Prirucnik za razvoj i finansiranje kapitalnih investicionih projekata
Prirucnik za razvoj i finansiranje kapitalnih investicionih projekata
Prirucnik za razvoj i finansiranje kapitalnih investicionih projekata
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Razvoj i <strong>finansiranje</strong><strong>kapitalnih</strong> <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>PRIRUČNIKBeograd, januar 2009.
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAIDSADRŽAJ1 UVOD .......................................................................................................................................................................82 RAZVOJ KAPITALNIH INVESTICIONIH PROJEKATA ............................................................................102.1 DEFINISANJE PROBLEMA, CILJEVA I OČEKIVANJA ........................................................................................112.2 POSTAVLJANJE PRAVIH PITANJA .......................................................................................................................112.3 POTREBNO VREME ZA PRIPREMU PROJEKTA .................................................................................................112.4 SADRŽAJ PRIPREME PROJEKTA ......................................................................................................................122.5 PRIPREMA PROJEKATA U REPUBLICI SRBIJI..................................................................................................132.6 PRIPREMA PROJEKTA ZA OBEZBEðIVANJE SREDSTAVA IZ EU......................................................................162.7 STUDIJA IZVODLJIVOSI AGENCIJA ZA RAZVOJ INFRASTRUKTURE LOKALNE SAMOUPRAVE: ......................193 IDENTIFIKACIJA PROBLEMA I DEFINISANJE CILJEVA PROJEKTA.................................................213.1 STABLO PROBLEMA I STABLO CILJEVA..............................................................................................................233.2 MATRICA LOGIKE PROJEKTA.............................................................................................................................273.3 POPUNJAVANJE MATRICE LOGIKE PROJEKTA ....................................................................................................303.4 POKAZATELJI PROIZVODA, REZULTATA I EFEKATA PROJEKTA ..........................................................................324 PREDSTAVLJANJE KREDITNE SPOSOBNOSTI NOSIOCA PROJEKTA ...............................................334.1 KREDITNA SPOSOBNOST LOKALNE SAMOUPRAVE .........................................................................................334.2 PLANIRANJE KAPITALNIH INVESTICIJA..............................................................................................................404.3 PLANIRANJE KAPITALNIH INVESTICIJA I KREDITNA SPOSOBNOST......................................................................414.3 DIREKTNO POKRIĆE TROŠKOVA PROJEKTA...................................................................................................454.4 KREDITNA SPOSOBNOST JAVNOG PREDUZEĆA...............................................................................................464.4.1 Prezentacija JKP kao nosioca projekta ..................................................................................................494.4.2 Finansijski poka<strong>za</strong>telji JKP ....................................................................................................................504.4.3 Poka<strong>za</strong>telji likvidnosti i solventnosti.......................................................................................................504.4.4 Poka<strong>za</strong>telji profitabilnosti .......................................................................................................................515 COST-BENEFIT ANALIZA (ANALIZA TROŠKOVA I KORISTI)..............................................................535.1 UVOD U COST-BENEFIT ANALIZU.......................................................................................................................535.2 OPIS PROJEKTA .................................................................................................................................................545.3 DRUŠTVENO-EKONOMSKI KONTEKST................................................................................................................565.4 INSTITUCIONALNA ANALIZA .............................................................................................................................565.5 ANALIZA KREDITNE