РЕВИЈА ЈОАКИМ

K R A G U J E V A ^ K A P O Z O R I [ N A R E V I J A F E B R U A R 2 0 1 3 . - F E B R U A R 2 0 1 4 . B R O J 6 5 - 6 6
STATUETA
JOAKIM VUJI]
ANDRA[U URBANU
SCENA IZ PREDSTAVE "UBITI PTICU RUGALICU"

2 уводно слово јоакимово
РЕЧ УРЕДНИКА
Са задовољством вам представљамо
нови број ревије Јоаким којим вас
овај пут позивамо на Сретење, на
Дан театра. Дружећи се са вама на овај
дан, водимо вас у свет позоришта на
најбољи могући начин – још једном
премијером.
Наш театар и у ова оскудна, и за уметност
нимало лака времена, не посустаје,
напротив. Са сваким новим насловом
померамо границе и настављамо свој
репертоарски узлет.
За нама је још један Јоакиминтерфест
који је и ове године пружио мноштво
представа тематски опредељених на начин
на који смо и отпочели нову сезону -
промоцијом разумевања и толеранције, а
под слоганом ЖИВЕТИ СА ДРУГИМА и у
репертоарском смислу, кроз класику
светске литературе (Убити птицу
ругалицу). Представом Зелени зраци,
којом обележавамо Дан театра, нудимо вам
врхунска достигнућа домаће драматургије.
Жеља нам је да репертоаром, дешавањима
на сцени и изван ње, забележеним у овој
ревији, обележимо свечаност која је пред
нама и да на тај начин оставимо документ о
једном успешном и плодном периоду нашег
театра.
Захваљујемо вам се на свему и верујемо
како ће ваша подршка и интересовање за
наше пројекте које са успехом изводимо,
како на матичној сцени, тако и на сценама
широм Србије и региона, учинити нешто
посебно и велико за све нас.
Срдачно,
Марија Солдатовић
Pozivamo Vas
na proslavu dana Kwa`evsko-srpskog teatra
15. februara 2014. godine
Program proslave:
19:30 Izlo`ba plakata i fotografija iz najnovije produkcije
20:00 Praizvedba predstave Zeleni zraci
po tekstu Gorana Markovi}a i u re`iji Milice Kraq
Dodela nagrada i priznawa
Koktel
Dobrodo{li!
mr Vojo Lu~i}, direktor
Dobrodo{li u najstarije srpsko pozori{te!
Molimo Vas da potvrdite Va{e prisustvo do 12.02.2014. godine telefonom na 034 617 0500 ili na e-po{tu: pozoristetjv@open.telekom.rs

2 уводно слово уредника
СЕЗОНА ЈУБИЛЕЈА – 200 ГОДИНА ПРВЕ
ПРОФЕСИОНАЛНЕ ПРЕДСТАВЕ НА СРПСКОМ
ЈЕЗИКУ: „ КРЕШТАЛИЦА“
ЈОАКИМА ВУЈИЋА
Има једна тешка истина:
вероватно се без многих
г л у м а ц а , п и с а ц а и
позоришних људи могло,
али без Јоакима
није,
јер без њега би позоришна уметност и
култура Србије била сасвим другачија.
Двеста година од прве представе Јоакима
Вујића на српском језику,
повод је да се
осветли Јоакимов рад и да се поново
сагледа његова позиција.
Јоаким Вујић не само да је приказао прву
јавну представу нашег језика ван школских
оквира, са одраслим глумцима,
аматерима
и професионалцима,
већ је позоришну
уметност расадио у многим градовима где
је изводио представе.
А место које једанпут
окуша позориште, не одриче га се лако –
многи Јоакимови глумци су наставили
глумовање и без њега.
То што је Јоаким
Вујић организовао и извео прву
професионалну позоришну представу на
српском језику,
значило је да је овај језик
постао позоришни језик и да је српско
позориште ушло у историју позоришне
културе света.
Представа Крешталице је
на симболичан начин указала да свет преко
позорнице може да додје у Србију,
али и да
Србија може да оде у свет.
