Kosmo 09/13
06.09.2013 • Views
Share Embed Flag

Kosmo 09/13

Kosmo 09/13

Kosmo 09/13

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
kosmo.at

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

START NOW

P.b.b. Verlagspostamt 1020 GZ <strong>09</strong>Z037990M<br />

KOSMO<br />

<strong>09</strong>/20<strong>13</strong> | IZDANJE BR. 46 | NAŠ NAJTIRAŽNIJI MAGAZIN U AUSTRIJI | www.KOSMO.At<br />

IZBORNI DUEL<br />

Faymann<br />

vs.<br />

Spindelegger<br />

COVER StORY<br />

Moda na račun<br />

ljudskih života<br />

EKSKLUZIVNO<br />

Barišić i Bjelica:<br />

pohod na Evropu<br />

Dan odluke: 29.9.<br />

Borba za<br />

glasove<br />

SEJO SEKSON:<br />

„Beč je moj<br />

glavni grad!“

Kraj sezone lova na velika sniženja:<br />

Vozači Hyundai auta prolaze najbolje!<br />

Novi Hyundai i30.<br />

Uporedite sami: vozači Hyundai automobila prolaze najbolje! Zato što je Hyundai uvek ubedljiv. I to kvalitetom, sigurnošću,<br />

opremom, dizajnom, ekološkim performansama i štedljivošću. I to po ceni koju drugi zovu sniženjem. A za nas je to potpuno<br />

normalna cena! I to zato što mi prvo mislimo na Vas i što Vam zato nudimo petogodišnju garanciju: bez ograničenja kilometraže.<br />

i30 sa petoro vrata, sada kao dnevna prijava od € 12.999,- *<br />

i30 sa petoro vrata proglašen je od strane ÖAMTC stručnjaka za najekonomičniji auto<br />

u kategoriji “Kompakt & clever“ vozila koja su se pojavila u 2012.<br />

*Akcija/cena važi kod svih Hyundai partnera koji učestvuju u akciji, dokle god ima vozila na lageru. Benzinski motori od 100 KS i <strong>13</strong>5 KS,<br />

kao i dizel motori od 90 KS, 110 PS i 128 KS su na raspolaganju. Slika je samo simboličan prikaz.<br />

CO 2 : 97 - 157 g/km, NO x : 6 - 145 mg/km, potrošnja: 3,7 l dizel - 6,7 l benzin/100 km<br />

Interesantne ideje možete naći na www.hyundai.at<br />

GODINE<br />

GARANCIJA<br />

BEZ<br />

OGRANICENJA<br />

KILOMETRAŽE!

20 duel: Sudar velikih –<br />

Faymann protiv Spindeleggera<br />

16 IZBORI: Šta izbori donose<br />

našoj zajednici u Austriji?<br />

40 OpASnOSTI RAZvOjA:<br />

Kako smo potrošili planetu?<br />

KARIjeRA<br />

48 Tajna najboljih<br />

bečkih kokica<br />

Sestre Emina i Sanela<br />

Mandžuka osmislile<br />

su, kreirale i uspešno<br />

vode malo, ali inovativno<br />

preduzeće koje<br />

pravi kokice kakve<br />

ne možete kupiti<br />

nigde drugde osim u<br />

njihovoj radnji.<br />

44 povratak u<br />

školu<br />

Sve više ljudi koji su<br />

prekinuli obrazovanje<br />

vraća se u klupe<br />

po kvalifikacije kako<br />

bi našli bolji posao.<br />

TehnIKA<br />

60 Slušalice<br />

Želite pronaći<br />

optimalne slušalice<br />

za svoje potrebe?<br />

Konsultujte savete<br />

KOSMO eksperata...<br />

54 COveR STORY:<br />

u kakvim uslovima nastaje<br />

jeftina odeća koju<br />

kupujemo na Zapadu?<br />

Saznajte više o tome u<br />

KOSMO priči...<br />

94 jeSenjI pROGRAM:<br />

najlepša sezonska<br />

iznenađenja<br />

automobilske<br />

industrije. Za<br />

sve fanove!<br />

TRendS<br />

62 Jesen stiže, s<br />

njom i nova moda<br />

Naša modna ekspertica<br />

Gordana Perić predstavlja<br />

vam nove<br />

jesenje trendove.<br />

BeAuTY<br />

64 jesenji mirisi<br />

Jesenja kolekcija najatraktivnije<br />

ponude<br />

parfema i mirisa za<br />

svačiji ukus. Zavirite<br />

u naše predloge...<br />

STARS<br />

74 Intervju: Sejo<br />

Sekson, Zabranjeno<br />

pušenje<br />

Lider legendarnog<br />

bosanskohercegovačkog<br />

benda Zabranjeno<br />

pušenje<br />

dao je ekskluzivni<br />

intervju za naš list<br />

nakon koncerta<br />

odžanog u Beču.<br />

ZdRAvlje<br />

66 Vežbe sa<br />

Slavicom:<br />

KOSMO vam<br />

predlaže nekoliko<br />

jednostavnih vežbi za<br />

jačanje leđa.<br />

KuhInjA<br />

70 Zimnica<br />

Zaboravljeni recepti<br />

naših majki i<br />

baka: obilje prirode<br />

sačuvano u staklenkama<br />

za zimu.<br />

SpORT<br />

96 Balkanski<br />

stratezi: Barišić i<br />

Bjelica<br />

Naš sportski novinar<br />

Petar Rosandić<br />

napravio je ekskluzivni<br />

intervju sa dva<br />

najbolja austrijska<br />

trenera, Zoranom<br />

Barišićem i Nenadom<br />

Bjelicom.<br />

KOSMO 03

Ilustracija: Aleksandar Kostić

Fotos: Radule Božinović Redaktion: Petar Rosandić<br />

„Izbori? Brate,<br />

nemam pojma!“<br />

HOĆETE LI GLASATI? 29. rujna u Austriji će se održati izbori za Nacionalno vijeće (Nationalrat),<br />

a isti će odlučiti o tome koje će stranke idućih godina krojiti politiku austrijske<br />

vlade. Naši dežurni reporteri uputili su se na bečke ulice kako bi doznali hoće li i na izbore<br />

izaći ljudi iz bivše Jugoslavije. Velik broj njih ima austrijsko državljanstvo, ali sudeći<br />

prema našoj anketi, samo jedan dio njih će i zaista glasati na izborima.<br />

Radoslav STEVANOVIĆ<br />

59, vozač<br />

„Živim 43 godine u Austriji, ali<br />

ne mogu na izbore jer nemam<br />

državljanstvo. Djeca ga imaju i<br />

vjerujem da će izaći na izbore.<br />

Velika je šteta što na izbornim<br />

listima nije zastupljeno više ljudi<br />

iz bivše Jugoslavije.“<br />

Jusuf HALILOVIĆ<br />

65, pomoćni radnik<br />

„Izbori? Kad, gdje i koga se<br />

može birati? Brate, zaista nemam<br />

pojma. A i ne zanima me,<br />

iskreno da ti kažem. Znaš kako<br />

je, ima čovjek svoje probleme i<br />

brige, a tako je i sa mnom. Zaista<br />

imam važnijeg posla.“<br />

Dragan CVETKOVIĆ<br />

52, privatni poduzetnik<br />

„Nisam državljanin tako da<br />

neću izaći na izbore. No, mislim<br />

da bi svi koji mogu trebali<br />

izaći na izbore, a naših je<br />

ionako premalo zastupljeno u<br />

politici u odnosu na činjenicu<br />

koliko nas ovdje ustvari ima.“<br />

Ljiljana JANKOVIĆ<br />

60, umirovljenica<br />

„Tu sam od 1972. godine, ali<br />

nikad nisam dosad izašla na izbore.<br />

Ako treba i ako ima naših<br />

na listama, izaći ću, što da ne.<br />

Čitala sam u KOSMU o nekim<br />

našim kandidatima. Neka,<br />

neka, trebamo ih podržati.“<br />

Lidija KRIŽANOVIĆ<br />

23, studentica<br />

„Nisam uopće još razmišljala o<br />

izborima. A ni ne znam za koga<br />

bih glasala u slučaju da izađem.<br />

Što se tiče naših ljudi, ne vjerujem<br />

da su u redovima austrijske<br />

politike dovoljno zastupljeni.<br />

Premalo je naših političara.“<br />

Sertas KYOSeIBIShev<br />

22, student<br />

„Ne mogu izaći na izbore, nemam<br />

državljanstvo. Volio bih<br />

da mogu, jer mislim da je važno<br />

da i strani ljudi sudjeluju u<br />

političkom i društvenom životu.<br />

Treba promijeniti zakone i<br />

omogućiti im glasanje.“<br />

Ilija ŠISTeK<br />

50, građevinski radnik<br />

„Izbori? Ma to me, iskreno<br />

rečeno, uopće ne zanima.<br />

Kao prvo nisam državljanin,<br />

a kao drugo zaista ne znam<br />

za koga bih glasao. Imam<br />

svoje brige i probleme, a oni<br />

nemaju veze s politikom.“<br />

Damir RAJKOVIĆ<br />

36, trener<br />

„Treba izaći na izbore, što da<br />

ne. A i naši ljudi bi se trebali<br />

više aktivirat ovdje u politici<br />

da ostvare naše ciljeve. Ima nas<br />

svugdje ovdje, pa nije uopće<br />

upitno da nas treba biti više i u<br />

političkim vodama.“<br />

KOSMO 05

SATIRA<br />

ja i Obama<br />

pOd nAdZOROM. Kad prođu godišnji odmori,<br />

sednemo ja i kum k’o dve zadušne babe<br />

pa naričemo. Kunemo gužve na granicama,<br />

mokre peškire oko vrata, ludu familiju koja<br />

nam svake godine nešto upropasti, šefa što<br />

nam dao dve, umesto tri nedelje odmora.<br />

Sedimo kod Mileta i vrtimo<br />

podmetače za pivo.<br />

Ja se držim za ova moja<br />

bangava leđa, kum me gleda pa<br />

kaže: „Šta je, opet si menjao labudove<br />

na terasi i tako ti proš’o<br />

odmor?“ „Jesam, kako znaš<br />

kume?“ „Pa vidim da opet nisi<br />

stig’o da kupiš novi krevet, čim<br />

tol’ko jaučeš. Znači, ti kume<br />

i dalje spavaš u kabinetu, na<br />

onom razdrndanom trosedu?“<br />

„Da, tamo spavam“, odgovaram<br />

mu tužno. „A tamo ti je i kompjuter,<br />

kol’ko se sećam?“ „Jeste<br />

kume…“<br />

„Čoveče, pa je l’ ti pokrivaš<br />

ekran ćebetom kad ti i kuma<br />

radite one stvari?! Je l’ ne vidiš<br />

šta se dešava? Ovi nam ušli i u<br />

spavaće sobe. Kume moj, ako<br />

već ne pokrivaš ekran, promeni<br />

barem one tvoje gaće. Meni je<br />

muka kad te gledam u njima,<br />

a kamoli ovoj Obaminoj administraciji.<br />

To su, čoveče, fini<br />

ljudi, ne moraju tebe tako dlakavog<br />

i bangavog u izlizanim<br />

gaćama da gledaju, imaj malo<br />

obzira. A i kuma bi mogla malo<br />

da smrša, a ne da se oni jadni<br />

snebivaju. Oni su svi izdepilirani,<br />

fini ljudi, zategnuti, oni te<br />

stvari rade sa stilom. Ne mora<br />

da im pripadne muka dok rade<br />

svoj posao i vas gledaju. Unesi,<br />

kume, i ti malo stila, nemoj da<br />

nas brukaš pred Obamom. A<br />

i preporučio bih ti da smanjiš<br />

gledanje pornića preko interneta,<br />

da te ne registruju i stave<br />

na spisak, pa kad krenu da jure<br />

neke egzotične psihopate i teroriste,<br />

da im ti ne budeš prvi<br />

na spisku. Da te onako ujutro<br />

06<br />

KOSMO<br />

zaskoče u kabinetu ili smrdljivom<br />

haustoru.“<br />

Možda je to sve tačno, da se<br />

CIA zavukla u smrdljivi bečki<br />

kabinet, pa rovari. Samo, neće ga<br />

majci tako lako... Oni ne znaju<br />

u šta su se upetljali. Ako samo<br />

krenu sa tim njihovim kamerama<br />

po mom stanu, ima tek da<br />

ih strefi šlog. Još kad vide ceo<br />

ambijent, ima da zovu eksperte,<br />

da provale kojoj ja formaciji pripadam.<br />

Prvo ima na kalendaru<br />

da vide Titovu sliku, malo dalje<br />

stoje neki grbovi što zakačio moj<br />

stariji sin. Njemu napunili glavu<br />

kraljem i monarhijom. Jedan<br />

nosi brojanicu, drugi indijanske<br />

minđuše. Ja dlakav k’o hajdučki<br />

vođa, ovi moji izdepilirani i kvarcovani.<br />

Desno grb FK Partizan,<br />

levo poster SK Rapid. Na stolu<br />

šljivovica, pored nje Red Bull. U<br />

šerpi sarma, pored nje kartoni<br />

iz picerije i Burger Kinga. U<br />

jednoj sobi peva Mile Kitić, u<br />

drugoj onaj ludi Kinez, šta li je,<br />

onaj Gangam. Na jednom zidu<br />

stilski šifonjer od pokojne babe<br />

Švabice, na drugom zidu raspadnuta<br />

komoda iz Kike i ukrasi iz<br />

vlaškog kraja. Na jednom televizoru<br />

„Šarenica“, na drugom<br />

manjem, neki ludački filmovi<br />

sa čudovištima. Žena priča<br />

vlaški, ja srpski, deca nemački i<br />

tako se sporazumevamo. Pa nas<br />

sad dešifrujte, gospodo! I pazite<br />

kakav ćete izveštaj poslati vašem<br />

šefu kad me vidite u izlizanim<br />

gaćama i kad prošetate kamerom<br />

kroz moj stan.<br />

Škrabni Zemi svoje mišljenje:<br />

zemo.kolumnist@kosmo.at<br />

Ilustracija: Aleksandar Kostić

Fotos: Radule Božinović, Aleksandar Kostić<br />

pisma čitalaca<br />

Draga ekipa KOSMA,<br />

Čitamo Vas redovito i vrijeme<br />

je da netko u ovom<br />

gradu konačno pohvali Vaš<br />

trud i rad. Reportaže iz naše<br />

zajednice su Vam odlične.<br />

Lijepo je vidjeti kako ste<br />

stalno u dodiru s problemima<br />

nas običnih građana,<br />

kao i da pokušavate pomoći<br />

ljudima koji su u nevolji.<br />

S oduševeljenjem i radošću<br />

smo čitali priču o identitetu<br />

naših ljudi, ali i one zabavne<br />

stvari poput viceva, estrade<br />

i, naravno, nezaobilaznog<br />

horoskopa. Zadnji brojevi<br />

imaju i manje pravopisnih<br />

grešaka – pohvale za to idu<br />

prvenstveno Vašem lektoru.<br />

Nastavite s dobrim radom i<br />

ostanite kakvi jeste – najbolji<br />

i najčitaniji u dijaspori!<br />

Obitelj Marulić<br />

KOSMO, nek vas Bog čuva!<br />

Pravo mi je drago da mogu i<br />

ja koju reč da napišem. Znate,<br />

u ono vreme kada sam ja<br />

dolazio u Beč nije se čovek<br />

mogao informisati tek tako<br />

o pravima manjina tj. dijaspore...<br />

Pa je mogao, da prostite,<br />

da nas zavitlava ko je<br />

kako hteo. Plašili smo se da<br />

otvorimo bilo koje pismo<br />

iz magistrata, financamta<br />

itd. Plaćali bi svaku glupost<br />

unapred, potpisivali bi papire<br />

i ugovore bez pitanja i<br />

protivljenja. Bilo nas je stid<br />

priznati da ne poznajemo<br />

dovoljno jezik i zakon. I<br />

kako ne, pitam ja Vas? Kako<br />

ne, kada nam niko nije hteo<br />

reći koja zapravo prava mi<br />

imamo, a i sami Austrijanci<br />

nisu baš bili puni razumevanja<br />

za nas! E, sad, od kada<br />

čitamo KOSMO puno sam<br />

bolje upućen. Pa sada čak i<br />

ja uputim pismenu žalbu i<br />

bunim se kad vidim da neko<br />

hoće da me prevari.<br />

Neka, vala, da i mi malo na<br />

noge stanemo.<br />

Živi bili i svaka čast.<br />

Branko, sa porodicom (14.<br />

bicirk)<br />

Poštovani,<br />

Svakodnevno odlazim na posao<br />

u blizini Mariahilfer Straße<br />

i nikako mi nije jasna zbrka<br />

koja je nastala zbog delimičnog<br />

uvođenja pešačke zone. Ne razumem<br />

zašto je stvar urađena<br />

tako polovično – ili se lepo napravi<br />

potpuna zabrana saobraćaja<br />

ili je situaciju trebalo ostaviti<br />

kakva je ranije bila. Ovako<br />

– prava zbrka. Još pre neki dan<br />

Mlađi čitaoci su više orijentisani na web, a na stranici kosmo.at<br />

mogu pronaći brojne tekstove na nemačkom jeziku.<br />

vidim na ulici neke nesrećne<br />

vozače autobusa kako, potpuno<br />

pogubljeni, upozoravaju<br />

bicikliste da ne voze prebrzo!?<br />

Takođe mi nije jasno kako su<br />

Zeleni dozvolili sebi da upravo<br />

u ovom trenutku, pred izbore,<br />

daju konkurenciji toliko municije<br />

protiv sebe. Vrlo nepromišljeno.<br />

Što bi se reklo, pucanj<br />

u sopstvenu nogu. U svakom<br />

slučaju, nadam se da će se ovaj<br />

haos što pre rešiti na zadovoljstvo<br />

i komfor svih Bečlija.<br />

Prijateljski pozdrav,<br />

Marijana Nikolić<br />

Liebe Redaktion,<br />

als gebürtige Bosnierin will ich<br />

mich über die BKS-Community<br />

in Österreich auf dem<br />

Laufenden halten. Da ich hier<br />

aufgewachsen bin, muss ich<br />

aber zugeben, dass mir das<br />

Lesen auf Deutsch wesentlich<br />

leichter fällt. Ich finde es gut,<br />

dass ihr eine Website auf Deutsch<br />

habt. (www.kosmo.at<br />

– Anm. d. Red.) Im Netz habt<br />

ihr aber meistens ganz andere<br />

Texte als im Magazin. Meine<br />

Frage: Könntet ihr mehr von<br />

den Texten aus dem Magazin<br />

auf Deutsch ins Netz stellen?<br />

Manches würde ich gerne meinen<br />

österreichischen Freunden<br />

zu lesen geben, aber die können<br />

nun mal nur Deutsch.<br />

Aleksandra N.<br />

Poštovani čitaoci,<br />

Magazin KOSMO je otvoren<br />

za sve Vaše reakcije, prijedloge<br />

i pitanja. Podijelite s nama<br />

svoje komentare na:<br />

Zeitschrift KOSMO<br />

Handelskai 388<br />

Büro Top Nr. 741<br />

1020 Wien, na e-mail:<br />

info@kosmo.at<br />

Riječ<br />

izdavača<br />

dejan SudAR o<br />

izborima<br />

Trenutak istine<br />

pred nama su ovaj mjesec izbori<br />

za Savezni parlament (Nationalrat),<br />

glavno i ključno tijelo<br />

suvremene, moderne austrijske parlamentarne<br />

demokracije. Promatrajući<br />

predizbornu kampanju s motrišta<br />

našeg časopisa i naše publike, ne nameće<br />

nam se samo pitanje tko će voditi<br />

ovu zemlju idućih godina, nego i<br />

koliko će doseljenika s naših područja,<br />

s državljanstvom i pravom glasa,<br />

zaista iskoristiti svoju mogućnost i<br />

izaći na izbore.<br />

Ja osobno smatram da bi svaki doseljenik<br />

koji posjeduje austrijsko državljanstvo<br />

trebao ostvariti svoje pravo<br />

glasa. Zašto? Baš kao što se svakodnevno<br />

borimo da na našim radnim<br />

mjestima i u našoj okolini ostvarimo<br />

svoje želje, snove i ciljeve, isto tako ne<br />

bismo trebali propustiti ovu šansu da<br />

sudjelujemo u političkom životu zemlje<br />

u kojoj živimo, radimo i plaćamo<br />

poreze, a u kojoj će, naposlijetku,<br />

živjeti i naša djeca Vrijeme je pokazati<br />

da među nama nema samo talentiranih<br />

sportaša, uspješnih poduzetnika,<br />

osebujnih i zanimljivih ličnosti, nego<br />

da su doseljenici u ovoj zemlji i kao<br />

zajednica, ali i kao pojedinci postali<br />

važan politički čimbenik.<br />

Kada razgovaram s našim sugrađanima,<br />

a isti dojam potvrđuje i anketa<br />

KOSMA, mi često zaboravljamo<br />

na prava koja smo ostvarili<br />

u našoj novoj domovini. Stoga ljudima<br />

često ovih dana ponavljam<br />

da svakako izađu na izbore. Jer,<br />

analizirajući cjelokupnu situaciju,<br />

dolazim do nepobitne činjenice:<br />

ovi, ali i svi drugi izbori nisu samo<br />

naše pravo, nego i naša šansa. Sudjelovati<br />

na izborima znači participirati<br />

u političkom životu ove<br />

zemlje. Stoga nemojmo „prespavati“<br />

29. rujan i izađimo na izbore.<br />

Ili, kako bi to navijački puk rekao:<br />

„Neka vide da nas ima“.<br />

vaše mišljenje pošaljite na:<br />

dejan.sudar@kosmo.at

Sve I SvAŠTA<br />

Zabranjene seksi<br />

sekretarice<br />

zgodne sekretarice.<br />

Guverner<br />

jedne<br />

provincije<br />

u Indoneziji<br />

uveo je<br />

zabranu za<br />

Guverner Rusly Habibie tvrdi da<br />

između šefova i njihovih sekretarica<br />

cvetaju afere. „Ponašaju se s<br />

njima kao sa suprugama. Donose<br />

im poklone sa službenih putovanja,<br />

parfeme, dok njihove žene ne<br />

dobijaju ništa!“ Sekretarice će zameniti<br />

muškarci ili starije gospođe.<br />

Ženu ubio mobilni<br />

na punjenju<br />

Jedan poziv<br />

menja<br />

sve – a<br />

ponekad<br />

je i opasan<br />

po život.<br />

Apple trenutno istražuje incident<br />

u kojem je Kineskinja Ma Ailun<br />

(23), stjuardesa kompanije China<br />

South Airlines, poginula od električnog<br />

udara kada je prihvatila poziv<br />

na svom iPhoneu 5 dok se ovaj<br />

punio. Apple je odbio da komentariše<br />

detalje slučaja, kao npr. da li<br />

je u pitanju izolovan indcident.<br />

engleski samo za<br />

prljave poslove<br />

Engleska<br />

reč „shitstorm“proglašena<br />

je za<br />

anglicizam<br />

godine 2012. u Nemačkoj.<br />

Nakon toga, ona je unešena u<br />

svemoćni i svereferentni Duden<br />

pravopis. Reč je naročito ušla u<br />

upotrebu od vremena finansijske<br />

krize i slučaja ministra odbrane<br />

Guttenberga optuženog za plagijat.<br />

„Shitstorm“ („oluja g.....“) označava<br />

žestoku reakciju javnosti.<br />

08 KOSMO<br />

Smrt (letećom) kravom<br />

Joao Maria de Souza (45)<br />

iz Brazila tragično je izgubio<br />

život kada je na<br />

njegovu postelju, u sred<br />

noći, pala krava.<br />

Neki ljudi zaista nemaju<br />

sreće u životu. Brazilac<br />

Joao de Souza je bio u<br />

krevetu sa svojom ženom<br />

Leni u njihovom domu<br />

u gradu Caratinga kada<br />

je životinja propala kroz<br />

krov i pala direktno na<br />

njihov krevet. Veruje se da<br />

je krava pobegla sa obližnje<br />

farme i da se na krov<br />

popela preko brda na koje<br />

horor<br />

bojanka<br />

U ponudi lanca supermarketa<br />

Tesco našla se i bojanka<br />

reklamirana za uzrast<br />

od pet do osam godina<br />

starosti koja sadrži krvave<br />

scene iz horor filmova.<br />

Britanski lanac supermarketa<br />

je globalni igrač i treći najveći<br />

biznis te vrste na svetu. Jedan<br />

kupac nedavno se požalio na<br />

bojanku „Color Me Good –<br />

Arrggghhhh!!“ koja se našla<br />

u ponudi ovog lanca, knjižicu<br />

se kuća ovog para naslanja.<br />

Krov koji ionako nije bio u<br />

dobrom stanju istog trenutka<br />

je popustio pod tonu i<br />

po teškom životinjom. Krava<br />

je pala na Joaovu stranu<br />

kreveta, pa je njegova žena<br />

prošla bez povreda (i papkar<br />

je ostao neozleđen). Joao<br />

je prebačen u bolnicu zbog<br />

slomljene noge, ali je nekoliko<br />

sati kasnije preminuo<br />

u čekaonici usled obilnog<br />

unutrašnjeg krvarenja.<br />

Joaov zet Carlos Correa<br />

izjavio je za brazilske novine<br />

Hoje em Dia: „Poslednje što<br />

možete očekivati u životu je<br />

Dečice, obojite čika Freddyja Kruegera – i to najbolje<br />

pred spavanje. Ništa vam neće doneti slađe snove.<br />

od 16 strana sastavljenu od<br />

krvavih scena iz horor filmova:<br />

Psiho, Mizeri, Isijavanje,<br />

Kad jaganjci utihnu itd. Ova<br />

mušterija tražila je poklon za<br />

/<br />

/<br />

CUDO NEVIDENO<br />

-<br />

da ćete umreti tako što će<br />

vam u sred noći krava pasti<br />

na glavu. Ali ja mislim<br />

da mog zeta nije ubila<br />

krava, već neprihvatljivo<br />

dugo vreme koje je čekao<br />

da ga lekari pregledaju.“<br />

Majka nesrećno stradalog<br />

čoveka izjavila je za brazilsku<br />

televiziju SuperCanal:<br />

„Nisam donela na svet sina<br />

da bi ga usmrtila leteća<br />

krava.“ Policija u Caratingi,<br />

država Minas Gerais,<br />

pokrenula je istragu. Ukoliko<br />

bude otkriven, vlasnik<br />

krave biće optužen za ubistvo<br />

iz nehata.<br />

svog unuka, kada joj je u ruke<br />

došla i bojanka: „Neverovatno<br />

da mogu da prodaju ovo deci.“<br />

Tesco je u međuvremenu povukao<br />

bojanku iz svojih objekata.<br />

Fotos: wikimedia, zVg

Broj meseca<br />

PrIšTINA. U pregovorima<br />

između Beograda i Prištine<br />

dogovoreno je da Kosovo dobije<br />

međunarodni pozivni broj 383.<br />

Zauzvrat je Priština popustila i pri-<br />

383HAlO,<br />

hvatila da na Kosovu radi i srpski<br />

telekom operater.<br />

nA veZI: Sine,<br />

daj mi tatu!<br />

Sjeverna Koreja pokrenula<br />

je proizvodnju pametnog telefona<br />

na inicijativu mladog<br />

diktatora Kim Jong-una.<br />

Tu iznenađujuću vijest objavila<br />

je državna sjevernokorejska<br />

novinska agencija KCNA,<br />

objelodanivši kako pametni<br />

telefon „Arirang“ krasi dodirnik<br />

(touchscreen). Operativni<br />

sistem je, sudeći prema snim-<br />

KnAp: Život<br />

u kovčegu<br />

Stanovnici Tokia muku muče<br />

sa stambenim prostorom.<br />

Odnedavno su popularni patuljasti<br />

ormarić-stanovi, poznati<br />

kao „geki-sema“.<br />

Spolja nalik ormarićima u<br />

svlačionici, ovi mikro-stanovi<br />

dugački su oko 2,5, visoki nešto<br />

preko jednog metra. Najamnina<br />

je, pak, vrtoglava – pre<br />

svega zbog centralne pozicije –<br />

junAK MjeSeCA<br />

Nenad BJELICA (42),<br />

trener za pobjede<br />

Senzacionalnom pobjedom nad<br />

Dinamom u kvalifikacijama Lige<br />

prvaka, trener bečke Austrije<br />

ušao je u povijest austrijskog<br />

nogometa. Hrvatski<br />

trener je prvi u povijesti<br />

kluba odveo bečku Austriju<br />

u najelitnije natjecanje<br />

europskog nogometa.<br />

Kim jong pravi mobilne, još<br />

samo da dozvoli razgovor...<br />

kama, Googleov Andorid 2.1,<br />

dok je za proizvodnju zadužena<br />

„Tvornica 11. svibnja“.<br />

Živim u kutiji šibica, ali je<br />

zato najamnina preskupa!<br />

500 evra mesečno. Stanodavci<br />

tvrde da većinu iznajmljivača<br />

čine mladi profesionalci, koji<br />

vreme uglavnom provode na<br />

poslu. Napomena: nije za klaustrofobične.<br />

„„da<br />

CITAT MeSeCA:<br />

nema imigranata,<br />

morao bih da zatvorim<br />

sve svoje restorane.“<br />

Slavni šef Jamie Oliver (38) nedavno se<br />

javno požalio na lenjost mladih Britanaca<br />

koji nisu spremni da „potegnu.“<br />

SenZACIjA:<br />

top secret<br />

Na tržištu mobilnih aplikacija<br />

pojavila se i jedna<br />

koja nudi originalne recepte<br />

JNA koji su godinama<br />

najstrože čuvani kao<br />

vojna tajna.<br />

Aplikacija JNA kuvar nudi<br />

više od stotinu strogo čuvanih<br />

originalnih recepata, savete<br />

za pripremu jela, kao i<br />

kalkulator koji preračunava<br />

GlupO: dijeta<br />

uradi sam<br />

Jedna Amerikanka iz države<br />

Iowa u želji da smrša progutala<br />

je pantljičaru – zbog<br />

čega je završila u bolnici.<br />

Pošto je ovaj izuzetno opasan<br />

i nepromišljen tretman<br />

izazvao brojne zdravstvene<br />

komplikacije, žena se javila<br />

doktoru koji je bio toliko zatečen<br />

da je za savet morao da<br />

pita ministarstvo zdravlja. Po<br />

luZeR MjeSeCA<br />

Zdravko MAMIĆ (54),<br />

predsjednik dinama<br />

Nakon poraza od Austrije Dinamo<br />

je ostao bez prolaza u Ligu<br />

prvaka i bez trenera – Krunoslava<br />

Jurčića. Po treći put! Iza cijele<br />

komedije stoji neprikosnoveni<br />

Zdravko Mamić,<br />

poznat po svojoj čvrstoj<br />

ruci. Možda, ipak, Kruno<br />

dobije i četvrtu šansu?<br />

nutricionizam „po pS-u“<br />

(Pravilu službe) JNA.<br />

količinu namirnica za željeni<br />

broj porcija. Aplikacija<br />

JNA kuvar je dostupna na<br />

App Storeu za 1,99 USD.<br />

Bi li ti, ćero, stavila u usta<br />

nešto ovakvo? nadam se, ne.<br />

sopstvenom priznanju, parazita<br />

je kupila preko interneta,<br />

posle kraćeg prikupljanja<br />

informacija. Ne pokušavajte<br />

ovo sami kod kuće!<br />

KOSMO <strong>09</strong>

Sve I SvAŠTA<br />

urin – obnovljivi izvor<br />

Neverovatno<br />

otkriće:<br />

naučnici<br />

uspeli da<br />

dobiju<br />

struju iz ljudske mokraće.<br />

Tim naučnika-istraživača iz Bristola<br />

u Velikoj Britaniji uspeo je da<br />

dobije dovoljno struje iz mokraće<br />

za korišćenje mobilnog telefona –<br />

slanje SMS poruka i pristup internetu.<br />

Vođa grupe Ioannis Ieropoulos<br />

vidi beskonačne mogućnosti<br />

primene ovog otkrića: „Naš urin je<br />

bezgraničan izvor energije!“<br />

Puževski eliksir<br />

Jedan salon<br />

lepote<br />

u Tokiju<br />

od nedavno<br />

nudi<br />

tretman<br />

za lice čiji su glavni sastojak<br />

– puževi.<br />

Tokom ovog tretmana, klijentima<br />

po licu puze puževi. Stručnjaci<br />

za lepotu iz ovog salona tvrde da<br />

slina koja ostaje iza puževa sadrži<br />

moćnu mešavinu proteina, antioksidanata<br />

i hijaluronske kiseline i<br />

da omogućava koži da zadrži vlažnost,<br />

elastičnost i ublaži upale.<br />

Parkić na Mesecu<br />

Dve<br />

američke<br />

članice<br />

Kongresa,<br />

predložile<br />

su zakon<br />

kojim bi se osnovao nacionalni<br />

park SAD na Mesecu.<br />

Ovim zakonom zaštitila bi se teritorija<br />

Meseca na kojoj su obavljena<br />

sletanja Apollo misije u periodu<br />

od 1969. do 1972. „Zakon bi osigurao<br />

očuvanje naučnih podataka<br />

i kulturnih artefakata kako oni ne<br />

bi bili oštećeni budućim sletanjima<br />

na Mesec“, izjavila je Donna<br />

Edwards iz države Maryland.<br />

10<br />

KOSMO<br />

Leg’o Amer, ustao Šveđanin<br />

Michael Boatwright,<br />

Amerikanac, jedno jutro<br />

se probudio bez pamćenja<br />

ko je i šta je, a jedini<br />

jezik koji je znao da govori<br />

bio je švedski.<br />

Na vozačkoj dozvoli Michaela<br />

Boatwrighta (61) stoji da<br />

je rođen na Floridi, ali nakon<br />

što se probudio u bolničkom<br />

krevetu u Palm Springsu,<br />

Kalifornija, ovaj čovek bio<br />

je u stanju da komunicira na<br />

samo jednom jeziku – švedskom.<br />

Boatwright je pronađen<br />

bez svesti u krevetu<br />

jednog kalifornijskog motela<br />

u februaru ove godine – od<br />

tada se nalazi na posmatranju<br />

Adolf,<br />

„junačina“<br />

Na diplomskoj ceremoniji<br />

na univerzitetu Chulalongkorn<br />

u Bangkoku pojavio<br />

se transparent na kojem je<br />

nacrtan lik Adolfa Hitlera.<br />

Hulk, Captain America,<br />

Batman, Adolf Hitler, Superman<br />

– u ovom društvu superheroja<br />

nalazi se i jedan uljez.<br />

Pogodite koji! Transparent<br />

sa likovima superheroja (plus<br />

Adolf ) trebalo je da novopečenim<br />

akademskim građanima<br />

u bolnici, a policija pokušava<br />

da stupi u kontakt sa nekim od<br />

njegove rodbine. Michael je izgubio<br />

sećanje na svoj prethodni<br />

život, govori švedski i predstavlja<br />

se kao Johan Ek. Nakon<br />

buđenja, nije bio u stanju da<br />

prepozna svoju sliku na identifikacijama,<br />

kao ni svoj odraz u<br />

ogledalu. Od ličnih stvari koje<br />

je policija pronašla u hotelskoj<br />

sobi, Michael je imao torbu sa<br />

lakom sportskom odećom, pet<br />

teniskih reketa, dva mobilna<br />

telefona i nešto malo gotovine.<br />

Doktori su dijagnostifikovali<br />

Michaelov problem kao<br />

prolaznu potpunu amneziju,<br />

poremećaj koji onemogućava<br />

pogođenima da formiraju nova<br />

Na Dalekom Istoku Adolf Hitler se često prihvata kao lik iz popularne<br />

kulture, bez poznavanja njegovog lika i nedela.<br />

u Bangkoku poželi dobrodošlicu<br />

u nov život. Na svečanoj<br />

manifestaciji su, čak, pojedini<br />

diplomci pozdravljali prisutne<br />

nacističkim pozdravom. Cen-<br />

Trenutno u Švedskoj u<br />

potrazi za samim sobom:<br />

Amerikanac koji<br />

je postao Šveđanin.<br />

sećanja. Krajem jula vlasti su<br />

uspele da stupe u kontakt sa<br />

njegovom sestrom koja živi u<br />

Luizijani, SAD. Ona je medijima<br />

izjavila da sa bratom<br />

nije razgovarala skoro deset<br />

godina i da nije znala da li<br />

je uopšte živ. „Samo je nestao.<br />

Oduvek je bio sklon<br />

lutanju. Vraćao bi se samo<br />

kada bi mu nešto trebalo,<br />

novac ili nešto drugo.<br />

Zatim bi se ponovo gubio.“<br />

Pokrenuta istraga<br />

potvrdila je da je Michael<br />

jedan deo života proveo u<br />

Švedskoj, kao i da ima diplome<br />

univerziteta države<br />

Michigan, kao i univerziteta<br />

u Stockholmu.<br />

tar Simon Wiesenthal prvi je<br />

pozvao na uzbunu. Škola se<br />

izvinila i objasnila da studentitvorci<br />

transparenta nisu svesni<br />

lika i nedela nacističkog vođe.<br />

Fotos: zVg, Drago Palavra

Recept za dugoročan i srećan suživot je jednostavan – što<br />

manje konflikta, a to znači sporiji jezik i tvrđe uši.<br />

Ćutanje je zlato – a i tvrde uši U Beču kao kod svoje kuće<br />

rasprave o tome ko će pospremiti<br />

sto posle obeda ili<br />

ko će otići u nabavku ređe<br />

su među iskusnijim parovima<br />

koji poznaju umetnost<br />

izbegavanja konflikta.<br />

Jedna studija urađena na<br />

127 srednjovečnih i starijih<br />

parova pokazala je da osobe<br />

koje su duže u zajednici<br />

vremenom sve više izbegavaju<br />

situacije u kojima može<br />

Bezahlte Anzeige<br />

Wir<br />

unterstützen<br />

Sie dabei!<br />

doći do eksplozivnih svađa.<br />

Umesto otvorenog konflikta,<br />

češće su strategije menjanja<br />

teme ili naprosto ignorisanja.<br />

Ovakvo ponašanje često se<br />

smatralo lošim za vezu, zato<br />

što vodi nagomilavanju besa<br />

ili frustracije. Ali za starije<br />

parove iza kojih su decenije<br />

mogućnosti da se izrazi nezadovoljstvo,<br />

ovo je način da se<br />

sačuva mir i stabilnost, tvrde<br />

psiholozi.<br />

Copyright Fotos: b<br />

Wien<br />

fördert<br />

mich<br />

Wiener<br />

Infotelefon für<br />

Beruf und<br />

Weiterbildung:<br />

0800 86 86 86<br />

Nedavno je lansirana informativna platforma koja pomaže<br />

došljacima da naprave prve korake u austrijskoj prestonici.<br />

Feels like home je nov, obiman<br />

i informativan sajt na<br />

engleskom jeziku koji nudi<br />

važne podatke za sve one kojima<br />

je Beč postao nova kuća.<br />

Obavezno konsultujte!<br />

Glavna ciljna grupa stranice<br />

su studenti, ali ona sigurno<br />

može biti koristna svim strancima<br />

koji žive u prestonici<br />

Austrije, a sigurno i ponekom<br />

rođenom Bečliji. Pored op-<br />

štih informacija o Austriji i<br />

Beču, stranica sadrži sekcije<br />

koje se bave dolaskom u Austriju,<br />

pitanjima vize, radne<br />

i boravišne dozvole, mogućnostima<br />

iznajmljivanja stana,<br />

informacije o jeftinim avionskim<br />

letovima, kao i mogućnostima<br />

javnog bečkog transporta,<br />

a tu su i informacije iz<br />

kulturne i restoranske ponude<br />

i još mnogo toga drugog.<br />

www.feelslikehome.at<br />

Holen Sie Ihren<br />

Lehrabschluss nach!<br />

Alle Möglichkeiten. Alle Förderungen. Alle Infos.<br />

Qualifi zierungsmeile<br />

Die Messe für alle, die den<br />

Lehrabschluss nachholen möchten.<br />

17. + 18. September 20<strong>13</strong><br />

10.00 – 16.00 Uhr<br />

Berufsausbildungszentrum des BFI Wien<br />

Engerthstraße 117, 1200 Wien<br />

Eintritt frei!<br />

Nähere Infos: www.waff.at oder www.ams.at/wien<br />

QUALIFIKATIONSPLAN<br />

WIEN 2020<br />

KOSMO 11

InTeGRACIjA<br />

Kolumna<br />

Dr. Nedad MEMIĆ,<br />

glavni i<br />

odgovorni urednik<br />

magazina KOSMO<br />

„narodni“<br />

kandidati<br />

doseljenici teško prodiru u<br />

austrijske stranke, a i kada<br />

zauzmu neko atraktivnije<br />

mjesto, od njih teško čujemo<br />

mnogo šta novog. Kandidati s<br />

migrantskim porijeklom iz bivše<br />

Jugoslavije na predstojećim izborima<br />

austrijskim političkim strankama<br />

služe isključivo za mobilizaciju<br />

vlastite etničke grupe.<br />

Van uobičajenih političkih fraza,<br />

iz njihovih istupa ne možemo čuti<br />

kakvu konkretnu politiku zastupaju,<br />

njihovi dosadašnji politički<br />

rezultati su minimalni, a nema<br />

ni jasnih zahtjeva rukovodstvu<br />

stranke kojoj pripadaju u cilju<br />

poboljšanja položaja doseljenika<br />

porijeklom iz BiH, Crne Gore,<br />

Hrvatske i Srbije u Austriji. Umjesto<br />

toga obično slušamo o „našim<br />

predstavnicima“, „našem narodu“<br />

– neodređenim kategorijama koje<br />

nemaju šta tražiti u političkom<br />

vokabularu jedne multikulturne<br />

zemlje poput Austrije.<br />

Doseljenici s Balkana pripadaju<br />

različitim nacijama koje su posljednjih<br />

dvadesetak godina različito<br />

politički oblikovane. Njihove<br />

potrebe, stepen inkluzije i položaj<br />

u društvu nisu jedinstveni. Oni<br />

su, međutim, prije svega austrijski<br />

državljani koji imaju iste probleme<br />

kao i doseljenici iz drugih dijelova<br />

svijeta i velika većina autohtonog<br />

stanovništva. Stoga im ne trebaju<br />

kandidati koji će tražiti njihove<br />

glasove samo zato što pripadaju<br />

istom „narodu“ kao oni (ma šta taj<br />

narod podrazumijevao), već političari<br />

doseljenici koji će se obraćati<br />

svim građanima ove zemlje. Tek<br />

tada će postojeći politički diletantizam<br />

s migrantima u politici zamijeniti<br />

njihova istinska participacija.<br />

vaše mišljenje pošaljite na:<br />

nedad.memic@kosmo.at<br />

12 KOSMO<br />

Bitka za glasove može početi: datum za izbore je nedavno<br />

fiksiran.<br />

27. septembra u Beču će biti otvoren<br />

sajam posvećen raznolikosti u<br />

svetu biznisa i zapošljavanja, pod<br />

nazivom fair.versity.<br />

fair.versity: prvi sajam diverziteta<br />

20<strong>13</strong>. je godina kulturne raznolikosti.<br />

Ona će biti obilježena<br />

i na sajmu fair.versity<br />

27. septembra s uglednim<br />

predavačima, diskusijama i<br />

preko 35 firmi i organizacija<br />

izlagača. Ulaz je slobodan.<br />

27. septembra 20<strong>13</strong> održava se<br />

po prvi put fair.versity Austria,<br />

sajam karijere za raznovrsne<br />

talente čiji medijski partner je<br />

i naš magazin. Ovaj dan u Privrednoj<br />

komori Austrije svi oni<br />

koji traže posao, a imaju različito<br />

kulturno porijeklo, mogu<br />

upoznati firme koje cijene raznolikost<br />

– i to na čak 1.500<br />

m 2 izložbenog prostora. Tu<br />

mogu i skupiti informacije za<br />

planiranje vlastite karijere i naučiti<br />

se povezivati s poslovnim<br />

ljudima. Na Sajmu će biti riječi<br />

i o samostalnoj djelatnosti. Na<br />

različitim radionicama uvježbavat<br />

će se potrebne vještine za<br />

pronalaženje posla.<br />

„Obraćamo se svim starosnim<br />

grupama, od učenika u privredi<br />

pa do menadžera“, ističu organizatori<br />

fair.versityja Manuel<br />

Bräuhofer i Manfred Wondrak.<br />

„Osim težišta na raznovrsnom<br />

etničkom porijeklu fair.<br />

versity će pokriti i ostale važne<br />

aspekte diverziteta – starosnu<br />

dob, invalidnost, spol, religiju i<br />

seksualnu orijentaciju.“<br />

Sajam će otvoriti savezni ministar<br />

Rudolf Hundstorfer, državni<br />

sekretar Sebastian Kurz i<br />

potpredsjednica Privredne komore<br />

Austrije Renate Römer.<br />

Uvodna izlaganja održat će<br />

poznata imena: profesor Erol<br />

Yildiz s Alpe-Adria univerziteta<br />

u Klagenfurtu razmotrit će u<br />

svom izlaganju relevanciju kul-<br />

o poslovnim ponudama – a<br />

ovdje će čak moći i voditi prve<br />

intervjue za posao. Među izlagačima<br />

bit će između ostalih<br />

i REWE International AG,<br />

Grad Beč, ali i firme iz oblasti<br />

CSR-a i upravljanja diverzitetom.<br />

Sajam fair.versity Austria 20<strong>13</strong><br />

donosi brojne prednosti: jačanje<br />

privrede u Austriji, podršku<br />

raznolikim talentima u njihovom<br />

uključivanju na tržište<br />

Na sajmu fair.versity bit će i oko 35 preduzeća<br />

s vlastitim poslovnim ponudama.<br />

zVg , Božinović Radule Palavra, Drago Fotos:<br />

turne raznolikosti u austrijskim rada i prilikom osnivanja firmi,<br />

kompanijama. Profesorica Gu- podršku internacionalizaciji<br />

drun Biffl, voditeljica Odsjeka austrijskih preduzeća angažma-<br />

za migraciju i globalizaciju na nom radnika sa specifičnim<br />

Dunavskom univerzitetu (Do- znanjima te predstavljanje najnau-Universität)<br />

u Kremsu, boljih primjera austrijskih firmi<br />

izvjestit će o svojoj aktuelnoj koje su već implementirale ini-<br />

studiji o diskriminaciji u procecijative u oblasti korporativne<br />

su regrutiranja radne snage. Ali socijalne odgovornosti (CSR)<br />

Mahlodji, osnivač video-porta- i diverziteta.<br />

la whatchado, objasnit će zašto fair.versity Austria obraća se<br />

tzv. cik-cak biografije mogu biti preduzećima s internacional-<br />

i nešto pozitivno.<br />

nom orijentacijom, osobama s<br />

Više od 35 preduzeća bit će heterogenim porijeklom u po-<br />

predstavljeno na vlastitim satrazi su za poslom, studentima<br />

jamskim štandovima. Osobe u i absolventima iz inostranstva<br />

potrazi za poslom moći će se koji studiraju ili su absolventi u<br />

tako na licu mjesta informirati Austriji. (Nedad Memić)

