sebi date slobode i vremena za to. Može se čakreći da Vas očekuju lepa iznenađenja na ovom planu.ZDRAVLJE: Obratite pažnju na stomak i na ishranu.VAGAPOSAO: Najbolje bi bilo da se ne zalećetei da stvari prepustite vremenu, odnosnoda ih odložite za neke dane koji ćebiti povoljni po Vas.LJUBAV: Ovo je period kada ćete morati dapolažete račune, jer će se to od Vas tražiti. ZDRAVLJE:Umor i nesanica bi mogli kod Vas da izazovu pad imuniteta.ŠKORPIJAPOSAO: Trebalo bi da se stvari odvijajusa manjom žestinom. Pošto Vi umete dačekate i radite u miru, samo se tako i ponašajte.LJUBAV: Ovde će biti zadovoljstva,ali Vam možemo savetovati da se ne trudite dastvari uhvatite i držite pod kontrolom. Što se više budeteupinjali, stvari će Vam izmicati iz ruku.ZDRAVLJE: Problemi sa urogenitalnim traktom.STRELACPOSAO: Dobar period, puni ste elana ioduševljenja, samo je savet da teret poslapodelite kako biste imali više energije zadruge životne oblasti.LJUBAV: Period je interesantan, iskoristite gau potpunosti za zadovoljstva. Budite ipak obazrivi da nepovredite tuđa osećanja. ZDRAVLJE: Vodite računa oumerenosti, i nemojte preterivati.JARACPOSAO: Period da se više potroši negozaradi, savet bi bio da tu stvar učinitemaksimalno ozbiljnom kako Vas ovaj periodne bi samo odveo u loše poslovne poteze.LJUBAV: Oprez, bićete pod tenzijom. Završiće se, ali jepotrebno da pokažete malo više strpljenja.ZDRAVLJE: Problem sa potencijalnim alergijama i mogućiproblemi sa bubrezima.VODOLIJAPOSAO: Povratak starim poslovnimkontaktima i poboljšavanje istih – ali nemojtepreviše očekivati od ovog razvojasituacije.LJUBAV: Moguće afere na poslu ili sa nekim koga poznajetei sa kim ste spremni da uđete u takav odnos. Pazitesamo da ne zakomplikujete bespotrebno situaciju naradnom mestu. ZDRAVLJE: Stabilno.RIBEPOSAO: Poslove koji se odnose na staraprijateljstva ili udrživanja bi trebalo odložitii na njih se kasnije vratiti.LJUBAV: Zadovoljstva sa prijateljima iuživanja, slobodno se prepustite tome.ZDRAVLJE: Povećana nervoza i mogući problemi sacirkulacijom. Nedostatak energije zbog naglog pada pritiskai raspoloženja.OVANPOSAO: Velika snaga će Vam omogućitiusmerenje, ali ne i završetak započetog.Mudro bi bilo da uz kontrolu posao predatenekome od poverenja.LJUBAV: Ovo je period u kome možete očekivati samoizazove, pa budite oprezni.ZDRAVLJE: Povedite pomalo računa o stomaku i organimaza varenje. Možete imati malih smetnji.BIKPOSAO: Period za dobre poslovne poduhvate,trebalo bi samo pronaći nekogako će osmisliti dobar marketing umestoVas za taj posao.LJUBAV: Trebalo bi da imate dosta prijatnihmomenta koji će Vam donositi lepe i opuštajuće trenutkeu ovom periodu, uživajte.ZDRAVLJE: Lepo se osećate.BLIZANCIPOSAO: Trebalo bi malo više vremenada provodite sa onima koji rade za Vas, daih poslušate i njihove želje učinite realnimi ostvarljivim.LJUBAV: Ovo je jedino mesto gde biste moglida očekujete mir i lepe trenutke u ovom periodu. Iskoristiteovaj mirni period. ZDRAVLJE: Obratite pažnjuna rameni pojas i cirkulaciju ruku.KOSMO 89