Двеста година после пештанске
„ Крешталице“
историја српског позоришта
богатија је за бројне представе домаће и
стране класике и савремене драме које
омогућавају поновни сусрет глумаца и
гледалаца.
На те позорнице стигли су и
оригинални ликови српског позоришта:
Кир
Јање, Феме, Смрдићи и Шербулићи,
Коштане, Максими Црнојевићи,
Јованче
Мицићи, Живке министарке,
Илије
Чворовићи, Боре Шнајдери...
Тако се
настављало чудо позоришта у Србији.
На празник Театра,
награђујући
најистакнуте редитеље,
глумце и
позоришне раднике,
желимо да потврдимо
оданост Јоакимовом путу којим и данас
корачамо.
Небојша Брадић

2 уводно слово уредника
СТАТУЕТА ЈОАКИМ ВУЈИЋ АНДРАШУ УРБАНУ
ПРСТЕН МИЛАНУ РУСУ, А МЕДАЉОН
КУЛТУРНОМ И ДОКУМЕНТАЦИОНОМ ЦЕНТРУ
СРБА У МАЂАРСКОЈ
Крагујевачки Књажевскосрпски
театар доделио је
Статуету ЈОАКИМ ВУЈИЋ за
2014. годину редитељу Андрашу Урбану.
Статуета се сваке године (од 1985.) за Дан
театра - Сретење свечано уручује лауреату
за изузетан допринос развоју позоришне
уметности у Србији.
Жири за доделу статуете у саставу:
Небојшa
Брадић, редитељ и уметнички
директор крагујевачког позоришта
(председник жирија), глумац Властимир
Ђузе Стоиљковића (један од лауреата),
мр Војо Лучић, директор Књажевскосрпског
театра, Марија Солдатовић,
драматург и Милош Крстовић, глумац
крагујевачког позоришта, донео је одлуку
којом се Статуета додељује познатом и
награђиваном редитељу Андрашу Урбану.
Жири у образложењу ове одлуке каже:
Уметност не трпи реч "свиђа ми се"
Због тога Андраш Урбан чини напор
продирања у савремени театар. Он
произилази из савременог сензибилитета и
не напушта авангарду. Урбанов театар је
једноставан: гола сцена, столице и актери,
енергија, ритам, текстови класика и битгенерације,
инвентивне псовке и
перформерски наступи који више
подсећају на живот него на глуму.
Урбан трага за позориштем страсти,
брзине, динамике и у својим трагањима
превазилази националне сужености. Зато
Урбанове представе теже интерку-
лтуралности, а не мултикултуралности.
Оне настају из потребе да се поставе
важна питања епохе у којој живимо.
Препорука за добитника Статуете Јоаким
Вујић Андрашу Урбану је у представама
које режира, позоришту које је основао и
води, фестивалу који креира и позоришној
мисији која траје.
Статуета Јоаким Вујић Андрашу Урбану

2 уводно слово уредника
Биографија
Андраша
Урбана
Андраша Урбана,
редитеља позоришта
ДЕЖЕ КОСТОЛАЊИ,
пратимо још из 90-их
година када је као
млади редитељ смелих
сценских креација у
Народном позоришту у
Суботици скренуо
пажњу на себе.
После
петогодишње паузе наставља студије у
Новом Саду у класи професора Боре
Драшковића и дипломира 2000. године.
Позориште ДЕЖЕ КОСТОЛАЊИ преу-
зима 2005.године и режира Бихнера,
Шекспира, Дуковског, Бекета, Михиза ...
Аутор је кратких филмова;
НИКО И НЕКО,
СТАКЛО, КАО ДА НАС НЕМА и књиге
приповедака ПАРТИЗАНИ ИЗ ЗОРЕ.
Представе игра на мађарском језику уз
српски титл.
Под Андрашовим руководством ДЕЖЕ
КОСТОЛАЊИ играо је на бројним
фестивалима као сто су БИТЕФ;
Стеријино
позорје,
Фестивал професионалних
позоришта Војводине , INFANT, THEALTER,
DESZKA, ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ.
Добитник је многобројних награда.
Гостовао је у Бразилу, Њу Делхију, Келну,
на сарајевском МЕСС-у, љубљанском Еx
pontu...
