Preuzmite publikaciju u PDF / 5.82MB - Evropski pokret u Srbiji

More documents

Recommendations

Info

MISLI GLOBALNO : DELUJ LOKALNO : YELLOW PAGES Evropska ideja među Srbima Desimir Tošić « Na osnivačkom kongresu Evropskog pokreta u Srbiji, u Beogradu 1992. godine, misao “naših” Evropljana iz emigracije i dijaspore prešla je, najzad, u Beograd Ideja o udruživanju ili ujedinjenju evropskih naroda stara je vekovima. Bilo je pokušaja da se ona ostvari nasiljem, upotrebom vojne sile. Uporedo s tim događajima, ideja se razvijala na svim stranama, ali je ostajala marginalna sve do Drugog svetskog rata. Tek tada, u emigraciji francuskih političkih i javnih radnika, našao se čovek koji se na mnogim stranama obeležava “ocem evropskog ujedinjenja” - Žan Mone (Jean Monnet, 1888 - 1979). On se nije mnogo pojavljivao u javnosti, ali je, već tokom rata, posebno među Francuzima, dejstvovao kao “čovek Evrope”, odnosno pomirenja i udruživanja evropskih država. Među našim ljudima tog vremena, opet u Londonu, jedan politički čovek, i možda jedini “Evropljanin”, bio je Milan Grol (1876 - 1952), vođ Demokratske stranke, pozorišni rukovodilac četvrt veka i književnik. On je u svojim dnevnicima i u pisanju jednog eseja, koji je objavljen četrdeset godina posle njegove smrti, “Iskušenja demokratije”, otvorio problematiku Evrope na najjasniji i najneposredniji način: “Jer Evropi nema života ako u njoj, razorenoj i iscrpljenoj, zbog grehova vlastodržaca i za zablude jedne generacije, milioni ljudi ostanu ograđeni bodljikavom žicom”. Evropejci u emigraciji Ali, posle Drugog svetskog rata, ideji evropskog udruživanja nije pruženo objektivno tle za njeno razvijanje kod nas. Jugoslavija je do pedesetih godina bila prethodnik “svetske revolucije”, uperene protiv evropskih zemalja i njihovog sistema. Nakon toga, Jugoslavija se sa svojim režimom dugo bavila namerom da okupi izvesne komunističke stranke i zemlje u front porotiv Sovjetskog saveza. Ali, pošto ni ta ekskurzija nije uspela, Jugoslavija i njeno javno mnjenje bacili su se na takozvani “pokret nesvrstanosti” od šezdesetih godina i tu je bilo dosta uspeha na političkom i na ekonomskom polju. Međutim, ta i takva Jugoslavija politički je ignorisala rađanje ujedinjene Evrope od 1952. do 1957 . godine, iako je uspevala da se ekonomski poveže sa tadašnjom Evropskom ekonomskom zajednicom, još od 1970. godine. Mnogi su verovali u Evropi - ne u samoj Jugoslaviji - da je naša zemlja, logično i praktično, prvi kandidat za ulazak u evropski krug posle izvesnih političkih promena, koje da su bile na pomolu. Ni jedna zemlja s jednopartijskim, odnosno nedemokratskim,
ežimom nije mogla i ne može ni danas postati član evropske zajednice. Ako nije bilo nade za evropsku ideju u samoj Jugoslaviji, postavlja se pitanje kako je s njom stajalo u krugu rasejanih jugoslovenskih državljana koji su nekih desetak godina posle 1944. godine bežali iz Jugoslavije Položaj evropske ideje ni među njima nije bio bolji, iako tu nije bilo političke represivnosti. Emigranti, u većini konzervativni ili čisti ekstremisti, nisu bili skloni evropskoj ideji, jer je ona bila ideja pomirenja i udruživanja - emigranti su, svaka etnička grupa, priželjkivali “treći svetski rat u borbi protiv komunizma” na čelu sa SAD. Kod hrvatskih emigranata nastavljala se stara istorijska iluzija da su oni “prirodno na Zapadu”, da se “istorijski” bore za interese Zapada, pa su očekivali automatsku podršku i protiv sistema u Jugoslaviji i protiv Jugoslavije kao međunacionalne zajednice. Međutim, bilo je izuzetaka i ovde. Na desetogodišnjicu Evropskog pokreta u Srbiji, valja se zadržati na nekim pojedinostima. Naime, kada je došlo do obrazovanja Evropskog pokreta u Hagu 1948. godine, to je bila organizacija koja je okupljala društvene radnike iz zemalja koje su bile slobodne, ne samo nacionalno, nego i politički. Jedan čovek, kome ovde treba odati priznanje, ne samo da nije prihvatao takvo stanje stvari, nego je preuzeo i inicijativu da ga, na neki način, i izmeni. To je bio Vane Ivanović (1913 - 1999), koji je od svoje dvanaeste godine