Preuzmite publikaciju u PDF / 5.82MB - Evropski pokret u Srbiji

MISLI GLOBALNO : DELUJ LOKALNO : YELLOW PAGES 

Dve Srbije u dve Evrope 

dr Vojin Dimitrijević « 

Evropa je bila i kontinent neprekidnih sukoba, u koje 

je samo u XX veku dva puta bio uvučen i ceo svet. A 

mračna Evropa i mračna Srbija vrlo se dobro razumeju. 

Evropa je, međutim, umela da uči 

Pisci, putopisci, slikari i rani fotografi svedoče da su se u prošlom 

veku po skoro svim našim palankama pojavili hotel ili kafana 

»Evropa« ili »Jevropa«, još uvek smešteni u orijentalne zgrade 

od ćerpiča. Žudnja za pripadanjem svom kontinentu postojala 

je, dakle, još tada i – kako vidimo – postoji i sada. Je li i danas 

ovde samo na staru kuću postavljena novo namalana moderna 

firma Ili će u njoj, bez obzira na skromnu spoljašnost, brzo 

početi nešto evropsko i da se događa, kao što su, na primer, 

u opisanim lokalima stali da se prikazuju prvi filmovi, odmah 

pošto su ih braća Limijer snimili 

Odgovor zavisi od mogućnosti prvih i novih članova ovoga 

Pokreta i od nekih procena koje su oni već dali ili će da daju. 

U teškim, strahovito teškim trenucima nije lako usredsrediti 

se, a kamoli biti jasan. Ipak, neke se osnove za razmišljanje i 

opredeljivanje mogu predložiti. Ovakav pokret, iako nepolitički i 

širok, ne može da bude vrednosno mlitav. Za ljude koji hoće da 

upražnjavaju toleranciju teško je da budu “fanatično trpeljivi”, 

ali se za evropsko određenje u duhovnom smislu mora znati da 

sadrži neka odlučna odbijanja. U našem slučaju, ovaj otklon 

počiva i na poimanju evropske i naše tradicije. 

Dobra i loša tradicija 

Kada govori o tradiciji, razuman čovek se ne oslanja na celokupnu 

prošlost, pa i na sve ono što je u njoj bilo srazmerno 

stalno, nego misli na “dobru” tradiciju. Žele se sačuvati i održati 

oni pravci koji sadašnjost čine boljom od prošlosti, a odbaciti 

oni koji su doveli dotle da žalimo za dobrim vremenima. 

Na loše evropske tradicije neprekidno nas podsećaju zagovornici 

našeg usamljivanja. Da su živi, o naličju Evrope 

bi povodom petstogodišnjice Kolumbovih plovidbi mogli da 

posvedoče američki starosedeoci: oni su, kao i mi ponekad, na 

vrlo ružan način otkrili Evropu zavojevanja, bahatosti, bolesti, 

gramzivosti, verske zatucanosti, mučenja i uništavanja prirode. 

Evropljani nisu bili milosrdniji ni jedni prema drugima: to je 

bio kontinent neprekidnih sukoba, u koje je samo u ovom veku 

dva puta bio uvučen i ceo svet. 

Evropa je, međutim, umela da uči. Ta sposobnost se, do duše, 

prvo ispoljavala u oblastima udaljenim od uređivanja odnosa 

u društvu i među društvima. Iz filozofije, nauke i umetnosti 

nemirenje s prirodnim zakonima i stanjem stvari prenosilo se na

očovečenje ljudske sudbine. Evropa je kontinent na 

kome je nastao sam pojam uređenih ljudskih prava 

i u kome su ta prava prvi put kodifikovana. 

Posle Drugog svetskog rata, istovremeno s nastajanjem 

obnovljenog Međunarodnog evropskog 

pokreta, kome danas prilazi pokret u Srbiji, u Evropi 

se savlađuje i rat, to do skoro sveto pravo suverenih 

država: ne čini se to idealističkom zabranom 

agresije, nego razumevanjem uzroka sukoba. 

padove do jedne od upečatljivijih demokratija 

Evrope. Seljak je bio podstican da bude domaćin, 

a njegova obdarena deca su se školovala, a ne 

lutala gradovima kao veštački proleteri. Prva 

godina privredne razmene Srbije sa SAD završila 

se platnim suficitom u korist Srbije! 

Treba biti za Nušića a ne za one koji su ga hapsili; 

za Gligorija Geršića, a ne one koji su hteli da ga 

streljaju; za Gecu Kona, a ne one koji su knjige 

Sledeći “evropejski princip”, oslobođena Srbija se vrlo brzo uključila u razvijeni 

svet, razvila svoj jezik, školstvo, univerzitet, nauku, umetnost, privredu i 

- jednu od upečatljivijih demokratija Evrope 

Funkcionalna integracija, koja je u osnovi prve 

od evropskih zajednica, rešila je kvadraturu kruga 

francusko-nemačkih odnosa i poslužila kao odličan 

obrazac za uređivanje drugih. Evropski pokret je 

duhovni tvorac Saveta Evrope, u kome opet nastaje 

prvi međunarodni sud kome se pojedinac može 

obratiti za zaštitu svojih prava, mimo volje i protiv 

volje svoje države. 

Za to vreme je jedna druga Evropa živela u 

zamračenom i zastrašenom garnizonu, metući 

pod tepih svoje najteže probleme da bi nestala 

ostavljajući za sobom retardiranu, zadrtu pustoš. 

Na žalost, bili smo bliži ovoj poslednjoj polovini 

kontinenta, u mislima, ako ne telom: što je gore, 

privid srazmernog blagostanja uspešno je prikrivao 

duhovnu bedu. 

I pre toga, naša je prošlost bila u znaku borbe 

dva načela. Jedno je uživanje u kalu i prostakluku, 

»pozlaćeno« pozivanjem na izvitoperena sećanja na 

iskonsku religiju i nestala carstva, obožavanje svake 

vlasti, naročito one koja je prgava i nepredvidiva i 

koja je činila da na ovom prostoru nijedan misleći 

čovek ne umre a da bar jednom ne okusi zatvor i 

da se kao veličina sećamo ljudi koji za života nisu 

mogli da znače ništa ili su to postigli po cenu velike 

pakosti i ponižavanja. 

Drugi je princip koji hoćemo da nazovemo evropejskim. 

Sledeći njega, oslobođena Srbija se 

vrlo brzo uključila u razvijeni svet, razvila svoj jezik, 

školstvo, univerzitet, nauku, umetnost i privredu. Sve 

do skora, ovde se nije znalo za »odliv mozgova«: 

visoko obrazovni ljudi vraćali su se kući, iako su 

znali da kapetanska i podanička Srbija neće da 

ih mazi i vukli su, zajedno sa strancima koji su 

se ovde rado nastanjivali, zemlju kroz uspone i 

zabranjivali; za Lazu Pačua, a ne za one koji su 

mu dali ulicu dugu dvadeset koraka. 

Ne iznenađuje to što se pobornici naše loše 

tradicije pozivaju na ono što je bilo ili jeste 

rđavo u Evropi. Setimo se samo koliko se često 

razne represivne mere, uključiv i zločin mišljenja, 

moralno-političku podobnost i svakovrsno diskriminisanje, 

pravdaju time što slični propisi postoje i 

u evropskim zakonima, makar oni poticali i iz davne 

prošlosti i danas se ne primenjivali. Mračna Evropa 

i mračna Srbija vrlo se dobro razumeju. 

Odbijanje slobode 

Stavljanje na stranu dobre tradicije znači čvrst 

stav u odnosu na nova pitanja. On se može utvrditi 

ustanovljavanjem osnovnih uzroka sadašnje 

tragedije na jugoslovenskom prostoru. Po mom 

mišljenju, tri su najvažnija. 

Prvo, odbijanje slobode i nelagodnost sa slobodom. 

Lišivši se autoritarne vlasti, pohitali smo da, 

kao što mačka svom gospodaru pokazuje mrtvog 

miša, svoju sposobnost izbora ostavimo na prag 

kolektiva ili njegovih takozvanih rukovodilaca. 

Drugo, nepriznavanje opšteg u ljudskom biću. 

Između Hegela, koji je napisao da se čoveku duguje 

poštovanje zato što je čovek, a ne zato što je 

Nemac, Francuz ili Italijan, i Benžamena Konstana, 

koji je rekao da nije nikada video čoveka, nego 

Nemca, Francuza ili Italijana, opredelili smo se 

za Konstana, dakle za goru i odbačenu evropsku 

tradiciju. 

Treće, neshvatanje i nepoštovanje razlika. Došli 

smo dotle da drukčijega od sebe ne možemo trpeti 

u svojoj blizini i da ga izbacujemo iz zajednice. 

Ispalo je da je razlikovati se, u najmanju ruku, 

1 9 9 2 - 2 0 0 2 

D u g o p u t o v a n j e u E v r o p u


gradovi i sva sela bili istovetni, s jednakim 

reklamama za Koka Kolu i Marlboro. Sadašnja 

Evropa već uspešno prihvata sve nacionalizme i 

nacionalna osećanja i jemči im razvoj. Nema sukoba 

između nacionalne kulture, međunarodne 

organizacije i nadnacionalnog zajedničkog 

Ideal moderne Evrope nisu Sjedinjene Evropske Države u kojima bi od granica 

do granica svi gradovi i sva sela bili istovetni, s jednakim reklamama 

za Koka Kolu i Marlboro 

nesavesno i nepošteno, a vrlo često i izdajnički. 

Umesto dijaloga, koji se tumači kao znak slabosti, 

i kompromisa, koji je uvek »truo«, na našim prostorima 

se otvoreno zagovara aparthejd: opet 

jedna od ružnih evropskih tradicija. 

U skladu s onim što se podrazumeva kao Evropaideal, 

umesto etnocentrizma, rasizma i fašizma, 

treba birati poštovanje ljudskog dostojanstva i 

sveopštih ljudskih prava; umesto nasilja i vandalizma, 

uvažavanje kulture i bogatstva kulturnih 

razlika. Konačno, život nas uči da i Evropa i mi 

treba da prihvatimo i vrednosti o kojima se nije 

mnogo vodilo računa i koje sada preuzimamo 

iz nekih drugih civilizacija: to su vrednosti povezane 

s poštovanjem prirode i zaštitom Zemlje od 

zagađivanja i potrošačkog traćenja. 

Ideal 

Takav ideal Evrope nisu Sjedinjene Evropske 

Države u kojima bi od granica do granica svi 

vođenja svetskih i evropskih poslova. 

Oni koji će pohitati da Evropski pokret u 

Srbiji oglase za anacionalan treba da razmisle 

da li su svojim narodima više sreće doneli 

velikonacionalni i šovinistički pokreti poput 

nacional-socijalizma, fašizma ili falangizma, 

od socijaldemokrata, liberala, demohrišćana i 

evrokomunista, koji su, čuvajući svoju ideologiju 

i nacionalnu pripadnost, gradili integrisanu 

Evropu. 

Mržnja nije jedina emocija. neosećanje mržnje 

nije znak bezosećajnosti. Priznavanje razuma 

ne znači ravnodušnost i odsustvo volje. 

Možemo li se složiti bar o ovome 

« 

Autor je bio predsednik Evropskog pokreta 

u Srbiji od 1992. do 1994, godine, a tekst 

je njegov govor na osnivačkoj skupštini EPuS 

1992.


Evropa kao lek 

dr Dušan Janjić « 

Početkom devedesetih, javnost bivše Jugoslavije i 

Srbije podeljena je između očekivanja relativno brzog 

uspeha reformi i ulaska u Evropu, s jedne, i vrtoglavog 

uspona etno-nacionalističke mobilizacije, govora mržnje 

i pretećih sukoba, s druge strane 

Mnogi među proevropskim i demokratskim pripadnicima 

intelektualne i političke elite Srbije, pred usponom diktature 

Miloševića i uzavrelim ratnim pokličima iz same Srbije, izlaz vide 

u spašavanju Jugoslavije kroz reforme oslonjene na koncept 

građanina i građanske države. Oni Evropu vide kao cilj, ali i 

kao sredstvo u suprotstavljanju nacionalističkoj euforiji. 

Zahvaljući Sonji Biserko, Snežani Mihajlović i Branislavi Alendar, 

početkom 1991. godine, upoznajem neke od ovih ljudi, 

pre svih Srđu Popovića i Vesnu Pešić. Oni, tada, vredno rade 

na organizovanju Evropskog pokreta u Jugoslaviji. Odlazim 

na nekoliko njihovih sastanaka i prihvatam da razgovaram 

s predstavnicima Hrvatskog Europskog Vijeća da prisustvuju 

osnivačkom sastanku Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 

Virtual reality 

Naravno, njihovo kolektivno članstvo ne dolazi u obzir, ali je 

izuzetno važno da se obezbedi njihova saradnja. Lerotić, Balog 

i Ćučić prihvataju saradnju, a na osnivačku skupštinu jugoslovenskog 

pokreta, u beogradskom Hyatt Hotelu, dolazi Čučić. 

U Zagrebu smo se dogovorili da ne bi trebalo otežavati napore 

međunarodne promocije ovog projekta, ali smo i podelili 

sumnju u to da se može išta učiniti na ideji jugoslovenstva, a 

pogotovo ako se ona oslanja na nepostojeće građansko 

društvo. 

Uz to, znalo se da Evropi ni nacionalizam nije stran. No, boravak 

u Zagrebu učvrstio me je u uverenju da, uoči raspada 

bivše Jugoslavije, konstruisanje virtualne realnosti predstavlja 

slabu utehu, a da “prava” realnost nameće ojačavanje demokratskih 

osnova izgradnje Srbije. Demokratski odgovor na 

duboku krizu nacionalnog ideniteta Srba i državnog identiteta 

Srbije omogućava izmirenje s “Drugim” u samoj Srbiji, u 

susedstvu... - a to je pretpostavka našeg puta u Evropsku 

uniju. 

Razgovori s Franom Cetinićem i Dušanom Šiđanskim – zaljubljenicima 

u ideju evropskog federalizma – osnažuju moje 

uverenje novim i novim argumentima za federalističku Evropu. 

Dakle, ne bežeći od podrške osnivačima jugoslovenskog evropskog 

pokreta, opredeljujem se da sačekam bolju priliku za 

stvaranje Evropskog pokreta u Srbiji. Razgovori u Londonu s

Vanetom Ivanovićem, koji je bio među osnivačima 

Evropskog pokreta 1947., uveravaju me da je to 

pravo rešenje. 

Kasnije nailazim na novo ohrabrenje - na podatak 

da je Udrženje federalista Srbije, kojim je predsedavao 

dr Dragiša Kešeljević, osnovano 1956. 

i Srbije, uz zajedničku konstataciju da Srbija mora 

da bude prepoznata kao članica evropske porodice. 

Ona me, jasnim i oporim iskazima o tome 

kako će Srbija, ukoliko JNA na bilo koji način 

prenese ratna dejstva na susedne zemlje, biti 

izolovana i kako će sankcije Evropske zajednice 

Mnogi među proevropskim i demokratskim pripadnicima intelektualne i 

političke elite Srbije pred usponom Miloševićeve diktature Miloševića 

i uzavrelim ratnim pokličima iz same Srbije Evropu vide kao cilj, 

ali i kao sredstvo u suprotstavljanju nacionalističkoj euforiji 

godine u Parizu. Naravno, među osnivačima je 

bio i neumorni i nepopravljivi demokrata Desimir 

Tošić. I danas smatram da je izuzetna prednost 

i čast što se Desimir uključio u rad Evropskog 

pokreta u Srbiji. 

Srpsko-hrvatska veza 

Odlazim sa Srđom i Vesnom, aprila 1991. 

godine, u Frajburg, u Švajcarskoj, na skup “Minorities 

and Nationalism in Europe”, u organizaciji 

međunarodnog Evropskog pokreta. Naravno, 

nismo u istoj “delegaciji”. Oni su predstavnici 

Evropskog pokreta u Jugoslaviji, a moje putovanje 

je podržalo Hrvatsko Vijeće. Jasno mi je: 

mi nismo iz iste priče, ali se razumemo. Ali, nije mi 

ni dan-danas jasno zašto u Srbiji i tzv. “građanske 

demokrate” i tzv. “demokratski nacionalisti”, a tek 

šovinisti... - ne žele da Srbija bude samostalna 

država. 

Slaven Letica i Zvonko Lerotić su, pak, podržavali 

osnivanje Evropskog pokreta u Srbiji, verujući, 

kao i ja, da se i tako nalivaju temelji za saradnju 

koja će, posle svih strahota rata, nužno doći. 

Dakle, bio je to tek jedan od prvih koraka ljudi 

iz hrvatskog Pokreta u razvijanju saradnje koja 

je nastavljena sve do danas. To je svojevrsna investicija 

u budućnost hrvatsko-srpskog pomirenja 

koje tek dolazi. 

Kraj, pa početak 

U Frajburgu upoznajem Max Ambuhla, potpredsednika 

međunarodnog veća Evropskog 

pokreta i, od prvog časa, znam da sam stekao 

novog pouzdanog prijatelja. U razgovoru s Chatrine 

Lalimier prolazimo kroz dolazeće teške godine 

etničkih sukoba, ratova i propadanja Jugoslavije 

trajati barem desetak godina, priprema za ono što 

dolazi. 

Kasnije, kada je helikopter posmatrača Evropske 

zajednice oboren iznad Kapošvara, u Mađarskoj, 

znao sam: dolaze sankcije i izolacija! Max je sve 

vreme razgovora ćutljiv, ali vidno zainteresovan 

i zabrinut. Osećao sam da je nekako bliži snu o 

građanskoj Jugoslaviji, ali ni demokratska Srbija 

nije mu daleka. 

Max me, krajem leta, u bašti beogradske 

“Moskve”, podseća na moju argumentaciju iz 

Frajburga i traži da, u osloncu na osnivače Foruma 

za etničke odnose, osnujem Evropski pokret 

u Srbiji. Ponavljao sam sebi: “Šta mi bi da budem 

vidovit! Da li je trebalo da ćutim u Frajburgu”. 

Naravno, prihvatam, ali pod uslovom da mi Max 

pomogne da pridobijemo zajedničkog prijatelja 

Konstantina Obradovića. S Kostom sam se osećao 

sigurnijim. 

I, krenuli smo od onoga što smo imali, a to nije 

bilo malo. Osnivači Foruma bili su i Bransilava 

Alendar, Behljul Beqa, Srđan Bogosavljević, Vojin 

Dimitijević, Nina Dobrković, Drinka Gojković, 

Jasminka Hasanbegović, Branislava Jojić, Boško 

Kovačević, Vera Marković, Radmila Mileusnić, 

Fahri Musliu, Branka Novaković, Milan Simić, Laslo 

Tot, Vladan Vasilijević i Laslo Vegel, ali i neki od 

osnovača Evropskog pokreta u Jugoslaviji, pre svih 

Sonja Biserko, Biljana Kovačević – Vučo i Vesna 

Pešić. U saradnji sa njima, sve je teklo nekako 

samorazumljivo i izgledalo je mnogo lakše nego 

što je stvarno bilo. 

U brojnim razgovorima s Ivanom Stambolićem 

ponavljali smo da je put u Evropsku zajednicu jedina 

razvojna šansa za Srbiju. Ali, pre toga, posao 

mora da se obavi u Srbiji. Srbija bez Miloševića 

1 9 9 2 - 2 0 0 2 



i bahatog šovinizma je ona Srbija koja pripada 

Evropi. Zato je skoro prirodno proizlazilo da je naš 

put u Evropu put antiratnog angažovanja i upornog 

rada na okupljanju demokratskih snaga. Znali smo 

da to uključuje i brojne neuspehe, ali tada nisam ni 

slutio da će to ići do Ivanovog ubistva i do sramnog 

svrstavanja uz zid ćutanja mnogih koji sebe nazivaju 

“Evropljanima” i “demokratama”. 

Kako Srbija nikada nije obilovala demokratama, 

a pogotovo ne 1992. godine, bilo je od životne 

važnosti da se u Evropski pokret u Srbiji uključi 

što više osnivača Evropskog pokreta u Jugoslaviji 

koji su živeli u Srbiji. Bilo je premalo ljudi spremnih 

da se, tada, angažuju na javnom promovisanju 

evropskih vrednosti, a previše posla. Zato mi je 

jedan od najmilijih događaja vezanih za Osnivačku 

skupštinu bio, i ostao, pozdravni telegram Srđe 

Popovića, predsednika jugoslovenskog Pokreta, 

koji se tada nalazio u SAD. 

Ivan nam je, bez ikakvog premišljenja, pružio 

utočište (kancelariju) i finansijsku podršku, a Goran 

Cetinić, tada zaposlen kod Ivana, bio je taj koji je, 

radeći u Jugoslovenskoj banci za međunarodnu 

ekonomsku saradnju, odvajao vreme za pripremu 

osnivačke konferencije. S malo novca, mnogo rada 

i podrške mnogih, a posebno Mirjane i ostalih iz 

porodice Šaletić, stigli smo do osnivačke konferencije 

na Kolarcu. 

Srbija pripada Evropi 

Sve vreme rada na mestu generalnog sekretara 

osnovno uverenje mi je bilo da Evropski pokret 

u Srbiji izraste u pokret u kome će svoje mesto 

naći i ljudi iz sveta biznisa (angažovanje Miška 

Stevovića, Mikija Savićevića i Milana Vujačića bila 

je potvrda da smo na dobrom putu), vođe političkih 

partija (u vremenu dok sam ja bio generalni sektretar 

pridobili smo Dušana Mihajlovića iz Nove 

demokratije i Danicu i Vuka Drašković iz SPO), 

nezavisni pojedinci i nevladine organizacije. 

Bio sam uveren, a to sam i sada, da će u dolazećoj 

post-miloševićevskoj Srbiji, na prve izbore za 

Evropski parlament, Evropski pokret u Srbiji biti 

nosilac zbirne liste demokratskih, proevropskih 

partija, grupa i pojedinaca. Tada me je užasavala 

mogućnost da bi Evropski pokret u Srbiji mogao 

da bude tek samo jedna od brojnih nevladinih 

organizacija. 

U traženju izlaska iz izolacije Srbije, punopravno 

članstvo u Federalnom veću međunarodnog Evropskog 

pokreta, koje je ostvareno 18. decembra 

1993. godine, bilo je više od tračka nade. Činjenica 

da smo međunarodno priznati u istom danu kada 

i evropski pokreti Slovenije, Hrvatske, Makedonije, 

Grčke, Rumunje i Poljske, predstavljala je jasnu 

poruku: Srbija pripada Evropi! 

Ogromni posao za sticanje ovog međunarodnog 

priznanja obavio je tadašnji predsednik Vojin 

Dimitrijević. Ali, pomogli su i Miki Savićević, 

Branislava Alendar, Snežana Mihajlović i drugi. 

Naravno, o tome tadašnja javnost Srbije nije znala 

mnogo. To i nije bila vest za tadašnje urednike. 

Ne sećam se ni čestitki sadašnjih lidera koji bi, 

navodno, da nas vode tamo - u Jevropu! 

Postmoderna diktatura 

U Srbiji pod Miloševićem javnost je ukinuta. Tada 

smo se navikli da raspravljamo i onome o čemu 

se ne raspravlja – o činjenicama. Mediji su se 

bavili propagandom, a činjenice su bile ono što 

se kao takvo izviče. Odluke su donošene izvan 

očiju javnosti, a njoj se u oči bacala prašina 

neistine i poluistina. A i međunarodna javnost 

počinje da Srbe i Srbiju gleda u okvirima jednostranih 

stereotipova koje, unutar zemlje, nameće 

Miloševićeva propagandna mašinerija. 

Potreba za nezavisnim medijima koji će jezikom 

činjenica govoriti domaćoj javnosti o Evropi, a 

Evropi o Srbiji, postaje san. Od 1992. do kraja 

1994. godine, tragali smo unutar Evropskog 

pokreta u Srbiji za bilo kakvim mogućnostima da 

ovaj san i realizujemo u javi. Okupio sam tim u 

kome su bili Srđan Bogosavljević, Stojan Ðorđević, 

Ljiljana Nikolić, Fahri Mulsiu, Radmilo Kljajić, 

Činjenica da je Evropski pokret u Srbiji međunarodno priznat u istom danu kada 

i evropski pokreti Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Grčke, Rumunje i Poljske, 

predstavljala je jasnu poruku: “Srbija pripada Evropi!” 

Novica Kocić, Vesna Knežević – Simonović, Rade 

Krstinić, Danko Polić, Mileta Prodanović, Jovan 

Radulović, Nebojiša Spaić, Milka Stanišić, Mina 

Vidaković, Laslo Vegel, Emilija Vukadin. Ovom 

timu snova nije bio problem da pravi časopis 

“Evropa”.

“Evropa” je, kao glasilo Evropskog pokreta u 

Srbiji, izlazila na srpskom i engleskom jeziku 

i izdržla je godinu i po dana. Imena autora 

(Max Ambuhl, Vicko Arpad, Stojan Babić, Živko 

Baljkas, Stefano Bianchini, Dragan Bisenić, 

Safeta Biševac, Srđan Bogosavljević, Branko 

Bojović, Srbobran Branković, Radoslav Bratić, 

Goran Cetinić, Aleksa Ðilas, Stojan Ðorđević, 

Dragana M. Ðurić, Vladimir Goati, Dušan Gajić, 

Zeke Gecaj, Drinka Gojković, Vida Golubović, 

Michel Graham, Jovan Ćirilov, Vladimir Ćurguz 

– Kazimir, Miroslav Hadžić, Ismet Haydari, 

Gordana Ilić – Popov, Tamara Ivančić, Željko 

Ivaniš, Dušan Janjić, Borjana Jazić, Aleksandra 

Jovanović, Dragan Jovanović, Ibrahim Kadriu, 

Ana Kara – Pešić, Vesna Knežević – Simonović, 

Mila Korugić – Milošević, Boško Kovačević, 

Dragan Kremer, Bora Kuzmanović, Olga Kudrin, 

Mladen Lazić, Milka Lučić, Dubravka Marković, 

Dragoljub Mićunović, Jelica Minić, Alma Midžić 

– Šoštarić, Ratko Nešković, Dušan Pajin, Milan 

Panić, Žarko Paunović, Ratko Petković, Branka 

Petrović, Jelica Petrović, Vesna Pešić, Tomislav 

Popović, Mileta Prodanović, Mirjana Radojčić, 

Jovan Radovanović, Darko Radović, Jovan Rodić, 

Nebojša Spaić, Svetlana Spaić, Vasilije B. Sujić, 

Jelena Šantić, Carl-Urlick Shieroup, Marija 

Šimoković, Paul Shoup, Dragan Štavljanin, Milko 

Štimac, Nenad Šurić, Svetilsav Taboroši, Mirko 

Tepavac, Desmir Tošić, Vladan A. Vasilijević, 

Laszlo Vegel, Mina Vidaković, Emilija Vukadin, 

Maja Vučić, Mirjana Zdravković), zatim imena 

ljudi koji su govorili za “Evropu” (Max Ambuhl, 

Rafael Argullol, Jean Boudriar, Zbigniev Bzezinsky, 

Ivica Dačić, Richard Demarcko, Vuk Drašković, 

Zoran Ðinđić, Hans Magnus Enzensberger, Leny 

Fisher, Renzo Imbenio, Gyorgy Konrad, Vojislav 

Koštunica, Sonja Licht, Dušan Mihajlović, Gian 

Piero Orsello, Slobodan Selenić, Dragoslav 

Srejović, Ritha Susmuth, Vladimir Štambuk, Desmir 

Tošić, Dragan Velikić, Willy Wimmer, Želimir 

Žilnik), kao i teme i činjenice koje je “Evropa” 

objavila govore o tome kako smo videli otvoreno 

društvo i naš put u Evropu. 