Прстен са ликом Јоакима
Вујића Милану Русу
Милан Рус, глумац, редитељ и директор
Српског позоришта из Будимпеште на
предлог директора нашег театра Воја
Лучића и одлуком Управног одбора,
овогодишњи је добитник Прстена са ликом
Јоакаима Вујића, награде која се у
Књажевско-српском театру додељује од
2002.године.
У образложењу ове одлуке, између
осталог,
стоји:
Милан Рус, глумац, редитељ,
спиритус мовенс Српског позоришта у
Милан Рус добитник Прстена
са ликом Јоакима Вујића
Будимпешти, деценијама је на
Јоакимовом путу. У позоришној
сезони када прослављамо две стотине
година од прве професионалне
представе на српском језику, Милан
Рус на Јоакимовом путу носи и
Јоакимов прстен.
Биографија Милана Руса
Милан Рус (Сегедин 1963.) студирао је
Академију драмских уметности у Новом
Саду, а дипломирао je у Будимпешти.
Оснивач је и директор Српског позоришта
у Мађарској. Почео је са писањем песама,
а затим се врло успешно опробао у
драмском жанру. Први је у историји српске
драме написао пасију (сценско-музички
приказ живота Исуса Христа). Аутор је
музике и либрета за прву српску рок-оперу
и оперету.

Његова дела успешно су извођена на
репертоару Српског позоришта у
Будимпешти.
Ангажован је и у многим
театрима мађарске престонице.
Као његова најуспешнија дела издвајају се
СЕНТАНДРЕЈСКО ЈЕВАНЂЕЉЕ, СОМБОРСКА
РУЖА, ПАСТИР ВУКОВА- СВЕТИ САВА и друга.
Медаљон са ликом Јоакима
Вујића Културном и
документационом центру
Срба у Мађарској
Медаљон је додељен одлуком Управног
одбора Књажевско-српског театра, а на
предлог директора мр Воја Лучића .
У образложењу ове одлуке, између
осталог, стоји:
Признање се додељује за остварено
партнерство у 2013. години на два
пројекта која је иницирао Културни и
документациони центар Срба у
Мађарској: Месец српске културе у
Мађарској (септембар 2013. године) и
обележавање два века од прве
професионалне представе Јоакима
Вујића на српском језику (децембар
2013. године), а у које је, као партнер,
био укључен и Књажевско-српски
театар.
О Културном и
документационом центру
Срба у Мађарској
Културни и документациони центар Срба у
Мађарској (Српски културни центар) је
институција основана 2003. године од стране
Самоуправе Срба у Мађарској. Своје
активности Центар обавља преко
организације разних културних дешавања
али и прикупљањем и архивисањем разних
материјала везаних за Србе у Мађарској. Као
такав он има широк спектар пословања и
представља институцију која афирмише
српско културно наслеђе и савремена
достигнућа српске културе у Мађарској,
интегришући их у светске и европске
културолошке токове.
Своје програме он обавља на нивоу целе
државе, а своје програмске активности
реализује кроз музичке, књижевне,
позоришне, изложбене, дечје, језичке,
фолклорне, ликовне програме, сопствену
продукцију, издаваштво и слично. Кроз
активан рад подстиче делатност
организација на пољу културе пружањем
стручне, материјалне, организационе и
друге помоћи.
Као таква институција Културни и
документациони центар Срба у Мађарској
(Српски културни центар) све више успева
да окупи, прикаже и презентује културна
остварења припадника српског народа у
Мађарској, али исто тако и уметника из
матице, односно, припадника српске
дијаспоре.
На пољу културе релевантан је заступник
Срба у Мађарској о чему сведочи признање
од стране Владе Мађарске и Владе Републике
Србије.
Српским културним и документационим
центром руководи директор Милана Ђурић.