AUTO-MOTODARKO SUBIĆ, biznismen:„Moj auto – moj stil“Auto: Audi Q7 3,0 TDIKonjskih snaga: 240Darkov moto: „Živi svoje snove”Cijena auta (u trenutku nabave):82.000 euraPiše: Petar RosandićFotografije: Radule BožinovićOpasni momci,KRALJEVI GÜRTELA. Oni obožavaju petu brzinu,sjaj moćnih felgi i skupocjene automobile.Riječ je o ljudima iz naše zajednice kojima jeauto daleko više od prijevoznog sredstva – onje dio njihovog životnog stila...Darko si je s Audijem Q7 ispunio životnu želju:„U auto sam upucao88.000 eura!“Darko Subić, bečki biznismen podrijetlom izDervente, strastveni je ljubitelj bijesnih automobila.Kupivši si novi Audi Q7 u crnoj boji vrijedan82.000 eura, koji krasi motor snažan 240 konjskihsnaga, Darko si je prije pet godina ispuniosvoj najveću želju. “Obožavam Audi i uvijek samznao da ću, kada budem u prilici, kupiti Q7”, rekaonam je Darko.No, ovaj Audi Q7 nije samo impresivan po svojojpojavi, nego je jedinstven na bečkim ulicamajer ga je Darko presvukao čitavog u karbon. “Jednomsam vidio auto na kojem je samo hauba bila ukarbonu pa sam pitao vlasnika zašto je to učinio.Svidjelo mi se to na prvi pogled, a kad sam čuo daje dobro tako auto zaštiti protiv kamenčića, ondasam se zagrijao za ideju da ga čitavog presvučem ukarbon”, objašnjava Darko.Iako ga je ta priča koštala oko 6 tisuća eura, Darkone žali za novcima što je uložio u svog limenogljubimca. „Nije mi žao para i opet bih napraviosve isto. Moj auto je dio mog stila i mog nastupa,kako poslovno tako i privatno“, kaže Darko.Da auto koji je kompletno u karbonu mami pogledeljudi, osjetili smo i sami dok smo se s Darkomvozili po Ottakringer Straße.90 KOSMO

STJEPAN LUKIĆ (44), vozač autobusa:„Bijeli zmaj je moja ljubav!“Auto: BMW 5 Gran TurismoKonjskih snaga: 192Lukijev moto: „Od A do B sa stilom”Cijena auta: 65.000 euradivlje mašineStjepan Lukić Luki kupio si je novi BMW GT„U osam godinapromijenio samosam automobila“Stjepan Lukić „Luki“ mnogima je poznat kaovozač busa koji redovito prevozi putnike na najpoznatijeeuropske turističke destinacije, kao i unjihove domovine u bivšoj Jugoslaviji. Iako zbogprirode svojeg posla najviše vozi bus, njegovavelika ljubav su ipak brzi i luksuzni automobili.Njegova ljubav prema njima je toliko velika da seu njegovu voznom parku stalno mijenjaju automobili.„U zadnjih osam godina promijenio sam osamauta. Vozio sam četiri BMW-a, dva VW Passata idva Audija. Ustvari volim promjenu, ali proteklihgodina baš sam se navukao na BMW. Nekako sumi se ti bavarski automobili najviše dopali i mislimda će sve i ostati na njima“, kaže Luki doknam predstavlja svoj novi BMW Gran Turismo.Nova „bembara“ tek je prije dva tjedna stigla izbavarske tvornice u njegov bečki dom, a ukupnoga je koštala 65.000 eura. Kao i naši ostali sugovornici,Luki ne žali zbog novaca jer i za njega,kao i za ostale, auto predstavlja više od prijevoznogsredstva.„Dugo sam razmišljao o novom autu, ali ovaj modelse i mojoj supruzi i meni najviše svidio. Uzeosam sportsku opremu, M-paket i još brojne dodatke.Ipak želim imati pun komfor u autu“, kažeLuki. Iako si je ovim autom ispunio već svoj san,Luki je već bacio oko i na BMW X šesticu. „Nabavitću i nju, al sve u svoje vrijeme. Sve u životuradim korak po korak, pa je tako valjda i s autima“,zaključuje Luki.KOSMO 91