Naravno, nikakvu podršku od tadašnje većinske 

javnosti i medija u Miloševićevoj službi nismo ni 

očekivali, niti smo je dobili. No, kada je postalo 

jasno da “Evropu” podržavaju neki ljudi u zemlji 

i kada je tek najavljena pomoć Evropske 

zajednice preko “Press Now”, dogodilo se ono 

što je bilo za očekivanje. Aprila 1996. godine, 

famozni haški K-3, Ratomir Tanić, u osloncu na 

ljudsku sitničavost i zlobu balkanskih špijuna, 

fabrikujući omiljenu priču Slobino – Stanišićevog 

DB-a o finansijskim i inim malverzacijama, 

uspeo je da onemogući dalje izlaženje 

“Evrope”. 

Znao sam i govorio onima koji su tada to želeli da 

čuju: “To je zaslužena kazna za uspeh, posebno 

za izvrsni intervju koji je Drinka Gojković napravili 

s Hansom Enzensbergerom. Zar je trebalo dozvoliti 

da nam se, u broju 4, objašnjava da je 

Miloševićeva vladavina prvi primer postmoderne 

dikatature” 

« 

Autor je bio generalni sekretar Evropskog 

pokreta u Srbiji od 1992. do 1994 

1 9 9 2 - 2 0 0 2 



Preko trnja do zvezda 

Mirko Tepavac « 

Pokazalo se da mi nismo mimo Evrope i sveta jedino 

zato što smo ratovali, nego, naprotiv, da smo i ratovali 

baš zato što nismo hteli da menjamo anahrono državno 

i društveno biće, suštinski inkompatibilno slobodnoj 

ekonomici i demokratskom ustrojstvu 

Upravo se navršava tri godine otkad je Evropski pokret u Srbiji 

postao punopravan član međunarodnog Evropskog pokreta 

i dve od naše predhodne izborne godišnje skupštine. Od te 

dve burne godine, jedna pripada besmislenom ratu, a druga 

- sadašnjem nestabilnom miru. 

Tokom celog tog perioda, naš Pokret je dosledno ustajao protiv 

rata i nacionalističkog divljanja, protiv velikodržavnih projekata 

i etničkog progona, protiv otimanja za teritorije i komandne 

pozicije, protiv teorija i prakse razdvajanja stanovništva po 

kriterijima nacije i vere, krvi i tla. A pre svega, razume se, 

protiv nasilnih metoda koje oni podrazumevaju i podstiču. 

Pokazalo se da takvim ciljevima odgovara državno dirigovanje 

privredom, jednopartijski monopol, autoritarna vlast i simulirani 

parlamentarizam. 

Obeshrabrujuće daleko od Evrope 

Iznuđeni mir, Dejtonski kompromis i nedavno ukidanje sankcija 

razotkrili su svu nespojivost postojećeg stanja stvari sa evropskim 

normama. Pokazalo se da mi nismo mimo Evrope i sveta 

jedino zato što smo ratovali, nego, naprotiv, da smo i ratovali 

baš zato što nismo hteli da menjamo anahrono državno i 

društveno biće, suštinski inkompatibilno slobodnoj ekonomici 

i demokratskom ustrojstvu. 

Mislim, razume se, na onakve promene kakve je pre pola veka 

prihvatila zapadna Evropa, a posle pada Berlinskog zida i skoro 

cela istočna, sa retkim izuzecima, među kojima danas, nažalost, 

mi zauzimamo jedno od poslednjh, ako baš ne poslednje mesto. 

Upravo zato je i bila moguća populistička zamena teza: nametanje 

apsolutnog prioriteta nacionalnog i separatnog, nad 

demokratskim i integrativnim, prevaga konzervativnog nad 

reformskim, militantnog nad miroljubivim. 

Zato se i pokazalo da je i promena zvanične politike od 

ratovanja ka privređivanju i od izolacije ka Evropi i svetu na 

vrlo tankoj podlozi, da se želi onakav mir koji štiti poredak 

iz koga se krenulo u rat. Ništa ne menja ni činjenica što su i 

neki naši susedi na isto sudbonosno pitanje dali slično rđav 

odgovor. Validan je i ostaje da važi samo jedan meritorni znak 

raspoznavanja: Srbija je samo onoliko bliska Evropi koliko je 

njena unutrašnja evolucija u skladu sa evropskim normama.

Iz toga sledi neveseo zaključak, da je Jugoslavija, 

a još više sama Srbija, obeshrabrujuće daleko od 

Evrope! Daleko je čak i od članstva u Savetu 

Evrope, a o učlanjenju u Evropsku uniju, zadugo 

neće moći biti ni govora. 

“Evropoklonici” 

Nećemo se ipak prepustiti očajanju. Što je put duži, 

to pre treba krenuti i brže ići. Srbija (Jugoslavija) će 

kad-tad morati da pređe taj put, jer nije moguće 

da će se njeni građani trajno miriti sa poslednjim 

mestom na skali evropske razvijenosti, tim pre 

što je još 1980. Jugoslavija bila pred statusom 

pridruženog člana Dvanaestorice, kao prva, i tada 

jedina, među istočnoevropskim zemljama koja je 

ispunjavala uslove. Danas, eto, nismo ni među 

čak 40 članica Saveta Evrope. Svest o potrebi 

odlučujućeg preokreta može danas, moralno 

kvalifikovanije nego iko, da zastupa upravo naš 

Pokret, koji je, ako ne jedini, onda sigurno jedan 

od malobrojnih koji se za to zauzimao od samog 

svog nastanka. 

I danas Evropski pokret u Srbiji, iako nevladina i 

vanstranačka organizacija, ili baš zbog toga, lakše 

može da komunicira sa svim sličnim subjektima u 

zemlji i van nje. Upravo zbog toga ne treba ovom 

prilikom prećutati da smo propustili da osetnije 

proširimo krug pristalica i pripadnika Evropskog 

pokreta izvan Beograda i to je sigurno najopravdaniji 

prigovor koji bi nam se mogao uputiti. 

Takođe smo, ali sa mnogo manje naše krivice, 

propustili da se tešnje povežemo sa Evropskim 

pokretima država bivše Jugoslavije - gde oni 

postoje - kao i sa Evropskim pokretima drugih 

susednih zemalja. Naše inicijative su postojale, 

ali su rezultati, nažalost, ostali sasvim skromni. 

Sve što je iziskivalo osetnija materijalna sredstva, 

nije se moglo dogoditi. 

Ipak nas i ono što smo postigli obavezuje da činimo 

i mnogo više. Srbiji i Jugoslaviji su potrebna evropska 

rešenja: za organizaciju društva, države 

i privrede, za tranziciju i demokratiju, za položaj 

nesrpskog stanovništva, za status Kosova, Vojvodine 

i Sandžaka, za susedsku i regionalnu saradnju, 

za građanske slobode, slobodu kulture i medija. 

Ta rešenja nam se sve neodložnije nude, ako ne 

kao jedina, a ono, sigurno, kao najproverenija. 

Potrebna je samo politička volja da se ono što 

mora biti, preduzme što pre. 

Srbiji i Jugoslaviji potrebna su evropska rešenja - ako ne kao jedina, a ono, 

sigurno, kao najproverenija 

Verujem da su, u celini uzev, sva nastojanja EPuS - i 

deklarativno i faktički - bila u skladu sa suštinskim 

interesima Srbije i Jugoslavije, kao društva i kao 

države. Nismo ni za trenutak zapadali u krizu 

političke savesti, iako su nam, izričito ili posredno, 

lepljene etikete “mondijalizma”, “kvazi-patriotizma” 

i “evro-poklonstva”. 

Moralna i akciona obaveza 

Političko nasilje, prerušeno u patriotizam, nije 

poštedelo ni naša evropska zalaganja. Mislim 

da se može tvrditi da je naš Pokret u čitavom 

tom vremenu, aktivno delovao u duhu svojih programskih 

načela, da danas ne mora da opozove ni 

jedan svoj potez, ni jedno svoje javno zalaganje. 

Glavni odbor, njegova tela i publikacije, pri čemu 

naročito ističem Forum za međunarodne odnose, 

odgovarali su i blagovremeno i politički jasno na 

dramatična pitanja koja je postavilo proteklo 

vreme. Treba istaći i kreativni doprinos pojedinaca, 

istaknutih članova našeg Pokreta i članova 

Foruma za međunarodne odnose u rasvetljavljanu 

i razumevanju problema koje je nametnulo naše 

uzburkano vreme. 

Nismo ni za trenutak zapadali u krizu političke savesti, iako su nam, izričito ili 

posredno, lepljene etikete “mondijalizma”, “kvazi-patriotizma” i 

“evro-poklonstva” 

Poslednji događaji vezani za izborne manipulacije 

i stranačku diskriminaciju dramatično su potvrdili 

alarmantno zaostajanje Srbije za evropskim merilima 

političke kulture i građanskih sloboda. Građani 

kojima danas u Evropi nije garantovana sloboda 

izbora, ne mogu računati ni na kakvu slobodu, pa 

ni na civilizovanu budućnost. Društvo koje se ne 

1 9 9 2 - 2 0 0 2 



leči izborima, bira nasilje kao lek. Suviše opasno 

za sredinu u kojoj je sila uvek bila brža od razuma, 

a silnici dugovečniji od reformatora. 

Evropski pokret u Srbiji nije mogao mnogo više 

da učini, ali je, ipak, činio koliko je mogao. Srbija 

je pred imperativima suštinskih promena i za Evropski 

pokret tu ima više prostora nego snaga da 

ga ispuni. Srbija ne može preurediti svet prema 

svojim potrebama, ali može i mora nešto mnogo 

teže - mora se sama preurediti, da ne ostane 

izolovana, konzervativna i ksenofobična i, kao 

takva, destabilizirajući faktor na Balkanu. 

Ovakva, kakva je sada, ne odgovara Evropi, ali ne 

odgovara ni sopstvenim građanima. Programski 

moto - “za demokratsku Srbiju u ujedinjenoj Evropi” 

- ostaće, verujem, još dugo naša politička 

inspiracija, naša moralna i akciona obaveza. 

« 

Autor je bio predsednik Evropskog 

pokreta u Srbiji od 1994. do 1996. Tekst 

je njegov govor na Godišnjoj skupštini 

Evropskog pokreta u Srbiji 1996. godine.


Mesto, vreme, način... 

dr Jelica Minić « 

Evropski pokret u Srbiji oslobodio se svog početnog 

elitizma i stekao kapacitet da se, baveći se običnim 

dnevnim temama, sa običnim ljudima, po malim i 

velikim gradovima i opštinama, nametne kao autentična 

evropska opcija 

Prve dve godine nakon osnivanja, 1993/94, Evropski pokret u 

Srbiji okupljao je intelektualce iz akademskog sveta, uglavnom 

pravnike, manji broj novinara i nekoliko umetnika, nekolicinu 

poslovnih ljudi koji su imali privatni biznis, nekoliko uglednih 

bivših političara. Aktivnosti su bile pretežno usmerene na kritiku 

ratne politike, ksenofobije, nacionalizma. Isticanje evropske 

opcije bio je oblik otpora narastajućoj plimi militantne velikosrpske 

ideologije i ikonografije. 

Organizacija je bila mala, bavila se etničkim pomirenjem, 

dijalogom sa albanskim intelektualcima sa Kosova i iz Albanije, 

uticajem religije na etničke sukobe, analizom političke scene 

u Srbiji i SRJ. Razvijale su se postepeno partnerske relacije 

sa drugim nevladinim organizacijma koje u to vreme nisu 

bile brojne, kao i sa partnerima iz inostranstva, posebno iz 

regiona. Tema regionalne saradnje je već tada prisutna u 

glavnim aktivnostima Evropskog pokreta. 

Hrabri ljudi 

Nakon početnih, osnivačkih aktivnosti u prostorijama YUBMES 

banke, koje je podržao Ivan Stambolić, tadašnji direktor, Evropski 

pokret se ubrzo preselio u Institut ekonomskih nauka, 

čiji je direktor, Tomislav Popović, i sam angažovano podržavao 

ovu nevladinu organizaciju i bio njen član. Ni jedan od ove 

dvojice hrabrih ljudi, koji su se, svaki na svoj način, suprotstavili 

zastrašujućoj retrogradnoj orijentaciji velikog dela tadašnje 

političke scene u Srbiji, nije više živ. Obojica su žrtve režima. 

Političko ubistvo i stradanje od stalnog političkog nasilja. Bilo 

je veoma teško zadržati ličnu i političku autonomiju i integritet 

i brinuti o ustanovi, zaposlenima, tražiti perspektivu kada ona 

nije bila dogledna. Ta dva čoveka su dali suštinsku pomoć 

u nastanku Evropskog pokreta u Srbiji, uz sav rizik koji je to 

podrazumevalo. Neka im je slava i hvala. 

Do leta 1996, Evropski pokret u Srbiji nije imao svoje prostorije 

u pravom smislu. Koristio je prostranu kancelariju u Institutu 

ekonomskih nauka na drugom spratu i od troškova se plaćao 

samo telefon i sekretarica. Sve ostalo je bila nepisana donacija 

Instituta i volonterski rad grupe entuzijasta, koji su voleli to što 

su radili i verovali u svoju misiju. Za veće sastanke korišćena 

je sala Instituta.

Troškovi telefona i skromna zarada sekretarice 

plaćani su iz individualnih i kolektivnih članarina. 

Kolektivne su bile po 300 DEM i plaćalo ih je desetak 

privatnih firmi koje su bile učlanjene u Biznis 

forum Evropskog pokreta. Neki od projekata su 

nakon izvesnog vremena dobili finansijsku podršku 

za organizovanje skupova i štampanje rasprava ili 

studijskih tekstova. Bilo je pravo slavlje kada je od 

Soros fonda dobijen faks, a zatim i prvi i, zadugo, 

jedini kompjuter, koji je dramatično unapredio rad 

kancelarije Tako je počeo razvoj organizacije, 

kadrovski, finansijski, tehnički. 

Traženje identiteta 

Teme kojima se u tom periodu bavio Evropski 

pokret nisu mogle da privuku masovno članstvo. 

Čak je i unutrašnja struktura organizacije bila 

razuđena, heterogena i bez čvrste unutrašnje 

funkcionalne povezanosti. Nije bilo ni sredstava 

za razvoj programa i aktivnosti. U drugoj polovini 

1994. godine, došlo je do zamora, krize i gotovo 

gašenja organizacije. Propao je i pokušaj pokretanja 

glasila sa evropskim sadržajem. 

Tokom 1995. počinje traganje za novim temama, 

aktivnostima, struktur om, ciljnim grupama. Evropski 

pokret se orijentiše na prostor koji nisu zauzele 

političke stranke. Analizom programa političkih 

Underground 

Idući tim putem, Evropski pokret u Srbiji oslobodio 

se svog početnog elitizma i stekao kapacitet 

da se, pričajući o običnim dnevnim temama, sa 

običnim ljudima, po malim i velikim gradovima 

i opštinama, nametne kao autentična evropska 

opcija. Sve vreme, osnov koordinatnog sistema 

bila je ujedinjena Evropa i saradnja sa susedima 

- reintegrisanje regiona po svim osnovama. 

Političke stranke ni ovim pitanjima nisu posvetile 

neophodnu pažnju. Miloševićev režim je svima 

nametnuo svoju matricu - samoispitivanje, traženje 

neprijatelja, samokažnjavanje i kažnjavanje drugih. 

Ideologiji zatvorenog društva delimično su 

podlegali čak i oni koji su se protiv nje najiskrenije 

borili. Imperijalna politika koja se zaodevala u 

ruho žrtve suzbijala je sposobnost vizije i građenja 

ravnopravnog partnerstva i u zemlji i izvan nje. 

Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, 

1995, prestanak rata i nešto lakše komuniciranje 

sa svetom omogućili su prvi veći projekt Evropskog 

pokreta sa Fondacijom Fridrih Ebert, koja je tek 

započinjala svoje aktivnosti u SRJ. U maju 1996, 

održana je međunarodna konferencija i štampani 

radovi sa konferencije “Proširenje EU, Jugoslavija i 

Balkan”. Jedini prostor koji se mogao dobiti za ovaj 

Za nas koji smo mu posvetili godine teškog življenja, ostaće u mislima kao 

uspešni društveni eksperiment sa važnom političkom porukom onima koji 

umeju da čitaju 

stranaka u SRJ ustanovljeno je da nijedna od njih 

nije posvetila adekvatnu pažnju lokalnom razvoju i 

razvoju preduzetništva, sem fragmentarno. Lokalni 

razvoj je jedino bio naglašen u programu Nove 

demokratije, a preduzetništvo se kod većine pojavljivalo 

kao knjiška kategorija i deklarativno. 

I u sferi političkog delovanja ove dve oblasti su bile 

zanemarene. Čak ni dva daleko najobuhvatnija i 

najsadržajnija politička programa Demokratske 

stranke, u Srbiji, i Demokratske partije socijalista, 

u Crnoj Gori, nisu se obratila dvema ciljnim 

grupama (lokalna samouprava i preduzetnici) 

na pravi način. Na tom nepokrivenom političkom 

polju Evropski pokret je sagradio svoju današnju 

razuđenu strukturu, brojno članstvo za jednu NVO 

i atraktivnost za različite ciljne grupe. 

vrlo uspešan skup sa uglednim učesnicima iz zemlje 

i Evrope bila je kockarnica u hotelu Metropol. Niko 

nije bio spreman da rizikuje. Tako su elitne akcije 

počele u stilu “Underground”. 

Moralna dijaliza 

Evropskom pokretu se u to vreme priključio Forum 

za međunarodne odnose, koji je do tada delovao 

pri Građanskom savezu Srbije i u kome su bile 

ugledne političke ličnosti - publicisti, stručnjaci 

za međunarodne odnose i novinari. Značajan 

broj članova Foruma nije bio učlanjen u političke 

stranke, ali su svi bili pripadnici izrazito građanske 

i proevropske opcije. Sa statusom foruma pri 

Evropskom pokretu u Srbiji, koji je bio i ostao 

nestranačka organizacija, proširen je broj njegovih 

1 9 9 2 - 2 0 0 2 



članova iz većeg broja stranaka građanske i demokratske 

opcije (sem GSS i DC, uključili su se i 

predstavnici DS, SDU, ND, manjinskih stranaka i 

drugih nestranačkih i nevladinih organizacija). 

Svima koji smo tada dolazili na redovne sastanke 

jednom nedeljno kao na neku moralnu, 

intelektualnu i političku “dijalizu” ostaće prelepi 

osećaj građenja jedne škole mišljenja, razvijanja 

analitičkih kapaciteta, lepog prijateljstva i solidarnosti. 

Bili smo svi ravnopravni i niko nije bio 

sam. Nije nas ometala hijerarhijska disciplina 

stranaka, niti dnevnopolitička logika. Razmišljali 

smo slobodno, jedino oružje su bili argumenti i 

informacije, a jedina potvrda i satisfakcija razvoj 

događaja koji smo nastojali da analiziramo i predvidimo. 

Uticaj Foruma je vremenom postao impresivan, 

a uloga u političkim promenama veoma 

bitna. Oko 15 tadašnjih članova Foruma danas 

radi u Saveznom ministarstvu inostranih poslova, 

mnogi su stranački lideri, istaknuti NVO aktivisti, 

urednici u medijima... Mnogih više nema. Onih, 

od kojih smo toliko naučili. 

Ubrzani rast 

U proleće 1996, Boris Vukobrat, uticajni 

predstavnik imućne jugoslovenske dijaspore 

iz Francuske, odlučio je, nakon nekoliko 

razgovora sa tadašnjim predsednikom Evropskog 

pokreta, Mirkom Tepavcem, predsednikom 

Foruma za međunarodne odnose Aleksandrom 

Nenadovićem i Živoradom Kovačevićem, da 

značajno pomogne organizaciju time što će 

omogućiti iznajmljivanje prostora za rad. Septembra 

1996, Evropski pokret u Srbiji se useljava 

u Ðure Jakšića 5, gde se i sada nalazi. Od tada 

nastaje ubrzani rast i razvoj organizacije, koja 

je pored svih svojih aktivnosti bila i svojevrsni 

inkubator za nove nevladine organizacije: G17, 

Udruženje poslovnih žena, Viktimološko društvo, 

Generacija 21, Udruženje za kvalitet života, 

Transparency International... 

U tom izuzetno dinamičnom periodu, cirkulacija 

kroz stan na prvom spratu u Ðure Jakšića 5 bila 

je celodnevna, a deo romantične i vrlo radne 

atmosfere i, ponekad, realne opasnosti sa 

nama su delile komšije u zgradi, kafić i radnja 

u prizemlju. Preko puta, gledali smo u prozore i 

izloge jednog od glavnih neprijatelja građanske 

opcije, tvrđavu Miloševićevog režima i inspiraciju 

Sve vreme, osnov koordinatnog sistema bila je ujedinjena Evropa i saradnja sa 

susedima - reintegrisanje regiona po svim osnovama. 

njegove ideologije - Srpsku akademiju nauka. 

Višemesečni građanski protesti krajem 1996. i 

početkom 1997. zbog Miloševićevog nepriznavanja 

izbornih rezultata, a, zahvaljujući tome, 

i prva građanska pobeda u Srbiji otvorili su 

najzad prostor za suštinsku komunikaciju sa dve 

ključne ciljne grupe: lokalne uprave u kojima 

je opozicija dobila vlast i preduzetnička populacija, 

koja je videla šansu za izlazak iz izolacije 

i legalno poslovanje preko do tada zatvorenih 

granica zemlje. 

Tako je otpočeo proces zajedničkog učenja Evropskog 

pokreta i svih onih kojima se obraćao 

i sa kojima je sarađivao. Počinje saradnja sa 

značajnim partnerima. Sa Kancelarijom za 

vezu UNDP u Beogradu počinje rad na projektu 

razvoja preduzetništva na lokalnom nivou. 

Nakon obilaska niza gradova u Srbiji, urađene 

su studije slučaja u Novom Pazaru, Zrenjaninu 

i Vranju, a u oktobru 1997. u Zrenjaninu organizovana 

je međunarodna konferencija “Kako 

podržati preduzetništvo u SRJ” Konferenciju je 

podržala Fondacija Konrad Adenauer, kao svoj 

prvi projekt u SRJ. 

Nakon ove konferencije, aktivnosti su se širile 

kao požar. Prvo, sistematski rad sa nevladinim 

organizacijama u Vršcu, Kikindi i Zrenjaninu, 

a potom i osnivanje lokalnih veća Evropskog 

pokreta u tim gradovima. Kasnije se “osvajaju” 

i Niš, Kragujevac, Smederevska Palanka, Pirot, 

Novi Pazar, Užice, Velika Plana, Kovin... 

Danas Evropski pokret ima svoja lokalna veća, 

ili su u osnivanju, u tridesetak gradova u Srbiji. 

Teme stalne komunikacije su uvek bile životne i 

sa pitanjem kako to rade u Evropi i susedstvu 

- razvoj lokalne uprave, preduzetništvo, regionalna 

saradnja, mladi, žene, komunalni servisi, 

informisanje... Promovisane su brojne publikacije 

Evropskog pokreta koje su uvek imake evropsku 

dimenziju i region kao okvir. Pokrenuto je glasilo 

Evropa plus.

Rast je dobijao sve veće ubrzanje. Uloga je bila 

sve vidljivija. U pozivanju građana na glasanje 

2000. Evropski pokret je tesno sarađivao sa 

drugim nevladinim organizacijama i bio veoma 

vidljiv, posebno u provinciji. Uz svu dramatiku i 

opasnost, iskusili smo svu lepotu i radost prelomnih 

događaja, kada jedno razoreno i utučeno 

društvo dobija novu šansu. Osetili smo snagu 

i moć socijalnih procesa i na njih smo uticali, 

delujući iz samih korena. 

Evropski pokret u Srbiji se razvijao kao nehijerarhijska 

organizacija po principu mreže ravnopravnih 

partnera. Lokalna veća su bila pravna lica sa 

punom odgovornošću. Svačiji uspeh je zavisio 

od njega samog i od efikasnosti čitave mreže. 

Tako je eliminisano svako rivalstvo i uspostavljen 

princip da je svaki, i najmanji, uspeh zajedničko 

dobro. 

Unutar organizacije su samostalno delovali 

Forum za međunarodne odnose, Grupa za 

ženska prava, Biznis forum, Razni dugoročni 

i kratkoročni projekti, koji su svi delovali uz 

određeni stepen koordinacije i, opet, po principu 

mreže. Taj osećaj slobode, samostalnosti 

i uzajamne podrške, osećaj da svi učimo jedni 

od drugih i da poštujemo tuđe uspehe možda 

je i bio ključ organizacionog, ali i suštinskog 

uspeha u promovisanju evropske ideje. Decentralizovana, 

institucionalno kreativna, raskošno 

raznolika Evropa. 

Imalo bi još mnogo toga da se kaže. Došle 

su nove generacije i Evropski pokret je sada 

mlad. Počeo je kao grupa sredovečnih i starijih 

građana odlučnih da deluju. Za nas koji smo 

mu posvetili godine teškog življenja, ostaće u 

mislima kao uspešni društveni eksperiment sa 

važnom političkom porukom onima koji umeju 

da čitaju. 

« 

Autorka je bila generalni sekretar 

Evropskog pokreta u Srbiji od 1994. do 

2001. 