Годишња награда глумици
Катарини Митровић
Катарина Митровић је рођена у Београду,
2003.године. дипломирала глуму у класи
професорке Мирјане Карановић. За време
студија била је члан трупе “Балкан - нови
покрет” са којом је учествовала на многим
фестивалима. Од 2003. године је стални члан
Катарина Митровић
-годишња награда Театра

драме Књажевско-српског театра у
Крагујевцу. Као најзначајније улоге
Катарина издваја улогу Вере у представи
Гола Вера, Јулије у представи Ромео и
Јулија, Јулишке Балог у представи Чудо по
Јоакиму, Рејчел Краб у представи Један
човек двојица газда, Јоване у представи
Хладњача за сладолед, Скаут у представи
Убити птицу ругалицу и друге.
Награђивана је за улогу Јулије у
представи Ромео Јулија на Фестивалу
професионалних позоришта Србије
ЈоакимФест 2004. године и за улогу Јоване
у представи Хладњача за сладолед на
Фестивалу првоизведених представа у
Алексинцу 2013. године, а добитница је и
годишње награде Театра за 2005. годину.
(редитељ Neil Fleckman), До голе коже
(редитељ Pierre Walter Politz), Хладњача за
сладолед (редитељ Приможа Беблер),
Човек, звер и врлина (редитељ Маркo
Мисирачa) и Убити птицу ругалицу
(редитељ Небојшa Брадић). Никола је кроз
свој досадашњи рад у нашем театру
показао висок професионализам,
посвећеност послу и жељу за личним
развојем и напредовањем.
На предлог директора Књажевскосрпског
театра Воја Лучића награђен је
годишњом наградом нашег позоришта за
2013.годину.
На предлог директора Књажевскосрпског
театра Воја Лучића за улогу
Јоване у представи Хладњача за сладолед
награђена је годишњом наградом нашег
позоришта за 2013.годину .
Годишња награда инспицијенту
Николи Стевовићу
Никола Стевовић рођен је 03.12.1980.
године у Крагујевцу. Основну школу Мома
Станојловић завршио је 1995. године,
након чега одлази у Торонто (Канада), и
наставља своје образовање у Silverthorn
Collegiate Institute, а по завршетку
школовања уписује Колеџ у Thunder Bay. У
Канади је провео 10 година, а по повратку
у Србију запошљава се у Бизнис старт-ап
центру у Крагујевцу. У Књажевскосрпском
театру ради као инспицијент од
2 7 . 1 0 . 2 0 1 1 .
године, када је
имао свој деби у
представи Ноћ у
кафани Титаник,
редитеља Небојше
Брадића. Након
тога, радио је у
представама: Један
човек, двојица
газда (редитељ
Небојшa Брадић),
12 гневних људи

РАЗГОВОР СА ГОРАНОМ МАРКОВИЋЕМ,
АУТОРОМ ЗЕЛЕНИХ ЗРАКА
Горан Марковић, прослављени редитељ и писац, аутор је текста ЗЕЛЕНИ ЗРАЦИ који ће
на Дан театра за Сретење доживети своју премијеру у извођењу Књажевско-српског
театра. Текст се бави трагичном љубави Драге Машин и Александра Обреновића, и
третира догађаје познате као Мајски преврат.
Увек сте се бавили мање-више
забрањеним темама, да ли је и ова
тема таква?
Ова тема не само да није забрањена него
је много пута анализирана и тумачена.
Може се рећи да свако ко у Србији држи до
себе зна за овај случај. Чак је и у
иностранству, у Француској на пример, пре
стотинак година ова прича била веома
популарна и изазивала веома бурне
реакције па је Србија, која се тако зверски
понела према својим крунисаним главама,
била неко време изопштена из европске
заједнице. Мени је ова тема веома блиска,
ако ни због чега другог, оно због чињенице
да је моја бака, као тринаестогодишња
девојчица, лично присуствовала Мајском
преврату, посматрајући војни пуч са
балкона своје куће која се налазила
насупрот Старом двору.
У којој мери је комад заснован на
релевантним историографским
налазима ?
Углавном. Консултовао сам обимну
стручну литературу, као и уметничка дела
настала по мотивима Мајског преврата,
„Конак“ Црњанског, на пример. Али, током
рада на комаду напустио сам фактографију
и препустио сам се логици драме. У сукобу
историјске и уметничке истине, у оквирима
драмске уметности превагу има ово друго
гледиште.