AUTO-MOTOSandro Luković, profesionalni vozačutrka Formule 3 Euroseries:„Auto mi je bitan i uprivatnom životu“Auto:BMW E92 Coupe 330dKonjskih snaga: 244Sandrov moto: „Pun gas”Cijena auta (u trenutku nabave):52.000 euraSandro Luković (22), profesionalni vozač Formule3 Euroseries i stručni savjetnik naše autorubrike, u svojoj profesionalnoj karijeri sve višejuri prema svom snu – formuli 1.No, kad nije na trkačkoj stazi, u privatnom životupo bečkim cestama vozi bijeli BMW E92Coupe 330d. „Kupio sam ga u rujnu 2011.godine u Njemačkoj. Nov bi me koštao 78.000eura, ali sam našao rabljeni i dobro održani sasamo 16.000 km za 52.000 eura“, rekao nam jeSandro o svojem BMW-u. Na pitanje kako toda njegov bijeli BMW izgleda kao nov i izvanai iznutra, Sandro brzo odgovara: „Svaki drugidan sam u autopraonici. Zato i izgleda takokao što izgleda.“Kao i drugi protagonisti naše priče, ni Sandrose nije htio zadovoljiti serijskom opremom,pa je uložio dodatnih 10.000 eura usportski auspuh, nova ogledala, karbonskispoiler i veće diskove na kočnicama čiji sesistem temelji na šest cilindara.„Sve ga to čini jedinstvenim. Važno mi je daima neki svoj, prepoznatljiv stil i da se razlikujeod drugih BMW-ova“, kaže Sandro.SANDRO LUKOVIĆ (22), profesionalni vozač utrka:„Svaki drugi dan sam u autopraonici“92 KOSMO

POKLONJENOUČEŠĆE! *3-2-1-SAD! Izaberi Hyundai!Jednodnevna registracijasa starim NoVA porezomLIMITIRANBROJ VOZILA!NoVA i umartu postaroj ceni!Mislili smo unapred na Vas i već u februaru registrovali veliki broj modela.Zato ćete biti u mogućnosti da profitirate od naše ponude dnevne registracije,kao i od pogodnosti plaćanja NoVA poreza po staroj ceni. Uštedite i iskoristiteodmah ovu povoljnu ponudu!i30 Europe 1.4 CVVT (100 KS) sada već od € 12.990,- **ix20 Europe 1.4 CVVT (90 KS) sada već od € 13.990,- **ix35 Premium 2.0 CRDi (136 KS) 4WD + sistem za osvetljavanje + audio sistem sada vec od € 27.290,- **Više informacija kod Vašeg Hyundai partnera ili na www.hyundai.atGODINEGARANCIJABEZOGRANICENJAKILOMETRAŽE!* Ugovor za leasing biće umanjen za učešće (avans) u visini od € 500,- do € 1.000,-, u zavisnosti od modela. Akcija važi do 30.06.2014 u sluačju finansiranjanovog vozila ili u slučaju jednodnevne registracije preko kompanije Denzel Leasing GmbH. Važi kod svih Hyundai partnera koji učestvujuu akciji. Rok otplate od 36 do 60 meseci. Bonitet je preduslov.** Svi programi za subvencionisanje kupovine već su uključeni u cenu (osim avansa za leasing). Ponuda važi kod svih Hyundai partnera koji učestvujuu akciji dokle god su vozila dostupna na lageru, odn. do opoziva. Kod ovih vozila nudi se jednodnevna registracija. 5-godišnja garancija važi premagarancijskim uslovima kompanije Hyundai. Simbolični prikaz modela.CO 2: 109-188 g/km, NO x: 5,4-146 mg/km, potrošnja: 4,1 l dizela - 8,1 l benzina/100 km.