1 9 9 2 - 2 0 0 2 



Evropska ideja među Srbima 

Desimir Tošić « 

Na osnivačkom kongresu Evropskog pokreta u Srbiji, 

u Beogradu 1992. godine, misao “naših” Evropljana iz 

emigracije i dijaspore prešla je, najzad, u Beograd 

Ideja o udruživanju ili ujedinjenju evropskih naroda stara je 

vekovima. Bilo je pokušaja da se ona ostvari nasiljem, upotrebom 

vojne sile. Uporedo s tim događajima, ideja se razvijala 

na svim stranama, ali je ostajala marginalna sve do Drugog 

svetskog rata. Tek tada, u emigraciji francuskih političkih i javnih 

radnika, našao se čovek koji se na mnogim stranama obeležava 

“ocem evropskog ujedinjenja” - Žan Mone (Jean Monnet, 1888 

- 1979). On se nije mnogo pojavljivao u javnosti, ali je, već 

tokom rata, posebno među Francuzima, dejstvovao kao “čovek 

Evrope”, odnosno pomirenja i udruživanja evropskih država. 

Među našim ljudima tog vremena, opet u Londonu, jedan 

politički čovek, i možda jedini “Evropljanin”, bio je Milan Grol 

(1876 - 1952), vođ Demokratske stranke, pozorišni rukovodilac 

četvrt veka i književnik. On je u svojim dnevnicima i u pisanju 

jednog eseja, koji je objavljen četrdeset godina posle njegove 

smrti, “Iskušenja demokratije”, otvorio problematiku Evrope 

na najjasniji i najneposredniji način: “Jer Evropi nema života 

ako u njoj, razorenoj i iscrpljenoj, zbog grehova vlastodržaca 

i za zablude jedne generacije, milioni ljudi ostanu ograđeni 

bodljikavom žicom”. 

Evropejci u emigraciji 

Ali, posle Drugog svetskog rata, ideji evropskog udruživanja nije 

pruženo objektivno tle za njeno razvijanje kod nas. Jugoslavija 

je do pedesetih godina bila prethodnik “svetske revolucije”, 

uperene protiv evropskih zemalja i njihovog sistema. Nakon 

toga, Jugoslavija se sa svojim režimom dugo bavila namerom 

da okupi izvesne komunističke stranke i zemlje u front porotiv 

Sovjetskog saveza. Ali, pošto ni ta ekskurzija nije uspela, Jugoslavija 

i njeno javno mnjenje bacili su se na takozvani “pokret 

nesvrstanosti” od šezdesetih godina i tu je bilo dosta uspeha 

na političkom i na ekonomskom polju. 

Međutim, ta i takva Jugoslavija politički je ignorisala rađanje 

ujedinjene Evrope od 1952. do 1957 . godine, iako je uspevala 

da se ekonomski poveže sa tadašnjom Evropskom 

ekonomskom zajednicom, još od 1970. godine. Mnogi su 

verovali u Evropi - ne u samoj Jugoslaviji - da je naša zemlja, 

logično i praktično, prvi kandidat za ulazak u evropski krug 

posle izvesnih političkih promena, koje da su bile na pomolu. 

Ni jedna zemlja s jednopartijskim, odnosno nedemokratskim,

ežimom nije mogla i ne može ni danas postati 

član evropske zajednice. 

Ako nije bilo nade za evropsku ideju u samoj 

Jugoslaviji, postavlja se pitanje kako je s njom 

stajalo u krugu rasejanih jugoslovenskih državljana 

koji su nekih desetak godina posle 1944. godine 

bežali iz Jugoslavije Položaj evropske ideje ni 

među njima nije bio bolji, iako tu nije bilo političke 

represivnosti. Emigranti, u većini konzervativni ili 

čisti ekstremisti, nisu bili skloni evropskoj ideji, jer je 

ona bila ideja pomirenja i udruživanja - emigranti 

su, svaka etnička grupa, priželjkivali “treći svetski 

rat u borbi protiv komunizma” na čelu sa SAD. 

Kod hrvatskih emigranata nastavljala se stara 

istorijska iluzija da su oni “prirodno na Zapadu”, 

da se “istorijski” bore za interese Zapada, pa su 

očekivali automatsku podršku i protiv sistema u 

Jugoslaviji i protiv Jugoslavije kao međunacionalne 

zajednice. 

Međutim, bilo je izuzetaka i ovde. Na 

desetogodišnjicu Evropskog pokreta u Srbiji, 

valja se zadržati na nekim pojedinostima. Naime, 

kada je došlo do obrazovanja Evropskog pokreta u 

Hagu 1948. godine, to je bila organizacija koja je 

okupljala društvene radnike iz zemalja koje su bile 

slobodne, ne samo nacionalno, nego i politički. 

Jedan čovek, kome ovde treba odati priznanje, ne 

samo da nije prihvatao takvo stanje stvari, nego 

je preuzeo i inicijativu da ga, na neki način, i 

izmeni. To je bio Vane Ivanović (1913 - 1999), koji 

je od svoje dvanaeste godine živeo u Engleskoj. 

Privrednik, izdavač i sportista, Ivanović je preko 

evropske aktivnosti ušao i u politički život jednog 

užeg kruga naprednijih emigranata. Naime, on 

je još 1949. , dakle godinu dana posle osnivanja 

Evropskog pokreta, uspeo da ubedi svoje britanske 

prijatelje da sve učine da se obrazuje jedan 

poseban odbor od evropskih aktivista iz zemalja 

pod komunističkom vlašću. U prvom trenutku, tu 

su se našli emigrantski političari, među kojima od 

Hrvata Juraj Krnjević (1895 - 1991), a od Srba 

Živko Topalović (1886 - 1972), ali je stalno dolazilo 

do sukoba i javnih polemika, pa su se oni sami 

udaljili od Evropskog pokreta. 

U međuvremenu, pojavljuje se nova inicijativa od 

strane emigranata u Francuskoj. Već 1949. godine, 

osniva se organizacija evropskih federalista 

Posle Drugog svetskog rata Jugoslavija je politički sasvim ignorisala rađanje 

ujedinjene Evrope 

među Srbima, predvođenih od strane izvesnih 

kontroverznih ličnosti, i ona je trajala bez ikakvog 

rada i uspeha nekih sedam godina. Bilo je ne 

samo nerada i neuspeha, već i sukoba i svađa, 

i to pred evropskim aktivistima i organizacijama. 

Zato je centrala francuskog Federalističkog pokreta 

odlučila da se osnuje nova organizacija, te je 1956. 

godine osnovano Udruženje srpskih federalista, na 

čelu s dr Dragašem Kešeljevićem (1914). Iako se 

ova organizacija razvijala u miru, i ona je posle 

nekoliko godina iščezla sa horiznota. 

Evropa među Srbima 

Treba za istoriju naših evropskih aktivnosti 

zabeležiti još dva značajna datuma evropskog 

karaktera, i to baš u Francuskoj. Juna 1946. 

godine, pojavila se, štampana na geštetneru, 

brošura u vidu programa Srpske demokratske 

omladine. Ova je publikacija preštampavana 

docnije u Nemačkoj. To je bio poziv omladini da 

se pridruži programu ove organizacije, koja se 

prva izjasnila za “Evropu među Srbima”. Ta ista 

evropska ideja, kao evropski program, pojavila 

se ponovo u organizaciji koja je nasledila Srpsku 

demokratsku omladinu - Programskim pogledima 

Saveza “Oslobođenje”, januara 1955. godine. 

U međuvremenu, Vane Ivanović preuzima novu 

inicijativu da okupi ponovo Slovence, Hrvate i Srbe 

oko jednog evropskog foruma u okviru Evropskog 

pokreta. Godine 1960., obrazuje se poseban Jugoslovenski 

odbor (za Evropski pokret) u okviru 

pomenutog Odbora, za predstavnike zemalja sa 

evropskog Istoka pod vlašću komunista. Glavnu 

ulogu u toj zajednici igrali su Poljaci i Mađari. 

U jugoslovenskom Odboru nalazili su se Franjo 

Sekolec, Vladimir Predavec, Vane Ivanović i pisac 

ovih redova. Mi smo nekih tridesetak godina 

učestvovali na svim evropskim kongresima, prvenstveno 

Ivanović i ja. Kao i ostali društveni radnici 

iz istočne Evrope, imali smo pravo da govorimo 

1 9 9 2 - 2 0 0 2 



na kongresima, ali ne i pravo da odlučujemo u 

samom Pokretu i na kongresima. 

Kada se promenila atmosfera i mnogo toga 

drugog devedesetih godina, na osnivačkom 

kongresu Evropskog pokreta u Beogradu 1992. 

godine učestvovali smo Ivanović i ja po vlastitoj 

inicijativi. Misao “naših” Evropljana iz emigracije 

i dijaspore prešla je, najzad, u Beograd... 

Breme istorije 

Neće biti na odmet da na kraju postavim pitanje 

zašto se u prošlim decenijama evropska 

misao razvijala tako sporo i bez velikih uspeha 

u svim jugoslovenskim oblastima Među 

istočnoevropskim i srednjeevropskim zemljama 

izvesna evropska ideja pojavila se samo u 

Češkoj, još sredinom XVI veka. 

Jugoslovenske oblasti, izlazeći iz srednjeg 

veka, stavljane su pod kontrolu ili okupaciju 

ondašnjih snažnih država, kakve su bile Austrija 

i Mađarska, s jedne, i Turska, s druge strane. 

Boreći se za svoju samostalnost, jugoslovenske 

zemlje obraćale su se za pomoć prvim moćnim 

susedima koji su ih mogli braniti ili pomoći da 

postanu samostalne. Za Srbiju je, recimo, u XIX 

veku Austrija bila značajna, počev od vremena 

ustanka 1804. godine, pa sve do poslenjih godina 

vladavine Obrenovića. Prve četiri decenije 

XX veka, Srbija je živela delimično od pomoći 

Rusije i Francuske. 

Na hrvatskoj strani, veza s Mađarskom nastala 

je još početkom XII veka, da bi tu patronažu 

zamenila Austrija u XVI veku, sve do austrougarskog 

sporazuma 1867. godine, kada je 

Hrvatska došla opet pod mađarsku kontrolu, 

uživajući od 1868. autonomiju po osnovu svog 

državnopravnog statusa još od 1102. godine. 

Sasvim je logično to što su takve zemlje, bez 

manevarskog prostora, bile primorane da daju 

otpor jednoj zemlji ili da traže pomoć druge, 

veće zemlje. 

Ignorisanje Evrope 

Na taj način ideja evropske celine, odnosno evropskog 

ujedinjenja, stiže sasvim dockan. Pojava 

Evropske ekonomske zajednice 1957. nije izuzetno 

uticala na našu sredinu, a nije ni mogla, s obzirom 

na režim pod kojim su jugoslovenski narodi živeli. 

Najpre žestoki sovjetski sateliti između 1945. i 

1948. godine, jugoslovenski rukovodioci dali su se 

na palanetarnu politiku, ostavljajući politički Evropu 

po strani. Još značajnije, nisu davali mnogo 

pojedinosti svojoj javnosti ne samo o razvijanju 

evropske ideje, nego nisu davali ni podatke o 

značaju koji je imala Evropska zajednica, kako 

ekonomskom, tako i političkom. 

Mada u zadocnjenju, Srbija je dužna da se danas 

suoči sa evropskom stvarnošću. Uprkos tome što 

mnogi politički ljudi često, i demagoški, ističu 

posvećenost našem ulasku u Evropsku uniju, 

treba voditi računa da postoji potencijalno 

snažan segment antievropskih snaga u našoj 

zemlji. Tome ima više razloga, ali možda najviše 

zbog procesa razbijanja jugoslovenske zajednice 

pod pritiskom unutrašnjih snaga takozvanog 

“republičkog nacionalizma” i nacionalizma 

izraženog u ksenofobiji dosta starog datuma, 

ali i posredno, uz pomoć izvesnih velikih sila, 

posebno SAD. 

Uzevši sve činjenice u obzir, Evropski pokret 

u Srbiji suočava se sa izuzetnim teškoćama. 

I sa teškim zadacima. To bi bila poruka svim 

članovima i prijateljima Evropskog pokreta u 

Srbiji. 

« 

Autor je bio predsednik Evropskog pokreta 

u Srbiji od 1996. - 1999.


Kontra struji 

Živorad Kovačević « 

U vreme kad su same reči “Evropa” i “evropske 

vrednosti” bile prokažene, osnivači Pokreta videli 

su Jugoslaviju kao modernu evropsku državu, koja 

je, ne samo geografski, već i civilizacijski, kulturno i 

duhovno deo Evrope i koja mora poštovati evropske 

standarde - od mirnog rešavanja konflikata, do zaštite 

ljudskih prava 

Evropski pokret u Srbiji osnovan je 1992. godine, dok je na 

ovim prostorima besneo bratoubilački rat, svesno sejana mržnja 

prema onima sa kojima smo tolike godine živeli zajedno, a 

mediji trubili o velikoj međunarodnoj zaveri protiv “nebeskog 

naroda”. U vreme kad su same reči “Evropa” i “evropske vrednosti” 

bile prokažene, osnivači Pokreta videli su Jugoslaviju 

kao modernu evropsku državu, koja je, ne samo geografski, 

već i civilizacijski, kulturno i duhovno deo Evrope i koja mora 

poštovati evropske standarde - od mirnog rešavanja konflikata, 

do zaštite ljudskih prava. 

Vapaj u pustinji 

Dakle, potpuno kontra struji. Ali, upravo na tom programu, koji 

je izgledao u to doba utopistički, Evropski pokret se razvijao, 

širio, jačao uticaj. U predvečerje demokratskih promena, Evropski 

pokret je već bio vrlo velika i razuđena organizacija, sa 

mnoštvom oblika delovanja - i horizontalno, i vertikalno. Na 

Skupštini početkom 1999. godine, rekli smo da nam se čini da 

je Evropa od nas daleko, dalje nego ikad u našoj savremenoj 

istoriji. Izolacija u koju nas je Miloševićeva politika odvela 

cementirala se samoizolacijom. 

Zato je ovo što mi radimo, podvučeno je, koliko god da može 

izgledati marginalno i neuticajno i da ponekome zvuči kao 

glas vapijućeg u pustinji koji se ne može čuti od zaglušujuće 

“patriotske” buke, ipak važno i ne bez šanse i smisla, jer 

održava i razvija duh tolerancije, saradnje, otvorenosti prema 

duhovnim, kulturnim, političkim, informatičkim uticajima drugih, 

prihvatanja evropskih standarda i, istovremeno, neopozivog 

suprotstavljanja etničkoj i političkoj netrpeljivosti i represiji, 

duhovnom provincijalizmu, totalitarnom mentalitetu, kulturnoj 

začaurenosti i zatvorenosti, širenju mita o mržnji naroda oko 

nas, Evrope i sveta prema nama. 

Aktivnost Pokreta dobijala je sve više na obuhvatu i raznovrsnosti. 

Nekoliko komponenti koje su svesno i strpljivo razvijane 

tokom više godina, u poslednjem periodu postale su 

preovlađujuća karakteristika Evropskog pokreta, po kojima je 

postao posebno prepoznatljiv u mnoštvu nevladinih organizacija

u Srbiji. Prvo, to je činjenca da je Pokret podržavao 

i pomagao osnivanje mnogih drugih nevladinih 

organizacija, kojima je nesebično pružao okrilje, 

davao logističku i drugu podršku i pomagao da 

se osamostale i stasaju, pri čemu su neke od njih 

postale kolektivni članovi Pokreta (Generacija 21, 

Asocijacija poslovnih žena, Transparency International 

itd.). 

Drugo, preovlađujući udeo u aktivnostima imaju 

mladi, koji čine osnovnu snagu i glavni pokretački 

da se priključe Evropskom pokretu u Srbiji. Bio 

sam predsednik Foruma prve četiri godine i za 

mene to ostaje neponovljiva institucija po sastavu, 

kompetenciji i demokratičnosti. Već skoro deset 

godina članovi Foruma se sastaju svake srede u 

18 časova (bez izuzetka), uvek povodom aktuelnih 

tema, sa uvodničarima koji se brižljivo pripremaju 

kao da govore na nekom međunarodnom skupu 

i u jednom vrlo tolerantnom dijalogu, znalačkom 

i negnjavatorskom, nastoje da ocene našu 

Već sama orijentacija na Evropu, na pridruživanje Evropi i prihvatanje 

evropskih vrednosti i standarda bila je veoma politična i oštro suprotstavljena 

Miloševićevoj politici i režimu 

i inovativni resurs Pokreta dajući mu svežinu, 

dinamičnost, modernost i kritički impuls. Treće, 

mreža od trideset lokalnih veća, koja se osnivaju 

po strogo utvrđenim kriterijumima i dobijaju 

stručnu, tehničku i koordinacionu podršku Pokreta, 

zadržavajući pritom punu akcionu samostalnost, 

čini Evropski pokret u Srbiji snažno utemeljenom 

i diversifikovanom organizacijom, jedinstvenom 

u regionu. 

Treće, Pokret je razvio široku saradnju sa lokalnim 

zajednicama (prvo sa opozicionim opštinama u 

vreme starog režima, a kasnije se taj krug znatno 

proširio), realizujući najraznovrsnije projekte i akcije 

modernizacije lokalne uprave i obuke njenih 

kadrova (reforma budžetiranja i transparentnost 

javnih nabavki, jačanje učešća i uticaja građana u 

lokalnoj samoupravi, biranje najboljeg opštinskog 

službenika, lokalni vodič za domaćinstva u 50 

opština itd.). Četvrto, Evropski pokret ima vrlo 

moderno organizovanu stručnu službu koju vode 

mladi i obrazovani ljudi, sa znanjem stanih jezika, 

obučeni za koncipiranje i realizovanje projekta i 

veoma predani misiji Pokreta. 

Put u Evropu i svet 

Među mnogim forumima Evropskog pokreta 

(politički, ekonomski, preduzetnički, etnički), prvi je 

osnovan Forum za međunarodne odnose. Ustvari, 

Forum je organizovala grupa uglednih profesora 

i istraživača u oblasti međunarodnog prava i 

međunarodnih političkih i ekonomskih odnosa, 

iskusnih diplomata i vodećih spoljnopolitičkih 

komentatora iz nezavisnih medija, koji su odlučili 

unutrašnju situaciju sa stanovišta međunarodne 

pozicije zemlje, spoljnu politiku Jugoslavije i delovanje 

njene diplomatije. 

Forum se često obraćao najširoj javnosti svojim 

ocenama, stavovima, inicijativama i dokumentima. 

Forum je, pored ostalog, izašao sa Predlogom 

platforme za alternativnu spoljnu politiku, dokumentom 

“Jugoslavija na kraju veka: kojim putem 

u Evropu i svet” i publikacijom “Jugoslavija i svet” 

u kojoj je tridesetak kompetentnih analitičara, 

članova Foruma, iznelo svoja gledišta o svim bitnim 

pitanjima naših spoljnopolitičkih odnosa sa 

međunarodnim činiocima (UN, EU, OEBS, MMF 

itd.) i pojedinim državama – velikim, evropskim, 

susednim itd. Ta analiza je poslužila kao osnova 

za raspravu o spoljnopolitičkim prioritetima koja 

je održana odmah posle demokratskih promena 

u oktobru 2000. 

“Spoljnopolitičke sveske” u kojima su štampane 

anlaize Foruma bile su neizostavno štivo za one koji 

su želeli da kritički promišljaju našu međunarodnu 

poziciju. Ne mali značaj imali su redovni prilozi i 

intervjui članova Foruma u nezavisnim domaćim 

medijima i inostranim novinama, TV i radio 

stanicama, što je samo jačalo njihovu “izdajničku” 

reputaciju. Nažalost, nekoliko najistaknutijih i 

najvisprenijih članova i osnivača Foruma, čija je 

znalačka i britka javna reč ostavljala uvek snažan 

trag, nije više među živima. Mnogo bi nam danas 

značili kompetencija, iskustvo i analitičnost Novaka 

Pribićevića, Koste Obradovića, Dragoslava 

Adamovića, Ranka Petkovića, Nikole Burzana, 

Dušana Štrpca i Ivana Veselinovića. 

1 9 9 2 - 2 0 0 2 



Korektivni faktor 

Evropski pokret u celini, a ne samo preko Foruma 

za međunarodne odnose, bio je od samog početka 

politički opredeljen i aktivan. Već sama orijentacija 

na Evropu, na pridruživanje Evropi i prihvatanje 

evropskih vrednosti i standarda bila je veoma 

politična i oštro suprotstavljena Miloševićevoj 

politici i režimu. Evropski pokret je učestvovao u 

svim javnim protestima i demonstracijama protiv 

pogubne politike režima, izlazio sa javnim osudama 

i zahtevima, pomagao opštinama u kojima 

je opozicija bila na vlasti i odigrao nemalu ulogu u 

predizbornim i proizbornim kampanjama, kojima 

su duh i modernost najvećma dale nevladine 

organizacije. 

Međutim, već tokom ovih kampanja, Evropski 

pokret i druge nevladine organizacije su jasno 

isticali da ne žele samo da pomognu izbornoj 

pobedi DOS-a, već i da DOS-u jasno kažu šta 

od njega očekuju posle te pobede. Mnoge ideje 

za koje su se ove organizacije borile u nemogućim 

uslovima u protekloj deceniji dobile su šansu da 

budu realizovane, mada će i u novim okolnostima 

nailaziti na otpor inercije, oportunizma i konzervativizma. 

Evropski pokret u Srbiji bio je svestan toga da ćemo 

se susresti sa specifičnim problemom koji se javlja 

posle duge vladavine autoritarnog režima. Naime, 

dosadašnja opozicija postaće vrlo jaka vlast, sa više 

nego dovoljnom većinom u parlamentu, a, suštinski, 

nećemo imati opoziciju u smilu demokratskog korektiva, 

kritike i kontrole vlasti. Socijalisti i radikali 

svakako neće moći da odigraju tu ulogu. Stoga će 

tu ulogu demokratskog korektiva moći i morati da 

igraju nevladine organizacije, posebno moderni i 

jaki sindikati i stvarno slobodni, stvarno nezavisni 

i visokoprofesionalni mediji. 

Oni treba da budu jake grupe za pritisak koje 

će pomoći, inspirisati i tražiti što potpuniju i bržu 

izgradnju novih, snažnih demokratskih i odgovornih 

institucija po evropskom modelu, novo 

pravosuđe i pravnu državu sa visokim, evropskim 

standardima zaštite ljudskih prava, nepolitizovanu 

i profesionalizovanu vojsku, policiju i javnu upravu, 

novi univerzitet i novi kulturni model koji će karakterisati 

demokratska politička kultura i vrednosti 

otvorenog civilnog društva. 

Razume se da nevladine organizacije prema 

demokratski izabranim vlastima imaju odnos kooperativnosti 

umesto konfrontacije. Ali, ako su do 

sada nevladine organizacije prirodno bile pretežno 

antivladine, one ne smeju postati provladine. Mi 

uporno ističemo da nevladine organizacije moraju 

sačuvati svoju nezavisnu i kritičku poziciju. Ta 

Ako su do sada nevladine organizacije prirodno bile pretežno antivladine, one 

ne smeju postati provladine 

kritička pozicija nije totalna opozicija kakvu smo 

ispoljavali u vreme Miloševićeve vladavine. Ali, 

nije ni gledanje kroz prste onima čijoj smo pobedi 

i mi doprineli. Vidljiva je tendencija da se stavi 

znak jednakosti između kvalifikativa “nevladin” i 

“nepolitički”. 

Mi želimo da sarađujemo sa državnim oganima 

i da budemo partneri u zajedničkim projektima, 

ali ne kao područne organizacije, izvršioci ili 

ikebana, već želimo da utičemo i na politiku. Tu 

i leži prednost civilnog društva kao važnog dela 

ukupnog političkog društva i korektiva i kritičara 

rada državnih organa. Ovo je utoliko važnije u 

situaciji rudimentarnog parlamentarnog života i 

nedovoljnog uticaja Parlamenta, retrogradne uloge 

miloševićevske opozicije i rascepljenosti DOS-a. 

Tragikomične afere 

Na poslednjoj skupštini konstatovali smo da 

sukob u DOS-u eskalira i da bitno opredeljuje, 

opterećuje i monopoliše čitav politički život, 

gurajući u stranu ključne teme - reforme i 

evropsku transformaciju društva. Jedna tužnosmešna 

afera smenjuje drugu; svaka od njih 

je nova stepenica ka daljoj eskalaciji; sve je u 

funkciji njihovog sukoba – važnije je da protivnik 

bude ocrnjen i oslabljen u nekakvoj predizbornoj 

kalkulaciji, nego kako da očuvamo, učvrstimo 

i unapredimo poziciju koju smo u svetu stekli 

petim oktobrom. 

Nije nam bilo drago da to kažemo, ali ispalo je da 

oni kojima smo dali poverenje na izborima umesto 

garanta stabilnosti postaju glavni izvor nestabilnosti 

u zemlji i slabljenja naše međunarodne 

pozicije i ugleda. Mi nismo politički neutralni; 

ipak, ne želimo da se politički svrstavamo. Bliži

su nam oni koji se okreću Evropi i reformama, 

ali oni ne mogu dobiti “carte blanche” za njihovo 

delovanje, već svaki njihov potez treba da bude 

posmatran kroz prizmu realnog približavanja 

proevropskim strateškim ciljevima, a ne u funkciji 

njihovih političkih sukoba sa drugom stranom. 

Evropski pokret nije prihvatio ocenu da je načinjen 

“radikalni diskontinuitet sa bivšim sistemom”. To mi 

ne vidimo. Vidimo da su dva sistema bezbednosti 

- vojni i policijski – još uvek van civilne kontrole i 

parlamentarnog nadzora, da je pravosuđe dobilo 

savremeni evropski institucionalni okvir, ali da 

novu sadržinu treba da udahnu mahom oni koje 

je Milošević imenovao, korumpirao i zaplašio, 

da je borba protiv korupcije još u početnoj fazi 

i da antikorupcijski zakoni još nisu doneti, da je 

govor mržnje, diskriminacije i ksenofobije bio 

samo privremeno potisnut da bi se ponovo 

vratio ne samo u nekim medijima koji kao da 

su se specijalizovali za to, već i u govorima 

nekih DOS-ovskih političara, da nacionalistička 

interpretacija antifašističke borbe, nedavnih 

ratova i međunarodnog okruženja sve više 

dobija na zamahu. 

Podrška 

Ako najvažniji politički činioci budu dovoljno 

odgovorni da u prioritete svoje političke optike 

i svojih ambicija zaista stave tranziciju, 

reforme, izgradnju demokratskih institucija i 

ubrzani privredni razvoj, u tome će imati punu 

podršku institucija civilnog društva, među njima 

i Evropskog pokreta u Srbiji. 

