10. JoakimInterFest Bilten br. 1

JoakimInterFest 2015<br />
jeftinih priča ni o čemu, dok s druge strane nastoji da<br />
izvuče u prvi plan neke od karakteristika našeg vremena<br />
koje se u ovom komadu vide kao u ogledalu u čemu ima<br />
punu podršku ansambla ovog pozorišta.<br />
Dejan Stojiljković/ Vladimir Kecmanović „KAINOV<br />
OŽILJAK”, režija Jug Radivojević Šabačko pozorište<br />
Retko se dešava da jedna predstava tako „pogodi” suštinu<br />
podnaslova festivala kao predstava „Kainov ožiljak”. Ova<br />
priča vremenski je podešena na tankoj liniji razdvajanja<br />
dva najveća sukoba u svetskoj istoriji. Vremenski radnja<br />
komada prati odjeke Velikog rata i u svoj sadržaj uključuje<br />
ratne bubnjeve budućeg Drugog svetskog rata. Glavni<br />
junaci komada „Kainov ožiljak” najpre je diplomata Ivo<br />
Andrić, zatim manje znani i veoma poznati saradnici<br />
Adolfa Hitlera, istorijske ličnosti odgovorne za zlodela koja<br />
će uslediti, zatim vreme koje prethodi Drugom svetskom<br />
ratu i savremeni trenutak o kome je takođe reč.<br />
Možda više nego bilo koja druga, ova predstava tačno<br />
pogađa ne samo period između dva sukoba već sam<br />
trenutak kada prestaje mir i nastaje rat.<br />
3. Bitef teatar, Filip Vujošević, „ŽIVOT STOJI, ŽIVOT IDE<br />
DALJE”, režija Jelena Bogavac<br />
Vujoševićev komad, u najkraćem, nastoji da iznutra<br />
osvetli ono što se zove savremeni pozorišni trenutak<br />
oličen kroz sudbinu generacije glumaca koja o stalnom<br />
angažmanu razmišlja kao o dobrom vicu, dok budžetska<br />
sredstva, nekada jedini način da se dođe do novca,<br />
doživljavaju kao lošu šalu starijih kolega.<br />
Ono što ovoj predstavi daje poseban šarm jeste kritički<br />
otklon i ironizacija „sopstvenog sveta”. Čak i predstava u<br />
predstavi koju gledamo, takođe je deo „projektne<br />
estetike”, čedu fondova i evropskih konkursa kao načina<br />
postojanja mnogih neformalnih i formalnih trupa koje<br />
međutim, međusobno ne samo da ne komuniciraju već<br />
su, s obzirom da je reč o istim parama, u permanentnom<br />
ratu.<br />
I na tom planu ova predstava na određeni način obavlja<br />
svoj društveno angažovani zadatak.<br />
Raine) u 2012. godini osvojila je nekoliko najvažnijih<br />
nagrada za najbolji dramski tekst uključujući Drama<br />
League Award for Outstanding Play, New York Theatre<br />
Outer Critic Circle-a i Off-Broadway Alliance Award - Best<br />
Play.<br />
Reč je o slici današnjeg sveta u kojoj se kroz intrigantnu i<br />
na kraju, katarzičnu priču o ljubavi pokazuje da sreća<br />
pojedinca i te kako zavisi od (ne)pripadnosti.<br />
Ovu dramu posebno preporučuje to što u njoj nije reč je<br />
jednostavnoj (podrazumevanoj) jednakosti ljudi ili<br />
uobičajenom skoro patetičnom stavu da su svi ljudi<br />
jednaki već se u prvi plan ističu upravo različitosti i<br />
pojedinosti koje nas bitno određuju kao jedinke.<br />
Istovremeno predstavu „Plemena” izvodi vrstan ansambl<br />
koji nastoji da iskristališe pojedinačna iskustva<br />
posredstvom niza efektnih scena, stilski ujednačenih<br />
rešenja otvarajući prostor za neku vrstu koegzistencije i<br />
mira u ovom našem međuvremenu.<br />
5. Ivana Simić Bodrožić – Lajla Kaikčija & Grupa autorica<br />
„Pukotina”, Režija: Lajla Kaikčija, Zenica<br />
Predstava „Pukotina” svojevrsni je teatarski esej o samoći<br />
u kome je glavni junak na prvi pogled obična pukotina.<br />
Međutim pukotina je ovde shvaćena kao stvarno mesto<br />
početka propadanja ali i kao metafora sigurne propasti<br />
okrenute prema unutra ili čak i kao početak svega.<br />
Da nevolja bude veća, pukotine su svuda oko nas, samo<br />
što ih neko vidi neko ne, pri čemu jedino što nema<br />
pukotinu jeste rečito ćutanja u samoći.<br />
Kao posebna zanimljivost nameće se rediteljska<br />
interpretacija ove priče o (ženskoj) samoći koju izvodi pet<br />
glumica u različitim, nekad u muškim ulogama u<br />
osnovnom ključu takozvanog mešanja žanrova koji ide od<br />
monodramskog izraza preko farse do mjuzikla.<br />
6. Branislav Nušić „PALILULSKI ROMAN”, režija Egon<br />
Savin, produkcija Beogradsko dramsko pozorište<br />
Jedno od pitanja ako ne i osnovna teza Okruglog stola<br />
ovogodišnjeg Sterijinog pozorja bila je da li je, i u kojoj meri<br />
Nušić „naš savremenik”. I kao opšte mesto ne samo ovog<br />
skupa a pominjemo ga kao okupljanje održano u<br />
organizaciji jednog od naših najvažnijih pozorišnih<br />
festivala, jeste da su Nušićeve komedije „kao danas<br />
napisane”.<br />
Naravno da je i „Paliluski roman” inače Nušićeve drama<br />
koja se zove „Iza božijih leđa” takođe „kao da je danas<br />
pisana” s tom razlikom što ona ne spada u najpoznatija i<br />
najuspešnija Nušićeva ostvarenja. I baš u tome leži tajna<br />
4. Nina Raine „Plemena” režija Slavica Knežević,<br />
Kazalište PlanetArt i EXIT teatar , Zagreb, Hrvatska<br />
Drama „Plemena” engleske spisateljice Nine Raine (Nina<br />
2