Šest stubova diverziteta<br />

26. septembra po šesti put<br />

se održava sajam interkulturalne<br />

komunikacije Medien.Messe.Migration<br />

&<br />

Diversität 20<strong>13</strong> u bečkoj<br />

Stadthalle. Sajam podržavaju<br />

Wiener Wirtschaftsagentur,<br />

SPÖ Wien, Zeleni i Privredna<br />

komora Beča.<br />

Prvi sajam za interkulturalnu<br />

komunikaciju na njemačkom<br />

govornom području u proteklih<br />

je pet godina okupio preko<br />

5.000 posjetilaca, predavača,<br />

firmi kao i javnih i privatnih<br />

institucija. Ovaj stručni sajam<br />

poznat je i cijenjen po svojim<br />

Bečka Stadthalle će 26. septembra<br />

ugostiti poslovni sajam Medien.Messe.Migration<br />

& diversität<br />

20<strong>13</strong>, šesti po redu.<br />

uglednim predavačima, korisnim<br />

informacijama i inovativnim<br />

diskusijama. Sajam organiziraju<br />

udruženje M-MEDIA i<br />

senel2b communications.<br />

U proteklih pet godina sajam<br />

Medien.Messe.Migration &<br />

Diversität intenzivno se bavio<br />

pitanjima diverziteta te etničke<br />

raznolikosti u austrijskom<br />

društvu. Ovo je bio samo jedan<br />

od šest stubova diverziteta.<br />

Ove godine spektar sajma Medien.Messe.Migration<br />

& Diversität<br />

20<strong>13</strong> proširen je za pet<br />

novih dimenzija diverziteta:<br />

prvi dan na sajmu će se diskutirati<br />

o važnoj ulozi etničkih<br />

ekonomija u našem društvu,<br />

nakon toga saznat ćemo više<br />

o implementaciji ratifikacije<br />

Ujedinjenih naroda iz 2008. o<br />

pravima osoba s invaliditetom.<br />

U daljem toku sajma austrijski<br />

penzioneri će raspravljati<br />

o njihovom predstavljanju u<br />

medijima. Kako se hijerarhijske<br />

strukture poput vjerskih<br />

institucija i policije odnose prema<br />

homoseksualcima? Žene<br />

novinarke u Austriji su mlađe<br />

i bolje obrazovane od svojih<br />

muških kolega. One, ipak, za-<br />

rađuju manje. Na sajmu se pitamo<br />

zašto. Ova manifestacija<br />

bit će prilika i da se razgovara o<br />

situaciji slobodnih novinara u<br />

Austriji. Medien.Messe.Migration<br />

& Diversität 20<strong>13</strong> održava<br />

se ove godine pet dana prije saveznih<br />

izbora – sve partije koje<br />

učestvuju na izborima imat će<br />

priliku odgovoriti na pitanja o<br />

doseljavanju i inkluziji u našoj<br />

zemlji.<br />

Koliko medija u Austriji prave<br />

penzioneri za penzionere, a koliko<br />

medija homoseksualci za<br />

homoseksualce? Odgovori na<br />

ova pitanja nalaze se u šestom<br />

izdanju publikacije Medienhandbuch<br />

Migration und Diversität<br />

20<strong>13</strong> koja će biti prezentirana<br />

24. septembra.<br />

prominentni gosti<br />

Sajam će se u prisustvu prominentnih<br />

gostiju otvoriti 24. septembra<br />

u 10 sati. Na ceremoniji<br />

otvaranja svoje prisustvo potvrdili<br />

su Sebastian Kurz, državni<br />

sekretar za integraciju, Alev<br />

Korun, poslanica u Nationalratu,<br />

Nurten Yilmaz, SPÖ-ova<br />

poslanica u bečkom Landtagu,<br />

Brigitte Jank, predsjednica Pri-<br />

vredne komore Beč, i Gerhard<br />

Hirczi, direktor Wirtschaftsagentur<br />

Wien.<br />

Sajam Medien.Messe.Migration<br />

& Diversität kao „premijum<br />

kooperacijski partneri“ podržavajuWiener<br />

Wirtschaftsagentur, SPÖ<br />

Wien, Zeleni i Privredna komora<br />

Beča. Više informacija<br />

može se dobiti na www.m-media.or.at/medienmesse<br />

lesen Sie diesen Beitrag in der<br />

deutschsprachigen Beilage!<br />

U Austriji živi i radi preko milion<br />

ljudi bez glasačkog prava.<br />

Svi na glasanje!<br />

Udruženje SOS Mitmensch u<br />

znak protesta zbog isključenosti<br />

migranata sa stranim pasošima<br />

od glasanja na saveznim izborima<br />

organizira 24. septembra akciju<br />

„Pass egal Wahl“.<br />

U Austriji je više od milion ljudi<br />

isključeno od glasanja na saveznim<br />

izborima. Zbog toga udruženje<br />

SOS Mitmensch želi organizirati<br />

glasačku akciju 24. septembra od<br />

15 sati na bečkom Minoritenplatzu.<br />

Svi oni koji nemaju austrijskog<br />

pasoša, a žive u Austriji mogu učestvovati<br />

u ovoj akciji.<br />

Stručnjaci preporučuju: što ranija jezička<br />

potpora djeci imigranata.<br />

novi integracijski<br />

izvještaj<br />

Sekretar za integraciju Sebastian<br />

Kurz predstavio je početkom<br />

septembra Integracijski izvještaj<br />

za ovu godinu. Centralni zahtjev<br />

integracijskih stručnjaka je što<br />

ranija potpora školskoj djeci.<br />

Jedna od centralnih tački Izvještaja je<br />

prijedlog za uvođenjem obaveznog obrazovanja<br />

za svu djecu do 18 godina.<br />

Uz to djecu je potrebno aktivno podržavati<br />

od vrtića pa Kurz i integracijski<br />

ekspert Heinz Fassmann preporučuju<br />

i drugu obaveznu godinu vrtića za sve<br />

one koji ne vladaju njemačkim jezikom.<br />

KOSMO<br />

<strong>13</strong>

MOje pRAvO<br />

Kolumna<br />

MMag. damir<br />

HAJNOVIĆ,<br />

odvjetnik/advokat<br />

u Beču<br />

putno osiguranje<br />

ponuda putnih osiguranja<br />

u današnje vrijeme je<br />

prvenstveno vrlo nepregledna.<br />

Razlike su, doduše, tek<br />

vidljive u nekim sitnim, ali vrlo<br />

bitnim detaljima. Pritom je neovisno<br />

je li riječ o klasičnom<br />

putnom osiguranju, kreditnoj<br />

kartici s putnom zaštitom ili<br />

osiguranju koje donosi članstvo<br />

u jednom od austrijskih<br />

automobilističkih klubova poput<br />

ÖAMTC-a ili ARBÖ-a.<br />

Neka osiguranja, primjerice,<br />

nude besplatan transport kući,<br />

a kod drugih to uopće nije<br />

uključeno ili je samo zajamčeno<br />

u slučaju da se putovanje<br />

zasniva na potrebama liječenja.<br />

Pa i kada je riječ o storniraju<br />

putovanja, postoje vrlo<br />

bitne razlike u uvjetima koje<br />

nude putna osiguranja. Tako<br />

kod mnogih kreditnih kartica<br />

osiguranje ovisi o tome kada<br />

je kreditna kartica zadnji put<br />

uporabljena. Zato treba biti<br />

oprezan pri izboru osiguranja.<br />

Slično je i s tzv. storno-osiguranjima<br />

(Stornoversicherungen)<br />

koje se često nude pri bukiranju<br />

putovanja putem interneta. U<br />

mnogim se slučajevima, naime,<br />

ispostavit da je storniranje samo<br />

moguće u slučaju bolesti, tako<br />

da mnoge osobe – unatoč plaćenom<br />

osiguranju – moraju snositi<br />

troškove storniranja.<br />

Stoga je vrlo jasno da bi potrošači<br />

sami trebali dobro proučiti<br />

uvjete koje im nudi osiguranje, a<br />

najbolje je u miru pročitati ugovor<br />

koji kanite potpisati. U suprotnom<br />

vam se može dogoditi<br />

paradoks da ste sklopili osiguranje<br />

koje im, naposlijetku, uopće<br />

ne pomaže jer ne sadrži one stvari<br />

koje su njima zaista potrebne.<br />

vaše mišljenje pošaljite na:<br />

hajnovic@ra-hajnovic.at<br />

14 KOSMO<br />

da vaš odmor ne postane horor<br />

Kad razmišljamo o godišnjim<br />

odmorima, često su<br />

prve asocijacije lijepe plaže,<br />

zimska skijališta i trenuci<br />

spokoja puni opuštanja.<br />

No, da se i za vrijeme odmora<br />

može dogoditi nevolja, pokazuju<br />

brojni primjeri iz stvarnosti<br />

mnogih turista: bile to<br />

prometne nesreće, planinarske<br />

ozljede, slomljene noge<br />

na zimskim skijalištima ili<br />

neke druge, ljudske nezgode.<br />

Stoga sklapanje osiguranja<br />

uoči puta u načelu nikad nije<br />

pogreška. No, koje je osiguranje<br />

ono pravo? Na to pitanje<br />

pokušale su naći odgovor i institucije<br />

koje se bave zaštitom<br />

potrošača. Među inima treba<br />

istaknuti studiju Radničke<br />

komore (AK) koja je pod<br />

povećalo uzela ponudu 16<br />

različitih paketa osiguranja.<br />

Koliko je ponuda osiguranja<br />

na tržištu danas šarolika, ne<br />

svjedoči samo činjenica da<br />

osiguranja nude istodobno<br />

ponuđači kreditnih kartica,<br />

osiguravajuća društva, organizatori<br />

putovanja i automobilistički<br />

klubovi.<br />

„Za potrošače je izuzetno<br />

teško snaći se u ovoj golemoj<br />

ponudi“, kaže Manuela Delapina,<br />

zadužena za zaštitu po-<br />

Ipak greška<br />

lekara?<br />

Tragični „Slučaj Stefan“ u<br />

kojem je majci Marijani Stefanović<br />

na porođaju umrla<br />

beba, a zatim izvađena i materica,<br />

još nije razrešen.<br />

Otac Dejan Jovanović kaže<br />

da proces vodi Patientenanwaltschaft.<br />

„Lekar od poverenja<br />

(Vertrauensarzt)“ je na<br />

osnovu dokumentacije ustanovio<br />

da je dete moglo preživeti<br />

da je tokom porođaja moja supruga<br />

bila sve vreme priklju-<br />

trošača u Radničkoj komori.<br />

„Svakako preporučujemo da<br />

se točno prouče detalji samog<br />

ugovora o osiguranju, naročito<br />

kad je riječ o kreditnim<br />

karticama. Tu se, naime često<br />

kriju zamke koje na prvi<br />

pogled nisu vidljive. Tako,<br />

u slučaju nevolje, odjednom<br />

postaje bitno kada ste zadnji<br />

put transakciju obavili kreditnom<br />

karticom, jeste li njo-<br />

me platili hotel ili javni prijevoz“,<br />

objašnjava Delapina.<br />

Na slične zamke upozorava i<br />

naš odvjetnik Damir Hajnović<br />

(kolumna lijevo).<br />

Klasična osiguranja nude<br />

pak različite pakete: od ugo-<br />

vora koji se odnosi na jedan<br />

odmor do godišnje zaštite. I<br />

tu, dakako, treba baciti oko<br />

na detalje, odnosno ono što<br />

sve obuhvaća ponuda osiguranja<br />

koje sklapate. Automobilistički<br />

klubovi poput<br />

ÖAMTC-a i ARBÖ-a nude<br />

također vrlo široku ponudu<br />

usluga, kao što je prijevoz<br />

iz inozemstva kući, plaćanje<br />

transporta do bolnice i<br />

Sklopiti putno osiguranje pred odmor nikad nije pogreška,<br />

ali se prvo treba snaći u džungli različitih ponuda.<br />

čena na CTG-aparat i da se<br />

pratilo bebino stanje. Nažalost,<br />

CTG-pregled i ultrazvuk urađeni<br />

su oko 14 časova, a onda<br />

tek u 17 časova, kad je naš sin<br />

već bio mrtav“, kaže Jovanović<br />

slično. Na internetu postoje<br />

brojne stranice koje se bave<br />

temom putnih osiguranja i<br />

usporedbom njihove ponude.<br />

Među njima je i stranica<br />

www.durchblicker.at/reiseversicherung/ratgeber.<br />

u izjavi za KOSMO. Ukoliko<br />

sudski veštak potvrdi ovo mišljenje,<br />

bolnici će biti ponuđeno<br />

vansudsko poravnanje. Ako<br />

KFJ to odbije, porodica će pokrenuti<br />

privatnu tužbu.<br />

Magazin KOSMO nastavlja da prati pravnu borbu dejana<br />

i Marijane Stefanović kojima je beba umrla na porođaju.<br />

Fotos: Radule Božinović, zVg

Leintuch<br />

100 % Baumwolle,<br />

100/200 cm (D3034198)<br />

statt 8,99 -60 %<br />

Pflegeleichte Satin-Qualität!<br />

Baumwoll-Satin Bettwäsche<br />

mit Wendepolster<br />

100 % gekämmte, mercerisierte<br />

Baumwolle, 140/200 cm, 70/90 cm<br />

(D3017340, 71)<br />

Visco-Auflage passt sich Ihrem Körper an!<br />

Visco-Schaum<br />

3 60<br />

3 60<br />

3 60<br />

Stk.<br />

Visco-Komfortschaum-Matratze<br />

Bezug: Doppeltuch versteppt, abnehmbar,<br />

Kern: Sandwichkern Visco-/Komfortschaum,<br />

90/200 cm (L8079298)<br />

am 9. Sept. 20<strong>13</strong> in Wien 10, Viktor-Adler-Platz 2<br />

Und alle 16 Filialen feiern mit!<br />

statt 47,99 -67 %<br />

15 60<br />

15 60<br />

15 60<br />

statt 299,-<br />

-67 %<br />

99,- 99,- 99,-<br />

* Die genauen Garantiebedingungen<br />

erfahren Sie bei unseren kompetenten<br />

MitarbeiterInnen und im Garantiefolder.<br />

-70 %<br />

Bis zu<br />

Sensationelle<br />

Eröffnungsangebote<br />

5 Jahre Garantie!<br />

Kochfest!<br />

Sehr anschmiegsam!<br />

Ganzjahresdecke, kochfest<br />

Bezug und Füllung: 100 % Microfaser,<br />

140/200 cm (D2053101, B2005901)<br />

Wählen Sie aus Microfaserpolster<br />

oder Nackenkissen!<br />

Microfaserpolster<br />

100 % Microfaser, 70/90 cm (B2003601)<br />

Nackenkissen<br />

Bezug: 65 % Polyester, 35 % Baumwolle,<br />

Kern: Schaumstoff, ca. 30/50 cm (D2053201)<br />

statt 19,99<br />

5 60<br />

5 60<br />

5 60<br />

Stk.<br />

60°<br />

-72 %<br />

9 60<br />

9 60<br />

9 60<br />

statt 39,99<br />

-76 %<br />

statt 19,99<br />

Einkaufstrolley, in 4 Farben<br />

100 % Nylon, Griffhöhe ca. 90 cm, Kunststoffräder, Geldfach,<br />

abnehmbare Nylontasche, ca. 90/35/28 cm, ca. 30 l (D1061597)<br />

Aktionszeitraum: von<br />

<strong>09</strong>.<strong>09</strong>. bis 21.<strong>09</strong>.20<strong>13</strong>.<br />

-52 %<br />

9 60<br />

9 60<br />

9 60<br />

Stk.<br />

Aktionen gültig solange der Vorrat reicht. Alle Preise inkl. MwSt. Stattpreise sind, soweit nicht anders angegeben, unsere bisherigen Verkaufspreise. Irrtum, Zwischenverkauf, Modelländerung, Farbabweichungen, Satz- und Druckfehler<br />

vorbehalten. Nicht mit anderen Aktionen oder Aktionsgutscheinen/-kupons kombinierbar. Nicht gültig bei bereits bestehenden Aufträgen, Abholungen und Restzahlungen. Für Umsatzrückvergütung mit der Vorteilskarte<br />

werden auch Sonderangebote und Artikel aus Aktionstagen mit einem Rabatt von unter 25 % berücksichtigt.<br />

Service-Hotline: 05 0810 777, Bestell-Hotline: 0664 464 57 66 www.reiter.eu

pOlITIKA<br />

Sadržaj stari,<br />

pakovanje novo<br />

16 KOSMO<br />

Piše: Nedad Memić<br />

Fotos: © Parlamentsdirektion/Peter Korrak, zVg

IZBORI. Krajem septembra Austrija bira novi<br />

sastav nationalrata. Koju ulogu pritom imaju<br />

doseljenici? Jesu li jeftine populističke parole<br />

konačno postale dio prošlosti? Naš glavni<br />

urednik Nedad Memić analizira.<br />

„Najljepše ljeto stoljeća“,<br />

tako je nedavno jedna poznata<br />

austrijska dnevna novina<br />

opisala godišnje doba<br />

koje se već bliži svome<br />

kraju. Da nije bilo beskrajnih<br />

resprava o kolektivnim<br />

ugovorima za nastavnike,<br />

vjerovatno bi ljeto u političkom<br />

smislu bilo sasvim<br />

nezanimljivo. Kolika je dosada<br />

zavladala u austrijskim<br />

političkim vodama, pokazuje<br />

i nedavni „dvoboj“ Wernera<br />

Faymanna i Michaela<br />

Spindeleggera na televiziji<br />

PULS4, u kojem ni jedan<br />

ni drugi nisu pokazali ni<br />

trunka volje za ofanzivnim<br />

napadom.<br />

Čak i predizborna kampanja<br />

inače toliko kontroverznog<br />

FPÖ-a lišena je ovaj put ksenofobičnih<br />

parola: slogane<br />

poput „Daham statt Islam“<br />

tako su zamijenile poruke<br />

o kršćanskoj „ljubavi prema<br />

svojim bližnjima“. Kada čak<br />

i stranka poput FPÖ-a ne<br />

koristi više temu stranaca<br />

kao glavni mamac za potencijalne<br />

birače, postavlja se<br />

pitanje: jesu li teme integracije,<br />

doseljenika i azila zaista<br />

izgubile svoju privlačnost<br />

za glavne protagoniste predizbornih<br />

kampanja? Ipak,<br />

sudeći po riječima koje smo<br />

mogli čuti iz redova FPÖ-a<br />

ponovo sredinom augusta, u<br />

FPÖ.<br />

Čak i desničari<br />

su se udaljili<br />

od ksenofobnih<br />

parola.<br />

kojima su tražili da nezaposleni<br />

stranci napuste zemlju,<br />

moglo bi se zaključiti: sve je<br />

ostalo po starom, samo se<br />

ton promijenio. Kad je pak<br />

riječ o SPÖ-u, sve više se potvrđuje<br />

dojam da su socijaldemokrati<br />

domenu integracije<br />

u potpunosti prepustili<br />

svom koalicijskom partneru<br />

ÖVP-u, odnosno Sebastianu<br />

Kurzu, državnom sekretaru<br />

za integraciju.<br />

parole van mode<br />

Gledajući predizborne plakate<br />

i slogane na njima, očigledno<br />

je da žestokih populističkih<br />

parola više nema:<br />

sve se vrti oko ljubavi, uspjeha,<br />

rada, boljitka, porodice...<br />

Čak i FPÖ je shvatio da<br />

trenutno na dnevnom redu<br />

nije huškanje nego politika<br />

inkluzije. Oni svoju kampanju<br />

nazivaju „domaćom“<br />

i govore o „Inländerwahlkampfu“<br />

(kampanji za domaće<br />

ljude). „Huškanje<br />

protiv stranaca više nema<br />

isti učinak kao pred nekoliko<br />

godina“, smatra Armin<br />

Thurnher, izdavač i glavni<br />

urednik sedmičnika Falter<br />

koji se ubraja među najbolje<br />

poznavaoce austrijske<br />

unutrašnje politike. Razlozi<br />

za takav razvoj vrlo su različiti:<br />

s jedne strane ljudi su<br />

nakon 20 godina ofanzivne<br />

politike prema strancima<br />

zasićeni FPÖ-ovim parolama,<br />

a s druge strane, iste<br />

više ne predstavljaju primjereno<br />

sredstvo kako bi u<br />

današnjem vremenu zaista<br />

privukle glasove frustriranih<br />

birača. Naravno, ne treba<br />

zanemariti ni činjenicu<br />

da su i u FPÖ-u proteklih<br />

godina osvijestili kako i<br />

među strancima ima birač-<br />

peter hajek o odgovorima<br />

vodećih kandidata<br />

KOSMO je vodio izborne duele s vodećim kandidatima<br />

parlamentarnih stranaka. Peter Hajek,<br />

jedan od vodećih političkih analitičara Austrije,<br />

za KOSMO analizira njihove odgovore.<br />

Ewa Glawischnig (Zeleni) daje jasnu sliku o tome šta<br />

Zeleni žele<br />

„Šefica Zelenih je kod većine odgovora vrlo konkretna,<br />

dobijamo jasnu sliku o onome što Zeleni žele. Poruka je<br />

jasna: Zalažemo se za humano doseljavanje koje podliježe<br />

jasnim pravilima.“<br />

Josef Bucher (BZÖ) obraća se prvoj generaciji<br />

„Predsjednik BZÖ-a je u većini tačaka manje konkretan. U<br />

skoro svakom odgovoru dolazi poruka o doseljenicima koji<br />

se žele ili ne žele integrirati. Ovdje Bucher postupa u skladu<br />

s motom: strog, ali human. Time se pokušava obratiti migrantima<br />

prve generacije koji se ponekad osjećaju ugroženi<br />

od strane novih doseljenika.“<br />

Heinz-Christian Strache (FPÖ) pokušava<br />

direktno doprijeti do čitalaca<br />

„Šef FPÖ-a argumentira direktno, ali je u pojedinostima<br />

nejasan. Nije bio, recimo, jasan kada bi se državljanstvo<br />

trebalo dodijeliti. Kao jedini pokušava se direktno obratiti<br />

čitaocima KOSMA (‚Lično imam mnogo prijatelja<br />

iz bivše Jugoslavije‘). Njegov pokušaj je jasan: direktno se<br />

obratiti zajednici putem platforme koja mu je ponuđena.“<br />

Frank Stronach (Team Stronach) premalo uzima<br />

u obzir vlastitu migrantsku biografiju<br />

„Frank Stronach premalo se poziva na svoju vlastitu biografiju<br />

migranta. Ovdje je mogao mnogo više postići jer bi<br />

djelovao autentično. Inače, poprilično je nekonkretan i ne<br />

razlikuje se previše od Strachea ili Buchera.“<br />

Werner Faymann (SPÖ)<br />

zanemaruje potrebe doseljenika<br />

„Savezni kancelar Faymann u svojoj izjavi skoro se uopće<br />

ne bavi potrebama doseljenika. U suštini Faymann samo<br />

izlistava predizborne poruke. Njegove izjave su defenzivne i<br />

usmjerene su na minimiranje štete – naravno s predumišljajem<br />

jer Faymann zna da izborna baza SPÖ-a nije euforična<br />

po pitanju doseljenika. Jednostavnije rečeno: izbornotehnički<br />

ispravno, ali državnički loše.“<br />

Michael Spindelegger (ÖVP) želi udovoljiti svima<br />

„Izjave Michaela Spindeleggera su klasično podešene za<br />

izbornu kampanju tako da se malo ko može osjećati da<br />

mu se ovaj direktno obraća. Spindelegger u neku ruku<br />

pokušava udovoljiti svima. Učinak u integraciji uglavnom<br />

se prebacuje na doseljenike. U globalu, njegove izjave nisu<br />

iznenađujuće. Državni sekretar Sebastian Kurz već je u nekoliko<br />

navrata imao konkretnije izjave.“<br />

KOSMO 17

pOlITIKA<br />

kog potencijala, pa već duže<br />

vrijeme pokušavaju privući<br />

glasove nacionalistički orijentiranih<br />

kurdskih i srpskih doseljenika.<br />

U toj atmosferi, kada čak<br />

i desnica lovi glasove migranata,<br />

uistinu bi bilo kontraproduktivno<br />

svoju kampanju temeljiti<br />

na negativnom naboju protiv<br />

stranaca. Iako su Turci, baš kao<br />

i islam općenito, i dalje najčešća<br />

meta desničarske ksenofobije,<br />

čini se da čak i rasprava o islamizmu<br />

više nikoga pretjerano<br />

ne zanima.<br />

Istodobno je jasno da austrijska<br />

politika prema doseljenicima<br />

stoji pred nekoliko neriješenih<br />

pitanja. Ista, dakako, zahtijevaju<br />

temeljitu promjenu političkih<br />

smjernica prema strancima<br />

uopće. Zaprepašćujuće je, naime,<br />

da u Austriji živi više od<br />

milion građana koji nemaju ni<br />

najmanje pravo participacije u<br />

političkom životu zemlje. Izuzevši<br />

građane s državljanstvom<br />

članica EU, stranci s drugim<br />

državljanstvima i dalje nemaju<br />

pravo glasa, a među njima je i<br />

velik broj mladih ljudi koji su<br />

rođeni ili odrasli u Austriji. Zakon<br />

o državljanstvu i dalje je u<br />

tom pogledu suviše restriktivan.<br />

S druge strane, stopa nataliteta<br />

u zemlji govori vrlo jasnim<br />

jezikom: porodice dosljenika<br />

imaju više djece nego austrijske<br />

familije. Polazeći s te tačke<br />

gledišta, jasno je da u Austriji<br />

raste broj stranaca koji – prvenstveno<br />

zbog nemogućnosti<br />

sudjelovanja – nemaju nimalo<br />

zanimanja za politička zbivanja<br />

u zemlji. Kako će izgledati njihovo<br />

političko obrazovanje u<br />

budućnosti, teško je predvidjeti,<br />

ali sasvim je bjelodano da nedovoljno<br />

politička svijest sa sobom<br />

nosi ozbiljne posljedice za<br />

demokratski razvoj zemlje. Domaću<br />

politiku, kao što izgleda,<br />

sve više koči njeno kratkoročno<br />

kalkuliranje. Ona, iz današnje<br />

perspektive, nema hrabrosti da<br />

napravi odlučne korake koji bi<br />

doveli do veće inkluzije zapostavljenih<br />

skupina građana.<br />

Onim doseljenicima koji, pak,<br />

posjeduju austrijsko državljan-<br />

18 KOSMO<br />

Šta misle novajlije...<br />

Ono što karakterizira predstojeće izbore za Savezni parlament<br />

je pojava novih stranaka. Zatražili smo od predstavnika tri<br />

nove stranke odgovore na neka goruća pitanja...<br />

lukas Daniel<br />

Klausner<br />

(Piratska partija)<br />

Daniela Platsch<br />

(Der Wandel)<br />

Matthias Strolz<br />

(NEOS)<br />

O jednakostima sviju...<br />

lukas Daniel Klausner: „Zahtijevamo reformu Zakona<br />

o državljanstvu i ne smatramo da državljanstvo treba biti<br />

kraj dugotrajnog i kompliciranog procesa, već sastavni dio<br />

života i rada u Austriji.<br />

Daniela Platsch: „Zahtijevamo pravedniju raspodjelu<br />

šansi i resursa. U jednoj od najbogatijih zemalja na svijetu<br />

jednakost u šansama trebala bi biti nešto prirodno. Iste<br />

šanse trebaju imati svi ljudi – neovisno o njihovom porij<br />

e klu .“<br />

Matthias Strolz: „Težimo otvorenom i tolerantnom društvu<br />

s multikulturalnom pozadinom tako što će se priznati<br />

svi ljudi koji imaju središte svog života u Austriji.“<br />

O poreznim reformama...<br />

Klausner: „Zahtijevamo da sve osobe imaju bezuslovni<br />

minimalni dohodak kako bi podržali poduzetničke projekte<br />

su socijalno osigurani bez straha za egzistenciju.<br />

Želimo uvesti i alternativne modele finansiranja za mala<br />

preduzeća.“<br />

Platsch: „U našem poreznom konceptu zalažemo se za<br />

rasterećenje malih i srednjih preduzeća kao i uvođenje minimalnog<br />

dohotka u svim branšama. Početna stopa poreza<br />

mora se sniziti, a progresija poreza bi trebala biti veća.“<br />

Strolz: „Stopa poreza i doprinosa u Austriji jako je velika i<br />

iznosi 44% (u Švicarskoj je primjerice 29%). Ovdje se moramo<br />

angažirati i ovu kvotu do 2020. smanjiti na 40% (a to<br />

ćemo postići opsežnom reformom administracije). Početnu<br />

stopu poreza želimo smanjiti s 36,5 na 25%.“<br />

O karijeri mladih doseljenika...<br />

Klausner: „U obrazovnom sistemu želimo prijelaz iz klasičnih<br />

razreda ka fleksibilnom sistemu kurseva, kako bi se<br />

mogla posvetiti pažnja sposobnostima i interesima kao i<br />

podršci mladih ljudi na individualan način.“<br />

Platsch: „U oblasti obrazovanja moramo pažnju posvetiti<br />

informacijskim kampanjama. Mnogim migrantima<br />

nije poznat naš sistem obrazovanja. Uz to želimo i jezičku<br />

integraciju i promjenu svjesti kako bi došli do solidarnog<br />

suživota ostavljajući po strani nacionalne identitete.“<br />

Strolz: „Djeca kojima njemački nije maternji jezik u školu<br />

ne smiju poći, a da imaju startni deficit, već im se taj početak<br />

mora učiniti što lakšim. Ključ za to je rana jezička<br />

potpora – i na maternjem jeziku i na njemačkom! Tražimo<br />

višejezične ponude u vrtićima i osnovnim školama kao i<br />

individualno savjetovanje i podršku.“<br />

1 MIl.<br />

građana u Austriji<br />

na ovim<br />

izborima nema<br />

pravo glasa.<br />

stvo, a time imaju i biračko pravo,<br />

austrijska politika obraća se<br />

na njihovim maternjim jezicima.<br />

Pogled na popise kandidata<br />

dovoljan je kako bismo ustanovili<br />

da se ovaj put na listama<br />

našao dosad najveći broj ljudi<br />

s doseljeničkom pozadinom,<br />

ali većina njih je smještena na<br />

začelju lista pa i nema realnih<br />

izgleda da uđe u austrijski Parlament.<br />

Što zaista ostavlja gorak okus<br />

u ustima, jest suština njihovog<br />

političkog angažmana: posebno<br />

velikim političkim strankama<br />

oni služe isključivo kao<br />

mobilizatori vlastite etničke<br />

zajednice. „To nije dobro promišljena<br />

taktika. Ja mislim da<br />

je zaista glupo i nezrelo razmišljanje<br />

tipa: hajmo, postavimo<br />

Turčina pa će nas onda birati<br />

Turci“, kaže Thurnher.<br />

„Doseljenici su politički ljudi<br />

kao i svi ostali građani. Bilo<br />

bi svrsishodnije u tom slučaju<br />

argumentirati politički, a ne<br />

njihov angažman temeljiti na<br />

etničkoj pripadnosti“, dodaje<br />

ovaj vrsni poznavalac austrijske<br />

unutrašnje politike.<br />

Nema dvojbe da Thurnher<br />

time pogađa u srž problema:<br />

domaća politika reducirala<br />

je političke kapacitete doseljenika<br />

na njihovo etničko<br />

porijeklo. Trend koji uistinu<br />

može samo naštetiti politici<br />

inkluzije. U onom trenutku<br />

kada će ljudi s migracijskom<br />

pozadinom zaista moći suodlučivati<br />

u svim društvenim<br />

sferama, onda će i zaista<br />

početi osjećati Austriju kao<br />

svoju zemlju.<br />

lesen Sie diesen Beitrag in der<br />

deutschsprachigen Beilage!

Gornja Austrija: Kultura kao sredstvo inkluzije<br />

Integracione smernice Gornje<br />

Austrije (GA) na kojima<br />

je rađeno u periodu od 2005.<br />

do 2008., a koje su usvojene<br />

20<strong>09</strong>. godine, u polju kulture<br />

orijentišu se na ciljeve „Poboljšane<br />

participacije imigranata<br />

u kulturnom životu“,<br />

kao i na „Opšteg intenziviranja<br />

kulturne razmene“.<br />

Doprinos imigranata gornjoaustrijskom<br />

(kulturnom)<br />

životu mora postati vidljiviji,<br />

a kultura treba da postane<br />

dodirna tačka upoznavanja<br />

koja prevazilazi etničke, jezičke,<br />

socijalne i religiozne<br />

granice. Fokus dakle leži na<br />

polju učešća i participacije<br />

imigranata u kulturnom životu<br />

Gornje Austrije.<br />

Važan korak u pravcu postizanja<br />

ovih ciljeva su, prema<br />

mišljenju Službe za integra-<br />

ciju GA, aktuelna događanja<br />

u Pokrajinskom savetu za<br />

kulturu čiji je zadatak između<br />

ostalog da savetuje pokrajinsku<br />

vladu u važnim pitanjima<br />

kulturne politike. U<br />

junu 20<strong>13</strong>. Pokrajinski savet<br />

za kulturu dovršio je dokument<br />

na temu „Kultura svih<br />

– ofanziva interkulturalnosti<br />

i inkluzije“. Polazna tačka<br />

ovog papira bila je ideja da je<br />

„učešće (participacija) svih<br />

etničkih grupa u kulturnom<br />

razvoju“ važan cilj kulturne<br />

politike u GA. Kako bi se<br />

poboljšalo uključivanje imigranata<br />

u regionalni kulturni<br />

život, u gorepomenutom<br />

dokumentu formulisani su<br />

predlozi koji su usmereni na<br />

pokrajinu i na sve opštine:<br />

– intenziviranje učešća na nivou<br />

pokrajine i opština,<br />

– pojačano informisanje o pri-<br />

Gornja Austrija stavlja veliki naglasak na učešće imigranata<br />

u kulturnom životu i kulturnoj ponudi pokrajine.<br />

stupu donatorskim sredstvima<br />

i mogućnostima informisanja,<br />

– uključivanje imigranata u<br />

rad na polju kulture u pokrajini,<br />

– kreiranje podsticaja za uključivanje<br />

u kulturne aktivnosti,<br />

– uključivanje kulturnih<br />

udruženja i organizacija u<br />

polje javnih aktivnosti pokrajine<br />

i opština,<br />

– ciljana saradnja sa imigrantskim<br />

organizacijama na lokalnom<br />

i regionalnom nivou.<br />

Više informacija na<br />

www.land-oberoesterreich.<br />

gv.at i www.integrationsstelle-ooe.at.<br />

Mit sicherer<br />

Hand für<br />

Österreich.<br />

Unser Land braucht keine politischen<br />

Experimente, sondern<br />

✔ zusätzliche Arbeitsplätze<br />

✔ sichere Pensionen<br />

✔ faire Bildungsmöglichkeiten<br />

✔ bestes Gesundheitswesen<br />

✔ leistbares Wohnen

pOlITIKA<br />

Werner Faymann (53) je u politiku ušao 1981.<br />

godine kao predsjednik Socijalističke omladine<br />

Beča. Savezni kancelar povjerio je našem<br />

mediju planove SPÖ-a za porezno rasterećenje<br />

osoba s nižim i srednjim primanjima.<br />

„uspjeli smo<br />

osigurati<br />

socijalni mir!“<br />

20 KOSMO<br />

1<br />

KOSMO: Zašto bi osobe<br />

s doseljeničkim porijeklom<br />

iz Bosne i Hercegovine,<br />

Crne Gore,<br />

Hrvatske i Srbije na predstojećim<br />

općim izborima trebali<br />

glasati za Vašu stranku?<br />

Werner Faymann: Savezna<br />

vlada pod vodstvom SPÖ-a<br />

uspjela je osigurati socijalni mir<br />

i u privredno teškim vremenima.<br />

Već 28 mjeseci Austrija ima<br />

najmanju stopu nezaposlenosti<br />

u EU. Po privrednom učinku<br />

po glavi stanovnika Austrija je<br />

na drugom mjestu u EU i čak<br />

je pretekla Njemačku. Socijalni<br />

mir u našoj zemlji je uzor mnogim<br />

zemljama Evrope. SPÖ<br />

predstavlja pravednost i jednakost<br />

u šansama za sve ljude, bez<br />

obzira na njihovo porijeklo.<br />

Michael Spindelegger: ÖVP<br />

je narodna stranka. Mi se obraćamo<br />

svim Austrijankama i<br />

Austrijancima. Ljudima sa i<br />

bez migrantskog porijekla. U<br />

prvom planu stoje naši sadržaji:<br />

zalažemo se za više radnih<br />

mjesta, jaku privredu i naše porodice.<br />

To su teme koje se tiču<br />

svih ljudi u našoj zemlji – bez<br />

obzira na njihovo porijeklo. Mi<br />

smo stranka za sve ljude u ovoj<br />

zemlji koji se trude, uzimaju<br />

sudbinu u svoje ruke i budućnost<br />

shvataju kao šansu.<br />

2<br />

Koja je pozicija Vaše<br />

stranke po pitanju<br />

sticanja aus trijskog<br />

državljanstva?<br />

WF: SPÖ je dao svoju podršku<br />

važećem Zakonu o državljanstvu<br />

koji uz najnovije izmjene<br />

stupa na snagu 1. oktobra 20<strong>13</strong>.<br />

godine i sadrži transparentnije i<br />

pravednije stavke. Osobe koje<br />

iskažu poseban trud u integraciji<br />

mogu postati austrijski državljani<br />

već nakon šest godina.<br />

MS: Mišljenja smo da je državljanstvo<br />

dragocjeno i mora<br />

predstavljati vrhunac uspješnog<br />

procesa integracije. Prije nekoliko<br />

sedmica usvojili smo i novi<br />

Zakon o državljanstvu. Vladanje<br />

njemačkim jezikom, želja<br />

za integracijom i jasno opredjeljenje<br />

za Austriju su ključni<br />

kriteriji.<br />

3<br />

4<br />

IZBORI<br />

DU<br />

SUČELJAVANJE. Stranačka<br />

prepucavanja i<br />

borbe pred predstojeće<br />

izbore polako, ali neminovno<br />

jačaju na intenzitetu.<br />

KOSMO svojim<br />

Intervju: Nedad Memić<br />

Kako bi trebalo regulirati<br />

dalje doseljavanje<br />

u Austriju?<br />

WF: Doseljavanje se mora<br />

organizirati tako da odgovara<br />

potrebama društva i situaciji<br />

na tržištu rada. Jedino tako<br />

ljudima možemo osigurati<br />

šanse u karijeri u austrijskom<br />

društvu. U ovu svrhu stvorena<br />

je i Rot-Weiß-Rot kartica koja<br />

pomoću jasnog kataloga kriterija<br />

određuje koje kvalifikacije<br />

su ključne.<br />

MS: Doseljavanje u Austriju<br />

iz trećih zemalja mora se odvijati<br />

po jasnim pravilima. S Rot-<br />

Weiß-Rot karticom stvorili<br />

smo već 2011. sistem doseljavanja<br />

koji se bazira na jasnim kriterijima.<br />

U prvom planu stoji<br />

dobra kvalifikacija doseljenika.<br />

Za nas je jasno: Austrija treba<br />

vrijedne i kvalificirane doseljenike<br />

koji kod nas žele nešto<br />

postići i spremni su dati svoj<br />

doprinos ovome društvu.<br />

Koji su Vaši prijedlozi<br />

u oblasti porezne<br />

reforme i rasterećenja<br />

srednje klase?<br />

WF: SPÖ se jasno zalaže za<br />

rasterećenje niskih i prosječnih<br />

dohodaka. Zauzvrat, oni koji si<br />

mogu više priuštiti, moraju se<br />

obavezati i da više daju državi.<br />

Pravednost i pravedna raspo-<br />

Fotos: zVg (Fotobearbeitung: KOSMO)

20<strong>13</strong><br />

EL<br />

čitaocima u novom izda-<br />

nju donosi duel između<br />

predsjednika dve najveće<br />

austrijske partije, SPÖ-a<br />

i ÖVP-a: Werner Faymann<br />

vs. Michael Spindelegger.<br />

djela blagostanja temeljni su<br />

preduslovi za suživot u zajednici.<br />

Zbog toga se SPÖ zalaže za<br />

porez na finansijske transakcije,<br />

produženje bankarskog doprinosa<br />

(Bankenabgabe) i porezu<br />

za milionere. Ne može nam se<br />

događati da jedan pekar, mesar<br />

ili radnik plaćaju više poreza od<br />

nekog velikog koncerna koji<br />

svoj novac deponira u poreznim<br />

oazama.<br />

MS: Trud se mora isplatiti.<br />

ÖVP je partija za sve one ljude<br />

u Austriji koji svaki dan rano<br />

ustaju, idu na posao, vrijedni<br />

su i na kraju mjeseca žele imati<br />

nešto od toga. Stoga se zalažemo<br />

za poreznu reformu koja<br />

rasterećuje srednju klasu i naše<br />

porodice. Odbijamo porez na<br />

imovinu. Ona opterećuje srednju<br />

klasu i ugrožava blagostanje<br />

u Austriji. Naš cilj je porezni<br />

sistem koji je jednostavniji, pravedniji<br />

i pogodniji za porodice.<br />

Naš konkretan plan je da za<br />

svako dijete osiguramo 7.000<br />

eura koji bi bili oslobođeni<br />

poreza. Ova reforma je u fazi<br />

planiranja.<br />

5<br />

Kako želite poboljšati<br />

obrazovne i šanse u karijeri<br />

za mlade doseljenike?<br />

WF: SPÖ-u je važna podrška i<br />

obrazovanje svih ljudi koji žive<br />

u Austriji. Jednakost u šansama<br />

mora se podržati i stimulirati<br />

tako da sva djeca dobiju dovoljnu<br />

jezičku kompetenciju.<br />

Cilj je da nijedan mladi čovjek<br />

u našoj zemlji ne ostane bez<br />

obrazovanja. Ovdje je Vlada<br />

predvođena SPÖ-om kreirala<br />

model obrazovne garancije<br />

(Ausbildungsgarantie) koji je<br />

sada uzor u cijeloj Evropi. Važna<br />

nam je i motivacija svakog<br />

pojedinca i svi zaslužuju da ih<br />

se odgovarajuće podrži.<br />

MS: Ključ uspješne integracije<br />

na tržištu rada leži u obrazovanju<br />

i kvalifikaciji mladih<br />

ljudi. Pretpostavka za uspjeh u<br />

obrazovanju je dobro vladanje<br />

njemačkim jezikom. Zbog toga<br />

ulažemo ciljano u oblasti ovladavanja<br />

jezikom i jezičke potpore<br />

kako bi stvorili najbolje<br />

startne preduslove za svu djecu<br />

i mlade. Želimo svim ljudima<br />

koji se trude i daju doprinos<br />

uspjehu naše zemlje pružiti odgovarajuće<br />

šanse.<br />

6<br />

Kako suživot različitih<br />

kultura može doprinijeti<br />

prosperitetu<br />

Austrije?<br />

WF: Odlučujući faktor za suživot<br />

i socijalni mir u jednom<br />

društvu je da svi ljudi imaju<br />

šansu dobiti dobro radno mjesto<br />

i da imaju dobro obrazovanje.<br />

Sva djeca moraju dobiti<br />

najbolje obrazovanje i samim<br />

time i fer šanse za uspjeh u<br />

životu. To želimo ostvariti<br />

zajedničkom i cjelodnevnom<br />

školom za svu djecu uzrasta od<br />

deset do 14 godina. SPÖ se pri<br />

tome zalaže za pravednu raspodjelu<br />

blagostanja i da ljudi koji<br />

vrijedno rade ne plaćaju ceh za<br />

krizu koju su prouzrokovala finansijska<br />

tržišta.<br />

MS: Međusobni respekt i<br />

tolerancija preduslov su za<br />

funkcionalan suživot. Suživot<br />

će uspjeti samo onda kada se<br />

međusobno poznajemo te poštujemo<br />

i razumijemo druge<br />

kulture i njihovo poimanje života.<br />

Vrijednosti i zakoni naše<br />

lesen Sie diesen Beitrag in der<br />

deutschsprachigen Beilage!<br />

Michael Spindelegger (53) se od 2008. nalazi<br />

na čelu austrijske diplomatije kao ÖVP-ov ministar<br />

vanjskih poslova. Od 2011. ovaj dvostruki<br />

otac iz Mödlinga obavlja funkciju vicekancelara.<br />

Za KOSMO govori o respektu i toleranciji.<br />

„Mi smo<br />

stranka za<br />

one koji se<br />

trude!“<br />

KOSMO 21

pOlITIKA<br />

Eva Glawischnig na izborima želi<br />

zadati ozbiljan udarac desnici.<br />

Glawischnig:<br />

Prestižemo FPÖ!<br />

Zelena stranka na izborima za austrijski<br />

parlament priželjkuje osvajanje<br />

„iznad petnaest posto“ glasova.<br />

„29. rujna na izborima želimo<br />

prestići FPÖ. Za nas je jasno da<br />

FPÖ, stranka korupcije i mržnje,<br />

više nikad ne smije ući niti u jednu<br />

austrijsku vladu!“, izjavila je Eva<br />

Glawischnig, predsjednica Zelene<br />

stranke, na središnjem predizbornom<br />

skupu u bečkom Burggartenu.<br />

Glawischnig je izjavila kako<br />

očekuje da će Zeleni dobiti glasove<br />

frustriranih birača SPÖ-a i ÖVP-a.<br />

Savezna vlada i bečka vlast postigli<br />

su sporazum oko projekata za okoliš.<br />

Smart City<br />

Wien<br />

Bečki gradonačelnik Michael<br />

Häupl i ministrica infrastrukture<br />

Doris Bures dogovorili su suradnju<br />

Beča i savezne vlade na projektu<br />

„Smart City Wien“.<br />

Inicijativa „Smart City Wien“ pokrenuta<br />

je još 2011. godine kako bi poboljšala<br />

kvalitetu života u gradu kroz<br />

organizaciju projekata orijentiranih ka<br />

zaštiti okoliša i uštedi energije. Kroz zajedničku<br />

suradnju Ministarstva i gradske<br />

vlasti, za koju je potpisan i memorandum,<br />

Häupl i Bures žele postići bržu<br />

i efikasniju realizaciju projekata.<br />

22<br />

KOSMO<br />

prodavali podatke pacijenata<br />

Nakon što je potresala<br />

Njemačku, afera oko prodavanja<br />

osobnih podataka<br />

pacijenata sada je zahvatila<br />

i Austriju.<br />

Prema podacima koje je<br />

objavio bečki list Kurier,<br />

početkom 2012. godine liječnicima<br />

diljem Austrije<br />

ponuđeno je da za 400 eura<br />

godišnje prodaju podatke<br />

pacijenata softverskoj tvrtci<br />

IMS Health. Sudeći prema<br />

istom izvoru, 350 ovdašnjih<br />

liječnika prihvatilo je<br />

tu ponudu američke tvrtke.<br />

Nakon što bi liječnik ili liječnica<br />

prihvatili ponudu,<br />

američka kompanija instalirala<br />

bi na njihova računala<br />

u ordinaciji softver kojim<br />

bi imali pristup svim podacima.<br />

„Ovdje se podaci<br />

pacijenata koriste u svrhe<br />

marketinga. To je u Austriji<br />

zakonom strogo zabranjeno“,<br />

rekao je Hans G. Zeger,<br />

predsjednik Nadzornog odbora<br />

ARGE Daten (Radna<br />

skupina za zaštitu osobnih<br />

podataka).<br />

„Sustav američke tvrtke je<br />

tako napravljen da sami liječnici<br />

ni ne znaju koje podatke<br />

oni ustvari ustupaju<br />

Stronach ideje nagrađuje kešom<br />

Multimilijarder Frank Stronach<br />

izazvao je buru reakcija<br />

svojim pozivom mladima da<br />

mu se obrate sa svojim najboljim<br />

idejama.<br />

Nije novost u austrijskom političkom<br />

životu što su mladi<br />

pozvani izraziti svoje želje i prijedloge,<br />

nego činjenica da Stronach<br />

„najbolje ideje“ planira<br />

nagraditi novčanim nagradama<br />

u iznosu od 500 eura. Prvi i najbolji<br />

prijedlog za dobitnika bi<br />

značio osvajanje čak 100 tisuća<br />

eura. Iako je s pravnog aspekta<br />

toj tvrtci“, rekao je Zeger.<br />

Predstavnici američke tvrtke<br />

IMS u Austriji odbacili<br />

su optužbe rekavši kako prikupljeni<br />

podaci nisu korišteni<br />

za marketinške studije<br />

i analize pojedinaca nego<br />

u širem, društvenom kontekstu.<br />

I dok se rasprava o<br />

prodaji podataka zahuktala<br />

kako u stručnoj tako i u široj<br />

javnosti, Austrijska liječ-<br />

Hipokritovu zakletvu prodali za male pare: austrijski liječnici<br />

ustupali su podatke pacijenata američkim tvrtkama.<br />

nička komora (ÖAK) tvrdi<br />

kako je ona već pred godinu<br />

dana apelirala na liječnike i<br />

liječnice da ne sklapaju ugovore<br />

s američkom tvrtkom.<br />

Austrijski ministar zdravstva<br />

Alois Stöger zatražio je<br />

pak od ÖAK-a pokretanje<br />

istrage kojom bi se utvrdili<br />

ovaj način vrbovanja i aktiviranja<br />

birača dopušten, mnogi<br />

stručnjaci ipak kritiziraju<br />

„Stronachovu lutriju“. „Iako ne<br />

postoje propisi koji zabranjuju<br />

svi razmjeri skandala. „Ukoliko<br />

se naša sumnja pokaže<br />

opravdanom, u cijeli slučaj<br />

bi se trebalo uključiti i Državno<br />

odvjetništvo“, zatražio<br />

je Johann Maier (SPÖ),<br />

voditelj saborskog Odbora<br />

za zaštitu podataka u Nationalratu.<br />

Dok politika raspravlja o<br />

tome kako se najbolje obra-<br />

čunati s prodajom podataka,<br />

kod pacijenata definitivno<br />

ostaje gorak okus cijelog<br />

skandala. Naposlijetku, i<br />

ovaj slučaj pokazuje koliko<br />

su nemoćni u situacijama,<br />

gdje se u tajnosti trguje njihovim<br />

osobnim podacima.<br />

I ovo nije jedini slučaj!<br />

takvo vrbovanje, nema dvojbe<br />

da je ovdje riječ o graničnom<br />

slučaju“, rekao je austrijski politolog<br />

Hubert Sickinger, stručnjak<br />

za financiranje stranaka.<br />

Frank Stronach najbolje ideje svojih potencijalnih mladih<br />

birača odlučio je honorirati novčanim nagradama.<br />

Fotos: Radule Božinović, zVg

hrnjez u izbornoj trci<br />

U holivudskom ambijentu<br />

Magna racino, Darinka Hrnjez<br />

i Frank Stronach ugostili<br />

su više stotina predstavnika<br />

BKS-zajednice.<br />

Baveći se u proteklom periodu<br />

pitanjima integracije, Darinka<br />

Hrnjez je uočila neuralgične<br />

tačke ovog važnog društvenogi<br />

političkog procesa, pa ih je<br />

iznijela na skupu koji je upriličen<br />

u sklopu njene predizborne<br />

kampanje. Uz snažnu podršku<br />

koju joj pruža Frank Stronach i<br />

njegov tim, Darinka je u emotivnom<br />

obraćanju pozvala prisutne<br />

aktivno učestvuju u političkom<br />

životu Austrije.<br />

„Nas nigdje nema, naš glas se<br />

nigdje ne čuje, a brojni smo.<br />

Krajnje je vrijeme da se probudimo<br />

i da ukažemo da na našu<br />

zajednicu treba računati. To smo<br />

dužni sebi i svojoj budućnosti.<br />

Izlaskom na izbore uticaćemo na<br />

odnos vlasti prema našoj djeci u<br />

školama, prema našoj obrazovanoj<br />

omladini, prema vama koji<br />

se bavite privredom i prema svim<br />

ljudima koji su Austriju odabrali<br />

za svoju novu zemlju. Moja porodica<br />

je dio prvog useljeničkog<br />

talasa koji je sa Balkana krenuo<br />

prema Austriji i ja sam kroz sopstveno<br />

odrastanje i školovanje<br />

bila svjedok svega onoga što se<br />

mora mijenjati“, istakla je Darinka<br />

Hrnjez, podsjećajući prisutne<br />

da je učešće na izborima građansko<br />

pravo, ali i obaveza.<br />

Darinka Hrnjez u trci za mjesto<br />

u austrijskom parlamentu<br />

ima poziciju 10 na saveznoj listi<br />

(Bundesliste), na pokrajinskoj<br />

listi za Beč (Landesliste)<br />

nalazi se na mjestu br. 9, dok<br />

je nosilac liste na opštinskom<br />

nivou za 16., 17., 18. i 19. bečki<br />

okrug (Bezirk).<br />

Inserat KOSMO 210x140abf NRW<strong>13</strong>-WK V20<strong>13</strong>0822 druck.pdf 1 22.08.20<strong>13</strong> <strong>13</strong>:19:47<br />

„Nas nigdje nema, naš glas se ne čuje, a brojni smo. Krajnje<br />

je vrijeme da se probudimo...“, poručila je Darinka Hrnjez.<br />

Veliku podršku za svoj politički rad i angažman Darinka<br />

hrnjez dobila je od Franka Stronacha, lidera partije.<br />

NATIONALRATSWAHL 20<strong>13</strong><br />

Eine Information des Bundesministeriums für Inneres<br />

Wahltag ist der 29. September 20<strong>13</strong><br />

Wahlberechtigt ist, wer spätestens am Wahltag (29. September 20<strong>13</strong>) 16 Jahre alt wird und<br />

am Stichtag (9. Juli 20<strong>13</strong>) österreichische Staatsbürgerin oder österreichischer Staatsbürger mit Hauptwohnsitz in<br />

Österreich ist oder<br />

Auslandsösterreicherin oder Auslandsösterreicher (Hauptwohnsitz im Ausland) und in die Wählerevidenz einer<br />