SPORTPiše: Petar RosandićFotografije: Radule BožinovićKaiserebersdorf Srbija 0Klub s ambicijomFotos: zVg , iStockphotoSrđan Stokić, otac kluba i osnivačFK Kaiserebersdorf Srbija 08.SRBIJA 08. Za naš serijal o bosanskim,srpskim i hrvatskim klubovima u Beču,ovaj put smo posjetili SC KaiserebersdorfSrbija na njihovim terenima u Simmeringu.Da su entuzijazam, neumornirad i ljubav prema nečemunajbolji temelj svakogdobrog projekta, dokazuje iprimjer jedinog srpskog nogometnogkluba u Austrijikoji se natječe u ovdašnjimprofesionalnim natjecanjima.Riječ je o klubu Srbija08 koji je, kao što mu otkrivai sam naziv, osnovan uproljeće ne tako davne 2008.godine nakon fuzioniranja spostojećim strukturama SCKaiserbersdorf.Kaiserebersdorf Srbija 08natječe se u Oberligi A kojapripada bečkoj Landesligi, aposebnost kluba je u svakomslučaju što, osim što je jedinitakav srpski klub u Austriji,ima i svoje dječje i mlade selekcije.Iako je za male kluboveu nižim ligama čestoveliki organizacijski i financijskizalogaj održavati rad smlađim selekcijama, u ovomklubu to je jedan od glavnihprioriteta. „Želimo djeci imladima pružiti sve mogućnostida se ovdje mogu bavitifudbalom. Ponosni smošto radimo s dvjestotinjakdjece, a na kraju krajeva, iprvu momčad kluba oblikujemovećim dijelom iz vlastitogpomladka“, objašnjavaSrđan Stokić, predsjednikkluba, na početku našeg razgovora.Gazda u vlastitoj kući„Ljudi stalno spominjubrojku da u Beču živi 200tisuća Srba. Uvijek sam smatraoda mi, kao nacija koje jepoznata po ljubavi za fudbal,treba imati i svoj vlastitiklub u Austriji. Zato sam ikrenuo u ovaj cijeli projekt“,objašnjava nam Stokić svojemotive osnivanja Srbije08. Ovaj veliki zaljubljeniku nogomet, koji je i samsvojedobno igrao u Jugoslavenskojnogometnoj ligiu Beču, nije samo osnivačkluba, nego i razlog zaštoSrbija 08 danas ima profesionalnijei bolje struktureod mnogih drugih klubovasa sličnim uvjetima. Velikaprednost kluba je, dakako,što ima svoje vlastite terenena 33.200 kvadrata. „Imativlastite terene je ujednoi velika obveza, ali i velikoolakšanje. Ipak želimo bitigazda u vlastitoj kući“, kažeCILJEVI.„Želimo ućiu Prvu bečkuligu“, kažeStokić.94 KOSMO

Naš novinar Petar Rosandić posjetio je klub injegova predsjednika Srđana Stokića.Treninzi se održavaju triput tjedno, a vodi ih glavnitrener prve momčadi Branko Cvetković.8:predsjednik kluba Stokić.Osim što je s klubom htiookupiti talentiranu srpskunogometnu mladost, Stokići ekipa okupljena oko njegatakođer si je zadala jednu bitnumisiju koja ustvari nadilazionu sportsku – na primjerunogometnog kluba i njegovogdjelovanja pokazati integriranostSrba u Austriji i poboljšatinjihov javni imidž. „Želimosvojim primjerom pokazatida su Srbi dobro integrirani uAustriji, ali i poboljšati javnupercepciju Srba u austrijskomdruštvu. Mislim da sport nudidobru prigodu za to, a kolikonam je stalo do sportskog i ferponašanja, govori i činjenica dasmo prošle godine sankcioniralione igrače koji se nisu pridržavalisportskog ponašanja.Mi se na terenu svima želimopredstaviti u najboljem svjetlu“,kaže Stokić.Izuzevši samu društvenu misijukluba, klub itekako može bitiU Srbiji 08 ponosni su što su 2009. godine dobili nagradui priznanje Zajednice srpskih klubova u Beču.ponosan i na svoje sportskerezultate. Do zaključenja ovogizdanja držao se na šestommjestu Oberlige A, a samo šestbodova ga je dijelilo od prvogmjesta. Dugoročna ambicija je,kažu nam u SV Srbiji, ostvaritiulazak u Prvu bečku ligu. Osimšto su osvojili i kup ASKÖ-a, uSrbiji 08 ponosni su i na priznanjekoje su dobili kao najboljisrbijanski klub u austrijskoj metropoli,a koje im 2009. godinedodijelila Zajednica srpskihklubova u Beču.Stokić: „Cilj nam je poboljšati imidž Srbau Austriji kroz primjer našeg kluba.