SPOSOBNOSTI....................................................................................................................575.6 ANALIZA POTRAŽNJE I PRIUŠTIVOST .................................................................................................................575.7 TEHNIČKA ANALIZA I ANALIZA OPCIJA .............................................................................................................595.8 FINANSIJSKA ANALIZA......................................................................................................................................625.9 VREMENSKI HORIZONT .....................................................................................................................................645.10.1 Investicioni troškovi ......................................................................................................................................655.10.2 Početni troškovi ...........................................................................................................................................665.10.3 Promene obrtnog kapitala ..............................................................................................................................665.11 UTVRðIVANJE OPERATIVNIH TROŠKOVA ........................................................................................................675.12 PRIHODI PROJEKTA .........................................................................................................................................695.13 REZIDUALNA VREDNOST INVESTICIJE..........................................................................................................715.14 USKLAðIVANJE SA INFLACIJOM ......................................................................................................................725.15 IZVORI FINANSIRANJA INVESTICIJE .................................................................................................................735.16 FINANSIJSKA ODRŽIVOST................................................................................................................................795.17 DEFINISANJE DISKONTNE STOPE .....................................................................................................................805.18. OBRAČUN INDIKATORA FINANSIJSKOG UČINKA .............................................................................................835.18.1 Finansijska neto sadašnja vrednost ..................................................................................................................835.19 EKONOMSKA ANALIZA....................................................................................................................................865.19.1 Prela<strong>za</strong>k sa tržišnih na ekonomske cene...........................................................................................................895.19.2 Deformacija (distorzija) <strong>za</strong>rada ......................................................................................................................925.19.3 Fiskalne korekcije .......................................................................................................................................925.19.4 Eksterni efekti ............................................................................................................................................935.19.5 Oportunitetni troškovi...................................................................................................................................945
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAID5.19.6 Diskontovanje troškova i koristi .....................................................................................................................955.19.7 Izračunavanje poka<strong>za</strong>telja ekonomskog učinka ..................................................................................................955.20 ODLUČIVANJE O FINANSIRANJU ......................................................................................................................975.21 ANALIZA RIZIKA .............................................................................................................................................995.21.1 Anali<strong>za</strong> osetljivosti.....................................................................................................................................1005.21.2 Anali<strong>za</strong> rizika .........................................................................................................................................1026 OSTALI PRISTUPI PROCENI