« 

Autor je predsednik Evropskog pokreta u 

Srbiji od 1999. 

1 9 9 2 - 2 0 0 2 



Lično i sentimentalno 

dr Duško Lopandić « 

Ulazak u Evropski pokret u ono olovno vreme na mene 

je ostavio utisak ulaska u zavetrinu iz velike bure, 

okretanje leđa namrštenoj stvarnosti, nalaženje ostrvca 

normalnosti i smirenja, u okeanu buke i besa... 

Pisac ovih redova pripada onoj, verovatno većinskoj, vrsti 

Zemljana čija memorija nije tako jaka da bi do detalja mogli 

rekonstruisati zbivanja iz davnih dana. Zbog toga ponekad i 

zažalim što nisam češće vodio dnevnik ili beleške. Ipak, sasvim 

pristojno mogu rekonstruisati zbivanja koja su se dešavala 

nakon što sam u zimu 1995. godine prešao prag prostorija 

Evropskog pokreta u Srbiji, kako bih, na poziv tadašnjeg generalnog 

sekretara, Jelice Minić, učestvovao u pripremama 

nastupajućeg Dana Evrope. 

Ranije osnivanje prvog Evropskog pokreta u Beogradu - onog 

jugoslovenskog - propratio sam iz daljine, na radu u Briselu. Do 

mene je tada stigao samo poziv “Hoćeš li nam se pridružiti” 

“Naravno”, pomislio sam u sebi i, okupiran poslom, kao i 

kovitlacima istorije oko naših glava, odmah zaboravio i na 

poziv i na Pokret. 

Pogršeno vreme, pravo mesto 

Ali, kada sam se nakon nekoliko godina vratio u Beograd, 

odlazak u EPuS je za mene predstavljao sasvim prirodan korak. 

Naravno, nisam bio svestan koliko će taj korak imati značajne 

posledice u mom daljem, privatnom, životu, ali sam vrlo brzo 

osetio da sam na pravom mestu. 

U to vreme, Evropski pokret je, kao podstanar, koristio jednu 

kancelariju na prvom spratu Instituta ekonomskih nauka, dok su 

se sastanci Glavnog odbora održavali u prizemlju iste zgrade. 

Arhitektura je asocirala na pomalo uvelu gospođu iz nekada 

dobrostojeće građanske porodice. 

Bilo je to vreme kada se Istorija sa velikim “I” još valjala i 

kovitlala beogradskim ulicama i po prostorima naše bivše 

domovine, razbacujući i gazeći naše male živote poput slamki 

u vihoru. Da samo podsetim, na primer, one mlađe, da se tih 

meseci, ne samo jednom Beograđaninu desilo da započne 

dan tražeći neki dokument u policiji, ili pogrešno parkirajući 

auto, a da ga prilično neočekivano završi - u nekom neidentifikovanom 

logoru specijalnih jedinica, ili na nekoj dalekoj 

čuki sa oružjem u šaci. 

Iako, generalno, nisam previše sklon metafizičkim razmišljanjima, 

u to vreme sam definitivno bio zaključio da Zlo nije samo 

apstraktna kategorija ili pojam, nego da se u pojedinim vremenima, 

poput tadašnjeg, ono zaista fizički ovaploćuje, da se

skoro može opipati ili omirisati i da poput pihtijaste 

mase iz horor-filmova pokušava da preplavi čitav 

naš svet, kao i svaki delić naših sitnih života. 

Stoga je ulazak u Evropski pokret u to olovno 

vreme na mene ostavio utisak ulaska u zavetrinu iz 

velike bure, okretanje leđa namrštenoj stvarnosti, 

nalaženje ostrvca normalnosti i smirenja, u okeanu 

buke i besa. Ovo ne znači da se u Evropskom 

pokretu dremalo. Naprotiv, kroz kancelariju 

su stalno promicala i “zujala” razna, poznata i 

nepoznata lica, pisali su se projekti i kovali planovi, 

pripremale publikacije i časopisi. 

Razbarušena živost 

Razbarušena živost i vedar duh organizacije 

proisticali su i iz večitog optimizma i entuzijazma 

tadašnjeg generalnog sekretara i njene šarmantne 

saradnice, koja je imala zvanje izvršnog sekretara, 

i koja me je strogo podsetila da pravo na člansku 

kartu podrazumeva i - plaćanje članarine. 

Ali, najvažnije za mene je bilo to da su se u Evropskom 

pokretu pričale neke druge priče i da su 

se okupljali neki drugi ljudi, koji kao da nisu imali 

nikakve veze sa onim kovitlacima “Istorije” koji su 

strujali ulicama Beograda. Mogle su se tu videti 

neke poznate sede i mudre glave, ugledni kulturni 

radnici, studenti, novinari, stručnjaci (tj, kako bi se 

to sada reklo, “eksperti”), pojedini ljudi angažovani 

u opoziciji, kao i teško definisani primerci iz beogradskog 

kulturno-političkog miljea. 

Šarolik ali zanimljiv svet. Vodile su se priče, ne 

o nacijama i o granicama, nego o tome kako 

osmisliti i poboljšati svakodnevni život građana 

i kako pomoći običnim ljudima, posebno onim 

ugroženim licima, ženama, mladima, izbeglicama. 

A u momentima kada bi predstavnici operativnog 

dela Evropskog pokreta zapadali u dublju depresiju 

zbog hronične besparice, pojavljivao bi se, kao 

duh iz boce, svima dobro znani poslovni čovek (koji 

je i danas član IO), koji bi, poput mađioničara, 

umesto zeca izvlačio nešto novca, i time popravljao 

opšto raspoloženje. 

U našem Odboru za obeležavanje Dana Evrope, 

9. maja, koji se već od februara redovno i sa 

entuzijazmom sastajao, iznošeni su, kao i obično, 

vrlo ambiciozni, pa i grandiozni, planovi i ideje 

za dostojno obeležavanje praznika, u kojima su 

nagoveštavana gostovanja stranih operskih diva, 

pominjani masovni koncerti bivših rokerskih Yustarova, 

predviđani nastupi visokih evropskih 

političara... 

Novac i objektivne teškoće za organizaciju takvih 

zbivanja bili su u drugom planu. Ja sam, kao i 

obično, imao zadatak da pišem, odnosno da pripremim 

prilog za posebnu publikaciju posvećenu 

Danu Evrope - odnosno da po slobodnom izboru 

nešto napišem i prevedem (bio je to prilog o 

“očevima Evrope”, jedan tekst iz memoara Žana 

U Evropskom pokretu pričale su se neke druge priče i okupljali neki drugi ljudi, 

koji kao da nisu imali nikakve veze sa onim kovitlacima “Istorije” koji su 

strujali ulicama Beograda 

Monea i slično), kao i da pripomognem “draftiranju” 

godišnje rezolucije ili deklaracije EPuS-a. 

Cvetni dezen 

U ovoj tačci moja priča postaje sasvim privatna. 

Da se u mom životu nešto posebno dešava, prvo 

su mi skrenule pažnju neke neobične indicije, 

poput pojave cvetića ili srdašca na marginama 

drafta deklaracije o stanju u SRJ, koju sam faksirao 

gospođici izvršnom sekretaru EPuS-a. Situacija je 

postala sasvim alarmantna sa pojavom lirske 

pesme posvećene istoj osobi, na papiru na kome 

je normalno trebalo da prevedem deo iz memoara 

Žan Monea, jednog od “očeva Evrope”, deo 

u kome on meditira o tome kako izbeći novi rat 

između Nemačke i Francuske. 

I tako, neprimetno, od pitanja Evrope između juče, 

danas i sutra, prešao sam na temu sopstvene 

budućnosti. I tako je započela jedna romansa... I 

tako je, nenadano, za mene EPuS postao i nešto 

mnogo važnije i značajnije od udruženja građana 

i institucije koja se bori za evropsku integraciju. To 

je postalo mesto gde sam upoznao svoju sadašnju 

suprugu i gde je rođena naša ljubav. Zbog toga, 

naša dva klinca sa pravom mogu da budu smatrana 

za “evropsku decu”. Hvala evropskoj integraciji! 

Kroz kancelariju su stalno promicala i “zujala” razna, poznata i nepoznata lica, 

pisali su se projekti i kovali planovi, pripremale publikacije i časopisi... 

1 9 9 2 - 2 0 0 2 



A šta se desilo sa proslavom Dana Evrope Pa, 

operska diva i Yu-rok star, naravno, nisu došli 

- kao ni evropski političar visokog ranga. Ali, 

bilo je tu ipak nekih finih događanja, poput 

održane aukcije slika čiji je prihod bio namenjen 

ugroženima i nekoliko skromnih, ali lepih koncerta. 

Objavljena je i predviđena brošura, koja 

je sadržala deklaraciju EPuS-a, Moneov tekst, 

biografiju “očeva Evrope” itd. Samo su cvetići 

nedostajali... Na kraju, skromna svečanost u 

prostorijama “Kinoteke” je, kao i ranijih godina, 

imala ulogu krunskog događaja. 

U godinama koje će slediti Evropski pokret će 

se dalje razvijati, stalno rasti i okupljati sve 

više ljudi u Srbiji, u Beogradu i izvan njega. 

Ipak, za mene, pripreme za taj Dan Evrope 

1995. godine ostaće sasvim i zauvek posebna 

uspomena. 

« 

Autor je rukovodilac projekata “Pripreme 

SRJ i Srbije za evropsku integraciju” i 

“Potencijali za saradnju i integraciju 

regionalnih inicijativa na Balkanu”.


Jedno sjećanje 

Goran Cetinić « 

Ivan Stambolić je bio jedan od jako malo političara koji 

su bili u stanju gledati unaprijed i odmah je shvatio, 

možemo reći, historijsku važnost osnivanja Evropskog 

pokreta u Srbiji u momentu kada je nacionalna i 

fašistička ideologija dominirala na političkoj sceni. 

Nažalost, nije dočekao priznanje za ovaj i mnogo 

drugih doprinosa rušenju Miloševićevog režima 

Godine 1992 radio sam u Jugoslavenskoj banci za 

međunarodnu ekonomsku suradnju kao savjetnik predsjednika 

banke Ivana Stambolića. Negdje u oktobru te godine, Dušan 

Janjić došao je u Banku i izložio Stamboliću ideju o osnivanju 

Evropskog pokreta u Srbiji. Do tada je postojao Evropski 

pokret u Jugoslaviji, ali, osnovan pred sam rat, zapravo nije 

bio aktivan. Poslije razgovora sa Stambolićem Dušan je došao 

u moju kancelariju i rekao mi da je Ivan spreman podržati i 

pomoći osnivanje Evropskog pokreta. Narednih mjesec dana 

obavljali smo pripreme i zakazali osnivačku skupštinu za kraj 

novembra. Sjećam se da se Ivan iznenadio kako brzo smo 

pripremili i zakazali Skupštinu. 

Tehničke pripreme obavljane su uglavnom u mojoj kancelariji, 

u koju su gotovo svaki dan dolazili Duško Janjić, Mirjana 

Šaletić, Branka Prpa, Šefko Alomerović, Darko Dunjić, Milan 

Prodanović, Nenad Švrakić, Jablan Obradović, Milorad 

Tešanović i mnogi drugi. Materijale za Skupštinu pripremali 

smo snalazeći se na različite načine, ali je presudno za tehničku 

pripremu bilo korišćenje štamparije JUBMES banke. 

Pouzdano znam da je Ivan bio upozoren da nije posao Banke 

da pomaže osnivanje nevladine organizacije. Ipak smo 

pripreme dovršili i održali osnivačku skupštinu na vrijeme. 

Poslije Skupštine, Evropski pokret smjestio se i aktivno radio 

u Institutu ekonomskih nauka uz podršku direktora Instituta i 

veliki angažman gospođe Jelice Minić suradnika Instituta. 

Mislim da je uloga Ivana Stambolića u osnivanju Evropskog 

pokreta bila izuzetna. U to vrijeme, on je imao kontakte sa svim 

opozicionarima tadašnjeg režima i, zahvaljujući sposobnosti 

da strateški razmišlja, pomagao je sve konstruktivne ideje 

koje su bile na liniji demokratije i antitotalitarizma. On je tada 

bio jedan od jako malo političara koji su bili u stanju gledati 

unaprijed i odmah je shvatio, možemo reći, historijsku važnost 

osnivanja Evropskog pokreta u Srbiji u tom momentu, kada 

je nacionalna i fašistička ideologija dominirala na političkoj 

sceni. 

Nažalost, Ivan Stambolić nije dočekao priznanje za ovaj i 

mnogo drugih doprinosa rušenju Miloševićevog režima. 

« 

Autor je predsednik Foruma ekonomskog 

foruma Evropskog pokreta u Srbiji


Dan posle 

mr Danijel Pantić « 

Nakon upornog zalaganja Evropskog pokreta u Srbiji, 

kao sastavnog dela demokratskog fronta, došlo je do 

istorijskog, političkog preokreta 24. septembra i 5. 

oktobra 2000. godine. Počeli su da se stvaraju uslovi 

za rad na istinskoj modernizaciji 

Postepena demokratska konsolidacija koja traje i danas, sa 

svojstvima imanentnim društvima koja su prošla traume vladavine 

autokratskih režima, donela je i izazov transformacije 

“trećem sektoru” u Srbiji, sa usmerenjem ka rešavanju mnogobrojnih, 

realnih i teških razvojnih problema, akumuliranih 

tokom protekle decenije. 

Post-totalitarno doba 

U roku od samo nekoliko meseci nakon demokratskog 

proboja EPuS je uspeo da ustanovi svoje nove prioritete u 

delovanju, u skladu sa novonastalim okruženjem. Fokus je 

postavljen na angažman na sektorima koji su ključni za našu 

demokratsku tranziciju u pravcu Evropske unije. Osnova 

ovako brzog definisanja novih prioriteta ležala je u aktivnim 

pripremama za nastupajuće post-totalitarno doba i anticipiranju 

nastupajuće društvene situacije, kao i u uverenosti u 

kvalitet sopstvenih, pre svega, ljudskih resursa. 

Za razliku od drugih zemalja u Evropi u kojima se Evropski 

pokreti pre svega bave promocijom koncepta evropske 

integracije, naš Pokret je danas u poziciji da, sem toga, 

aktivno učestvuje u izgradnji i osnaživanju demokratskih 

institucija post-komunističke Srbije. 

Pri tome, nismo se odrekli uloge aktivnog promotera ideja i 

vrednosti evropske integracije u Srbiji, što podrazumeva i zauzimanje 

stavova prema raznorodnim političkim fenomenima 

u još uvek mladoj i nestabilnoj srpskoj demokratiji, sa jedne 

strane, i analizu odnosa naše zemlje i međunarodne zajednice, 

koji su tako dugo bili u neskladu, sa druge strane. 

Aktivno nastojimo da potpomognemo održavanje pažnje 

prema našoj zemlji i konstruktivnog angažmana relevantnih 

faktora u međunarodnoj zajednici, u pravcu rešavanja naših 

esencijalnih razvojnih problema. Uvereni smo da je sinhornizacija 

programa inostrane pomoći sa stvaraocima domaće 

političke agende i činiocima iz “trećeg sektora” ključna za 

uspešnu demokratsku transformaciju našeg društva i države 

i njihovo pristupanje EU, što je naša osnovna misija.

Pokretna meta 

Ne treba gubiti iz vida i da pristupanje EU predstavlja 

neku vrstu “pokretne mete”. Evropska integracija 

je živ i veoma dinamičan proces koji preoblikuje 

Evropu. Sama EU u trenutku našeg sazrevanja za 

članstvo neće biti ista ona organizacija kakva je 

Mnoge značajne ideje i koncepti su inkubirani kod nas da bi prerasle u značajne 

inicijative i, potom, u projekte i cele organizacije 

danas. Kriterijumi za učlanjenje će biti viši i složeniji, 

a naš napor da pristupimo Uniji biće veći i teži. Sve 

će to biti donekle lakše ukoliko budemo aktivno 

pratili evoluciju evropskih struktura, uz održavanje 

jasnog reformskog kursa kao opšteusaglašenog 

nacionalnog interesa koji za cilj ima punopravno 

članstvo, što implicira trajni mir i stabilnost. 

Inkubator ideja 

Na personalnom nivou, nakon demokratskog 

proboja, mi u EPuS-u možemo sa ponosom da 

istaknemo da smo pomogli novoj vlasti, posebno 

jugoslovenskoj diplomatiji, tako što su mnogi naši 

istaknuti članovi preuzeli odgovornost na mestima 

bitnim za ubrzani razvoj zemlje i nadoknađivanje 

našeg zaostatka za susedima, koji su odmakli 

na putu ka Evropi. Posebno želim da istaknem 

zahvalnost koleginici dr Jelici Minić, sadašnjem 

pomoćniku ministra inostranih poslova SR 

Jugoslavije, koja je bila generalni sekretar u 

periodu 1994 – 2000. i presudno doprinela 

da EPuS izraste u održivu i snažnu nevladinu 

organizaciju. 

EPuS je bio i ostao epicentar ideja progresa i 

modernizma u srpskom društvu. Mnoge značajne 

ideje i koncepti su inkubirani kod nas da bi prerasle 

u značajne inicijative i, potom, u projekte i 

organizacije (na primer, G17, inicijalni Chapter 

Transparency International u Srbiji, Viktimološko 

društvo, Udruženje poslovnih žena, Generacija 21 

i mnogi drugi), koje jačaju sektor civilnog društva 

i stabiliziju demokratski poredak, popunjavajući 

kod nas ranije tako veliki prazan prostor između 

javnog sektora (partija, vlasti) i građana. 

EPuS je tokom poslednje dve godine unapredio 

svoje kapacitete u meri koja mu omogućuje da 

deluje širom Srbije i sprovodi značajne razvojne 

programe sa partnerima poput Evropske agencije 

za rekonstrukciju i Američke agencije za međunarodni 

razvoj. 

« 

Autor je generalni sekretar Evropskog pokreta 

u Srbiji od 2001


Forum za međunarodne odnose 

Jedinstven u zemlji 

Dušan Simić « 

Danas se među 83 člana Foruma nalaze i tri bivša 

jugoslovenska ministra inostranih poslova, desetak 

bivših i još toliko aktivnih ambasadora, direktori 

i analitičari vodećih jugoslovenskih instituta koji 

se bave temama međunarodne politike, profesori 

međunarodnog prava i međunarodnih ekonomskih 

odnosa, glavni i spoljnopolitički urednici vodećih 

jugoslovenskih medija 

Forum za međunarodne odnose nastao je 1992. godine, prvobitno 

kao Komisija za međunarodne odnose pri Građanskom 

savezu Srbije, da bi se 1995. godine, pod svojim sadašnjim 

imenom izdvojio u samostalno telo u okviru Evropskog 

pokreta u Srbiji. Od svojih početaka Forum je okupljao neke 

od najuglednijih spoljnopolitičkih analitičara u Jugoslaviji i taj 

njegov sastav je bio i ostao njegov najdragoceniji ulog. 

Sastav Foruma u toku 2002. godine dopunjen je jednim brojem 

novih ličnosti, delimično da bi se nadoknadio odlazak znatnog 

broja članova koji su, posle demokratskih promena u zemlji, 

upućeni na diplomatske dužnosti u inostranstvu, a takođe i 

da bi se sastav Foruma popunio nekim perspektivnim mlađim 

članovima. 

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević u svom 

uvodnom tekstu u ovom Almanahu dosta podrobno je opisao 

aktivnosti Foruma u prvim godinama po njegovom osnivanju, pa 

ćemo se ovde detaljnije zadržati na nekim skorijim pomacima 

i planovima za budućnost. Neke od tradicija iz ranijih godina, 

kao što su redovni sastanci članova Foruma svake srede u 

18 časova, nastavljaju se i na njima se odvijaju podjednako 

nadahnute i prosvećene debate o ključnim spoljnopolitičkim 

preokupacijama zemlje i stanju na međunarodnoj političkoj 

sceni. 

Na tim skupovima, sem članova Foruma, uvodničari su dosad 

bile i istaknute ličnosti međunarodne političke scene, kao što su, 

da pomenemo samo neke, Erhard Busek, Morton Abramovic, 

Danijel Server, Aleksandar Jakovljev, Johan Galtung, takođe 

i ambasadori vodećih svetskih sila akreditovani u Beogradu, 

a posle demokratske promene u zemlji i naši ambasadori koji 

odlaze na dužnost u prestonice vodećih svetskih sila. 

Održana su i dva otvorena zasedanja Foruma posvećena aktuelnim 

temama međunarodne politike, a između 1996. i 2000. 

godine izdato je i osam publikacija u ediciji “Spoljnopolitičke 

sveske” u kojima su autori, članovi Foruma, obrađivali aktuelne 

teme trenutka, posebno one koje se odnose na mesto 

Jugoslavije u svetu i zbivanja u njenom okruženju. Neke od

“Svezaka” uvršćene su među udžbenike na Diplomatskoj 

akademiji Saveznog sekretarijata za 

inostrane poslove. 

Svetla tradicija... 

Te tradicije nameravamo da nastavimo, utoliko 

lakše što su demokratske promene ostvarene 

ujesen 2000. godine otvorile mogućnost da 

bogatstvo ideja koje iznose članovi Foruma i 

njihovi gosti, u većoj meri nego ranije, dospe u 

širu javnost. Kao ilustrativan primer promene koja 

je u i tom domenu nastupila posle demokratskih 

promena u zemlji, navešćemo Okrugli sto “Haški 

tribunal i Jugoslavija - Izazovi saradnje”, koji je, u 

organizaciji Foruma za međunarodne odnose, i 

uz finansijsku podršku Fonda za otvoreno društvo, 

održan u beogradskom Sava centru 13. juna 2002. 

godine. Tu javnu tribinu otvorio je savezni sekretar 

za inostrane poslove i predsednik Nacionalnog 

saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Goran 

Svilanović, a panelisti su bili zamenik glavnog 

tužioca Haškog tribunala Grejem Bluit, predsednik 

sudskog veća Tribunala na procesu generalu 

Krstiću, optuženom za zločine u Srebrenici, Almiro 

Rodriges, predsednik Saveznog ustavnog suda dr 

Momčilo Grubač, profesori dr Milan Šahović i dr 

Vojin Dimitrijević i direktor beogradskog Centra 

za antiratnu akciju Ivan Janković. 

O interesovanju na koje je naišao ovaj skup svedoči 

činjenica da su ekipe četiri TV mreže - RTS, B92, BK 

TV,YU Info - svojim kamerama pratile zasedanje i 

da su objavile, za televizijske standarde, čak veoma 

iscrpne izveštaje u svojim glavnim informativnim 

emisijama. Ekipa RTS snimila je i posebne intervjue 

sa tužiocem Bluitom i sudijom Rodrigesom, koji 

su emitovani u programu “ Haški dnevnici”. Svi 

vodeći dnevni listovi objavili su podrobne izveštaje 

o radu Okruglog stola, a intervjue sa Bluitom i 

Rodrigesom, načinjene u pauzama zasedanja, 

objavili su dnevnici Politika i Danas. 

... i nove obaveze 

Pre oktobra 2000. godine takav publicitet, 

posebno u Politici i na Radio- televiziji Srbije, nije 

se mogao ni zamisliti, što potvrđuje da sadašnja 

situacija otvara daleko šire mogućnosti, ali nameće 

i nove obaveze Forumu. Zato smo se opširnije i 

zadržali na ovom skupu, jer on ukazuje na jedan 

Sastav takvog spoljnopolitičkog znanja, iskustva i ugleda, kakvim raspolaže 

Forum za međunarodne odnose, verovatno je jedinstven u našoj sredini 

Situacija posle oktobra 2000. godine otvara daleko šire mogućnosti, ali nameće i 

nove obaveze 

od pravaca izlaska Foruma za međunarodne 

odnose u širu javnost. 

Na osnovu tog iskustva, Izvršni odbor Foruma je 

predložio, a članovi se saglasili, da se ubuduće 

svaka dva meseca održava slična javna debata. 

Finansijska ograničenja nam neće omogućiti da 

svaki naredni put pozovemo tako ugledne strane 

goste, ali ćemo se truditi da okupimo što eminentniji 

sastav domaćih učesnika. 

Druga ideja koju je predložio Izvršni odbor je da 

se, umesto dosadašnjih povremenih izdanja kao 

što su bile “Spoljnopolitičke sveske”, pokrene stalna 

publikacija koja bi, pod imenom “Forum”, izlazila 

jedanput mesečno, ili, eventualno, dvomesečno. 

Revija bi, pored sažetaka diskusija na Forumu, 

sadržala i autorske priloge uglednih autora i bila 

namenjena širem krugu zainteresovanih za teme 

naše spoljne politike i svetska kretanja. U času 

kada ovaj Almanah ulazi u štampu, ideja je još u 

fazi detaljnije razrade, ispituju se načini finansiranja 

publikacije, ali, sudeći po prvim reakcijama, znatni 

su izgledi da se Forum sa ovim svojim novim izdanjem 

predstavi u relativno bliskoj budućnosti. 

Jedan od zaključaka rasprava o budućoj aktivnosti 

je da treba i na druge načine iskoristiti sadašnju 

relativno povoljnu konstelaciju u zemlji i njenom 

okruženju, pre svega u smislu intenziviranja 

razmene poseta i organizovanja zajedničkih debata 

sa članovima sličnih tela drugde u okruženju, 

posebno u zemljama bivše Jugoslavije. Prvi takav 

kontakt već je ostvaren u martu 2001. godine, 

kada je u Beogradu, kao gost Foruma, boravila 

dvočlana delegacija Društva za međunarodne


odnose iz Ljubljane, u kojoj su bili ambasador 

Marko Kosin i dr Marijan Svetličič. 

Kao što se iz napred izloženog vidi, Forum za 

budućnost ima neke dosta smele planove, koji 

će iziskivati dodatne napore i koji će zavisiti od 

materijalnih sredstava. Ali, to su, smatramo, i 

ciljevi dostižni za sastav takvog spoljnopolitičkog 

znanja, iskustva i ugleda, verovatno jedinstven 

u našoj sredini, kakvim raspolaže Forum za 

međunarodne odnose. 