živeo u Engleskoj. Privrednik, izdavač i sportista, Ivanović je preko evropske aktivnosti ušao i u politički život jednog užeg kruga naprednijih emigranata. Naime, on je još 1949. , dakle godinu dana posle osnivanja Evropskog pokreta, uspeo da ubedi svoje britanske prijatelje da sve učine da se obrazuje jedan poseban odbor od evropskih aktivista iz zemalja pod komunističkom vlašću. U prvom trenutku, tu su se našli emigrantski političari, među kojima od Hrvata Juraj Krnjević (1895 - 1991), a od Srba Živko Topalović (1886 - 1972), ali je stalno dolazilo do sukoba i javnih polemika, pa su se oni sami udaljili od Evropskog pokreta. U međuvremenu, pojavljuje se nova inicijativa od strane emigranata u Francuskoj. Već 1949. godine, osniva se organizacija evropskih federalista Posle Drugog svetskog rata Jugoslavija je politički sasvim ignorisala rađanje ujedinjene Evrope među Srbima, predvođenih od strane izvesnih kontroverznih ličnosti, i ona je trajala bez ikakvog rada i uspeha nekih sedam godina. Bilo je ne samo nerada i neuspeha, već i sukoba i svađa, i to pred evropskim aktivistima i organizacijama. Zato je centrala francuskog Federalističkog pokreta odlučila da se osnuje nova organizacija, te je 1956. godine osnovano Udruženje srpskih federalista, na čelu s dr Dragašem Kešeljevićem (1914). Iako se ova organizacija razvijala u miru, i ona je posle nekoliko godina iščezla sa horiznota. Evropa među Srbima Treba za istoriju naših evropskih aktivnosti zabeležiti još dva značajna datuma evropskog karaktera, i to baš u Francuskoj. Juna 1946. godine, pojavila se, štampana na geštetneru, brošura u vidu programa Srpske demokratske omladine. Ova je publikacija preštampavana docnije u Nemačkoj. To je bio poziv omladini da se pridruži programu ove organizacije, koja se prva izjasnila za “Evropu među Srbima”. Ta ista evropska ideja, kao evropski program, pojavila se ponovo u organizaciji koja je nasledila Srpsku demokratsku omladinu - Programskim pogledima Saveza “Oslobođenje”, januara 1955. godine. U međuvremenu, Vane Ivanović preuzima novu inicijativu da okupi ponovo Slovence, Hrvate i Srbe oko jednog evropskog foruma u okviru Evropskog pokreta. Godine 1960., obrazuje se poseban Jugoslovenski odbor (za Evropski pokret) u okviru pomenutog Odbora, za predstavnike zemalja sa evropskog Istoka pod vlašću komunista. Glavnu ulogu u toj zajednici igrali su Poljaci i Mađari. U jugoslovenskom Odboru nalazili su se Franjo Sekolec, Vladimir Predavec, Vane Ivanović i pisac ovih redova. Mi smo nekih tridesetak godina učestvovali na svim evropskim kongresima, prvenstveno Ivanović i ja. Kao i ostali društveni radnici iz istočne Evrope, imali smo pravo da govorimo 1 9 9 2 - 2 0 0 2 D u g o p u t o v a n j e u E v r o p u
Page 2 and 3: MISLI GLOBALNO : DELUJ LOKALNO : YE
Page 6 and 7: Vanetom Ivanovićem, koji je bio me
Page 8 and 9: “Evropa” je, kao glasilo Evrops
Page 10 and 11: Iz toga sledi neveseo zaključak, d
Page 20 and 21: u Srbiji. Prvo, to je činjenca da
Page 22 and 23: su nam oni koji se okreću Evropi i
Page 24 and 25: skoro može opipati ili omirisati i
Page 28 and 29: Pokretna meta Ne treba gubiti iz vi
Page 30 and 31: “Svezaka” uvršćene su među u
Page 36 and 37: nove bankarske proizvode i ekonomsk
Page 38 and 39: vezanim za razvoj i podsticanje pre
Page 40 and 41: Razlozi da se izabere ovaj nacrt su
Page 42 and 43: je utisak bio da ovakvi događaji p
Page 48 and 49: Članovi Foruma za međunarodne odn
Page 50 and 51: Pregled radionica Političkog forum
Page 52 and 53: Preduzetnički forum Pitanju podrš
Page 54 and 55: Grupa za ženska prava Glavni cilj
Page 56 and 57: Potencijali za saradnju i integraci
Page 58 and 59: Socijalni dijalog Jednogodišnji pr
Page 60 and 61: Jačanje transparentnosti budžeta
Page 62 and 63: Kiseonik za bolnice Evropski pokret
Page 64 and 65: Članovi glavnog odbora Članovi iz
Page 66 and 67:
Lokalna Veća red br. Lokalno veće
Page 68 and 69:
Evropski pokret u Srbiji kao inkuba
show all

Preuzmite publikaciju u PDF / 5.82MB - Evropski pokret u Srbiji

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?