PROJEKATA................................................................................................1106.1 ANALIZA ISPLATIVOSTI...................................................................................................................................1106.2 ANALIZA VIŠESTRUKIH KRITERIJUMA .........................................................................................................1116.3 ANALIZA EKONOMSKIH EFEKATA ................................................................................................................1137 IZVORI FINANSIRANJA PROJEKATA ........................................................................................................1147.1 NOSIOCI (SPONZORI) PROJEKTA ......................................................................................................................1147.2 BANKE............................................................................................................................................................1147.3 LIZING KOMPANIJE .........................................................................................................................................1147.4 INSTITUCIONALNI INVESTITORI.......................................................................................................................1157.5 PRAVNA LICA..................................................................................................................................................1157.6 FIZIČKA LICA ..................................................................................................................................................1157.7 DRŽAVA .........................................................................................................................................................115PRILOG 1. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA U OBLASTI TRETMANA ČVRSTOG OTPADA ............117PRILOG 2. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA U OBLASTI VODOSNABDEVANJA I OTPADNIH VODA..................................................................................................................................................................................125PRILOG 3. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA U OBLASTI TRANSPORTA I DISTRIBUCIJE ENERGIJE..................................................................................................................................................................................132PRILOG 4. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA INDUSTRIJSKIH I TEHNOLOŠKIH PARKOVA...........135PRILOG 5. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA U OBLASTI OBRAZOVANJA............................................138LITERATURA .......................................................................................................................................................141Tabele:TABELA 3.2 PRIMER MATRICE LOGIKE PROJEKTA ........................................................................................................28TABELA 3.3 TUMAČENJE MATRICE LOGIKE PROJEKTA .................................................................................................31TABELA 4.1: POKAZATELJI ZADUŽENOSTI LOKALNE SAMOUPRAVE.......................................................................35TABELA 4.4: PROJEKCIJA BUDŽETA .........................................................................................................................37TABELA 4.4: PROJEKCIJA BUDŽETA .........................................................................................................................43TABELA 4.5: FINANSIJSKI I FISKALNI POKAZATELJI LOKALNE SAMOUPRAVE........................................................44TABLE 5.3 OPERATIVNI PRIHODI .................................................................................................................................70TABLE 5.4 NETO OPERATIVNI PRIHODI .......................................................................................................................71TABELA 5.5 IZVORI FINANSIRANJA PROJEKTA..............................................................................................................76TABELA 5.7 OBRAČUN FNSV I FSP PROJEKTNIH TROŠKOVA.......................................................................................84TABELA 5.8 OBRAČUN FNSV,I SSP KAPITALA (ULOŽENIH SREDSTAVA)......................................................................85TABELA 5.9 IZRAČUNAVANJE ENSV, ESR, KKT.........................................................................................................97TABELA 5.10 OČEKIVANA