« 

Autor je predsednik Foruma za međunarodne 

odnose pri Evropskom pokretu u Srbiji


Etnički forum 

Podsticanje dijaloga 

dr Dragan Lakićević « 

Nerešeni etnički sporovi tokom poslednje decenije bili su 

jedan od ključnih razloga za vođenje pogrešne državne 

politike, devastiranje bogatstva zemlje i zaostajanje u 

političkim i ekonomskim reformama 

Početkom 2001. godine, Evropski pokret u Srbiji je organizovao 

konferenciju pod nazivom “Etničko pomirenje kao uslov 

ekonomskog razvoja” (Kruševac 2.-3. februar 2001.). Ideja o 

potrebi za ovakvim skupom počivala je na uverenju o nužnosti 

započinjanja neformalnog dijaloga između predstavnika albanske 

i srpske etničke zajednice sa područja opština koje 

se graniče sa Kosovom. Neposredan povod bili su oružani 

incidenti u ovoj oblasti, izazvani od strane albanskih ekstremista, 

nezadovoljnih rezultatima rata na Kosovu, odnosno željnih da 

se i ova teritorija nastanjena albanskim stanovništvom nađe 

pod nekom vrstom protektorata Ujedninjenih nacija. 

Govor oružja 

Govor oružja ukazivao je na dve stvari: nesposobnost sukobljenih 

strana da putem pregovora dospeju do zajedničkog rešenja, 

i drugo, postojanje nagomilanih nerešenih problema koji decenijama 

pritiskaju jug Srbije. I organizatorima i učesnicima 

ovog skupa bilo je jasno da se u postojećoj konstelaciji sukoba 

između albanske i srpske strane ne mogu očekivati ni neki veliki 

stepen saglasnosti, niti brza i efikasna rešenja. 

Upravo zato smo smatrali da je dijalog potreban i nužan, da 

se iznađe makar minimalni stepen tolerancije i razumevanja, 

da se pronađu neke zajedničke tačke oko kojih bi mogla da 

se odvija buduća saradnja i omogući postepena normalizacija 

odnosa. Mislili smo da je ekonomski oporavak pitanje dana, 

da je to plodna pretpostavka za uspostavljanje poverenja i 

ubrzano vraćanje svih sfera života u normalne tokove. 

Verovali smo da su interesi da se reše konkretni životni problemi 

nešto mnogo delotvornije i efikasnije nego globalne političke 

strategije profesionalnih političara i ideologa. Kao medijator, 

Evropski pokret apelovao je na to da strane u sporu zaborave 

stare razmirice i da se racionalno okrenu budućnosti, 

da pokušaju da uz podršku međunarodne zajednice i Vlade 

Srbije pronađu rešenja koja će, pre svega, doprineti boljem 

životu, miru i ekonomskom oporavku. 

Ovaj angažman Evropskog pokreta ukazao je na očiglednu 

činjenicu da su nerešeni etnički sporovi tokom poslednje 

decenije bili jedan od ključnih razloga za vođenje pogrešne 

državne politike, devestiranje bogatstva zemlje i zaostajanje 

u političkim i ekonomskim reformama.

Čak i nakon pada Miloševićevog režima, u Srbiji 

su ostali na dnevnom redu mnogi nerazrešeni 

etnički sporovi. Oni predstavljaju veliku prepreku 

za oblikovanje ne samo stabilne moderne političke 

zajednice, već i za uključivanje Srbije u evropske 

integracione procese. 

Iz uvida o važnosti daljih aktivnosti u vezi sa širenjem 

međuetničke tolerancije, s idejom o važnosti ekonomskih 

reformi u područjima gde postoji napetost 

između stanovnika različitih nacija (područja koja 

su, po pravilu, i nerazvijena), kao i potrebom za 

Polazna ideja o jednom ovakvom globalnom 

projektu bila je konstatacija da je u Jugoslaviji 

tokom poslednje decenije jedna nepolitička dimenzija 

– etnička pripadnost, dominirala u stvaranju 

političke zajednice (države). 

Ova nelogičnost je dovela do isključivanja jednog 

dela stanovništva iz nečega što bi trebalo da bude 

univerzalno. Samim tim, izostala je mogućnost 

konstituisanja demokratskog poretka. Sve dok 

je etnička ili religiozna pripadnost primarna 

politička činjenica, a ne pravno zaštićena privatna 

Čak i nakon pada Miloševićevog režima, u Srbiji su ostali na dnevnom redu 

mnogi nerazrešeni etnički sporovi 

stalnim otvorenim dijalogom između predstavnika 

vlasti i civilnog društva, u okviru Evropskog pokreta 

počeo je sa radom Etnički forum. 

Aktivnosti 

Najvažnije aktivnosti Etničkog foruma u proteklom 

periodu se mogu sumirati u sledećim tačkama: 

• Istraživački rad, konsultacije, preporuke: 

“Conflict Prevention and Transformation in FR 

Yugoslavia”, studija, objavljena u knjizi “Searching 

for Peace in Europe and Euroasia”, Boulder-London, 

2002, “Municipality Assessment 

– Presevo, Bujanovac, Medveđa”, istraživanje, 

rađeno za UNDP. 

• Organizovanje seminara i radionica:”Workshop 

on skills for dialogue and integration” - radionica 

održana 16.-20. jula 2001. zajedno sa 

Institutom za mir SAD (US Institute for Peace) 

iz Vašingtona; “Pomirenje i reintegracija” - radionica, 

održana u Vranju 5. marta 2002., u 

čijem radu su učestvovali predstavnici opština 

Preševo, Bujanovac i Medveđa, Kooridnacionog 

tela, UNDP, UNHCR, EAR i OEBS-a). 

• Učestvovanje na stručnim skupovima: Sarajevo, 

3.-5. april 2001; Soseberg, Holandija 31. maj 

- 1. jun 2001; Villars, Švajcarska 19.-20. novembar 

2001; Beograd 15. -17. septembar 2001; 

Beograd 10. januar 2002, Zagreb, 17. -18. jun 

2002. 

Reintegracija i oporavak 

Tim Etničkog foruma pripremio je dvogodišnji projekt 

“Republika Srbija: Reintegracija i oporavak”. 

stvar svakog građanina, sam čin posedovanja 

državljanstva nije i garancija da je neko postao 

član političke zajednice. 

S druge strane, isforsirani partikularni nacionalni 

identitet (bilo da se radi o titularnoj naciji ili 

nacionalnoj manjini), razbio je ideju pripadnosti 

zajedničkoj državi (Jugoslaviji, Srbiji), odnosno 

doveo do međusobnog isključivanja ova dva 

identiteta. Ako se tome doda bolna činjenica 

raspada bivše države, koja se odvijala kroz rat 

pripadnika različitih nacija, jasno je u kojoj meri 

je problem poremećenih odnosa među etničkim 

zajednicama na tlu zajedničke države postalo 

važno političko pitanje. 

Etnički forum Evropskog pokreta polazi od 

konstatacije da je Srbija kao multietnička zajednica 

zbog izraženog etno-nacionalizma već 

čitavu deceniju u dubokoj krizi. Brz ekonomski 

i politički oporavak moguć je tek rehabilitacijom 

građanina kao zrele političke ličnosti, sposobne da 

prevaziđe ograničenost etničkih podela i deoba, 

odnosno građanina kome su garantovani svaka 

sigurnost i prava, bez obzira na etničko poreklo 

i veroispovest. 

A pojam građanina nije apstraktna kategorija, već, 

pre svega, politički projekat koji podrazumeva, 

između ostalog, prevazilaženje etničkih distanci, 

novi pravno-politički pristup etničkim zajednicama, 

stalni otvoreni dijalog različitih stanovišta, slobodu 

informacija i elastičan školski sistem, itd. 

Polazeći od načelnog opredeljenja izabranih lidera 

svih etničkih zajednica da aktivno streme konceptu 

evropske integracije, što podrazumeva politiku


obuka bi uključivala i ovladavanje praktičnim 

znanjima iz domena pravne pomoći, procene 

etničkih i ekonomskih problema kao potencijalnih 

kriznih tačaka, organizovanje dijaloga na 

lokalnom nivou, kao i kvalifikovanog izveštavanja 

(Early Warning System). 

Predviđeno je i organizovanje regionalnih seminara 

u kome bi eksperti Evropskog pokreta, vladinih 

Etnički sporovi predstavljaju veliku prepreku za oblikovanje ne samo stabilne moderne 

političke zajednice, već i za uključivanje Srbije u evropske integracione procese 

otvorenog dijaloga, tolerancije, poštovanja 

ljudskih prava i ubrzani ekonomski prosperitet, 

projekat Etničkog foruma kao svoj osnovni cilj vidi 

u pružanju dobrih usluga u svim onim oblastima 

gde je Evropski pokret stekao bogato iskustvo 

izgradnje civilnog društva: izgradnje lokalnih 

kapaciteta u domenu demokratskih ustanova, 

kontrole vlasti, međuetničke tolerancije, privatnog 

preduzetništva, edukacije žena i omladine, 

lokalne uprave i borbe protiv korupcije. Tek 

ovakvim kompleksnim pristupom moguće je 

rastvoriti međunacionalne tenzije i na dugi rok 

kreirati uslove za multietničku zajednicu. 

Stoga naš projekat ima za cilj pružanje stručne 

i organizacione pomoći u procesu pomirenja 

između etničkih zajednica na tlu Republike Srbije. 

Zato bi se formiralo šest regionalnih centara 

koji bi na terenu identifikovali ključne uzroke 

postojećih tenzija, istražili njihovu pozadinu 

i u saradnji s ekspertskim timom predlagali 

konkretna rešenja. 

Dalje, izvršila bi se i obuka aktivista u regionalnim 

centrima s akcentom na ovladavanje veštinom 

izgradnje poverenja među etničkim zajednicama, 

kao i veštinom pravovremenog identifikovanja 

mogućih konflikata. Ovo podrazumeva sagledavanje 

svih relevantnih kulturnih, ekonomskih i 

socijalnih aspekata koji oblikuju život datog regiona, 

odnosno republike Srbije kao celine. Ova 

organizacija i inostranih organizacija moderirali 

inter-etnički dijalog i definisali neophodne uslove 

pomirenja i prevazilaženje postojećih napetosti. 

U tom smislu, u zavisnosti od problema koji 

konkretna zajednica ima na dnevnom redu teme 

seminara ne podležu krutoj šematici, već su koncipirane 

prema gorućim potrebama: na primer, 

primena novog zakona o nacionalnim manjinama, 

jačanje opštinskih kapaciteta u demokratskim reformama, 

Transparency programme, konsultacije 

o mogućnostima korišćenja zajmova za ekonomski 

oporavak, korišećenje evropskih iskustava o regionalnim 

programima razvoja, itd. 

Takođe, organizovaće se regionalne i internacionalne 

konferencije na kojima bi se analizirali uslovi 

prevazilaženja etničkih sporova unutar Srbije, kao 

i odnosi sa susednim državama, nekadašnjim republikama 

bivše zajedničke države. Od posebnog 

je interesa razvijanje dobrosusedskih odnosa 

sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i 

Hrvatskom. 

« 

Autor je predsednik Etničkog foruma 

Evropskog pokreta u Srbiji


Ekonomski forum 

Idemo dalje 

Goran Cetinić « 

Kao i mnogi drugi u ovoj zemlji, i Ekonomski forum 

Evropskog pokreta u Srbiji morao je posle demokratskih 

promena da preispita svoje aktivnosti. Nažalost, to 

se uglavnom odnosilo na ublažavanje posledica 

desetogodišnje destruktivne vladavine i u evropskoj 

ekonomiji nezabeležene prakse 

U periodu do 5. oktobra 2000. osnovna ideja Ekonomskog 

foruma bila je da popuni veliku prazninu u informisanju javnosti 

u Jugoslaviji o aktuelnim događanjima u svetskoj i, posebno, 

u evropskoj privredi. Tadašnji izvanredno dinamični ekonomski 

trendovi i ubrzana ekonomska i finansijska globalizacija 

događala se u vreme kada je Jugoslavija čamila izolovana u 

autarhičnoj privredi potpuno centralizovanoj kao da je početak 

20. veka. 

Pad Miloševićevog režima javnosti je, između ostalog, otkrio 

sliku uništene privrede. Podsećanja radi, decenija pod 

Miloševićem ostavila je, pored svima poznatih tragičnih 

političkih, ne manje tragične ekonomske posledice od kojih 

su mnoge jedinstvene u evropskoj istoriji 20. veka: prosečna 

stopa rasta bila je neverovatnih minus 7 odsto, što je najduži 

period bez razvoja u jednoj evropskoj zemlji u 20. veku, najveća 

i najduža hiperinflacija u istoriji, enormna pljačka drugih i 

sopstvenog monetarnog sistema, uz sasvim neproduktivno 

trošenje opljačkanih fondova, uništenje srednje klase u rekordno 

kratkom roku, centralizacija privrede slična onoj u Sovjetskom 

Savezu, život i privreda nisu poznavali konkurenciju, već gotovo 

isključivo monopole, enormno širenje siromaštva koje je danas 

šest puta veće od evropskog proseka i, uz BiH i Albaniju, najveće 

u Evropi. Prethodna decenija donela je sivu ekonomiju, privredu 

bez štednje i akumulacije, stalno rastući platni deficit i, što je 

možda najgore, potpunu ekonomsku izolaciju od sveta i vrlo 

veliku informacionu izolaciju. 

Zaostalo i zatvoreno 

Istovremeno, u prošloj dekadi, u svetskoj privredi napravljen 

je do sada najveći razvojni prodor. Globalizacija privrede, 

posebno finansijskih tokova, potpuno je promenila veliki broj 

ekonomskih postulata i donela bezbroj ekonomskih inovacija, 

finansijskih proizvoda i tehnika prilagođenih informatizaciji i 

globalizaciji. Jugoslavija, nažalost, ne samo da nije učestvovala 

u ovim kretanjima, nego većinu nije niti registrovala. 

Jedna od tužnih posledica Miloševićeve dekade je i to da je 

u njoj stasala generacija ekonomista koja - u vreme kada komercijalne 

banke i finansijska tržišta u svetu dnevno proizvode

nove bankarske proizvode i ekonomske inovacije 

- nije imala priliku da se sretne sa praksom kredita, 

bezgotovinskog plaćanja ili sličnim finansijskim 

i ekonomskim veličinama. I danas, nakon otvaranja 

zemlje, još uvek veliki broj informacija 

nije dostupan ekonomskoj javnosti, novi dinamični 

tranzicioni tokovi nedovoljno su transparentni. 

Konzervativno ekonomsko obrazovanje i rad nove 

generacije ekonomista u zaostaloj i zatvorenoj 

privredi i nerazvijenoj ekonomskoj infrastrukturi 

preti teškim posledicama za razvoj. 

Mladi lavovi 

Ti razlozi doveli su nas do ideje da se u okviru 

Ekonomskog foruma organizuje Ekonomski 

forum mladih, koji bi zainteresovanim mladim 

ekonomistima i starijim studentima Ekonomskog 

i srodnih fakulteta pokušao da nadoknadi deo 

propuštenog, približavanjem realnosti i informacija 

do kojih je teško doći iz udžbenika ili iz sredstava 

informisanja. Ideja Ekonomskog foruma mladih je 

da moderne ekonomske trendove približi mladim 

jugoslovenskim ekonomistima, da poboljša nivo 

njihove informisanosti o tržišnoj ekonomiji, globalnim 

ekonomskim trendovima, evropskim ekonomskim 

postulatima i tranzicionim procesima 

u Jugoslaviji. 

Teži se, dakle, popunjavanju informacionog 

jaza, a kroz direktne kontakte sa donosiocima 

odluka. Reč je o razmeni mišljenja sa visoko 

I nakon otvaranja zemlje, još uvek veliki broj informacija nije dostupan 

ekonomskoj javnosti 

pozicioniranim ličnostima koje praktično deluju 

u našoj privredi u tranziciji ili u relevantnim 

centrima odlučivanja u Evropi i svetu. To su 

domaći kreatori ekonomske politike, pretstavnici 

Svetske banke, IFC, Međunarodnog monetarnog 

fonda, EBRD, EAR, Pakta stabilnosti, inostranih 

banaka itd. 

Ekonomski forum mladih Evropskog pokreta, uz 

podršku i pomoć Studentske unije Ekonomskog 

fakulteta, osnovan je 29. oktobra 2001. godine. 

Do sada je održao nekoliko skupova, a prvi gost 

bio je Rori O’Salivan, direktor pretstavništva 

Svetske banke u Beogradu. U februaru, gost je 

bio Henri Rasel, direktor pretstavništva Evropske 

banke za obnovu i razvoj u Beogradu, a nedavno 

i Božidar Ðelić, ministar finansija republičke 

vlade. Do kraja godine, na Forumu očekujemo 

još nekoliko istaknutih domaćih kreatora ekonomske 

politike, nekoliko predstavnika međunarodnih 

finansijskih institucija i inostranih banaka. 

« 

Autor je predsednik Ekonomskog Foruma 



Preduzetnički forum 

Mala preduzeća, veliki značaj 

dr Zvonko Brnjas « 

Razvoju preduzetništva i, u okviru njega, posebno 

razvoju malih i srednjih preduzeća, kao jednom od 

njegovih najvažnijih nosilaca, naročito u zemljama u 

razvoju, u Evropskom pokretu u Srbiji poklanjana je 

značajna pažnja od samog njegovog osnivanja 

U periodu od velikih promena na društveno-političkoj sceni 

oktobra 2000, briga za razvoj preduzetništva postala je još 

izrazitija u Evropskom pokretu u Srbiji. To je i razumljivo, jer su 

sa ovim promenama revitalizacija privrede i ekonomski razvoj 

počeli na listi društvenih prioriteta da zamenjuju neka druga, 

pre svega politička pitanja. Pitanja (re)afirmacije preduzetništva 

i uloge malih i srednjih preduzeća (MSP) u ukupnoj privredi 

i društvu spadaju, svakako, među najznačajnija u kontekstu 

uvođenja i jačanja tržišnih oblika privređivanja i pokretanja 

posustale privrede. 

Forme i sadržaji delovanja Preduzetničkog foruma su bili 

raznovrsni i protežu se na sledećih nekoliko najvažnijih 

oblasti. 

Istraživačke aktivnosti 

Razvoju preduzetništva i MSP u Srbiji se daje, na prvi pogled, 

reklo bi se, naglašena podrška od strane državnih i ostalih 

društvenih institucija. Nažalost, to često ostaje na nivou 

verbalnog, bez odgovarajućih konkretnih mera u domenu, 

na primer, ekonomske politike (monetarno-kreditne, fiskalne 

i dr.), kao i sistemskih i institucionalnih promena. Stoga su u 

okviru Preduzetničkog foruma EPuS činjeni napori da se na 

realan i objektivan način identifikuju stanje i potencijali MSP u 

Srbiji, kao neophodnog preduslova za kreiranje odgovarajuće 

politike u ovom domenu. 

U okviru ovih aktivnosti članovi EPuS učestvovali su na više 

međunarodnih i domaćih konferencija i savetovanja (Bari 

- Italija, Sofija – Bugarska, Skoplje – Makedonija, itd.), na 

kojima su suočena i razmenjena iskustva u domenu razvoja 

MSP i preduzetništva sa zemljama u tranziciji, ali i zemljama 

sa razvijenom tržišnom privredom. 

Promotivne aktivnosti 

Imajući upravo u vidu stanje u kojem se nalaze MSP i 

društveni status i način na koji se tretira preduzetništvo u 

Srbiji, u Preduzetničkom forumu EPuS poseban značaj dat je 

njihovoj promociji i popularisanju. To je činjeno, pre svega, 

kroz organizaciju serija radionica, sa posebnim akcentom na 

lokalni nivo, u opštinama širom Srbije. Radionice sa temama

vezanim za razvoj i podsticanje preduzetništva, 

kao što su, na primer, uloga preduzetništva u 

prestrukturiranju velikih sistema, u kreiranju novih 

radnih mesta, u prevazilaženju ekonomske krize i 

pokretanju privrednog razvoja i slično. Posebno 

uspešne bile su radionice ovog tipa posvećene 

faktorima uspešnog poslovanja u MSP i izradi 

biznis planova, koje su realizovane u 12-tak 

opština širom Srbije. 

Akcione/razvojne aktivnosti 

Sa otvaranjem zemlje, uspostavljene su, ili reafirmisane, 

brojne veze sa međunarodnim institucijama; 

među njima i sa onima čije se aktivnosti 

odnose na preduzetništvo i MSP. Preduzetnički 

forum je i na ovom polju potvrdio svoju misiju 

iniciranjem osnivanja Euro info korespodentskog 

centra u Srbiji, oficijalne Evropske institucije za 

pružanje podrške MSP. To je učinjeno tako što 

je, najpre, šira javnost upoznata sa aktivnostima 

i značajem ove institucije, njenom promocijom 

kroz organizovanje posebne radionice u saradnji 

sa Privrednom komorom Jugoslavije, zatim 

uspostavljanjem veza i razmenom iskustava 

sa sličnim centrima u Segedinu (Mađarska) i 

Temišvaru (Rumunija), da bi se, konačno, iniciralo 

i formalno osnivanje prvog EICC u Srbji, u 

Beogradu, uz učešće 12 domaćih subjekata iz 

različitih oblasti (privreda, komora, bankarstvo, 

mediji, itd.). 

Edukacija 

Razvoj kadrova posebno obučenih i obrazovanih 

za rad u MSP i za razvoj preduzetništva uopšte 

od presudnog je značaja za pokretanje razvoja 

preduzetništva i njegovog usvajanja u širim 

slojevima, kao ključnog faktora individualnih i 

U Preduzetničkom forumu poseban značaj dat je promociji i popularisanju malih 

i srednjih preduzeća 

kolektivnih kreativnih sposobnosti u društvu. 

EPuS je i u ovoj oblasti dao svoj doprinos. Tako 

je, u saradnji sa GEA koledžom iz Ljubljane 

(Slovenija) i Institutom ekonomskih nauka iz 

Beograda, organizovan petonedeljni seminar 

za obuku trenera za preduzetništvo, na kome je 

obučeno 25 budućih trenera za preduzetništvo 

u Srbiji. Jedan broj polaznika ovog seminara je 

već zauzeo pozicije rukovodilaca i konsultanata 

u regionalnim i lokalnim institucijama za razvoj 

MSP i preduzetništva u Srbiji. 

Pored ovoga, Preduzetnički forum EPuS je pred 

velikim poduhvatom pokretanja obrazovnog 

programa za preduzetništvo »Junior Achivement« 

(JA). JA program aktivan je preko osam decenija, 

a danas se sprovodi u preko sto zemalja sveta 

(kako u najrazvijenijim zemljama tržišne privrede, 

tako i u zemljama u tranziciji). JA program za 

preduzetništvo je namenjen deci od predškolskog 

uzrasta, pa do srednje škole, a program čine kratke, 

ad hoc aktivnosti, tipa radionica, upoznavanje 

mladih sa preduzetništvom i poslovnim svetom u 

uslovima realnog života, do jednosemestralnih i 

dvosemestralnih obrazovnih programa. 

« 

Autor je predsednik Preduzetničkog foruma 



Zakonodavna tela i građani 

Građani se pitaju 

dr Dragan Lakićević « 

Unapređenje saradnje civilnog društva i parlamenta, 

bolji uvid građana u rad vladinih tela i pomoć 

vladama u donošenju relevantnih zakonskih predloga 

- glavni su ciljevi ovog trogodišnjeg međunarodnog 

projekta koji se radi u okviru Pakta za stabilnost 

jugoistočne Evrope 

Evropski pokret u Srbiji započeo je novembra 2001. godine 

trogodišnji međunarodni projekt “Zakonodavna tela i građani”, 

koji se radi u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. 

U ovom projektu učestvuju nevladine organizacije i članovi 

parlamenata sedam balkanskih zemalja (Albanija, Bugarska, 

Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Jugoslavija, Makedonija i 

Rumunija), uz učešće predstavnika Crne Gore. 

Njegov je osnovni cilj unapređenje saradnje civilnog društva i 

parlamenta, kao i da omogući bolji uvid građana u rad vladinih 

tela i pomogne vladama u donošenju relevantnih zakonskih 

predloga. Ova komunikacija je zamišljena po modelu feedback 

procesa: s jedne strane, parlamentu se nudi mogućnost 

da koristi savete i podršku nevladinih organizacija u procesu 

kreiranja zakona, dok, na drugoj strani, nevladine organizacije 

stiču uvid “iznutra” o radu parlamenta, njegovim inherentnim 

ograničenjima i tehnikama rada. U konkretnom slučaju, svojim 

javnim delovanjem, lobiranjem za donošenje demokratskih 

zakona, neposrednom razmenom iskustva svoje ekspertske 

baze i članova parlamenta, nevladine organizacije se direktno 

uključuju u proces demokratskih reformi i jačanju poverenja 

između parlamenta i civilnog društva. 

Tajno i javno 

Naš ekspertski tim sačinjavaju: mr Danijel Pantić, Nemanja 

Nenadić, Dragana Aleksandrić, dr Predrag Simić i dr Dragan 

Lakićević. Predstavnici parlamentarnih stranaka u okviru našeg 

tima su dr Stevan Lilić (Demokratski centar), Ðorđe Mamula 

(DSS), Nataša Milojević (Socijaldemokratija), Saša Pašić 

(Skupština Vojvodine, DOS) i Milena Milošević (DS). 

Naš ekspertski tim je odlučio da podrži nacrt Zakona o 

dostupnosti javnih informacija u toku zakonodavnog procesa 

eventualnog donošenja ovog zakona u Skupštini Republike 

Srbije. Specifičnost ovog nacrta zakona ogleda se u tome što 

je reč o predlogu koji je pisan od strane nevladinih organizacija 

(Jugoslovenski komitet za ljudska prava, Forum za etničke 

odnose, Centar za proučavanje alternativa, EPuS) i pravnih 

eksperata angažovanih kao spoljašnji članovi.

Razlozi da se izabere ovaj nacrt su mnogobrojni. 

Demokratsko društvo podrazumeva veliki stepen 

transparentnosti u radu državnih organa. 

Nažalost, kod nas niti državni organi, niti građani, 

ne poseduju gotovo ni elementarni uvid o tome 

šta je državna tajna, a šta javna informacija. U 

tom smislu, razna administrativna tela na različitim 

nivoima vlasti nemaju jasnu predstavu o tome da 

su obavezna da svoj rad učine javnim, odnosno 

da imaju obavezu da određene informacije kojim 

raspolažu pruže javnosti na uvid. 

Do sada nije postojalo jasno razgraničenje 

između informacije koje se moraju čuvati kao 

državna tajna i onih informacija koje se moraju 

dati na uvid građanima (na primer, o tome kako 

se troše poreska sredstva). Zbog toga su državne 

službe često bile u prilici da pod velom tajnosti 

zapravo štite svoj privilegovani položaj posedovanja 

određenih informacija, koje bi, u principu, 

trebalo da budu svima dostupne. 