österreichischen Gemeinde eingetragen ist.<br />

Wählen können Sie<br />

im Wahllokal in der Gemeinde Ihres Hauptwohnsitzes. Werden Sie<br />

voraussichtlich nicht im Wahllokal wählen können, so beantragen Sie<br />

bitte gleich Ihre Wahlkarte;<br />

mit Wahlkarte im Inland: Mit Ihrer Wahlkarte wählen Sie im Inland je<br />

nach Wunsch in einem dafür vorgesehenen Wahllokal in Österreich, vor<br />

einer „fliegenden Wahlbehörde“ (sie kommt zu Ihnen, wenn Sie<br />

bettlägerig, geh- oder transportunfähig sind) oder – portofrei – mittels<br />

Briefwahl;<br />

mit Wahlkarte im Ausland: Mit der Wahlkarte können Sie Ihre Stimme<br />

per Briefwahl – portofrei – abgeben.<br />

Hotline zur Nationalratswahl 20<strong>13</strong>.<br />

Für Fragen zur Nationalratswahl 20<strong>13</strong> wenden Sie sich an die Hotline des Bundesministerium<br />

für Inneres: 0800-202220 (Montag bis Freitag 7.30 – 17.00 Uhr)<br />

www.nrwahl20<strong>13</strong>.at<br />

BM.I<br />

BUNDESMINISTERIUM FÜR INNERES

pOlITIKA<br />

Osim zrakoplova, austrijska vojska<br />

dobit će i 38 novih brodova.<br />

Klug naručio<br />

Black Hawkse<br />

Austrijski ministar obrane Gerald<br />

Klug najavio je kako će ovdašnju vojsku<br />

pojačati s tri borbena helikoptera<br />

marke Black Hawk.<br />

Usporedo s planovima da povise kontigent<br />

borbenih helikoptera i zrakoplova<br />

na 12 umjesto dosadašnjih devet,<br />

Klug je objelodanio kako je vojska<br />

već naručila i 38 novih brodova u vrijednosti<br />

od 9,5 milijuna eura. „Požari<br />

u šumama, baš kao i poplave koje su<br />

harale našom zemljom, pokazali su da<br />

trebamo imati više brodova i helikoptera<br />

na raspolaganju“, rekao je on.<br />

Na socijalnoj mreži HC Strache je<br />

okupio čak <strong>13</strong>6.000 svojih fanova.<br />

Facebook se<br />

ispričao HC-u<br />

Zašto je desničarskom vođi Heinz-<br />

Christianu Stracheu blokiran profil<br />

na Faceboooku?<br />

Iako se Facebook u izjavi za austrijske<br />

medije ispričao kontroverznom političaru,<br />

istodobno iz njihove središnjice u<br />

Irskoj nije odgovoreno zašto je došlo do<br />

blokiranja profila, a Zuckerbergovi radnici<br />

nisu otklonili postojeću blokadu.<br />

U njegovoj Slobodarskoj stranci uporno<br />

tvrde kako je HC-u objavljena blokada<br />

zbog njegove kritike prema američkoj<br />

politici i samom Facebooku, koji<br />

je on optužio za tajno nadziranje ljudi.<br />

24 KOSMO<br />

RWR-kartica<br />

potpuno podbacila?<br />

rot-Weiß-rot karta, koja bi<br />

trebala omogućiti rad kvalificiranim<br />

doseljenicima u Austriji,<br />

postala je opet predmet<br />

oštrih rasprava.<br />

Pozivajući se na statistike prema<br />

kojima je u protekle dvije<br />

godine 3.800 stranaca putem<br />

nje dobilo odobrenje za rad, a<br />

ne priželjkivanih 8.000, nekoliko<br />

političara Narodne stranke<br />

(ÖVP) zatražilo je reformu<br />

propisa. Pridružio im se i Christoph<br />

Leitl, predsjednik Gos-<br />

ÖVP: Sve zemlje<br />

Balkana u eu<br />

Sve zemlje Zapadnog Balkana<br />

trebale bi do 2025.<br />

godine dobiti punopravno<br />

članstvo u Europskoj uniji.<br />

Ovaj stav zauzela je Austrijska<br />

narodna stranka (ÖVP)<br />

u svojem programu koji je<br />

predstavila uoči predstojećih<br />

parlamentarnih izbora<br />

29. rujna. „Trebamo naš pogled<br />

usmjeriti prema budućnosti,<br />

prebroditi europsku<br />

krizu i omogućiti zemljama<br />

Ottakringer Straße u novom sjaju<br />

Nakon jednogodišnje rekonstrukcije<br />

krajem augusta<br />

dovršen je novi izgled<br />

bečke Ottakringer Straße.<br />

"Nova Ottaktinger Straße znači<br />

i više kvaliteta življenja između<br />

becirkova Hernals i Ottakring",<br />

kazala je bečka dogradonačelnica<br />

Maria Vassilakou (Zeleni)<br />

na press konferenciji upriličenoj<br />

2. septembra u restoranu<br />

Saloon.<br />

Pločnici su s obje strane ulice<br />

prošireni, a sigurnost pješaka<br />

je povećana novim prijelazima.<br />

U protekle dvije godine samo 3.800 stranaca iz trećih<br />

zemalja zaposlilo se na osnovi Rot-Weiß-Rot kartice.<br />

podarske komore, koji smatra<br />

kako je propisana minimalna<br />

plaća od 1.900 eura za strane<br />

akademce nerealna. „Proces<br />

dobivanja kartice je preopterećen<br />

birokracijom, pa se i<br />

Austrijska narodna stranka zauzima se za ulazak balkanskih<br />

zemalja u eu do 2025., a istodobno odbija Tursku.<br />

Zapadnog Balkana ulazak<br />

u EU“, stoji, među inim, u<br />

programu koji je predstavio<br />

čelnik stranke i vicekancelar<br />

Michael Spindelegger.<br />

Dok je ÖVP tako podržao<br />

Uz to su uvedene i biciklističke<br />

staze. Ukupna slika ulice postala<br />

je atraktivnija s novim tramvajskim<br />

stanicama, klupama za<br />

sjedenje i novim drvećem. Na-<br />

poslodavci boje kompliciranog<br />

postupka“, zaključio je on. U<br />

obranu dosadašnjih propisa<br />

stao je ministar socijalne skrbi<br />

Rudi Hundstorfer (SPÖ) rekavši<br />

da „nije riječ o kiksu“.<br />

postupno približivanje zemalja<br />

Zapadnog Balkana<br />

Europskoj uniji, u slučaju<br />

Turske zauzima se za model<br />

partnerstva, a ne status punopravne<br />

članice.<br />

čelnici 16. i 17. becirka Franz<br />

Prokop i Ilse Pfeffer uvjereni su<br />

da će se ova rekonstrukcija pozitivno<br />

odraziti na kvalitet<br />

života u ovim becirkovima.<br />

nova Ottakringer Straße predstavljena 2. septembra: Ilse<br />

Pfeffer, Franz Prokop, Maria Vassilakou i Martin Jurić.<br />

Fotos: zVg

Svaki peti<br />

bez glasa<br />

Svaki peti građanin Beča<br />

nema pravo glasa na predstojećim<br />

izborima za Parlament.<br />

Prema službenim brojkama koje<br />

prenose sva austrijska glasila,<br />

21% građana metropole ne posjeduje<br />

austrijsko državljanstvo,<br />

čime automatski nemaju ni<br />

pravo glasa na izborima. Diljem<br />

Austrije na izbore neće moći<br />

izaći oko milijun građana koji<br />

nisu vlasnici crvene, austrijske<br />

Crkvu<br />

razljutio FPÖ<br />

Slobodarska stranka Austrije<br />

(FPÖ) pokrenula je svoju<br />

predizbornju kampanju kršćanskim<br />

sloganima o ljubavi<br />

prema bližnjima.<br />

To nije samo začudilo mnoge<br />

političke analitičare nego je<br />

prvenstveno razljutilo predstavnike<br />

kršćanskih zajednica u<br />

Austriji. Protestantska udruga<br />

Diakonie tako je oštro kritizirala<br />

slogane govoreći o „zloupo-<br />

Domaći i strani analitičari kritiziraju što i na ovim izborima<br />

oko milijun građana Austrije nema pravo glasa.<br />

putovnice. Sve to izazvalo je burnu<br />

diskusiju među političkim<br />

strankama i analitičarima. „Kad<br />

je riječ o integriranju stranaca u<br />

politički život, Austrija je u Eu-<br />

Umjesto ksenofobničnih slogana, Strache u prvoj rundi<br />

svoje kampanje promiče kršćanske vrijednosti.<br />

trebi biblijskih citata“. „Strache<br />

očigledno nije ništa razumio jer<br />

je se Isus u svojoj paroboli o ljubavi<br />

prema bližnjima obraćao<br />

BKS+TURK__KOSMO–BKS 25.07.20<strong>13</strong> 14:16 Seite 1<br />

ropskoj uniji na začelju“, izjavio<br />

je politolog Rainer Bauböck s<br />

Europskog instutita u Firenzi.<br />

Kritikama se pridružila i austrijska<br />

Zelena stranka.<br />

strancu“, rekao je predsjednik<br />

te udruge Michael Chalupka.<br />

FPÖ se, pak, kampanjom obraća<br />

Austrijancima.<br />

Rado ćemo doći i k Vama i održati seminare u Vašem klubu ili ženskom udruženju. I ova ponuda je besplatna.<br />

informacije i termini na svim jezicima pod www.richtigessenvonanfangan.at<br />

prijave za seminare pod brojem 0800 201 299 ili na richtigessen@wgkk.at<br />

Objavila rat<br />

šleperima<br />

Austrijska šefica policije Johanna<br />

Mikl-leitner najavila je<br />

pokretanje novih akcija u borbi<br />

protiv krijumčarenja ljudi, šlepera<br />

i pranja novca.<br />

Govoreći o projektu „ARGUS 2“,<br />

kako se zove nova akcija austrijske<br />

policije, Mikl-Leitner najavila je<br />

kako će na graničnim postajama<br />

„Šlus“ mit lustig: Mikl-leitner najavila<br />

još žešću borbu protiv šlepera.<br />

biti postavljene videokamere. Cilj<br />

ove akcije je brže i učinkovitije razotrkivanje<br />

kriminalaca i šlepera,<br />

a Mikl-Leitner se pohvalila kako<br />

sustav s videokamerama odmah<br />

prepoznaje registarske oznake automobila<br />

za kojim se traga. Aktivnosti<br />

policije obuhvatiće i prekograničnu<br />

saradnju sa policijskim<br />

službama susjednih zemalja.<br />

Besplatni seminari<br />

na bosanskom/hrvatskom/srpskom<br />

prehrana za vrijeme<br />

trudnoće<br />

Četvrtak, 05.<strong>09</strong>.20<strong>13</strong>, 08:00–11:00<br />

WGKK Wienerberg<br />

Wienerbergstraße 15–19, 1100 Wien<br />

srijeda, 30.10.20<strong>13</strong>, 11:00–14:00<br />

GZ Wien-Nord<br />

Karl-Aschenbrenner-Gasse 3, 1210 Wien<br />

prehrana za vrijeme<br />

dojenja i dodatna<br />

hrana za bebe<br />

ponedjeljak, 16.<strong>09</strong>.20<strong>13</strong>, 11:00–14:00<br />

GZ Wien-Nord<br />

Karl-Aschenbrenner-Gasse 3, 1210 Wien<br />

srijeda, <strong>09</strong>.10.20<strong>13</strong>, 16:00–19:00<br />

GZ Wien-Mariahilf<br />

Mariahilfer Straße 85–87, 1060 Wien<br />

Četvrtak, 28.11.20<strong>13</strong>, 08:00–11:00<br />

WGKK Wienerberg<br />

Wienerbergstraße 15–19, 1100 Wien<br />

KOSMO 25

Neue<br />

Werte für<br />

Österreich<br />

Ich habe früh erkannt, dass naturgesetze<br />

immer stärker sind als von Menschen gemachte<br />

Gesetze. eines der bedeutendsten<br />

Naturgesetze ist: Der Hauptgrund, warum<br />

Menschen morgens aufstehen ist, dass sie<br />

ein besseres leben für sich und ihre Familien<br />

gestalten wollen.<br />

Menschen wollen also Kapital<br />

schaffen. Kapital wird<br />

durch drei treibende Kräfte<br />

geschaffen und alle drei<br />

haben einen moralischen<br />

Anspruch auf den Profit<br />

haben, der durch sie erzielt<br />

wird: kluges Management,<br />

fleißige Arbeiter und Kapital.<br />

Diese Sätze habe ich<br />

schon oft gesagt und bringe<br />

sie eigentlich auch bei<br />

fast jeder Ansprache, die<br />

ich auf der ganzen Welt<br />

halte. In Österreich werde<br />

ich an dieser Stelle meist<br />

unterbrochen und darauf<br />

aufmerksam gemacht,<br />

dass man bei uns zwischen<br />

Arbeitern und Angestellten<br />

unterscheiden muss, und,<br />

dass es daher korrekterweise<br />

MITarbeiter heißen<br />

soll. Ich nehme diesen<br />

sprachlichen Unterschied<br />

natürlich zur Kenntnis, aber<br />

frage mich, was man damit<br />

zum Ausdruck bringen will.<br />

Warum unterscheiden wir<br />

zwischen Arbeitern und<br />

Angestellten? In beiden<br />

Fällen handelt es sich um<br />

Menschen, die arbeiten,<br />

die etwas leisten und etwas<br />

zum Wohlstand in unserem<br />

Land beitragen.<br />

Warum haben wir eine<br />

Zweiklassengesellschaft?<br />

Die Gruppierung der Bevölkerung<br />

nach Klassengesichtspunkten<br />

entspricht<br />

eigentlich nicht dem heutigen<br />

Weltbild. Abgesehen<br />

von dieser sicher<br />

nicht mehr zeitgemäßen<br />

Unterscheidung unter den<br />

arbeitenden Menschen,<br />

bedeutet das natürlich<br />

auch einen gewaltigen<br />

Verwaltungsaufwand: Für<br />

Angestellte gilt das Angestelltengesetzbuch,<br />

für Arbeiter<br />

hingegen die Gewerbeordnung,<br />

Allgemeinen<br />

Bürgerlichen Gesetzbuches<br />

sowie die Bestimmungen<br />

des jeweils relevanten<br />

Branchenkollektivvertrages.<br />

In der Vergangenheit wollte<br />

man sicher die beiden<br />

Gruppen absichtlich in<br />

ihrem Bewusstsein voneinander<br />

abgrenzen, damit<br />

sie sich nicht miteinander<br />

identifizieren und gemeinsam<br />

solidarisieren.<br />

Heute wissen wir aber: Nur<br />

wenn wir alle an einem<br />

Strang ziehen, also Unternehmenseigentümer,Management<br />

und Mitarbeiter<br />

zusammen anstatt gegeneinander<br />

arbeiten, kann die<br />

Firma wettbewerbsfähig<br />

und damit erfolgreich sein.<br />

Und um eine Firma gut zu führen, braucht man auch gewisse<br />

Prinzipien: Für mich war und ist immer am wichtigsten:<br />

1. Wahrheit: Die Mitarbeiter wissen, ob das Management es<br />

ehrlich meint mit seinen Philosophien und Prinzipien, oder ob<br />

es sich bloß um Lippenbekenntnisse handelt. Die Prinzipien<br />

müssen klar kommuniziert und vor allem gelebt werden.<br />

2. Motivation: Für mich war immer wichtig: Sind die Mitarbeiter<br />

zufrieden, denken sie mit und ist auch ihr Herz mit dabei?<br />

Die Mitarbeiter müssen wissen, dass ihnen ein Teil der Maschinen<br />

gehört und, dass ihre gute Arbeit belohnt wird. Wenn<br />

die Firma erfolgreich ist, haben sie ein Recht auf einen Teil des<br />

Gewinnes, der durch ihre Arbeit erwirtschaftet wird.<br />

3. Transparenz: Die Mitarbeiter müssen wissen, was in der<br />

Firma vor sich geht. Was kosten die Maschinen, die Investitionen,<br />

wie viel Gewinn gibt es? Nur wenn jeder sehen kann, was<br />

vor sich geht, kann man eine faire Einschätzung und auch den<br />

richtigen Einsatz der Arbeiter erwarten.<br />

4. Fairness: Es ist sehr wichtig, dass die Mitarbeiter wissen,<br />

dass es gerecht zugeht. Sie müssen sich fair behandelt fühlen<br />

und spüren, dass das Management fair ist.<br />

5. Der Ruf: Ich habe zu meinen Managern immer gesagt, dass<br />

sie auf ihren Ruf achten müssen. Wenn man etwas verspricht<br />

und nicht hält, verliert man Respekt und seinen Ruf. Geld kann<br />

man immer machen. Aber ist der Ruf einmal ruiniert, lässt sich<br />

das eigentlich nicht mehr reparieren.<br />

Und genauso wie es in der Wirtschaft gute und starke Prinzipien<br />

braucht, braucht es auch in der Politik Prinzipien, damit<br />

das Land gut geführt wird. Die Regierung ist nämlich das Management<br />

Team eines Landes. Die derzeitige Regierung führt<br />

das Land nicht gut, die meisten Politiker sind nur an ihrer eigenen<br />

Machterhaltung interessiert. Sie sind gefangen in einem<br />

Netz der Freunderlwirtschaft und Korruption. Und ich trete mit<br />

meinem Team an, um das System zu ändern. Helft mit, damit<br />

Österreich wieder einen guten Weg gehen kann!<br />

Ihr Frank Stronach<br />

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

U jeku izborne kampanje nova optužba za korupciju: Pučka<br />

stranka, kako piše News, dobijala je novac od kompanija.<br />

primali ilegalne donacije?<br />

Austrijska pučka stranka<br />

(ÖVP) suočena je s teškim<br />

optužbama oko primanja ilegalnih<br />

donacija od nekoliko<br />

utjecajnih kompanija.<br />

Aferu je razotkrio tjednik<br />

News donoseći detalje iz izvješća<br />

Državnog odvjetništva. Prema<br />

izvorima na koje se poziva<br />

tjednik, u središtu zanimanja<br />

su pritom Austrijska Lutrija,<br />

gornjoaustrijska Raiffeisen<br />

banka i Telekom. Optužba se<br />

odnosi na to da su te kompanije<br />

putem lažnih računa prebacivale<br />

novčane iznose na PRagenciju<br />

Mediaselect, a da je<br />

isti novac naknadno korišten za<br />

predizborne kampanje ÖVP-a.<br />

Glavni tajnik ÖVP-a Johannes<br />

Rauch izjavio je da je pri objavljenim<br />

dokumentima „ustvari<br />

riječ o starim optužbama“.<br />

DO SAMMA DABEI!<br />

Uravnoteženi, solidni i umjereni predsjednik svih Austrijanaca<br />

bio je nestašan dječak koji se volio igrati praćkom.<br />

Fischerovi nestašni dani<br />

Predsjednik Heinz Fischer,<br />

poznat kao uravnotežena i<br />

staložena ličnost, iznenadio je<br />

javnost iznoseći dosad nepoznate<br />

detalje iz dječačkih dana.<br />

U intervjuu koji je dao njemačkome<br />

Zeit-Magazinu Fischer<br />

je priznao kako je u pubertetu<br />

redovito iz praćke razbijao ulične<br />

svjetiljke. „Kad sam prvi put<br />

gađao, odmah sam je pogodio<br />

MISTFEST 20<strong>13</strong><br />

DARAUF FLIEGEN EINFACH ALLE<br />

21. & 22. SEPTEMBER, 9-18 UHR<br />

Richthausenstraße 2-4/Lidlgasse 1<br />

1170 Wien<br />

Misttelefon: 546 48 www.abfall.wien.at die48er<br />

kamenom. Tako je sve krenulo“,<br />

rekao je Fischer. Priznajući da je<br />

bio ponosan na svoj talent, ponovo<br />

je krenuo u akciju i nakon<br />

što su gradske službe popravile<br />

štetu. No, policija je ubrzo uhvatila<br />

Fischera na djelu, pa mu je<br />

prijetio i sudski postupak za maloljetnike.<br />

„To mi je bila životna<br />

lekcija. Shvatio sam za cijeli svoj<br />

život da za ono što radim moram<br />

i odgovarati“, rekao je Fischer.<br />

SAMSTAG<br />

21<br />

SEPTEMBER<br />

SONNTAG SONNTAG<br />

22 22<br />

SEPTEMBER<br />

SEPTEMBER

Nurten Yilmaz: „Mladi i njihovi<br />

problemi bit će top-prioritet<br />

mog budućeg političkog<br />

rada kao poslanice!“<br />

S Nurten Yilmaz<br />

Ukratko o Nurten Yilmaz<br />

po Ottakringu<br />

Nurten Yilmaz rođena je 17. septembra 1957. u mjestu<br />

Söke u Turskoj. Od 1966. živi u Austriji, majka je dvije<br />

kćerke.<br />

Politička karijera<br />

• od 1974. aktivna u različitim organizacijama i inicijativama<br />

SPÖ-a<br />

• suosnivačica udruženja F.I.B.E.L. (Frauen Initiative<br />

Bikulturelle Ehen und Lebensgemeinschaften)<br />

• SPÖ-ova predstavnica u radnoj grupi „Integratives<br />

Wohnen“ – projekt socijalnog stanovanja<br />

• 1999-2001 odbornica u becirku Ottakring zadužena<br />

za pitanja djece i mladih<br />

• od 2001 poslanica u bečkom Landtagu/Općinskom<br />

vijeću, članica Odbora Općinskog vijeća Beč za<br />

kulturu i nauku (do 2007.), integraciju, pitanja žena,<br />

zaštitu potrošača i personal<br />

• od 2007. predsjednica Odbora Općinskog vijeća za<br />

integraciju, pitanja žena, zaštitu potrošača i personal,<br />

članica Pododbora za glasačko pravo.<br />

www.wirsindnurten.at<br />

IZBORNA TURA. Poslanica<br />

SPÖ-a u bečkom Landtagu<br />

i kandidatkinja ove stranke<br />

za Nationalrat Nurten<br />

Yilmaz obišla je krajem augusta<br />

Ottakring. KOSMO je<br />

bio u njenoj pratnji.<br />

Jakne SPÖ-a, table „I love<br />

N(urten) Y(ilmaz)“, puno<br />

interesa za svakodnevne<br />

probleme stanovnika<br />

Ottakringa – tim poslanice<br />

u bečkom Landtagu<br />

i kandidatkinje SPÖ-a za<br />

austrijski državni Parlament<br />

(Nationalrat) bio<br />

je tog kišnog popodneva<br />

posebno motiviran za<br />

našu šetnju kroz jedan od<br />

najmnogoljudnijih i najšarenijih<br />

bečkih becirkova.<br />

Počeli smo na Ottakringer<br />

Straße: ova kultna ulica<br />

balkanskih doseljenika<br />

sjajni od nedavno u novome<br />

sjaju – širi pločnici,<br />

brojne udobne klupe, biciklističke<br />

staze – i brojni<br />

prolaznici. Razgovarati s<br />

običnim ljudima o njihovim<br />

svakodnevnim brigama<br />

i željama za Nurten<br />

Yilmaz je poseban izazov.<br />

„SPÖ Beč će do saveznih<br />

izbora 29. septembra obići<br />

100.000 domaćinstava<br />

u cijelom gradu. Razgovarati<br />

s ljudima u njihovom<br />

svakodnevnom okruženju<br />

je prava stvar!“, rekla nam<br />

je gospođa Yilmaz i odmah<br />

se obratila trojici mladića.<br />

U središtu razgovora s<br />

njima stajao je interes za<br />

politiku. „Obećali su mi da<br />

Fotos: Radule Božinović<br />

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG<br />

Nurten Yilmaz (l.) razgovara s mladima na Ottakringer<br />

Straße o učešću na izborima.<br />

U Caféu Segafredo Fashion Yilmaz je informirala<br />

vlasnika Dalibora Tolu o njenom programu.<br />

Radovan Tomaš (Rado Sport) informirao je kandidatkinju<br />

SPÖ-a o rekonstrukciji radnje.<br />

Martin Jurić iz Columbus Idemo (l.) zadovoljan<br />

je novim izgledom Ottakringer Straße.<br />

će izaći na izbore“, kaže<br />

ona samouvjereno jer zna<br />

kako je mlade ljude teško<br />

motivirati da se uključe u<br />

političku participaciju u<br />

Republici Austriji.<br />

Sljedeća nam je stanica<br />

bila turistička agencija<br />

Columbus Idemo u Ottakringer<br />

Straße. Martin<br />

Jurić, direktor Agencije i<br />

potpredsjednik Udruženja<br />

poduzetnika s Ottakringer<br />

Straße, raduje se ovom<br />

izlgedu omiljene ulice za<br />

provod. U neobaveznom<br />

razgovoru s Nurten Yilmaz<br />

Jurić je informirao poslanicu<br />

Socijaldemokrata o<br />

predstojećoj Fešti otvorenja<br />

preuređene ulice 6.<br />

septembra ove godine.<br />

Atraktivni event pod otvorenim<br />

nebom bit će prilika<br />

za druženje svim posjetiocima<br />

ove omiljene ulice<br />

u Ottakringu od 14 do 19<br />

sati. Fanshop Rado Sport<br />

je za sve ljubitelje sporta<br />

porijeklom s Balkana stalna<br />

i već poznata adresa. U<br />

prodavnici Nurten Yilmaz<br />

je srela vlasnika Radovana<br />

Tomaša koji je informirao<br />

o predstojećem renoviranju<br />

prodavnice. „Moja<br />

radnja od početka je mjesto<br />

susreta svih sportskih<br />

fanova s prostora bivše<br />

Jugoslavije. Ovdje kupuju<br />

sve nacije zajedno, a problema<br />

nema“, ocijenio je<br />

Tomaš suživot različitih<br />

naroda i kultura s Balkana<br />

u Ottakringu.<br />

Nakon kratkog razgovora<br />

s nekoliko mladih na Yppenplatzu,<br />

naša tura je<br />

završila u popularnom kafiću<br />

Segafredo Fashion u<br />

Thaliastraße. S vlasnikom<br />

Daliborom Tolom Nurten<br />

Yilmaz je govorila o prioritetima<br />

u izbornoj utrci:<br />

„Oblasti kao što su rad,<br />

omladina, obrazovanje,<br />

žene i suživot bit će centralne<br />

teme mog poslaničkog<br />

mandata“, rekla je<br />

ova 56-godišnja Bečanka<br />

turskih korijena.<br />

3 pitanja za<br />

Nurten Yilmaz,<br />

kandidatkinja<br />

SPÖ-a za savezne<br />

izbore 20<strong>13</strong>.<br />

„Obrazovanje<br />

stvara šanse“<br />

K<br />

OSMO: Koji su problemi<br />

mladih u Austriji?Nurten<br />

Yilmaz: U prvom redu to<br />

je njihovo obrazovanje, a onda<br />

i rad od kojeg mogu živjeti. Za<br />

mene je važno da im ponudimo<br />

najbolje obrazovne šanse koje<br />

mogu imati, jer obrazovanje<br />

donosi jednakost u šansama.<br />

Upravo iz tog razloga zalažem<br />

se za zajedničku školu za svu<br />

djecu od 6 do 14 godina kao i<br />

za obavezno obrazovanje do<br />

18. godine života. U Beču smo<br />

počeli s Kvalifikacijskim planom<br />

Beč 2020 i već postigli dobre<br />

rezultate. Sada bi ovaj model<br />

trebalo proširiti na cijelu Austriju.<br />

U isto vrijeme žene u Austriji<br />

zarađuju za isti posao 25% manje<br />

od muškaraca...<br />

U politici prema ženama prvo<br />

je glasilo: obrazovanjem ćete<br />

postići jednakost. Danas 52%<br />

svih svršenih apsolvenata na<br />

fakultetima su žene – među redovima<br />

direktora ima ih i dalje<br />

premalo! Stoga se zalažem za<br />

obaveznu kvotu u zapošljavanju<br />

žena u pojedinim oblastima.<br />

Žene svugdje imaju iste<br />

probleme – moraju više izaći<br />

na vidjelo!<br />

Mnoge žene, ali i muškarci<br />

rade i dalje skraćeno...<br />

Mnogi od njih radili bi puno<br />

radno vrijeme, ali ne mogu.<br />

Zato se mi u SPö-u zalažemo za<br />

najmanju zagarantiranu plažu<br />

od 1.500 eura mjesečno. Uz to,<br />

svi koji su zaposleni skraćeno<br />

moraju biti socijalno osigurani.<br />

Moja je obaveza kao stanovnice<br />

Ottakringa, Bečanke, Austrijanke,<br />

Turkinje i Evropljanke da<br />

se borim za ove vrijednosti!

BAlKAn<br />

Nakon tri godine čekanja, Bauhaus u<br />

Bih: investicija od 47 miliona eura.<br />

lanac Bauhaus<br />

dolazi u BIh<br />

Još jedan svjetski trgovinski lanac<br />

otvorit će svoje predstavništvo<br />

u BiH. U Novom Gradu u<br />

Sarajevu će do kraja 2014. biti<br />

otvoren prvi Bauhaus.<br />

Bauhaus je na dozvolu da otvori<br />

prvi trgovački centar čekao tri<br />

godine. Vrijednost investicije je<br />

47 miliona maraka, a renta koju<br />

će Bauhaus plaćati Općini Novi<br />

Grad Sarajevo dogovorena je pod<br />

povoljnim uvjetima. Klijenti će se<br />

svojim vozilima moći kretati kroz<br />

prostor firme i kupovati ono što im<br />

je potrebno.<br />

Izmjenom dosadašnjeg zakona Bih<br />

pasoši će vrijediti 10 godina.<br />

pasoši na<br />

deset godina<br />

Sve putne isprave BiH od sada će<br />

važiti deset, umjesto dosadašnjih<br />

pet godina, saopćila je Agencija<br />

za identifikacijske dokumente<br />

BiH IDDEEA.<br />

Rok važenja od deset godina odnosit<br />

će se na punoljetne osobe. Djeci<br />

s navršene tri godine izdavat će se<br />

putne isprave s rokom važenja od<br />

tri godine, a djeci u dobi od tri do<br />

18 godina pasoši će vrijediti pet<br />

godina. Cijena podnošenja prijave<br />

za putne isprave iznosit će 40 konvertibilnih<br />

maraka.<br />

00 30 KOSMO<br />

Bh. diplome ne važe u Evropi<br />

Dok nijedna visokoškolska<br />

ustanova u BiH nema<br />

potvrdu da radi u skladu<br />

sa europskim standardima,<br />

privatni univerziteti se otvaraju<br />

praktično preko noći.<br />

Prema riječima direktora<br />

Agencije za razvoj visokog obrazovanja<br />

i osiguranja kvaliteta<br />

Huseina Nanića, trenutno se<br />

deset visokoškolskih ustanova<br />

u Bosni i Hercegovini nalazi u<br />

procesu akreditacije. Četiri visokoškolske<br />

ustanove dobile su<br />

rješenje o akreditaciji koje izdaju<br />

nadležni obrazovni organi.<br />

Te ustanove, međutim, još nisu<br />

upisane u državni registar akreditiranih<br />

visokoškolskih ustanova<br />

koji vodi Agencija. Upisivanje<br />

u ovaj registar moguće je<br />

samo ukoliko Agencija ocijeni<br />

da je rješenje o akreditaciji koju<br />

je izdao nadležni obrazovni<br />

organ (najčešće entitetska ili<br />

kantonalna ministarstva obrazovanja)<br />

u skladu s kriterijima<br />

i normama kojima se utvrđuju<br />

minimalni standardi, prenosi<br />

portal radiosarajevo.ba.<br />

problem kompatibilnosti<br />

Nijedna visokoškolska ustanova<br />

u Bosni i Hercegovini<br />

i dalje ne posjeduje studijske<br />

programe za koje je utvrđeno<br />

da su u skladu s evropskim<br />

standardima visokog obrazovanja.<br />

Ipak, najveći problem<br />

Bosne i Hercegovine je cvjetanje<br />

privatnih univerziteta<br />

koji su kao gljive poslije kiše<br />

nikli u proteklim godinama.<br />

Tako ova zemlja sa oko 3,5<br />

miliona stanovnika ima čak 45<br />

univerziteta, od kojih je samo<br />

osam njih u vlasništvu države.<br />

Većina privatnih, a i dobar dio<br />

javnih fakulteta u Bosni i Hercegovini<br />

ne posjeduju stručan<br />

među univerziteta i privrede<br />

tako da se visokoobrazovani<br />

kadar producira nekoordinirano.<br />

Rezultat je<br />

više hiljada osoba s visokim<br />

obrazovanjem koji se nalaze<br />

na biroima za zapošljavanje.<br />

U visoko decentraliziranoj<br />

državi kakva je Bosna i Hercegovina<br />

prema Dejtonskom<br />

mirovnom sporazumu nadležnosti<br />

visokog obrazovanja podijeljeni<br />

su između entitetskog<br />

i kantonalnog nivou. Samo<br />

Bosna i hercegovina ima 4 miliona stanovnika, istovremeno<br />

45 registriranih univerziteta, od toga osam državnih.<br />

i kvalificiran naučni kadar. u Federaciji BiH (većem bh.<br />

Prema riječima profesorice entitetu) postoji deset kanto-<br />

Prirodno-matematičkog fana koji imaju ustavno pravo<br />

kulteta u Sarajevu Lamije osnovati vlastiti univerzitet.<br />

Tanović, koja je bila uklju- Nepostojanje odgovarajućih<br />

čena u proces uvođenja Bo- propisa koji reguliraju samolonjske<br />

deklaracije o obraevaluaciju pojedinih univerzovanju<br />

u BiH, problem ziteta otežava akreditaciju po<br />

predstavlja i loša saradnja iz- evropskim standardima.<br />

Sarajevo: evropsko turističko čudo<br />

U prvih šest mjeseci ove<br />

godine Kanton Sarajevo<br />

posjetilo je <strong>13</strong>4.915 turista<br />

što predstavlja povećanje od<br />

12% u odnosu na isti period<br />

prošle godine.<br />

Bh. glavni grad zauzima sami<br />

vrh poželjnih destinacija vodećih<br />

svjetskih turističkih<br />

portala. Tako je nakon Lonelyplaneta<br />

i VirtualTourist<br />

uvrstio Sarajevo među<br />

prvih deset najzanimljivijih<br />

evropskih gradova. Najviše<br />

inostranih turista u BiH<br />

dolaze iz Turske, Hrvatske,<br />

Slovenije, Srbije, Južne Koreje,<br />

Njemačke, Austrije,<br />

Italije, SAD-a i Francuske.<br />

Ipak, slab gradski prijevoz te<br />

loša povezanost Sarajeva sa<br />

svijetom otežavaju posjetu<br />

stranih turista ovom gradu.<br />

Bogato kulturno naslijeđe, gostoprimstvo i izvrsna kuhinja<br />

svrstali su Sarajevo u sam vrh poželjnih destinacija.<br />

C<br />

M<br />

Y<br />

CM<br />

MY<br />

CY<br />

CMY<br />

K<br />

Fotos: wikimedia, zVg

primalja je dobila otkaz zbog odbijanja sudjelovanja u<br />

pobačaju. Samovolja bolnice ili primalje?<br />

Odbila pobačaj i dobila otkaz<br />

Jaga Stojak, primalja u<br />

kninskoj bolnici, dobila je<br />

otkaz nakon što je odbila<br />

sudjelovati u obavljanju<br />

pobačaja.<br />

Jaga Stojak ima već 27 godina<br />

radnog staža u bolnici, a<br />

pri odbijanju se pozvala na<br />

priziv savjesti kao praktična<br />

vjernica. U Hrvatskoj je cijeli<br />

slučaj izazvao zanimanje<br />

javnosti, a vjeroajtno će dobiti<br />

i epilog pred nadležnim<br />

sudskim tijelima. Dok Stojak<br />

smatra da je neopravdano<br />

dobila otkaz, bolnica se<br />

poziva na Zakon o radu.<br />

Iza svega ostaje pitanje da li<br />

praktikujući vjernici mogu<br />

odbiti izvršavanje profesionalnih<br />

zadaća ukoliko se iste<br />

nalaze u sukobu sa njihovim<br />

privatnim uvjerenjima.<br />

Inserat-STS-Stb01-KOSMO-200x140mm druck.pdf 1 31.07.20<strong>13</strong> <strong>09</strong>:55:<strong>13</strong><br />

Najčešće muško ime u Hrvatskoj je Ivan, a žensko Marija, dok<br />

su najčešća prezimena Horvat, Kovačević i Babić.<br />

Najčešća imena: Marija i Ivan<br />

Najčešće muško ime u Hrvatskoj<br />

je Ivan, a žensko<br />

Marija.<br />

Proizlazi to iz podataka koje<br />

je objavio Državni zavod za<br />

za statistiku, a u kojem su nedavno<br />

novinarima predstavljene<br />

najzanimljivije brojke<br />

iz popisa stanovništva u RH.<br />

Osim imena Ivan i Marija,<br />

najobljubenija muška imena<br />

su Josip, Marko, Stjepan i Tomislav,<br />

a ženska Ana, Ivana,<br />

Mirjana i Katarina. Najčešća<br />

prezimena u Hrvatskoj su<br />

Horvat, Kovačević i Babić.<br />

Značenje imena Marija dolazi<br />

od grčkog Maria (od hetitskog<br />

Marya) – koja je kao<br />

koplje, izvedeno od mari –<br />

koplje. U zapadnom svijetu<br />

naročito je popularno zbog<br />

svoje kršćanske konotacije.<br />

Information des Staatssekretariats für Integration:<br />

Staatsbürgerschaft NEU<br />

Staatsbürger nach 6 bzw. 10 Jahren<br />

Voraussetzungen:<br />

• Selbsterhaltungsfähigkeit<br />

• Rechtmäßiger Aufenthalt<br />

• Unbescholtenheit<br />

• Bekenntnis zu Österreich<br />

• Werte- und Staatsbürgerschaftstest<br />

• Deutschkenntnisse:<br />

Deutschkenntnisse (nach 6 Jahren)<br />

• B2-Level – entspricht Maturaniveau der ersten<br />

lebenden Fremdsprache<br />

oder<br />

• B1-Level – entspricht Mittelschulniveau der<br />

ersten lebenden Fremdsprache und drei Jahre<br />

lang ehrenamtliches Engagement.<br />

Deutschkenntnisse (nach 10 Jahren)<br />

• B1-Level – entspricht Mittelschulniveau<br />

der ersten lebenden Fremdsprache<br />

Verbesserungen für: Menschen mit Behinderung – uneheliche Kinder – Adoptivkinder<br />

Mehr Informationen unter: www. staatsbuergerschaft.gv.at und www.integration.at<br />

