10. JoakimInterFest Bilten br. 1

JoakimInterFest 2015<br />
JoakimInterFesta 2015. godine broj 1 7 oktobar<br />
Obrazloženje selektora<br />
VREME TIŠINE<br />
Ljudski rod se, što bi rekli cinici, s vremena na vreme<br />
nalazi u miru. Ako se poslužimo ovom logikom dalje,<br />
moglo bi se (ironično) kazati i da u istoriji nisu retke pauze<br />
između ratova kao što ni sukobi nisu tako daleko jedan od<br />
drugog. Međutim, ovi predasi između dva sudara, bez<br />
obzira koliko traju, oni bi trebalo da budu dobro<br />
iskorišćeni. U istoriji je to skoro uvek bilo dobro<br />
upotrebljeno vreme, vreme koje ljudski rod, naročito u<br />
oblastima kao što su kultura i umetnost, provodio u<br />
razmišljanju, preispitivanju, analizi.<br />
Radi se o vremenu u kome nastaje ono što su Stari Grci<br />
smatrali najvažnijim - zapitanost. Kada počinju da se traže<br />
odgovori na mnoga pitanja, od onih presudne važnosti do<br />
pitanja i dilema koje se javljaju u dokolici a do kojih su Stari<br />
Grci veoma držali.<br />
Ovogodišnji festival se bavi tišinom, tim kratkim prostorom<br />
mira u kome se svet povremeno nađe. I bavi se tom<br />
pauzom između dva sukoba, onoga koji je prošao i čiji eho<br />
i dalje odjekuje, i nekog sledećeg koji nadajmo se nikada<br />
neće doći i koji, bojimo se, samo što nije počeo.<br />
Današnje vreme, ovo naše doba bi stoga, trebalo da bude<br />
vreme prepuštanja miru, kreativnosti, rađanju novih ideja,<br />
novih formi koje traže svoje nove sadržaje.<br />
Cilj ovogodišnjeg JoakimInterFesta jeste sagledavanje i<br />
postavljanje pitanja da li postoje nove forme, da li su se<br />
pojavile u nekom scenskom čitanju klasičnih i već<br />
poznatih komada, kako oni danas „zvuče” na ovoj našoj<br />
vetrometini. I šta je sa novim idejama, jesmo li ispričali<br />
neke nove priče, da li one uopšte postoje, možemo li ih<br />
prepoznati i kako da ne pogrešimo i previdimo nešto što<br />
će jednog dana možda biti označeno kao Novo. Neko<br />
Novo koje je bilo, i koje nismo primetili.<br />
Stoga ovaj festival ima za cilj da u retkoj pozorišnoj šumi<br />
koja je iz sezone u sezonu sve ređa, potraži da li postoji<br />
neka nova grana koja će jednog dana možda postati novo<br />
stablo iz koga će nići novi pravci. Da li postoje novi pogledi<br />
na svet koji će učiniti da ovo vreme mira koje se može zvati<br />
i kao doba između dva sukoba, da se ovo naše vreme<br />
produži što više. I da li možemo da učinimo nešto po<br />
čemu će nas neko novo vreme prepoznati.<br />
Neka nam je, i celom svetu, sa srećom.<br />
Takmičarski program:<br />
Naše doba se razlikuje po mnogo čemu od ranijih. Ovo je<br />
doba kada nije lako početi selektorski izveštaj<br />
uobičajenom rečenicom: „na osnovu toliko i toliko<br />
odgledanih predstava” itd. Za razliku od nekih ranijih<br />
vremena, danas nema novca za putovanja i obilazak<br />
brojnih pozorišta i gledanje njihovih predstava već<br />
selektor mora da se dovija kao što se dovijaju i pozorišta.<br />
Neke predstave je moguće videti samo na osnovu video<br />