Strah od vlasti 

Empirijska istraživanja sprovedena u ovoj oblasti 

pokazuju da građani, po pravilu, nemaju ni 

elementarno saznanje da imaju pravo da od 

državnih službi traže određene informacije. Naprotiv, 

građani se još uvek pribojavaju vlasti i ne 

znaju šta su njihova osnovna prava. Zbog toga 

je neophodno razvijati svest građana o tome da 

država treba da bude njihov servis, budući da su 

oni ti koji je izdržavaju, odnosno oni koji biraju 

njihove predstavnike u politička tela. 

Izborom nacrta zakona koji u zakonodavnu 

proceduru ulazi kao predlog građana nevladine 

organizacije u ovom zajedničkom projektu 

će organizovati veliku javnu kampanju radi skupljanja 

15.000 potpisa. Na taj način će veliki broj 

građana iz različitih krajeva Srbije biti upoznati sa 

sadržajem ovog važnog zakona i steći predstavu 

o vlastitim građanskim pravima. 

Naš ekspertski tim uspostavio je saradnju sa 

Zakonodavnim odborom Skupštine Republike 

Nažalost, kod nas niti državni organi, niti građani, ne poseduju gotovo ni 

elementarni uvid o tome šta je državna tajna, a šta javna informacija 

Srbije. Kada nacrt Zakona o dostupnosti javnih 

informacija stigne u skupštinsku proceduru, mi 

ćemo pratiti diskusije u ovom telu povodom 

predloženog akta. Na taj način ćemo biti u prilici 

da iznutra pratimo tok zakonodavnih procesa, 

da izveštavamo o njima, kao i da ponudimo 

ovom skupštinskom telu dobre usluge naših i 

stranih eksperata. U tom smislu, naš ekspertski 

tim vršiće izvesnu vrstu “nadgledanja” zakonodavnog 

procesa, organizovati stručne konsultativne 

sastanake, organizovati konferencije i 

javne rasprave. Sve ove aktivnosti odvijaće se u 

koordinaciji sa rukovodstvom organizacije “Istok 

- Zapad projekat parlamentarne prakse” (EWPPP) 

u Amsterdamu. 

Saradnja sa susedima 

Posebna vrednost i značaj ovog projekta 

ogleda se u jačanju veza, saradnje i poverenja 

sa susednim državama, od kojih većina potiču 

iz nekadašnje zajedničke države, upoznavanje 

sa njihovim parlamentarnim iskustvima, kao i 

sa iskustvima rada nevladinih organizacija. S 

tim u vezi, naša je želja da posetimo parlament 

Bosne i Hercegovine, kao i da budemo gosti 

nekog od ekspertskih timova država iz regiona 

koji učestvuju u ovom projektu. 

« 

Autor je Menadžer projekta


Program reformi javnih nabavki i budžetiranja 

u opštinama Srbije (TASPP) 

Protiv korupcije i birokratije 

Nemanja Nenadić 

Još pre promene režima, “transparency” grupa 

Evropskog pokreta u Srbiji (koja je nešto kasnije 

formirala i nacionalni ogranak organizacije Transparency 

International) osmislila je projekat reforme budžeta i 

javnih nabavki u opštinama Srbije. Razloga za rad na 

ovom antikorupcijskom projektu bilo je mnogo... 

Srbija se, prema mnogim pokazateljima, nalazila na samom 

vrhu po stepenu korumpiranosti među evropskim zemljama; 

promena vlasti donela je novi entuzijazam i šansu za brze 

promene; izabrane oblasti rada bile su bolne tačke, sa 

neodgovarajućom regulativom, što je otvaralo širok prostor 

cvetanju korupcije. Odabran je rad sa lokalnim vlastima, jer 

su one bile najspremnije za promene, pa je bilo moguće brzo 

doći do pozitivnih pomaka. 

Početak je bio skroman. Saradnja je ostvarena prvo sa tri 

opštine koje su od ranije imale demokratsku vlast (Niš, Čukarica, 

Kikinda). Organizovani su seminari na temu vođenja budžeta i 

javnih nabavki po evropskim standardima, sa uglednim gostima 

iz inostranstva, kao i jedna radionica za mlade novinare na 

temu istraživačkog novinarstva. Seminare su pratile mnoge 

akcije koje su imale za cilj otvaranje lokalnih samouprava 

prema građanima i koje su bile dobro propraćene, naročito 

u lokalnim medijima. 

Zbog toga su se mnoge opštine zainteresovale za učešće u projektu. 

To je ohrabrilo EPuS i TI Srbija da formulišu ambiciozniji 

nastavak projekta, u koji je uključeno čak 29 jedinica lokalne 

samouprave iz svih delova Srbije. Prva faza ovog projekta 

uspešno je okončana leta 2002. 

Kor@k bliže 

Prva u seriji radionica u okviru projekta bila je “Korak bliže 

donatorima”, na kojoj su predstavnici najaktivnijih donatorskih 

agencija i implementirajućih organizacija (Evropska agencija 

za rekonstrukciju, DFID, SLGRP, UNDP i Halifax) predstavili 

svoje programe političkim rukovodiocima 29 opština 

Srbije. Prva faza u okviru programa reformi javnih nabavki i 

budžetiranja opština Srbije, uspešno je okončana isporukom 

prvoklasne opreme i softvera za vođenje budžeta. 

Evropski pokret u Srbiji i Transparency International Srbija 

organizovali su, 29. maja 2002. godine, u prostorijama “Informatike”, 

svečano uručivanje računara i prateće opreme 

predstavnicima 29 lokalnih samouprava uključenih u projekat 

TASPP. Pored nosilaca i učesnika projekta TASPP, svečanom 

uručivanju su prisustvovali i brojni predstavnici medija. Opšti

je utisak bio da ovakvi događaji predstavljaju 

izvanredne primere konkretne saradnje nevladinih 

organizacija, lokalnih samouprava i 

domaćih preduzeća, što bi, svakako, valjalo 

dalje unapređivati. 

U svaki od računara ugrađen je softver za 

vođenje budžeta koji je obuhvatio poslednje 

izmene propisa. Autor ovog softvera je softverska 

firma INKO, koja je još pre nekoliko godina 

počela sa razvojem programa za vođenje 

opštinskog budžeta. Program je konstantno 

usavršavan kako bi se izašlo u susret potrebama 

prakse. U okviru pilot projekta EPuS i TI Srbija 

koji je bio realizovan u periodu 2000-2001., 

program je testiran u opštini Čukarica, koja, 

po kompjuterskoj opremljenosti, spada u sam 

vrh u Srbiji. Nakon što je uspešno prošao fazu 

testiranja i pošto su unete sve potrebne izmene, 

program je bio spreman za instalaciju. 

U međuvremenu su, međutim, doneti Zakon o 

budžetskom sistemu, Zakon o lokalnoj samoupravi, 

kao i novi kontni plan (stupa na snagu 

1. januara 2003. godine), koji su zahtevali 

dodatna prilagođavanja programa. Nakon što 

su sve potrebne izmene unesene, uključujući tu 

i novi kontni plan, program je pregledao mr 

Milivoje Cvetanović, direktor odeljenja revizije 

u Deloitte&Touche i ocenio ga kao veoma dobar. 

Tek tada je program instaliran u računare 

namenjene opštinama. 

Pravovremenim dostavljanjem računara i 

budžetskog softvera (6 meseci pre stupanja na 

snagu novog kontnog plana), opštine su dobile 

dovoljno vremena i mogućnosti da se kvalitetno 

pripreme za rad po novim propisima. Takođe 

je važno napomenuti da softverska firma ima 

obavezu da besplatno ažurira program svaki put 

kada se to pokaže neophodnim usled promene 

propisa, tokom naredne dve godine, dok traje 

realizacija TASPP projekta. 

Po MMF standardima 

Uz alate (hardver i softver), opštine su dobile 

i odgovarajuću obuku. Najpre su rukovodioci 

budžetskih odeljenja upoznati sa budžetskim 

standardima Međunarodnog monetarnog fonda 

(Government Finance Statistics - GFS), koji će 

početi da se primenjuju u Srbiji. Predavanje je 

održao mr Milivoje Cvetanović, direktor odeljenja 

revizije u Deloitte&Touche, inače licencirani 

predavač MMF u oblasti lokalnih finansija. 

Potom su prof. dr Božidar Raičević i prof. dr 

Gordana Ilić-Popov održali seminar za opštine 

uključene u projekat o tome kakve promene u 

vođenju budžeta lokalnih samouprava donose 

novi Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o 

lokalnoj samoupravi. Sami učesnici su vrlo visoko 

ocenili kvalitet radionice u evaluacionom upitniku 

koji su popunili po završetku radionice: 98 odsto 

učesnika je ocenilo sadržaj radionice kao dobro 

odabran, dok je 74 odsto njih smatralo da su 

informacije dobijene na radionici bile od velikog 

praktičnog značaja. 

Takođe, službenici koji će operativno raditi na 

poslovima budžetiranja na računarima koji se 

specijalno za tu namenu poklanjaju opštinama, 

prošli su kurs obuke za korišćenje budžetskog 

softvera. I ovde su ocene kursa od strane polaznika 

bile vrlo povoljne: 75 odsto je ocenilo 

da je sadržaj bio veoma dobar, oko 70 odsto 

smatra da je prezentacija bila vrlo dobra, a 

88 odsto je visoko ocenilo i organizaciju. Svi 

učesnici su ocenili kurs korisnim, s tim što je 63 

odsto učesnika smatralo da je kurs bio veoma 

koristan. 

Time je okončana prva faza TASPP projekta 

koja je imala za cilj da lokalnim samoupravama 

olakša prelazak na novi sistem budžetiranja i da 

im pomogne da ubuduće efikasnije, profesionalnije 

i transparentnije vode svoje budžete. 

Druga faza 

U naredne dve godine, TASPP će se fokusirati 

na pomoć lokalnim samoupravama u primeni 

novog Zakona o javnim nabavkama. Pošto je 

ovaj Zakon, koji je po prvi put u Srbiji uredio 

ovu oblast po evropskim standardima, usvojen u 

Skupštini Republike Srbije, očekuje se donošenje 

Pravovremenim dostavljanjem računara i budžetskog softvera (6 meseci pre 

stupanja na snagu novog kontnog plana), opštine su dobile dovoljno vremena i 

mogućnosti da se kvalitetno pripreme za rad po novim propisima


odgovarajućih podzakonskih akata. Po usvajanju 

propisa, u okviru TASPP će početi pripreme za 

realizaciju druge faze programa. 

Tokom dvogodišnjeg perioda njene realizacije, 

predviđeno je da opštine dobiju: a) obuku u 

oblasti primene Zakona o javnim nabavkama, 

kao i odgovarajućih podzakonskih akata, b) 

softver za javne nabavke i c) “brand name” 

računar u kome će se nalaziti instaliran softver 

za javne nabavke. 

Faza II podrazumeva da će opštine biti povezane 

preko Interneta u jedinstven (u početku zatvoren) 

sistem javnih nabavki. U prvoj fazi, softverska firma 

(podizvođač EpuS-a) će proceniti hardverske 

i softverske kapacitete svih opština za potrebe 

instaliranja Internet sistema javnih nabavki. Nakon 

toga, sledi nabavka računara i instaliranje 

softvera. 

Nakon uspostavljanja internet sistema javnih 

nabavki, svaka od opština bi oglašavala svoje 

planirane nabavke u toku godine sa preciznim 

vremenskim rasporedom na zajednčkom sajtu 

javnih nabavki. Na sajtu će se dobiti informacije 

vezane za aktuelne tendere. Na te tendere javljaće 

se zainteresovane firme. Ukoliko se tender, iz nekog 

razloga, odlaže, informacija sa novim rokom 

se stavlja na sajt. Osim na sajtu, informacije koje 

se odnose na tendere zainteresovane firme će 

moći da dobiju i putem e-maila, telefonom ili 

drugim načinom komunikacije. Odluka komisije 

o pobedniku tendera, uključujući i obrazloženje 

o kriterijumu na osnovu koga je izabran pobednik, 

takođe bi bila objavljena na sajtu, tj. bila 

bi javna. 

Ovakvom procedurom omogućila bi se i podstakla 

zajednička nabavka dobara i usluga više 

zainteresovanih opština, koje bi, pojavljujući se 

na istom tenderu, privukle veći broj ponuda i 

bile u prilici da postignu najpovoljniju cenu na 

tržištu. Mreža bi se kasnije mogla otvoriti za 

pristup novim zainteresovanim opštinama, kao i 

firmama koje su zainteresovane da se kao kupci 

oglase na sajtu. 

Paralelno sa reformom javnih nabavki, 

sprovodiće se akcija »Građani biraju najboljeg 

opštinskog službenika« u 10 opština Srbije, u 

saradnji sa DAI (SLGRP - Program reformi lokalne 

samouprave) koju finansira US AID. 

Cilj akcije jeste poboljšanje funkcionisanja samih 

lokalnih samouprava, time što se podstiče motivacija 

njenih službenika. Građani će ponovo biti 

u prilici da izaberu najboljeg civilnog službenika 

koji će biti adekvatno nagrađen od strane same 

opštine. Bolja informisanost o nadležnostima 

i funkcionisanju lokalnih uprava, učiniće da 

opštine budu na usluzi građanima.


Evropska kuća 

Prva u Srbiji 

Saša Joksimović « 

Prva evropska kuća u Beogradu je još jedna uspešna 

kreativna aktivnost članova i rukovodstva Evropskog 

pokreta u Srbiji. Realizovana je u saradnji sa lokalnim 

Većem Evropskog pokreta na Čukarici i rukovodstvom 

opštine Čukarica u prvoj polovini 2000. godine 

Sama Odluka o osnivanju Prve evropske kuće – Čukarica 

doneta je na osnivačkoj skupštini 21. juna 2001. godine u 

Evropskom pokretu u Srbiji. Za predsednika Kuće izabran je 

Živorad Kovačević, pored ostalog, aktuelni predsednik Evropskog 

pokreta u Srbiji i jedan od najzaslužnijih za osnivanje 

Kuće. Potpredsednici su postali: Desimir Tošić, publicista i 

potpredsednik Demokratskog centra, Jelica Minić, generalni 

sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, idejni pokretač akcije, Zoran 

Alimpić, predsednik opštine Čukarica i najaktivniji domicilni 

pokrovitelj Kuće, profesor Univerziteta Mijat Damjanović, direktor 

Palgo centra i Zigfrid Gereke i spiritus movens razvoja 

ekoloških i zdravstvenih programa Kuće (preminuo iznenada 

krajem 2001.god.). Generalni sekretar kuće je Stamenko 

Joksimović, kreator koncepta osnivanja i razvoja Kuće, a njegovi 

prvi saradnici su Vladimir Grbić, naučni savetnik u Ekonomskom 

institutu i Dragoslav Kandić, primarijus, gastroenterolog u KBC 

Dr Dragiša Mišović u Beogradu. 

Opština Čukarica je, inače, jedna od najvećih i najlepših beogradskih 

opština (u njoj živi danas blizu 300.000 stanovnika), 

što je takođe uticalo na odluku o lociranju naše prve evropske 

kuće baš na njenoj teritoriji. Sa jedne strane, ona se naslanja 

na centralnu gradsku zonu, a sa drugih strana je okružena 

rekom Savom i nizom najpoznatijih beogradskih sportskorekreativnih 

i turističkih destinacija (Ada Ciganlija - Makiš, 

Hipodrom, Košutnjak, Topčider, Lipovačka šuma). Lokacija 

Kuće je takva da se iz nje ima veoma dobar pogled na veći 

deo Beograda (nalazi se na bregu iznad reke Save). 

Posle dve godine volonterskog rada brojnih članova lokalnog 

Veća Evropskog pokreta na Čukarici i drugih učesnika, sa 

zadovoljstvom ističemo činjenicu da je ova nova proevropska 

nevladina organizacija, kao još jedno “evropsko dete” Evropskog 

pokreta u Srbiji, uz njegovu stalnu podršku i saradnju, 

pustila duboko korenje i realizovala veći broj prepoznatljivih 

projekata: “Evropske večeri” u Beogradu (sa dodeljivanjem 

prestižnih priznanja pod nazivom “Najevropljanin”), “Dani 

Evrope” na Čukarici (sa popularnim “Evropskim piknikom”), 

“Balkanski mostovi ka Evropi” (realizovani mostovi sa Vukovarom 

i Sarajevom) itd.

Specifične stalne akcione forme kao što su 

Zdravstveni ili Forum malih preduzetnika upotpunjavale 

su svojim aktivnostima ono što se već 

dugo i uspešno odvijalo u forumima Evropskog 

pokreta u Srbiji (Forum za međunarodne odnose, 

Ekonomski ili Preduzetnički forum). Naravno, 

logička i neraskidiva simbioza Evropskog pokreta 

u Srbiji, odnosno njegovog lokalnog veća na 

Čukarici i Prve evropske kuće, može i mora u 

narednom periodu da donese još bolje rezultate. 

Šanse za to su brojne i proizilaze iz sve većeg 

Osim otvaranja “evropske kuće”, Veće Evropskog pokreta na Čukarici 

realizovalo je veći broj prepoznatljivih projekata: “Evropske večeri” u Beogradu 

(sa dodeljivanjem prestižnih priznanja pod nazivom “Najevropljanin”), “Dani 

Evrope” na Čukarici (sa popularnim “Evropskim piknikom”), 

“Balkanski mostovi ka Evropi”... 

broja aktivnih članova Kuće – mladih, žena, 

preduzetnika, eksperata – kao i sve složenijih, 

ali i konkretnijih zadataka koje uključivanje naše 

zemlje u evropsku zajednicu ravnopravnih država, 

naroda, građana i regiona donosi. 

« 

Autor je generalni sekretar Prve evropske kuće


Misija, ciljevi, aktivnosti 

Evropski pokret u Srbiji (EpuS) je samostalna i dobrovoljna društvena organizacija građana Srbije. 

Osnovan 1992. kao nevladina, nepartijska i neprofitna organizacija, Evropski pokret je nezavisna 

ustanova demokratskog javnog mnjenja i oblik okupljanja građana koji se zalažu za miroljubivu, 

demokratsku, sveevropsku integraciju, kao i za demokratsku i modernu Srbiju kao deo Evrope. 

Od 1993. godine, Evropski pokret u Srbiji postao je punopravni član Međunarodnog Evropskog 

pokreta koji se ubraja u međunarodne nevladine organizacije sa velikom tradicijom i značajnim idejnim 

uticajem na političke činioce u evropskim državama. 

EpuS ima više od 900 individualnih i 12 kolektivnih članova. U ovom trenutku EPuS ima 21 Lokalno 

veće - Zrenjanin, Kraljevo, Kovin, Čukarica, Smederevska Palanaka, Pančevo, Vršac, Kikinda, Požarevac, 

Velika Plana, Pirot, Kruševac, Užice, Majdanpek, Leskovac, Lazarevac, Zaječar, Kragujevac, Paraćin, 

Bor, Vrbas i 8 inicijativnih odbora za formiranje Lokalnih veća u gradovima: Novi Sad, Novi Pazar, 

Požega, Čačak, Smederevo, Sombor, Negotin i Niš. 

Misija 

Osnovna misija je uticanje na javnost u Srbiji da se angažuje u stvaranju demokratskog, višestranačkog 

društva, u ostvarivanju jednakosti među ljudima i njihovim zajednicama i promocija evropskih vrednosti 

i tekovina, uz podržavanje procesa i pojava u Srbiji koji tome vode. 

EPuS kao deo Međunarodnog Evropskog pokreta u svom delovanju polazi od punog poštovanja 

ljudskih vrednosti, sloboda i prava; ostvarivanja vladavine prava i uvažavanja različitosti, kao i od 

svih onih civilizacijskih vrednosti na kojima je utemeljen Savet Evrope. 

U saradnji sa svima koji podržavaju ova opredeljenja, EPuS radi na stvaranju političkih i drugih uslova 

za ulazak SRJ u EU. To podrazumeva obnavljanje i normalizaciju pokidanih veza sa evropskim 

zemljama, posebno sa bivšim jugoslovenskim republikama. 

Ciljevi Evropskog Pokreta u Srbiji 

•Učlanjivanje naše zemlje, kao ravnopravnog člana, u sve evropske institucije i organizacije; 

•Širenje ideje evropskog ujedinjenja u Srbiji, unapređivanjem kulturne, političke i ekonomske saradnje 

među građanima, narodima, regijama i državama Evrope, u cilju stvaranja Sjedinjenih država 

Evrope; 

•Demokratska, federalna Evropa, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi sposobna da štiti 

i razvija ljudska prava; 

•Uticanje na javnost Srbije da svoje angažovanje usmeri ka demokratskoj tranziciji Srbije. 

Oblici delovanja 

•Javne rasprave, okrugli stolovi 

•Radionice, seminari 

•Organizacija međunarodnih skupova 

•Učešće na međunarodnim sastancima 

•Obrazovni programi 

•Mreža lokalnih i regionalnih veća EpuS 

•Istraživanja i Izdavačka delatnost 

•Javne i medijske kampanje 

•Primenjena istraživanja (politika, ekonomija, 

pravo) 

Redovne aktivnosti ostvaruju se kroz: 

•Forum za međunarodne odnose 

•Politički forum 

•Ekonomski Forum 

•Etnički Forum 

•Preduzetnički Forum 

•Grupa za ženska prava 

•Evropske studije 

68


Forum za međunarodne odnose 

Forum za međunarodne odnose okuplja građane koji prihvataju deklarisane programske osnove na 

kojima deluje Evropski pokret u Srbiji, kao deo Međunarodnog evropskog pokreta. Oni se udružuju 

u želji da stvore okvir u kojem će se – na bazi punog poštovanja ljudskih vrednosti, sloboda i prava, 

tolerantnog uvažavanja različitosti – voditi kvalifikovana rasprava o svim relevantnim aspektima 

međunarodnih političkih i ekonomskih odnosa. 

Forum je otvoren za sve koji u svom naučnom, profesionalnom i političkom radu prate i proučavaju 

kretanje odnosa među državama i narodima i koji nezavisnim misaonim prilazom mogu da doprinesu 

razumevanju i tumačenju unutrašnje suštine tih odnosa. 

Forum nije stranački usmeren i otvoren je za sve koji deluju u prilog miroljubivog rešavanja otvorenih 

međunarodnih pitanja, u duhu solidarnosti, saradnje, povezivanja i dijaloga. Delujući u prilog pribižavanja 

Srbije integracionim procesima koji obuhvataju ceo kontinent, Forum će posebnu podršku pružiti svim 

onim naporima koji su usmereni prema izgradnji poverenja i plodne, svestrane saradnje na prostoru 

bivše Jugoslavije, Balkana i jugoistočne Evrope – regiona kome pripadamo i čija evolucija u pravcu 

stabilne bezbednosti, dobrosusedskih odnosa i otvorenih granica predstavlja dugoročni i zajednički 

interes. 

Forum će se suprotstavljati svim idejama i pojavama uskogrude isključivosti, šovinističkih opterećenja i 

hegemonističkih aspiracija, koje su i do sada bile osnovni uzrok udaljavanja i zaostajanja za pozitivnim 

promenama koje su obeležile kraj stoleća. 

Forum se sastaje jednom nedeljno na zatvorenim sednicama na kojima se raspravlja o aktuelnim 

temama spoljne politike. Otvorene sednice se održavaju jedan put godišnje, uz učešće jugoslovenskih 

i/ili inostranih stručnjaka, diplomata i novinara. Razgovori sa sednica objavljuju se u publikaciji 

‘Spoljnopolitičke sveske’ (prikaz svake može se naći na www.emins.org ). 

Svim ovim, Forum teži da pruži doprinos građenju u našoj javnosti realnih predstava o današnjem 

izmenjenom svetu i našim šansama u njemu, kao i formiranju politike zemlje na tim osnovama. 

Predsednik Foruma za međunarodne odnose: Dušan Simić 

Izvršni sekretar: Nina Lopandić, e-mail: nina.lopandic@emins.org 

70

Članovi Foruma za međunarodne odnose 

1. Aćimović, dr Ljubivoje, 

2. Al Pinto Brkić Bojan, 

3. Alendar Branislava, 

4. Anastasijević Duška, 

5. Babović, dr Budimir, 

6. Biserko Sonja, 

7. Bulatović Vladislava, 

8. Cerović Stojan, 

9. Cetinić Goran, 

10. Čolović Dragan, 

11. Crnobrnja Mihajlo, 

12. Dašić David, 

13. Delević Milica, 

14. Ðerić, dr Vladimir, 

15. Despot, dr Milivoj, 

16. Dimitrijević, dr Vojin, 

17. Dobrković Nina, 

18. Ðukić Ilija, † 

19. Ðurišić Ðorđe, 

20. Erdeljan Borivoj, 

21. Goati, dr Vladimir, 

22. Gojkov Slobodan, 

23. Grujičić Spomenka, 

24. Gustinčić Jurij, 

25. Hatibović, dr Džemal, 

26. Ilić, dr Vladimir, 

27. Ivačić Sanja, 

28. Ivaniš, dr Željko, 

29. Janča, dr Dejan, 

30. Jauković Milovan, 

31. Jevremović Pavle, 

32. Korać, dr Žarko, 

33. Kovačević Živorad, 

34. Kurjak, dr Jelica, 

35. Labus, dr Miroljub, 

36. Lazić Dušan, 

37. Ljajić Rasim, 

38. Logar Gordana, 

39. Lutovac Zoran, 

40. Maksić Milivoje, 

41. Malići Škeljzen, 

42. Manojlović Srboljub, 

43. Marković Ljubica, 

44. Marković, dr Brana, 

45. Mićunović, dr Dragoljub, 

46. Mihajlov Mihajlo, 

47. Milić Jelena, 

48. Milinković Branislav, 

49. Minić, dr Jelica, 

50. Mišić Milan, 

51. Nenadović Aleksandar, 

52. Nikšić Stevan, 

53. Pajević Milan, 

54. Pantelić Momčilo, 

55. Pantić Danijel, 

56. Pejić Dragoslav, 

57. Pobulić Simeon, 

58. Popović Zoran S., 

59. Pribićević, dr Ognjen, 

60. Prica Slađana, 

61. Reljić Dušan, 

62. Šahović, dr Milan, 

63. Šaponja-Hadžić Milanka, 

64. Sekulić Ljubiša, 

65. Simić Dušan, 

66. Simić, dr Predrag, 

67. Stajić Olivera, 

68. Stojanović, dr Radoslav, 

69. Stupar Jelena, 

70. Tepavac Mirko, 

71. Todorović Biljana, 

72. Tošić Desimir, 

73. Varadi, dr Tibor, 

74. Vegel, dr Laszlo, 

75. Vekarić, dr Vatroslav, 

76. Vereš Vladimir, 

77. Visković, dr Ivo, 

78. Vučković Slobodan, 

79. Vladimir Biladžić 

80. dr Budimir Lazović 

81. Slavko Šuković 

82. Hadžić, dr Miroslav 

83. Timotić Milorad 

84. Vasić Miloš 

85. Stanojlović Seška 

86. Ranković Vera, 

87. Ivan Veselinović, † 

88. Dragoslav Avramović, † 

89. Nikola Burzan, † 

90. Konstantin Obradović, † 

91. Ranko Petković, † 

92. Novak Pribićević, † 

93. Dušan Štrbac, † 

71


Politički Forum 

Politički forum EPuS-a je projekat koji ima za cilj povezivanje lokalnih vlasti, nevladinih organizacija, 

relevantnih međunarodnih institucija, političkih partija, profitnog sektora i pojedinaca u Srbiji i 

Jugoistočnoj Evropi. Radionice foruma omogućavaju stvaranje neformalnih, međusektorskih mreža 

na održivim osnovama, okupljenim oko EPuS-a, opredeljenih za demokratske reforme. 