Bezahlte Anzeige

BAlKAn<br />

velika zlatna groznica: Srbija ima<br />

dobre rezerve, tvrde nadležne vlasti.<br />

Znatne rezerve zlata<br />

– tvrdi ministar<br />

Srpski ministar za životnu sredinu<br />

Milan Bačević za medije izjavio<br />

da su u Srbiji otkrivene značajne<br />

količine zlatne rude.<br />

Zlato je otkriveno u Timočkoj krajini,<br />

a za istraživanja su najzainteresovanije<br />

strane kompanije. Samo<br />

u proteklih godinu dana, nadležno<br />

Ministarstvo izdalo je 51 dozvolu<br />

za izvođenje geoloških i mineralnih<br />

istraživanja i 78 odobrenja za<br />

hidrogeološka istraživanja. Stranci<br />

se trenutno najviše interesuju za<br />

zlato, litijum i bakar.<br />

„Baš me briga kome to smeta“, prokomentarisao<br />

je Vučić za medije.<br />

Vučić želi strance<br />

za ministre u vladi<br />

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar<br />

Vučić izjavio je da su u toku<br />

razgovori sa stranim ekspertima koji<br />

bi preuzeli neka ministarska mesta.<br />

Rekonstrukcija Vlade možda će se<br />

završiti dovođenjem uglednih stranih<br />

stručnjaka na mesta ministara finansija<br />

i ekonomije. „Takvi nam ljudi<br />

trebaju - koji znaju više od nas pa<br />

će naši ljudi i od njih da nauče još po<br />

nešto“, izjavio je Vučić. Nedavno je<br />

potvrđeno da je nekadašnji austrijski<br />

kancelar Alfred Gusenbauer postao<br />

Vučićev savetnik.<br />

32<br />

KOSMO<br />

(Er) Srbija leti u nebo<br />

Ikonični JAT – srpski avioprevoznik<br />

Jugoslovenski<br />

aerotransport – menja ime<br />

i postaje Air Serbia.<br />

Kompanija se nalazi pred<br />

novim strukturnim rešenjima<br />

koja će se sprovesti u saradnji<br />

sa partnerom Etihad<br />

Airways, aviokompanijom<br />

iz Ujedinjenih Arapskih<br />

Emirata. Prema okvirnim<br />

planovima objavljenim u<br />

medijima, Air Serbia bi<br />

trebala da ima 22 aviona,<br />

a njeni letovi će uglavnom<br />

povezivati zemlje bivše Jugoslavije<br />

sa Evropom, Bliskim<br />

istokom, Australijom i Amerikom.<br />

Partnerstvo sa Etihad<br />

Airways potpisano je 1. avgusta<br />

u Beogradu, a njime je<br />

49% Air Serbia prešlo u vlasništvo<br />

saudijske kompanije.<br />

novi vetrovi<br />

Legendarni JAT predstavljao<br />

je jedan od poslednjih živih<br />

preostataka nekadašnje države<br />

(i to samo formalno, imenom).<br />

Njegovi počeci sežu u<br />

daleku 1927. godinu, kada<br />

je osnovan Aeroput, firma iz<br />

koje je 1947. godine nastao<br />

Jugoslovenski aerotransport.<br />

Aktuelno prestruktuiranje<br />

Poražavajuće<br />

znanje jezika<br />

Đaci u Srbiji pokazuju izuzetno<br />

loše znanje iz maternjeg<br />

jezika. Stručnjaci kažu da je u<br />

pitanju mali fond časova.<br />

Institut za pedagoška istraživanja<br />

nedavno je sproveo istraživanje<br />

na 600 srednjoškolaca<br />

iz više gradova Srbije. Poražavajući<br />

rezultati su pokazali<br />

da nijedan od ispitanika nije<br />

uspeo da položi testove na nivou<br />

šestog razreda. Stručnjaci<br />

ističu da je uzrok ovako loše<br />

Čuveni JAT odlazi u penziju, sa pista poleće Air Serbia (Er<br />

Srbija). Kompanija je ušla u parnterstvo sa Etihad Airways.<br />

posledica je dugogodišnjeg<br />

nagomilavanja dugova, ali i<br />

postepenog oporavka. Protekle<br />

godine je po prvi put<br />

nakon 16 godina zabeležen<br />

profit od 3,8 miliona dolara.<br />

Kako mediji izveštavaju,<br />

za kupovinu kompanije bile<br />

su zainteresovani Aeroflot iz<br />

Rusije, kao i Air India.<br />

Nova vlasnička struktura<br />

donosi i novo ime, a kompanija<br />

Air Serbia imaće svoje<br />

sedište na aerodromu Nikola<br />

Tesla u Beogradu. Saudijci<br />

u obnavljanje flote ulažu 80<br />

miliona dolara, a govori se<br />

i o zapošljavanju pedesetak<br />

novih pilota. Od oktobra<br />

Kao i u mnogim drugim zemljama, srpski đaci muku muče sa<br />

poznavanjem osnova svog jezika. pravopis, izgleda, nije u modi.<br />

pokazanom znanju premali<br />

fond časova maternjeg jezika<br />

u školama. To se vidi i u poređenju<br />

sa drugim evropskim<br />

zemljama: dok u Francuskoj<br />

učenici imaju 12 čaosva ne-<br />

ove godine Air Serbia će<br />

leteti dva puta dnevno za<br />

Pariz, Atinu, Beč i Zürich, a<br />

na planu letenja, pored regionalnih<br />

linija (Banja Luka,<br />

Sarajevo, Ljubljana, Sofija)<br />

nalaze se i egzotične destinacije<br />

na Bliskom Istoku: Abu<br />

Dabi (Ujedinjeni Arapski<br />

Emirati), Bejrut (Liban) i<br />

Kairo (Egipat).<br />

Etihad Airways je jedna od<br />

najjačih avio kompanija u svetu,<br />

sa 77 aviona i deset miliona<br />

prevezenih putnika godišnje.<br />

Kompanija poseduje i 29% Air<br />

Berlina, 40% Air Seychelles,<br />

kao i vlasništvo u još nekoliko<br />

svetskih avioprevoznika.<br />

deljno, u Nemačkoj devet, u<br />

Grčkoj i Švedskoj osam, u Srbiji<br />

đaci od petog do osmog<br />

razreda imaju četiri časa nedeljno,<br />

a u srednjoj školi dva<br />

do tri časa nedeljno.<br />

Fotos: wikimedia, zVg

Veliki igrači pošteđeni „poreznog terora“<br />

Hrvatska je ove godine srušila<br />

rekorde kada je riječ o zabranama<br />

rada ugostiteljima,<br />

frizerima i drugim obrtima<br />

zbog utvrđenih nepravilnosti<br />

u obračunavanju poreza.<br />

Da je fiskalizacija u Hrvatskoj<br />

dosegla svoj vrhunac, možda<br />

najbolje govori činjenica kako<br />

su čak i javni zahodi na plaži<br />

morali uvesti fiskalne račune,<br />

ali i podatak da je Porezna<br />

uprava dala zatvoriti 478 objekta<br />

diljem zemlje od 8. siječnja<br />

do 25. srpnja 20<strong>13</strong>. Sudeći<br />

prema izvještajima medija, neki<br />

ugostiteljski objekti dobili su<br />

privremenu zabranu rada čak<br />

i zbog sitnih nepravilnosti poput<br />

deset kuna viška u blagajni.<br />

„I dalje ćemo zatvarati sve one<br />

koji dolaze u sukob sa zakonom,<br />

pa makar to bilo samo i<br />

zbog deset kuna“, rekao je ministar<br />

financija Slavko Linić.<br />

I dok mjere kontroliranja<br />

obrtnika postaju sve rigoroznije,<br />

kritičari fiskalizacije tvrde<br />

kako je ista zahvatila samo<br />

„male, a ne velike igrače poput<br />

trgovačkih lanaca“. Naime,<br />

kako je sam ministar Linić rekao<br />

na HRT-u, i u trgovačkim<br />

lancima su utvrđene nepravilnosti,<br />

ali njih se nije kažnjavalo<br />

privremenim zatvaranjem.<br />

Hrvatske svađe<br />

u Strasbourgu<br />

Mjesec dana nakon što su ušli<br />

u klupe Europskoga parlamenta,<br />

hrvatski eurozastupnici<br />

postali su glavna tema u<br />

Strasbourgu nakon što su se<br />

međusobno posvađali.<br />

Sukob je izbio nakon što je Dubravka<br />

Šuica, eurozastupnica iz<br />

redova HDZ-a, u priopćenju<br />

za javnost ustvrdila kako je kao<br />

prva kontaktirala Europsku<br />

komisija zatraživši objašnjenje<br />

oko eventualne gradnje Pelješkog<br />

mosta. Nije dugo trajalo<br />

Fiskalizacija u hrvatskoj nije zaobišla ni one najmanje obrte,<br />

a uskoro će obuhvaćati i prodavače na tržnicama.<br />

Na pitanje zašto trgovački lanci<br />

poput Bille, Lidla i drugih<br />

nisu kažnjeni zbog nepravilnosti,<br />

Linić je rekao kako „treba<br />

gledati težinu prekršaja koji<br />

se otkrije i staviti ga u odnos na<br />

promet koji imaju“.<br />

Zatvaranje kafića<br />

Tom izjavom izazvao je još više<br />

žestokih reakcija, ponajprije<br />

iz oporbenih redova. „Zakon<br />

se provodi selektivno i ne vrijedi<br />

za sve jednako. Ministar<br />

je doslovno rekao da nekog,<br />

Samo mjesec dana nakon što su došli u klupe strasburškog<br />

parlamenta, hrvatski europarlamentarci su se posvađali.<br />

da Oleg Valjalo (SDP) zanijeka<br />

tu tvrdnju. On je, sudeći prema<br />

službenim izvješćima Europarlamenta,<br />

kao prvi kontaktirao<br />

Europsku komisiju (EK) i to<br />

dvadesetak dana prije Šuice.<br />

točnije kafiće, sa 123 kune viška<br />

treba zatvoriti, a trgovački<br />

lanac ili benzinsku postaju s<br />

recimo 500-600 kuna viška ne<br />

treba“, rekao je Ivan Šuker, bivši<br />

HDZ-ov ministar financija.<br />

Oštar je u kritici bio i porezni<br />

stručnjak Vlado Brkanić koji<br />

je, govoreći o mjerema Porezne<br />

uprave, ustvrdio kako je riječ o<br />

„poreznom teroru“. „Zatvarati<br />

kafiće zbog deset kuna viška je<br />

sramota. Je li utvrđeno odakle<br />

je taj višak proizišao? Što je<br />

time prekršeno?“, kaže Brkanić.<br />

Promatrači su zaključili kako<br />

Šuica očigledno nije znala da<br />

EK zahtjeve i upite bilježi točno<br />

po datumima, pa je naglo<br />

izletjela s tvrdnjom da je kao<br />

prva uputila zahtjev.<br />

Boris<br />

DEŽULOVIĆ,<br />

hrvatski novinar<br />

i publicista<br />

„Nikolić i Vučić iz<br />

2007. današnjeg<br />

bi Nikolića i Vučića<br />

osudili zbog veleizdaje<br />

i streljali<br />

na Adi Ciganliji.“<br />

Milan BANDIĆ,<br />

gradonačelnik<br />

Zagreba<br />

„Guštajte u fontanama<br />

i radite<br />

djecu, a ja gradim<br />

aquapark!“,<br />

gradonačelnik<br />

je dao recept za<br />

vrele letnje dane.<br />

Michel plATInI,<br />

predsednik ueFA<br />

„Svojim rezultatima<br />

u poslednje<br />

vreme fudbalska<br />

reprezentacija<br />

Bosne i Hercegovine<br />

oduševljava<br />

celu Evropu i čitav<br />

svet.“<br />

junAK MeSeCA<br />

Mirsad puRIvATRA,<br />

direktor SFF-a<br />

Započet ratne 1995.,<br />

Sarajevo Film Festival<br />

je svoju punu zrelost<br />

stekao pod vođstvom<br />

Mirsada Purivatre.<br />

SFF je najatraktivniji<br />

filmski<br />

događaj u<br />

regionu.<br />

luZeR MeSeCA<br />

Željko SABO,<br />

gradonačelnik Vukovara<br />

Političar iz redova SDP-a<br />

je u avgustu ove godine u<br />

dva navrata optužen da je<br />

nudio mito. Tužile su ga<br />

kolege iz drugih<br />

stranaka od<br />

kojih je tražio<br />

podršku za<br />

opstanak vlasti<br />

u gradu.<br />

KOSMO 33

dOnjA AuSTRIjA<br />

Saobraćajna ofanziva na autoputu A4<br />

Istočni autoput A4 proširuje<br />

se po deonicama – ovaj<br />

dugogodišnji zahtev Donje<br />

Austrije konačno je dobio<br />

zeleno svetlo Ministarstva<br />

saobraćaja Austrije.<br />

„Veoma sam zadovoljan što je<br />

poslednji utvrđeni vremenski<br />

okvir za proširenje Istočnog<br />

autoputa A4 koji je određen<br />

za 2020. sada značajno skraćen.<br />

U interesu sigurnosti i<br />

kvaliteta lokacije, proširenje<br />

A4 je za Donju Austriju već<br />

godinama prioritet“, izjavio je<br />

za medije pokrajinski poglavar<br />

Erwin Pröll.<br />

Pri tom je pokrajinski poglavar<br />

na prvom mestu istakao saobraćajno-strateški<br />

značaj A4:<br />

„Od učinkovitosti A4 zavisi<br />

razvojni tempo čitavog regiona.“<br />

Direktor kompanije ASFI-<br />

NAG Alois Schedl precizirao<br />

veliki radovi na autoputu A4 u<br />

Donjoj Austriji odvijaće se po deonicama,<br />

a poslednja, četvrta faza<br />

planira se za 2018. godinu.<br />

je u vezi sa merama bezbednosti<br />

u saobraćaju da analiza udesa<br />

na A4 pokazuje da broj nesreća<br />

doduše nije značajno viši<br />

nego na drugim austrijskim autoputevima,<br />

ali da su posledice,<br />

u smislu hitnih intervencija,<br />

spašavanja, izvlačenja vozila,<br />

vrlo ozbiljne. U 30% svih udesa<br />

učestvuje samo jedno vozilo,<br />

dok 56% čine lančani sudari<br />

u kojima najčešće učestvuju i<br />

kamioni. Dodatna adaptacija<br />

autoputa rezultiraće u prošire-<br />

nju zaustavnih traka, popravljanju<br />

nastalih oštećenja, kao i<br />

poboljšanju drugih tehničkih<br />

i sigurnosnih pojedinosti. Završetak<br />

radova teći će u četiri<br />

faze i planira se za 2018. godinu.<br />

Fotos: zVg

216 miliona za zaštitu od poplava<br />

Zaštita od visokog vodostaja<br />

Dunava u Donjoj Austriji<br />

biće završena četiri godine<br />

pre planiranog roka – 2019.<br />

umesto 2023.<br />

Za potrebe ovih radova na<br />

raspolaganju se nalazi 216<br />

miliona evra. 50 procenata<br />

troškova snosiće savezni<br />

budžet, 30 procenata opštinski,<br />

a 20 procenata pokriće<br />

opštine. Ovo su za medije<br />

izjavili pokrajinski poglavar<br />

Erwin Pröll, savezni kancelar<br />

Werner Faymann, ministarka<br />

Doris Bures i pokrajinski ministar<br />

Dr. Stephan Pernkopf.<br />

Ovogodišnje poplave su u Donjoj<br />

Austriji prouzrokovale oko<br />

100 miliona evra štete, 2002.<br />

godine sanacija nakon poplava<br />

koštala je 240 miliona evra, izjavio<br />

je poglavar Pröll. Od 2002.<br />

godine sprovedeni su opsežni<br />

pokrajina donja Austrija, u saradnji<br />

sa saveznom državom, uložiće<br />

216 miliona evra u zaštitu od<br />

poplava i visokog vodostaja.<br />

građevinsko-tehnički projekti<br />

koji su sprečili veće katastrofe.<br />

Tako je na primer 2002. godine<br />

Ybbs pretrpeo štetu u visini od<br />

39 miliona evra, ove godine taj<br />

bilans je bio na nuli: „U zaštitu<br />

od poplava u Ybbsu uloženo je<br />

24 miliona evra – ova se investicija<br />

u potpunosti isplatila“,<br />

dodao je Pröll. Savezni kancelar<br />

Werner Faymann je u svom<br />

obraćanju skrenuo pažnju na<br />

„tesnu i dobru saradnju“ Donje<br />

Austrije i savezne države, i<br />

dodao: „Svaki drugi Austrijanac<br />

živi u dunavskom regionu.<br />

Zato je neobično važno da se<br />

nakon povlačenja visokog vodostaja<br />

preduzmu mere kako<br />

bi se pripremila još bolja zaštita<br />

od naredne nepogode.“

BuSIneSS<br />

Intervju: Nedad Memić<br />

„naš<br />

školski<br />

sistem je<br />

bolestan!“<br />

36 KOSMO<br />

InTeRvju. predsjednica privredne komore<br />

Beč Brigitte Jank vjerovatno će nakon sljedećih<br />

izbora ući u austrijski Parlament. S<br />

njom smo razgovarali o razlozima kandidature,<br />

problemima u bečkoj privredi, kursevima<br />

čitanja te gorućoj temi Mariahilfer Straße.<br />

K<br />

OSMO: Kandidirate<br />

se na predstojećim<br />

parlamentarnim izborima<br />

ispred ÖVP-a. Zašto<br />

želite ući u dnevnu politiku?<br />

Brigitte Jank: Jer nam treba<br />

više poslanika s privrednom<br />

kompetencijom u Parlamentu.<br />

Nismo u najboljoj ekonomskoj<br />

situaciji, a upravo u ovim teškim<br />

vremenima želim i ja dati<br />

svoj doprinos razvoju zemlje,<br />

preuzeti odgovornost i aktivno<br />

oblikovati budućnost Austrije.<br />

Jeste li bili nezadovoljni<br />

privrednom politikom<br />

ÖVP-a pa ste odlučili da se<br />

angažirate?<br />

Sasvim je suprotan slučaj!<br />

Mnogo poslanika s iskustvom<br />

u privredi s krajem ovog mandata<br />

povući će se iz Parlamenta.<br />

Važno je da privredna<br />

kompetencija i dalje bude zastupljena<br />

u Nationalratu.<br />

Ostaćete na mjestu predsjednice<br />

Privredne komore Beč.<br />

Hoćete li imati dovoljno vremena<br />

za obje funkcije?<br />

„Treba nam više poslanika s privrednim<br />

kompetencijama u parlamentu!“<br />

Organizirat ću se dobro. Uostalom,<br />

svoje iskustvo kao<br />

predsjednica Privredne komore<br />

Beč mogu dobro iskoristiti<br />

u svoje aktivnosti u<br />

Nationalratu i obrnuto. Bit će<br />

mi prednost ako i dalje bude<br />

blizu firmi i znam šta se događa<br />

među privrednicima, gdje<br />

su problemi i gdje privrednici<br />

trebaju pomoć kako bi i dalje<br />

uspješno poslovali.<br />

Grad Beč i ovdašnja privreda<br />

pokušavaju izaći iz krize. Kakvi<br />

izazovi nas još čekaju?<br />

Naša posljednja anketa govori<br />

da je većina poduzetnika oprezno<br />

zadovoljna trenutnim stanjem<br />

u privredi. Postoje, međutim,<br />

i problemi. Jedan od njih je<br />

i slaba investiciona inicijativa.<br />

Ukoliko nemamo investicija,<br />

nemamo ni budućnosti. Zato<br />

imamo jasne zahtjeve koje upućujemo<br />

politici: moraju se stvoriti<br />

poticaji za nove investicije.<br />

Već smo razradili određene prijedloge,<br />

npr. bonus za sanaciju<br />

firmi ili porezne poticaje. Stalo<br />

mi je da što više firmi profitira<br />

od mjera za oživljavanje ekonomije.<br />

Za preduzeća moramo<br />

osigurati i dodatne mogućnosti<br />

finansiranja. U drugim zemljama<br />

postoji tzv. crowdfunding<br />

gdje se direktno može uključiti<br />

u poslovanje firme.<br />

Govorili ste maločas o poticajima<br />

iz politike. šta bi<br />

to konkretno bečka politika<br />

morala uraditi za ovdašnju<br />

privredu?<br />

Striktno odbacivanje svih<br />

novih opterećenja i povlačenje<br />

nekih postojećih nameta<br />

koje ugrožavaju konkurenciju,<br />

poput poreza na metro<br />

(U-Bahn-Steuer). Ovaj porez<br />

jedinstven je u cijeloj Evropi,<br />

a nezadovoljstvo preduzeća<br />

raste. Ne razumijem ni zašto<br />

se ne pravi pauza u valorizaciji<br />

taksi za sljedeću godinu.<br />

Nakon dosta velikih povećanja<br />

dažbina od 33% za vodu<br />

u ovoj godini, sada moramo<br />

računati sa sljedećih 4,4%<br />

više. Zalažem se da ovo povećanje<br />

bude ukinuto jer ni posljednje<br />

povećanje cijene još<br />

nismo „provarili“. Posljednje<br />

C<br />

M<br />

Y<br />

CM<br />

MY<br />

CY<br />

CMY<br />

K

povećanje nameta privredu<br />

je koštalo 100 miliona eura<br />

godišnje.<br />

Kada govorimo o taksama:<br />

mislite li i da je participacija<br />

u zdravstvenom osiguranju u<br />

okviru SVA dodatno opterećenje<br />

za privrednike?<br />

S time u vezi nekoliko smo<br />

puta anketirali privrednike. Velika<br />

većina je za participaciju.<br />

SVA je jedna od posljednjih zavoda<br />

za zdravstveno osiguranje<br />

koji posluju pozitivno. Za privrednike<br />

koji su u teškoj situaciji<br />

postoji niz olakšica. Uz to,<br />

s SVA se može dogovoriti i model<br />

prevencije koji participaciju<br />

smanjuje upola. Time jačamo<br />

prevenciju i odgovornost, a privrednici<br />

su ti kojima je bitno da<br />

imaju odgovoran odnos prema<br />

vlastitom zdravlju.<br />

Privredna komora Beč ponudila<br />

je ovog ljeta kurseve čitanja<br />

za učenike. Zašto?<br />

Problem je da mnogi učenici<br />

ne raspolažu vještinama jer<br />

nam je školski sistem bolestan.<br />

Stoga ne čudi da je Test čitanja<br />

u bečkim školama donio loše<br />

rezultate. Činjenica koju ne<br />

možemo mirno posmatrati.<br />

Jer privredi trebaju obrazovani<br />

ljudi. Zato smo preuzeli inicijativu<br />

i na WIFI-ju ponudili<br />

besplatan ljetni kurs čitanja.<br />

Mladi su ga primili s oduševljenjem.<br />

Svaki mladi čovjek<br />

ima pravo na dobro obrazovanje<br />

koje uzima u obzir njegove<br />

individualne vještine kako bi<br />

bili spremniji za karijeru.<br />

Ako Privredna komora preuzima<br />

obrazovne uloge, onda<br />

je obrazovna politika u Beču<br />

potpuno zakazala?<br />

Problemi koje ima Beč imaju<br />

i svi veliki gradovi. Želim razviti<br />

diskusiju o obrazovanju<br />

tako da se svi upitamo pružaju<br />

li naše škole adekvatno okruženje<br />

za kvalitetno obrazova-<br />

Inserat KOSMO 210x140abf NRW<strong>13</strong>-VZST V20<strong>13</strong>0822 druck.pdf 1 22.08.20<strong>13</strong> <strong>13</strong>:17:33<br />

BM.I<br />

BUNDESMINISTERIUM FÜR INNERES<br />

VORZUGSSTIMMEN-WAHLRECHT<br />

(Richtiges Ausfüllen des Stimmzettels)<br />

Für die Wahl der Partei:<br />

- Kreis mit Kreuz markieren<br />

Für die Vergabe einer Vorzugsstimme<br />

auf dem Bundeswahlvorschlag:<br />

- Namen und/oder<br />

- Reihungsnummer eintragen<br />

Für die Vergabe einer Vorzugsstimme<br />

auf dem Landeswahlvorschlag:<br />

- Namen und/oder<br />

- Reihungsnummer eintragen<br />

Für die Vergabe einer Vorzugsstimme<br />

im Regionalwahlkreis:<br />

- mit Kreuz markieren<br />

Nähere Informationen unter: Hotline 0800-202220<br />

(Montag bis Freitag 7.30 – 17.00 Uhr)<br />

nje. Kod nas to, nažalost, nije<br />

slučaj. Austrija ima jedan od<br />

najskupljih školskih sistema,<br />

ali je njegova efikasnost ispod<br />

prosjeka. Novac se ovdje mora<br />

bolje kanalizirati, a investicije<br />

se moraju usmjeriti u poboljšanje<br />

infrastrukture. Trebaju<br />

nam hitno moderna radna<br />

mjesta za nastavnike ili cjelodnevne<br />

ponude koje uključuju<br />

nastavu, slobodno vrijeme,<br />

sport ili umjetnost.<br />

Dosada ste se u nekoliko<br />

navrata kritički odnosili<br />

prema pitanju pretvaranja<br />

Mariahilfer Straße u pješačku<br />

zonu. šta Vam toliko<br />

smeta u konceptu?<br />

Glavna zamjerka je cijeli koncept.<br />

Nema mogućnosti prelaska<br />

ulice, okretanja oko nje,<br />

regulacija slijepih ulica je loša,<br />

a ograničeno vrijeme utovara<br />

i istovara je za preduzeća u toj<br />

ulici gotovo pogubno. Mušterije<br />

i liferanti im jednostavno<br />

1 Muster Konrad<br />

1960<br />

2 Musterfrau Katrin<br />

1966<br />

3 Mustermeier Ulrike<br />

1980<br />

4 Mustermüller Max<br />

1975<br />

5 Musterberger Pau<br />

1984<br />

6 M<br />

„privrednici još nisu svarili posljednja<br />

povećanja dažbina, a uvode se nova! “<br />

ne mogu prići. Stoga mnoge<br />

firme već računaju da će morati<br />

napustiti tu lokaciju. To ne<br />

može biti namjera politike! U<br />

okruženju Mariahilfer Straße<br />

imamo dobru kombinaciju življenja,<br />

rada, obrazovanja i kulture.<br />

Ova kombinacija ne smije<br />

se neplanski uništiti. Na kraju<br />

krajeva, radi se o skoro 60.000<br />

radnih mjesta u becirkovima<br />

Mariahilf i Neubau.<br />

lesen Sie diesen Beitrag auf<br />

Deutsch unter www.kosmo.at<br />

NATIONALRATSWAHL 20<strong>13</strong><br />

Eine Information des Bundesministeriums für Inneres<br />

Liste Nr.<br />

Parteibezeichnung<br />

PARTEI<br />

Musternamen<br />

www.nrwahl20<strong>13</strong>.at

BuSIneSS<br />

www.bmf.gv.at<br />

Zamerke i predlozi za poboljšanje: Wirtschaftsbund predstavio<br />

svoju obuhvatnu privrednu platformu.<br />

„500 uspeha, 500 ciljeva“<br />

Nedavno je interesna organizacija<br />

Wirtschaftsbund Narodne<br />

partije pod ovim naslovom<br />

održala prezentaciju<br />

svog novog programa.<br />

Predstavljena programska platforma<br />

zalaže se za poboljšanje<br />

uslova poslovanja za sve bečke<br />

privrednike. 126.000 bečkih<br />

preduzetnika obezbeđuje<br />

550.000 radnih mesta, naglašeno<br />

je na ovom događaju, ali se<br />

privrednici nalaze pod teretom<br />

brojnih nepotrebnih davanja.<br />

Ekonomska politika koju vode<br />

Crveni i Zeleni otežava ekonomski<br />

status preduzeća: samo<br />

od sredine 2011. sprovedeno<br />

je 15 povećanja taksi, porez za<br />

metro je jedinstven u Evropi,<br />

a sa ulicama za šoping prave<br />

se saobraćajni eksperimenti,<br />

kritikuju sadašnje stanje iz<br />

Wirtschaftsbunda. Detaljnije<br />

na: www.wirtschaftsbund.at<br />

Vereine<br />

steuerlich entlastet.<br />

Alle Informationen zum Thema „Vereine und Steuern“ finden Sie auf<br />

www.bmf.gv.at und facebook.com/finanzministerium<br />

Kinezi su spremni da plate četiri evra za litar salcburškog<br />

alpskog mleka, sve popularnijeg na tamošnjem tržištu.<br />

Salcburško mleko u Kini<br />

Nakon nekoliko skandala sa<br />

domaćim mlekom u Kini, tamošnji<br />

kupci sve više se orijentišu<br />

na uvozno mleko.<br />

Ova situacija u mnogome je<br />

pogodovala i prodoru austrijskog<br />

mleka na ovo tržište. SalzburgMilch,<br />

preduzeće koje je u<br />

julu nastalo fuzijom kompanija<br />

Alpenmilch i Käsehof, uspešno<br />

izvozi značajne količine trajnog<br />

mleka na kinesko tržište. „Do<br />

sada smo u Kinu poslali 60 kontejnera<br />

mleka“, izjavio je za medije<br />

direktor preduzeća Christian<br />

Leeb. To nisu ogromne količine,<br />

ali predstavlja ulazak austrijskih<br />

kompanija na ovo veliko tržište.<br />

Kineski potrošači veoma su zainteresovani<br />

za salcburško mleko i<br />

za litarsko pakovanje su spremni<br />

da plate čak četiri evra. Mleko<br />

iz Austrije u Kinu se zbog roka<br />

trajanja transportuje avionom i<br />

tamo je za 24 časa.<br />

Das Engagement gemeinnütziger Vereine sorgt auf freiwilliger Basis<br />

für ein besseres Zusammenleben in Österreich. Mit den Änderungen<br />

des Körperschaftsteuergesetzes und den neuen Vereinsrichtlinien entlasten<br />

wir die Vereine und unterstützen deren wichtige Aufgabe. Damit<br />

das Ehrenamt nicht zur Belastung wird.<br />

I N F O R M AT I O N<br />

VEREINE &<br />

STEUERN<br />

A U S E R S T E R H A N D<br />

Entgeltliche Einschaltung

ponovo<br />

štednja<br />

Austriji ponovo preti oduzimanje<br />

AAA kreditnog rejtinga,<br />

tvrde iz Commerzbanke.<br />

Ministarka finansija Maria<br />

Fekter (ÖVP) postavila je veoma<br />

ambiciozan cilj – svođenje<br />

budžetskog deficita na nulu<br />

do 2016. Od toga neće biti<br />

ništa, ako se poveruje izveštaju<br />

Commerzbanke, druge po<br />

snazi nemačke banke. U njemu<br />

se predviđa da će 2014. godi-<br />

S jednog na<br />

drugi posao<br />

Dok u Austriji 1,2% zaposlenih<br />

radi dva posla, u Nemačkoj<br />

je to preko 9%.<br />

Nedavno objavljen podatak<br />

u Nemačkoj da je u protekloj<br />

godini broj ljudi koji<br />

radi dva posla dostigao novi<br />

rekord izazvao je prilično<br />

pažnje – 2,3% više nego krajem<br />

2011. Prema brojkama<br />

iz decembra 2012., oko 2,66<br />

miliona Nemaca pored svog<br />

Crne slutnje: prema proceni Commerzbanke, ambiciozni<br />

privredni rezultati koji je zacrtala Vlada neće biti ispunjeni.<br />

ne Austrija imati više dugova<br />

nego što su to političari projektovali<br />

i da će deficit iznositi<br />

ne predviđenih 1,5 već 2,4%.<br />

Stručnjaci iz Commerzbanke<br />

Broj osoba koje rade dva posla kako bi preživele ili sebi<br />

obezbedile život kakav žele sve je veći u Evropi.<br />

glavnog zaposlenja radi još<br />

jedan dodatan posao, što je<br />

otprilike 9% svih zvanično<br />

zaposlenih – ovaj broj se<br />

Tomislav Kojevic<br />

Filijala Erste banke Thaliastrasse, 1160 Wien, Tel. 05 0100 - 22299<br />

Katarina Zekic<br />

Filijala Erste banke Margareten, 1050 Wien, Tel. 05 0100 - 2<strong>13</strong>82<br />

www.erstebank.at/kosmo<br />

Radujemo se Vašem dolasku!<br />

razlog za ovaj neveseli scenario<br />

vide u pogrešnoj proceni privrednog<br />

rasta za iduću godinu:<br />

dok je Fekter računala sa 3%,<br />

Commerzbank predviđa 1,8%.<br />

u periodu od deset godina<br />

duplirao. U Austriji je blizu<br />

39.000 2012. radilo dva posla,<br />

što je oko 1,2%.<br />

„Najmoderniji račun Austrije<br />

približava Vas korak po korak<br />

ispunjenju Vašeg sna.“<br />

Tomislav Kojevic i Katarina Zekic<br />

još jedno<br />

pojeftinjenje<br />

Nakon kompanije Verbund, od<br />

oktobra i EnergieAllianz Austria<br />

(EAA) snižava cene struje i plina.<br />

EAA, zajednička firma ćerka Wien<br />

Energie, EVN i Energie Burgenland,<br />

spustiće cene struje i plina od<br />

prvog oktobra za oko 3,6%. Ovo<br />

sniženje važiće za domaćinstva i<br />

mala preduzeća i obračunavaće se<br />

Malo, ali slatko: domaćinstva će<br />

godišnje štedeti oko 45 evra.<br />

za cenu energije bez taksi, davanja<br />

i poreza – cena čiste energije čini<br />

oko 40 procenata ukupnog računa<br />

za struju. „Ovo pojeftinjenje prosečnom<br />

domaćinstvu kod EVNa<br />

koje troši 3.500 kWh struje i<br />

20.000 kWh plina donosi godišnju<br />

uštedu od oko 45 evra“, izjavio je<br />

za medije glasnogovornik EVN-a<br />

Stefan Zach.<br />

Brojne inovativne ideje čine „s Komfort Konto“<br />

najmodernijim računom u Austriji. Jedna od njih:<br />

aplikacija „Impulssparen“. Sa ovom aplikacijom za Vaš<br />

smartphone možete nam poslati „štedljivi impuls“, a mi ćemo sa<br />

Vašeg računa „s Komfort Konto“ skinuti označenu sumu i prebaciti je na<br />

Vaš štedni račun. Tako se uz pomoć malih suma ostvaruju veliki snovi.

eKOlOGIjA<br />

Piše: Milan Ilić<br />

40<br />

KOSMO<br />

U utorak 20.8.20<strong>13</strong>. čovečanstvo<br />

je potrošilo sve resurse<br />

koje planeta može da regeneriše<br />

u ovoj godini. do kraja<br />

20<strong>13</strong>. trošićemo supstancu.

ODRŽIVOST. Sve više umnih ljudi je uvereno<br />

da naša civilizacija sama sebi kopa<br />

grob. Sadašnji način funkcionisanja svetske<br />

privrede neće moći da ide unedogled.<br />

Traže se zato načini „održivog razvoja“.<br />

Održivost je sposobnost<br />

nekog sistema da istraje.<br />

Naša Zemlja treba<br />

u prvom redu da izdrži čoveka.<br />

Zemlja jeste velika, ali<br />

i nas ljudi je na svetu sve više.<br />

Početkom 19. veka po prvi<br />

put je ukupno stanovništvo<br />

sveta dostiglo jednu milijardu.<br />

U proteklih 200 godina<br />

je poraslo sedam puta. Lani<br />

je ukupan broj ljudi na svetu<br />

premašio sedam milijardi.<br />

Iako poslednjih nekoliko<br />

decenija usporava brzina<br />

povećanja svetske populacije,<br />

broj stanovnika i dalje<br />

raste. Prognizira se da će<br />

stanovništvo Zemlje da brojati<br />

devet milijardi oko godine<br />

2050. Zemlja može da<br />

podnese i toliki broj ljudi,<br />

ali je pitanje po koju cenu.<br />

Da li svi oni mogu da imaju<br />

sadašnji životni standard<br />

sličan onom kakvog imamo<br />

npr. u Austriji? Sa sadašnjim<br />

načinom privređivanja i po-<br />

našanja planeta to ne može<br />

da izdrži na duži rok, kažu<br />

eksperti koji proučavaju<br />

ovaj problem.<br />

Trošimo i kamate<br />

i kapital<br />

Već par decenija nagrizamo<br />

biološki kapital planete,<br />

kažu merači ekološkog „otiska<br />

stopala“ čovečanstva. U<br />

ovom pravcu deluje i međunarodna<br />

mreža Ecological<br />

Footprint (Ekološki otisak<br />

stopala), nazvana po indikatoru<br />

koji meri koliko smo<br />

veliki u odnosu na našu biosferu.<br />

Za razliku od nekih<br />

drugih indikatora, ekološki<br />

otisak stopala je ljudima<br />

lako razumljiv. On pokazuje<br />

koliko u proseku svakom<br />

čoveku u određenoj državi<br />

treba površine da se proizvede<br />

sve ono što troši. Ovaj<br />

indikator podržavaju mnoge<br />

međunarodne ekološke<br />

organizacije: Greenpeace,<br />

World Wild Fund for Nature<br />

(WWF), Global 2000<br />

i dr. Njihovom saradnjom<br />

je pre nekoliko godina snimljen<br />

jedan dokumentarni<br />

film, prezentovan i u Beču.<br />

Narator filma „Footprint –<br />

Veliki prohtevi za jedan mali<br />

planet“ je Mathis Wackernagel,<br />

Švajcarac sa adresom<br />

u Severnoj Americi. Wackernagel<br />

je početkom 1990ih<br />

bio doktorski student<br />

na Univerzitetu Britanske<br />

Kolumbije u Kanadi, gde<br />

mu je mentor bio profesor<br />

William Rees. Upravo njih<br />

dvojica su inicijatori ideje o<br />

analizi ljudskog ekološkog<br />

otiska stopala. Wackernagel<br />

je sada jedan od direktora<br />

Footprint Global Network,<br />

čije je sedište u kalifornijskom<br />

Oaklandu. Kaže nam<br />

da je ekološki otisak stopala<br />

u osnovi sličan izveštaju o<br />

stanju računa u banci. On<br />

nam pokazuje koliko bioloških<br />

resursa imamo i koliko<br />

ih trebamo. „Priroda je čudesna,<br />

stalno nam obnavlja<br />

mnoge sirovine, a uz pomoć<br />

sunca je sposobna da nemalo<br />

našeg otpada ponovno<br />

11.5<br />

milijardi hektara<br />

iznosi korisna<br />

Zemljina<br />

površina.<br />

preradi u korisne sirovine.<br />

Međutim, ako trošimo više<br />

nego što nam priroda daje i<br />

stvaramo više otpada no što<br />

ona može da preradi, onda<br />

smo u sličnoj situaciji kao<br />

kad s računa trošimo više<br />

nego što zarađujemo. To<br />

funkcioniše neko vreme, ali<br />

znamo da nas čekaju posledice.“<br />

Lako je merljivo koliko<br />

nam je resursa na raspolaganju,<br />

kaže Wackernagel.<br />

Ukupna površina biološki<br />

produktivne površine tla na<br />

Oko 1800. svetska populacija dostigla je<br />

milijardu ljudi, sada je sedam puta veća.<br />

Zemlji i produktivnih delova<br />

mora je oko 11,5 milijardi<br />

hektara. Tolika je ukupna<br />

površina planete koja omogućava<br />

značajan rast biomase.<br />

Dakle, da na svakog čoveka<br />

na Zemlji danas (ukupno<br />

Schneller als Sie „Bargeldtransfer“ sagen können:<br />

ab 6,– Euro<br />

Jetzt Bargeld online senden!<br />

Schnell, sicher und einfach Bargeld versenden –<br />

mit Ihrem Raiffeisen Konto!<br />

Nähere Infos unter:<br />

www.raiffeisenbank.at/ethnobanking<br />

KOSMO 41

eKOlOGIjA eKOlOGIjA<br />

Koliko resursa trošimo?<br />

Količina planetarnih resursa koje troše pojedine zemlje.<br />

Zemlja planete<br />

svetski<br />

prosek<br />

Austrija<br />

eu<br />

uSA<br />

egipat<br />

Australija<br />

Kina<br />

Indija<br />

nas je 7,1 milijardi) dolazi<br />

malo više od 1,6 hektara<br />

bioproduktivne površine.<br />

Istovremeno je jasno da čovek<br />

ne može da ima monopol<br />

na sve svetske resurse. U<br />

knjizi „Budućnost života“<br />

(The Future of Life, 2002),<br />

profesor Edward O. Wilson<br />

sa Univerziteta Harvard tvrdi<br />

da bi, životinjskom, kao<br />

i biljnom svetu, morali da<br />

ostavimo polovinu raspoložive<br />

planetarne površine.<br />

Ako samo delom poslušamo<br />

prof. Wilsona, pa flori i fauni<br />

ostavimo 60 ari, ostaje<br />

nam, po glavi stanovnika,<br />

oko jedan hektar bioproduktivne<br />

površine Zemlje.<br />

Svakog čoveka, prema tome,<br />

u proseku sleduje 10.000 m²<br />

planeta.<br />

42 KOSMO<br />

<strong>13</strong>0 dana godišnje u<br />

minusu<br />

Nekada, kada su ljudi većinom<br />

živeli od poljoprivrede,<br />

znali su da zavise o produktivnom<br />

tlu, šumi i drugim<br />

prirodnim resursima. U poslednjih<br />

par stotina godina je<br />

ova svest isparila iz ljudskih<br />

glava. Hranu nabavljamo u<br />

supermarketima, energija<br />

nam je posvud dostupna,<br />

uzimamo je iz kablova u zidu<br />

i na benzinskim stanicama,<br />

odeću većinom uvozimo iz<br />

zemalja u razvoju itd. Međutim,<br />

za nastanak svega šta trošimo<br />

je neophodan prostor,<br />

površina na kojoj žive i hrane<br />

Izvor: Austrijski institut za ekologiju, Grafika: KOSMO<br />

se krave i ovce, gde raste pamuk,<br />

gdje se kopa gvozdena<br />

ruda, ugalj, kamen... Osim<br />

toga, neophodna je i površina<br />

na kojoj će se razgraditi sve<br />

otpadne tvari i gasovi naše<br />

potrošnje, tle na kojem će se<br />

neutralizovati njihov štetan<br />

uticaj. Obzirom da je Zemlja<br />

velika, naplata ne dolazi odmah.<br />

Međutim, još od kraja<br />

1980-ih ne živimo od bioloških<br />

kamata, već nagrizamo<br />

svoj osnovni kapital. Po Ecological<br />

Footprint proračunima,<br />

lani smo već 20. avgusta<br />

„ušli u negativu“. To znači da<br />

čovečanstvo u prvih nepunih<br />

osam meseci godine troši<br />

Svakom čoveku današnjice na raspolaganju<br />

stoji 1,6 hektara korisne površine Zemlje.<br />

<strong>13</strong>0<br />

dana ove godine<br />

živećemo u<br />

minusu, trošeći<br />

neobnovijivo.<br />

biološku kamatu, a u zadnja<br />

puna četri meseca supstancu<br />

planeta, prekomerno iscrpljujući<br />

prirodna bogatstva,<br />

zagađujući okolinu i uništavajući<br />

floru i faunu. „Situacija<br />

liči na levak, približavamo<br />

se njegovom grliću, najužem<br />

delu, u kojem će nam manevarski<br />

prostor biti ograničen“<br />

upozorava Wackernagel. Po<br />

njemu, glavni izazov čovečanstva<br />

je odgovor na pitanje<br />

kako možemo da živimo<br />

lep život, a da nam ekološki<br />

otisak stopala ne bude mnogo<br />

veći od jednog hektara<br />

po čoveku. Ekološki otisak<br />

stopala ostavljamo najvećim<br />

delom potrošnjom energije,<br />

ishranom, vožnjom i nekim<br />

drugim oblicima potrošnje.<br />

Smanjiti otisak se može ako<br />

smanjimo vožnju osobnim<br />

automobilima, a povećamo<br />

onu javnim prevozom (ali<br />

ne avionskim!), zatim ako<br />

živimo u bolje izolovanim<br />

kućama, štedimo struju, ako<br />

se uravnoteženije hranimo,<br />

sa manje mesa i većinom lokalnim<br />

proizvodima, ako kupujemo<br />

proizvode od recikliranih<br />

sirovina itd. Proračuni<br />

Global Footprint Network<br />

kažu da bi nam, sa današnjom<br />

ukupnom potrošnjom, trebala<br />

jedna i po Zemlja da takva<br />

potrošnja bude dugoročno<br />

održiva. Nastavimo li tako,<br />

trebaće nam tri Zemlje do<br />

2050. Samo radikalan zaokret<br />

u ponašanju bi mogao da<br />

nas dovede u okvire, ali je pitanje<br />

da li privreda, utemeljena<br />

na konstantno rastu, može<br />

da se tako preusmeri. Obzirom<br />

da imamo samo jedan<br />

planet, zaoštriće se problem

nastavimo li sa uobičajenim<br />

ponašanjem: osiromašiće još<br />

više riblje bogatstvo mora,<br />

nastaviće se seča tropskih<br />

šuma, smanjiće se zalihe pitke<br />

vode, a nastaviće da rastu<br />

količine ispuštenog ugljendioksida.<br />

Ovo dovodi do globalnih<br />

problema, promena klime i<br />

dr. Prevelik „minus” na računu<br />

igra nemalu ulogu u<br />

konfliktima za resurse, ratovima<br />

i drugim šokovima,<br />

naglim, masovnim migracijama,<br />

gladi, epidemijama i<br />

drugim ljudskim tragedijama.<br />

Pritom najviše stradaju<br />

siromašni, koji ne mogu da<br />

problem reše kupovinom resursa<br />

od negde drugde – kao<br />

što mogu ljudi iz delova sveta<br />

sa natprosečnim životnim<br />

standardom.<br />

Kada se pogleda trag stopala<br />

po državama, na bazi podata-<br />

ka s kraja prošle decenije, čoveku<br />

na Zemlji treba u proseku<br />

2,7 hektara. Naravno,<br />

stanovnici razvijenih zemalja<br />

trebaju mnogo više, 6,1 hektara,<br />

oni u srednje razvijenim<br />

zemljama 2,0 hektara, a u slabije<br />

razvijenim državama 1,2<br />

hektara po glavi stanovnika.<br />

Jasno je da i u ovome siromašni<br />

delovi sveta ponovo<br />

izvlače deblji kraj. Evropljani<br />

su znatno iznad svetskog<br />

proseka, svakome na našem<br />

kontinentu prosečno treba<br />

4,7 hektara. Još više otpada<br />

na svakog stanovnika Severne<br />

Amerike: 7,9 hektara. Pritom,<br />

stanovnici SAD su treći<br />

na rang-listi ljudi s najvećim<br />

ekološkim otiskom stopala,<br />

svakom Amerikancu treba<br />

8,0 hektara. Prvi na rang-listi<br />

su stanovnici Ujedinjenih<br />

Arapskih Emirata, čiji otisak<br />

iznosi čak i do 10,7 hektara.<br />

PROČITAJTE JOŠ...<br />

Stanje u državama bivše Jugoslavije<br />

Najveći ekološki otisak od zemalja bivše Jugoslavije ima Makedonija,<br />

zbog lošeg stanja u energetici, Slovenija na drugom mestu.<br />

Interesantno, od<br />

bivših republika<br />

SFR Jugoslavije,<br />

najveći ekološki<br />

otisak stopala ima,<br />

Makedonija (5,7<br />

hektara po stanovniku),<br />

zbog izuzetno<br />

lošeg energetskog<br />

dela ekološkog<br />

otiska stopala. Slede<br />

Slovenija (5,3<br />

hektara), Hrvatska<br />

(3,7 hektara), Bosna<br />

i Hercegovina<br />

(2,7 hektara) i Srbija (2,4 hektara), dok za Crnu Goru<br />

otisak još nije bio izračunat. Iako im je poslednjih nekoliko<br />

godina, zbog krize, donekle opao ekološki otisak, sve<br />

ex-YU države još uvek troše znatno više resursa, otprilike<br />

skoro duplo nego što je njihov biološki kapacitet.