“Kao jedan od najvažnijih događajau povijesti kluba, Stokićističe posjet srpske nogometnereprezentacije klubu za vrijemekvalifikacija za Svjetskogprvenstva 2010. godine, kadaje reprezentacija igrala protivAustrije.Lijepa sjećanja„Radomir Antić tada mi je kaoselektor obećao da će reprezentativcidoći i posjetiti našu djecu inaš klub. I držao je do svoje riječi,na čemu sam mu i danas zahvalan.Dolazak Stankovića, Vido-vića, Subotića i drugih srpskihnogometnih zvijezda u klub nijesamo za nas bio velika stvar, negoponajprije veliki doživljaj za našenajmlađe. Bili su presretni kad sumogli popričati s njima i dobitiautogram od svojeg uzora“, prisjećase predsjednik kluba.I dok na zidu lijepo uređenihklupski prostorija brojni peharipodsjećaju na stare uspjehe, Stokićdanas gleda prema naprijed.U ovoj sezoni klub dobro stojipa, ukoliko bude nadmašio očekivanja,može još možda ući i uborbi za prvo mjesto Oberlige A.Glavni golgeter ekipe je DraganVasić koji je ostvario impresivnustatistiku zabivši u 14 utakmicaKaiserebersdorf Srbija 08prve momčadi jedanaest pogodaka.Dok klub polako, alisigurno izgrađuje svoju pozicijuu Oberligi A, zanimanjevelikih austrijskih klubova zamlade srpske talente u Kaiserebersdorfune jenjava. Naprotiv,tek nedavno je iz kluba bečkaAustrija uzela Čedomira Bumbića,15-godišnjaka koji sadaigra u omladinskoj selekcijibečkih ružičastih.Kao i mnogi drugi klubovi u nižimaustrijskim ligama, i Srbija08 bori se s financijskim poteškoćama.„Uvijek je to borba. Srećom,imamo određene sponzorei partnere, a nedavno je u naškrug partnera ušao i srpski dnevnilist Kurir koji nas također podržava.Takva sponzorstva nammnogo znače“, kaže Stokić. Budućida su uspjeli preživjeti prvihšest godina, a zapravo i nadmašitiočekivanja svojih simpatizera inavijača, ne dvojimo da će Srbija08 i u budućnosti biti prva adresakad je riječ o srpskom nogometuu Beču...Lesen Sie diesen Beitrag aufDeutsch unter www.kosmo.atAdresa: Zinnergasse/Ecke Klebindergasse, 1110 WienWeb: http://www.sc-kaiserebersdorf.at/,Predsjednik kluba: Srđan Stokić, trener: Branko CvetkovićSeniorska momčad: Siniša Adamov, Miloš Andrejić, BrankoCvetković, Saša Đoković, Aleksandar Grujić, Boban Ilić,Goran Jevremović, Rade Josipović, Benjamin Kadrić, MarkoKostić, Nedeljko Koturović, Orcun Köse, Milidrag Marić,Ivan Miloslavljević, Saša Milovanović, Dalibor Ostojić, IvanPaunović, Nenad Perić, Stipe Propadalo, Dragoljub Radislavljević,Aca Ranković, Marko Ristić, Said Ashraf Soltani, AleksandarSredojević, Ivan Tomić, Dragan Vasić, Saša Zečević,Nikica ŽivkovićKOSMO 95

SPORTSportskevratolomijePetar ROSANDIĆ,sportski novinarmagazina KOSMOŠvicarskiparadoksNakon što se 50,3% Švicaracana referendumu izjasniloprotiv „masovnog useljavanja“i za uvođenje useljeničkihkvota, njihova nogometna reprezentacijapostala je predmet izrugivanja.Kad se, naime, na fotografijireprezentacije prekriže glave doseljenika,kao što su si to u šali dopustilineki korisnici facebooka, ondase dolazi do otrježnjućeg zaključkada u njihovoj reprezentaciji danasigra samo troje „pravih Švicaraca“:Lang, Ziegler i Van Bergen.Što bi Švicarska bila bez Shaqirija,Mehmedija, Seferovića i Gavranovića?Zasigurno ne bi bila osma naFifinoj ljestivici, kao što je to danas.