Како видите улогу Ваше породице и
Вас у српском театру?
Моји родитељи и ја смо провели
целокупни живот у позоришту. Да ли је иза
тога нешто остало није на мени да судим.
Али знам да онога тренутка када ступим у
неко позориште почињем да осећам мирис
дома.
Колико сте задовољни сарадњом са
Крагујевчанима?
У последње време доста времена
проводим у Крагујевцу и сарађујем са
Књажевско српским театром. Мислим да је
овај театар, по глумачком саставу и
продукционим потенцијалима, најјаче
позориште ван Београда. Стварно ми је
задовољство да сарађујем са уметницима
из Крагујевца.
На последњем осмом Јоакиминтерфесту
били сте председник жирија.
Како данас са дистанце од неколико
месеци видите Осми
Јоакиминтерфест, његов концепт и
програм?
Мислим да је овај фестива веома
значајан и сасвим особен у односу на
остале фестивале. Нема сличног и нема
независнијег позоришног фестивала у
Србији. Треба то неговати и чувати
М. Солдатовић
Да ли је тема комада и данас актуелна?
Свакако. Као да нисмо ништа научили из
крвавог маја 1903. Још увек у Србији влада
агресивна нетрпељивост према другачијем
од онога што сматрамо ваљаним. Још увек
нисмо направили искорак у покушају да
разумемо шта значи другачије схватање
живота. Не, то у Србији још увек нема
право постојања.

Горан Марковић- биографија
Горан Марковић (Београд, 1946),
дипломирао је филмску режију на
филмској академији ФАМУ, у Прагу,
Чехословачка. После завршених
студија, од 1970 – 1976. године, ради за
телевизију документарне филмове,
којих је снимио око педесет. Од 1976.
године бави се искључиво писањем и
режирањем целовечерњих филмова. До
сада их је снимио дванаест, углавном по
сопственим сценаријима, укључујући и
једну телевизијску серију. Такође, од
1986. режира у позоришту и пише
позоришне комаде. Од 1978. године
ради на Факултету драмских уметности,
у Београду, где је био доцент на
предмету Рад са глумцима, затим
редовни професор предмета Филмска
режија, да би данас предавао на Мастерс
студијама истог факултета.
2012. одликован је француским
орденом Officier dans l’ordre des Arts et
des Lettres.
ФИЛМ - " Специјално васпитање",
" Национална класа", " Вариола вера",
" Тајванска канаста", " Већ виђено",
" Сабирни центар", " Тито и ја",
" Урнебесна трагедија ", “Србија нулте
године”, "Кордон", „Турнеја“ и
„Фалсификатор“. Ови филмови су
приказани на фестивалима у Венцији,
Берлину, Сан Себастијану, Валенсији,
Лондону, Монтреалу, Монпељеу и
многим другим на којима су освојили
бројне награде. До сада су у Француској
направљене три ретроспективе филмова
Горана Марковића: у Ла Рошелу, у
Монпељеу и у Стразбуру. На великој
ретроспективи Југословенског филма,
организованој 1987. године у Центру
Помпиду, у Паризу, Горан Марковић је
био представљен са три филма.
Ретроспективу свих филмова овог
аутора, 2002. године, направили су
међународни филмски фестивал у
Ротердаму, Кинотека у Љубљани и
Кинотека у Загребу.
ПОЗОРИШТЕ- Драмски опус Горана
Марковића чине драме: „Турнеја“,
„Говорна мана“, „Осма седница или
Живот је сан“, „Пандорина кутија“,
„Парови“, „Вила Сашино“, „Делиријум
тременс“, „Фалсификатор“ и „Доктор Д.“.