KARIjeRA<br />

veliki broj ljudi koji su<br />

pre vremena prekinuli<br />

školovanje, sada se<br />

vraća u školske klupe da<br />

nadoknadi propušteno.<br />

Piše: Vera Marjanović<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

Borba<br />

za<br />

obrazovanje<br />

44 KOSMO

dIplOMe. Zvanični<br />

podaci kažu da godišnje<br />

oko 5.000<br />

mladih u Austriji ne<br />

privede kraju obavezno<br />

devetogodišnje<br />

školovanje. Država<br />

ih zbog toga vraća<br />

u školske klupe.<br />

Iako je devetogodišnje školovanje<br />

zakonom obavezujuće,<br />

a zbog prekida roditelji<br />

plaćaju novčane kazne,<br />

ovaj problem u Austriji uzima<br />

zabrinjavajuće razmjere.<br />

Stručnjaci navode da problem<br />

predstavljaju i mladi ljudi koji<br />

su devetogodišnje školovanje<br />

završili sa lošim uspjehom,<br />

pa su samim tim ostali izvan<br />

daljih obrazovnih procesa.<br />

Nedostatkom kompetencija<br />

u čitanju, pisanju, računanju<br />

i u oblasti informativnih tehnologija,<br />

umanjene su njihove<br />

životne šanse, a istovremeno je<br />

usporen razvoj društva i privrede.<br />

Naravno, sve to utiče<br />

na povećanje stope nezaposlenosti<br />

mladih, što se identifikuje<br />

kao jedan od gorućih<br />

problema u društvu. Istraživanja<br />

pokazuju da najveći broj<br />

„bjegunaca“ iz školske klupe i<br />

onih koji se ne mogu pohvaliti<br />

dobrim rezultatima čine mladi<br />

migrantskog porijekla, kojima<br />

njemački nije maternji jezik.<br />

Kad se tome dodaju migranti<br />

koji su se u Austriju doselili kao<br />

odrasli ljudi, i to bez svjedočanstva<br />

o završenoj osnovnoj<br />

školi, ispada da pozamašan broj<br />

nezaposlenih i nekvalifikovanih<br />

osoba čine pridošlice. U<br />

cilju prevazilaženja problema,<br />

državne institucije, na čelu sa<br />

Saveznim ministarstvom za<br />

obrazovanje, umjetnost i kulturu<br />

i AMS-om, pokrenule su<br />

obrazovni projekat kojim su<br />

obuhvaćene osobe starije od 16<br />

godina, koje spadaju u navedene<br />

kategorije. U periodu od 1.<br />

januara 2012. do 31. decembra<br />

.2014. u cijeloj Austriji na snazi<br />

je sprovođenje dogovora o<br />

modelu finansiranja obaveznog<br />

školovanja i dokvalifikovanja<br />

odraslih. „Novi zakon o završenom<br />

obaveznom školovanju<br />

predstavlja prekretnicu u obrazovanju<br />

odraslih. Besplatnim<br />

doškolovavanjem, bez obzira<br />

na starosnu dob, obezbijeđena<br />

je baza za stručno usavršavanje i<br />

napredovanje u karijeri. Po prvi<br />

put u cijeloj Austriji omogućeni<br />

su jedinstveni pristupni kriterijumi<br />

za sve učesnike. Pored<br />

toga, prvi put u Austriji ujednačeni<br />

su kriterijumi o kvalitetu<br />

obrazovnog procesa i prvi put<br />

je sve ovo besplatno u cijeloj zemlji“,<br />

za KOSMO je izjavio Josef<br />

Galley iz Saveznog ministarstva<br />

za obrazovanje. Program<br />

doškolovanja u obrazovnim<br />

institucijama širom Austrije,<br />

tokom trajanja projekta treba<br />

da obuhvati ukupno 12.400<br />

osoba. Dok traje školovanje, svi<br />

oni su na evidenciji za nezaposlene<br />

i od AMS-a primaju zakonom<br />

određenu nadoknadu.<br />

Za pomenuti projekat država je<br />

obezbijedila 54,6 miliona eura,<br />

tj. max. 6.400 eura po osobi.<br />

Germanica dio sistema<br />

U Obrazovnom institutu Germanica,<br />

polaznici koji žele da<br />

završe prekinuto obavezno školovanje,<br />

nastavu pohađaju sedam<br />

mjeseci. Kako kaže Alma<br />

Avdić-Velikanje, koja vodi<br />

projekat, dovoljno je da zainteresovani<br />

samo odu u AMS i<br />

da se prijave za nastavu. Zašto<br />

su napustili školu i šta planiraju<br />

nakon dobijanja diplome,<br />

za KOSMO je govorilo dvoje<br />

učenika ovog instituta.<br />

Mišel (16) je rođen u Beču,<br />

a školu je napustio u osmom<br />

razredu, iako je bio đak za primjer.<br />

Prvi put mu se to desilo<br />

na inicijativu drugova, koji su<br />

Najveći broj bjegunaca iz školske klupe<br />

čine mladi imigrantskog porijekla.<br />

Mišel (16): „Na<br />

AMS-u sam i želim<br />

da nadoknadim<br />

propušteno. Želim<br />

da završim srednju<br />

školu, a možda<br />

i da studiram.<br />

Maštam o poslu<br />

koji ću raditi u<br />

odijelu i kravati,<br />

a ne da budem<br />

običan čovjek.<br />

Moram da budem<br />

dobar jer me tata<br />

gleda odozgo! “<br />

noah Gabriel Kara<br />

M.ed., nastavnik<br />

matematike<br />

i fizike: „Ovim<br />

mladim ljudima je<br />

pružena prilika da<br />

kroz obrazovanje i<br />

izučena zanimanja<br />

otpočnu samostalni<br />

život. Vidim da<br />

žele da iskoriste<br />

tu drugu šansu<br />

i to mi govori<br />

da radimo dobar<br />

posao.“<br />

N.R. (43): „Moja starija ćerka sada<br />

studira, a mlađa je srednjoškolka, pa<br />

je konačno došao momenat da nešto<br />

uradim za sebe. “<br />

KOSMO 45

KARIjeRA<br />

3 pitanja<br />

Christian<br />

OXOnITSCh,<br />

bečki ministar<br />

obrazovanja<br />

Škola do 18 je<br />

dobra podrška!<br />

KOSMO: Koliko je ozbiljan<br />

problem osoba koje su prekinule<br />

školovanje?<br />

Christian Oxonitsch: Za Grad<br />

Beč svaki mladi čovjek koji ne<br />

završi neko više obrazovanje je<br />

slučaj previše. Skoro svaki osmi<br />

mladi čovjek u uzrasti od 18 do<br />

24 godina sa završenim obaveznim<br />

obrazovanjem ne pohađa nikakvo<br />

dalje obrazovanje ili usavršavanje.<br />

Koje mjere provodi Grad Beč<br />

kako bi ovaj problem ublažio?<br />

U Bečkom planu kvalifikacije<br />

2020 (Qualifikationsplan Wien<br />

2020) Grad Beč je sebi zadao cilj<br />

da udio mladih koji prerano napuštaju<br />

obrazovanje reducira za<br />

čitavu trećinu. Uz to na raspolaganje<br />

smo stavili i tzv. Wiener Ausbildungsgarantie.<br />

Ova garancija<br />

obrazovanja obuhvata sve ponude<br />

koje podržavaju mlade od 15<br />

do 21 godine kako bi završili neki<br />

stepen obrazovanja koji nadilazi<br />

obavezno školovanje. U okviru<br />

ove inicijative sarađuju Prosvjetni<br />

zavod Grada Beča, AMS, BSB<br />

i waff.<br />

Kakvo je Vaše mišljenje o obaveznom<br />

obrazovanju do 18 godina?<br />

Ovaj prijedlog još prije godinu<br />

dana predstavio je ministar socijalne<br />

politike Rudolf Hundstorfer,<br />

a sada je ponovo tematizirao<br />

državni sekretar za integraciju<br />

Sebastian Kurz. Iz mog ugla, ovdje<br />

se miješaju dvije stvari. Jasno<br />

je da se osnovne kompetencije<br />

moraju naučiti u školi. Ovo mora<br />

biti moguće za devet godina i za<br />

to su nam potrebni odgovarajući<br />

resursi. Obavezno obrazovanje<br />

može biti dobra motivacija da se<br />

mladi ne „izgube“ poslije obavezne<br />

škole. Za ovu grupu obaveza<br />

za školovanje do 18 godina samo<br />

može biti podrška.<br />

46 KOSMO<br />

12.400<br />

osoba do kraja<br />

2014. treba da<br />

vanredno dobije<br />

diplomu.<br />

tvrdili da je škola dosadna.<br />

Roditelji su za njegovo odsustvovanje<br />

sa nastave saznali<br />

kad su ih pozvali iz škole i Mišel<br />

se, nakon velike očeve ljutnje,<br />

vratio u školsku klupu.<br />

„Vjerovatno bi sve bilo u redu<br />

da mi kratko nakon toga iznenada<br />

nije umro otac, što me<br />

je sasvim poremetilo. Odustao<br />

sam od škole jer sam bio<br />

jako tužan i nisam nikog želio<br />

da vidim. Onda mi je mama<br />

savjetovala da ipak završim<br />

školu, te da odem u AMS na<br />

savjetovanje. Poslušao sam je<br />

i sada želim da nadoknadim<br />

propušteno. Želim da završim<br />

srednju školu, a možda i<br />

da studiram. Maštam o poslu<br />

koji ću raditi u odijelu i kravati,<br />

a ne da budem običan<br />

čovjek. Moram da budem dobar<br />

jer me tata gleda odozgo“,<br />

kaže Mišel, čiji je san posao<br />

hotelskog menadžera.<br />

N.r. (43) je u zabačenom<br />

selu u Bosni i Hercegovini završila<br />

četiri razreda osnovne<br />

škole, a onda se razboljela i često<br />

je bila u bolnici. Zimi, kad<br />

napada snijeg, bilo je naporno<br />

pješačiti do udaljene škole, pa<br />

su roditelji odlučili da ostane<br />

kod kuće. Bila je mlada kad se<br />

udala, a sa 20 godina dobila<br />

je prvo dijete. „Kad se zaratilo,<br />

sa porodicom sam došla u<br />

Austriju, a tu smo se muž i ja<br />

borili za egzistenciju. Radila<br />

sam u kuhinji, u prodavnici,<br />

kao bedinerka... Sve one<br />

poslove za koje se nije tražila<br />

kvalifikacija. Moja starija<br />

ćerka sada studira, a mlađa je<br />

Osobe koje su prekinule obrazovanje<br />

prema obrazovanju roditelja, u procentima<br />

srednjoškolka, pa je konačno<br />

došao momenat da nešto uradim<br />

za sebe. Uvijek sam željela<br />

da završim školu jer me bilo<br />

Broj imigranata koji napusti školu je četiri<br />

puta veći od broja autohtonih Austrijanaca.<br />

stid što sam bez ikakve diplome.<br />

Porodica me podržava,<br />

a nadam se da ću podršku<br />

dobiti i od AMS-a, kako bih<br />

nastavila da pohađam srednju<br />

školu. Mislim da bih bila dobra<br />

u nekom poslu socijalne<br />

struke“, sa puno entuzijazma<br />

priča žena koja nije željela da<br />

govori javno, da bi zaštitila<br />

svoju djecu.<br />

Obrazovanje roditelja<br />

visoko<br />

srednje<br />

niže<br />

porijeklo<br />

Austrija<br />

Migranti<br />

2. generacije<br />

mesto rodjenja,<br />

van15 zemalja eu<br />

Eksperti za integraciju, koje<br />

je okupio državni sekretar za<br />

integraciju Sebastian Kurz,<br />

manjkavosti u sistemu obrazovanja<br />

vide kao prijeteće<br />

društvene probleme. Naime,<br />

oni su istakli da je broj migranata<br />

koji ne završavaju obavezno<br />

školovanje četiri puta<br />

veći od broja rođenih Austrijanaca.<br />

Kao opomenu su naveli<br />

i podatak da mnogi mladi<br />

ljudi, starosti između 16 i 24<br />

godine, nemaju stručno obrazovanje.<br />

Predviđa se da će<br />

najveći dio njih u budućnosti<br />

biti nezaposlen, da će preživljavati<br />

od socijalne pomoći, te<br />

da im slijedi subjektivni osjećaj<br />

dezintegracije.<br />

3,7%<br />

6,5%<br />

18.8%<br />

4,3%<br />

18,8%<br />

29,8%<br />

Izvor: APA, Grafika: KOSMO

Fotos: zVg<br />

Migrantska privreda jača Beč<br />

Wirtschaftsagentur Wien<br />

je predstavila prvu obimnu<br />

analizu posvećenu preduzetnicima<br />

imigrantskog porekla<br />

u Beču. Novi krug besplatnih<br />

savetovanja za osnivanje firme:<br />

25.-29. novembra.<br />

Mala preduzeća u vlasništvu<br />

imigranata i sa do 50 zaposlenih<br />

predstavljaju značajan<br />

činilac bečkog privrednog pejsaža.<br />

Ovo je zaključak nove<br />

studije „Ethnische Ökonomien“<br />

koja je izrađena na zahtev<br />

Wirtschaftsagentur Wien. U<br />

2011. godini ova preduzeća<br />

zapošljavala su oko 20.000 ljudi<br />

i godišnje privređivala oko<br />

640 miliona evra. Uključujući i<br />

firme od jedne osobe (Einpersonenunternehmen<br />

– EPU)<br />

to je oko 46.000 radnih mesta<br />

u glavnom austrijskom gradu.<br />

„Beč još jednom demonstrira<br />

svoju predvodničku ulogu: od<br />

2008. je Wirtschaftsagentur<br />

Wien kroz Mingo Migrant<br />

Enterprises postavila na noge<br />

servisnu agenciju koja nudi<br />

višejezično, besplatno savetovanje<br />

za imigrantske preduzentike.<br />

U međuvremenu se nudi<br />

savetovanje na čak 14 jezika!<br />

Jednostavno je jedini smisleni<br />

postupak komunicirati na istoj<br />

razini – na kraju krajeva imigrantske<br />

firme su nezaobilazan<br />

deo bečke privrede koji stvara<br />

radna mesta i tako jača privredni<br />

potencijal grada. Dok<br />

drugi pričaju, Beč radi na ovom<br />

polju“, na prezentaciji studije<br />

izjavila je dogradonačelnica i<br />

gradska ministarka za privredu<br />

Renate Brauner.<br />

U Beču je u proteklih 30 godina<br />

broj samostalnih privrednika<br />

sa neaustrijskim državljanstvom<br />

porastao za više od<br />

tri puta. 2011. je u Beču živelo<br />

ukupno 26.200 samostalnih<br />

privrednika sa imigrantskim<br />

poreklom, a to je 37 procenata<br />

svih bečkih preduzetnika. Oni<br />

dolaze iz <strong>13</strong>0 nacija, pri čemu<br />

su na prvom mestu privrednici<br />

iz Slovačke, Poljske i bivše<br />

Jugoslavije. I Nemci se takođe<br />

rangiraju među prvih pet.<br />

Wirtschaftsagentur Wien po<br />

prvi put u saradnji sa VHS u<br />

periodu od 25. do 29. novembra<br />

nudi besplatne radionice<br />

na 14 jezika za osnivanje sopstvenog<br />

preduzeća. Potpunije<br />

informacije na:<br />

www.wirtschaftsagentur.at<br />

Bezahlte Anzeige<br />

PICTURE<br />

YOUR<br />

JOB<br />

BERUFS<br />

BERUFS<br />

BERUFS<br />

BERUFS<br />

INFOTAG<br />

INFOTAG<br />

26.<strong>09</strong>.20<strong>13</strong><br />

Mach dir ein Bild von über 600 Berufen und informiere<br />

dich über die verschiedenen Ausbildungen.<br />

Komm am 26. September ins AMS-BerufsInfoZentrum<br />

(BIZ) und finde den Beruf, der zu dir passt!<br />

Mehr Infos:<br />

www.arbeitszimmer.cc www.ams.at/karrierekompass<br />

u proteklih 30 godina broj samostalnih privrednika sa<br />

stranim državljanstvom porastao je više od tri puta.<br />

Du bist gefragt.<br />

UNIQUE/Grayling<br />

KOSMO 47

KARIjeRA<br />

Piše: Vera Marjanović<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

Ideja<br />

zlata<br />

vrijedna<br />

48 KOSMO<br />

pOpCORn. Sestre<br />

eminu i Sanelu Mandžuka<br />

krase mladost,<br />

kreativnost, hrabrost<br />

i samouvjerenost.<br />

putem poslovnih<br />

uspjeha one koračaju<br />

dugim i promišljenim<br />

koracima.<br />

uminijaturnoj, elegantnoj<br />

radnji „Popcorner“<br />

u samom srcu Beča na<br />

policama je minimalistički urađena<br />

kartonska ambalaža puna<br />

raznobojnih kokica. To je od<br />

marta prošle godine carstvo sestara<br />

Mandžuka – Emine (36) i<br />

Sanele (26).<br />

„Mi proizvodimo kokice u 15<br />

standardnih ukusa, a svake sedmice,<br />

zavisno od sezone, dodajemo<br />

nove, koje se u asortimanu<br />

zadržavaju petnaestak dana .<br />

Naše kokice su po mnogo čemu<br />

jedinstvene u svijetu, a interesovanje<br />

koje izazivaju govori<br />

da se dopadaju mušterijama“,<br />

na početku razgovora rekle su<br />

mlade dame, rođene Bečlijke,<br />

porijeklom iz Sarajeva.<br />

„Popcorner“ nudi kokice sa dodatkom<br />

različitog voća (jagoda,<br />

borovnica, banana, malina<br />

i td), ali i sa ukusom štrudle od<br />

jabuka, maslinovog ulja i paradajza,<br />

piva... Sve je krenulo<br />

sasvim slučajno.<br />

„Mi smo obje, nakon završene<br />

gimnazije, stekle diplome<br />

visoke škole za ugostiteljstvo i<br />

hotelijerstvo, u razmaku od 10<br />

godina, koliko sam ja starija.<br />

Završila sam i ekonomski fakultet,<br />

a moja sestra je počela<br />

studije historije umjetnosti.<br />

Posao me je odveo u Frankfurt,<br />

gdje sam 12 godina radila<br />

kao strateški menadžer u<br />

jednoj velikoj firmi. Kad je prije<br />

nešto više od četiri godine<br />

Sanela očekivala svog malog<br />

sina Dominika (3,5), donijela<br />

sam joj iz Frankfurta obojene<br />

kokice koje su joj se jako dopale,<br />

pa je svakog vikenda tražila

Raznobojne kokice osvojile su grad i stekle stalne mušterije. pored<br />

turista i velikih kompanija, Bečlije ih često uzimaju za svoje zabave.<br />

novu količinu“, sa smijehom<br />

se prisjeća Emina stalne gladi<br />

svoje mlađe sestre.<br />

Iako su kokice iz njemačkog<br />

zabavnog parka bile samo obojene<br />

i prepune šećera, dopale su<br />

se i mami sestara Mandžuka i<br />

njihovim drugaricama, pa su se<br />

narudžbine povećavale. Zato je<br />

Emina za Novu godinu sestri<br />

kupila aparat za kokice i rekla<br />

joj da pokuša da ih napravi<br />

sama. Eksperiment je krenuo.<br />

„Klasičnim kokicama dodavala<br />

sam različite ukuse i sve<br />

sam ih uredno jela, ali nisam<br />

bila zadovoljna. To mi je postala<br />

opsesija jer sam osjećala<br />

da može biti bolje. Uskoro mi<br />

se pridružila i Emina i nekako<br />

spontano nam se rodila ideja<br />

da od svega napravimo biznis.<br />

Zajednička drugarica nam je,<br />

u sklopu svog projekta na fakultetu,<br />

uradila biznis plan, a<br />

drugar nam je osmislio logo za<br />

firmu koja je bila u povoju. Podršku<br />

su nam pružili roditelji i<br />

prijatelji“, priča Sanela, koja je<br />

majstor za recepture.<br />

Traganje za pravom recepturom<br />

sestre Mandžuka vodilo<br />

je u Njemačku, odakle je priča<br />

krenula, ali tamo nisu saznale<br />

ništa do čega već same nisu stigle.<br />

Kad su pokušale da naprave<br />

kokice sa čokoladom, one<br />

nisu bile hrskave, a glazura je<br />

otpadala. Zato je Sanela otišla<br />

na obuku za rad sa čokoladom<br />

u Vorarlberg.<br />

„Za savladavanje svakog novog<br />

koraka trebalo se izboriti. Eto,<br />

kad smo htjele napraviti kokice<br />

s jagodama, bio je problem da<br />

nađemo odgovarajuće voće. Jagode<br />

u šećeru, koje su nam ponuđene,<br />

bile su preslatke i ljepljive.<br />

Bile smo presrećne kad<br />

smo otkrile „bio“ jagode sušene<br />

na temperaturama ispod nule,<br />

u kojima su sačuvani svi vitamini<br />

i druga svojstva svježeg<br />

voća. Tako danas jedno veliko<br />

pakovanje naših kokica sadrži<br />

100 g punovrijednih svježih jagoda<br />

ili nekog drugog voća, a to<br />

nema niko drugi“, sa ponosom<br />

objašnjava Emina.<br />

Za kvalitet kokica važno je ulje,<br />

pa su sestre Mandžuka isprobale<br />

puno vrsta – od orahovog,<br />

palminog i drugih, a njihov<br />

istančani ukus je zadovoljilo<br />

kokosovo sa oznakom „bio“.<br />

Danas ga zbog njegovih izvan-<br />

Emina i Sanela u 99% slučajeva svoje kokice<br />

proizvode od bioloških sastojaka.<br />

rednih karakteristika koriste i<br />

privatno u kuhinji.<br />

„Za dobre kokice važan je i kvalitetan<br />

kukuruz, a jedini austrijski<br />

proizvođač u Gradišću ima<br />

vrstu koja je presitna. Mađarski<br />

nam takođe nije odgovarao,<br />

pa smo se odlučile za biološki<br />

zdravi kukuruz iz Francuske,<br />

koji je odličnog kvaliteta. Međutim,<br />

kad smo nedavno od<br />

Francuza željele kupiti sjeme,<br />

nisu htjeli da nam ga prodaju.<br />

Zato smo mi od jednog austrijskog<br />

seljaka zakupile bio parcelu<br />

i eksperimentalno zasijale<br />

vlastiti kukuruz. Ako bude odgovarajućeg<br />

kvaliteta, krećemo<br />

u proizvodnju“, najavile se ove<br />

vrijedne djevojke.<br />

Emina i Sanela svoje kokice<br />

proizvode od sastojaka koji<br />

u 99% slučajeva nose oznaku<br />

„bio“. Produkcija je u Vösendorfu,<br />

a trenutno zapošljavaju<br />

sedmoro ljudi. To je multikulturalni<br />

tim u koji je svako donio<br />

osobenosti svojih korijena.<br />

„Vodimo računa o dobroj<br />

klimi u firmi, kao i o socijalnoj<br />

misiji za koju smo se<br />

od početka odlučile. Zapošljavamo<br />

samohrane majke<br />

Srećne čitaoce našeg magazina očekuje poklon u vidu neobičnih i<br />

rijetkih bečkih raznobojnih kokica koje na slici drži naša novinarka.<br />

i studente, a ostvarujemo<br />

saradnju i sa institucijama<br />

koje se brinu o osobama sa<br />

posebnim potrebama. I dalje<br />

se u velikoj mjeri oslanjamo<br />

na podršku roditelja, što<br />

će nam posebno značiti kad<br />

krenemo sa realizacijom novih<br />

poslovnih poduhvata“,<br />

najavljuju sestre osvajanje<br />

novih tržišta.<br />

Nagrade za KOSMO čitaoce<br />

Predodređene za uspjeh<br />

Sestre se ne plaše novih poslovnih<br />

izazova. Kad su se otisnule<br />

u biznis, znale su da će im radnja<br />

biti u centru Beča.<br />

„Mi smo krenule sa jednom<br />

malom mašinom. Prije otvaranja<br />

radnje, nedelju dana smo<br />

radile samo produkciju, a kompletnu<br />

količinu smo rasprodale<br />

za samo jedan dan. U to vrijeme<br />

u produkciji se radilo 18 sati na<br />

dan. Onda smo nabavile veliku<br />

mašinu. Danas imamo partnerske<br />

odnose s velikim austrijskim<br />

koncernima, za koje pravimo<br />

kokice u ambalaži sa njihovim<br />

logom i sa ukusom kakav oni<br />

žele. Naša radnja se nalazi u<br />

bečkim turističkim vodičima,<br />

pa nam dolazi puno turista, a i<br />

Bečlija. Naše želje su bile ispunjene<br />

već od prvog dana“, kažu<br />

sestre Mandžuka.<br />

lesen Sie diesen Beitrag auf<br />

Deutsch unter www.kosmo.at<br />

nAGRAdnA<br />

IGRA<br />

Prva tri čitaoca koji se do 20.9. jave e-mailom našoj redakciji<br />

na gewinnspiel@kosmo.at ili pismom na Magazin KO-<br />

SMO, Donau Business Center, Handelskai 388/741, 1020<br />

Wien, dobiće sledeće nagrade: 1. Četiri sedmice po jedno veliko<br />

pakovanje kokica; 2. Tri sedmice po jedno veliko pakovanje<br />

kokica; 3. Dvije sedmice po jedno veliko pakovanje kokica<br />

ukusa po sopstvenom izboru.<br />

KOSMO 49

KARIjeRA<br />

Novo tehnološko okruženje postavlja nove izazove za obrazovni<br />

sistem: u Austriji je ovo za sada neregulisana oblast.<br />

Facebook van iz učionice<br />

U nekoliko saveznih nemačkih<br />

država nastavnicima je<br />

zabranjeno da sa učenicima<br />

sklapaju prijateljstva preko<br />

Facebooka.<br />

U Austriji još uvek ne postoje<br />

propisi koji regulišu ovo polje,<br />

a Ministarstvo prosvete ostavlja<br />

autonomiji pojedinačnih<br />

škola odluku o tome kako će<br />

se novi socijalni mediji koristiti<br />

u učionici. U Baden<br />

Württembergu zabrana je<br />

Jedna od tačaka programa SPÖ-a nakon izbora biće nastojanje<br />

da se osnuje savezni fond za učenike u privredi.<br />

Fond za mlade zanatlije<br />

Tokom letnje pauze državni<br />

kancelar Werner Faymann<br />

(SPÖ) oglasio se idejom da<br />

se na nivou savezne države<br />

uvede poseban fond za učenike<br />

u privredi.<br />

Kao institucionalni uzor poslužio<br />

bi sličan model koji<br />

uspešno radi u Vorarlbergu,<br />

a Faymann je najavio da bi<br />

osnivanje fonda postalo tačka<br />

dnevnog reda na pregovorima<br />

50 KOSMO<br />

obrazložena brigom o zaštiti<br />

podataka – mnogi provajderi<br />

imaju servere van Evrope,<br />

gde ne važe visoki standardi<br />

čuvanja privatnosti koji su na<br />

snazi u EU. Osim toga, glasi<br />

još jedan argument, nemaju<br />

svi učenici pristup internetu,<br />

pa bi oni bez Facebook naloga<br />

bili diskriminisani. Austrijska<br />

inicijativa www.saferinternet.at<br />

pruža savete roditeljima<br />

i pedagozima za sigurno<br />

korišćenje interneta.<br />

između stranaka nakon izbora.<br />

Nagradni fond metalne i<br />

elektroindustrije u Vorarlbergu<br />

finansira se iz članarina, a<br />

ona preduzeća koja obrazuju<br />

učenike dobijaju premije iz<br />

ovog izvora. Austrija u okvirima<br />

EU važi kao uzorni primer<br />

zaposlenosti mladih, a inicijativa<br />

obrazovne garancije i<br />

dvosmerni obrazovni sistem<br />

omogućuju stalni priliv visokokvalifikovane<br />

radne snage.<br />

Roditelji đaka u Slovačkoj spremno sufinansiraju državni<br />

obrazovni sistem kako bi deca imala što bolje uslove.<br />

Slovaci finansiraju škole<br />

Uzorni primer iz komšiluka:<br />

godišnje donacije koje roditelji<br />

u susednoj Slovačkoj<br />

izdvajaju za državne škole<br />

dostižu milionske iznose.<br />

Iako ustav susedne nam zemlje<br />

predviđa besplatno obrazovanje,<br />

roditelji đaka u ovoj<br />

maloj državi izdvajaju milione<br />

kako bi za svoju decu obezbedili<br />

još bolje uslove i mogućnosti<br />

obrazovanja. U prošloj<br />

godini su državne osnovne<br />

Austrijski đaci traže uvođenje jedinstvenog raspusta kako<br />

bi svi imali jednako vreme za pripremu maturskih ispita.<br />

Samo jedan je raspust<br />

Dve trećine austrijskih učenika<br />

ispitanih u jednoj opsežnoj<br />

anketi traže da početak raspusta<br />

za sve škole u zemlji padne<br />

u isti dan.<br />

U anketi koju je sprovela Školska<br />

unija (Schülerunion) bliska Narodnoj<br />

partiji učestvovalo je oko<br />

1.900 učenika starosti od 10 godina<br />

i naviše. „Razlog za uvođenje<br />

jedinstvenog raspusta leži pre<br />

svega u tome da usled različitih<br />

škole dobile 1,1 miliona evra,<br />

srednje 1,2 miliona, piše bečki<br />

Standard. Prema izjavama direktora<br />

škola, upravo prilozi<br />

roditelja omogućavaju bolje<br />

nastavne uslove u školama,<br />

kao i pristup modernoj tehnici.<br />

U školama koje dobijaju<br />

najviše donacija, ovi iznosi<br />

dostižu preko 100 evra godišnje<br />

po đaku. Slovačka troši<br />

4,1% novca iz budžeta za obrazovanje,<br />

što je znatno ispod<br />

OECD proseka od 5,8%.<br />

datuma učenici nemaju jednako<br />

vreme da se pripreme za usmeni<br />

deo maturskog ispita“, izjavio je<br />

predsednik Školske unije Daniel<br />

Perschy. Letnji raspust u Beču,<br />

Donjoj Austriji i Burgenlandu<br />

počinje nedelju dana ranije nego<br />

u ostalim saveznim državama.<br />

Zajedno sa sestrinskom organizacijom<br />

iz Nemačke, Školska<br />

unija Austrije pokrenula je inicijativu<br />

za usklađivanje početka<br />

letnjeg raspusta na nivou Evrope.

Političari ÖVP-a traže produžetak obaveznog obrazovanja<br />

koji bi zadržao loše đake u klupi do punoletstva.<br />

Obavezna škola do 18-te<br />

Vicekancelar Michael Spindelegger<br />

(ÖVP) predložio je da<br />

se granica obaveznog obrazovanja<br />

pomeri do 18 godine.<br />

Političar želi da ova obrazovna<br />

inicijativa uđe u program njegove<br />

partije, kao deo predizborne<br />

agende. Time se Spindelegger<br />

priključio ekspertima Saveta<br />

za integraciju i zaključcima njihovog<br />

izveštaja predstavljenog<br />

u avgustu u kojem se zahteva<br />

ukidanje automatskog završetka<br />

obaveznog obrazovanja<br />

nakon devet godina i vezivanje<br />

njegovog kraja sa savladanim<br />

znanjima i veštinama. Tek kada<br />

su postignuti minimalni kriterijumi<br />

iz oblasti čitanja, pisanja<br />

i računanja može se okončati<br />

obavezni obrazovni proces. U<br />

ovoj fazi ipak, ni eksperti ni<br />

političari ne mogu dati odgovor<br />

na pitanje gde bi se ovo obrazovanje<br />

do 18 godine sprovodilo,<br />

niti odakle bi se ono finansiralo.<br />

Ovu produženu, popravnu<br />

nastavu morali bi pohađati oni<br />

đaci koji su posle završenog<br />

devetogodišnjeg obrazovanja<br />

ostali bez svedočanstva, kao i<br />

bez učeničkog mesta u privredi<br />

– u Austriji na godišnjem nivou<br />

oko sedam posto mladih (njih<br />

oko 7.000) napusti obavezno<br />

obrazovanje bez daljih kvalifikacija,<br />

a 1,6% njih (oko 1.500)<br />

pri tome ne dobije ni svedočanstvo<br />

završenog obaveznog obrazovanja.<br />

Pojedini stručnjaci<br />

smatraju da dodatnih tri godine<br />

obrazovanja neće popraviti veštine<br />

slabih učenika.<br />

Nedavno istraživanje je pokazalo da učenici iz boljestojećih<br />

društvenih slojeva dobijaju bolje ocene u školi.<br />

Obrazovanje je za bogate<br />

Ima neka slaba veza, tvrde eksperti,<br />

između ocena koje đaci<br />

dobijaju u školama i znanja.<br />

Ove rezultate pokazalo je upoređivanje<br />

ocena koje učenici imaju<br />

iz pojedinih predmeta i pokazanog<br />

znanja na PISA testiranju.<br />

U OECD zemljama, tvrdi se<br />

u ovoj studiji, škola nagrađuje<br />

i kažnjava pojedine kategorije<br />

koje nemaju veze sa gradivom<br />

i učenjem. Tako, npr. učenice<br />

i učenici iz viših, boljestojećih<br />

socioekonomskih slojeva dobijaju<br />

bolje ocene od svojih mladih<br />

kolega koji ne pripadaju ovom<br />

povlašćenom sloju.<br />

U polovini od 34 država u kojima<br />

je sprovedeno PISA testiranje<br />

20<strong>09</strong>. podeljen je i dodatni<br />

upitnik u koji su učenici morali<br />

da unesu ocenu koju imaju iz<br />

predmeta koji se testira (u Austriji<br />

je to bio nemački jezik). Pri<br />

tome se pokazalo da u nijednoj<br />

od 15 zemalja sa uporedivim<br />

podacima ne postoji statistički<br />

značajna veza između ocene<br />

„nedovoljan“ i rezultata na PISA<br />

testiranju. Austrija se u ovom<br />

smislu pokazala posebno loše.<br />

Slične rezultate đaci su pokazali<br />

na bečkom testiranju čitanja:<br />

pokazalo se da svaki peti bečki<br />

učenik sa ocenom „Vrlo dobar“<br />

i „Dobar“ zapravo ima ogromne<br />

probleme sa čitanjem. Iz organizacije<br />

OECD upozoravaju da<br />

školski sistem putem ocena vrši<br />

selekciju onih đaka koji će nastaviti<br />

svoje školovanje i neometano<br />

naći pristup institucijama<br />

visokog obrazovanja.<br />

Hauptschulabschluss gratis nachholen!<br />

Die VHS Wien macht‘s möglich!<br />

www.vhs.at/hauptschulabschluss +43 1 893 00 83<br />

5. Fit durch Bewegung: Auch ausreichend Bewegung<br />

gehört zum Lernen dazu. Goran hat an der VHS vom<br />

Wiener Tag der Bildung erfahren. Am 12. September gibt<br />

es kostenlose Schnupperkurse, Beratungsangebote sowie<br />

10% Ermäßigung bei Buchung eines Sprachkurses für<br />

AnfängerInnen. Dieses Angebot nützt Goran und besucht<br />

einen Schnupperkurs Bodywork.<br />

Fortsetzungsgeschichte Teil 5/7 – Erfahre wie<br />

die Geschichte weitergeht unter www.vhs.at<br />

KOSMO 51

Erasmus: dobri rezultati za Austriju<br />

Evropski program Erasmus<br />

omogućava studentima<br />

boravak od tri do dvanaest<br />

meseci u nekoj drugoj<br />

evropskoj zemlji uz studiranje<br />

ili praksu.<br />

U školskoj 2011./12. ukupno<br />

5.590 austrijskih studenata<br />

iskoristilo je mogućnosti<br />

programa, što je<br />

za oko sedam posto više<br />

nego u godini pre toga. Pored<br />

toga, Austrija se u ovoj,<br />

kao i u prethodnim godinama,<br />

pokazala kao zemlja<br />

sa prilično izbalansiranim<br />

prilivom i odlivom studenata:<br />

stranih studenata u<br />

Austriji bilo je 5.751, dok<br />

je 5.590 Austrijanaca otišlo<br />

u inostranstvo. Jaku šestu<br />

poziciju Austrija je demonstrirala<br />

i u odnosu na broj<br />

studenata koji su iskoristili<br />

boravak u inostranstvu u<br />

poređenju sa brojem diplomiranih<br />

studenata 2011.<br />

godine – prema ovom računanju<br />

Austrija je u istom<br />

rangu sa Holandijom, a iza<br />

Luxemburga, Liechtensteina,<br />

Španije, Italije i Finske.<br />

Prema statistikama koje je<br />

nedavno predstavila Evropska<br />

komisija, na listi od 100<br />

visokoškolskih ustanova<br />

koje su 2011./12. primile<br />

Erasmus studente, Beč je<br />

bio na odličnom trinaestom<br />

mestu.<br />

Omiljene odrednice austrijskih<br />

studenata bile su Nemačka<br />

(904 osobe), Španija<br />

(799) i Francuska (592), a<br />

najmanje omiljene su male<br />

države i istočnoevropske<br />

članice EU (Liechtenstein,<br />

Online-Forschungsatlas? Was kann der? > Schau rein unter<br />

www.wissenfinden.at bzw. www.forschungsatlas.at und mach<br />

Dir selbst ein Bild. Wissen finden ist ganz einfach.<br />

Univerzitet u Beču nalazi se na visokom <strong>13</strong>. mestu u Evropi<br />

po broju stranih studenata na Erasmus programu.<br />

Kipar, Letonija, Luxemburg,<br />

Bugarska i Rumunija).<br />

Od priključivanja Austrije<br />

Erasmus programu<br />

1992./93., do 2011./12.,<br />

preko 68.000 domaćih studenata<br />

iskoristilo je mogućnost<br />

studijskog boravka<br />

u inostranstvu – ukoliko se<br />

u računicu uključe provizorni<br />

brojevi iz 2012./20<strong>13</strong>.<br />

godine u pitanju je oko<br />

74.000 studenata. Broj zainteresovanih<br />

se, bez prekida<br />

trenda, od 1992. godine<br />

nalazi u porastu.<br />

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG DES BMWF<br />

entgeltliche Einschaltung des BMWF

BEZAHLTE ANZEIGE<br />

OVAKO<br />

IZGLEDA JEDAN<br />

„AHA!“-<br />

MOMENAT!<br />

14. – 15.<br />

SEPTEMBAR 20<strong>13</strong><br />

BLIZU LOKACIJE<br />

NASCHMARKT:<br />

U4 KETTEN-<br />

BRÜCKENGASSE<br />

ULAZ<br />

SLOBODAN<br />

KOSMO 51

covEr<br />

BEZ MILoSTI. Moderna garderoba upotpunjuje<br />

sliku uspeha i daje osećaj samouverenosti,<br />

pa ne čudi što ljudi nastoje da uvek<br />

budu u trendu. A znate li da se iza kulisa<br />

modne industrije krije puno prljavštine?

Piše: vera Marjanović<br />

Profit 23.4.20<strong>13</strong>.<br />

Poslednji zagrljaj! U Daki, glavnom gradu Bangladeša, srušila<br />

se osmospratnica u kojoj je bilo smešteno pet fabrika<br />

odeće. crni bilans je 1.129 mrtvih i oko 2.500 povređenih<br />

ljudi. vlasnici fabrika su pobegli, a nakon demonstracija<br />

i traženja poboljšanja uslova rada za tekstilne radnike,<br />

1.129 MrTvIH<br />

obećano je da će se nešto promeniti. Do 2008. Firma Kik je<br />

imala direktan poslovni odnos sa ovom fabrikom, a do početka<br />

20<strong>13</strong>. preko jednog producenta koji je radio za njih.<br />

važniji 16.5.20<strong>13</strong>.<br />

U Kambodži, nedaleko od Phnom Penha, nedavno se urušila<br />

fabrika obuće. Šest radnika je poginulo, a veliki broj<br />

je povređen. Akcija spasavanja je bila dramatična jer je<br />

50 ljudi bilo zatrpano u ruševinama. ova fabrika proizvodila<br />

je sportsku obuću za japansku marku ASIcS.<br />

od života

covEr<br />

Jeftina radna snaga iz Bangladeša, Indije, Pakistana,<br />

vijetnama sedi za šivaćim mašinama<br />

i po 18 sati na dan, u uslovima koji su daleko<br />

od ljudskih. Mesečne plate su im između 20<br />

i 70 dolara, koliko košta samo jedan komad<br />

garderobe koju proizvedu.<br />

veliki proizvođači odeće preselili su proizvodnju u Aziju zbog jeftine<br />

radne snage koju u 85% slučajeva čine žene iz ruralnih oblasti.<br />

Da li ponekad, zadovoljni što<br />

ste po povoljnoj ceni našli komad<br />

odeće, pročitate na etiketi<br />

gde je proizveden? Da li se zapitate<br />

gde je uzgajan pamuk,<br />

ko ga je brao, ko je sedeo nad<br />

mašinom za šivenje i da li je<br />

bio pošteno plaćen za svoj rad?<br />

Zapitate li se kako je moguće<br />

da je u pet eura, koliko košta<br />

neka majica, uračunata cena<br />

sirovine, rada, prevoza, administrativnih<br />

troškova i zarada<br />

trgovaca? Iako izgleda nelogično<br />

i nemoguće, kalkulacija<br />

se može objasniti, mada istina<br />

često izaziva mučninu. Ono što<br />

je u ishrani fastfood (brza hrana),<br />

u savremenom odevanju je<br />

Fastfashion (brza moda).<br />

Za razliku od čuvenih dizajnera,<br />

koji svoje kolekcije pripremaju<br />

mesecima, proizvođači<br />

fastfashion odeće na tržište<br />

56 KOSMO<br />

godišnje plasiraju šest do osam<br />

kolekcija. Primera radi, „Zara“<br />

je u stanju da u roku od sedam<br />

do 30 dana osmisli novu liniju<br />

odeće i da je već nakon pet<br />

dana ima u prodaji.<br />

Tekstilni radnici<br />

kao robovi<br />

U trci za što većom zaradom,<br />

veliki proizvođači odeće i obuće,<br />

uključujući i evropske, svoje<br />

fabrike su iz visokorazvijenih<br />

izmestili u zemlje trećeg sveta.<br />

Osnovni razlog je jeftina radna<br />

snaga, a u tome prednjače<br />

siromašni i mnogoljudni delovi<br />

Azije. Nekad je to bila Kina, ali<br />

trostruki skok cena rada tokom<br />

poslednjih desetak godina, učinio<br />

je da tekstilne korporacije<br />

potraže još jeftinije radnike.<br />

Tako su otkriveni Bangladeš,<br />

Indija, Pakistan, Vijetnam i<br />

Za razliku od čuvenih dizajnera koji kolekcije pripremaju mesecima,<br />

proizvođači fastfashion odeće godišnje plasiraju šest do osam kolekcija.<br />

Primera radi, Zara je u stanju da u roku od sedam do 30 dana<br />

osmisli novu liniju i da je već nakon pet dana ima u prodaji. U takvim<br />

uslovima proizvođači su prinuđeni da unapred raspolažu štofovima ili<br />

da ih proizvode u blizini fabrika za šivenje. Posledica je da su liferanti<br />

pod stalnim pritiskom zbog termina i da radnici moraju brzo da rade.<br />

ZLoČIN. Zvanično, u fabrikama u Indiji radi 12,<br />

nezvanično – 60 miliona dece ispod 14 godina!<br />

td. A tamo radnici za šivaćim<br />

mašinama sede i po 18 sati na<br />

dan, u uslovima koji su daleko<br />

od ljudskih. Mesečne plate su<br />

im između 20 i 70 dolara, koliko<br />

košta samo jedan komad<br />

garderobe koju proizvode.<br />

Među njima je čak 85% žena<br />

koje dolaze iz ruralnih oblasti,<br />

pa ima slučajeva da rade samo<br />

za smeštaj i hranu. U zemljama<br />

gde se još uvek umire od gladi i<br />

to se doživljava kao dar s neba.<br />

Sindikalne organizacije su tek<br />

u povoju, pa za prava radnika<br />

nema ko da se bori. Iako je<br />

u savremenom svetu mantra<br />

„zaštitimo decu“ vrlo popularna,<br />

zaprepašćujući je broj dece<br />

mlađe od 14 godina, koja teško<br />

rade za svet mnogo bogatiji od<br />

onoga u kojem oni žive. Na poljima<br />

pamuka oni su berači, a u<br />

fabrikama odeće, ravnopravno<br />

sa odraslima, bez pauze sede za<br />

mašinama. Dečji rad za velike<br />

modne korporacije naročito je<br />

česta pojava u Indiji. Zvanični<br />

podaci govore da u ovoj zemlji<br />

radi 12 miliona dece, dok<br />

je nezvanično taj broj čak 60<br />

miliona.<br />

otrovni put odeće<br />

Trka za profitom nosioce velikog<br />

biznisa čini neosetljivi-<br />

ma na katastrofalne ekološke<br />

posledice. Lanac proizvodnje<br />

odeće je primer kako se uništavaju<br />

priroda i ljudi. Pamuk se<br />

uzgaja uz pomoć kancerogenih<br />

pesticida, što ostavlja dugoročne<br />

posledice na prirodu i ljude.<br />

U preradi i farbanju tkanine u<br />

Aziji se često koriste hemikalije<br />

za koje stručnjaci tvrde da<br />

su kancerogene. Zbog labavih<br />

zakonskih propisa, zatrovane<br />

otpadne fabričke vode izlivaju<br />

se u reke i mora, a često i u vodu<br />

za piće. Primera radi, u Kini i u<br />

Meksiku je na ovaj način zagađeno<br />

60% reka. Oko 80 milijardi<br />

komada odeće godišnje<br />

se proizvede u zemljama trećeg<br />

sveta, često po nedozvoljenim<br />

standardima. Zabranjene hemikalije<br />

iz odeće pranjem odlaze<br />

u otpadne vode i zagađuju ih.<br />

Sa deponija, gde završava iznošena<br />

odeća, oslobađene štetne<br />

hemikalije takođe zagađuju<br />

prirodu. U Velikoj Britaniji tvrde<br />

da je analiza karbonskog otiska<br />

jeftinih tkanina pokazala da<br />

Fastfashion godišnje proizvodi<br />

preko tri miliona emisija CO2.<br />

U Turskoj je, primera radi, oko<br />

5.000 ljudi obolelo od silikoze,<br />

izazvane šmirglanjem džinsa,<br />

kako bi on dobio isprani izgled<br />

(stone washed). Od ove bolesti<br />

Često se dešava da radnici u fabrikama<br />

mesečno zarade samo za stan i hranu.

FAST<br />

FASHIoN<br />

je u modi ono<br />

isto što je fastfood<br />

u ishrani.<br />

je umrlo 46 ljudi, a hiljade njih<br />

su trajno nesposobni za rad,<br />

iako u proseku imaju po 20<br />

godina.<br />

KoSMo je pitao...<br />

U želji da bolje informišemo čitaoce,<br />

postavili smo tri pitanja<br />

firmi H&M, na koja je odgovorila<br />

portparolka za Austriju<br />

Caroline Weber.<br />

KOSMO: Da li u proizvodnji<br />

koristite biološki ispravan<br />

pamuk?<br />

Weber: „H&M je najveći dobavljač<br />

organskog pamuka na<br />

svetu, a 7,8% od naše ukupne<br />

potrošnje čini upravo organski<br />

pamuk. Pored toga, želimo da<br />

kao član Better Cotton Initiative<br />

(BCI) učestvujemo u unapređenju<br />

uzgajanja konvencionalnog<br />

pamuka. U sklopu<br />

BCI na održivim metodama<br />

uzgajanja pamuka zajedno rade<br />

tekstilne kompanije, institucije<br />

i državni organi. Rezultati prve<br />

žetve pokazuju da je korišteno<br />

do 20% manje vode i do 81%<br />

manje pesticida, a zarada poljoprivrednika<br />

je veća do 20%.<br />

Cilj nam je da do 2020. godine<br />

naš kopletni pamuk bude iz<br />

održivih izvora.“<br />

KOSMO: U kojim azijskim<br />

zemljama imate svoje fabrike?<br />

Weber: „H&M nema sopstvene<br />

proizvodne pogone, ali<br />

sarađuje sa oko 800 nezavisnih<br />

isporučioca, prvenstveno iz<br />

Evrope i Azije. Mi smo ove godine,<br />

kao prva i najveća modna<br />

kompanija, javnosti stavili<br />

na uvid listu svojih dobavljača<br />

(www.hm.com/supplierlist),<br />

čime želimo da doprinesemo<br />

transparentnijoj i održivoj<br />

modnoj industriji.“<br />

KOSMO: Da li ste imali fabriku<br />

u Rana Plaza (Bangladesh)?<br />

Weber: „Nijedna tekstilna<br />

fabrika u srušenoj zgradi nije<br />

radila za H&M. Međutim, mi<br />

želimo da doprinesemo trajnom<br />

poboljšanju uslova rada u<br />

U zemljama trećeg sveta godišnje se proizvede oko 80 milijardi<br />

komada odeće, često po nedozvoljenim standardima.<br />

industriji odeće. Iz tog razloga<br />

se H&M među prvim modnim<br />

kompanijama posvetio<br />

sporazumu o zaštiti od požara<br />

i bezbednosti zgrada u Bangladešu.“<br />

KiK – jeftino, a koliko je<br />

dobro?<br />

Odeća u prodavnicama KiK<br />

spada među veoma jeftinu.<br />

Što se tiče kvaliteta, Olga Bakanow,<br />

zadužena za odnose sa<br />

medijima, kaže da su kolekcija<br />

za bebe i elementi dečje kolekcije<br />

napravljeni od organskog<br />

pamuka. Ona navodi da je KiK<br />

1889<br />

1889<br />

www.bonbonmeister.at<br />

HALLO,<br />

lCH<br />

BlN’S!<br />

Dein geliebtes<br />

grünes Wohltuzuckerl .<br />

Bewährt frisch<br />

und intensiv.<br />

Jetzt im neuen<br />

wei en Gewand.<br />

KOSMO 57

covEr<br />

Najpoznatiji skandali modernih brandova<br />

Poznate firme se povremeno nađu u žiži javnosti – kada se otkriju neljudski uslovi rada u njima.<br />

Adrijana Stević<br />

„Najviše kupujem za decu<br />

u KiK-u, ponekad u C&A,<br />

a u skuplje radnje ne idem.<br />

Cene su pristupačne. “<br />

1. Svetski poznati proizvođač odeće Zara, nedavno se našao u<br />

centru skandala, pišu mediji. Naime, argentinske vlasti su sprovele<br />

raciju u tri fabrike, gde su zatečeni jezivi uslovi rada. Deca i<br />

odrasli radili su zajedno po 16 sati dnevno, bez prava na pauzu,<br />

ali i bez prijave. cele porodice su živele i radile u loše osvetljenim<br />

prostorijama bez ventilacije.<br />

2. Sličan slučaj, takođe sa firmom Zara, dogodio se u Sao Paolu<br />

(Brazil), gde je 14 Bolivijaca odeću proizvodilo u opasnim<br />

i nehigijenskim uslovima. Za radno vreme od 12 sati dnevno<br />

zarađivali su manje od 70 eura mesečno. Zara je platila kaznu<br />

od 200.000 eura.<br />

3. Poznata američka firma Gap, čiju odeću nose zvezde kao<br />

što je Madonna i Sarah Jessica Parker, u Indiji je zapošljavala<br />

decu mlađu od 10 godina. Skandal su zataškali ulaganjem<br />

200.000 dolara u poboljšanje uslova rada.<br />

4. Kruže glasine da u kineskim fabrikama porodice Kardashian,<br />

gde se proizvode čuveni modni brendovi, rade i deca. Navodno,<br />

mališani rade sedam dana sedmično sa pauzom od sat vremena<br />

za ručak.<br />

5. Proizvođač preskupog donjeg veša victoria's Secret optužen<br />

je da svoje krpice pravi od pamuka koji u Africi, bez finansijske<br />

nadoknade, beru deca robovi.<br />

6. U svetskim medijima, zbog iskorištavanja dečje radne snage,<br />

prozivane su modne kompanije poput Levi Strauss, reebok,<br />

Puma, Adidas i ralph Lauren.<br />

KoSMo pita: u kojim radnjama obično nabavljate odeću?<br />

58<br />

KOSMO<br />

Jelena Ðorđević<br />

„Za decu kupujem u<br />

H&M-u, ali uvek bio-pamuk.<br />

Odem i u Esprit, ali<br />

samo kad su rasprodaje.“<br />

Staljin Ðorđević<br />

„Kupujem u skupljim prodavnicama,<br />

naročito na<br />

rasprodajama. Od jeftine<br />

odeće nema vajde.“<br />

odeća proverena na sve štetne<br />

materije, uključujući i boje, te<br />

da su one ispod graničnih vrednosti,<br />

što potvrđuju laboratorijski<br />

certifikati. KiK je trgovačka<br />

firma koja odeću uglavnom<br />

naručuje direktno od liferanata<br />

iz Kine i Bangladeša, čiju proizvodnju<br />

proveravaju, navodi<br />

gospođa Bakanow.<br />

KOSMO: Da li su tekstilni<br />

radnici koji proizvode za KiK<br />

zaštićeni na radu i jesu li adekvatno<br />

plaćeni?<br />

Bakanow: „Da bismo bili sigurni<br />

da je roba koju nudimo<br />

proizvedena po propisanim<br />

uslovima, dugi niz godina<br />

imamo tzv. Code of Conduct.<br />

Politika rada je formulisana<br />

standardima UN i sprovodi<br />

se svuda u svetu. Svi koji proizvode<br />

za nas moraju poštovati<br />

minimum ovih pravila. Zagarantovane<br />

minimalne zarade,<br />

zaštita zdravlja i pružanje zaštite<br />

na radu, kao i zabrana dečjeg<br />

rada, ključne su tačke kodeksa.<br />

Naši liferanti garantuju da rade<br />

u skladu sa ovim smernicama,<br />

što se sistematski kontroliše.“<br />

KOSMO: Kako postižete da<br />

cene vaših produkata budu<br />

tako niske?<br />

Bakanow: „Držimo se osnovnih<br />

principa diskontne prodaje.<br />

Ne obnavljamo asortiman<br />

na mesečnom nivou, nego<br />

kombinujemo osnovne proizvode<br />

koje imamo tokom cele<br />

godine sa sezonskim modnim<br />

trendovima. Našu robu prevozimo<br />

morem, ekonomično<br />

i ekološki, a logistika nam je<br />

jednostavna, bez troškova skladištenja.<br />

Nikada ne koristimo<br />

pakovanja za proizvode, a dekor<br />

naših radnji je jednostavan.“<br />

Nešto se, ipak, menja<br />

U svetu tokom poslednje decenije<br />

jača fairtrade pokret,<br />

koji se u tekstilnoj industriji<br />

naziva još zelena, ekološka,<br />

etička ili održiva moda.<br />

Ovi proizvodi su skuplji, ali<br />

i neuporedivo kvalitetniji od<br />

Fastfashion krpica. Odeću<br />

proizvedenu po fer pravilima<br />

kreiraju i čuveni dizajneri.

Politik der „Nächstenliebe“ heißt:<br />

Gut integrierte Zuwanderer als wertvollen und<br />

schützenswerten Teil unserer Gesellschaft zu sehen<br />

Viele Zuwanderer, die nach Österreich gekommen sind, haben sich bestens<br />

bei uns integriert und sind zu einem wertvollen Teil unserer Gesellschaft<br />

geworden. Dazu gehört auch die große Gruppe der Österreicher mit serbischen<br />

Wurzeln. Mit ihnen verbindet uns unter anderem eine gemeinsame<br />

Geschichte und Tradition.<br />

Die FPÖ ist die einzige Partei im österreichischen Parlament, die außenpolitisch<br />

die Interessen Serbiens unterstützt.<br />

Wir stehen für:<br />

Volle Akzeptanz gut integrierter und tüchtiger Zuwanderer, die sich zu<br />

ihrer neuen Heimat Österreich bekennen<br />

Kampf gegen den weiteren Vormarsch des Islamismus in Österreich<br />

und Europa<br />

Ablehnung eines Beitritts der Türkei zur EU ohne Wenn und Aber<br />

Politik auf Basis eines christlich-abendländischen Wertefundaments<br />

Asylrecht nur für wirklich Verfolgte<br />

Konsequente Abschiebung von Asylbetrügern<br />

Schutz der Christen im Ausland vor der<br />

Verfolgung aus religiösen Gründen<br />

KOSMO 57

TEHNIKA<br />

60 KOSMO<br />

Ugođaj za uho<br />

Piše: Sanja vlahović-Zajić<br />

SLUŠALIcE. Ukoliko ste veliki ljubitelj glazbe<br />

i obožavate se pomoću nje opuštati u svakom<br />

trenutku, nikako ne propustite pregledati<br />

najbolje slušalice u 20<strong>13</strong>. koje je<br />

KoSMo izabrao samo za vas!<br />

IN EAr SLUŠALIcE<br />

Slušalice koje se zataknu u ušnu resicu, potpuno otvorene,<br />

što znači da prilikom vrlo glasnog reproduciranja glazbe<br />

okolina vrlo lako može čuti što slušate.<br />

SENNHEISEr cX890i<br />

Glatka površina, minimalistički<br />

izgled, prepoznatljiv<br />

stil. Odlične, visoke performanse<br />

i iznimno visoka<br />

razina otpornosti na buku,<br />

integrirani daljinski i mikrofon.<br />

Kvaliteta opravdava<br />

cijenu.<br />

*€ 119,90 (Mediamarkt)<br />

oTvorENE ILI PoLUZATvorENE SLUŠALIcE<br />

Ove slušalice počivaju na vašim ušnim školjkama i upotrebljavaju se kod jeftinih<br />

prenosivih uređaja pa sve do kućnih high-end uređaja. Dok ove slušalice mogu imati<br />

dizajn kućišta koji prekriva uši, one nisu nikad potpuno zatvorene kao kod zatvorenih<br />

slušalica. Manje izoliraju vanjsku buku i imaju slabiji bas od zatvorenih slušalica.<br />