U projektu se posebna pažnja poklanja regionima nastanjenim nacionalnim manjinama, kao što su 

Sandžak ili Banat, kako bi se predupredili konflikti i stvorile osnove za svestranu saradnju različitih 

etničkih zajednica. 

Agenda: Kroz 27 radionica započeta je intenzivnija komunikacija civilnog sektora sa demokratskim 

političkim partijama, domaćim i stranim ekspertima, predstavnicima stranih nevladinih organizacija, 

privrednicima, lokalnim medijima, mladim liderima i predstavnicima nacionalnih manjina. Istovremeno 

je rađeno na povezivanju lokalnih zajednica i regiona u Srbiji sa međunarodnim institucijama koje 

vode programe za razvoj jugoistočne Evrope, kao i organizacijama koje pomažu razvoj prekogranične 

saradnje. 

Sadržaj radionica: Prvi set radionica, održan posle NATO bombardovanja, bio je fokusiran na otvaranje 

zemlje prema svetu, naročito na regionalnu i susedsku saradnju, na ujedinjavanju demokratskog 

fronta protiv sve veće represije tadašnjeg režima i edukaciji građana, naročto mladih, za predstojeće 

izbore. Posle uspostavljanja demokratske vlasti, radionice su bile usmerene na konsolidaciju i razvoj 

demokratskog procesa, opet iz ugla gorućih problema. 

Odabrani rezultati: 

• Novi projekti: 

- Inicijativa ‘’Prsten dobre volje’’- začetak Etničkog foruma EPuS-a; 

- Projekat o prevencija korupcije - začetak Transparency International-a Srbija; 

- Formiranje Generacije 21 NVO-a mladih 

• Poruke javnosti o: 

- Neophodnosti promena i povezivanja sa regionom i svetom; 

- Ulaganjima u region i šteti koju Srbija trpi zbog nekooperativne politike pre 5. oktobra; 

• Promocija ženskog preduzetništva kao oblika društvene emancipacije; 

• Intenzivnija koordinacija lokalne samouprave, NVO-a i medija, 

• Deklaracije upućene nadležnim organima, partijama, NVO-a i medijima o: 

- Civilno-vojnim odnosima 

- Etničkom pomirenju kao uslovu ekonomskog razvoja 

- Ekološkoj strategiji za održivi razvoj lokalnih zajednica 

• Povećan broj članova, osnovana nova lokalna veća, usavršeni sajtovi LV-a i EPuS-a 

Rukovodilac projekta: mr Danijel Pantić 

Asistent na projektu: Dragana Aleksandrić, e-mail: dragana.aleksandric@emins.org 

72

Pregled radionica Političkog foruma 

Tema Datum Lokacija 

1. Regionalna ekonomska saradnja i razvoj ženskog preduzetništva 08.1999. Zrenjanin 

2. Euro-regionalizam - novi koncept prekogranične saradnje 08.1999. Vršac 

3. Regionalna ekonomska saradnja i nevladine organizacije 10.1999. 

S m e d e r e v s k a 

Palanka 

4. Kako se boriti protiv korupcije 12.1999. Beograd 

5. Umrežavanje privatnog biznisa i žensko preduzetništvo 12.1999. Čukarica 

6. Za evropski model lokalne samouprave 02.2000. Niš 

7. Uloga Interneta u povezivanju nevladinih organizacija 02.2000. Zrenjanin 

8. Mladi i izbori 03.2000. Beograd 

9. Izborni paket za mlade 04.2000. Beograd 

10. Uloga MFI u rekonstrukciji zemalja JI Evrope 04.2000. Beograd 

11. Uloga civilnog drustva u procesu demokratizacije u JI Evropi 05.2000. Sv. Stefan 

12. Razvoj preduzetnistva i prekogranična saradnja 07.2000. Knjaževac 

13. Pro-izborni PR 07.2000. Beograd 

14. Civilno – vojni odnosi 11.2000. Beograd 

15. 

Ekološka strategija za održivi razvoj lokalnih zajednica u Srbiji 

2001 

12. 2000. Beograd 

16. Etničko pomirenje kao uslov ekonomskog razvoja 02. 2001. Kruševac 

17. Kako napraviti dobar gradski Web Site 02.2001. Beograd 

18. 

Savremeni koncept poljoprivredne proizvodnje u Evropi i razvoj 

srpskog sela 

04.2001. Velika Plana 

19 Okrugli sto o siromaštvu 04.2001 Beograd 

20 

Strategija prestruktuiranja velikih privrednih sistema i razvoj 

Lokalne zajednice 

04.2001. Majdanpek 

21 Evropska integracija i mladi 05.2001. Beograd 

22. Od decentralizacije do Lokalne samouprave 05.2001 Čukarica 

23. 

Strategija prestruktuiranja velikih privrednih sistema: Preduzetništvo 

I MSP u funkciji razvoja lokalne zajednice 

07.2001. Negotin 

24. Razvoj mreže Internet sajtova odbora EPuS-a 07.2001 Beograd 

25. Razvoj lokalnih zajednica putem preduzetničkih inicijativa 10.2001. Zaječar 

26. Izrada predloga projekta 11.2001. Beograd 

27. Pomirenje i integracija 03.2002. Vranje 

28. Predstavljanje aktivnosti rekonstrukcije EU predstavnicima civilnog 

06.2002 Beograd 

društva 

29. Uloga nevladinih organizacija u pospešivanju privrednih reformi 07.2002 Novi Sad 

30. Međunarodni kriminal i terorizam 07.2002 Beograd 

73


Ekonomski forum 

Ekonomski forum EPuS-a, posle demokratskih promena u zemlji preorijentisao je svoje aktivnosti na 

ublažavanje posledica desetogodišnje destruktivne vladavine koja je ostavila tragične ekonomske 

posledice od kojih su mnoge jedinstvene u Evropskoj istoriji dvadesetog veka. 

Istovremeni enorman razvojni prodor u svetskoj privredi izmenio je veliki broj ekonomskih postulata i 

doneo ogromnu količinu ekonomskih inovacija a da generacije studenata i ekonomista u Jugoslaviji 

nisu bili u stanju da prate ove trendove. 

I danas posle otvaranja, još uvek veliki broj informacija nije dostupan ekonomskoj javnosti, novi 

tranzicijski tokovi nedovoljno su transparentni. Konzervativno ekonomsko obrazovanje i rad nove 

generacije ekonomista u zaostaloj i zatvorenoj privredi i nerazvijenoj infrastrukturi preti teškim posledicama 

za razvoj. 

Ekonomski forum mladih osnovan je prošle jeseni, u okviru Ekonomskog foruma EPuS-a. 

Cilj foruma je da se kroz razgovore i razmenu mišljenja sa visoko pozicioniranim ličnostima iz institucija 

koje su aktivno uključene u tranzicijske procese u Srbiji, članovima foruma i gostima sesija ponude 

informacije do kojih ne mogu doći iz udžbenika i sredstava javnog informisanja. To su domaći kreatori 

ekonomske politike, predstavnici Svetske Banke, IFC, MMF-a, EBRD, EAR, Pakta za stabilnost, 

inostranih banaka itd. 

Ideja Ekonomskog foruma mladih je da moderne ekonomske trendove približi mladim jugoslovenskim 

ekonomistima, da poboljša nivo informisanosti mladih ekonomista o tržišnoj ekonomiji, svetskim i 

evropskim globalnim trendovima i ekonomskim postulatima i tranzicionim procesima u Srbiji. 

Gosti foruma bili su Rorry O’Sullivan, direktor predstavništva Svetske Banke u Beogradu, Henry Russell, 

direktor predstavništva Evropske Banke za Obnovu i Razvoj u Beogradu i Božidar Djelić, ministar 

finansija u vladi Srbije. 

U toku su pripreme za organizovanje kurseva preduzetništva i sličnih aktivnosti za članove Ekonomskog 

foruma mladih kao i obezbeđivanje sredstava kojima bi pomogli grupe mladih ekonomista iz 

Lokalnih veća da prisustvuju sastancima Ekonomskog foruma mladih i da se aktivno uključe u ostale 

aktivnosti. 

Predsednik Ekonomskog Foruma EPuS-a: Goran Cetinić, e-mail:emins@emins.org 

74

Preduzetnički forum 

Pitanju podrške razvoju preduzetništva i malih i srednjih preduzeća (MSP) poklanjana je značajna pažnja 

od osnivanja EPuS-a, s tim da su, od početka otvaranja Srbije ka svetu, teme ekonomskog razvoja i 

revitalizacije privrede, počele da na listi prioriteta postepeno zamenjuju, pre svega, političke teme. 

ISTRAŽIVANJA I IDENTIFIKACIJA STANJA MSP U SRBIJI, vršena su kontinuirano I predstavljana na 

međunarodnim konferencijama i korišćena od strane više domaćih i stranih institucija i eksperata kao 

referentni radovi u ovom domenu - The Recent Experience of SMEs In Serbia, The SME Financing in 

Serbia, (više detalja - web-site univerziteta u Bariju kao i www.emins.org ). 

PROMOCIJA PREDUZETNIŠTVA, usmerena je na organizovanje skupova različitih sadržaja i formi 

u okviru radionica posvećenih širim društvenim pitanjima ili samostalno: 

RADIONICA: RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA – u 15 gradova u Srbiji. Radionice uključuju promociju 

rada novo-osnovane institucije Euro info korespodentskog Centra, kreditne linije Evropske agencije za 

rekonstrukciju, kao i pripremu i izradu poslovnih planova. Do sada je održano 9 radionica (Novi Sad, 

Užice, Bor, Niš, Leskovac, Kovin, Kruševac, Požarevac i Čačak) sa više od 700 učesnika, predstvanika 

poslovnog sveta, lokalne vlasti, privrednih komora, NVO-a, istraživača i drugih. 

EDUKATIVNI PROGRAM - U toku je realizacija programa ‘Obuke za učitelje preduzetništva’ (trening 

trenera) u saradnji sa GEA COLLAGE iz Ljubljane i Institutom ekonomskih nauka iz Begrada. Od 

5 planiranih jednonedeljnih modula, prva tri su održana u Beogradu, preostala dva će se održati 

u Sloveniji i u nekoj od evropskih zemalja. Preduzetnički forum EPuS-a je u okviru ovog projekta 

realizovao selekciju budućih trenera i učestvovao u formulisanju i implementaciji nastavnih jedinica. 

Štaviše treći modul, posvećen izradi biznis planova zasnovan je na knjizi ‘Kako pripremiti biznis plan’ 

dr Zvonka Brnjasa (suizdavač EPuS). 

RAZVOJNI PROGRAMI - Preduzetnički forum, aktivno učestvuje u realizaciji različitih programa podrške 

MSP u Srbiji. Pokrenuta inicijativa za osnivanje prvog Euro info korespodentskog centra u Srbiji, (jedinice 

oficijelne EU informacione mreže za podršku MSP) podrazumevala je javnu kampanju, profesionalnu 

promociju kroz radionice sa Saveznom privrednom komorom, saradnju sa Euro info centrima u Rumuniji 

i Mađarskoj i formalno osnivanje Centra uz učešće 12 domaćih subjekata (privredne komore, banke, 

preduzeća i EPuS), koji zvanično treba da počne sa radom tokom aprila 2002 godine. 

Rukovodilac projekta: dr Zvonko Brnjas. 

Asistent: Dragana Aleksandrić, e.mail: dragana.aleksandric@emins.org 

75


Etnički forum 

Etnički forum je nastao kao rezultat potrebe razvijanja i daljeg koherentnog oblikovanja niza aktivnosti 

EPuS-a u vezi rešavanja etničkih konflikata. U uverenju da je medjuetnički dijalog jedini put za rešenje 

sporova EPuS je u februaru 2001. godine u okviru Političkog foruma organizovao radionicu ‘’Interetničko 

pomirenje kao uslov ekonomskog razvoja’’(Kruševac) na kojoj je okupio predstavnike obe 

etničke zajednice sa juga Srbije, učesnike iz drugih etničko mešovitih sredina (Sandžaka, Vojvodine, 

istočne Srbije), kao i predstavnike medjunarodne zajednice (UNDP,UNMIK,OEBS). Na kraju skupa 

izdat je dokument “Inicijativa za multietničku saradnju – Kruševačka deklaracija”, koji predstavlja i 

inicijalni dokument Etničkog foruma EPuS-a. 

Najvažnije aktivnosti Etničkog foruma u proteklom periodu: 

•Istraživački rad i pisanje poglavlja pod nazivom “Prevencija konflikata i transformacija u SR Jugoslaviji” 

za knjigu o konfliktima u jugoistočnoj Evropi, koju objavljuje ‘’Evropski centar za prevenciju 

konflikata’’ iz Utrehta. Autori iz EPuS-a bili su dr Dragan Lakićević, mr Danijel Pantić u saradnji sa 

dr Zoranom Lutovcem i Mariom Theresom Mauro. 

•“Seminar o veštinama dijaloga i integracije” organizovan sa Institutom za mir SAD iz Vašingtona. 

Seminar za 40 polaznika vladinih i nevladinih organizacija iz razlicitih etničkih sredina održan je 

na Zlatiboru jula 2001. Pored ekspertskih predavanja i simulacija rešavanja političkih sukoba 

putem dijaloga, seminar je imao još jednu dimenziju: direktan prijateljski i neformalni dijalog Srba 

i Albanaca iz područja Bujanovca, Preševa i Medvedje. 

•Istraživački rad, rad na terenu i pisanje elaborata za UNDP o kapacitetima opštinskih struktura u 

Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Izveštaj sadrži: procenu stanja opremljenosti, struktura i kvalifikacija 

opštinskih vlasti, procenu ekonomskih, etničkih i političkih problema, predloge za bolji rad opštinskih 

službi, međuetničku koegzistenciju i brzi ekonomski oporavak; predlog 6 programa edukacije za 

polaznike iz ovog područja, pod pokroviteljstvom EPuS-a. 

•Radionica ‘’Pomirenje i reintegracija’’ (mart 2002) u Vranju okupila je relevantne predstavnike lokalnih 

zajednica Preševa, Bujanovca i Medveđe, predstavnike Ujedinjenih nacija, Evropske agencije 

za rekonstrukciju, OEBSa i Koordinacionog tela vlade republike Srbije. Na skupu su prezentovani 

rezultati inicijative EPuS-a sa skupa u Kruševcu, kao i rad međunarodnih agencija u cilju ekonomskog 

oporavka i poboljšavanja etničkih odnosa. 

Rukovodilac projekta: dr Dragan Lakićević 

Asistent na projektu: Nebojša Milenković, e-mail: nebojsa milenkovic@emins.org 

76

Grupa za ženska prava 

Glavni cilj Grupe za ženska prava EPuS-a, je afirmacija i unapređenje ljudskih prava žena, posebno 

zaštitom ljudskih prava žena u krivičnom postupku i u zatvoru, nasiljem nad ženama kao kršenjem 

ljudskih prava i ljudskim pravima žena izbeglica. 

Aktivnosti: lobiranje za izmenu zakona i sudske prakse koji su diskriminatorski u odnosu na žene; organizovanje 

razgovora, predavanja i konferencija o problemima ljudskih prava žena; akciona istraživanja; 

štampanje brošura i drugih informativnih publikacija; edukacija o ljudskim pravima; savetovanje i drugi 

oblici pomoći ženama prema kojima se vodi postupak ili se nalaze u zatvoru i ženama izbeglicama; 

javna kampanja za poboljšanje položaja zlostavljanih žena koje su ubile nasilnika ili izvršile drugo 

krivično delo u vezi sa nasiljem. 

Grupa za ženska prava prikuplja podatke o nasilju nad ženama u ratu u bivšoj Jugoslaviji i o kršenju 

ljudskih prava žena tokom egzodusa i u izbeglištvu. Rezultati istraživanja, kao i svedočanstva žena objavljeni 

su u knjigama: »Žene, nasilje i rat« (1995), i »Žene Krajine: rat, egzodus i izbeglištvo«(1996). 

Projekat: »Praćenje stanja ženskih ljudskih prava u krivičnom postupku i u zatvoru«, sprovodi se od 

1995. god. sa ciljem sistematskog praćenja stanja ljudskih prava žena u krivičnom postupku i uslova 

života u ženskim zatvorima, pomoć ženama u zatvoru i lobiranje za izmene Krivičnog zakona i Zakona 

o izvršenju krivičnih sankcija. Rezultati ovog projekta, između ostalog su i konačno uvođenje krivičnog 

dela nasilja u porodici u krivično zakonodavstvo Republike Srbije 2002. god., kao i osnivanje posebnog 

Kazneno popravnog zavoda za žene, kao poluotvorene utanove. 

TEMIDA, časopis o viktimizaciji, ljudskim pravima i radu, Grupa izdaje u saradnji sa Viktimološkim 

društvom Srbije od 1998. god. Časopis izlazi četiri puta godišnje, a može se naći i na adresi 

www.emins.org. Sa Viktimološkim društvom Srbije Grupa je 2000. g. organizovala i Međunarodnu 

konferenciju: »Žrtve rata na prostoru bivše Jugoslavije«. 

Grupa za ženska prava EPuS-a je i organizator brojnih tribina posvećenih afirmaciji ženskih ljudskih 

prava u gradovima u Srbiji. Osnovni cilj tribina održanih tokom 2001. god. bilo je političko osnaživanje 

žena. 

Većina aktivnosti Grupe za ženska prava je tesno povezana sa profesionalnim radom članica, na 

kriminološkim i viktimološkim istraživanjima i proistekla je iz potrebe da se istraživački rad, povezujući 

ga sa aktivizmom, učini životnijim i podobnijim za delovanje u pravcu menjanja stvarnosti koja nas 

okružuje. 

Aktivnosti se realizuju zahvaljujući podršci sledećih donatora: fondacije Friedrich Ebert Stiftung, USAIDa, 

OXFAM-a, Evropskog fonda za ljudska prava, Ambasade Holandije, Fonda za otvoreno društvo, 

kao i zahvaljujući velikom aktivizmu članica. 

Koordinator Grupe za ženska prava: Ivana Stevanović 

77


Pripreme SRJ i Srbije za ˝evropsku integraciju” 

Jednogodišnji projekt, regionalnog karaktera, imao je za cilj da se formira mreža eksperata zemalja 

Balkana u cilju razmene mišljenja i izrade studija o efektima »Pakta o stabilnosti« i drugih regionalnih 

inicijativa. Projekat je orijentisan na jačanje »lokalnog učešća« u procesu iniciranja i razvoja regionalnih 

inicijativa u Jugoistočnoj Evropi. U ekspertsku mrežu projekta, pored EPuS, uključeni su Institut za 

tržišna istraživanja, Sofija, Rumunski centar za političku ekonomiju, Bukurešt, Institut za međunarodne 

studije, Tirana i »FORUM«, Skoplje. 

Projekat je dobio podršku Evropske komisije i Fonda za otvoreno društvo. 

U okviru projekta, održana su dva okrugla stola, kao i velika međunarodna konferencija: 

•Pripremna radionica, otvorenog karaktera – razmena mišljenja i priprema regionalnog projekta, 

održana je u Beogradu januara 2001. godine. Radu radionice prisustovalo je 10 učesnika. 

•Radionica u Temišvaru (9-10. mart 2001. godine). Diskusija je vođena o stanju integrisanosti regiona, 

pograničnoj saradnji, oblicima i načinima za produbljivanje susedske saradnje u regionu, ulozi državnih 

inicijativa i drugih oblika prekogranične saradnje (nevladinih organizacija, udruženja poslovnih 

ljudi i slično), dosadašnjim iskustvima pojedinih organizacija u saradnji, iskustvima regiona Banata 

(Rumunija, SRJ, Mađarska) i drugo. Učestvovalo je oko 50 predstavnika mreže iz celog regiona. 

•Međunarodna konferencija (16.12.2001) u Beogradu »Efekti regionalnih inicijativa u JIE«. Konferenciji 

je prisustvovalo 112 učesnika, uključujući predstavnike više regionalnih inicijativa i država regiona. 

U toku dva dana, podneto je 27 izlaganja (19 stranih i 8 domaćih). Radovi sa Konferencije uskoro 

će biti objavljeni u posebnoj publikaciji EPuS. Zaključci sa Konferencije ekstenzivno su distribuirani 

zemljama JIE, EU, predstavnicima regionalnih inicijativa i dr. 

•Publikacija “Regionalne inicijative u Jugoistočnoj Evropi” (na srpskom i engleskom) autora dr Duška 

Lopandića (EPuS i IMPP, 2001, 276 str). 

Rukovodilac projekta: dr Duško Lopandić 

Asistent na projektu: Nina Stefanović,e-mail: emins@emins.org

Potencijali za saradnju i integraciju regionalnih inicijativa 

na Balkanu 

Pitanju podrške razvoju preduzetništva i malih i srednjih preduzeća (MSP) poklanjana je značajna pažnja 

od osnivanja EPuS-a, s tim da su, od početka otvaranja Srbije ka svetu, teme ekonomskog razvoja i 

revitalizacije privrede, počele da na listi prioriteta postepeno zamenjuju, pre svega, političke teme. 

ISTRAŽIVANJA I IDENTIFIKACIJA STANJA MSP U SRBIJI, vršena su kontinuirano I predstavljana na 

međunarodnim konferencijama i korišćena od strane više domaćih i stranih institucija i eksperata kao 

referentni radovi u ovom domenu - The Recent Experience of SMEs In Serbia, The SME Financing in 

Serbia, (više detalja - web-site univerziteta u Bariju kao I www.emins.org ). 

Jednogodišnji projekt, regionalnog karaktera, imao je za cilj da se formira mreža eksperata zemalja 

Balkana u cilju razmene mišljenja i izrade studija o efektima »Pakta o stabilnosti« i drugih regionalnih 

inicijativa. Projekt je orijentisan na jačanje »lokalnog učešća« u procesu inciranja i razvoja regionalnih 

incijativa u Jugoistočnoj Evropi. U ekspertsku mrežu projekta, pored EPUS, uključeni su Institut za 

tržišna istraživanja, Sofija, Rumunski centar za političku ekonomiju, Bukurešt, Institut za međunarodne 

studije, Tirana i »FORUM«, Skoplje. 

Projekt je dobio podršku Evropske komisije i Fonda za otvoreno društvo. 

U okviru projekta, održana su dva okrugla stola, kao i velika međunarodna konferencija: 

•Pripremna radionica, otvorenog karaktera – razmena mišljenja i priprema regionalnog projekta, 

održana je u Beogradu januara 2001. godine. Radu radionice prisustovalo je 10 učesnika. 

•Radionica u Temišvaru (9-10. mart 2001. godine). Diskusija je vođena o stanju integrisanosti regiona, 

pograničnoj saradnji, oblicima i načinima za produbljivanje susedske saradnje u regionu, ulozi državnih 

inicijativa i drugih oblika prekogranične saradnje (nevladinih organizacija, udruženja poslovnih 

ljudi i slično), dosadašnjim iskustvima pojedinih organizacija u saradnji, iskustvima regiona Banata 

(Rumunija, SRJ, Mađarska) i drugo. Učestvovalo je oko 50 predstavnika mreže iz celog regiona. 

•Međunarodna konferencija (16.12.2001) u Beogradu »Efekti regionalnih inicijativa u JIE«. Konferenciji 

je prisustvovalo 112 učesnika, uključujući predstavnike više regionalnih inicijativa I država regiona. 

U toku dva dana, podneto je 27 izlaganja (19 stranih i 8 domaćih). Radovi sa Konferencije uskoro 

će biti objavljeni u posebnoj publikaciji EPUS. Zaključci sa Konferencije ekstenzivno su distribuirani 

zemljama JIE, EU, predstavnicima regionalnih inicijativa I dr. 

•Publikacija “Regionalne inicijative u Jugoistočnoj Evropi” (na srpskom i engleskom) autora dr Duška 

Lopandića (EPuS i IMPP, 2001, 276 str). 

Rukovodilac projekta: dr Duško Lopandić 

Asistent na projektu: Nina Stefanović,e-mail: emins@emins.org


Sistem ranog upozoravanja 

Eksperti EPuS-a sproveli su istraživanje ‘’Izazovi u sprovođenju reformi: godinu dana posle pobede 

demokratije’’ koje je prezentovano u godišnjem izveštaju ‘’Sistema ranog upozoravanja’’ Programa 

razvoja Ujedinjenih nacija, UNDP. Istraživanje obuhvata vremenski period: juli 2000–oktobar 2001, 

uključujući poslednja tri meseca prethodnog režima (VII-IX 2000), tri meseca kohabitacije (IX-XII) kao 

i period demokratske konsolidacije novih vlasti (I-X.2001). Publikacija je sačinjena na osnovu osam 

sukcesivnih istraživanja javnog mnenja na području Srbije koja je obavio CPIJM/IDN (www.cpijm.org.yu) 

i analize EPuS-ovog tima eksperata u oblastima: 

POLITIČKO JAVNO MNENJE- Početna nerealno visoka očekivanja vremenom su zamenjena obnovljenim 

optimizmom i pojavom novog realizma; potencijalni destabilizatori demokratskih procesa 

su frustriranost građanstva zbog ekonomskog položaja i životnog standarda kao i spor prelazak na 

tržišnu ekonomiju i nedostatak rezultata u borbi protiv kriminala. 