Добитник је Стеријине награде за текст
савремене драме „Турнеја“, 1997. Његова
драма „ Фалсификатор“ је на конкурсу који
је расписао Гете институт, а у поводу
двадесетогодишњице пада Берлинског
зида, ушла међу шест најбољих
представа у Европи и приказана на
смотри у Дрездену 2009. Режирао је
комаде „Пазарни дан“ А. Поповића,
„Београдска триологија“ Б. Србљановић,
„Пандорина кутија“, „Делиријум тременс“,
„Осма седница или Живот је сан“ ,
„Поморанџина кора“ М. Пелевић, за коју
ј е о в е г о д и н е н а Ф е с т и в а л у
Југословенских Позоришта у Ужицу
добио награду за најбољу режију,
„Терапија“ Ј. Цветановића, „Фалсифи-
катор“, „Златно теле“, сопствену
драматизацију истоименог романа
Иљфа и Петрова, као и „Доктор Д.“
КЊИГЕ - Написао је књигу "Чешка
школа не постоји", кратки роман
"Тито и ја" и дневничку прозу
“Година дана”. Објавио је сабране
драме у књизи „Осма седница и
друге драме“, роман „Мале тајне“ и
преписку са писцем Миланом
Оклопџићем „Измишљени живот“.

МИЛИЦА КРАЉ
редитељка представе Зелени зраци
Милица Краљ, редитељка представе
Зелени зраци рађене по тексту
Горана Марковића, већ два месеца
вредно ради са крагујевачким глумцима на
тему Мајског преврата и узбурканих
догађаја који су потресли Србију у време
Обреновића почетком XX века. Сама
премијера планирана за Сретење и Дан
театра изазвала је пуно интересовања код
крагујевачке публике. Поразговарали смо
са овом талентованом и успешном
редитељком о њеној сарадњи са
Књажевско-српским театром и представи
коју режира.
Да ли је могуће модерно тумачење
Мајског преврата?
Могуће је у контексту позоришног језика
којим се служите да испричате једну
историјску причу. Са друге стране, постоје
и историјске (за)датости које морају бити
саставни део једне овакве приче.
Ми изгледа као народ ништа не можемо да
научимо из своје прошлости, па ни ове
блиске. И увек смо више него спремни на
поделе, а понајвише да пуцамо сами себи у
ноге. Цео свет је био ужаснут народом који
је на тако зверски начин убио свог краља и
краљицу. Сто година касније ништа нисмо
ни паметнији, ни бољи, ни мање агресивни,
ни мање гадљиви на љубав.
Има ли позориште права на предах?
Лако бих могла да одговорим да позориште
нема више никаква „права".Ситуација у
култури је више него обесхрабрујућа,
понижавајућа, алармантна, тужна и
узнемиравајућа. Али у позориште се увек
улазило из неке необјашњиве љубави и
опсесије, из радости према игри и тајни
коју крију те чаробне даске. Док и даље
буде тако, и док нам једнообразним
начином неразмишљања не затру и
последњег гледаоца, позориште ће
опстати.
Како оцењујете сарадњу са
крагујевачким ансамблом?
Мислим да смо заједничким снагама успели
да створимо једну пријатну атмосферу за
рад. Нас "позориштанаца" има, кад се сви
збројимо, мало. И било би бесмислено,
поготово у данашње време, да допустимо
да сами нагризамо то једно од ретких
уточишта, уточишта које се често називало
"храмом уметности".
М . Солдатовић
Да ли позориште данас у Србији има
било какав друштвени утицај?
Није чудо да се позориште гура у
деградирајући положај. Као да неко свесно
обликује "идеалног грађанина" а то је онај
који гута послушно оно што му се сервира,
мисли оно што му се каже и нема много
стрпљења ни времена осим за једнодневне
сензације. А позориште не може да парира
таквим јефтиним "старлетаријалити"
сензацијама- јер позориште има садржај.
Оно ће и даље да поставља непријатна
питања или да буде прозор у свет магије.
Да мења некакву колективну свест не
верујем да може, али од појединца се иде
ка колективу.

Милица Краљ- биографија
Дипломирала позоришну и радио режију на Факултету
драмских уметности у Београду у класи професора Николе
Јевтића представом Силвија (А.Р.Гарни) која је десет година
била на репертоару Атељеа 212.