ESR ODABRANIH VEĆIH PROJEKATA ..................................................................................97TABELA 5.11 IDENTIFIKACIJA KLJUČNIH PROMENLJIVIH............................................................................................101TABELA 5.12 KVALITATIVNA PROCENA RIZIKA ZA PROJEKAT IZGRADENJE POSTROJENJA ZA PRERADU OTPADNIH VODA........................................................................................................................................................................104TABELA 5.13 PODACI ZA DISTRIBUCIJU VEROVATNOĆE..................................................................................106TABELA 5.14 KORELACIJE PRETPOSTAVLJENE IZMEðU PROMENLJIVIH .......................................................106TABELA 5.15 OSNOVNI REZULTATI ANALIZE RIZIKA.......................................................................................108TABELA 6.1 JEDNOSTAVNA ANALIZA VIŠESTRUKIH KRITERIJUMA ZA DVA PROJEKTA ........................................1126
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAIDSlike:SLIKA 3.1 STRUKTURA STABLA PROBLEMA ...................................................................................................................23SLIKA 3.2 PRIMER STABLA PROBLEMA ..........................................................................................................................24SLIKA 3.3 TRANSFORMISANJE STABLA PROBLEMA U STABLO CILJEVA ...........................................................................25SLIKA 3.4 TRANSFORMISANO STABLO CILJEVA ...........................................................................................................26SLIKA 5.1 STRUKTURA FINANSIJSKE ANALIZE ..............................................................................................................63SLIKA 5.2 PRELAZ S FINANSIJSKE NA EKONOMSKU ANALIZU ..................................................................................88SLIKA 5.3 PRIMER TRIANGULARNE DISTRIBUCIJE VEROVATNOĆE ..............................................................................105SLIKA 5.4 DISTRIBUCIJA VEROVATNOĆE – RADNA SNAGA 2009-2040 (UKUPNO ZAPOSLENIH)....................................107SLIKA 5.5 DISTRIBUCIJA VEROVATNOĆE – STOPA NAPLATE, 2009-2040......................................................................107SLIKA 5.6 DISTRIBUCIJA KUMULATIVNE VEROVATNOĆE ZA ENSV (U MILIONIMA EUR)............................................1097
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAID1. UVODOdluke o ulaganjima u kapitalne investicione projekte, predstavljaju važne odluke, koje donosejedinice lokalne samouprave. Ove odluke su, obično, ve<strong>za</strong>ne <strong>za</strong> velika ulaganja finansijskihsredstava u sadašnjosti, dok se prihodi i koristi ostvaruju u dugom nizu godina u budućnosti.Usled toga, odlučivanje o dugoročnom ulaganju javnih sredstava u investicione projekte,pove<strong>za</strong>no je sa visokom neizvesnošću (rizikom) ostvarivanja očekivanih društveno-ekonomskihrezultata ulaganja. Nivo neizvesnosti može se smanjiti, povećanjem sposobnosti stručnjaka ujedinicama lokalne samouprave, da dobro procenjuju: potreban nivo ulaganja, finansijske iekonomske efekte <strong>investicionih</strong> ulaganja, kretanje cena na tržištu i rizike reali<strong>za</strong>cije <strong>projekata</strong>.Priručnik je namenjen jedinicama lokalne samouprave (i njihovim javnim preduzećima),koje se suočavaju sa problemom pripreme, ocene i reali<strong>za</strong>cije <strong>kapitalnih</strong> inveticionih <strong>projekata</strong>, <strong>za</strong>podsticanje <strong>razvoj</strong>a lokalne <strong>za</strong>jednice.Cilj izrade priručnika je da se stručnjacima u gradovima i opštinama, <strong>za</strong>duženim <strong>za</strong> reali<strong>za</strong>ciju<strong>kapitalnih</strong> <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong> (inženjerima i ekonomistima), omogući da povećaju svojekapacitete donošenja ispravnih <strong>investicionih</strong> odluka, putem:Pripreme investicione projekteOcene finansijsku i ekonomsku rentabilnost <strong>projekata</strong>Planiranja reali<strong>za</strong>cije <strong>projekata</strong>, izradom plana <strong>kapitalnih</strong> investicija u skladu saraspoloživim javnim i po<strong>za</strong>jmljenim sredstvimaObezbeñivanja potrebnih finansijskih sredstava <strong>za</strong> reali<strong>za</strong>ciju <strong>kapitalnih</strong> investicija, naosnovu rentabilnosti <strong>projekata</strong>Prezentacije isplativosti projekta i svoje kreditne sposobnosti, kao nosioca projekta, predfinansijerima na finansijskom