ETNIČKI ODNOSI- Analiza pokazuje da su zadovoljavajući etnički odnosi na lokalnom i regionalnom 

nivou praćeni sa aktivnijom i pozitivnom politikom prema nacionalnim manjinama od strane nove 

vlade. Veliki broj građana (uključujući Mađare i Bošnjake) izražava zadovoljstvo sa etničkim odnosima 

u zemlji, izuzimajući situaciju na jugu Srbije, Kosovu i Crnoj Gori; 2/3 građana smatra da je saradnja 

sa međunarodnom zajednicom neophodna za rešavanje problema na jugu Srbije; 

MAKROEKONOMSKA I FINANSIJSKA STABILNOST- Povratak Jugoslavije u većinu međunarodnih 

finansijskih institucija i obnova ekonomske saradnje sa većinom zemalja, liberalizacija cena i spoljne 

trgovine, regulisanje poreskog sistema i javnih finansija ipak nisu dovoljan preduslov za dugoročna 

finansijska ulaganja neophodna za ekonomski razvoj. 

ZAPOSLENOST, TRŽIŠTE RADA I SIVA EKONOMIJA - nastavlja se trend porasta nezaposlenosti u 

društvenom sektoru; milion građana je uključeno u sivu ekonomiju većinom iz urbanih domaćinstava; 

očekuje se liberalizacija tržišta rada nakon usvajanja zakona o radu. 

SOCIJALNOEKONOMSKA STABILNOST- Uprkos stabilnom porastu plata, penzija, socijalnih davanja 

ali i cena (potrošnja u urbanim domaćinstvima veća za 1/3), 80% građana je nezadovoljno svojim 

životnim standardom. Broj anketiranih koji predviđa soijalne nemire i štrajkove dostigao je nivo iz 

perioda pred oktobar 2000 godine. 

KRIMINAL I KORUPCIJA – Uprkos novih zakonskih akata (poreski sistem, zakon o ekstra profitu, priprema 

zakona o javnim nabavkama i zakona o krivičnom postupku), i saradnji sa Haškim tribunalom, 

većina građana nije zadovoljan rezultatima Vlade u suzbijanju kriminala i korupcije: 46% građana 

smatra da nema promena, 26% da je situacija gora nego u vreme Miloševića a 18% ispitanih izražava 

zadovoljstvo postignutim. 

Izveštaj je objavljen u intgralnoj verziji na adresi www.emins.org/publikacije 

Koordinator projekta: mr Danijel Pantić

Socijalni dijalog 

Jednogodišnji projekat koga EpuS sprovodi u saradnji sa CED-om (Centar for Economic Development) 

i BILSO-om( Balkan Institute on Labour and Social Policies), usmeren je razvoju socijalnog dijaloga 

kao instrumenta minimizacije socijalnih tenzija u periodu tranzicije. 

Razvijanje i negovanje socijalnog dijaloga između glavnih aktera društvenog života jedna je od 

ključnih poluga stvaranja uslova za konstruktivno prevazilaženje društvenih potresa i obezbeđenje 

stabilnog funkcionisanja savremenih društava. Ona je u primeru Srbije iz najmanje sledeća tri razloga 

od posebne važnosti: 

•Autoritarno iskustvo iz prethodnog perioda 

•Predstojeće radikalne tranzicione reforme 

•Duboka ekonomska kriza čije razrešenje zahteva preduzimanje mera i aktivnosti najmanje na 

srednji rok. 

U tom kontekstu socijalni dijalog treba posmatrati kao jedan od najvažnijih instrumenata za 

obezbeđivanje usklađenog društvenog razvoja i za uspešnu realizaciju društveno-ekonomskih reformskih 

ciljeva. 

CILJ 

Iskustva zemalja Centralne i Istočne Evrope pokazuju da se socijalna politika koja prati privatizaciju 

najbolje razvija kroz socijalni dijalog između vlade, sindikata i poslodavaca, odnosno investitora. 

Stoga je cilj definisanje kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih paketa socijalnih programa koji su 

neophodan pratilac procesa privatizacije. 

AKTIVNOSTI 

•Policy paper i akcioni plan - razvijeni kroz socijalni dijalog 

•Sprovođenje i monitoring akcionog plana 

Rukovodilac projekta : dr Zvonko Brnjas 

Asistent na projektu : Aleksandra Zamberlin


Unapređenje civilnog sektora u istočnoj i zapadnoj Srbiji 

Sa ciljem da doprinese jačanju upravljačke, tehničke i operativne funkcije mreže NVO-a u istočnoj, 

zapadnoj Srbiji i Sandžaku, gde je prema istraživanjima najlošije stanje civilnog društva, EPuS kao 

izvršni partner Evropske agencije za rekonstrukciju, a u saradnji sa G 17 plus, počinje projekat podrške 

civilnom društvu u 50 opština u Srbiji. 

Da bi se podstakao ujednačen stepen razvoja regiona, premostilo nepoverenje lokalnih vlasti i građana 

prema nevladinom sektoru,(koje u istočnoj i zapadnoj Srbiji još uvek postoji, a u cilju rešavanja socioekonomskih 

problema na lokalu, EPuS će organizovati: 

•stvaranje mreže NVO trenera 

•edukaciju aktivista NVO-a 

•seminare i radionice 

•iniciranje zajedničkih projekata sa lokalnim vlastima 

•sprovođenje grantova za izabrane NVO i projekte 

•nabavku opreme i kancelarijskog materijala za izabrane NVO 

Kroz dodatnu obuku i opremu, civilnom sektoru projekat pruža mogućnost kvalifikovanog uticaja i 

saradnje sa lokalnim centrima odlučivanja, kao i profesionalnijeg suočavanja sa najakutnijim problemima 

u njihovim sredinama. 

Program za reformu lokalne samouprave u Srbiji 

Evropski pokret u Srbiji učestvuje u Programu za reformu lokalne samouprave u Srbiji ( SLGRP) 

Agencije SAD za međunarodni razvoj. U saradnji sa kompanijom DAI, stručnjaci EPuS-a rade na 

četvorogodišnjem programu obezbeđivanja tehničke pomoći u oblastima finansijskog menadžmenta, 

opštinskih usluga, upravljanja javnim preduzećima i informacionim sistemima kao i jačanju komunikacije 

sa građanima u 50 opština u Srbiji. Sinergija ovog programa u koji je uključeno 14 EPUS-ovih 

eksperata, sa našim drugim programima, prvenstveno TASPP-om, nametnula se sličnošcu ciljeva i 

neophodnošću komplementarne podrške jačanju opština i građanskih inicijativa.

Jačanje transparentnosti budžeta i javnih nabavki 

u opštinama Srbije (TASPP) 

Projekat Evropskog pokreta u Srbiji i Transparency International Srbija (partner u projektu do avgusta 

2002.) ima za cilj povećanje transparentnosti i uvođenje evropskih standarda u budžetiranje i javne 

nabavke u opštinama u Srbiji. U projekat koji je zvanično počeo međunarodnom konferencijom ‘’Borba 

protiv korupcije – Antikorupcijski stubovi i reforma lokalne samouprave’’ uključeno je 29 opština, a 

implementacija je organizovana po regionalnom principu. 

Pilot projekat (mart 2001 - mart 2002.) 

•Radionica Praksa javnih nabavki i metodi reforme (gost Vejn Vitig, ITC) 

•Radionica Izazovi istraživačkog novinarstva 

•Planiranje i sprovođenje akcije Građani biraju najboljeg opštinskog službenika 

•Okrugli sto Privatizacija i transparentnost 

•Druga anketa o funkcionisanju opštinske administracije 

•Druga radionica o javnim nabavkama (gost Džeremi Poup, TI) 

•Vodič kroz opštinsku upravu (Novi Beograd) 

•Međunarodna konferencija povodom završetka »pilot projekta«; ujedno je najavljen početak 

trogodišnjeg projekta »Jačanje transparentnosti budžeta i javnih nabavki u opštinama Srbije« 

TASPP (mart 2002- mart 2003.) 

Radionice: 

• Korak bliže donatorima (uz učešće EAR, DFID, UNDP, SLGRP, Halifax) 

• Klasifikacija budžeta po MMF standardima 

• Šta opštinama donose novi zakoni o budžetskom sistemu i lokalnim samoupravama, Kikinda 

• Novi zakon o javnim nabavkama, Niš 

• Implementacija nove regulative javnih nabavki u opštinama, Niš 

- Obuka službenika budžetskih odeljenja za korišćenje budžetskog softvera 

- Nastavak akcije Biramo najboljeg opštinskog službenika u odabranim opštinama. 

- Krajem godine biće završen internet sistem za vođenje javnih nabavki u opštinama: tako će opštine 

biti u mreži, koja će omogućavati i veću transparentnost i značajne uštede 

Opštine uključene u projekat su: Aleksnadrovac, Apatin, Čukarica, Grocka, Kikinda, Kovin, Kragujevac, 

Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Majdanpek, Mladenovac, Negotin, Niš, Novi Beograd, Novi Kneževac, 

Pančevo, Pirot, Savski Venac, Sombor, Užice, Voždovac, Vršac, Zaječar, Zemun, Zrenjanin, Zvezdara 

i Grad Beograd. 

Rukovodilac projekta: mr Danijel Pantić


“Zakonodavna tela i građani’’ 

‘’Zakonodavna tela i građani’’ trogodišnji međunarodni projekt u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne 

Evrope, EPuS je započeo krajem prošle godine u saradnji sa Holandskom organizacijom ‘’Istok-Zapad 

projekat parlamentarne prakse’’ (EWPPP), kao partner za Srbiju. 

U ovom projektu učestvuju nevladine organizacije i članovi parlamenata 7 zemalja jugoistočne Evrope 

(Albanija, Bugarska, Hrvatska, Jugoslavija, Makedonija, Rumunija i Bosna i Hercegovina) uz učešće 

predstavnika iz Crne Gore. 

Osnovni ciljevi projekta su: 

•da unapredi saradnju civilnog društva i parlamenta, 

•omogući bolji uvid građana u rad vladinih tela i 

•pomogne vladama u donošenju relevantnih zakonskih predloga. 

Ova komunikacija je zamišljena po modelu povratnog procesa: Parlamentu (Narodnoj Skupštini Srbije) 

se nudi mogućnost da koristi savete i podršku nevladinih organizacija u procesu kreiranja zakona, 

dok NVO-e stiču uvid “iznutra” o radu Parlamenta, njegovim inherentnim ograničenjima i tehnikama 

rada. Lobiranjem za donošenje demokratskih zakona, neposrednim razmenom iskustva ekspertske 

baze i članova Parlamenta, nevladine organizacije se direktno uključuju u proces demokratskih reformi 

i jačanju poverenja između parlamenta i civilnog društva. 

Posebna vrednost i značaj ovog projekta ogleda se u jačanju veza, saradnje i poverenja sa susednim 

državama, upoznavanje sa njihovim parlamentarnim iskustvima, kao i iskustvima rada nevladinih 

organizacija. 

Projekt uključuje brojne složene aktivnosti: 

•“monitoring” zakonodavnog procesa, 

•stručne konsultativne sastanke, 

•učestvovanja na konferencijama, 

•organizovanje javnih rasprava, 

•izdavanje literature o zakonodavnim problemima, 

•posete parlamentima susednih država, 

Najznačajnije dosadašnje aktivnosti su : 

•Saradnja sa Zakonodavnim odborom skupštine Srbije radi daljeg sprovođenja projekta, 

•Učešće našeg ekspertsko-parlamentarnog tima na skupu EWPPP u Beču novembra 2001. 

•Uspostavljanje stalne saradnje sa Jugoslovenskim komitetom pravnika u izradi predloga Zakona o 

dostupnosti javnih inforamcija. 

•Poseta Džil Adler, direktorke ‘’Istok-Zapad projekta parlamentarne prakse’’, našem ekspertskom 

timu, kao i zvanična poseta Skupštini Srbije. 

Rukovodilac projekta: dr Dragan Lakićević, Savetnik: mr Aleksandar Simić 

Asistent na projektu: Dragana Aleksandrić, e-mail: dragana.aleksandric@emins.org

Kiseonik za bolnice 

Evropski pokret u Srbiji inicirao je projekat za izgradnju stanica za tečni kiseonik u deset odabranih 

zdravstvenih centara u Srbiji, čime bi se ostvarili izrazito pozitivni ekonomski efekti i povećala pouzdanost 

snabdevanja. 

Cilj projekta je da se, u odabranim zdrastvenim centrima u Srbiji, uz pomoć donatora, izvrši modernizacija 

snabdevanja kiseonikom prelaskom sa gasovitog na tečni kiseonik, čime bi se troškovi 

snabdevanja smanjili za više od 60%. 

U većini zdravstvenih centara u Srbiji za snabdevanje bolesnika kiseonikom koristi se gasoviti kiseonik 

iz boca, čak i tamo gde postoji interni razvod kiseonika. To doprinosi visokoj ceni koštanja kiseonika, 

uz dodatne visoke troškove transporta, manipulacije i angažovanja radne snage, pri snabdevanju 

kiseonika iz boca. U savremenim bolnicama koristi se tečni kiseonik što njihove troškove snabdevanja 

samanjuje za više od 60% u odnosu na snabdebanje kiseonikom iz boca. 

EPuS je okupio grupu eksperata (lekara, inženjera,ekonomista i PR menadžera) sa ciljem da na osnovu 

analize trenutnog stanja, urade izvođačke projekte i izaberu 10 zdrastvenih centara u Srbiji u kojima 

bi se izgradnjom stanica postigao najveći efekat. 

Realizacija projekta: 

• nabavka opreme 

• gradnja temelja za opremu i prilaznih platformi 

• transport i montaža opreme 

• obuka kadra za rad 

• puštanje stanice u rad 

Prosečan zdravstveni centar na teritoriji Republike Srbije godišnje troši 60.000 kg kiseonika čija je 

cena tri puta veća ako se doprema u gasovitom stanju u bocama, umesto nabavke tečnog kiseonika. 

Ušteda za Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, prelaskom na korišćenje tečnog kiseonika, bi iznisila 

godišnje 330.000 eura. Obzirom da je vek korišćenja opreme za snabdevanje tečnim kiseonikom, 

20 godina, ukupna ušteda za Republiku Srbiju u tom periodu bila bi 6,5 miliona eura. 

Rukovodilac projekta: Milorad Stevović 

Asistent na projektu: Vojislav Milošević v-m@eunet.yu


Organizaciona struktura 

SKUPŠTINA 

Nadzorni odbor 

GLAVNI ODBOR 

Odbor za budžet i 

finansije 

Predsednik 

ŽIVORAD KOVAČEVIĆ 

Potpredsednik 

(Međunarodni odnosi) 

JELICA MINIĆ 

Potpredsednik 

(Obrazovanje) 

BRANISLAVA ALENDAR 

Potpredsednik 

(Odnosi sa javnošću) 

ZORICA ŽARKOVIĆ 

Potpredsednik 

(Finansije) 

MILORAD STEVOVIĆ 

Generalni sekretar 

DANIJEL PANTIĆ 

Zamenik gen. sekretara 

VOJISLAV MILOŠEVIĆ 

Koordinacija 

lokalnih veća 

Project Managers 

GORAN CETINIĆ, ZVONKO BRNJAS, DUŠKO 

LOPANDIĆ, DRAGAN LAKIĆEVIĆ 

Account Managers 

DRAGANA ALEKSANDRIĆ 

JELENA MILOVANOVIĆ 

Office Manager 

NINA LOPANDIĆ 

Urednik E+ 

PREDRAG URSIĆ 

Pravni savetnik 

DRAGAN VUJČIĆ 

Asistent 

JELENA MILIĆEVIĆ 

Finansije 

MILENA KIKIĆ 

Public Relations 

NEBOJŠA MILENKOVIĆ 

ITI Suport 

DRAGAN JOKSIMOVIĆ 

P O O L V O L O N T E R A

Članovi glavnog odbora 

Članovi izvršnog odbora 

1. Aleksandar Nenadović 

2. Alija Halilović 

3. Bojan al Pinto-Brkić 

4. Božidar Šević 

5. Branislav Milinković 

6. Branislava Alendar (potpredsednik) 

7. Danijel Pantić (generalni sekretar) 

8. Desimir Tošić 

9. Dragan Bradić 

10. Dragomir Vasić 

11. Duško Lopandić 

12. Dušan Makavejev 

13. Dušan Milić 

14. Dušan Lazić 

15. Fahri Musliu 

16. Goran Cetinić 

17. Goran Lapčević 

18. Ilija Ðukić 

19. Jelica Minić (potpredsednik) 

20. Jovanka Brkić 

21. Mihailo Vasiljević 

22. Milan Milošević 

23. Milan Pajević 

24. Milan Vujičić 

25. Milan Vukomanović 

26. Milorad Stevović (potpredsednik) 

27. Mirko Tepavac 

28. Nikola Šlajh 

29. Nina Dobrković 

30. Predrag Jovanović 

31. Predrag Ursić 

32. Rade Veljanovski 

33. Radiša Ðorđević 

34. Radmila Trifunović 

35. Radojica Mojsijev 

36. Ružica Veljović 

37. Sanja Popović-Pantić 

38. Spomenka Grujičić 

39. Stamenko M. Joksimović 

40. Stevan Lilić 

41. Suzana Mrgić 

42. Vesna Nikolić-Ristanović 

43. Vladimir Vereš 

44. Vojin Dimitrijević 

45. Zoran Laudanović 

46. Zoran Milićević 

47. Zorica Žarković (potpredsednik) 

48. Zvonko Brnjas 

49. Živorad Kovačević (predsednik) 

1. Živorad Kovačević 

2. Jelica Minić 

3. Milorad Stevović 

4. Branislava Alendar 

5. Danijel Pantić 

6. Vojislav Milošević 

7. Goran Cetinić 

8. Predrag Ursić 

9. Duško Lopandić 

10. Zvonko Brnjas 

11. Dragan Lakićević 

12. Ivana Stevanović 

13. Zorica Žarković 

14. Nina Lopandić


Mreža lokalnih veća 

EPuS ima više od 900 individualnih i kolektivnih 

članova, 23 stalno, 20 honorarno zaposlenih 

saradnika i 80 volontera. 

Mrežu EpuS-a čini 21 Lokalnih veća, 8 Lokalnih 

veća u osnivanju i dve nevladine organizacije 

(kolektivni članovi): 

Udruženje poslovnih žena osnovano je 1998 godine 

sa ciljem da pomogne u promovisanju poslovnih 

interesa žena; da uspostavi veze sa sličnim 

udruženjima u inostranstvu; da pruži podršku profitabilnim, 

kreativnim i specijalizovanim projektima 

svojih članica; organizovanje baze podataka o 

poslovnim ženama; uključivanje u odgovarajuce 

projekte međunarodnih specijalizovanih programa, 

i institucija preko mreže ženskih organizacija. 

Generacija 21, partnerska NVO EPuS-a na 

sprovođenju projekata vezanih za pitanja mladih 

sa ciljem da podrži afirmaciju i edukaciju društveno 

aktivnih mladih ljudi, naročito kroz edukaciju, ekonomsko 

osposobljavanje, međunarodnu promociju 

omladinske društvene scene u Srbiji. 

21 Lokalno veće: 

•Zrenjanin, 

•Kraljevo, 

•Kovin, 

•Čukarica, 

•Smederevska Palanaka, •Bor 

•Pančevo, 

•Vršac, 

•Kikinda, 

•Požarevac, 

•Velika Plana, •Pirot, 

•Kruševac, 

•Užice, 

•Majdanpek, 

•Leskovac, 

•Lazarevac, 

•Zaječar, 

•Kragujevac, 

•Paraćin, 

•Vrbas 

8 inicijativnih odbora 

za formiranje 

Lokalnih veća u gradovima: 

•Novi Sad, 

•Novi Pazar, 

•Požega, 

•Čačak, 

•Smederevo, 

•Sombor, 

•Negotin, 

•Niš,

Lokalna Veća 

red br. 

Lokalno veće datum 

osnivanja 

1. Zrenjanin 

8. decembar 

1997. 

Adresa E-mail Kontakt osobe 

Teplička 20 

23000 Zrenjanin 

zroffice@epuszr.org.yu 

mr Nikola 

Šlajh 

2. Kraljevo 

17. septembar 

1998. 

Karađorđeva 66 

36000 Kraljevo 

eminskv@troninter.net 

Dragan 

Bradić 

3. 

Čukarica 

28. septembar 

1999. 

Požeška 76-78 

11000 Beograd 

mitojasa@eunet.yu 

Stamenko 

Joksimović 

4. 

Smederevska 

Palanka 

26. april 2000. 

10. oktobra 5 

11420 Smed. Palanka 

epussp@verat.net 

Milan 

Milošević 

5. Pančevo 20. juli 2000. 

Braće Jovanovića 24c 

26000 Pančevo 

eminspan@yahoo.com 

Gordana 

Lončar 

6. Kikinda 1. avgust 2000. 

Trg Srpskih dobrovoljaca 

23,23000 Kikinda 

ivepuski@eunet.yu 

Dragomir 

Vlaisavljević 

7. Požarevac 

5. avgust 

2000. 

Stanoja Glavaša 8 

12000 Požarevac 

mitam@ptt.yu 

Anka 

Gogić-Mitić 

8. Velika Plana 

22. avgust 

2000. 

Nikole Pašića 7 

11320 Velika Plana 

zeneakcija@yahoo.com 

Jovanka 

Brkić 

9. Pirot oktobar 2000. 

Jevrejska 8/1 

18300 Pirot 

pirgos@ptt.yu 

Zoran 

Milićević 

10. Kruševac 

27. oktobar 

2000. 

Nade Pavlović 2 

37000 Kruševac 

lapac@ptt.yu 

Goran 

Lapčević 

11. Užice 

12. januar 

2001. 

Vojvode Mišića 22 

31205 Sevojno 

lauda22@ptt.yu 

Zoran 

Laudanović 

12. Kovin 

23. januar 

2001. 

Lole Ribara 2 

26220 Kovin 

focid@mailcity.com 

Dušan 

Milić 

13. Majdanpek 5. maj 2001. magma@ptt.yu 

Nenad 

Maksimović 

14. Leskovac juli 2001. 

Goce Delčeva 31/1 

16000 Leskovac 

cityhome@eunet.yu 

Srđan 

Dimitrijević 

15. Vršac 2001. 

Save Munćana 44 

26300 Vršac 

mojsijev@hemo.net 

Radojica 

Mojsijev 

16. Kragujevac 2001. init@infosky.net 

Vesna 

Pajević 

17. Lazerevac 

5. februar 

2001. 

Kneza Stanoja 14 

11220 Lazarevac 

exit@ptt.yu 

Milorad 

Ðoković 

18. Zaječar 2001. 

Zmajeva 20, 

19000 Zaječar 

aca_yu1@yahoo.com 

Aca 

Jovanović 

19. Bor 2001. 

3. oktobar 254 

19210 Bor 

bsremac@ptt.yu 

Milenko 

Jovanović 

20. Vrbas 2002. matluk@ptt.yu 

Slobodan 

Sadžakov 

21. Paraćin 2002. 

Sutjeska 18 

35250 Paraćin 

djovanovic@beotel.yu 

Dejan 

Jovanović


Statistički pokazatelji 

Regionalna struktura članstva 

(Beograd / van Beograda) 

Regionalna struktura članstva 

(SRJ / van SRJ) 

49% 51% 97% 

3% 

van Beograda Beograd SRJ van SRJ 

Starosna struktura članstva 

(Mlađi od 32 godine / stariji od 32 godine) 

69% 

31% 

Starosna struktura članstva 

od 22.11.1992 do 1.7.1999. 

94% 

6% 

Stariji od 32 godine 

Mlađi od 32 godine 

Stariji od 32 godine 

Mlađi od 32 godine 

Polna struktura članstva 

33% 

67% 

Obrazovna struktura članstva 

10% 18% 

49% 

23% 

Ženski pol 

Muški pol 

Tendencija porasta članstva 

u periodu od 22.11.1992. do 13.8.2002. godine 

900 

800 

839 

700 

709 

600 

500 

400 

432 

300 

139 177 221 254 289 313 326 333 

200 

100 

0 

1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 

Visoka i viša 

stručna sprema 

Učenici i studenti 

Obrazovna struktura članstva 

(Brojčano) 

450 

400 

350 

300 

250 

200 

150 

100 

50 

0 

150 

191 

Magistri i doktori 

nauka 

Srednja stručna sprema 

411 

87

Evropski pokret u Srbiji kao inkubator novih nevladinih 

organizacija 

Civilno društvo, kao alternativa autoritarnom, kakvo je realsocijalističko ili nacionalističko, osnov je 

izgradnje demokratske, moderne države. Stoga je i razvoj civilnog društva, pojma podjednako vezanog 

za slobodnog pojedinca, kao i za najvažnijeg kolektivnog činioca civilnog društva - nevladine 

organizacije - jedan od prioriteta EPuS-a. Raznovrsne pro reformske inicijative koje smo mi podržali 

idejno, logistički i materijalno, danas su samostalne organizacije, nezamenljivi činioci neprofitnog 

sektora u Srbiji. 

• Alijansa za lokalni održivi razvoj 

www.alcd.org.yu 

• Asocijacija privatnih konsultanata 

• East West Institut – kancelarija za Jugoslaviju www.iews.org 

• G 17 + www.g17plus.org.yu 

• German Marshal Fund –ad hoc kancelarija za Jugoslaviju www.gmfus.org 

• Generacija 21 

www.generacija21.org.yu 

• Junior Achievement Program za Jugoslaviju (u osnivanju) www.ja.org 

• Transparency International Srbija www.transparentnost.org 

• Udruženje poslovnih žena www.poslovnezene.org.yu 

• Udruženje za kvalitet života 

• Viktimološko društvo 

vds@Eunet.yu


DONATORI 

U proteklih deset godina projekte EPuS-a finansirale su mnoge organizacije, razvojni programi, 

preduzeća kao i naši mnogobrojni članovi 

Multilateralne organizacije 

European Commission, DG X 

European Agency for Reconstruction 

Global Fund for Women 

Open Source Initiative 

Oxfam International 

United Nations Development Program 

Bilateralni razvojni programi i ambasade 

Dutch Embassy 

German Embassy 

GTZ - Deutsche Gesellschaft fur Technische Zusammenarbeit 

NOVIB - Netherlands Organization for International Development Co-operation 

United States Agency for International Development 

Fondacije 

Bertelsmann Stiftung 

Center for International Private Enterprise 

Charles Stewart Mott Foundation 

European Cultural Foundation 

European Fund for Human Rights 

Fond za otvoreno društvo 

Fondacija za mir i rešavanje kriza 

Freedom House 

Friedrich Ebert Stiftung 

German Marshal Fund 

Konrad Adenauer Stiftung 

Local Government Initiaitve OSI 

National Endowment for Democracy 

Domaće privatne kompanije 

Inko 

Kon Tiki Travel Agency 

Lutra 

Miros 

Drugi 

Central European University 

...i mnogobrojni individualni članovi

Preuzmite publikaciju u PDF / 5.82MB - Evropski pokret u Srbiji

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?