zapisa, neke se mogu „uloviti” tokom nekog gostovanja, o<br />
nekima se sudi na osnovu svedočenja ljudi od<br />
poverenja... Sve u svemu na osnovu niza odgledanih<br />
predstava predlažem:<br />
Aleksandar Popović, „MREŠĆENJE ŠARANA”, režija<br />
Egon Savin, u izvođenju Narodnog pozorišta Banja Luka,<br />
Republika Srpska<br />
„Mrešćenje šarana”, banjalučkog pozorišta jednostavno<br />
je dobro urađena predstava u kojoj je osim učesnika i<br />
izvođača glavni junak i komad Aleksandra Popovića.<br />
Reditelj Egon Savin, koji je poznat kao veliki poštovalac<br />
dela ovog pisca, najpre čini sve da Popovićeva drama<br />
dođe do reči u ovom vremenu lakih i primenjenih komada i<br />
1

JoakimInterFest 2015<br />
jeftinih priča ni o čemu, dok s druge strane nastoji da<br />
izvuče u prvi plan neke od karakteristika našeg vremena<br />
koje se u ovom komadu vide kao u ogledalu u čemu ima<br />
punu podršku ansambla ovog pozorišta.<br />
Dejan Stojiljković/ Vladimir Kecmanović „KAINOV<br />
OŽILJAK”, režija Jug Radivojević Šabačko pozorište<br />
Retko se dešava da jedna predstava tako „pogodi” suštinu<br />
podnaslova festivala kao predstava „Kainov ožiljak”. Ova<br />
priča vremenski je podešena na tankoj liniji razdvajanja<br />
dva najveća sukoba u svetskoj istoriji. Vremenski radnja<br />
komada prati odjeke Velikog rata i u svoj sadržaj uključuje<br />
ratne bubnjeve budućeg Drugog svetskog rata. Glavni<br />
junaci komada „Kainov ožiljak” najpre je diplomata Ivo<br />
Andrić, zatim manje znani i veoma poznati saradnici<br />
Adolfa Hitlera, istorijske ličnosti odgovorne za zlodela koja<br />
će uslediti, zatim vreme koje prethodi Drugom svetskom<br />
ratu i savremeni trenutak o kome je takođe reč.<br />
Možda više nego bilo koja druga, ova predstava tačno<br />
pogađa ne samo period između dva sukoba već sam<br />
trenutak kada prestaje mir i nastaje rat.<br />
3. Bitef teatar, Filip Vujošević, „ŽIVOT STOJI, ŽIVOT IDE<br />
DALJE”, režija Jelena Bogavac<br />
Vujoševićev komad, u najkraćem, nastoji da iznutra<br />
osvetli ono što se zove savremeni pozorišni trenutak<br />
oličen kroz sudbinu generacije glumaca koja o stalnom<br />
angažmanu razmišlja kao o dobrom vicu, dok budžetska<br />
sredstva, nekada jedini način da se dođe do novca,<br />
doživljavaju kao lošu šalu starijih kolega.<br />
Ono što ovoj predstavi daje poseban šarm jeste kritički<br />
otklon i ironizacija „sopstvenog sveta”. Čak i predstava u<br />
predstavi koju gledamo, takođe je deo „projektne<br />
estetike”, čedu fondova i evropskih konkursa kao načina<br />
postojanja mnogih neformalnih i formalnih trupa koje<br />
međutim, međusobno ne samo da ne komuniciraju već<br />
su, s obzirom da je reč o istim parama, u permanentnom<br />
ratu.<br />
I na tom planu ova predstava na određeni način obavlja<br />
svoj društveno angažovani zadatak.<br />
Raine) u 2012. godini osvojila je nekoliko najvažnijih<br />
nagrada za najbolji dramski tekst uključujući Drama<br />
League Award for Outstanding Play, New York Theatre<br />
Outer Critic Circle-a i Off-Broadway Alliance Award - Best<br />
Play.<br />