NooNTEc Zoro<br />

Poluzatovrene slušalice<br />

inovativnog i zanimljivog<br />

dizajna, lagane, s<br />

prilagođenim jastučićima<br />

za uši, mehanizam<br />

sklapanja.<br />

*€ 39,95 (conrad)<br />

PHILIPS SHL4500GY<br />

Lagan dizajn, uravnotežen<br />

i detaljan zvuk,<br />

ergonomski oblik uški<br />

koji ne stvara pritisak<br />

prilikom dugotrajnog<br />

slušanja, izvrsna<br />

izolacija. I više nego<br />

povoljna cijena!<br />

*€ 69,65 (conrad)<br />

PHILIPS ActionFit<br />

SHQ1200/10<br />

Slušalice posebno dizajnirane<br />

za aktivan stil života,<br />

otporne na vodu, toplinu,<br />

vlagu i znoj, teže svega<br />

4 grama i izrađene su od<br />

non- slip gume – uvijek sigurno<br />

i udobno smještene<br />

u uhu. Idealne za sportaše.<br />

*€ 17,99 (Mediamarkt)<br />

*Neobavezujuća prodajna cijena u austrijskim trgovinama (UVP).<br />

Fotos: zVg

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG Učestvuj<br />

BEŽIČNE SLUŠALIcE<br />

Dobre strane bežičnih slušalica su te što nema kablova koji smetaju<br />

i možete slušati TV, DVD i glazbu bez priveza na uređaje,<br />

dok su loše strane što se samo nekoliko modela mogu približiti<br />

kvaliteti zvuka modela s kabelom i mnogi imaju dodatnu količinu<br />

šuma u pozadini.<br />

BEATS BY Dr.DrE<br />

Zatvorene, bežične<br />

slušalice s integriranom<br />

kontrolom glasnoće, pružaju<br />

iznimnu udobnost<br />

zahvaljujući posebno<br />

dizajniranim uškama s<br />

jastučićima, dug vijek<br />

baterije, do 28 sati uzastopne<br />

reprodukcije.<br />

*€ 179,- (conrad)<br />

MoNSTEr DNA<br />

Prepoznatljiv dizajn zatvorenih<br />

slušalica, izolacija<br />

buke, zu pomoć nove Dual<br />

Port tehnologije pruža<br />

mogućnost spajanja još 5<br />

drugih slušalica, te tako<br />

zajedno s prijateljima<br />

možete neometano uživati<br />

u najdražim taktovima.<br />

*€ 189,- (conrad)<br />

ZATvorENE SLUŠALIcE<br />

Ove slušalice stišavaju buku iz okoline stvaranjem anti zvuka<br />

koji odstranjuje buku u vašim ušima. One ne otklanjaju buku<br />

u potpunosti, ali bolji modeli značajno reduciraju šum koji<br />

stvaraju npr. bučni klima uređaji.<br />

AKG K619<br />

Profesionalne slušalice,<br />

odlična kvaliteta zvuka,<br />

inovativnost, trajnost,<br />

udobnost i pokretljivost,<br />

visoka razina zvučnog<br />

tlaka, integrirana kontrola<br />

glasnoće i mikrofon.<br />

Povoljna cijena.<br />

*€ 89,95 (conrad)<br />

JBL J88i<br />

Elegantan dizajn od<br />

brušenog nehrđajućeg<br />

čelika, precizna membrana,<br />

snažan zvuk,<br />

180 stupnjeva okretni<br />

DJ mehanizam.<br />

*€ 149,95 (conrad)<br />

na takmičenju za naj-fotografiju<br />

Knabber Nossi Pute<br />

Knabber Nossi „100 % Pute“ već godinu<br />

dana uživa veliku popularnost. Nova<br />

kobasica idealna za užinu i lakši obrok<br />

naročito je omiljena kod dece i odraslih<br />

koji ne jedu svinjsko ili goveđe meso.<br />

Sada više niko ne mora da<br />

se odriče Knabberr Nossi<br />

proizvoda. Knabber<br />

Nossi Pute sastoji se stoprocentno<br />

od ćurećeg<br />

mesa, suncokretovog<br />

ulja i začina i garantuje<br />

time svoj prepoznatljivi<br />

Knabber Nossi ukus.<br />

Uz Knabber Nossi Pute<br />

sada možete uvek i svuda,<br />

brzo, jednostavno<br />

i čisto da umirite malu<br />

glad. Pakovanje sadrži<br />

jednu kobasicu, ne mora<br />

se držati u frižideru i dobro<br />

paše u svaki džep:<br />

jednostavno otvorite pakovanje<br />

i zagrizite.<br />

Želimo da i od vas čujemo<br />

gde vas sve Knabber<br />

Nossi Pute prati: na fudbalsko<br />

igralište, u vožnji<br />

automobilom, u kupovini,<br />

u izlasku s prijateljima<br />

ili u školu? Ili ste možda<br />

Knabber Nossi imali sa<br />

sobom na nekom još neobičnijem<br />

mestu? Voleli<br />

bismo i to da znamo!<br />

Učestvuj i ti na takmičenju<br />

za najbolju fotografiju<br />

Knabber Nossi Pute!<br />

Pošaljite nam vašu vickastu sliku i pokažite<br />

nam gde vas još prati vaš Knabber Nossi!<br />

Nepristrasan žiri nagradiće deset najsmešnijih<br />

fotografija mesečnim<br />

zalihama Knabber Nossija,<br />

a najbolja fotografija biće<br />

nagrađena MP3 plejerom.<br />

Dakle: šta još čekate?<br />

gewinnspiel@kosmo.at

ormare<br />

TrENDovI<br />

Noviteti za<br />

Piše: Gordana Perić<br />

JESEN. Leto još nije ni prošlo kako treba, a uveliko pristižu<br />

nove modne kolekcije za jesenje doba. Na modnim<br />

pistama dominiraju crno-bele kao i krem-braon kombinacije.<br />

Priredili smo za vas mali izbor najnovijih modnih<br />

detalja kako za žene, tako i za muškarce.<br />

62 KOSMO<br />

Bluza<br />

Suknja<br />

HEINE<br />

*€ 39,90<br />

TAKKO<br />

*€ 17,99<br />

Šešir<br />

cipele na štiklu<br />

PATRIZIA PEPE<br />

*€ 1<strong>09</strong>,95<br />

Tašna<br />

HUGO BOSS<br />

NAGrADNA<br />

IGrA<br />

*€ 399,-<br />

Modni trendovi<br />

dolazeće jeseni<br />

su u znaku<br />

crno-belih...<br />

FOSSIL<br />

*€ 179,-<br />

LA DoNNA – Sajam za žene<br />

25.-29.9., Stadthalle Wien<br />

U septembru se dvorana Stadthalle<br />

otvara za najveći austrijski događaj<br />

posvećen ženama. Pored 250 domaćih<br />

i inostranih kompanija sa ponudama<br />

iz oblasti mode, lepote, wellnessa<br />

i zdravlja, posetioci će moći da se<br />

informišu, uživaju u diskusijama i<br />

vrhunskom zabavnom programu.<br />

Magazin KoSMo poklanja 2 x 5<br />

karata za sajam La Donna. Javite<br />

nam se mejlom na<br />

gewinnspiel@kosmo.at ili<br />

poštom (Magazin KoSMo,<br />

Donau Business center,<br />

Handelskai 388/741,<br />

1020 Wien, do 22.<br />

septembra 20<strong>13</strong>.<br />

Šifra: La Donna<br />

*Neobavezujuća prodajna cijena u austrijskim trgovinama (UVP).<br />

Fotos: iStock photo, zVg

Foto: ©iStockphoto.com/Deklofenak<br />

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG Österreich<br />

...i krem-braon<br />

kombinacija.<br />

odaberite garderobu<br />

na vreme!<br />

feiert<br />

Brausilvester!<br />

Ein Sommer ohne Bier?<br />

Unvorstellbar! Doch vor<br />

vielen hundert Jahren<br />

war es bittere Realität!<br />

Die damalige Brausaison<br />

dauerte nur von Ende<br />

September (Michaeli)<br />

bis Ende April (Georgi).<br />

Während des restlichen<br />

Jahres wurde nicht gebraut<br />

– zu sehr hätte die<br />

Hitze dem wärmeempfind-<br />

lichen Bier zugesetzt und<br />

GARCIA<br />

*€ 129,95<br />

HUMANIC<br />

*€ 110,–<br />

MARC O´POLO<br />

*€ 79,90<br />

LEVI’S<br />

Jakna Košulja<br />

passende Kühlgeräte gab<br />

es damals noch nicht.<br />

Noch heute hält sich<br />

daher der 30. September<br />

– Brausilvester – in<br />

vielen Brauereien als<br />

Bilanzstichtag und markiert<br />

den Höhepunkt des<br />

Braujahres. Die vergangene<br />

Brausaison wird<br />

gebührend verabschiedet<br />

und das kommende Braujahr<br />

entsprechend bierig<br />

begrüßt.<br />

cipele<br />

Rund um das bierigste Freudenfest<br />

des Jahres feiern<br />

Österreichs Brauereien<br />

und Gastronomen die<br />

„Festwochen der Biervielfalt“<br />

– immer in der<br />

letzten Septemberwoche<br />

und der ersten Oktober-<br />

woche (heuer vom 23.<strong>09</strong>.<br />

bis 06.10.). In dieser, für<br />

alle Freunde des golden-<br />

en Hopfensaftes, schönsten<br />

Zeit des Jahres finden<br />

zahlreiche Aktivitäten<br />

statt: Vom „Tag der offenen<br />

Tür“ in diversen heim-<br />

ischen Brauereien, über<br />

Gewinnspiele und Spezialitätenverkostungen,<br />

bis<br />

hin zu Bierfesten und Partys<br />

ist für jeden etwas dabei.<br />

Österreich kann auf eine<br />

langjährige Bier- Ge nuss-<br />

kultur zurückblicken und<br />

so bieten die Festwochen<br />

die schönste Gelegenheit,<br />

sich von Sortenreichtum<br />

und Geschmacksvielfalt<br />

der heimischen Spitzenbrau<br />

ereiprodukte zu<br />

überzeugen.<br />

Einen informativen Über-<br />

blick über alle Veranstaltungen<br />

und Aktivitäten<br />

seitens Brauereien und<br />

Gastronomie bietet die Web-<br />

site www.brausilvester.at.<br />

Dort können Bierliebhaber<br />

auch für ihre Lieblingssorte<br />

stimmen und so eine Bier-<br />

Box, gefüllt mit Bier-Spezialitäten<br />

aus ganz Österreich,<br />

für ihre private Brau-<br />

silvester-Party gewinnen!<br />

BRAUSILVESTER<br />

- FESTWOCHEN<br />

DER BIERVIELFALT<br />

23. 9. bis 6. 10. 20<strong>13</strong><br />

Infos, Termine und<br />

Gewinnspiel auf<br />

www.brausilvester.at<br />

www.bierserver.at<br />

*€ 99,95<br />

Pantalone

TrENDovI<br />

SAVET EKSPERTA<br />

Thomas Kirchgrabner,<br />

chef Designer modne<br />

kuće Liska:<br />

U novoj sezoni vodeće boje su<br />

siva, crna, braon i tamno-plava.<br />

Miks različitih materijala<br />

je dozvoljen. Na primer, koža i<br />

vuna, kao i čipka i somot. Kao<br />

obavezne delove garderobe za<br />

vaš ormar ove zime preporučio<br />

bih vuneni trenč-mantil,<br />

široki braon kaiš i čipkastu<br />

haljinu.<br />

Moj lični savet je da slobodno<br />

kombinujete braon sa crnom<br />

bojom, to je inače moja omiljena<br />

kombinacija za zimsko<br />

doba.<br />

64<br />

KOSMO<br />

Sve na<br />

jesen<br />

for gentlemen<br />

Piše: Gordana Perić<br />

CALVIN KLEIN<br />

„Downtown“, EdP 50 ml<br />

*€ 63,-<br />

GIVENCHY<br />

„Le Secret“, EdT 50 ml<br />

*€ 75,90<br />

KoSMo PrEPorUČUJE<br />

GIVENCHY<br />

„Gentlemen only“, EdT 50 ml<br />

*€ 140,-<br />

*€ 57,90<br />

BALDESSARINI<br />

„Baldessarini“, Edc 50ml<br />

miriše<br />

JESENJI MIrISI. Leto tihim koracima odlazi, a jesen polako<br />

pristiže. Sad je vreme da blage parfeme ostavimo na stranu i<br />

da pređemo na nove jesenje koji intenzivnije mirišu. KoSMo<br />

vam predstavlja najnovije mirise i odvodi vas u mistično mirisno<br />

polje zvano „jesen“...<br />

for ladies<br />

ISSEY MIYAKE<br />

„Pleats Please“, EdP 50 ml<br />

*€ 68,-<br />

KoSMo PrEPorUČUJE<br />

GIORGIO ARMANI<br />

„Sí“, EdP 50 ml<br />

JUST CAVALLI<br />

„Just for him“, EdT 50 ml<br />

*€ 52,-<br />

*€ 80,-<br />

RALPH LAUREN<br />

„Polo red“, EdT 75 ml<br />

*€ 60,-<br />

*Neobavezujuća prodajna cijena u austrijskim trgovinama (UVP).<br />

Fotos: iStockphoto, zVg

Angebote gültig<br />

gültig bis Mi. 06.10.2010<br />

www.zielpunkt.at<br />

bis 02.10.20<strong>13</strong>.<br />

Angebote www.zielpunkt.at<br />

Angebote www.zielpunkt.at gültig bis Mi. 06.10.2010<br />

bis Mittwoch,<br />

01.02.2012<br />

weitere Angebote unter<br />

(wenn nicht anders gekennzeichnet)<br />

www.zielpunkt.at<br />

www.facebook.com/<br />

Zielpunkt.at<br />

BAKINA<br />

AJVAR HAUSGEMACHT<br />

MILD ODER SCHARF<br />

375 g (1 kg = 7,97)<br />

ALWADI<br />

HOMMOS<br />

380 g (1 kg = 4,18)<br />

WILD<br />

DRAGON<br />

ENERGY DRINK<br />

250 ml (1 Liter = 3,96)<br />

mehr Angebote unter<br />

www.zielpunkt.at<br />

2,99<br />

1,59<br />

0,99<br />

BRAJLOVIC<br />

TRUTHAHNSALAMI<br />

geschnitten<br />

200 g (100 g = 0,95)<br />

STARK<br />

SCHOKOBANANEN<br />

125 g (100 g = 0,79)<br />

Laufende Preisänderungen vorbehalten.<br />

1,89<br />

MEDELA STRUDEL<br />

FEIGE, KIRSCHE ODER FRUCHTMIX<br />

264 g (100 g = 0,56)<br />

1,49<br />

0,99<br />

Angebote inkl. aller Steuern und Abgaben exkl. Flaschenpfand. Abgabe in Haushaltsmengen solange der Vorrat reicht. Stattpreise sind unsere<br />

bisherigen Verkaufspreise. Irrtum, Satz- und Druckfehler vorbehalten. Medieninhaber, Hersteller und Verlag: ZIP Warenhandel AG, 1239 Wien.

ZDrAvLJE<br />

Malo truda,<br />

Fotografije: radule Božinović<br />

Piše: vera Marjanović<br />

vJEŽBE. Svakodnevno sjedite pred kompjuterom,<br />

pa su vam leđa ukočena i bolna. Lagane<br />

vježbe će vam pomoći da se osjećate bolje.<br />

Neredovno i nedovoljno<br />

kretanje čini da kičma i<br />

mišići brže propadaju,<br />

a to je vidljivo po lošem držanju<br />

tijela. Treba znati da mišići<br />

leđa ne pomjeraju samo kičmu,<br />

nego i bedra, glavu, ruke i karlicu.<br />

Jaki leđni mišići sprečavaju<br />

mnoga ozbiljna oboljenja<br />

kičme, ali i doprinose lijepom<br />

izgledu tijela. Problem se u početku<br />

zanemaruje jer bol često<br />

nije intezivan, ali opominje da<br />

KoSMo vježbe je demonstrirala<br />

Slavica Seidl, diplomirani<br />

fitness i personalni<br />

trener. Slavica je širom<br />

Austrije poznata sa takmičenja<br />

Miss Fitness Bikini<br />

Klasse, na kojima je zauzimala<br />

visoke pozicije, a<br />

trenutno se priprema za internacionalna<br />

takmičenja.<br />

www.slavital.com<br />

se mora nešto preduzeti. Idealno<br />

bi bilo ako nekoliko puta<br />

sedmično možete posjetiti dobar<br />

fitnes centar ili angažovati<br />

personalnog trenera. Svakodnevne<br />

polučasovne vježbe kod<br />

kuće takođe donose olakšanje.<br />

66 KOSMO<br />

veliki efekti<br />

Šta je potrebno?<br />

Rekviziti za kućne vježbe:<br />

1. Gym lopta (veličina zavisi<br />

od visine tijela).<br />

a. 140 cm visine – lopta 45 cm<br />

b. do 155 cm visine – lopta 55<br />

cm<br />

c. do 175 cm visine – lopta 65<br />

cm<br />

d. do 185 cm visine – lopta 75<br />

cm<br />

e. do 195 cm visine – lopta 85<br />

cm<br />

2. Traka (Thera Band) – duga<br />

1 do 3 metra, a boja joj određuje<br />

jačinu.<br />

a. bež – ekstra lagana<br />

b. žuta – lagana<br />

c. crvena – srednje jaka<br />

d. zelena – jaka<br />

e. plava – ekstra jaka<br />

f. crna – specijalno jaka<br />

3. Podloga (Matte)<br />

važno:<br />

– Prije početka vježbanja, treba<br />

se zagrijati kružnim pokretima,<br />

tj. aktiviranjem ruku, nogu,<br />

vrata, koljena, stopala. To se<br />

može postići i laganim skakutanjem<br />

u mjestu.<br />

– Dobro zagrijavanje tijela<br />

povećava frekfenciju disanja i<br />

podiže mišićnu temperaturu,<br />

tj. pojačava cirkulaciju krvi u<br />

cijelom tijelu. Hladni mišići su<br />

skloniji povredama.<br />

– Tokom vježbanja treba lagano<br />

udisati i izdisati na nos.<br />

– Svaku vježbu uraditi 10–12<br />

puta, napraviti pauzu 30–60<br />

sec., pa uraditi još po dva kruga<br />

iste vježbe sa pauzom.<br />

vježba 1. (za donji dio leđa)<br />

a. Kleknuti na pod i osloniti se na ruke, pazeći da<br />

kičma bude prava. Gledati prema dolje.<br />

b. Udahnuti vazduh, ispružiti lijevu ruku i<br />

desnu nogu.<br />

c. Izdržati u tom položaju tri udaha, izdahnuti i<br />

vratiti se u početnu poziciju.<br />

d. Ponoviti sa suprotnom rukom i nogom.

vježba 2. (za stomačne mišiće)<br />

a. Leći na pod, postavitu loptu iza glave.<br />

b. Uvući stomak, leđa pritisnuti uz pod, stopala<br />

ispružiti, a pete priljubiti jednu uz drugu.<br />

c. rukama uhvatiti loptu, duboko udahnuti,<br />

lagano se podizati u sjedeći položaj i izdahnuti.<br />

d. Ponovo udahnuti, vratiti se lagano u početni<br />

položaj i izdahnuti vazduh.<br />

vježba 3. (za donji dio leđa)<br />

a. Leći leđima na tlo, ramena opustiti, ruke<br />

ispružiti uz tijelo, sa dlanovima prema dolje.<br />

b. Podići koljena i postaviti ih u ravni kukova i<br />

stopala čvrsto postaviti na loptu.<br />

c. Duboko udahnuti vazduh, dužinom ruku se<br />

osloniti o pod i lagano podizati karlicu i kukove<br />

prema gore, sve dok ne dođu u ravan sa ramenima,<br />

izdišući vazduh.<br />

d. Udahnuti i lagano se vraćati u početni položaj,<br />

pršljen po pršljen.<br />

KOSMO 67

vježba 4. (za opuštanje mišića i bolnog<br />

a. Kleknuti na pod i spustiti stražnjicu na stopala.<br />

68 KOSMO<br />

donjeg dijela kičme nakon sjedenja)<br />

b. Duboko udahnuti i lagano se spuštati gornjim<br />

dijelom tijela prema podu, polako ispuštajući<br />

vazduh.<br />

c. Dodirnuti čelom pod, a ruke držati ispružene<br />

pored tijela, sa dlanovima prema gore.<br />

d. ostati u tom položaju 20 sekundi, udahnuti,<br />

pa se polako vraćati u početni položaj.<br />

vježba 5. (za nadlaktice, ramena,<br />

srednji i donji dio leđa i bedra)<br />

a. Na traku, prekriženu i omotanu oko dlanova,<br />

stati stopalima rastavljenim malo više od širine<br />

ramena.<br />

b. Stražnjicom poći ka nazad, kao da se želi sjesti,<br />

držeći leđa pravo.<br />

c. Duboko udahnuti, uvući stomak, pa traku<br />

istezati do visine čela, lagano izdišući vazduh.<br />

Leđa i lopatice držati pravo.<br />

d. Udahnuti i istim tempom se vraćati u početni<br />

položaj.<br />

od 1. septembra zainteresovani imaju jedinstvenu mogućnost<br />

da potpuno besplatno testiraju Fitinn studio po svom izboru<br />

(na raspolaganju stoje čak 23 lokacije u Beču). Najkasnije do<br />

30. septembra preuzmite poklon-bon sa stranice www.fitinn.at<br />

i pokažite ga u fitnes centru otvorenom od 6 do 24 sata.

Fotos: iStockphoto, zVg<br />

Sajam<br />

fem vital<br />

U gradskoj većnici ove godine<br />

se po <strong>13</strong>. put održavaju<br />

bečki dani posvećeni zdravlju<br />

žena pod nazivom fem<br />

vital, i to 19. i 20. oktobra.<br />

Manifestacija fem vital po<br />

prvi put je održana 2001.<br />

godine. Od tada je više desetina<br />

hiljada žena i devojaka<br />

uzelo učešća u ovom sadržajno<br />

obuhvatnom i ponudom<br />

bogatom sajmu zdravlja koji<br />

se tradicionalno održava u<br />

reprezentativnom bečkom<br />

Rathausu. I ove godine na<br />

glavnoj bini sve posetiteljke i<br />

posetioce očekuje bogat program:<br />

intervjui i razgovori sa<br />

ekspertima, diskusije i debate,<br />

kao i servisno-informativne<br />

sesije biće zaokružene<br />

raznovrsnim zabavnim pro-<br />

Za mlade<br />

mame<br />

Za sve buduće mame: savezno<br />

Ministarstvo zdravlja<br />

obezbeđuje besplatno<br />

stručno savetovanje.<br />

Od novembra 20<strong>13</strong>. svaka<br />

žena koja se nalazi u periodu<br />

trudnoće između 18. i 22 nedelje<br />

imaće u okviru „Muter-<br />

Kind-Pass“ inicijative pravo<br />

na jednosatni besplatni razgovor<br />

sa babicom. U Austriji<br />

se godišnje rodi oko 76.000<br />

dece. Mnoge buduće majke<br />

žele da već za vreme trudnoće<br />

od profesionalaca i stručnjaka<br />

dobiju pomoć i savet<br />

šta i kako nakon porođaja,<br />

a najpraktičnija uputstva<br />

svakako se mogu dobiti od<br />

babica. Ovakve konsultaciju<br />

pružaju važan putokaz u<br />

Preko 60 izlagača, informativan program, servisne informacije<br />

i puno zabave – sajam ženskog zdravlja Fem vital.<br />

gramom. Na lokaciji Steinsaal<br />

2 fem vital će organizovati<br />

seriju predavanja na<br />

zdravstvene teme, Activity<br />

Center poziva sve zainteresovane<br />

da uzmu učešća u programu.<br />

Na oko 60 izložbenih<br />

štandova moći ćete da se informišete,<br />

zabavite i dobijete<br />

individualno savetovanje.<br />

Dani ženskog zdravlja Grada<br />

Beča informišu zainteresovane<br />

o fizičkim, psihičkim,<br />

socijalnim i ekonomskim<br />

vezi sa sigurnošću u jednoj<br />

potpuno novoj životnoj situaciji,<br />

a novopečene mame se<br />

na licu mesta mogu unapred<br />

obavestiti o tome koji ih potencijalni<br />

problemi očekuju i<br />

kako da minimizuju, izbegnu<br />

i uopšte tretiraju neprijatne,<br />

i nose se sa svim uobičajnim<br />

situacijama koje čekaju jednu<br />

maldu mamu. Sve ove potrebe<br />

zadovoljiće besplatni save-<br />

aspektima zdravog života.<br />

Posetiteljke svih starosnih<br />

grupa očekuje informisan,<br />

na zdravlje orijentisan,<br />

stručan i zabavan<br />

program. Na sajmu će se<br />

predstaviti institucije grada,<br />

savetodavni centri i preduzeća<br />

koja se bave specifično<br />

ženskim temama i nude usluge<br />

za ovu ciljnu grupu.<br />

Dodatne informacije na internet<br />

adresi:<br />

www.femvital.at<br />

todavni razgovor sa babicama.<br />

Kao i doktorski pregledi<br />

u okviru „Mutter-Kind-Pass“,<br />

dve trećine troškova za<br />

konsultacije sa babicom biće<br />

pokrivene iz posebnog saveznog<br />

fonda za porodicu<br />

(Familienlastenausgleichsfond),<br />

a jedna trećina<br />

iz zdravstvenog osiguranja.<br />

Više informacija na sajtu Ministarstva:<br />

www.bmg.gv.at<br />

Na besplatnom savetovanju buduće mame dobiće najvažnije<br />

informacije o izazovima koji ih očekuju nakon porođaja.<br />

Kolumna<br />

Dr. Ernst<br />

WEINMANN,<br />

direktor, Dentalklinik<br />

Sievering<br />

Brže do novog<br />

osmeha<br />

Situacija vam je verovatno poznata:<br />

u stresu ste, a još i morate kod<br />

zubara – ili zbog slomljenog<br />

zuba ili da pokušate da<br />

spasete što se spasti može<br />

inlejom ili krunicom.<br />

U zubarskoj klinici ćete<br />

dobiti injekciju, morate<br />

zatim da prođete kroz neprijatan<br />

proces uzimanja otiska<br />

vilice, a na kraju dobijete novi<br />

termin i s njim nerešenu situaciju<br />

do sledećeg puta. Tek nakon<br />

nedelju ili dve dana postavlja se<br />

novi inlej ili krunica.<br />

Mnogi pacijenti nisu svesni da<br />

se u sadašnje vreme zahvaljujući<br />

savremenoj digitalnoj tehnologiji<br />

inlej ili krunica mogu dobiti za<br />

samo sat vremena. Bez uzimanja<br />

otiska, bez čekanja, bez bolova<br />

koji su nekad bili neizbežni. U<br />

našoj klinici koristimo CEEC<br />

metodu sa velikim uspehom.<br />

Prvo se zubi skeniraju 3D kamerom<br />

– time se izbegava neprijatno<br />

uzimanje otiska. Zatim zubar uz<br />

pomoć kompjutera tačno planira<br />

navlake, inleje, krunice ili mostove.<br />

Podaci se prebacuju direktno<br />

mašini koja modeluje novi zub,<br />

direktno iz keramičkog bloka.<br />

Navlake ili krunice boje se specijalnim<br />

bojama i na kraju se uz<br />

pomoć kompozitne mase lepe na<br />

zub. Umesto na nekadašnja dva,<br />

zub dobijate posle jednog sedenja.<br />

Posebno zaposleni ili majke<br />

sa malom decom umeju da cene<br />

ovaj visoko-tehnološki proces.<br />

DENTALKLINIK SIEVERING<br />

Sieveringer Straße 17, 1190 Wien<br />

Tel: 01/320 97 97<br />

www.dentalklinik.at<br />

office@dentalklinik.at<br />

Radno vreme:<br />

ponedeljak – petak od 8 do 18 sati<br />

KOSMO 69

KUHINJA<br />

Piše: vera Marjanović<br />

Obilje prirode<br />

70 KOSMO<br />

u teglama<br />

ZIMNIcA. U vrijeme<br />

naših baka<br />

ovo doba godine<br />

bilo je u znaku<br />

pripremanja<br />

zimnice. Želite<br />

li da se<br />

okušate u<br />

toj vještini i<br />

da obradujete<br />

ukućane?<br />

KoSMo će<br />

vam pomoći!<br />

J<br />

este li se nekad,<br />

u vrijeme<br />

miholjskog<br />

ljeta, zatekli u dvorištu<br />

seoske kuće u<br />

kojem se na šporetu<br />

na drva pripremala zimnica?<br />

Pekle su se paprike<br />

za ajvar, onaj posebni,<br />

domaći. Ukuvavalo se voće<br />

za slatko kojim se počinjao<br />

dan i koje se za dobrodošlicu<br />

posluživalo gostima. Kuvalo se<br />

bez recepata, onako otprilike,<br />

jer su naše bake sve imale u malom<br />

prstu. U svaku teglu pakovale<br />

su i puno ljubavi za one koji će<br />

je dobiti, jer se zimnica poklanjala<br />

rodbini i prijateljima.<br />

Izgubili smo naviku pripremanja<br />

zimnice jer nam<br />

nedostaje vrijeme, a<br />

gotovo sve se može<br />

kupiti u prodavnicama.<br />

Istina, nedostaje<br />

tim produktima ukus<br />

doma i miris nježnosti.<br />

Zato vam KOSMO poklanja<br />

stare recepte za zimnicu<br />

bez konzervansa, koji će na<br />

porodičnu trpezu donijeti dah<br />

zaboravljenih vremena.<br />

Fotos: iStockphoto, zVg wikimedia, zVg

Pinđur<br />

Težina pripreme: • • • • •<br />

Trajanje pripreme: 180 minuta<br />

Pikantniji je od ajvara, brže i jednostavnije se priprema, a<br />

odličan je uz domaću pogaču i bijeli sir, kao i uz različite vrste<br />

mesa. Probajte, nećete se pokajati!<br />

Sastojci:<br />

• 4 kg crvene paprike roge (za ajvar)<br />

• 2 kg paradajza<br />

• 3 dl ulja<br />

• soli po ukusu<br />

• 1 kašičica šećera<br />

• 0,5 dl vinskog sirćeta<br />

• 2 glavice bijelog luka<br />

• velika veza peršuna.<br />

TrADIcIoNALNI rEcEPT<br />

Priprema:<br />

Papriku oprati, ispeći, oljuštiti i očistiti od sjemena, pa proci-<br />

1. jediti. Paprike isjeći na trake.<br />

U široku šerpu sipati ulje, a kad se zagrije, dodati papriku i<br />

2. pržiti na srednjoj temperaturi, povremeno miješajući da ne<br />

zagori.<br />

Paradajz oprati, oljuštiti, blago pritisnuti i procijediti.<br />

3. Isjeći na komade srednje veličine, pa kuvati dok tečnost<br />

ne ispari. Dodati paprici, pa često miješati.<br />

4.<br />

5.<br />

Dodati so po ukusu, šećer i vinsko sirće.<br />

Dodati bijeli luk isječen na tanke kolutiće i sitno sjeckani<br />

peršun, pa kuvati još desetak minuta.<br />

Pinđur je gotov.<br />

6.<br />

KOSMO preporučuje:<br />

„Zimnica slana i slatka“<br />

Recepti za zimnicu, sakupljeni u<br />

pet praktičnih knjiga, rezultat su<br />

iskustva vrijednih domaćica. Po<br />

cijeni od € 4,99 po komadu, mogu<br />

se poručiti u kompletu ili pojedinačno<br />

putem interneta.<br />

U vruće tegle sipati vrući pinđur i zatvoriti toplim poklopcima.<br />

Tegle uviti u toplo i ostaviti ih da se lagano<br />

hlade. Čuvati ih na tamnom i hladnom mjestu.<br />

Za pripremu pinđura potrebno vam je, prema našem receptu,<br />

4 kg crvene paprike koja se inače koristi za ajvar.<br />

are so beautiful!<br />

Herz, was willst du mehr:<br />

Mehr Calcium für starke Knochen,<br />

gesunde Haut und schöne Haare.<br />

Mehr Hydrogencarbonat für ein<br />

stabiles Säure/Basen/Gleichgewicht.<br />

Mehr Magnesium für gesteigerte<br />

Leistungsfähigkeit.<br />

Mehr Infos: juvina.at<br />

JUNGVITALNATÜRLICH<br />

KOSMO 71<br />

<strong>Kosmo</strong>_Juvina-82x124mm.indd 1 23.05.<strong>13</strong> 11:21

KUHINJA<br />

Dejan PANJIČANIN,<br />

diplomirani<br />

somelijer, cEo<br />

Wein&vino, Beč<br />

vinska čarolija<br />

roxanich, Malvazijica, 2012<br />

Kosinožići/Zapadna Istra<br />

Vinarija Roxanich svoja vina proizvodi<br />

po strogim biološkim principima,<br />

kao u antici. U potpunosti<br />

se izbegava upotreba kemijskih ili<br />

mehaničkih sredstava. Vino od<br />

autohtone domaće sorte Istarske<br />

malvazije miriše aromatično,<br />

sočno i zavodljivo. Prevladavaju<br />

ukusi zrele breskve, marelice, kikibombona<br />

i badema. Na nepcu se<br />

javlja eksplozija aroma zrelog voća,<br />

zrele breskve, marelice, smokve, ali<br />

i marmelade od krušaka.<br />

Herrenhof Lamprecht,<br />

Weißer Burgunder, 2012<br />

Markt Hartmannsdorf /<br />

Južnoistočna Štajerska<br />

I ovde se radi o vinu koje se proizvodi<br />

bez upotrebe kemikalija i<br />

mehanizacije. Dovoljno je samo<br />

malo primaći nos i doživjetćemo<br />

pravu avanturu aroma. Med, zelene<br />

zrele jabuke, domaće zrele kruške.<br />

Na nepcu se nastavljaju otkrića:<br />

pored zrele jabuke i kruške, do<br />

izražaja dolazi i prezrela banana,<br />

svježi bijeli kruh i beskrajan finiš.<br />

www.weinundvino.eu<br />

72 KOSMO<br />

Pekmez od šljiva<br />

Težina pripreme: • • • • •<br />

Trajanje pripreme: 150 minuta<br />

Palačinke i vanilice prosto su neodoljive kad su filovane<br />

domaćim pekmezom od šljiva. Nije presladak,<br />

osjeća se tekstura voća i, što je najvažnije, podsjeća na<br />

djetinjstvo.<br />

Sastojci: 3 kg šljiva, 900 g šećera (količina zavisi od<br />

slatkoće šljiva), malo cimeta, vanilin šećera ili ruma po<br />

želji.<br />

Priprema:<br />

1.<br />

2.<br />

3.<br />

4.<br />

Sir od dunja<br />

Težina pripreme: • • • • •<br />

Trajanje pripreme: 240 minuta<br />

U nekim krajevima sir od dunja zovu kitnikez, a u Dubrovniku<br />

je poznat pod imenom kotonjata.<br />

Sastojci: 2 kg dunja, 2 kg šećera, 5 dl vode, 1 limun,<br />

orasi i čokolada za kuvanje (preliv) po želji.<br />

Priprema:<br />

1.<br />

2.<br />

3.<br />

Slatko od lubenica<br />

Težina pripreme: • • • • •<br />

Trajanje pripreme: 150 minuta<br />

Sastojci: 1 kg kore od lubenice, 1,5 kg šećera, 2 neprskana<br />

limuna, 1 šipka vanile, 1 kašika vinskog sirćeta<br />

i 1 čaša vode.<br />

Priprema:<br />

1.<br />

2.<br />

3.<br />

Šljive dobro oprati i očistiti od koštica.<br />

Staviti ih u šerpu u kojoj će se kuvati i dodati im šećer.<br />

Dobro pomiješati i izgnječiti šljive dok ne puste sok.<br />

Ostaviti nekoliko sati da odstoji.<br />

Pekmez se kuva na srednjoj temperaturi, kako ne bi prskalo okolo.<br />

Na tanjirić staviti malo pekmeza, pa po sredini povući kašiku. Ako ostane trag, pekmez je gotov.<br />

U vruće, čiste tegle sipati vrući pekmez, zatvoriti celofanom, pokriti ćebetom i ostaviti da se tako<br />

hladi 24 sata.<br />

Dunje isjeći na četvrtine i očistiti sredinu. Izrendati ih i staviti u vodu<br />

sa dodatkom limuna (da ne potamne), pa kuvati uz neprestano miješanje dok<br />

masa ne postane kompaktna i dok se ne počne odljepljivati od varjače.<br />

Masi dodati šećer, pa kuvati dalje na srednjoj temperaturi dok masa postane jednolična, gusta i<br />

dok ne nestane staklasta boja.<br />

Gotovu smjesu, još toplu, izliti u plitke posude (mogu biti male modlice) i ostaviti da se hladi.<br />

Po želji, masi se prije izlivanja mogu dodati sjeckani orasi ili se polovine oraha mogu rasporediti<br />

po izlivenoj smjesi. Masa se, pokrivena, deset dana do dvije sedmice suši na vazduhu.<br />

Koru od lubenice izrezati na kriške, sa kojih treba oljuštiti spoljnu<br />

zelenu koru. Staviti ih u veću posudu, naliti hladnom vodom da<br />

ogreznu, dodati vinsko sirće i kuvati na srednjoj temperaturi sve dok kore ne postanu<br />

prozirne.<br />

Izvaditi kore, staviti ih u cjediljku, preliti hladnom vodom i ostaviti da se ocijede. Rebrastim<br />

nožem kore sjeći na trake ca. 1,5 cm širine, pa onda na kockice. Šećer preliti<br />

čašom vode, pa kuvati dok se ne dobije sirup osrednje gustine.<br />

Slatko pokriti krpom navlaženom hladnom vodom i ostaviti do narednog dana, a<br />

zatim sipati u čiste tegle i zatvoriti, pa čuvati na tamnom mjestu.

1TANTE FANNY FILo- ili YUFKATEIG 250 g<br />

Sveže lisnato testo napravljeno sa puterom –<br />

kao iz kućne izrade. Proizvedeno uz upotrebu<br />

najfinijeg putera, prema specijalnom i tajnom receptu<br />

Tante Fanny. Spremno za pečenje<br />

u rerni, i već uvijeno u pak-papir!<br />

Sveže lisnato testo Tante Fanny ne sadrži<br />

zasićene masti, pojačivače ukusa<br />

i sredstva za konzerviranje. Još puno<br />

ukusnih recepata možete na<br />

www.tantefanny.at<br />

3Wiener Gelierzucker<br />

Wiener Gelierzucker je fini<br />

kristalni šećer u koji su<br />

umešani, u određenim<br />

dozama, pektin i<br />

limunska kiselina. Ovi<br />

sastojci aktiviraju želatiniranje,<br />

dok se šećer ponaša kao<br />

konzervans. Za ukusne<br />

marmelade treba pomešati<br />

sveže voće i ovaj šećer.<br />

www.wiener-zucker.at<br />

2Jägermeister lansirao po<br />

prvi put piće od zimskog začinskog<br />

bilja<br />

Jägermeister Winterkräuter Edition<br />

je prvi novi recept ove kuće<br />

nakon 75 godina. Ovo ograničeno<br />

izdanje očaraće vas ukusima<br />

vanile, šafrana, cimeta i klinčića.<br />

U radnjama od oktobra.<br />

www.jagermeister.at<br />

KOSMO<br />

Top proizvodi<br />

Odabrali smo najbolje za vas!

StarS<br />

Intervju: Zoran Radojković Pile<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