tržištu (finansijske institucije, privatni partneri i invetitori)Konkurisanja <strong>za</strong> kapitalne transfere višeg nivoa vlasti (NIP) i kapitalne inostrane donacije(fondovi EU)Priručnik sadrži šest poglavlja, koja se odnose na:Razvoj <strong>kapitalnih</strong> <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>Definisanje problema i ciljevaPredstavljanje kreditne sposobnosti nosioca projektaCost-benefit anali<strong>za</strong> projektaOstale tehnike ocene projektaIzvori finansiranja <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>U prilogu priručnika prika<strong>za</strong>ni su primeri analize <strong>projekata</strong> ve<strong>za</strong>nih <strong>za</strong>: upravljanje otpadom,vodovod i kanali<strong>za</strong>ciju, prenos i distribuciju energije, industrijske zone i tehnološke parkove iobrazovanje. Ovi primeri su preuzeti direktno iz Uputstva Evropske komisije <strong>za</strong> izradu cost-benefitanalize <strong>za</strong> kapitalne projekte javnog sektora: “Guide to cost-benefit analysis of investment projects,prepared for Evaluation Unit DG Regional Policy European Commission, 2008. Poglavlje Costbenefitanali<strong>za</strong> projekta (dalje: CBA) je bazirano na istom dokumentu.8
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAIDOvo uputstvo je i<strong>za</strong>brano, zbog njegove sveobuhvatnosti i usklañenosti sa: 1) regulativomEvropske komisije <strong>za</strong> odobravanje sredstava iz donatorskih i pristupnih fondova i 2)kriterijumima meñunarodnih finansijskih institucija, koje imaju posebne kreditne linije <strong>za</strong><strong>finansiranje</strong> infrastrukturnih <strong>projekata</strong> 1 lokalne samouprave.CBA anali<strong>za</strong>, možda, predstavlja složenu analizu, sa aspekta mogućnosti gradskih/opštinskihstručnjaka, da je samostalno sprovedu. Meñutim, neophodno je upoznavanje ovih stručnjaka sasadržajem i procedurom sprovoñenja kompletene CBA, koja će im biti potrebna, ukoliko buduželeli da konkurišu <strong>za</strong> sredstva Evropske unije, <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong> <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>.Ukoliko jedinice lokalne samouprave budu želeli da obezbede kredite kod domaćihkomeracijalnih banaka ili sredstva privatnog partnera, biće dovoljno da sprovedu finansijskuanalizu, bez obaveze sprovoñenja ekonomske analize u okviru CBA, pod uslovom da imapotrebnu kreditnu sposobnost.Ukoliko projekat ima visoku stopu finansijske rentabilnosti on je privlačan <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong> odstrane finansijskih institucija i privatnog kapitala, bez potrebe angažovanja javnih sredstava. Tadase odluka o ulaganju u projekat može doneti na osnovu finansijske analize i poka<strong>za</strong>teljafinansijske rentabilnosti projekta.Ukoliko projekat ima nisku ili negativnu stopu finansijske rentabilnosti, konačna odluka onjegovom sprovoñenju donosi se, tek nakon sprovoñenja ekonomske analize rentabilnostiprojekta. Ekonomska anali<strong>za</strong> omogućuje uključivanja sredstava javnog sektora (nacionalnabudžetska sredstva i strane donacije) u izvore finansiranja projekta, merenje svih društvenihefekata projekta i primenu društveno opravdanih cena. Ona, ocenom društveno-ekonomskeopravdanosti projekta, omogućuje posti<strong>za</strong>nje glanih ciljeva ocene lokalnih <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>:izrada kvalitetnih i sprečavanje loših <strong>projekata</strong>, sprečavanje da se odbace ili unište kvalitetniprojekti, utvrñivanje da li su elementi <strong>projekata</strong> usklañeni sa ciljevima i procena uzroka i visinerizika, radi njihovog smanjenja.1 U skladu sa napomenon u priručniku dozvoljeno je direktno preuzimanje delova teksta iz Uputstva Evropske komisije <strong>za</strong> izraducost-benefit analize <strong>za</strong> kapitalne projekte javnog sektora: "Reprodukovanje i prevoñenje priručnika je dozvoljeno, pod uslovom da <strong>za</strong>to postoji saglasnost, kao i da se ne menja originalni tekst." Delovi priručnika koji su direktno preuzeti u ovom tekstu imaju znakenavoda.9