Reč je o slici današnjeg sveta u kojoj se kroz intrigantnu i<br />
na kraju, katarzičnu priču o ljubavi pokazuje da sreća<br />
pojedinca i te kako zavisi od (ne)pripadnosti.<br />
Ovu dramu posebno preporučuje to što u njoj nije reč je<br />
jednostavnoj (podrazumevanoj) jednakosti ljudi ili<br />
uobičajenom skoro patetičnom stavu da su svi ljudi<br />
jednaki već se u prvi plan ističu upravo različitosti i<br />
pojedinosti koje nas bitno određuju kao jedinke.<br />
Istovremeno predstavu „Plemena” izvodi vrstan ansambl<br />
koji nastoji da iskristališe pojedinačna iskustva<br />
posredstvom niza efektnih scena, stilski ujednačenih<br />
rešenja otvarajući prostor za neku vrstu koegzistencije i<br />
mira u ovom našem međuvremenu.<br />
5. Ivana Simić Bodrožić – Lajla Kaikčija & Grupa autorica<br />
„Pukotina”, Režija: Lajla Kaikčija, Zenica<br />
Predstava „Pukotina” svojevrsni je teatarski esej o samoći<br />
u kome je glavni junak na prvi pogled obična pukotina.<br />
Međutim pukotina je ovde shvaćena kao stvarno mesto<br />
početka propadanja ali i kao metafora sigurne propasti<br />
okrenute prema unutra ili čak i kao početak svega.<br />
Da nevolja bude veća, pukotine su svuda oko nas, samo<br />
što ih neko vidi neko ne, pri čemu jedino što nema<br />
pukotinu jeste rečito ćutanja u samoći.<br />
Kao posebna zanimljivost nameće se rediteljska<br />
interpretacija ove priče o (ženskoj) samoći koju izvodi pet<br />
glumica u različitim, nekad u muškim ulogama u<br />
osnovnom ključu takozvanog mešanja žanrova koji ide od<br />
monodramskog izraza preko farse do mjuzikla.<br />
6. Branislav Nušić „PALILULSKI ROMAN”, režija Egon<br />
Savin, produkcija Beogradsko dramsko pozorište<br />
Jedno od pitanja ako ne i osnovna teza Okruglog stola<br />
ovogodišnjeg Sterijinog pozorja bila je da li je, i u kojoj meri<br />
Nušić „naš savremenik”. I kao opšte mesto ne samo ovog<br />
skupa a pominjemo ga kao okupljanje održano u<br />
organizaciji jednog od naših najvažnijih pozorišnih<br />
festivala, jeste da su Nušićeve komedije „kao danas<br />
napisane”.<br />
Naravno da je i „Paliluski roman” inače Nušićeve drama<br />
koja se zove „Iza božijih leđa” takođe „kao da je danas<br />
pisana” s tom razlikom što ona ne spada u najpoznatija i<br />
najuspešnija Nušićeva ostvarenja. I baš u tome leži tajna<br />
4. Nina Raine „Plemena” režija Slavica Knežević,<br />
Kazalište PlanetArt i EXIT teatar , Zagreb, Hrvatska<br />
Drama „Plemena” engleske spisateljice Nine Raine (Nina<br />
2

JoakimInterFest 2015<br />
ove predstave. Reditelj Egon Savin već nekoliko puta<br />
„pronalazi” neki retko izvođen Nušićev tekst, upoznajući<br />
ne samo publiku i najširu javnost već i stručne krugove, sa<br />
pojedinim Nušićevim tekstovima što je i ovde slučaj.<br />
Osobenost Savinovog pristupa Nušićevom opusu sastoji<br />
se i u tome što on nastoji da pronađe ozbiljnu konkurenciju<br />
slavnim Nušićevim junacima kao što su Živka Ministarka<br />
ili Jevrem Prokić i ostali, „slavom” već ovenčani Nušićevi<br />
junaci. U tom smislu ova predstava je važna i zbog toga<br />