„Beč je moj<br />

SUSRET. Sa Davorom Sučićem, alias<br />

Sejom Seksonom, razgovarali smo<br />

posle koncerta Zabranjenog pušenja<br />

u Beču. Bio je vedar, raspoložen i zadovoljan<br />

dobrom posetom.<br />

74 KOSMO<br />

glavni grad“

KOSMO: Ovo nije samo<br />

predstavljanje aktuelnog albuma<br />

„Muzej Revolucije“<br />

bečkoj publici, već i humanitarni<br />

koncert – čitav prihod<br />

od ulaznica ide u humanitarne<br />

svrhe. Kako je došlo do<br />

ove saradnje i gde idu pare?<br />

Sejo Sekson: Ja ne znam tačno<br />

gdje odlazi novac, to moraš<br />

pitati organizatora, ali podržavam<br />

ovakvu manifestaciju. To<br />

je pravi i konkretan način da<br />

dijaspora pomogne svoje zemljake.<br />

U ovom slučaju djecu<br />

koja nemaju u Bosni dovoljno<br />

sredstava za život. Koliko<br />

čujem, u pitanju je kupovina<br />

školskih torbi i pribora za školu.<br />

Mi se kao grupa priključujemo<br />

rado i nije nam ovo prvi<br />

put. Radujemo se uspjesima<br />

te djece. Evo, juče sam ovdje u<br />

Beču sjedio sa djecom iz svog<br />

sarajevskog komšiluka. Bilo mi<br />

je jako drago sto su svi uspješni<br />

Zabranjeno pušenje predstavilo je album „Muzej revolucije“<br />

bečkoj publici. Na slici: naš novinar sa Sejom Seksonom.<br />

studenti, neki ganjaju karijere,<br />

a sve su to do juče bila<br />

djeca iz moje ulice. Divim im<br />

se kako govore njemački. Sad<br />

treba pomoći i drugoj djeci<br />

da se školuju, pa da ne moraju<br />

svi otići radi boljeg života.<br />

Posle <strong>13</strong> studijskih albuma<br />

i 30 godina karijere, podela<br />

i spajanja benda, kako sada<br />

gledate na protekle godine?<br />

Jedna mala ispravka: mi smo<br />

do sada izdali deset studijskih<br />

albuma, a ne <strong>13</strong>, ali ’oće internet<br />

nekad da pogreši... (smeh)<br />

Radimo normalno k’o i prije,<br />

tačno je da je do rata bila jedna<br />

postavka benda, a sada je druga,<br />

ali to ne menja ništa. Mi<br />

sviramo i stare i nove pjesme,<br />

nikada ne pišemo pre koncerta<br />

spisak pjesama, nego krenemo<br />

pa kako nas muzika ponese.<br />

To zavisi i od publike – nekada<br />

publika traži neku pjesmu i kad<br />

ona uspije, mi nastavimo u tom<br />

stilu. Čudno je to da isplivaju<br />

stare pjesme koje nismo godinama<br />

svirali, kao na primer<br />

„Na straži pored Prizrena“. Posle<br />

rata desetak godina nismo<br />

htjeli svirati pjesme koje imaju<br />

bilo šta vezano za vojsku, stražu<br />

itd. Ali evo kada publika to<br />

hoće, zašto da ne?<br />

Najveći broj hitova „Pušenja“<br />

si napisao ti, broj pesama je<br />

impozantan. Mnogi od nas<br />

su odrasli na njima. Kako su<br />

one nastajale?<br />

Nastajale su na razne načine.<br />

Neke sam napisao za tri minuta,<br />

neke za tri godine, neke<br />

sam smišljao trideset godina.<br />

Meni je potrebna inspiracija da<br />

napišem pjesmu. Nekad smo<br />

imali muziku pa je trebao tekst,<br />

a opet bih nekada doneo tekst<br />

pjesme, pa smo stvarali muziku.<br />

Mi smo u podrumu moje<br />

zgrade imali jedan kreativan<br />

prostor gdje smo svirali. U istoj<br />

smo zgradi živjeli, ili u komšiluku.<br />

A to sve najbolje možete<br />

vidjeti u jednoj hrvatskoj TV<br />

emisiji „Rekonstrukcija“ gdje<br />

sam pokazao voditelju svoju<br />

zgradu, podrum, gdje je ko živio,<br />

i – što je zanimljivo – ko su<br />

Pišonja i Žuga, gdje je Fikretin<br />

prozor, po kojim je nastao „Zenica<br />

bluz“....<br />

Legendarni frontmen grupe<br />

bio je i Nele Karajlić (Nenad<br />

Janković). U kakvim ste danas<br />

odnosima i da li bi voleo<br />

da opet nastupite zajedno?<br />

Meni je jako čudno da on ne<br />

želi da dođe u svoj grad. Ja to<br />

ne bih mogao... On je bio dio te<br />

naše ekipe, odrastao je na sarajevskoj<br />

kaldrmi i nije mi jasno<br />

kako je uspio sve to da potisne<br />

i zaboravi. Nisam sa njim u<br />

kontaktu i mislim da danas ne<br />

bismo mogli sarađivati.<br />

Kako vam se dopada to što<br />

rade Emir Kusturica i „No<br />

Smoking Orchestra“?<br />

Nisam stručnjak za etno-muziku<br />

te ne mogu ni komentarisati<br />

njihove pjesme. Vidim<br />

da uspješno nastupaju i da putuju<br />

po svijetu. Ja ne bih mogao<br />

da pravim takve pjesme,<br />

mi smo ipak ostali u rock<br />

muzici. Nemam ništa protiv i<br />

želim im sve najbolje.<br />

Ko su sada članovi grupe ?<br />

Evo da ih predstavim: na bubnjevima<br />

je Branko Trajkov<br />

Trak, Antun Lović Toni je solo<br />

gitarista, Dejan Oršković Klo<br />

na bas gitari, Paul Kemf, DJ<br />

Pavo, klavijature, Robert Boldižar<br />

Robi, violina, klavijature,<br />

usna harmonika i prateći vokal<br />

(on je pravi multiinstrumentalista,<br />

svira sve živo) i ja, Sejo<br />

Sekson, pjevač, to jest ponekad<br />

i akustična gitara. Bend mi je<br />

super, sviđa mi se što ova postava<br />

ne robuje orginalnim rifovima<br />

ili solažama, što odsviraju<br />

nešto svoje. To nam pomaže da<br />

nam pjesme ne zvuče dosadno.<br />

Tako uz dodatke novih instrumenata<br />

i nama bude zabavno<br />

na svakom koncertu. Ima promjena<br />

u muziciranju, ali su<br />

nam teme ostale iste...<br />

„Top Lista Nadrealista“ je<br />

takođe deo Vaše karijere...<br />

Radite li i danas tako nešto i<br />

kako je Zenit, i da li se još baviš<br />

glumom?<br />

Ne više, postalo mi je napor-<br />

PRocES.<br />

„Neke pjesme<br />

sam pisao tri<br />

minuta, neke<br />

30 godina.“<br />

no. Ne mogu više da izdržim<br />

te setove po petnaest–šesnaest<br />

sati. Nekada sam pisao skečeve<br />

i režirao ih, danas to radi Zenit.<br />

Gledali ste njegove „Nadrealiste“?<br />

On je dobro, viđam ga,<br />

tu je kod mene u komšiluku.<br />

Danas se više bavim muzikom.<br />

Komponovao sam muziku za<br />

neke filmove i pozorišne predstave<br />

u Sarajevu. Tako da sam<br />

više vezan za muziku. Naravno<br />

gostujem tu i tamo kada me pozovu<br />

da odigram neku epizodu,<br />

ali to je sve onako radi zabave.<br />

Da li „Bog vozi Mercedes“ i<br />

ako vozi, koji model? Možda<br />

kabriolet?<br />

Ta pjesma je uzburkala sve tri<br />

konfesije u Sarajevu, iako ja<br />

nisam imao namjeru da uvredim<br />

bilo čija vjerska osjećanja.<br />

To je u stvari jedna filozofska<br />

pjesma u kojoj sam uzeo umjetničku<br />

slobodu da kritikujem<br />

materijalizam u vjerama. Čim<br />

ih je toliko uvrijedila, mislim<br />

i da su se negdje našli u priči.<br />

Da su svi pošteni i da se bave<br />

samo duhovnošću ne bi reagovali,<br />

ovako sam dobio potvrdu<br />

da je pjesma postigla svoj cilj.<br />

Osvjet lila je jednu pojavu u<br />

našem društvu i to nema veze<br />

sa nacijama. Tog materijalizma<br />

ima u svim konfesijama.<br />

Koliko poznajete Austriju i<br />

Beč, gde ste sve bili, kako vam<br />

se dopada grad?<br />

Beč je moj glavni grad u koji se<br />

stalno vraćam. Ovdje živi puno<br />

naših ljudi svih nacija i jako<br />

lijepo su se uklopili. Lijepo je<br />

vidjeti taj mladi svijet, družiti<br />

se sa njima.<br />

Lesen Sie diesen Beitrag auf<br />

Deutsch unter www.kosmo.at<br />

KOSMO 75

StarS<br />

76 KOSMO<br />

HERo meseca<br />

Željko JokSIMovIć,<br />

upecao ribu od<br />

35 kilograma<br />

Da je dobar kompozitor i<br />

pevač to smo znali, ali da<br />

zna da peca nismo. Na<br />

nedavnom opuštanju sa<br />

prijateljima slikao se sa<br />

dve velike ribe. Ali<br />

kao pravi laf,<br />

priznao je<br />

da je ipak<br />

samo jednu<br />

on upecao.<br />

Riba je<br />

bila teška<br />

35 kilograma<br />

i<br />

pravi je<br />

kapitalac.<br />

Željku izgleda<br />

sa ribama ide<br />

dobro, ove zemaljske<br />

ga obožavaju, a<br />

kako vidimo nisu<br />

mu strane ni ove<br />

prave.<br />

ZErO meseca<br />

Kenan IMIrZalIOglu,<br />

uhapšen<br />

Turska policija je prisluškivanjem<br />

jednog narko dilera koji je imao<br />

brojne telefonske razgovore sa<br />

slavnim ličnostima došla i do<br />

Ezela. On je u akciji policije<br />

uhapšen sa još deset glumaca,<br />

te posle saslušanja pušten<br />

da se brani sa slobode. U izjavi<br />

se nalupetao rekavši da je ranije<br />

koristio drogu, ali da je<br />

ostavio sve, pa čak i cigarete,<br />

te da je kod<br />

dilera naručivao<br />

kikiriki,<br />

suve kajsije,<br />

pistaće i ostale<br />

istočnjačke<br />

grickalice.<br />

Policija<br />

ima druga<br />

saznanja,<br />

te je pokrenutpostupak.<br />

V<br />

Po mnogima najlepši prostor<br />

za nastupe u Hrvatskoj,<br />

Pulska arena, polovinom je<br />

avgusta ugostila čuvenog<br />

muzičara.<br />

Massimo je odabrao baš ovu<br />

lokaciju da sa prijateljima<br />

proslavi 30 godina karijere.<br />

Stanija odbila rolu prostitutke<br />

Stanija Dobrojević odbila 1.000 evra<br />

za ulogu prostitutke u jednom spotu.<br />

Posle projekcije srpskog filma „Odumiranje“,<br />

bosanskohercegovački glumac<br />

Emir Hadžihafizbegović napravio je<br />

veliku žurku u hotelu Bosnia u Sarajevu.<br />

On naime već duže vreme uspešno sarađuje<br />

sa srpskim i hrvatskim rediteljima i<br />

rado je viđen gost širom bivše Juge. Igrao<br />

je u skoro svim većim filmskim projektima,<br />

a sećamo ga se i iz vremena Audicije.<br />

Od veselog buce sa gitarom koji se pojavio<br />

i u Breninom, filmu „Hajde da se<br />

volimo“ do sada mršavog i zrelog glumca,<br />

Emir je prešao veliki put, a najbolje<br />

uloge ćemo još videti. Pogledajte film.<br />

Iz Slovenije se kao gost pojavio<br />

legendarni kantautor<br />

Vlado Kreslin, a nastupili<br />

su i Nina Badrić, te prijatelj<br />

i Massimova srodna duša<br />

Neno Belan. Oni su prijatelji<br />

još iz davnih osamdesetih,<br />

kada je Neno počinjao karijeru<br />

sa Đavolima, a Massimo<br />

Massimo Savić<br />

nastupom<br />

oduševio publiku u<br />

puskoj Areni<br />

Massimo Savić u pulskoj Areni<br />

s grupom Dorian Gray.<br />

Veče za pamćenje u jeku<br />

turističke sezone, pa ne<br />

čudi da je koncert bio veoma<br />

dobro posećen. Sigurno<br />

je i neko od naših<br />

čitalaca bio u Areni. Javite<br />

nam kako ste se proveli<br />

i podelite doživljaj!<br />

Popularna starleta Stanija, učesnica<br />

ovogodišnje Farme, odbila je da za honorar<br />

od 1.000 evra u spotu za pesmu<br />

„Taksi“ Fantastik benda odigra ulogu<br />

lake ženske.<br />

Iako je prvo prihvatila ponudu, zatražila<br />

je da pročita scenario i zatim rekla istorijsko<br />

„Ne“. Trebalo je da sa pevačem Becom<br />

ima nekoliko vrućih scena. Radnja<br />

spota je smeštena na ulice Beograda gde<br />

se odvija jurnjava automobila. Baš mi je<br />

žao pevača, sigurno se žešće napalio, ali<br />

eto nije imao sreće da makar kroz glumu<br />

dođe do njenog „zmijskog“ tela.<br />

Emir proslavio premijeru filma<br />

Redaktion: Zoran Radojković-Pile<br />

Fotos: Getty Images, zVg

Brad plače<br />

zbog uspeha<br />

drugih. od<br />

sreće, ne od<br />

zavisti!<br />

Na skijanju u Austriji 17. februara prošle<br />

godine holandskog princa je zatrpala lavina.<br />

Iznad njega bilo je oko pola metra snega, ali je<br />

spašen brzom intervencijom spasioica i uz pomoć<br />

specijalnih odašiljača. Tu počinje njegova<br />

životna drama – Johan Friso pada u komu iz<br />

koje se nikada nije ni probudio. Naravoučenije:<br />

bogatstvo i slava kao i „plava“ krv ne pomažu<br />

u koliko si zatrpan i bez vazduha više od četiri<br />

minuta. Oštećenja mozga su na žalost tada trajna,<br />

što se vidi i u ovom slučaju. Pazite se lavina<br />

i nikada ne skijajte sami i van staza koje su u<br />

Austriji jedne od najlepših na svetu.<br />

Nataša je obzirna prijateljica i kada<br />

na svoj rođendan zove goste.<br />

Elton John operisao slepo crevo<br />

Sir Elton John (66) operisan<br />

je pre par nedelja u bolnici<br />

Princess Grace nakoj čega je<br />

prebačen u jednu od svojih<br />

kuća u Nizzi na oporavak.<br />

Za časopis „The Sun“ je izjavio<br />

kako je pre nego što se obratio<br />

lekaru, „u agoniji odradio<br />

deset koncerata“. „Bio sam poput<br />

tempirane bombe. Mogao<br />

sam umreti u bilo kom trenutku.<br />

Srećan sam što sam živ“,<br />

I Brad Pitt<br />

ponekad<br />

zaplače<br />

Kako je izjavio medijima, više puta je<br />

zaplakao tokom Olimpijskih igara,<br />

kada vidi sreću nekog od takmičara<br />

koji je pobedio.<br />

Glumac je ovih dana popularniji nego<br />

ikad – ponovo beleži rekordnu zaradu<br />

filmom „Svetski rat Z“. Iako su predviđanja<br />

govorila da će film doživeti neuspeh,<br />

zaradom od pola milijarde dolara do<br />

sada postao je najgledaniji film u Americi<br />

i svetu. Brad je izjavio: „Ovo je tako<br />

zabavno. Ovo je najjintenzivnija stvar<br />

koju će te videti tokom leta. Želeli smo<br />

da ljudi jednostavno uživaju“. Njegov<br />

najuspešniji film do sada bio je „Troja“,<br />

koji je zaradio 497 miliona dolara.<br />

Preminuo holandski princ Johan Friso<br />

Holandski princ<br />

Johan Friso preminuo<br />

je nakon<br />

meseci provedenih<br />

u komi.<br />

ispričao je Elton John. Pevač<br />

je morao otkazati niz već zakazanih<br />

koncerata, uključujući<br />

i nastup na velikom koncertu<br />

u londonskom Hyde<br />

Parku. Ovoj pevačkoj legendi<br />

želimo brz oporavak i da<br />

ga uskoro gledamo u Beču.<br />

Savetujemo mu da se čim ga<br />

nešto zaboli odmah javi lekaru<br />

ili nekoj od naših travarki<br />

i „vračara“. Tako će sprečiti<br />

muke i patnje .<br />

Rekla – kazala<br />

DAMIR<br />

IMAMOVIĆ<br />

„Sevdah Takht“ Imamovića<br />

oduševio je<br />

pre dve nedelje dubrovačku<br />

publiku,<br />

njegova izvedba tradicionalne<br />

muzike sa<br />

prizvukom jazza.<br />

KRISTIJAN<br />

AZIROVIĆ<br />

Pobednik ovogodišnjeg<br />

53. Dragačevskog<br />

sabora u Guči<br />

je Kristijan Azirović<br />

iz Bojnika. On je nagradu<br />

primio pred<br />

prepunim stadionom.<br />

JOSIPA LISAC<br />

Trijumf Josipe Lisac<br />

u pulskoj Areni četrdeset<br />

godina od izlaska<br />

njene prve pesme<br />

„Dnevnik jedne<br />

ljubavi“. Josipa ostaje<br />

jedinstvena i pleni i<br />

nove generacije svojim<br />

glasom.<br />

LADY GAGA<br />

Zbog pojavljivanja<br />

njenog novog materijala<br />

„Applause“,<br />

i to lošeg kvaliteta<br />

na internetu, Lady<br />

Gaga objavila album<br />

sedam dana ranije od<br />

predviđenog roka.<br />

BRUCE WILLIS<br />

Bruce je izjavio da<br />

su mu eksplozije i<br />

snimanje akcionih<br />

filmova dosadni i da<br />

će prestati da ih snima,<br />

uprkos tome što<br />

mu ti filmovi donose<br />

ogroman novac.<br />

JENNIFER<br />

LAWRENCE<br />

Dobitnica Oskara za<br />

ulogu u filmu „U dobru<br />

i u zlu“ izjavila je<br />

za septembarsko izdanje<br />

magazina Vogue<br />

da je kao dete ležala u<br />

krevetu i sanjala kako<br />

će postati slavna.<br />

KOSMO 77

StarS<br />

oPERAcIJE. Još su stari<br />

Egipćani poznavali<br />

tajnu hirurških zahvata<br />

koji su činili lepšim<br />

i mlađim. Danas jedan<br />

deo hirurgije naročito<br />

u Americi živi od ulepšavanja.<br />

Žene troše milione<br />

da bi imale veće<br />

grudi, manje sala, lepši<br />

nos... Mada bih ja radio<br />

na presađivanju mozga.<br />

Mozak fali mnogima!<br />

DoNATELLA vERSAcE<br />

Slavna kreatorka i sestra još slavnijeg<br />

pokojnog joj brata čini sve izgleda<br />

lepo. Iako i pre „ulepšavanja“ nije<br />

bila neka lepotica, sada je još ružnija.<br />

O ukusima se ne raspravlja – ovo je<br />

moje mišljenje. Kako pišu strani mediji,<br />

ona je do sada uradila niz plastičnih<br />

operacija. Ima silikonske grudi,<br />

nov nos, usisavala je salo, a pod<br />

stalnim je „botoksima“. U preteranoj<br />

želji da bude lepa, ona je postala<br />

ružna. Klasičan je primer bogate<br />

žene koju su hirurzi sredili da je kući<br />

poznaju samo po glasu. Najnovija<br />

intervencija silikoniranja usta vidno<br />

je upropastila njeno lice: sada izgledaju<br />

kao guza – i to uspravno. Ko<br />

će ovo da poljubi? Džaba joj pare,<br />

kad naša prosečna staramajka od 76<br />

godina izgleda lepše od nje. Zato je<br />

uzimamo kao loš primer ulepšavanja<br />

hirurškim putem.<br />

Ružnoća ima<br />

LAcEY WILDD<br />

Ova 44-godišnja starleta je postala<br />

poznata u Hollywoodu tek posle <strong>13</strong><br />

operacija grudi. Cilj joj je bio da ima<br />

najveće od svih, takozvane MMM<br />

dimenzije. To je, kaže, uradila da bi<br />

imala više posla kao model. Sada sa<br />

ovim grudima teškim 9,5 kilograma<br />

zarađuje 4 miliona dolara godišnje.<br />

Kao što se vidi uspela je – ne samo<br />

da se ne bi udavila posle brodoloma,<br />

već bi spasila još pet osoba. Ovo i nisu<br />

grudi, nego zaštitni jastuci. Njoj u kolima<br />

i ne trebaju zaštitni jastuci! Ova<br />

majka šestoro dece je ponosna na svoj<br />

izgled i misli da je veoma lepa i seksi.<br />

Verovatno je toliku decu dojila silikonom<br />

pa su gipki i mekani. Mogu se<br />

baviti gimnastikom. Preterivanju nikad<br />

kraja, pa je Lacey ugradila silikone<br />

i u guzu, sada je prava karikatura.<br />

svoju cenu<br />

Piše: Zoran Radojković Pile<br />

78<br />

KOSMO<br />

KOSMO<br />

Corner<br />

Najstariji zabeleženi primeri<br />

plastične operacije dolaze iz<br />

Indije, iz osmog veka pre nove<br />

ere. Radovi poznatih lekara<br />

na ovom polju prevedeni su u<br />

osmom veku nove ere na arapski,<br />

i tako su došli u Evropu.<br />

Stari Egipćani i Rimljani takođe<br />

su poznavali estetsku hirurgiju,<br />

uglavnom za ispravljanje povreda<br />

na bojnom polju.<br />

Fotos: Getty Images, zVg

ljudI<br />

MoJI!<br />

JAckIE STALLoNE<br />

Majka slavnog glumca Sylvestera<br />

Stallonea, inače poznati<br />

hollywoodski astrolog, oduvek<br />

je volela da se ulepšava. Iako<br />

ima devedeset godina, ona ne<br />

odustaje. Pojavila se nedavno sa<br />

kolagenskom injekcijom usana<br />

koja je bila jedna previše. Iskrivljeni<br />

osmeh koji je Rambo nasledio<br />

od majke ona je pokušala<br />

da sredi. I na žalost – nije joj<br />

uspelo. Ili ona misli da jeste, u<br />

tim godinama šta baka zna sta<br />

JocELYN WILDENSTEIN<br />

Poznatija kao „Žena mačka“<br />

Jocelyn je pravi primer<br />

podivljale zavisnosti o plastičnim<br />

operacijama zbog koje je<br />

i stekla svetsku slavu ili, bolje<br />

je reći, ozloglašenost. Njena<br />

priča o transformaciji počela<br />

je sedamdesetih godina kad je<br />

zatekla muža u krevetu sa ruskom<br />

manekenkom. Odlučila<br />

je da hirurškim putem ulepša<br />

lice kako bi ga pridobila natrag,<br />

a s obzirom na to da on voli<br />

MIcHAEL JAckSoN<br />

On je želeo da od crnca postane<br />

belac, ali i da liči na svoju<br />

omiljenu pevačicu Dianu Ross.<br />

Od lepog Afroamerikanca, posle<br />

mnogo intervencija, posao<br />

je albino belac. No, tek počinje<br />

njegovo operisanje lica. Smanjivao<br />

je nos nekoliko puta da<br />

je vrh nosa na kraju počeo da<br />

mu otpada, operisao je kapke,<br />

jagodice, spavao u kapsuli sa<br />

kiseonikom. On je definitivno<br />

najveći frik plastične<br />

AMANDA LEPoRE<br />

Američka modna ikona,<br />

model i najpoznatija svetska<br />

transgender osoba. Ona je,<br />

kako se deklariše, operisala sve<br />

i svašta. Spisak je dug i godinama<br />

je sve više preterivala. Od<br />

lepotice iz osamdesetih do<br />

neprepoznatljivosti danas. Da<br />

li se to muška fizionomija promalja<br />

ispod operisanog lica ili<br />

je zavisnost od operacija, što<br />

postoji i zvanično kao bolest,<br />

sve u svemu meni je ona lepše<br />

su lepe usne. U stvari, ona ulaže<br />

u svoju budućnost. Do stote<br />

će se renovirati još par puta. Za<br />

sada se vidi da ima istetovirane<br />

obrve, kao i zelena sočiva. Ona<br />

je primer najdrastičnije korekcije<br />

usana, koja je nije učinila<br />

lepšom. U svom dugom životu<br />

je više puta posećivala plastične<br />

hirurge, a nije tajna da je to<br />

radio i njen sin. Jedno je sigurno<br />

– ima veća usta od Hanke<br />

Paldum i Severine zajedno.<br />

mačke, želela je svom izgledu<br />

da doda nekoliko mačjih karakteristika.<br />

Mnogo godina i četiri<br />

miliona dolara kasnije, „Žena<br />

mačka“ više ne liči na čoveka,<br />

muža je zauvek oterala, a ostaje<br />

dilema ko su ljudi koji su pristali<br />

da je transformišu u čudovište.<br />

Sada ima nove zube, novo<br />

lice, nove silikone – ali džaba.<br />

Njoj je davno trebalo prvo presaditi<br />

mozak i to ruski – kako je<br />

muž ne bi prevario.<br />

hirurgije. Iako je jedno vreme<br />

izgledalo kao da je uspeo da zaliči<br />

na Dianu, da bude beo, sve<br />

je počelo da se raspada. Morao<br />

je da nosi zavoje po rukama,<br />

masku preko lica i sve se manje<br />

pojavljivao u javnosti. I posle<br />

smrti ostao je velika pop ikona,<br />

ali i jedini čovek koji je od crnca<br />

postao belac. Telo je odbacivalo<br />

njegove implantate, a rana smrt<br />

je verovatno povezana sa mukama<br />

koje je sam sebi zadao.<br />

izgledala pre nego danas. Vlasnica<br />

je svog parfema, noćna<br />

dama, starleta i dobro zarađuje,<br />

ali izgleda da ide kod pogrešnog<br />

hirurga. Ili se priroda<br />

ne može prevariti. Pratićemo<br />

je u narednom periodu i proučavati<br />

napretke savremene hirurgije<br />

na njoj. Pitam se s kim<br />

se ona zabavlja, sa muškarcem<br />

ili ženom? Ili sam seljak, to je<br />

tako više sve jedno – a za dobar<br />

seks, nije važan pol!<br />

Kolumna<br />

Zoran Radojković<br />

PILE:<br />

kroz<br />

ključaonicu<br />

Nema se,<br />

može se!<br />

Izdržati srpsku svadbu nije ni<br />

malo lako, traju obično tri-četiri<br />

dana. Ide prvo momačko ili<br />

devojačko veče. To zavisi u čijoj se<br />

kući organizuje veselje. Dakle, vo na<br />

ražnju, riba rečna (jer je petak, pa<br />

možda neko posti), pivo na točenje i<br />

akustični orkestar. Sutradan – svečano<br />

ukrašen restoran, bogata trpeza,<br />

Snežana Đurišić, Marinko Rokvić,<br />

Darko iz emisije Zvezde Granda i<br />

neki harmonikaš, ne poznajem, ali<br />

čujem da je poznat. Pošto je mladoženja<br />

Bečlija, bilo je i Austrijanaca<br />

koji su uredno u apoteci nabavili<br />

čepove za uši. Malo su se začudili<br />

kada su harmonikašu zalepili 500<br />

evra. I ja sam se začudio, ali ko te<br />

pita – nema se, može se. Treći dan,<br />

venčanje u crkvi, hor Barili (svetski<br />

poznat hor iz Požarevca) peva na<br />

činu venčanja. Velelepno stvarno,<br />

oduševili su se i gosti iz Beča. Sledi<br />

jedna njihova molitvana pesma na<br />

nemačkom, te nastup dečaka, gosta<br />

iz Austrije koga tata prati uz gitaru. I<br />

sve to u crkvi. Predivno. Dobili smo<br />

„Švabu“ za zeta. Kočije, beli konji,<br />

pa u restoran. Drugi poznati bend<br />

svira, opet čepovi u ušima, opet<br />

bacanje para, znoj, alkohol, kolo...<br />

Igraju i Austrijanci, mada nisam video<br />

da je neko od njih dao paru muzici.<br />

Posle svega ponedeljak, u kući<br />

mlade ponovo piće i klopa. Četvrti<br />

dan mi se od alkohola po onoj vrućini<br />

mešaju boje. Priča se da je svadba<br />

najjača u kraju, da je koštala sačuvaj<br />

Bože, zatim ko je pao, ko prosuo<br />

supu u krilo. Ali i ko je podigao koliki<br />

kredit da se pokaže i baca pare na<br />

muziku. Ko je na lizing kupio mečku,<br />

pa će je u septembru zameniti<br />

za manji auto. Eto, tako je to bilo.<br />

Ostaju fotografije i sati snimljenog<br />

materijala da se zimus gleda.<br />

vaše mišljenje pošaljite na:<br />

zoran.pile@kosmo.at<br />

KOSMO 79

ScENA<br />

NovE<br />

FAcE<br />

koSMo predstavlja: Aleksandar Petrović (18), Mc knele,<br />

najmlađi bečki Mc na balkanskoj muzičkoj sceni.<br />

KOSMO: Koliko dugo se baviš<br />

ovim poslom?<br />

MC Knele: Evo, sada već četiri<br />

godine. Rano sam počeo…<br />

Da li se sećaš prvog nastupa?<br />

Kako da se ne sećam, šou je<br />

bio… (smeh) Zvao me je čovek<br />

samo da najavim piće, i ja sam<br />

to odradio glasno i bez treme.<br />

Već iduće nedelje sam opet bio<br />

na programu, pa sledeće… Vremenom<br />

su mi MC nastupi od<br />

hobija postali drugi posao.<br />

Šta kažu tvoji roditelji što si<br />

počeo tako mlad?<br />

Na početku su bili nepoverljivi.<br />

Bojali su se da ne gubim vreme,<br />

da ne džabalebarim. Meni je<br />

inače cilj da moji ne rade, da<br />

mogu ja da ih izdržavam. Oni<br />

su mene dosta finansirali, ja<br />

želim da njih pomognem kada<br />

odu u penziju. To što radim, radim<br />

iz ljubavi i zbog njih.<br />

Jesu oni malo zabrinuti zbog<br />

tvojih godina?<br />

Jesu, naravno. Nekad noćima<br />

ne spavaju zbog mene. Muzički<br />

život je takav, nestalan, vuče te<br />

na sve strane i ima svoje izazove,<br />

malo sna, neredovna ishrana…<br />

Kad sam u Beču, moji su<br />

mirniji, kada odem negde vani,<br />

nije im svejedno. Mama me<br />

„Najviše volim<br />

da se zezam s rajom!“<br />

80<br />

KOSMO<br />

zove sto puta na dan da proveri<br />

da li je sve u redu.<br />

Šta najviše voliš kod svog posla<br />

u klubu?<br />

Devojke… (smeh) Ma, u principu,<br />

ja volim da se zezam s rajom<br />

i to ti je. Nemam neki stav,<br />

kao sad sam ja zvezda, pa sam<br />

arogantan. Stojim na zemlji.<br />

Radiš svakog vikenda?<br />

Da. Sad sam u klubu Chick,<br />

tamo sam rezident MC.<br />

Muzička karijera?<br />

Objavio sam nekoliko spotova<br />

na YouTubu, pesme<br />

„Balkanka“ i „Mala“. Obe su<br />

dobro prošle, „Mala“ ima oko<br />

125.000 klikova. Za jesen<br />

spremam pesmu sa nekim poznatijim<br />

ljudima iz Beograda,<br />

zvezdama, ali ne mogu o tome<br />

više da govorim. Pesma će biti<br />

prezentovana i na Pinku, gde<br />

ću imati i gostovanje. U principu<br />

je završena, sada se radi<br />

spot. Zove se „Maksimum“.<br />

Gde bih želeo da se vidiš za<br />

deset godina?<br />

Na beogradskom Ušću, kako<br />

pevam ispred 50 hiljada ljudi<br />

sa podignutim rukama. Ali do<br />

toga mora još mnogo da se radi,<br />

da se uloži mnogo truda i para…<br />

41. Dan mladine<br />

6.–8.9., Bandol, BgLD<br />

Gradišće (Burgenland) je od<br />

davnina poznato kao multikulti-prostor,<br />

a Dan mladine<br />

je muzički festival koji proslavlja<br />

ovu činjenicu.<br />

Gefördert aus den Mitteln des BKA<br />

Mađari, Hrvati, Slovaci,<br />

Romi i Nemci su u ovoj bivšoj<br />

zapadnomađarskoj pokrajini<br />

bili (više ili manje) miroljubivi<br />

susedi. Naučnici imaju<br />

više teorija o tome odakle se<br />

grupa Gradišćanskih Hrvata<br />

doselila u 16. veku: neki kažu<br />

iz geografskog trougla Save,<br />

Une i Kupe ili iz regiona juž-<br />

Raiffeisen<br />

no od Plitvičkih jezera, dok<br />

„najozbiljnije“ istraživanje<br />

dokazuje da su Gradišćanski<br />

Hrvati došli iz Karlovca. Na<br />

početku je bilo oko 100.000<br />

doseljenika, prema današnjim<br />

popisima njih je oko 30.000.<br />

Oni ne žive samo u svojim zabačenim<br />

mestašcima – veliki<br />

deo njih su pendleri, ljudi koji<br />

prelaze veće destinacije zbog<br />

posla. Njihovo najčešće odredište<br />

je metropola Beč. Jedni<br />

se voze tamo zbog posla, drugi<br />

zbog studija. Gradišćanskohrvatska<br />

manjina u Beču<br />

ima i svoj studentski klub čije<br />

je sedište u Schwindgasse, nedaleko<br />

od Ostkluba. Glavni<br />

deo svog delovanja Hrvatski<br />

akademski klub HAK ulaže<br />

u borbu za manjinska prava, a<br />

barem jednom godišnje odvaja<br />

se vreme i za zabavu.<br />

Najveća priredba HAK-a je<br />

Dan mladine, manifestacija<br />

Bus:<br />

info@hakovci.at<br />

ime/selo/kada<br />

tamo i najzad<br />

koju posećuje preko hiljadu<br />

posetilaca. Dan mladine se,<br />

međutim, ne održava u Beču<br />

i ne traje samo jedan dan,<br />

već celi vikend! Ove godine<br />

HAK po 41. put održava<br />

manifestaciju Dan mladine<br />

u mestu Bandol, u južnom<br />

Gradišću. Širokoj publici<br />

ponudiće se bogat kulturni<br />

i kreativni program u čijem<br />

središtu stoji muzika, i to ne<br />

samo gradišćansko-hrvatskih<br />

Na Danu mladine ove godine nastupaju i<br />

Prljavo kazalište i Dubioza kolektiv.<br />

bendova, već i grupa iz Hrvatske<br />

i Bosne i Hercegovine.<br />

Ovaj put to će biti Prljavo kazalište<br />

i Dubioza kolektiv.<br />

U petak i subotu uveče 6. i<br />

7. septembra nastupaju grupe<br />

Pinkica i Pnnonix, kao i<br />

tamburaški ansambl Daj šta<br />

daš. Gosti Balkan 3000 partija<br />

već poznaju bend Turbokrowodn<br />

koji svira sve drugo<br />

osim turbofolk muzike, tu su<br />

i Bruji koji su osnovali gradišćanskohrvatsku<br />

rok grupu<br />

Krowodnrock koja je nastupala<br />

na prvom Danu mladine<br />

1973. Na manifestaciji<br />

će ponovo nastupiti Prljavo<br />

kazalište, a Dubioza kolektiv<br />

imaće svoju premijeru.<br />

www.danmladine.at<br />

Fotos: zVg<br />

Redaktion: Uroš Miloradović

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG<br />

Welcher Job ist der richtige für<br />

mich? Frag das AMS Wien!<br />

Am Berufsinfotag des AMS<br />

am 26. September 20<strong>13</strong><br />

erwartet Schülerinnen<br />

und Schüler ein vielfältiges<br />

Info-Programm.<br />

Welche Chancen bietet<br />

der Wiener Arbeitsma-<br />

rkt? Welche Berufe sind gefragt,<br />

und für welche habe<br />

ich Talent? Welche Ausbildung<br />

brauche ich dafür?<br />

Wähle ich einen Lehr-<br />

beruf, mache ich lieber<br />

Matura oder beides zusammen?<br />

Die Berufsinfozentren des<br />

AMS beantworten diese<br />

Fragen umfassend und<br />

kompetent. Ganz besonders<br />

am Berufsinfotag des<br />

AMS am 26. September<br />

20<strong>13</strong> sind die Schülerinnen<br />

und Schüler willkommen,<br />

sich ein Bild von ihrem<br />

künftigen Beruf zu machen.<br />

Sie erwartet ein vielfältiges<br />

Programm mit Informationen<br />

rund um Berufe,<br />

Jobchancen, Arbeitsmar-<br />

kttrends und Aus- und Weiterbildung.<br />

Sie können sich<br />

über die unterschiedlichen<br />

beruflichen Möglichkeiten<br />

informieren und ihre Vorstellungen<br />

über einzelne<br />

Berufe erweitern.<br />

Denn eines ist klar: Wer<br />

eine gute Ausbildung hat,<br />

muss sich weniger fürchten,<br />

arbeitslos zu werden<br />

oder zu bleiben. Komm<br />

daher am 26. September<br />

ins Berufsinfozentrum und<br />

mach dir ein Bild von deinem<br />

zukünftigen Beruf!<br />

Die Beraterinnen und Berater<br />

der sechs Berufsinfozentren<br />

des AMS Wien<br />

stehen für persönliche<br />

Gespräche bereit, und<br />

beim Karrierequiz gibt es<br />

auch attraktive Preise zu<br />

gewinnen.<br />

Darüber hinaus stehen<br />

die BerufsInfoZentren<br />

des AMS Wien allen interessierten<br />

Wienerinnen<br />

und Wienern offen, die<br />

sich in Ruhe und umfassend<br />

über Berufschancen<br />

und Weiterbildungswege<br />

informieren wollen.<br />

Ein Beratungsgespräch<br />

im BerufsInfoZentrum<br />

ist auf volle 60 Minuten<br />

ausgelegt und kann bei<br />

Bedarf auch länger dauern;<br />

durch psychologische<br />

Tests können Interessen<br />

und Fähigkeiten ausgelotet<br />

werden, berufskundli-<br />

che Videos geben einen<br />

Einblick in nahezu alle<br />

Berufsfelder, die ganze<br />

Bandbreite an einschlägigem<br />

Infomaterial ist in<br />

jedem Berufsinfozentrum<br />

vorhanden.<br />

In der Beratung geht es<br />

zum einen um eine professionelle,<br />

sehr individuelle<br />

Laufbahnberatung,<br />

zum anderen aber auch<br />

um die Vorbereitung fürs<br />

Bewerbungsprozedere,<br />

das Jobinterview und<br />

das Assessmentcenter,<br />

Beratung zu den Bewerbungsunterlagen,<br />

den<br />

Wiedereinstieg nach der<br />

Babypause und ähnliches<br />

mehr – individuell oder<br />

auch in Workshops.<br />

Die sechs BerufsInfoZentren des AMS Wien:<br />

1030 Wien, Esteplatz 2 (NEU!)<br />

1060 Wien, Gumpendorfer Gürtel 2b<br />

1100 Wien, Laxenburger Str. 18<br />

1<strong>13</strong>0 Wien, Hietzinger Kai <strong>13</strong>9<br />

1160 Wien, Huttengasse 25<br />

1210 Wien, Schloßhofer Str. 16-18

Kultura<br />

Tri pitanja za<br />

Damir Saračević,<br />

predsjednik centra<br />

savremenih<br />

inicijativa Austrija<br />

„Morali smo uložiti<br />

puno truda!“<br />

dobitnici ste Građanske<br />

nagrade Evropskog parlamenta<br />

za 20<strong>13</strong>.<br />

Građanska nagrada Evropskog<br />

parlamenta postoji od 2008. godine<br />

i dodjeljuje se za poseban angažman<br />

na polju širenja razumjevanja<br />

u Evropi, za prekogranično<br />

djelovanje i praktičnu upotrebu<br />

Povelje o temeljnim pravima EU,<br />

poput tolerancije, solidarnosti i<br />

gostoprimljivosti. CSI Austrija je<br />

dobio tu nagradu na osnovu inicijative<br />

koja kroz kulturne, naučne i<br />

socijalne projekte, potiče transnacionalnu<br />

saradnju između Austrije<br />

i Bosne i Hercegovine.<br />

U julu proslavljate devet godina<br />

postojanja. Šta je neki kratak<br />

rezime Vašeg dosadašnjeg rada?<br />

Kada smo 2004. osnovali naše<br />

udruženje, imali smo samo veliku<br />

količinu entuzijazma. Sa skoro<br />

nikakvim iskustvom u radu sa<br />

javnim ustanovama, te kao tzv. doseljeničko<br />

udruženje, morali smo<br />

uložiti puno truda za malo pažnje.<br />

Međutim, iskrena želja i nesebičan<br />

pristup su prouzrokovali da CSI<br />

Austrija postane udruženje koje<br />

se danas prepoznaje po ozbiljnom<br />

i predanom radu, zasnovanom na<br />

dosljednoj promociji bosanskohercegovačke<br />

kulture.<br />

Koji su Vaši budući planovi?<br />

CSI Austrija je od 2011. ušao u<br />

nove prostorije koje nam otvaraju<br />

dodatne mogućnosti djelovanja.<br />

Pored kulturnih sadržaja, želimo<br />

poticati edukaciju i rad sa omladinom.<br />

Planiramo organizirati različite<br />

kurseve – od jezika, pa sve do<br />

upoznavanja sa kulturom i historijom<br />

Austrije i BiH.<br />

vaše mišljenje pošaljite na:<br />

damirs@zzi.at<br />

82 KOSMO<br />

cSI – Platforma za razvojnu<br />

saradnju Austrije i BiH<br />

Centar savremenih inicijativa<br />

Austrija – CSI je nevladino<br />

udruženje, osnovano 14. jula<br />

2004. sa sjedištem u Linzu,<br />

nastalo kao rezultat inicijative<br />

skupine mladih ljudi.<br />

Želju za osnivanjem ovakvog<br />

centra u najvećoj mjeri je pokrenula<br />

činjenica da danas,<br />

pored velike historijske i kulturne<br />

veze između Austrije i<br />

BiH, postoji veoma mali broj<br />

nevladinih udruženja austrijsko-bosanskohercegovačkog<br />

prijateljstva. Na globalnom<br />

planu, CSI Austrija je nestranačka<br />

i multikulturna platforma<br />

za razvojnu saradnju kulturnih,<br />

naučnih i društvenih<br />

projekata, te samim time služi<br />

i kao kulturni most između<br />

dviju država i njihovih naroda.<br />

CSI Austrija se podrazumijeva<br />

kao polazna stanica i okretnica<br />

za sve one koje zanima ta<br />

razvojna saradnja i koji sami<br />

žele pokrenuti projekte. Udruženje<br />

njeguje veze sa različitim<br />

austrijskim i bh. ustanovama,<br />

udruženjima, izdavačima, te<br />

kulturnim i naučnim radnicima,<br />

koji se žele predstaviti kako<br />

u Austriji tako i u BiH.<br />

Filmska premijera<br />

CSI Austrija je u saradnji<br />

sa direktorom TV SA Konstantinom<br />

Jovanovićem<br />

i urednikom TV OKTO<br />

Senadom Hergićem dvije<br />

godine radio na dokumentarnom<br />

filmu o austrijskom<br />

udruženju Volkshilfe.<br />

Film će, prema planu, na jesen<br />

20<strong>13</strong>. biti predstavljen<br />

javnosti u Linzu. U filmu,<br />

između ostalih, govore i<br />

predsjednik Volkshilfe Austrija<br />

i austrijski poslanik<br />

u Evropskom parlamentu<br />

Na lokalnom nivou, udruženje<br />

se putem različitih aktivnosti<br />

zalaže za kulturu suživota, te<br />

potiče razumijevanje među<br />

ljudima različitih identiteta i<br />

narodnih pripadnosti. Po pitanju<br />

transkulturne dimenzije,<br />

udruženje želi ukazati na to da<br />

je posjedovanje više identiteta<br />

sastavni dio ljudske složenosti,<br />

te da oni ne stoje u suprotnosti<br />

jedni naspram drugih.<br />

U toku proteklih godina CSI<br />

Austrija je uspješno organizirao<br />

naučna predavanja, rasprave,<br />

kulturne večeri, promocije<br />

Josef Weidenholzer i bivši<br />

general Armije BiH i direktor<br />

udruženja „Obrazovanje<br />

gradi BiH“ Jovan Divjak.<br />

Volkshilfe je u toku rata<br />

koji se vodio protiv Bosne<br />

i Hercegovine samo u Gornjoj<br />

Austriji zbrinulo preko<br />

18.000 izbjeglica, te ujedno<br />

organiziralo preko 100 konvoja<br />

humanitarne pomoći<br />

ugroženim gradovima u<br />

Bosni i Hercegovini. Nakon<br />

rata, oni se zalažu za povratak,<br />

izgradnju i sanaciju infrastrukture<br />

u zemlji.<br />

KOSMO<br />

SErIjal<br />

6<br />

knjiga i filmova, izložbe itd.<br />

Veliki broj osoba iz kulturnog<br />

i javnog života Austrije i Bosne<br />

i Hercegovine su podržale<br />

projekte CSI-a Austrija, npr.<br />

gradonačelnik Linza i počasni<br />

predsjednik CSI Austrija Hugo<br />

Schanovsky koji je pružio bezrezervnu<br />

podršku pri utemeljenju<br />

i razvoju udruženja.<br />

centar savremenih inicijativa je polazna stanica za sve<br />

one koje zanimaju projekti saradnje BiH i Austrije.<br />

Kontakt: Zentrum der<br />

zeitgemäßen Initiativen – ZZI<br />

Stockhofstr. 40 , Linz, 4020<br />

E-Mail: info@zzi.at<br />

+43 (0)732 302 734<br />

www.zzi.at<br />

cSI provodi projekte za promicanje<br />

bosanske kulture.<br />

Udruženje cSI je i čest organizator<br />

umjetničkih izložbi.<br />

Fotos: zVg

Sonnige Nachrichten für NÖ<br />

Photovoltaik-<br />

Förderaktion 20<strong>13</strong><br />

Holen Sie sich ihre<br />

Photovoltaik-Förderung ab:<br />

Zählpunkt-Nummer bei Ihrem Energieversorger<br />

beantragen<br />

Online registrieren unter www.pv20<strong>13</strong>.at<br />

Projekt innerhalb von 3 Monaten umsetzen<br />

Gefördert werden Anlagen bis 5 kWp bzw.<br />

bis zu EUR 1.500<br />

Machen Sie mit bei der Energiebewegung<br />

Niederösterreich! Die Energie- und<br />

Umweltagentur des Landes Niederösterreich<br />

berät Sie gerne unter 02742 22 144 oder<br />

www.enu.at<br />

KOSMO 81<br />

Foto: Franz Metelec

Kultura<br />

uređuje:<br />

Uroš MILoRADovIć<br />

Prošetaj, pogledaj...<br />

Selena gomez<br />

17.9., Stadthalle, 19:30<br />

Editors<br />

8.10., Gasometer Wien<br />

chippendales „Unleashed“<br />

7.10., Stadthalle, 20:00<br />

Wien Außen – Didi Sattmann<br />

do 15.10., Wien Museum<br />

Tačka: razno<br />

Bushido<br />

2.10., Gasometer, 20:00<br />

Nakon izlaska albuma<br />

„AMYF“ u<br />

decembru 2012.<br />

Bushido je na turneji.<br />

Bez konkurencije<br />

– najkontroverzniji<br />

nemački reper.<br />

Matisse und Fauves<br />

od 20.9., Albertina<br />

Matisse je bio vođa<br />

grupe „Fauves“ (zveri<br />

– kako su ih nazivali<br />

kritičari). Iako kratkog<br />

veka, Fovizam<br />

važi za uticajan avangardni<br />

porket.<br />

Bajaga i instruktori<br />

21.9., Kuga, 20:00<br />

U okviru festivala<br />

hrvatske muzike<br />

Croatisada, u poznatom<br />

klubu Kuga<br />

u gradišćanskom<br />

Großwarasdorfu<br />

(Velikom Borištofu),<br />

u septembarskom<br />

izdanju festivala čeka vas<br />

koncert legendarnog Bajage.<br />

Drugi deo festivala održaće se<br />

9. novembra, a tada će publici<br />

biti predstavljen višejezični<br />

mjuzikl „Hairy Tale“. U septembru<br />

će pored Bajage nastupiti<br />

i bend Turbokrowodn.<br />

Cena ulaznica: 12 i 14 evra.<br />

Više informacija na:<br />

www.kuga.at<br />

84<br />

KOSMO<br />

Lucian<br />

Freud<br />

od 8.10., kHM Wien<br />

Veliki slikar po prvi put u<br />

Austriji!<br />

Ove jeseni Kunsthistorisches<br />

Museum Wien po prvi put<br />

će austrijskoj publici prikazati<br />

ostvarenja engleskog slikara<br />

Luciana Freuda (1922.–2011.)<br />

Izbor slika dogovoren je i dovršen<br />

u saradnji sa umetnikom,<br />

nekoliko meseci pred njegovu<br />

smrt. Unuk psihoanalitiča-<br />

Nickelback<br />

31.10., Stadthalle, 18:30<br />

Rokerski superstarovi Nickelback<br />

krajem oktobra<br />

dolaze u Austriju, u okviru<br />

turneje „The Hits“.<br />

2011. bend je objavio album<br />

„Here And Now“ koji se vrlo<br />

visoko pozicionirao na top<br />

lestvicama. Zatim je usledila<br />

prošlogodišnja rasprodana<br />

turneja širom Evrope. Interesovanje<br />

publike prevazišlo je<br />

sva očekivanja. Obožavaoce<br />

na bečkom koncertu očekuju<br />

The Pixies<br />

1.11., gasometer, 20:00<br />

Kultni američki bend je na<br />

turneji, i to sa novim materijalom<br />

– nakon devet godina<br />

pauze.<br />

Novi singl „Bagboy“ je prvi<br />

originalni materijal koji se pojavio<br />

od albuma „Trompe Le<br />

Monde“ iz 1991. godine. Iako<br />

su postigli relativno skroman<br />

uspeh u SAD, Pixies su stekli<br />

kultni status u Evropi. Razišli<br />

su se 1993. godine, a zatim se<br />

ponovo okupili 2004. Ovaj<br />

ra Sigmunda Freuda živeo je<br />

i stvarao u Londonu i važi za<br />

jednog od najvažnijih figurativnih<br />

slikara dvadesetog veka. Na<br />

izložbi će biti prikazan izbor<br />

koji ilustruje ceo stvaralački put<br />

umetnika, dug sedam decenija,<br />

uključujući i njegove najvažnije<br />

slike: autoportrete, portrete<br />

članova porodice, prijatelja i<br />

kolega-umetnika, a zatim i pejsaže<br />

i mrtve prirode. Izložbu će<br />

pratiti bogat okvirni program<br />

koji predviđa predavanja, filmske<br />

projekcije, stručna vođenja<br />

i još mnogo toga. Paralelno će<br />

u muzeju Sigmunda Freuda<br />

u toku biti izložba: „Lucian<br />

Freud : privatno“.<br />

hitovi iz proteklih deset godina<br />

postojanja, nastup koji se pamti.<br />

Prvoklasan rok, radio-himne<br />

širom celog sveta – u pitanju je<br />

bend koji važi za garant dobrog<br />

raspoloženja. Kanadski kvartet<br />

prodao je oko 50 miliona albuma<br />

širom sveta.<br />

Nagradna igra: KOSMO poklanja<br />

2x2 karte za nastup grupe<br />

Nickelback. Javite nam se na<br />

gewinnspiel@kosmo.at ili na<br />

Magazin KOSMO, Handelskai<br />

388/741, 1020 Wien najkasnije<br />

do 1.10. i dostavite Vaše<br />

podatke. Šifra: „Nickelback“.<br />

bostonski bend na vrhuncu<br />

uspeha bio je početkom devedesetih,<br />

a njihov stil opisuje se<br />

kao mešavina različitih elemenata,<br />

od indie rocka, psihodelije,<br />

noisa i surf rocka. Pixies se<br />

često pominju kao jedan od<br />

najvažnijih uticaja booma alternativnog<br />

roka devedesetih.<br />

Do ove godine, bend je nastupao<br />

u sastavu Black Francis<br />

(vokali, ritam gitara), Joey<br />

Santiago (gitara), David Lovering<br />

(bubnjevi) i Kim Deal<br />

(bas) – nedavno je objavljeno<br />

da Kim napušta bend.<br />

Slavni bečki potomak posthumno u gradu<br />

predaka: izložba Luciana Freuda<br />

NAgRADNA<br />

Igra<br />

Rokerska supersila Nickelback u<br />

bečkoj Stadthalle krajem oktobra.<br />

Ponovo na okupu: The Pixies – legende<br />

alternativnog roka devedesetih.

Fotos: zVg<br />

Bioskop – najnoviji blockbusteri<br />

Knjige<br />

Jurassic Park 3D<br />

Avantura, akcija<br />

Glumci: Sam Neill, Laura<br />

Dern, Jeff Goldblum<br />

Režija: Steven Spielberg<br />

Na repertoaru od: 6.9.<br />

20 godina nakon premijere majstorski urađenog i<br />

revolucionarnog Jurassic parka, film Stevena Spielberga<br />

dolazi na bioskopska platna prerađen u<br />

3D format. Odlična prilika za mlađu publiku da<br />

otkrije ovaj film, nagrađen sa tri Oscara.<br />

gravity<br />

Naučna fantastika, triler<br />

Glumci: George Clooney,<br />

Sandra Bullock<br />

Režija: Alfonso Cuarón<br />

Na repertoaru od: 4.10.<br />

Briljantna naučnica Stone nalazi se na svom prvom<br />

izletu u svemir. Sa njom je astronaut Kowalsky,<br />

na poslednjoj misiji pred umirovljenje. Rutinska<br />

misija pretvara se u borbu na život i smrt.<br />

auf den Spuren der<br />

Serben Österreichs<br />

Wolfgang Rohrbach<br />

Knjiga u izdanju Austrijsko-srpskog<br />

društva predstavlja<br />

zbirku eseja profesora<br />

Wolfganga Rohrbacha<br />

koji je dokumentovao prisutstvo srpske zajednice<br />

u Austriji od XVII veka do danas i neizbrisive<br />

tragove koje je ona ostavila u austrijskoj kulturi.<br />

Österreichisch-Serbische Gesellschaft, 20<strong>13</strong>.<br />

Zbogom<br />

andergraund<br />

Saša Marković Mikrob bio<br />

je jedan od najautentičnijih<br />

i najvoljenijih umetnika<br />

beogradske scene burnih<br />

devedesetih. Otišao<br />

je prerano, 2011., u pedesetoj godini života.<br />

Knjiga „Zbogom andergraund“ je poslednji<br />

pozdrav velikom umetniku od strane njegovih<br />

prijatelja i poštovalaca.<br />

Remont, Beograd 20<strong>13</strong>.<br />

lone ranger<br />

Vestern<br />

NAgRADNA<br />

Igra<br />

Glumci: Johnny Depp, Armie Hammer, Helena<br />

Bonham Carter, William Fichtner, Tom<br />

Wilkinson<br />

Režija: Gore Verbinski<br />

Indijanac Tonto pripoveda legendu o teksaškom<br />

rendžeru Johnu Reidu koji se pretvara u maskiranog<br />

osvetnika i borca za pravdu.<br />

Magazin KOSMO i distributer poklanjaju tri<br />

Lone Ranger majice, tri olovke, tri kape i tri maske.<br />

Javite se na gewinnspiel@kosmo.at ili na<br />

adresu Magazin KOSMO, Handelskai 388/741,<br />

1020 Wien. Šifra: „Lone Ranger“.<br />

knjižara „MI“<br />

preporučuje<br />

Khaled Hosseini<br />

A planine su odjekivale<br />

Buybook, Sarajevo, 20<strong>13</strong>.<br />

Pred čitaocima se nalazi novi roman proslavljenog<br />

bestseler autora Khaleda Hosseinija,<br />

autora „Lovca na zmajeve“ i „Hiljadu čudesnih<br />

sunaca“. Priča romana odvija se 1952.<br />

u Avganistanu. Glavni likovi su brat i sestra,<br />

Abdulah i Pari, koji žive sa ocem i maćehom.<br />

Njihov život promeniće put za Kabul, koji se<br />

pretvara u opasnu avanturu.<br />

Knjižara „Mi“, Burggasse 84, 1070 Wien<br />

T: 01/52 46 399, knjizara_mi@hotmail.com<br />

cD polica<br />

Robin Thicke<br />

Blurred Lines<br />

genetikk<br />

D.N.A.<br />

Amon Amarth<br />

Deceiver Of The Gods<br />

Empire of the Sun<br />

Ice on the Dune<br />

kanye West<br />

Yeezus<br />

DvD polica<br />

Star Trek Into Darkness<br />

Kapetan Kirk se<br />

hvata u koštac<br />

sa brutalnim<br />

i nadmoćnim<br />

neprijateljem<br />

iz sopstvenih<br />

redova.<br />

Evil Dead<br />

Nova obrada<br />

kultne serije<br />

filmova o Knjizi<br />

mrtvih pomoću<br />

koje grupa turista<br />

nehotično<br />

budi sile zla.<br />

Igrice<br />

Saints Row 4<br />

U ovom<br />

ludom nastavku<br />

predsednik<br />

SAD postaje<br />

vođa zloglasnih<br />

Saintsa.<br />

Hangover 3<br />

Poslednji<br />

nastavak urnebesne<br />

komedije<br />

o posledicama<br />

preterane<br />

konzumacije<br />

alkhola i droge.<br />

god of War:<br />

Ascension<br />

Putovanje u<br />

mlade godine<br />

plahovitog junaka<br />

Kratosa,<br />

u vreme kada<br />

je bio smrtnik.<br />

KOSMO 85

Kultura<br />

Info-ćoše<br />

Umetnost pripovedanja<br />

26.9., Brunnenpassage, 20:00<br />

Svoje pripovedačke veštine demonstriraće<br />

Chirine El Ansary<br />

na materijalu iz „1001 noći“, kao<br />

i stvarnim<br />

događajima<br />

iz Arapskog<br />

proleća. Na<br />

engleskom.<br />

oskar kokoschka<br />

od 4.10., Lepold Museum<br />

Sa podnaslovom „Osetljivi titan“,<br />

muzej Lepold posvećuje izložbu<br />

jednom od<br />

najvažnijih<br />

austrijskih<br />

umetnika<br />

XX veka.<br />

Peter gabriel<br />

3.10., Stadthalle Wien<br />

Peter Gabriel i bend nastupaju uzduž<br />

i popreko Starog kontinenta,<br />

proslavljajući<br />

25 godina<br />

izlaska legendarnogalbuma<br />

„So“.<br />

Placebo u Beču<br />

21.11., Stadthalle Wien<br />

U gotovo dvadeset godina svog<br />

postojanja, Placebo je uspeo da se<br />

etablira kao<br />

jedan od najuticajnijih<br />

i<br />

najpopularnijihbendova<br />

na svetu.<br />

Richard galliano<br />

8.10., Konzerthaus, 19:00<br />

Galliano važi za jednog od najboljih<br />

džez harmonikaša današnjice.<br />

Njegov inovativni stil udahnuo<br />

je novi život<br />

bujnoj francuskojmuzičkoj<br />

sceni.<br />

86<br />

KOSMO<br />

Moćna<br />

petorka<br />

19.9., klaviergalerie (kaiserstraße<br />

10/2, Wien), 19:30<br />

Zabavna klasika i klasika na<br />

zabavan način – koncert Infinity<br />

Quinteta.<br />

Jesenju sezonu udruženje<br />

Srpski kulturni forum otvara<br />

atraktivnim koncertom<br />

sastava Infinity Quintet,<br />

muzički klasično obrazovane<br />

petorke koja na gudačkim<br />

instrumentima (violina,<br />

26.–29.9., Schikaneder<br />

Vinkovački Festival dokumentarnog<br />

rock filma<br />

DORF po prvi put se održava<br />

u Beču.<br />

Festival dokumentarnog<br />

rock filma DORF obuhvata<br />

dve izražajne forme koje<br />

danas najsnažnije oblikuju<br />

svet popularne kulture:<br />

muziku i film. U Vinkovcima<br />

gde je nastao, DORF<br />

se održava već šest godina.<br />

Filmske projekcije održava-<br />

viola, violončelo) izvodi<br />

poznate kompozicije različitih<br />

žanrova u originalnim,<br />

jedinstvenim aranžmanima.<br />

Ovaj kvintet nastao je 2007.<br />

godine kao projekt tadašnjih<br />

studenata muzike, a najveću<br />

eksponiranost u medijima<br />

ovi talentovani mladi ljudi<br />

privukli su učešćem u emisiji<br />

„Ja imam talenat“ gde su<br />

stigli do velikog finala. Ulaz<br />

je slobodan, ali je zbog ograničenosti<br />

kapaciteta sale rezervacija<br />

obavezna. Rezervacije:<br />

office@skforum.at Više<br />

informacija na web stranici<br />

organizatora:<br />

www.skforum.at<br />

„Ludača iz challiota“<br />

3.10., Palais kabelwerk,<br />

Wien, 20:00<br />

Integrativno pozorište Wiener<br />

Vorstadttheater priprema<br />

još jednu produkciju.<br />

Finansijski skandali, eksploatacija<br />

i uništavanje životne<br />

sredine zbog beskrupuloznih<br />

interesa – ovo su svakodnevne<br />

vesti kojima smo bombardovani.<br />

Sve ove nevolje<br />

čovečanstva prikazuje i Jean<br />

Giradoux u svojoj drami „Die<br />

Irre von Chaillot“ (Ludakinja<br />

iz Chaillota) na smešan, jasan<br />

i bizaran način. Od vremena<br />

kada je drama napisana<br />

(1945.) situacija se nije mnogo<br />

popravila. Predstava nastaje<br />

u produkciji kuće Wiener<br />

Vorstadttheater, integrativne<br />

pozorišne platforme u čijem<br />

radu aktivno učestvuju glumci<br />

sa imigrantskim poreklom.<br />

wienervorstadttheater.com<br />

Nagradna igra: KOSMO poklanja<br />

2x2 karte. Javite nam se<br />

na gewinnspiel@kosmo.at<br />

do 25.9. Šifra: „Wiener Vorstadttheater“.<br />

Rock dokumentarci<br />

će se u poznatom Bečkom<br />

bioskopu Schikaneder, a u<br />

fokusu će se nalaziti hrvatski<br />

filmski program. Pored projekcija<br />

filmova, posetioci će<br />

moći da uživaju i u bogatom<br />

pratećem programu koji će<br />

uključivati diskusije, koncerte,<br />

žurke i predavanja.<br />

Vrhunci programa: izložba<br />

plakata čuvenog grafičara i<br />

ilustratora Igora Hofbauera<br />

i završni koncert punk sastava<br />

Cherkezi United u klubu<br />

Ost. Informacije i program:<br />

filmfestivaldorf.com<br />

kvintet posebnog kova: klasična muzika<br />

na popularan način i još koješta.<br />

glumci imigrantskog porekla još<br />

jednom će pokazati svoje umeće.<br />

Fokus festivala DoRF biće hrvatski<br />

dokumentarni rok filmovi.