Što bi, pak, bila Austrija da za njune igraju Alaba, Arnautović, Dragovići Junuzović? I bi li Francuskazaista postala svjetski prvak 1998.da za nju nisu igrali brojni genijalcis korjenima u Africi poput čuvenogZinedina Zidana?Kad je riječ o shvaćanju multietičnostikao društvenom bogatstvu,očigledno je da je sport u Švicarskojsvjetlosnim godinama isprednazadnog mišljenja većine da jedolazak stranaca opasnost koje setreba čuvati. I upravo primjer reprezentacijepokazuje zašto je Švicarskaitekako profitirala od svojedoseljeničke djece.Slušajući ksenofobne parole i stalnosijanje straha od navodne opasnostizvane „stranac“, mislim dabi nekad bilo bolje da se ozračje izsportskih timova prenese na političkupozornicu. A da u parlamentarneklupe sjednu sportaši kaonositelji multietičnosti, a ne frustiranepolitičke elite koje, umjestoda spajaju, stalno iznova dijele ljudena „ove“ i „one“…Vaše mišljenje pošaljite na:petar.rosandic@kosmo.atRazgovarao: Josip Andrejevski„Pobeđujemoi jače odINTERVJU. Nakon što je austrijska rukometnareprezentacija iznenadila na EP-u uDanskoj, mi smo imali prigodu razgovarati snjenim golmanom Nikolom Marinovićem.Austrijskarukometnareprezentacija već duginiz godina beleži zapažujućerezultate protiv vrhunskihekipa sveta, kao štosu timovi Švedske, Nemačkeili Francuske. Pobedama nadSrbijom i Rusijom, Austrijaje otišla na prvenstvo Evropeu Danskoj 2014. godine. Državnitim Austrije je domaćinuzadao ozbiljnu glavobolju,dok je prvaka sveta, Španiju,za dva gola razlike, umalo izbaciosa prvenstva. Bio je todobar povod za razgovor sNikolom Marinovićem, golmanomreprezentacije.Odakle ste poreklom i gdeste počeli karijeru?Rođeni sam Beograđanin. Počeosam u rukometnom klubu“Stari Grad“, a 1996. godinesebe“ste igrati s dva igrača manje.To je samo dodatno životnoi sportsko iskustvo za svakogod nas. No, u konačnici zaistamožemo biti zadovoljhni.Naš cilj se svakako bio plasmanu glavnu rundu i da sekvalitetno prezentujemo.sam prešao u “Crvenu Zvezdu”,gde me je trenirao čuveniekspert Zlatan Arnautović.Nakon godinu dana nastupaza rukometni klub LovcenCetinje, 2002. godine prelazimu Austriju i počinjemigrati za West Wien i Bregenz,gde nakon 2009. godineprelazim u nemačku ligu.Kakvi su bili Vaši utisci saEvropskog prvenstva u Danskoj?S jedne strane imali smoogromnu podršku danskihnavijača tokom prvenstva. Uutakmici protiv same Danske,bili smo kažnjeni sa duplimisključenjem.Mnogi su mišljenja da suarbitri postupili pregruboprema vašem timu. MoraliDa li ste mišljenja da je austrijskaškola rukometa počelasa usavršavanjem predEvropsko prvenstvo u Austriji2010. godine ili znatnopre toga?Moji nastupi za tim Austrijepočinju 2004. godine. Kvalitetje postojao i pre toga.Pretpostavljam da je odluču-USPON.„Od 2008. počelismo igratisve jače“, kažeMarinković.Fotos: zVg96 KOSMO

jući korak napred učinio bivšitrener Dagur Sigurðsson,koji je trenirao reprezentacijuod 2008. do 2010. godine,upravo zbog njegovog velikogautoriteta. Kvaliteti pojedinacasu bili maksimalnoiskorišćeni i prvi rezultati suse pokazivali u prijateljskimutakmicama već od 2008. gdesmo pobeđivali i jače protivnikeod nas.Na primer?Nemačku, Sloveniju ili Mađarsku.Kroz pobede u prijateljskimsusretima proisteklo„2002. sam prvi put došaoovde i nisam znao šta će meočekivati. Moj prvi klub bio jeWest Wien. Austriju svakakovolim kao svoju drugu domovinu,i zato jer već deset godinaigram za državni tim. Izuzetnocenim koliko mi je ljudiovde pomoglo“, kaže NikolaMarinković, golman austrijskereprezentacije.je i samopouzdanje i počelismo da pobeđujemo jače odsebe.Kako se slažete sa ostalimsaigračima