Остале режије (избор): Атеље 212 -Бедни људи
(Достојевски), Брана (К.Мекферсон, награда за најбољу
режију на фестивалу у Ужицу 2005.), Београдско драмско
позориште -X+Y=0 (Б.Пекић,преко 150 извођења), Игра
парова (М.Зупанчић,150 извођења), Плинска светлост
(П.Хамилтон), Реквијем/негде између Париза и Шангаја
(Х.Левин), Келерабе су здраве (М.Краљ),Позориштанце Пуж
-Барон Лагиша,Себични принц (Б.Милићевић), Звездара
театар "Маратонци трче почасни круг" (Д.Ковачевић),
Народно позориште Републике Српске (Бањалука)-Госпођа
министарка (Б.Нушић,проглашена за најбољу представу на
фестивалима у Смедереву, Јајцу, Брчком, Добоју, Зајечару),
Мадам Сан Жен (В.Сарду проглашена за најбољу представу
на фестивалима у Јајцу и Добоју)...Први добитник награде
"Љубомир Драшкић" коју додељу Атеље 212 и Град Београд.

ЈОШ ЈЕДАН ВЕЛИКИ ГЛУМАЧКИ ЗАДАТАК
Милош Крстовић својим улогама увек
изнова наилази на велико
интересовање публике. Овај пут
пред њим је тежак задатак који је још једно
глумачко искушење у низу. Улога која је по
много чему провокативна враћа нас у еру
Обреновића, која је и данас савремена.
Домети Милоша Крстовића у многим
пројектима нашег Театра су до сада по
много чему били изванредни. Верујемо да
ће и улога у Зеленим зрацима бити на
високом нивоу, а шта о овој улози мисли
сам Крстовић?
Како сте доживели своју улогу?
Још један велики задатак за мене, али и за
ансамбл Књажевско-српског театра. Улога
краља Александра Обреновића јесте врло
примамљива и пружа доста глумцу, али је и
веома захтевна.
Посао глумца је тежак психофизички рад.
Много труда и зноја, а резултат је, знате,
увек неизвестан!? Данас, када је
позоришна уметност готово обесмишљена,
треба пронаћи у себи снаге, мотива и воље
за један овакав посао. Мисао да ће рад на
овој улози једног човека у публици макар
на кратко замислити и обогатити новим
духовним искуством, је нешто што ме
одржава у овом послу.
Колико Вам је историјски контекст
послужио као инспирација?
Радња комада се одиграва од 1893. до
1903. године. То је период од
Александрове 17. до 27. године, до смрти.
Доста тога је написано и речено о краљу,
његовом браку, Мајском преврату...
Велики број историјских података је
сигурно од користи, али понекад зна и да
оптерети глумца. Увек се, на крају,
вратите на текст који је пред вама и на
редитељски концепт. Текст Горана
Марковића Зелени зраци,
у режији Милице
Краљ,
има елементе историјске драме, јер
се једним делом садржај комада заснива на
историјским темама и личностима, али је
он пре свега, као што сам већ рекао,
мелодрама. Колико ћемо сви успети да
оживимо овај комад, публика ће
проценити.
На основу многих улога које сте
одиграли како видите ову?
Какав је Александар Обреновић у
виђењу Вас и Ваших сарадника на
пројекту?
Из разговора са писцем и редитељем,
мислим да смо се сложили око тога да
Александар треба играти од стидљивог и
заљубљеног седамнаестогодишњака, не
превише свесног своје одговорности према
народу и држави, до краља тиранина, који
осетивши близину смрти постаје свестан да
је прокоцкао живот али ипак иде поносно
до краја. У томе и јесте сва комплексност
овог лика. Савети и индикације Горана
Марковића, који је често био на пробама и
врло посвећено пратио процес рада,
били
су нам од непроцењиве користи. Не треба
заборавити да је ово мелодрама, жанр који
је врло често добро прихваћен код
публике.
Глума је једним својим делом и занатски
посао. Тај занат можете научити само ако
глумите и то онда када вам је као глумцу
неопходно да одрадите одређену улогу.
Имао са велику срећу у свом досадашњем
раду и претпостављам да су улоге, које
сам до сада одиграо, утицале на то да
добијем улогу краља Александра ..
Искуство у раду на претходним улогама ме
чини храбријим, мирнијим и чини ми се,
као никад до сад, спремнијим за рад.
М. Солдатовић