Fotos: zVg<br />

Pogledali smo za vas – novo na repertoaru<br />

Eastalgia<br />

Žanr: drama<br />

Režija: Daria Onyshchenko<br />

Glumci: Nina Nizheradze,<br />

Karl Markovics, Vuk Kostic,<br />

Lea Mornar…<br />

Na repertoaru: <strong>13</strong>.9.<br />

Ocena:<br />

Tri grada, tri ljubavne priče,<br />

jedna noć u Evorpi – tako bi<br />

se ukratko mogla sažeti radnja<br />

filma „Eastalgia“ koji će otvoriti<br />

LET’S CEE, bečki festival<br />

novog filma iz Srednje i Istočne<br />

Evrope. Ova devedesetominutna<br />

drama pripoveda tri<br />

ljubavne priče, tri generacije,<br />

koje se odigravaju u Minhenu,<br />

Beogradu i Kijevu. Ruslana,<br />

sredovečna Ukrajinka, živi<br />

usamljenim životom u Minhenu.<br />

U trenutku kada još jednom<br />

pada ispit iz nemačkog,<br />

puknuta cev na njenoj kućnoj<br />

„samogon“ destileriji alkohola<br />

poplavljuje joj dom. Ruslanin<br />

život se u potpunosti menja<br />

kada joj u pomoć pritiče komšija<br />

Vladan, Srbin. Vladan je<br />

nekadašnji bokser koji je svoju<br />

uspešnu karijeru prekinuo<br />

zbog preseljenja u Nemačku,<br />

kuda je otišao po želji svoje<br />

bivše supruge. Nakon što ga<br />

je ostavila i posle razvoda mu<br />

oduzela praktično sve, Vladan<br />

živi tužnim i vrlo skromnim<br />

životom. Priča Ruslane i<br />

Vladana račva se u pripovesti<br />

njihove dece. Ruslanin sin<br />

Bogdan odlučuje da napusti<br />

Kijev i da se preseli u Minhen,<br />

Atilla Aksoj i vladimir Mićković predstaviće publici sefardsku<br />

muzičku baštinu iz BiH sa tradicijom od pet vekova.<br />

Sefardska muzika iz BiH<br />

7.9., brick 5 (Fünfhausgasse<br />

5, 1150 Wien),<br />

18:00<br />

Veče pod zajedničkim naslovom<br />

„Adio Kerida“ sastojaće<br />

se iz tri dela. Otvoriće ga<br />

diskusija na temu „Heteroglossia<br />

– šta su višejezični<br />

prostori?“ s početkom u 18<br />

časova, u 20 časova počinje<br />

koncert grupe Arkul iz Mostara<br />

koja izvodi sefardsku<br />

muziku iz BiH na ladino je-<br />

ziku, a zatim se program seli<br />

iz brick 5 na adresu Sechshauser<br />

Straße 26 gde možete<br />

pogledati instalaciju na istu<br />

temu, pod nazivom „ich<br />

sehe, was du sprichst“. Veče<br />

organizuje udruženje špurA<br />

(www.facebook.com/spuraverein).<br />

Grupu Arkul čine<br />

dva muzičara iz Mostara, Atilla<br />

Aksoj i Vladimir Mićković,<br />

koji se godinama intenzivno<br />

bave sefardskim glazbenim<br />

nasleđem u BiH čija istorija se<br />

pruža preko više od pet vekova.<br />

Istočno-zapadni zagrljaj: tri grada, tri ljubavne priče, u jednoj<br />

evropskoj noći u kojoj se rešavaju sudbine protagonista.<br />

ali u zadnjem trenutku menja<br />

odluku zbog ljubavi prema devojci,<br />

Mariji. Jelena želi svoju<br />

poslednju beogradsku noć pre<br />

odlaska u Nemačku da prove-<br />

de sa Zoranom, Vladanovim<br />

sinom, a ne sa svojim suprugom.<br />

U jednoj noći odlučuju<br />

se sudbine različitih generacija<br />

na Istoku i Zapadu.<br />

koSMo vas vodi u bioskop! NAgRADNA<br />

Igra<br />

Magazin KOSMO poklanja srećnim dobitnicima<br />

dva puta po dve karte za film „Eastalgia“. Pošaljite<br />

nam e-mail sa šifrom „Eastalgia“ na E-mail adresu<br />

gewinnspiel@kosmo.at ili na Magazin KOSMO, Donau<br />

Business Center, Handelskai 388, Büro Top Nr.<br />

741, 1020 Wien, najkasnije do 12. septembra.<br />

KOSMO 87

RAZoNoDA<br />

Uroš<br />

MILoRADovIć<br />

Slabovidi<br />

kutak<br />

Istorijsko „Ne!“<br />

u<br />

nedelju 29. septembra naš<br />

politički narod dobiće sjajnu<br />

priliku da još jednom, jasno i<br />

jednoglasno, kaže istorijsko „Ne!“<br />

Da pokaže svoj urođeni, južnjački<br />

inat, kao i prezir prema zemaljskim<br />

stvarima, onaj prezir koji se ne bavi<br />

nevažnim sitnicama, jer ima ozbiljnije<br />

probleme u životu.<br />

Tog dana će, naime, naši ljudi konsekventno,<br />

tvrdo i principijelno<br />

ostati kod kuće.<br />

To što su odbili da učestvuju na<br />

izborima, neće ih, naravno, sprečiti<br />

da naredne četiri godine imaju<br />

svoje, uglavnom cinično i negativno,<br />

ali uvek jedino ispravno mišljenje<br />

o svemu što se događa u zemlji.<br />

Kao i da se i dalje bune što „naših“,<br />

i pored brojnosti, nema u politici.<br />

Zaguljen je taj naš čovek. On bi<br />

glasao, nije da ne bi. Ali samo kad<br />

bi ga neko lepo zamolio. On bi, u<br />

stvari, voleo da dođe lično Werner<br />

Faymann i da mu kaže: „’Ajde, k’o<br />

Boga te molim, izađi na izbore.“<br />

A onda bi naš čovek rekao: „’Aj,<br />

zamoli još jednom!“ A onda bi<br />

Faymann rekao: „’Aj, molim te!“<br />

A onda bi opet naš čovek rekao:<br />

„Hajde još jednom, ali mnogo da<br />

me zamoliš!“ Onda bi Faymann<br />

treći put molio: „Hajde, mnogo<br />

te molim.“ A onda bi naš čovek<br />

rekao, nonšalantno: „E, baš me<br />

boli uvo da glasam...“ I onda bi se<br />

okrenuo ka svojim pajtašima, namignuo<br />

bi im, i rekao, uz onaj gest<br />

rukom: „Opa! Prc!“ A onda bi pajtaši<br />

popadali od kreveljenja: „Aaa,<br />

šuk! Kako ga je zezn’o!“ I onda bi<br />

se dugo prepričavala ta fora, uz<br />

pivo: kako je naš čovek šuknuo austrijskom<br />

kancelaru. Dobar vic je<br />

važniji od života, je l’ tako? A samo<br />

je pitanje sati kad će taj vic ishlapiti<br />

i pretvoriti se u kiseli smeh, dosadu<br />

i goričinu oko birtijskog stola.<br />

vaše mišljenje pošaljite na:<br />

uros.miloradovic@kosmo.at<br />

88<br />

KOSMO<br />

Sibirska pamet<br />

1918. godine boljševici su došli<br />

na vlast. Odmah su započeli<br />

progon profesora i asistenata na<br />

univerzitetima (valjda je među<br />

komunistima bilo dosta propalih<br />

studenata željnih osvete).<br />

Jedan od mlađih profesora, matematičar,<br />

pobeže u Sibir da radi<br />

kao drvoseča, a da bi izbegao<br />

politički progon i težak zatvor. I<br />

tako, radio je pošteno nekoliko<br />

godina i pravio se glup. Dođoše<br />

iz Komiteta i predlože ga za<br />

partiju, kao ono vredan čovek,<br />

seljak, proleter, takav nam treba....<br />

No, pošto je rekao da nema<br />

ni osnovnu školu poslaše ga da<br />

uči školu za odrasle gde su bile<br />

i druge drvoseče, seljaci, jer član<br />

Partije mora biti bar pismen.<br />

Ode on u svoj razred, ono sve<br />

odrpanci i glupaci, niko ništa ne<br />

zna. Neki polupismen profesor<br />

im drži nastavu iz matematike.<br />

Prolazilo vreme, a ovaj matematičar<br />

se nervirao kako je okružen<br />

debilima, jer su već nekoliko sati<br />

učili da je 1 + 1 = 2. Nikako razred<br />

da ukapira.<br />

Kad je po 100-ti put bilo predavanje<br />

1 + 1 = 2, ustade naš<br />

„drvoseča“ i reče kako će dokazati<br />

da 1+1 nije 2. Izvodio je na<br />

tabli diferencijalne jednačine,<br />

partikularna rešenja, teorije velikih<br />

brojeva i u jednoj formuli<br />

mozak mu zablokira i zastade<br />

sa izvođenjem. Koliko god se<br />

trudio i naprezao nije mogao<br />

da se seti kako dalje... Odjednom,<br />

ceo razred poče da šapuće:<br />

„Plankova konstanta, Plankova<br />

konstanta...“<br />

kad neće, neće…<br />

Nekom čiči od 80 godina,<br />

koji se žalio da nekako u<br />

zadnje vreme ne može kao<br />

pre, tražili da donese uzorak<br />

sperme... Sutradan čiča preda<br />

praznu teglicu. Pita doktor<br />

šta bi, a čiča mu kaže:<br />

„Paz’ ’vako, doktore – prvo<br />

sam probao desnom rukom,<br />

pa levom, pa sa obe, al’ ne<br />

ide pa ne ide.<br />

Onda probala žena, jednom,<br />

drugom, obema, pa zubima,<br />

pa bez zube – ne ide. Čak<br />

smo zvali i komšinicu pored<br />

nas, i ona je probala to sve, i<br />

ruke, i zube, i između kolena<br />

– i ništa.“<br />

Doktor, šokiran, upita:<br />

„Zvali ste i komšinicu !?“<br />

„Da, i ne ide, pa ne ide, nikako<br />

nismo uspeli da otvorimo<br />

teglicu...“<br />

chuck<br />

Chuck Norris je naručio<br />

hamburger u poslastičarnici<br />

i dobio ga.<br />

Praktično<br />

Čovek polaže ispit iz protivpožarne<br />

zaštite.<br />

Član komisije mu postavlja<br />

pitanje:<br />

„Koje korake treba napraviti<br />

u slučaju iznenadnog požara?“<br />

„Jako velike i vrlo brze!“<br />

Besplatno i džaba<br />

Pita Suljo Muju kakve razlike<br />

ima između džaba i besplatno.<br />

Mujo kaže: „Pa to ti je jednostavno<br />

objasniti. Vidi,<br />

školovanje je bilo besplatno,<br />

ali ti si u tu školu išao džaba...“<br />

grafit na vrtiću<br />

„Dole teror! Smrt tetama!“<br />

It geografija<br />

Kako se zove planina osam<br />

puta veća od Velebita?<br />

Velebajt<br />

crnogorski virus<br />

„U ovom momentu ste primili<br />

CRNOGORSKI virus.<br />

Pošto nam je mrsko, a i ne<br />

znamo, niti imamo iskustva<br />

u pisanju raznih virusa, naš<br />

virus funkcionira na principu<br />

saradnje i povjerenja.<br />

Dakle, molimo vas da obrišete<br />

sve podatke sa vašeg<br />

kompjutera i da prosledite<br />

ovaj mail svim prijateljima<br />

(naravno prije nego obrišete<br />

sve podatke).<br />

Zato što prava mušterija<br />

ume da ceni iskrenost.<br />

Fotos: zVg; Illustration: Alekandar Kostic

Fotos: Dieter Steinbach, Fotolia<br />

Knapp eine Million Wienerinnen<br />

und Wiener leben in sozial<br />

geförderten Wohnungen.<br />

Ob im Gemeindebau oder in<br />

der Genossenschaftswohnung:<br />

Sie können wegen der strengen<br />

Mietzins-Obergrenzen niemals<br />

Opfer ungerechtfertigter Mietkosten<br />

werden. Und: Die Stadt<br />

Wien investiert auch in Zukunft<br />

konsequent in den Bau von jährlich<br />

tausenden erschwinglichen<br />

Wohnungen.<br />

Wien hilft Wohnkosten sparen!<br />

Die Stadt Wien steht auf der Seite der Mieterinnen und Mieter. Mit professionellen<br />

und vor allem kostenlosen Service-Angeboten. Bis hin zur Übernahme der<br />

Anwalts- und Verfahrenskosten, wenn’s vor Gericht geht.<br />

Vertrauen Sie Wohn-Profis<br />

Die Expertinnen und Experten der<br />

Mieterhilfe stehen auf Ihrer Seite.<br />

Sie beraten kostenlos über Mietrecht &<br />

Miethöhe sowie Rechte & Pflichten<br />

von Maklern und Vermietern.<br />

✆ 4000 25900, www.mieterhilfe.at<br />

Schiedsrichter<br />

Die Schlichtungsstelle der Stadt<br />

Wien trifft – kostenlos – rechtswirksame<br />

Entscheidungen in<br />

Streitfällen. Neun von zehn<br />

Verfahren werden zu Gunsten<br />

der Mieterinnen und Mieter<br />

entschieden!<br />

Mit uns können<br />

Sie rechnen<br />

Mit dem Wiener Mietenrechner<br />

können Sie im Internet rasch und<br />

kostenlos ermitteln, ob Ihre Miete<br />

angemessen oder zu hoch ist:<br />

www.mietenrechner.wien.at<br />

Der Betriebskostenrechner ist<br />

die ideale Ergänzung dazu:<br />

www.betriebskostenrechner.wien.at<br />

Besuchen Sie die Website und<br />

informieren Sie sich über die Ergebnisse<br />

der großen Wohn-Befragung.<br />

Vorsicht bei<br />

privaten Mieten!<br />

Die Ergebnisse<br />

aus Wiens größter<br />

Wohn-Befragung<br />

sind da!<br />

Eine hohe Wohnzufriedenheit und die große<br />

Bedeutung des sozial geförderten Wohnbaus auf<br />

der einen Seite, starker Kostendruck im privaten<br />

Miet bereich und der laute Ruf nach einem neuen,<br />

fairen Mietrechtsgesetz, das endlich Schluss macht<br />

mit ungerechtfertigten Aufschlägen, auf der anderen<br />

Seite – das sind die wesentlichen Ergebnisse aus<br />

der größten Wohn-Befragung in der Geschichte Wiens.<br />

100.000 Personen haben sich im Juni und Juli<br />

daran beteiligt. Nun sind die Ergebnisse da – alle<br />

Informationen auf www.wohnbefragung.wien.at.<br />

Bezahlte Anzeige

RAZoNoDA<br />

vaš astrolog:<br />

Marko<br />

STEvANovIć,<br />

gleda u zvezde<br />

za koSMo<br />

Nesanica<br />

Ono što veliki broj ljudi odlikuje<br />

u današnje vreme koje<br />

se popularno zove još i „moderno“<br />

jeste sigurno nesanica. Na<br />

veliku žalost, ova se činjenica može<br />

proveriti samo kod onih ljudi koji<br />

profesionalno dolaze u kontakt sa<br />

licima koja traže pomoć ili savet u<br />

vezi sa spavanjem, dakle kod astrologa,<br />

psihijatara, psihoterapeuta,<br />

psihologa i sl. Današnje vreme je<br />

neminovno uvelo modernizaciju<br />

u svakodnevni život, a samim tim<br />

i obavezu da se poznaje korišćenje<br />

određenih stvari, aparata. Osim<br />

toga, ovo znanje ne podrazumeva<br />

samo uputstvo za upotrebu,nego i<br />

svest o tome kada i koliko ih treba<br />

koristiti. Ovo se, recimo, prilično<br />

odnosi odnosi i na najnovije telefone<br />

uz pomoć kojih možemo vrlo<br />

lako pristupiti društvenim mrežama:<br />

Facebook,Twiter i sl., ili posećivati<br />

razne sajtove koji nam pružaju<br />

različite sadržaje i nude brza<br />

rešenja – brzo izlečenje,brz i lak<br />

dolazak do novca itd. Sve to, kad<br />

bolje razmislimo, stvara jedan veliki<br />

zamor i isprva uzrokuje pogrešne<br />

misli i osećanja, a naposletku i<br />

fizičke probleme. Javlja se osećaj<br />

apatije, frustriranosti, nezadovoljstva<br />

sopstvenim životom. Takva<br />

vrsta napetosti koja se stvara kod<br />

individue u toku dana tokom noći<br />

može samo da rezultira nemogućnošću<br />

mirnog sna i normalnog<br />

funkcionisanja organizma. Lek<br />

za to postoji, ali ne podrazumeva<br />

konzumiranje medikamenata, već<br />

postepeno i spontano smirivanje.<br />

Treba prihvatiti da želje da se nešto<br />

ostvari odmah, brzo i preko<br />

noći nisu realne želje. Sve zahteva<br />

vreme, učenje na sopstvenim greškama,<br />

prihvatanje onoga gde smo i<br />

šta imamo i promenu ishrane.<br />

vaše mišljenje pošaljite na:<br />

markostevanovic33@gmail.com<br />

90 KOSMO<br />

Septembarski<br />

horoskop<br />

Horoskop poznatih<br />

Predstavnici ovog znaka poznati su po marljivosti,<br />

pedantnosti i sposobnosti duboke analize,<br />

kao i po kontroli ishrane. Kod Beyonce se<br />

mogu u startu prepoznati tri karakteristike od<br />

gore pomenutih. To su velika količina rada i<br />

energije koja ona ulaže u sebe kako bi izgledala<br />

što vitkije i spremnije. Velika angažovanost<br />

nutricionista i stručnjaka kako se ne bi preteralo<br />

u ishrani, niti unosile štetne materije<br />

u organizam. Što je za jednu Devicu izuzetno<br />

važno, jer taj znak upravlja fiziologijom<br />

tela i ne dopušta da se pravilni fizološki<br />

parametri poremete. Velika količina planeta<br />

u znaku Vage Beyonce daju izuzetan<br />

potencijal da stvari pokrene, izbalansira<br />

i da to sve uradi sa stilom koji se većini<br />

ljudi dopada. Skromnost, inače odlika<br />

Devica, kod Beyonce baš i nije jača crta.<br />

Beyonce ima velike apetite za moć,<br />

tako da će se ona uvek odlučiti kako u<br />

prošlosti tako i u budućnosti za moć.<br />

Božanska biljka<br />

Danas je ona pristupačna na svakom koraku<br />

i može se naći u svakoj prodavnici<br />

ili apoteci. Reč je o biljci menti ili popularnoj<br />

nani. Razlog iz kojeg je pominjemo<br />

je njeno usko vezivanje za znak u<br />

kome se u ovom mesecu nalazimo, a to je<br />

Devica. Jedan od bitnih razloga zbog kojeg<br />

se nana vezuje baš za ovaj znak jeste<br />

Beyoncé Knowles<br />

rođena 4.9.1981.<br />

njeno ogromno lekovito dejstvo i blagotvorni<br />

uticaj na ukupno zdravlje celog organizma.<br />

Višestrukost značaja mente u organizmu se<br />

ogleda ponajpre u regulisanju metabolizma i<br />

probave (Devica). Nana ima antispazmatično<br />

dejstvo i smiruje probavni trakt, a reguliše i<br />

problem sa želucem, odnosno podrigivanje i<br />

nadimanje. Savetuje se da se pije svaki dan, naročito<br />

pred spavanje, kako bi smirila i uništila<br />

sve otrovne sastojke u organizmu i omogućila<br />

miran san. Takođe se smatra da se sav bes,<br />

napetost i blokada koju čovek sam sebi pravi<br />

usled stresova i negativnih osećanja gomilaju<br />

u stomaku. Stomak je centar besa i blokade,<br />

pa se savetuje uzimanje mente pred svaki važan<br />

događaj poput poslovnog ili ljubavnog<br />

sastanka, ispita ili nekog puta – kako bi čovek<br />

mogao „mirne glave“ i stomaka da funkcioniše<br />

i da donosi logične odluke. Menta se smatra<br />

božanskom biljkom što pokazuje i njen astrološki<br />

simbol Jupiter (Bog). Ona koristi celom<br />

organizmu, oslobađa ga toksina, štetnih supstanci<br />

i donosi mu mir.<br />

Fotos: Getty Images, zVg

aK<br />

POSAO: Samo napred, ne posustajte u<br />

svojim planovima i ambicijama. To što ste<br />

naumili najbolje ćete moći da ostvarite preko<br />

jednog od svojih prijatelja. LJUBAV: Malo manje<br />

sreće i uspeha na ovom polju. Kao da vam nisu sve zvezde<br />

na broju! Ipak, ne očajavajte! ZDRAVLJE: Vodite računa o<br />

sitnim povredama koje Vas mogu snaći u kući ili na radnom<br />

mestu. Povedite računa i o kardiovaskularnom sistemu.<br />

laV<br />

POSAO: Sjajan period za posao. Elan i<br />

energiju bi trebalo da usmerite u proširivanje<br />

posla, ali ne zaboravite da bi se moralo pomalo<br />

ulagati i u znanje. LJUBAV: Elan koji vas krasi<br />

već duže vreme trebalo bi podeliti sa voljenom osobom i na taj<br />

način ćete biti dosta ispunjeni. ZDRAVLJE: Moguće srčane<br />

smetnje se mogu izbeći – što se budete više emotivno otvarali,<br />

to će one biti manje. Oprez sa ishranom.<br />

DEvIcA<br />

POSAO: Posao bi trebalo samo kontrolisati<br />

i u ovom mesecu ne započinjati niništa<br />

novo. Takođe izbegavati i nova ulaganja<br />

– na ovom polju biće dosta blokada.<br />

LJUBAV: Mogući kontakt sa osobom sa kojom<br />

je nekada bilo emocija koje se nisu do kraja realizovale.<br />

ZDRAVLJE: Stabilno. Imuni sistem je dosta dobar, pa<br />

ne morate trčati na kontrolu.<br />

Vaga<br />

POSAO: Započnite posao u vezi kojeg se<br />

već duže vreme premišljate i slobodno to<br />

uradite sa partnerom ili njegovim prijateljem,<br />

jer će biti uspeha. LJUBAV: Kod vas je dosta dobra<br />

situacija, a svoja osećanja bi trebalo da saopštite<br />

onome na koga su usmerena. Oklevate već dugo – bez potrebe.<br />

ZDRAVLJE: Zdravlje je stabilno, ali ne bi bilo loše da one<br />

Vage koje imaju problema sa srcem odu na kontrolu.<br />

ŠkoRPIJA<br />

POSAO: Odličan period da se započne<br />

ili nastavi sa ulaganjem energije u poslovne<br />

poduhvate. Možete se slobodno<br />

osloniti na kolegu sa kojim već dugo radite.<br />

LJUBAV: Na ovom polju vlada stabilnost, pa<br />

ne bi trebalo da sami pravite probleme kako bi vam emocije<br />

izgledale strastvenije i zanimljivije. ZDRAVLJE: Malo<br />

povedite računa o respiratornom sistemu i kondiciji.<br />

STRELAc<br />

POSAO: Period pred vama je dobar za<br />

ulaganje u privatan biznis i ukoliko ste<br />

mislili da se oslonite na pomoć ženskih<br />

članova familije, to možete slobodno učiniti.<br />

Takođe dobar period za podizanje kredita.<br />

LJUBAV: Provodite više vremena kod kuće, sa svojom<br />

porodicom, i bićete više emotivno ispunjeni. ZDRAV-<br />

LJE: Povedite računa o želucu.<br />

JARAc<br />

POSAO: I ako baš i nije praćen od vaše<br />

strane nekim velikim optimizmom, period<br />

je ipak povoljan. Ukoliko ozbiljno<br />

shvatite posao u koji želite da se investirate,<br />

bićete bez svake sumnje uspešni. LJUBAV: Prihvatite<br />

poziv starije dame koja misli stalno na vas i to vam često<br />

stavlja do znanja. Ne oklevajte duže. ZDRAVLJE: Mogući<br />

su problemi sa urinarnim traktom.<br />

VOdOlIja<br />

POSAO: Ne bi trebalo da sumnjate,<br />

nego da se potrudite da napravite kontakt<br />

sa nekim ko je u susednom gradu ili<br />

da povežete ljude koji će spremno sklopiti<br />

posao. Pasivnost vas neće odvesti nikuda, a osećaj blokade<br />

će samo sve više rasti. LJUBAV: Konkretna stvar<br />

je pred vama i nemojte oklevati i praviti se da ne vidite.<br />

ZDRAVLJE: Smanjte količinu šećera i proverite žuč.<br />

RIBE<br />

POSAO: Dosta zadovoljstva, kao da je<br />

došao period za ubiranje plodova prethodnog<br />

rada. Uživajte i pokušajte da<br />

sklopite još neki novi posao. LJUBAV:<br />

Trebali bi da svoju radost podelite sa nekim d o<br />

koga vam je stalo, ne bi bilo loše da otputujete negde<br />

sa voljenom osobom. ZDRAVLJE: Povedite računa o<br />

ishrani i kontrolišite bubrege.<br />

ovAN<br />

POSAO: Ovaj mesec obeležiće angažovanost<br />

i predanost poslu, naročito ukoliko posao<br />

obavljate za sebe, kao privatni poduzetnik.<br />

Možete očekivati ubiranje značajnih plodova<br />

kao rezultat uspešnog rada. LJUBAV: Čekaju vas maksimalna<br />

zadovoljstva – samo nemojte brzati u svakodnevnim kontaktima<br />

i trudite se da ostavite što bolji utisak. ZDRAVLJE: Obratite<br />

pažnju na stomačne probleme u ovom periodu.<br />

BIk<br />

POSAO: Posao koji ste dugo očekivali se<br />

u ovom period pojavljuje. Pa ipak, budite<br />

oprezni i razmislite o kakvim ponudama<br />

je reč i od koga dolaze. LJUBAV: Uživanje<br />

je vaš moto u životu, pa se trudite da u ovom<br />

periodu uživate sa partnerom što više. ZDRAVLJE: Pokušajte<br />

da smanjite stres koji proizilazi iz svakodnevnice<br />

i prekontrolišite srce i krvne sudove.<br />

BLIZANcI<br />

POSAO: Energija i motivacija vas pokreću<br />

ka uspehu, ali bi trebalo malo porazmisliti<br />

šta prihvatate da radite pre nego što se na to<br />

odlučite. LJUBAV: Uživajte koliko možete, ali<br />

vodite računa da se ne ljutite zbog sitnica, kako ne<br />

biste kvarili lepe momente sebi i voljenoj osobi. ZDRAVLJE:<br />

U ovom periodu bi trebalo da se povede dosta računa o plućima<br />

i disajnim putevima. Naročito pušači: oprez!<br />

KOSMO 91

533*<br />

Konjskih snaga!<br />

Hyundai Genesis Coupé i Hyundai Veloster Turbo<br />

Sport + Lukszus + Dizajn<br />

Još bolji - još brži! Novi moćni Hyundai Coupés su materijal od<br />

kojeg se prave snovi. Pored novih, jačih motora, oni nude spektakularan<br />

sportski dizajn, visoki komfor i čisti užitak u vožnji. Naročito treba izdvojiti:<br />

automatski menjač sa osam brzina (motor 3.8 V6) i balans između<br />

sportske žustrine i komfora u vožnji kod modela Genesis Coupé, kao<br />

i nove performanse i opuštene boje karoserije kod novog modela<br />

Veloster Turbo.<br />

Hyundai Veloster Turbo<br />

OgraničenO izdanje<br />

sada od € 26.490,-<br />

doživite adrenalin - u probnoj vožnji.<br />

OHNE KILOMETERBESCHRÄNKUNG!<br />

TM<br />

Hyundai genesis Coupé<br />

sada od € 43.990,-<br />

CO : 157 -248 g/km, NO : 5 - 52 mg/km, potrošnja: 6,9 l - 10,7 l benzina/100 km<br />

2 x<br />

*) Kumulativni maksimalni KS-učinak oba navedena modela. Akcija/cene važe do opoziva odn. dokle god zalihe traju, važi za vozila na lageru kod svih Hyundai partnera koji<br />

učestvuju u akciji!<br />

Veloster Turbo benzinski motori: 1.6 Turbo-GDI (186 KS) i 1.6 Turbo-GDI AT (186 KS)<br />

Genesis Coupé benzinski motori: 2.0 Turbo (275 KS) i 2.0 Turbo AT (275 KS) ili 3.8 V6 (347 KS) i 3.8 V6 sa menjačem sa osam brzina (347 KS)<br />

Interesantne ideje pronađite na www.hyundai.at

Fotos: zVg<br />

Svana gladac,<br />

iznutra Japanac<br />

LAŽNJAcI. osam osoba je uhićeno u Španjolskoj<br />

zbog prodaje kopija Ferrarija i<br />

Aston Martina. Lažne Ferrarije su prodavali<br />

po cijeni od 40.000 eura.<br />

Španjolske vlasti uhitile su<br />

skupinu prevaranata u Valenciji<br />

koja se bavila ilegalnim<br />

biznisom proizvodnje<br />

i prodaje replika čuvenog<br />

Ferrarija.<br />

Kako je objavljeno u tamošnjim<br />

medijima, policija<br />

je pri uhićenju zaplijenila<br />

i uništila 19 replika, a riječ<br />

je o 17 Ferrarija i dva Aston<br />

Martina. Iako su replike zaista<br />

nalikovale originalnim<br />

vozilima poznatog talijanskog<br />

proizvođača, ispod<br />

hau be nije režao bijesni motor<br />

iz talijanskog Maranetta,<br />

Jedna noć s Bugattijem<br />

Mnogi ljubitelji brzih automobila<br />

dali bi srce i dušu da<br />

jednom provozaju legendarnog<br />

Bugatti Veyrona.<br />

Britanska tvrtka Holders Vehicle<br />

Contracts sada je za taj<br />

problem pronašla i rješenje, ali<br />

ono, sudeći po njihovom cjeniku,<br />

nije nimalo jeftino.<br />

Naprotiv, britanska tvrtka<br />

iznajmljuje Bugatti Veyrona na<br />

jedan dan po cijeni od 19.000<br />

eura. Jedan cijeli vikend za<br />

volanom Bugattija košta pak<br />

52.000 eura. Uzevši u obzir ove<br />

cijene, vožnja u Bugattiju za većinu<br />

će ostati ipak samo san...<br />

Jedan dan s Bugattijem<br />

košta 19.000 eura.<br />

nego onaj japanske Toyote.<br />

Kako bi stvorili iluziju da je<br />

zaista riječ o superbrzom talijanskom<br />

automobilu, tvorci<br />

ovih lažnjaka montirali su<br />

i glasne, sportske auspuhe<br />

koji su vozačima davali dojam<br />

zaista voze auto iz kuće<br />

Enza Ferrarija.<br />

Prodaja na webu<br />

Lažne Ferrarije prodavali su<br />

po cijeni od 40.000 eura po<br />

vozilu, a očigledno je da su<br />

kupci bili upućeni u to da ne<br />

voze originale već samo kopije.<br />

Naime, proizvođači čak<br />

nisu ni sakrili logo Toyote<br />

s motora i ostalih dijelova<br />

koje su nabavili iz Japana.<br />

Nejasno je, doduše, zašto bi<br />

netko dao toliku količinu<br />

novca za lažnjak, ali je policija<br />

najavila da će pokrenuti<br />

Vozila Mercedes-Benza<br />

najobljubljenija su među<br />

američkim kradljivcima automobila.<br />

Pokazalo je to istraživanje<br />

američke medijske kompanije<br />

Bloomberg, prema<br />

kojem su između<br />

20<strong>09</strong>. i 2012. u statistikama<br />

krađa najčešće<br />

na meti bili<br />

upravo njemački<br />

NOVI TRIKOVI<br />

AUTOMAFIJE<br />

Španjoloska automafija usavršila je proizvodnju Ferrarija, ali<br />

ih je na kraju ipak razotkrila i uhitila tamošnja policija.<br />

opsežnu istragu kako bi stala<br />

na kraj ovim podmuklim<br />

metodama tamošnje automafije.<br />

Kako se doznaje, lažna vozila<br />

Ferrarija prodavala su<br />

se putem dvije web stranice,<br />

a prema izvještaju policije<br />

uhićeno je sveukupno osam<br />

osoba koji su se bavili ovim<br />

ilegalnim biznisom.<br />

Samo nek je Benz<br />

Po vanjskom izgledu Ferrari, dok<br />

se ispod haube krije motor Toyote.<br />

auti s trokrakom zvijezdom.<br />

Najveću pažnju lopova privukla<br />

je pritom C klasa, čijih je<br />

485 vlasnika ostalo bez svojeg<br />

omiljenog Benza.<br />

KOSMO 93

autO-MOtO<br />

Piše: Petar Rosandić<br />

94 KOSMO<br />

NovI MoDELI. Što nas očekuje krajem ove<br />

i početkom iduće godine na uzbudljivom tržištu<br />

automobila? koSMo vam predstavlja<br />

četiri nova automobila koji će se uskoro pojaviti<br />

i na austrijskom tržištu.<br />

Stare face – nove njuške<br />

Izlazi početkom 2014.<br />

Posebnosti: 10 mm viši<br />

od normalnog Santa Fea,<br />

5 mm širi i 225 mm duži. Sa<br />

607 litara prtljažnog volumena<br />

najbolji u svojoj klasi. 18-inčni i<br />

19-inčni alu-naplatci.<br />

konjska snaga: 197 kS.<br />

Ford Focus Electric: Električno čudo<br />

Ford Focus već dulje se vrijeme ubraja među glavne protagoniste<br />

na tržištu srednje klase. Budući da je model Focus zadovoljio sva<br />

očekivanja američkih proizvođača, početkom ljeta počeli su se<br />

proizvodnjom električne verzije Fordovog kompaktnog automobila.<br />

Električni automobil isti je kao i na američkom tržištu, a pokreće<br />

ga elektromotor sa 143 konjskih snaga, spojen sa 6.6-kilovatnom<br />

baterijom koja može prijeći 100 kilometara nakon punjenja od 2-3<br />

sata. Prema informacijama koje smo dobili iz Forda, automobil se u<br />

Austriji već može naručiti i to po cijeni od 39.990 eura. Usporedo<br />

s ulaskom ove verzije Focusa na europske tržište, najavljeno je da će<br />

Ford iduće godine predstaviti još nekoliko električnih i hibridnih<br />

verzija svojih ostalih modela.<br />

Hyundai grand Santa Fe: Auto za velike provode<br />

Da je Santa Fe jedan od glavnih oslonaca korejskog proizvođača<br />

automobila, govore ne samo brojke nego i zadovoljstvo njegovih<br />

kupaca. Popularni SUV diljem Europe proteklih godina osvojio<br />

je mnogobrojne fanove, a na ovogodišnjem autosalonu u Ženevi<br />

premijerno je pokazan novi i znatno prostraniji model Hyundai<br />

Grand Santa Fe. Grand verzija ovog SUV-a stiže sa čak sedam<br />

sjedala, volumenom prtžljažnika od 634 litara, čime u svakom<br />

pogledu nudi dovoljno mjesta za velika društva i velike obitelji.<br />

Dizajnerski je u potpunosti prilagođen očekivanjima europskog<br />

tržišta, a ispod haube se krije učinkovit i snažan dizelski motor sa<br />

197 KS i emisijom CO2 od samo 192g/km.<br />

očekivana cijena: 39.000 eura<br />

odnedavno u prodaji!<br />

Posebnosti: elektromotor<br />

spojen sa 6,6 kilovatnom<br />

baterijom koja nakon punjenja<br />

od 2-3 sata može bez problema<br />

izdržati put od 100 kilometara.<br />

konjska snaga: 143 kS.<br />

očekivana cijena: 39.990 eura

Fotos: zVg<br />

opel Insignia: Jača nego ikad<br />

Svojim redizajnom, a naročito još bogatijim i kvalitetnijim interijerom,<br />

ovaj proslavljeni model Opela postat će još privlačniji<br />

europskoj publici. Insigniju, koja se na austrijskom tržištu već može<br />

naručiti, krase novi turbodizelski motori i benzinski motori, a dostupna<br />

je u verzijama s četiri ili pet vrata. Najveću novost u interijeru<br />

predstavlja bogat informacijsko-multimedijski sadržaj, a upravljanje<br />

njime predstavlja pravi užitak. Budući da je Insignia s 580.000<br />

osvojenih vozača jedan od najsupješnijih Opelovih modela uopće, ne<br />

treba dvojiti da će nova i još više usavršena verzija nastaviti uspješni<br />

pohod. Najjeftinija verzija košta 23.<strong>09</strong>0 eura*.<br />

očekivana cijena: od 23.<strong>09</strong>0 eura<br />

Izlazi 2014.<br />

Posebnosti: novi<br />

LED farovi, branici, hladnjaci,<br />

kao i promjene u dizajnu.<br />

konjska snaga: još nepoznato.<br />

očekivana cijena:<br />

prema sadašnjim informacijama,<br />

cijene Minija neće se<br />

bitno promijeniti.<br />

očekivana cijena: od 15.000 eura<br />

Što nas još očekuje na tržištu ove jeseni?<br />

Audi A3 sportska limuzina,<br />

BMW 5 s novim prednjim izgledom,<br />

chevrolet corvette, citroen grand c4<br />

Picasso,<br />

nova verzija FIata 500,<br />

Hyundai ix35 i dr.<br />

već na tržištu.<br />

Posebnosti: najniža<br />

potrošnja u svojoj klasi s<br />

novim turbodizelskim motorom<br />

(3,7 l na 100 km), bogati interijer<br />

s touchpadom i brojnim<br />

multimedijskim opcijama.<br />

konjska snaga: od 110<br />

do 325 KS.<br />

Mini cooper: Britanski šminker<br />

<strong>13</strong>07-056<br />

Gradski mališan s dugom tradicijom ulazi u novu rundu: na<br />

sajmu automobila u Frankfurtu početkom rujna očekuje se<br />

predstavljanje poznatog „britanskog šminkera“. Vidjevši prvo<br />

špijunske fotografije, a kasnije i one koje su procurile iz same<br />

tvornice, promatrači su zaključili kako je najveća razlika u<br />

odnosu na trenutni model znatno veća maska te dodatna<br />

svjetla koja krase novi Mini. Inače, sudeći po fotografijama,<br />

Mini ostaje vjeran svom dizajnu i simbiozi starog i modernog,<br />

suvremenog izgleda. Što će pak sve krasiti serijsku opremu, kao<br />

i koje su glavne ostale promjene u odnosu na aktualnog Minija,<br />

još stoji u zvijezdama. Jasno je zasad samo da se u pogledu<br />

cijena neće ništa bitno mijenjati u odnosu na one aktualne.<br />

NOVI katalog je stigao!<br />

GRATIS<br />

Senzualne ideje za<br />

uuzbudljive<br />

momente –<br />

sami ili udvoje!<br />

100 strane čiste<br />

erotike!<br />

Uzmite svoj besplatni katalog u najboljim<br />

erotskim prodavnicama<br />

14 puta u Austriji:<br />

Između ostalog i u 10. bečkom becirku, Triester Str. 1b,<br />

u 15. bečkom becirku (Lugner City) i u 22. becirku, Rautenweg 5<br />

... ili ga naručite na tel. 0810/50 70 <strong>13</strong><br />

(max. 0,10 €/minuta s austrijske fi ksne telefonije)<br />

www.orion.at • service@orion.at<br />

KOSMO 95

SPoRT<br />

Otkako su preuzeli trenersku<br />

stolicu u dva<br />

najjača bečka nogometna<br />

kluba, Nenad Bjelica<br />

i Zoran Barišić pod stalnom<br />

su opsadom sportskih novinara<br />

i vatrenih navijača.<br />

Sama činjenica da treneri<br />

iz našeg podneblja vode<br />

najjače austrijske nogometne<br />

klubove, dakako, nije<br />

novost. Naprotiv, treba se<br />

samo sjetiti Otta Barića<br />

koji, po broju osvojenih<br />

trofeja, i danas nosi titulu<br />

najuspješnijeg poslijeratnog<br />

trenera u povijesti austrijskog<br />

nogometa.<br />

No, dok se stratege poput<br />

„Otta Maximalea“ ubraja<br />

među trenere „stare škole“,<br />

Bjelica i Barišić - obojica još<br />

na počecima svojih trenerskih<br />

karijera - predstavljaju<br />

novu generaciju modernih<br />

nogometnih trenera. Nema<br />

dvojbe da su i jedan i drugi<br />

preuzimanjem Rapida i<br />

Austrije prihvatili zasada<br />

najveći izazov u svojoj karijeri.<br />

Kad je riječ o Bjelici,<br />

on je pak u samo nekoliko<br />

mjeseci ušao u povijest bečke<br />

Austrije odvevši je u Ligu<br />

prvaka senzacionalnom pobjedom<br />

protiv Dinama. No,<br />

da i jedan i drugi - i „Zoki“<br />

i „Neno“ - imaju velike ambicije,<br />

otkrivaju u ekskluzivnom<br />

razgovoru za naš list.<br />

KOSMO: Neno, oduševio<br />

si medije,<br />

stručnjake<br />

i navijače<br />

u<br />

samo dvatri<br />

mjeseca<br />

rada. Ušao si<br />

NAgRADNA<br />

Igra<br />

96 KOSMO<br />

Ulaskom u Ligu prvaka, Nenad<br />

Bjelica ušao je u povijest kluba.<br />

BJELIcA:<br />

„Čast mi je što<br />

sam prvi trener<br />

u povijesti ovog<br />

velikog kluba<br />

koji je Austriju<br />

odveo u ligu<br />

prvaka!“<br />

u povijest kluba pobjedom<br />

nad Dinamom.<br />

Bjelica: Ne mogu opisati<br />

svoje zadovoljstvo. Presretan<br />

sam, zaista. Iako je bilo<br />

teško, trnovito i pakleno<br />

protiv Dinama, koji je u obje<br />

utakmice imao ulogu favorita,<br />

uspjeli smo vlastitom<br />

snagom ispuniti san i doći u<br />

ligu nad ligama. Išlo nam je i<br />

na ruku što su nas „modri“ u<br />

osvoji potpisani dres Austrije!<br />

Magazin KOSMO daruje sretnim dobitnicima jedan<br />

originalni dres Austrije iz aktualne sezone sa potpisima<br />

svih igrača! Pošalji nam e-mail sa šifrom „dres Austrije“<br />

i napiši nam zašto si baš ti zaslužio dres ljubičastog<br />

kluba! E-mail pošalji na gewinnspiel@kosmo.at ili na<br />

Magazin KOSMO, Donau Business Center, Handelskai<br />

388, Büro Top Nr. 741, 1020 Wien, najkasnije do 15.9.<br />

Intervju: Petar Rosandić<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

raZgOVOr. koSMo je dobio priliku razgovarati<br />

s trenutno najtraženijim osobama austrijskog<br />

nogometa – trenerima Nenadom<br />

Bjelicom i Zoranom Barišićem.<br />

prvoj utakmici podcijenili.<br />

Ja sam cijelo vrijeme vjerovao<br />

u svoju momčad, pa čak<br />

i onda kad smo gubili 1:3...<br />

Svjestan naše kvalitete, znao<br />

sam da mi to možemo.<br />

Austrija je, čini se, u potpunosti<br />

prebrodila malu<br />

krizu s početka prvenstva.<br />

Bjelica: Sve treba svoje vrijeme,<br />

pa tako je i nama trebalo<br />

vremena da dođemo do<br />

forme koju sad pokazujemo,<br />

a koju, sasvim realno gledajući,<br />

trebamo i imati. Morao<br />

sam pojasniti igračima da se<br />

ne možemo odmarati na starim<br />

rezultatima. U nogometu<br />

nikog ne zanima ono što<br />

je jučer bilo.<br />

NENo:<br />

„Dat ćemo sve<br />

od sebe u utakmicama<br />

Lige<br />

prvaka!“<br />

26.<br />

ovolik<br />

stakla<br />

dišnje<br />

ra u B<br />

BALkANSkI

000.<br />

o tona<br />

se goreciklieču.<br />

StratEZI<br />

U Ligi prvaka Austriju<br />

očekuje FC Porto, Atletico<br />

Madrid i Zenit St. Petersburg.<br />

Kako komentiraš<br />

vaše protivnike i šanse?<br />

Bjelica: Mi smo se nadali da<br />

ćemo dobiti neki ogroman<br />

klub poput Barcelone, ali,<br />

iako ovo sada nisu najvzučnija<br />

imena, riječ je o itekako<br />

jakim klubovima. Daleko<br />

smo od toga da prođemo<br />

grupu i stvari treba sagledavati<br />

realno. Da ćemo dati sve<br />

od sebe, nema sumnje<br />

Zoki, kako ti komentiraš<br />

ulazak Austrije u Ligu prvaka?<br />

Barišić: Zna se da je Austri-<br />

ja naš glavni gradski suparnik,<br />

ali ovo je zaista veliki<br />

uspjeh. Mogu samo čestitati<br />

Bjelici i cijelom timu Austri-<br />

Zoki: „kada vodite Rapid, cilj je uvijek vrh.<br />

To se ne mijenja ni s novim trenerom.“<br />

je, to je velik uspjeh za naš<br />

nogomet.<br />

Što očekuješ u Europskoj<br />

ligi? Kako ocjenjuješ vaše<br />

protivnike u skupini: Dinamo<br />

Kijev, KRC Genk i<br />

FC Thun?<br />

Barišić: Mi se veselimo da<br />

možemo igrati s renomiranim<br />

europskim klubovima.<br />

Što se tiče naše sreće pri<br />

izvlačenju, ne bih nas svrstavao<br />

ni u autsajdere, a ni<br />

u favorite. Za nas je bitno<br />

gledati na stvari od utakmi-<br />

kao igrač Zoki je postao legenda<br />

Rapida. Sada se želi dokazati.<br />

BARIŠIć:<br />

„voditi Rapid,<br />

to je nešto posebno.<br />

Za mene,<br />

kao starog rapidovca,<br />

to predstavlja<br />

najveći<br />

izazov karijere.“<br />

ce do utakmice, i tako ćemo<br />

pristupiti i Europskoj ligi.<br />

Kako je biti na kormilu<br />

Rapida? Mnogi su zaključili<br />

kako si „konačno i zasluženo<br />

dobio priliku za<br />

to“. Već si jednom bio kratko<br />

na čelu kluba, ali samo<br />

kao kratkotrajno rješenje.<br />

Barišić: Biti trener Rapida<br />

sa sobom donosi veliku<br />

ZOKI:<br />

„U Beču živi<br />

velik broj mladih,<br />

talentiranih<br />

Balkanaca.“<br />

odgovornost jer je, kao što<br />

znamo, i sam pritisak izuzetno<br />

velik. Rapid je stari,<br />

radnički klub, rekordni austrijski<br />

prvak s najviše navijača,<br />

a mislim da mogu reći i<br />

klub s najvećim zanimanjem<br />

publike. Stoga je izazov izuzetno<br />

velik. Većeg izazova u<br />

Austriji nema. Barem ne za<br />

mene kao starog rapidovca.<br />

Rapid je početak sezone<br />

otvorio dobro, ali je onda<br />

pokazao pad forme u utakmicama<br />

protiv slabijih<br />

protivnika poput Admire<br />

(0:2) i Grödiga (0:1).<br />

Kako komentiraš te oscilacije<br />

forme?<br />

Barišić: Mi ne smijemo zaboraviti<br />

da je riječ o dugoročnom<br />

procesu kroz koji<br />

prolazimo. Ja sam samouvjeren<br />

i mislim da ćemo za godinu<br />

- najkasnije dvije imati<br />

jedan fenomenalan tim.<br />

Obojica predvodite klubove<br />

u kojima je titula - neovisno<br />

o formi<br />

- uvijek<br />

tema. Je<br />

li titula<br />

vaš ovosezonski<br />

cilj?<br />

osvoji potpisani dres Rapida!<br />

NAgRADNA<br />

Igra<br />

Magazin KOSMO daruje sretnim dobitnicima jedan<br />

originalni dres Rapida iz aktualne sezone sa potpisima<br />

svih igrača! Pošalji nam e-mail sa šifrom „dres Rapida“<br />

i napiši nam zašto si baš ti zaslužio dres zelenoga kluba!<br />

E-mail pošalji na gewinnspiel@kosmo.at ili na Magazin<br />

KOSMO, Donau Business Center, Handelskai 388,<br />

Büro Top Nr. 741, 1020 Wien, najkasnije do 15.9.<br />

KOSMO 97

SPoRT<br />

Najveća nada boksa<br />

Mladi boksač balkanskog podrijetla<br />

putuje na juniorsko SP u Kijev.<br />

j<br />

oš nije navršio ni punoljetnost,<br />

a već ga se smatra najvećom nadom<br />

austrijskog boksa: mladi<br />

Daniel Janćijević (16) iz bečkog kluba<br />

„Bounce“ već sada oduševljava sve<br />

domaće poznavatelja boksa.<br />

Trenutno se, kako doznaje KOSMO,<br />

sprema za Svjetsko juniorsko prvenstvo<br />

u boksu koje će se održati u Kijevu,<br />

a gdje će se boriti s vršnjacima<br />

od 5. do 15. rujna. „Budući da sam<br />

prošle godine uspio ostvariti treće<br />

mjesto na Europskom prvenstvu u<br />

Bugarskoj, naravno da očekujem da<br />

ću i ovdje moći konkurati vršnjacima.<br />

Imam odličan tim, vrhunskog trenera<br />

i nadam se da ću ispuniti naša očekivanja“,<br />

rekao nam je Daniel. Daniel,<br />

koji boksa u lakoj kategoriji do 60 kg,<br />

tek nedavno se vratio sa osvojenim<br />

zlatom sa takmičenja u Izraelu, zajedno<br />

sa Stefanom Nikolićem (19),<br />

također iz boks kluba „Bounce“.<br />

Njegov trener je Daniel Nader, brat<br />

poznatog boksača Marcosa koji drži<br />

titulu prvaka Europske Unije u srednjoj<br />

kategoriji.<br />

IMPRESSUM<br />

Barišić: Kada vodite Rapid,<br />

cilj je uvijek vrh. To<br />

je naprosto tako, a to se ne<br />

mijenja ni s dolaskom novog<br />

trenera.<br />

Bjelica: Ostvarili smo san<br />

da uđemo u europsku Ligu<br />

prvaka. No, naravno, cilj je<br />

i dovesti titulu tamo gdje se<br />

i sada nalazi - ponovo u deseti<br />

becirk. To, naposlijetku,<br />

i treba biti ambicija tima s<br />

ovom kvalitetom.<br />

Kad smo već kod europskih<br />

uspjeha austrijskih<br />

klubova: Zoki, ti si kao<br />

igrač bio član zlatne i nezaboravne<br />

generacije Rapida<br />

koja je sredinom devedesetih<br />

igrala finale Kupa kupova.<br />

Misliš li da su takvi<br />

uspjesi i danas mogući?<br />

Barišić: Ništa nije nemoguće,<br />

to je i dalje nogomet,<br />

ali je činjenica da se štošta<br />

u njemu promijenilo. Manjim<br />

klubovima je danas<br />

teže probijati led, nemaju ni<br />

približno iste financije kao<br />

drugi, veliki europski klubovi.<br />

Ostvariti tako nešto bilo<br />

bi u najmanju ruku senzacionalno.<br />

U onoj našoj generaciji<br />

su se poklopile mnoge<br />

stvari. Bili smo prava, uigrana<br />

klapa s jakim individualcima.<br />

Možeš li nam nešto reći o<br />

glasinama da će u Rapidu<br />

zaigrati Niko Kranjčar? On<br />

je čak u nekoliko navrata<br />

izjavio da bi tu volio završiti<br />

svoju karijeru. I otac mu je<br />

legenda kluba.<br />

Lijepo da Niko osjeća povezanost<br />

s klubom gdje je napravio<br />

svoje prve nogometne korake<br />

još kao dijete. No, realno<br />

gledajući, Niko je financijski<br />

preveliki zalogaj za Rapid. Jer,<br />

čak i kada sjedi na klupi u kijevskom<br />

Dinamu, on zarađuje<br />

dvanaest puta više nego što bio<br />

to bio slučaj u Rapidu. Ali, nikad<br />

ne reci nikad...<br />

Što je s novim balkanskim<br />

talentima u Austriji? Ima li<br />

ih?<br />

Barišić: Ima, kako da ne! I ja<br />

sam sam počeo s nogometom<br />

u jednom od bečkih kaveza,<br />

a među djecom doseljenika<br />

se i danas mogu naći brojni<br />

talenti. Naravno, vidimo i mi<br />

taj trend da velik dio djece<br />

odrasta pred kompjutorima i<br />

s video-igricama. Zato poručujem<br />

svim roditeljima: šaljite<br />

vaše klince na sport!<br />

Bjelica: Nema uopće dvojbe<br />

da ih ima. Treba samo pogledati<br />

trenutnih prvih jedanaest<br />

austrijske nogometne reprezentacije.<br />

Tim ima pravi balkanski štih,<br />

a dovoljno je spomenuti imena<br />

Arnautovića, Dragovića i<br />

Junuzovića. Oni su najbolji<br />

dokaz da talenata itekako ima.<br />

A bit će ih i u budućnosti.<br />

Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | verlagsleitung: Dragomir<br />

Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | chefredaktion: Dr. Nedad Memić (nedad.memic@kosmo.at) | verkaufsleitung: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@<br />

kosmo.at) | Assistenz der geschäftsführung: BSc (WU) Boris Sudar (boris.sudar@kosmo.at) | Anzeigenverkauf: Jasmin Džajić (jasmin.dzajic@kosmo.<br />

at) | kontakt für Mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.<br />

at) | redaktion: Mag. Milan Ilić (milan.ilic@kosmo.at), Vera Marjanović (vera.marjanović@kosmo.at), Uroš Miloradović E.MA (uros.miloradovic@kosmo.at), Gordana<br />

Perić (gordana.peric@kosmo.at), Zoran Radojković (zoran.pile@kosmo.at), BA Petar Rosandić (petar.rosandić@kosmo.at), Mag. Sanja Vlahović-Zajić (sanja.vlahovic-zajic@<br />

kosmo.at) | Art Director und grafik: Mag. art. Aleksandar Kostić (grafik2@kosmo.at) | Deutschsprachige Beilage: Redaktionelle Aufbereitung: BA Petar Rosandić<br />

kolumnisten: MMag. Damir Hajnović, Zemo Kolumnista (zemo@kosmo.at), Dejan Panjičanin (dejan.panjicanin@kosmo.at) |<br />

Auslandskorrespondenten: Zlatko Čonkaš – Serbien (zlatko.conkas@kosmo.at) | lektorat: Uroš Miloradović E.MA | Fotografen: Drago Palavra, Radule<br />

Božinović, Aleksandar Zabunović | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | coverfoto: iStock Photo | Druck: NÖ Pressehaus<br />

Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse:<br />

Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at<br />

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten<br />

haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die<br />

Anzeigenpreisliste laut Mediadaten 2010. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine<br />

Verwertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen<br />

erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Ich<br />

bin mit der Speicherung und Verarbeitung der von mir bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre<br />

Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Ich kann diese Zustimmung widerrufen.<br />

98 KOSMO<br />

Naš reporter razgovarao je s Barišićem<br />

i Bjelicom o njihovim trenerskim ambicijama<br />

s Rapidom i Austrijom.<br />

Lesen Sie diesen Beitrag in der<br />

deutschsprachigen Beilage!

Meine Stimme<br />

hätten alle gern.<br />

Nationalratswahl 20<strong>13</strong>:<br />

Nur wer wählt, redet mit.<br />

Für mehr Infos zur Nationalratswahl:<br />

QR Code scannen<br />

Hotline: Tel. 01 / 525 50<br />

www.wahlen.wien.at<br />

29. 9.<br />

7–17 Uhr<br />

Entgeltliche Einschaltung

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!