što su rođeni Sima i Jula, dvoje Nušićevih junaka koji<br />
možda bacaju sasvim drugo svetlo na pitanje „u kojoj meri<br />
je Nušić naš savremenik”. Postoji ozbiljna opasnost da mi<br />
još uvek nismo ni dostigli društvene vrednosti o kojima je<br />
tako oporo pisao Nušić.<br />
7. „PRINCIP SUPERSTAR (MESEČARI)”, autorski<br />
projekat Nebojša Bradić, produkcija Knjaževsko-srpski<br />
Teatar, Kragujevac<br />
Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac, svojom predstavom<br />
“Princip Superstar (Mesečari)” takođe se osvrnuo na<br />
čestu temu naših pozorišta koju je nametnulo<br />
obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. Autor<br />
teksta i reditelj Nebojša Bradić nastoji da u fragmentarnoj<br />
zbirci istorije i pojedinačnih sudbina koje se smenjuju evo<br />
već jedan vek, osvetli ne samo osnovnu temu i pitanje u<br />
vezi sa Gavrilom Principom već i sa dilemom da li i koliko<br />
principi jednog vremena znače i da li važe u nekom<br />
drugom.<br />
Ono što je takođe značajno jeste da u ovoj predstavi do<br />
punog izražaja dolazi kompetentnost i nadahnuta igra<br />
aktera predstave „Princip Superstar (Mesečari)”.<br />
Selektor:<br />
Željko Jovanović<br />
Večeras na repertoaru<br />
Šabačko pozorište<br />
Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković<br />
KAINOV OŽILJAK<br />
Reditelj, scenografija i izbor muzike: Jug Radivojević<br />
Dramaturg: Spasoje Ž. Milovanović<br />
Kostimograf: Jelena Stokuća<br />
Asistent kostimografa:Adrijana Simović<br />
Scenski pokret: Petar-Pjer Rajković<br />
Scenski govor: Radovan Knežević<br />
Lica:<br />
IvoAndrić - Vladimir Milojević<br />
Milica Babić Jovanović –Aleksandra Ristić<br />
Vladimir Vauhnik - Ivan Tomašević<br />
Zapisničar/Albert Ditrih – Zoran Karajić<br />
Andreas – Strahinja Barović<br />
Adolf Hitler – Sonja Milojević<br />
Herman Gering – Deana Kostić<br />
Knez Pavle – Miloš Vojnović<br />
Juniti Mitford/Ortrud – Kristina Pajkić<br />
Rajnhard Hajdrih –Aneta Tomašević<br />
Ernest fon Vajszeker – Ljubiša<br />
Barović<br />
Gregorić – Slobodan Petranović-<br />
Šarac<br />
dramske napetosti, u kojima se ti likovi lociraju. Ovakav<br />
postupak je olakšan činjenicom da roman, u uzbudljivo<br />
ispričanoj priči, obiluje gotovim pozorišnim matricama.<br />
Te matrice, kao scenski fragmenti i tematske celine<br />
predstave, dodatno se usložnjavaju problemom<br />
travestije. Od one najočiglednije – u predstavi<br />
pripadnike najužeg rukovodstva Trećeg Nemačkog<br />
Rajha (A.Hitler, H.Gering, R.Hajdrih) igraju glumice<br />
Šabačkog pozorišta, do toga da svaki lik stvara<br />
drugačiju sliku o sebi u javnom prostoru. Travestija na<br />
taj način postaje mesto susreta oslobađanja,<br />
poništavanja, uslovljavanja kako društva prema<br />
pojedincu i pojedinca prema društvu, tako i pojedinca<br />
prema pojedincu. Poigravanje socijalnim statusima i<br />
samo/identifikacijama pokušaj su prepoznavanja<br />
neprekidne teatralizacije društva i igranja društvenih<br />
uloga.<br />
Spasoje Ž. Milovanović, dramaturg<br />