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAID2 RAZVOJ KAPITALNIH INVESTICIONIH PROJEKATAInvesticioni projekti obično prolaze kroz tri faze: planiranje, pripremu izgradnje i izgradnju.Poslovi planiranja obuhvataju:Utvrñivanje postojećih potreba <strong>za</strong> uslugom na koju se odnosi projekatPredviñanje buduće tražnje <strong>za</strong> uslugom na koju se odnosi projekatIzbor kriterijuma <strong>za</strong> ocenu idejnog rešenjaPronalaženje alternativnih rešenjaAnalizu finansijske isplativostiProcenu očekivanih troškovaPoslovi pripreme izgradnje obuhvataju:Izradu konceptaProjektovanjeObezbeñivanje dozvolaPripremu konkursne dokumentacijeIzradu studije uticaja na životnu sredinu (ako projekta to <strong>za</strong>hteva)Izradu strategije finansiranjaIzradu kalendara reali<strong>za</strong>cije projektaPoslovi izgradnje obuhvataju:Izgradnju objekataAnalizu mogućnosti pojave nepredviñenih okolnosti i promene u odnosu na ugovoreneradove (usluge)Ispitivanje i tehnički prijem objektaOvde će biti reči o aktivnostima prve dve faze izrade projekta, počev od definisanja problema,preko predstavljanja projekta <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong>. U ovom poglavlju ćemo predstaviti opšte korake uprocesu izrade projekta i studije izvodljivosti u kontekstu Srbije.10
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAID2.1 Definisanje problema, ciljeva i očekivanjaKvalitetnija komunikacija u <strong>za</strong>jednici otpočinje na samom početku projekta, pre nego što seodredi <strong>finansiranje</strong> i pre nego što projektant <strong>za</strong>počne sa radom na pisanju investicionog plana.Lokalna samouprava ima najbolju mogućnost kontrole projekta i izrade dokumentacijeinvesticionog projekta, koju će izneti pred razne finansijere na samom početku procesa. U ovojfazi <strong>za</strong>jednica odreñuje koji problem želi da reši, definiše svoja očekivanja, merila uspeha i pitanja,na koja se nastoji odgovoriti reali<strong>za</strong>cijom projektaZajednica treba jasno da odredi kako se pojedini projekat uklapa u dugoročne ciljeve <strong>za</strong>jednice.Kasnije, kada doñe vreme <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong> ideje i izgradnje, <strong>za</strong>jednica će programima finansiranjaizneti uverljivije dokaze. Proces treba početi sa artikulacijom problema ili popisom pitanja (iliproblema) koje <strong>za</strong>jednica nastoji da reši.Zajednica bi takoñe trebala da razmotri postojeću potražnju i buduće potrebe. Lokalnasamouprava koja namerava da udovolji <strong>za</strong>htevima samo trenutnih korisnika uskratiće sebimogućnost budućeg <strong>razvoj</strong>a. Zbog toga je ključno da <strong>za</strong>jednica jasno izrazi svoju viziju idugoročne ciljeve. Treba se staviti u perspektivu sa pitanjem „Kako bi <strong>za</strong>jednica želela da izgleda<strong>za</strong> pet i deset godina?2.2 Postavljanje pravih pitanjaPolitikom planiranja rehabilitacije, sanacije ili izgradnje novih objekata, važno je da lokalne vlastipostave prava pitanja. Na primer:Kakva će biti tražnja <strong>za</strong> isporukom vode?Koliko i koju vrstu otpadnih voda će proizvesti projekat?Treba li izgraditi prilazni put?Koliko će teretnih vozila koristiti prilazni put?Da li će projekat smanjiti intenzitet saobraćaja u drugom delu grada?Kolika je vrednost ulaganja u projekat?Ko snosi troškove projekta?Da li grañani i novi privredni subjekti treba da podele troškove?Da li će projekat koristiti sadašnjim korisnicima na bilo koji način?Mogu li se troškovi projekta podeliti izmeñu komercijalnih korisnika?Da li je cena ulaganja veća od koristi?Proučavanje i anali<strong>za</strong> nekih od ovih pitanja mogu se lokalnim samoupravama učiniti previše<strong>za</strong>htevnim. Ipak, ako lokalne samouprave ne razmotre ta pitanja, vrlo je verovatno da će sesuočiti sa nedovoljnim ili neodgovarajućim odlukama, koji mogu, čak i da predstavljajuograničenje <strong>za</strong> buduće mogućnosti <strong>razvoj</strong>a <strong>za</strong>jednice.2.3 Potrebno vreme <strong>za</strong> pripremu projektaVreme potrebno <strong>za</strong> svaku pojedinačnu fazu odreñivanja, pripreme i ocene projekta vrlo jerazličito. Vreme će <strong>za</strong>visiti od veličine i složenosti projekta, postupaka i <strong>za</strong>hteva potencijalnogfonda i broja izvora finansiranja.11
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAIDZa male projekte, koji se mogu finansirati sredstvima iz samo jednog izvora ili od strane jedneposlovne banke, potrebno vreme <strong>za</strong> identifikaciju projekta i procenu opravdanosti ulaganja možeda bude samo dva do tri meseca.Za složeniji projekat, koji se finansiraju iz donacija (npr. koji će se finansirati iz nekoliko izvora),identifikacija i priprema mogu trajati duže. Obično je to period od šest meseci do jednegodine. Za ocenjivanje, može biti potrebno dodatnih tri do šest meseci.Za projekte koji će se finansirati iz kredita i donacija, potrebno je više vremena <strong>za</strong> pripremu.Najviše vremena je potrebno u fazi pripreme projekta, zbog izrade <strong>investicionih</strong> studija, kako bise nosiocima izvora