reprezentacije izbivše Jugoslavije: JankomBožovićem, Damirom i MarianomKlopčićem?Ima tu dosta i mlađih igrača,ali svi imamo odlične odnose.Svaki skup reprezentacije nasobraduje da se ponovo okupimo,jer igramo u različitimtimovima.Je li rukomet bio prvi sportkojim ste počeli da se bavite?Na početku su to bili individualnisportovi kao što su tenisili karate. Sa dvanaest godina,decembra 1988. godine otišaosam na svoj prvi rukometnitrening.Rukomet je poznato kaosport koji od igrača zahtevaspremnost na grubosti. Misliteli da je iskustvo u borilačkimveštinama od velikekoristi za ovaj sport?Zapravo, ne bih rekao da je takvoiskustvo neophodno za jedankolektivan sport, ali su visprenost,brzina i spretnost svakakoključne karakteristike svakog uspešnogigrača.Kada ste došli u Austriju ikakve ste utiske imali?2002. godine sam prvi putdošao ovde i nisam znao šta ćeme očekivati. Moj prvi klub jebio West Wien. Austriju svakakovolim kao svoju drugudomovinu, i zato jer već desetgodina igram za državnitim. Mogu reći da izuzetnocenim koliko mi je ljudi ovdepomoglo i da uživam prijatanrespekt. Zbog svega toga radoigram za Austriju.Ovde živite sa vašom familijom?Da, imam jednu divnu familijusa ćerkom i suprugom, kojaje iz okoline Bavarske.Dok sam igrao u Bregenzu,tamo smo proveli četiri prelepegodine i svakako bi želelida se vratimo tamo.Trenutno igrate u nemačkojligi za klub “Frisch auf Göppingen“.Imate li utisak da jenjihova liga grublja i po samomnačin igre agresivnijaod balkanskih?Igra u Nemačkoj je dosta gruba,što i sudije tolerišu, zbogčega se ova liga na internacionalnojbazi trenutno suočavasa nekim problemima. Usprkossvemu, hale su prepune izanimanje je ogromno.Četvrtog marta, u hali“Multiversum” u Schwechatu,igrate protiv reprezentacijesusjedne Nemačke.Crnogorac Janko Božovićtakođer je važan oslonacrukometne reprezentacije.Možemo li očekivati jedanpozitivan rezultat, kao i uzadnjem dvoboju?Pošto igramo pred domaćompublikom, koja će nas svojimbodrenjem nositi krozovaj dvoboj, pokušaćemo dapobedimo Nemce kao i u zadnjojutakmici. Verujem dami to možemo...- sexy donji veš- rafinirane igračke- preko 5.000 DVDnaslova od € 4,95- i još mnogo togaza još više zabave udvojeKatalog sanovitetima za2014. je stigao!Uzmite Vaš gratisprimerak u jednojod naših specijalizovanihtrgovina za erotiku!Posetite najlepšetrgovine specijalizovaneza erotiku –14 x u Austrijinpr.1100 WienTriester Str. 1btel. 01 / 600 88 99sa1150 WienLugner Citytel. 01 / 982 19 001220 WienRautenweg 5tel. 01 / 743 79 90www.orion.at1402-100KOSMO 97AT_KO_82x124mm_3_14_SRB.indd 1 21.02.14 12:24

SPORTKostelići ušli u povijestKostelići su od prošlogmjeseca najuspješnija obitelju povijesti Zimskiholimpijskih igara.Nakon što je Ivica Kostelićprošli mjesec u Sočiju osvojiosrebrnu medalju u superkombinaciji,time nije samodokazao svoj kontinuitetnego je svojoj obitelji osiguraoi kultni status u zimskimsportovima. Njegovimsrebrom Kostelići su, naime,došli do ukupno desete „obiteljske“medalje. Iako talijanskiobitelj Di Cento imaisti broj medalja, Kostelićisu u konačnici uspješniji jerimaju četiri zlata i šest srebrnihmedalja, dok su Talijaniu skijaškom trčanju osvojiličetiri zlata, tri srebra i tribronce. Manuela Di Centaosvojila je svojedobno dvazlata, dva srebra i tri bronce,a njen mlađi brat Giorgiodva zlata i jedno srebro.Borba u majuZa zlatne medalje u obiteljiKostelić se pobrinula Janicabudući da je ona osvojilasvih četiri zlata te dva srebra,dok je Ivica zaslužan začetiri srebrne medalje. „Trebase podijeliti u familiji“,duhovito