O predstavi:<br />
Predstava „Kainov ožiljak” zadržava<br />
konstrukciju priče i zadate odnose<br />
među likovima, koje su autori<br />
istoimenog romana Vladimir<br />
Kecmanović i Dejan Stojiljković<br />
ponudili. Istovremeno, ona, po logici<br />
medija, vrši sažimanje više, u romanu<br />
apostrofiranih, istorijskih likova. Pre<br />
svega odabiranjem situacija, koje<br />
imaju tematske sličnosti i više<br />
3

JoakimInterFest 2015<br />
Deseti JoakimInterFest od 7. do 15. oktobra<br />
VREME TIŠINE<br />
Scena Joakim Vujić, utorak 7. oktobar - 20 sati<br />
KAINOV OŽILJAK - Šabačko pozorište<br />
Vladimir Kecmanović, Dejan Stojiljković<br />
(dramatizacija: Spasoje Ž. Milovanović), režija,<br />
scenografija i izbor muzike Jug Radivojević<br />
Scena Joakim Vujić, četvrtak 8. oktobar - 20 sati<br />
MREŠĆENJE ŠARANA - Narodno pozorište<br />
Republike Srpske Banja Luka<br />
Aleksandar Popović, režija i adaptacija Egon<br />
Savin<br />
Scena Joakim Vujić, petak 9. oktobar - 20 sati<br />
PUKOTINA - Bosansko Narodno pozorište<br />
Zenica<br />
Ivana Simić Bodrožić – Lajla Kaikčija & Grupa<br />
autorica, dramatizacija i režija Lajla Kaikčija<br />
Scena Joakim Vujić, subota 10. oktobar - 20 sati<br />
Slobodan dan<br />
Scena Joakim Vujić, nedelja 11. oktobar - 20 sati<br />
PLEMENA - Kazalište Planet art i EXIT Teatar<br />
Nina Raine, rediteljka Slavica Knežević<br />
U izboru slikara Milivoja Štulovića<br />
Mala scena Ljuba Tadić, četvrtak 8. oktobar - 18<br />
sati<br />
Promocija monografije „ ĐUZINE POSLANICE”<br />
autora Spasoja Ž. Milovanovića<br />
Mala scena Ljuba Tadić, petak 9. oktobar - 18 sati<br />
Promocija knjige „ VISKI I TRUBAČI” autora<br />
Miladina Ševarlića<br />
Žiri<br />
Pjer Valter Polic, reditelj, Nemačka<br />
Dragana Varagić, glumica i rediteljka, Srbija<br />
Trajče Kacarov, dramaturg, Makedonija<br />
Selektor Željko Jovanović, pozorišni kritičar i<br />
umetnički direktor Pozorišta na Terazijama<br />
Voditelj razgovora Spasoje Ž. Milovanović, dramaturg<br />
Nagrade<br />
Joakimova nagrada za najbolju predstavu<br />
Joakimova nagrada za režiju<br />
Joakimova nagrada za glumu<br />
Joakimova nagrada za vizuelnost<br />
Joakimova specijalna nagrada<br />
Scena Joakim Vujić, ponedeljak 12. oktobar - 20<br />
sati<br />
ŽIVOT STOJI, ŽIVOT IDE DALJE - BITEF<br />
Teatar<br />
Filip Vujošević, režija: Jelena Bogavac<br />
Scena Joakim Vujić, utorak 13. oktobar - 20 sati<br />
PRINCIP SUPERSTAR (MESEČARI) -<br />
Knjaževsko-srpski teatar<br />
Dramatizacija, režija i scenografija Nebojša<br />
Bradić<br />
Scena Joakim Vujić, sreda 14. oktobar - 20 sati<br />
PALILULSKI ROMAN - Beogradsko dramsko<br />
pozorište<br />
Branislav Nušić, režija i adaptacija Egon Savin<br />
Scena Joakim Vujić, četvrtak 15. oktobar - 20<br />
sati<br />
PIDŽAMA ZA ŠESTORO - Kraljevačko pozorište<br />
i Knjaževsko-srpski teatar<br />
Mark Kameloti, reditelj Nenad<br />
GvozdenovićPrateći program Festivala<br />
Galerija Joakim, sreda 7. oktobar - 19 sati i 30<br />
minuta<br />
IZLOŽBA POZORIŠNIH PLAKATA SA<br />
PRETHODNIH FESTIVALA<br />
4