Preuzmite publikaciju u PDF / 5.82MB - Evropski pokret u Srbiji
Preuzmite publikaciju u PDF / 5.82MB - Evropski pokret u Srbiji
Preuzmite publikaciju u PDF / 5.82MB - Evropski pokret u Srbiji
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
ežimom nije mogla i ne može ni danas postati<br />
član evropske zajednice.<br />
Ako nije bilo nade za evropsku ideju u samoj<br />
Jugoslaviji, postavlja se pitanje kako je s njom<br />
stajalo u krugu rasejanih jugoslovenskih državljana<br />
koji su nekih desetak godina posle 1944. godine<br />
bežali iz Jugoslavije Položaj evropske ideje ni<br />
među njima nije bio bolji, iako tu nije bilo političke<br />
represivnosti. Emigranti, u većini konzervativni ili<br />
čisti ekstremisti, nisu bili skloni evropskoj ideji, jer je<br />
ona bila ideja pomirenja i udruživanja - emigranti<br />
su, svaka etnička grupa, priželjkivali “treći svetski<br />
rat u borbi protiv komunizma” na čelu sa SAD.<br />
Kod hrvatskih emigranata nastavljala se stara<br />
istorijska iluzija da su oni “prirodno na Zapadu”,<br />
da se “istorijski” bore za interese Zapada, pa su<br />
očekivali automatsku podršku i protiv sistema u<br />
Jugoslaviji i protiv Jugoslavije kao međunacionalne<br />
zajednice.<br />
Međutim, bilo je izuzetaka i ovde. Na<br />
desetogodišnjicu Evropskog <strong>pokret</strong>a u <strong>Srbiji</strong>,<br />
valja se zadržati na nekim pojedinostima. Naime,<br />
kada je došlo do obrazovanja Evropskog <strong>pokret</strong>a u<br />
Hagu 1948. godine, to je bila organizacija koja je<br />
okupljala društvene radnike iz zemalja koje su bile<br />
slobodne, ne samo nacionalno, nego i politički.<br />
Jedan čovek, kome ovde treba odati priznanje, ne<br />
samo da nije prihvatao takvo stanje stvari, nego<br />
je preuzeo i inicijativu da ga, na neki način, i<br />
izmeni. To je bio Vane Ivanović (1913 - 1999), koji<br />
je od svoje dvanaeste godine živeo u Engleskoj.<br />
Privrednik, izdavač i sportista, Ivanović je preko<br />
evropske aktivnosti ušao i u politički život jednog<br />
užeg kruga naprednijih emigranata. Naime, on<br />
je još 1949. , dakle godinu dana posle osnivanja<br />
Evropskog <strong>pokret</strong>a, uspeo da ubedi svoje britanske<br />
prijatelje da sve učine da se obrazuje jedan<br />
poseban odbor od evropskih aktivista iz zemalja<br />
pod komunističkom vlašću. U prvom trenutku, tu<br />
su se našli emigrantski političari, među kojima od<br />
Hrvata Juraj Krnjević (1895 - 1991), a od Srba<br />
Živko Topalović (1886 - 1972), ali je stalno dolazilo<br />
do sukoba i javnih polemika, pa su se oni sami<br />
udaljili od Evropskog <strong>pokret</strong>a.<br />
U međuvremenu, pojavljuje se nova inicijativa od<br />
strane emigranata u Francuskoj. Već 1949. godine,<br />
osniva se organizacija evropskih federalista<br />
Posle Drugog svetskog rata Jugoslavija je politički sasvim ignorisala rađanje<br />
ujedinjene Evrope<br />
među Srbima, predvođenih od strane izvesnih<br />
kontroverznih ličnosti, i ona je trajala bez ikakvog<br />
rada i uspeha nekih sedam godina. Bilo je ne<br />
samo nerada i neuspeha, već i sukoba i svađa,<br />
i to pred evropskim aktivistima i organizacijama.<br />
Zato je centrala francuskog Federalističkog <strong>pokret</strong>a<br />
odlučila da se osnuje nova organizacija, te je 1956.<br />
godine osnovano Udruženje srpskih federalista, na<br />
čelu s dr Dragašem Kešeljevićem (1914). Iako se<br />
ova organizacija razvijala u miru, i ona je posle<br />
nekoliko godina iščezla sa horiznota.<br />
Evropa među Srbima<br />
Treba za istoriju naših evropskih aktivnosti<br />
zabeležiti još dva značajna datuma evropskog<br />
karaktera, i to baš u Francuskoj. Juna 1946.<br />
godine, pojavila se, štampana na geštetneru,<br />
brošura u vidu programa Srpske demokratske<br />
omladine. Ova je publikacija preštampavana<br />
docnije u Nemačkoj. To je bio poziv omladini da<br />
se pridruži programu ove organizacije, koja se<br />
prva izjasnila za “Evropu među Srbima”. Ta ista<br />
evropska ideja, kao evropski program, pojavila<br />
se ponovo u organizaciji koja je nasledila Srpsku<br />
demokratsku omladinu - Programskim pogledima<br />
Saveza “Oslobođenje”, januara 1955. godine.<br />
U međuvremenu, Vane Ivanović preuzima novu<br />
inicijativu da okupi ponovo Slovence, Hrvate i Srbe<br />
oko jednog evropskog foruma u okviru Evropskog<br />
<strong>pokret</strong>a. Godine 1960., obrazuje se poseban Jugoslovenski<br />
odbor (za <strong>Evropski</strong> <strong>pokret</strong>) u okviru<br />
pomenutog Odbora, za predstavnike zemalja sa<br />
evropskog Istoka pod vlašću komunista. Glavnu<br />
ulogu u toj zajednici igrali su Poljaci i Mađari.<br />
U jugoslovenskom Odboru nalazili su se Franjo<br />
Sekolec, Vladimir Predavec, Vane Ivanović i pisac<br />
ovih redova. Mi smo nekih tridesetak godina<br />
učestvovali na svim evropskim kongresima, prvenstveno<br />
Ivanović i ja. Kao i ostali društveni radnici<br />
iz istočne Evrope, imali smo pravo da govorimo<br />
1 9 9 2 - 2 0 0 2<br />
D u g o p u t o v a n j e u E v r o p u
Change language