Preuzmite publikaciju u PDF / 5.82MB - Evropski pokret u Srbiji

Iz toga sledi neveseo zaključak, da je Jugoslavija,
a još više sama Srbija, obeshrabrujuće daleko od
Evrope! Daleko je čak i od članstva u Savetu
Evrope, a o učlanjenju u Evropsku uniju, zadugo
neće moći biti ni govora.
“Evropoklonici”
Nećemo se ipak prepustiti očajanju. Što je put duži,
to pre treba krenuti i brže ići. Srbija (Jugoslavija) će
kad-tad morati da pređe taj put, jer nije moguće
da će se njeni građani trajno miriti sa poslednjim
mestom na skali evropske razvijenosti, tim pre
što je još 1980. Jugoslavija bila pred statusom
pridruženog člana Dvanaestorice, kao prva, i tada
jedina, među istočnoevropskim zemljama koja je
ispunjavala uslove. Danas, eto, nismo ni među
čak 40 članica Saveta Evrope. Svest o potrebi
odlučujućeg preokreta može danas, moralno
kvalifikovanije nego iko, da zastupa upravo naš
Pokret, koji je, ako ne jedini, onda sigurno jedan
od malobrojnih koji se za to zauzimao od samog
svog nastanka.
I danas Evropski pokret u Srbiji, iako nevladina i
vanstranačka organizacija, ili baš zbog toga, lakše
može da komunicira sa svim sličnim subjektima u
zemlji i van nje. Upravo zbog toga ne treba ovom
prilikom prećutati da smo propustili da osetnije
proširimo krug pristalica i pripadnika Evropskog
pokreta izvan Beograda i to je sigurno najopravdaniji
prigovor koji bi nam se mogao uputiti.
Takođe smo, ali sa mnogo manje naše krivice,
propustili da se tešnje povežemo sa Evropskim
pokretima država bivše Jugoslavije - gde oni
postoje - kao i sa Evropskim pokretima drugih
susednih zemalja. Naše inicijative su postojale,
ali su rezultati, nažalost, ostali sasvim skromni.
Sve što je iziskivalo osetnija materijalna sredstva,
nije se moglo dogoditi.
Ipak nas i ono što smo postigli obavezuje da činimo
i mnogo više. Srbiji i Jugoslaviji su potrebna evropska
rešenja: za organizaciju društva, države
i privrede, za tranziciju i demokratiju, za položaj
nesrpskog stanovništva, za status Kosova, Vojvodine
i Sandžaka, za susedsku i regionalnu saradnju,
za građanske slobode, slobodu kulture i medija.
Ta rešenja nam se sve neodložnije nude, ako ne
kao jedina, a ono, sigurno, kao najproverenija.
Potrebna je samo politička volja da se ono što
mora biti, preduzme što pre.
Srbiji i Jugoslaviji potrebna su evropska rešenja - ako ne kao jedina, a ono,
sigurno, kao najproverenija
Verujem da su, u celini uzev, sva nastojanja EPuS - i
deklarativno i faktički - bila u skladu sa suštinskim
interesima Srbije i Jugoslavije, kao društva i kao
države. Nismo ni za trenutak zapadali u krizu
političke savesti, iako su nam, izričito ili posredno,
lepljene etikete “mondijalizma”, “kvazi-patriotizma”
i “evro-poklonstva”.
Moralna i akciona obaveza
Političko nasilje, prerušeno u patriotizam, nije
poštedelo ni naša evropska zalaganja. Mislim
da se može tvrditi da je naš Pokret u čitavom
tom vremenu, aktivno delovao u duhu svojih programskih
načela, da danas ne mora da opozove ni
jedan svoj potez, ni jedno svoje javno zalaganje.
Glavni odbor, njegova tela i publikacije, pri čemu
naročito ističem Forum za međunarodne odnose,
odgovarali su i blagovremeno i politički jasno na
dramatična pitanja koja je postavilo proteklo
vreme. Treba istaći i kreativni doprinos pojedinaca,
istaknutih članova našeg Pokreta i članova
Foruma za međunarodne odnose u rasvetljavljanu
i razumevanju problema koje je nametnulo naše
uzburkano vreme.
Nismo ni za trenutak zapadali u krizu političke savesti, iako su nam, izričito ili
posredno, lepljene etikete “mondijalizma”, “kvazi-patriotizma” i
“evro-poklonstva”
Poslednji događaji vezani za izborne manipulacije
i stranačku diskriminaciju dramatično su potvrdili
alarmantno zaostajanje Srbije za evropskim merilima
političke kulture i građanskih sloboda. Građani
kojima danas u Evropi nije garantovana sloboda
izbora, ne mogu računati ni na kakvu slobodu, pa
ni na civilizovanu budućnost. Društvo koje se ne
1 9 9 2 - 2 0 0 2
D u g o p u t o v a n j e u E v r o p u