je prokomentiralaJanica činjenicu da je onakući donosila zlatne, a bratsrebrne medalje. „Desetaobiteljska? Nisam sigurna,ne vodim statistiku, vjerujemda nema puno obiteljis toliko medalja“, dodala ječuvena hrvatska skijašica.Priča o uspjesima obiteljiKostelić tako je dobila jošjedan epilog, iako je ona većsama po sebi uistina posebnai jedinstvena. Kostelići sukrenuli „glave obitelji“, oca ibivšeg rukometnog treneraAnte „Gipsa“ Kostelića. Iakoje on još davno govorio kakoće njegova djeca jednog danaosvajati medalje na Olimpijskimigrama, hrvatske nadležneinsitutcije mu nisu vjerovale.U međuvremenu Kostelići suostavili duboki u trag u skijaškomsportu, a na zagrebačkosljeme uspjeli su dovesti međunarodnuFIS-ovu utrku podnazivom „Snježna kraljica“.Sve medalje Kostelića:•2002. Salt Lake City – Janica3 zlata (slalom, veleslalom,kombinacija) i srebro u superveleslalomu•2006. Torino – Janica zlato ukombinaciji i srebro u superveleslalomu,a Ivica srebro u kombinaciji•2010. Vancouver – Ivica 2srebra (superkombinacija i slalom)•2014. Soči – Ivica srebro u superkombinacijiIvica Kostelić osvojio je na proteklim Zimskim olimpijskimigrama u Sočiju srebrnu medalju u superkombinaciji.Nakon ZOI u Sočiju, obitelj Kostelić i službeno ulazi upovijest igara kao najuspješnija sportaška obitelj.Fotos: zVgIMPRESSUMMedieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Verlagsleitung: Dragomir Janjić(dragomir.janjic@kosmo.at) | Chefredaktion: Dr. Nedad Memić (nedad.memic@kosmo.at) | Verkaufsleitung: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) |Assistenz der Geschäftsführung: BSc (WU) Boris Sudar (boris.sudar@kosmo.at) | Anzeigenverkauf: Jasmin Džajić (jasmin.dzajic@kosmo.at), | Kontakt für Mediaagenturen:Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Redaktion: Lejla Bijedić,Mag. Ljubiša Buzić (ljubisa.buzic@kosmo.at), Mag. Milan Ilić (milan.ilic@kosmo.at), Vera Marjanović (vera.marjanović@kosmo.at), Uroš Miloradović E.MA (uros.miloradovic@kosmo.at),Elma Murić, Gordana Perić (gordana.peric@kosmo.at), Zoran Radojković (zoran.pile@kosmo.at), BA Petar Rosandić (petar.rosandić@kosmo.at), Mag. SanjaVlahović-Zajić (sanja.vlahovic-zajic@kosmo.at), Josip Andrejevski (josip.andrejevski@kosmo.at) | Art Director und Grafik: Mag. art. Aleksandar Kostić (grafik2@kosmo.at) |Kolumnisten: Darko Markov (zemo@kosmo.at), Dejan Panjičanin (dejan.panjicanin@kosmo.at) | Lektorat: Redaktion | Fotografen: Igor Ripak, Drago Palavra,Radule Božinović, Admir Dervišević, Darko Zabuš | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Coverfoto: iStock | Druck: NÖ Pressehaus. Auflage: 120.000Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse:Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.atDie Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseratenhaftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt dieAnzeigenpreisliste laut Mediadaten 2010. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eineVerwertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielenerfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Ichbin mit der Speicherung und Verarbeitung der von mir bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihreProdukte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Ich kann diese Zustimmung widerrufen.98 KOSMO

Smartphone.ExklusivbeiDrei.LG G FlexSony Xperia Z3Superphone ® .So viel mehr als ein Smartphone.20 € Servicepauschale / Jahr.24 Monate Mindestvertragsdauer. 49 € Aktivierungsentgelt.Angebote gültig bis 31.03.14. Details: www.drei.at