finansiranja doka<strong>za</strong>lo da će projekt postići očekivane finansijske i tehničkerezultate. Obično je potrebna najmanje jedna godina <strong>za</strong> identifikaciju i pripremu velikogprojekta, <strong>za</strong> koji je potrebno kreditiranje.Za velike složene projekte, koje finansiraju meñunarodne institucije, komercijalne banake idonatori, postupak identifikacije i pripreme projekta je dugotrajan i skup. Dosta vremena i trudaje potrebno uložiti da bi se odredila isplativost projekta i sastavio finansijski plan. Ovaj procesobično traje od jedne do dve godine.2.4 Sadržaj pripreme projektaDa bi se moglo pristupiti izradi kompleksne analize i ocene prihvatljivosti <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>,neophodno je raspolagati odgovarajućim podacima. Oni treba da budu prika<strong>za</strong>ni u investicionojdokumentaciji, koju obezbeñuje nosilac (sponzor) projekta. Investiciona dokumentacija u slučajukompleksne analize i ocene prihvatljivosti <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong> obuhvata svu potrebnudokumentaciju kojom sponzor projekta definiše, obrazlaže i dokazuje razloge <strong>za</strong> reali<strong>za</strong>cijuinvesticionog projekta, dokaz da je projekat prihvaćen od strane javnosti, investicionu sposobnostsponzora, kao i uslove, mogućnosti, način reali<strong>za</strong>cije investicionog projekta i efekte investiranja.Svrha ovog priručnika je da pomogne u odreñivanju i pripremi predloga projekta, koji omogućujureali<strong>za</strong>ciju kvalitetnih <strong>projekata</strong>. Iskustvo pokazuje da uspešan predlog projekta obično imasledeće delove:Rezime: samostalna celina i kvalitetan pregled projekta. Izmeñu ostalog, trebalo bi da sesastoji od kratkog i jasnog pregleda projekta i objašnjenja o tome na koji način projekatodgovara prioritetima izvora finansiranja.Opis očekivanih koristi uključuje:√√√√Opis projekta koji se sastoji od sveobuhvatnog prika<strong>za</strong> projekta i njegovih glavnihaktivnostiPotpuno objašnjenje tehničkih aspekataPredlog kalendara aktivnostiPlan rada s glavnim celinama i rezultatimaOpis finansijskih i ekonomskih faktora. U ovom delu prika<strong>za</strong>ni su troškovi i prihoditokom vremena, koji odgovaraju vrsti i finansijskoj (ekonomskoj) opravdanosti projekta.Identifikacija opcija pokazuje:√√Opcije koje su utvrñene i ocenjeneJasno odreñivanje i argumentacija <strong>za</strong> izbor najbolje opcije12
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAID√Objašnjenje je li je urañena procena utjecaja na životnu sredinuPitanja rizika i osetljivosti. Ovaj deo bi trebalo da jasno ukaže na rizike i pokaže kolikosu razni elementi projekta osetljivi na te rizike i pretpostavke.Finansiranje. Ovaj deo treba da prikaže realan budžet <strong>za</strong> vreme trajanja projekta i daodredi potrebnu finansijsku podršku (naznačiti u kom će trenutku biti potrebna).2.5 Priprema <strong>projekata</strong> u Republici SrbijiSaglasno članu 106. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj 47/03), Ministar<strong>za</strong> kapitalne investicije doneo je Pravilnik o sadržini, obimu i načinu izrade prethodne studijeopravdanosti i studije opravdanosti <strong>za</strong> izgradnju objekata. Pravilnik je objavljen u "Službenomglasniku RS", br. 80/2005 od 20.9.2005. godine.Ovim pravilnikom bliže se propisuje sadržina, obim i način izrade prethodne studije opravdanostii studije opravdanosti <strong>za</strong> izgradnju objekata.Prethodnom studijom opravdanosti utvrñuje se naročito prostorna, ekološka, društvena,finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije <strong>za</strong> varijantna rešenja definisanageneralnim projektom, na osnovu kojih se može doneti planski dokument, kao i odluka oopravdanosti ulaganja u prethodne radove <strong>za</strong> idejni projekat i izradu studije opravdanosti iidejnog projekta. Osnovu <strong>za</strong> izradu prethodne studije opravdanosti čine naročito: Strategijaprostornog <strong>razvoj</strong>a Republike Srbije, šeme prostornog <strong>razvoj</strong>a i dr., prethodni radovi i varijantnarešenja iz generalnog projekta. Prethodna studija opravdanosti sadrži i generalni projekat.Prethodna studija opravdanosti bi trebalo da sadrži:1. Uvod: ciljevi investiranja (društveni, ekonomski, ostali ciljevi), osnovni podaci o investitoru injegovim <strong>razvoj</strong>nim mogućnostima i autorima studije, <strong>za</strong>datak <strong>za</strong> izradu studije, planskiperiod i informaciona osnova i metodološki pristup (obrazloženje primenjenog softverskogalata)2. Analizu postojećeg stanja: prostorna lokacija (objekta, koridora, mreže), funkcija (objekta,koridora, mreže) i stepen iskorišćenja i značaj (objekta, koridora, mreže) u sistemu3. Tržišni aspekt: osnovne karakteristike proizvoda ili usluga, anali<strong>za</strong> tražnje, anali<strong>za</strong> ponude,procena moguće prodaje, gravitaciono područje, osnovni poka<strong>za</strong>telji društveno-ekonomskog<strong>razvoj</strong>a, generatori tokova (putnika, tereta, robe, usluga) itd.4. Prikaz tehnološko-tehničkih rešenja u generalnom projektu: prikaz izrade generalnogprojekta, prikaz osnovnih elemenata generalnog projekta, prikaz tehničko-tehnoloških rešenjaiz generalnog projekta (arhitektonsko, grañevinsko, saobraćajno, tehnološko, mašinsko,elektro i dr., grafički prikaz varijantnih rešenja, planirani vek objekta i struktura i dinamikapotrebnih ulaganja5. Analizu nabavnog tržišta: specifikacija i opis potrebnih inputa, anali<strong>za</strong> i procenamogućnosti nabavke potrebnih inputa (domaći, strani) - <strong>za</strong> materijal i opremu, <strong>za</strong> sirovine <strong>za</strong>izgradnju i proizvodnju i progno<strong>za</strong> nabavnih cena6. Prostorni aspekt: anali<strong>za</strong> lokacije, ocena i izbor lokacije, usaglašenost usvojene varijante saprostornim i urbanističkim planovima, prostorne posledice <strong>za</strong>uzimanja površina i razdvajanja13
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAIDcelina, uticaji na prostorni <strong>razvoj</strong> područja, prethodna ocena prostorne, raseljavanje,<strong>za</strong>poslenost i bezbednost7. Prethodnu analizu uticaja na životnu sredinu: anali<strong>za</strong> mogućih uticaja na životnu sredinu,predlog mera <strong>za</strong>štite životne sredine, odnos prema prirodnim i kulturno-istorijskim dobrima,uticaji na klimu, uticaji na površinske i podzemne vode, buka i aero<strong>za</strong>gañenja, uticaji na floru ifaunu, uticaji na tlo i prethodne ocene ekološke podobnosti8. Finansijsku analizu i ocenu: proračun potrebnih ulaganja, izvori finansiranja i obavezeprema izvorima, obračun prihoda i troškova, bilans uspeha i prethodna finansijska ocenarentabilnosti projekta9. Društveno-ekonomsku analizu i ocenu: ekonomski troškovi i koristi po varijantama uperiodu eksploatacije, primenjeni metod ekonomskog vrednovanja, direktni i indirektni(eksterni) društveno-ekonomski efekti, predlog optimalne varijante, etape i faze reali<strong>za</strong>cijeobjekta i optimalna godina otvaranja i prethodna društveno-ekonomska ocena rentabilnostiprojekta10. Analizu osetljivosti i rizika investiranja: osetljivost na promene polaznih parametara iizvori i razmere rizika11. Prethodnu analizu izvora finansiranja i finansijskih obave<strong>za</strong>: sopstvena sredstvainvestitora, domaći izvori, inostrani i meñunarodni izvori, garancije i obaveze i prethodnaocena izvora finansiranja12. Prethodnu analizu organi<strong>za</strong>cionih i kadrovskih mogućnosti: organi<strong>za</strong>cija, kadrovskipotencijal i prethodna ocena organi<strong>za</strong>cione i kadrovske podobnosti13. Zaključak o prethodnoj studiji opravdanosti: <strong>za</strong>ključna razmatranja i rezime studije.Studijom opravdanosti odreñuje se naročito prostorna, ekološka, društvena, finansijska, tržišnai ekonomska opravdanost investicije <strong>za</strong> i<strong>za</strong>brano rešenje, razrañeno idejnim projektom, naosnovu kojeg se donosi odluka o opravdanosti ulaganja i pokretanju postupka <strong>za</strong> izdavanjeodobrenja <strong>za</strong> izgradnju.Studija opravdanosti, saglasno Pravilniku, bi trebalo da sadrži:1. Podatke o naručiocu i autorima studije2. Uvod: cilj izrade studije, <strong>za</strong>datak <strong>za</strong> izradu studije, osnovnu dokumentaciju korišćenu <strong>za</strong>izradu studije, metodološki pristup (obrazloženje primenjenog licencnog softverskog alata) ikratak prikaz rezultata prethodne studije opravdanosti3. Ciljeve i svrhu investiranja: društveni ciljevi, ekonomski ciljevi, ostali ciljevi, svrhainvestiranja4. Opis objekta: lokacija objekta, značaj u sistemu ili mreži, funkcija objekta, raspoloživatehnička dokumentacija, raspoloživa planska dokumentacija, grafički prikaz objekta (situacija,profili, osnovne dispozicije i preseci kao izvodi iz idejnog projekta), planirani vek trajanjaobjekta, vreme izgradnje objekta i etape izgradnje objekta14
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAID5. Analizu <strong>razvoj</strong>nih mogućnosti investitora: naziv i sedište investitora, predmet poslovanja,prikaz <strong>razvoj</strong>a i ocena sadašnje organi<strong>za</strong>cije investitora, prikaz tehnološkog i ekonomskog<strong>razvoj</strong>a i ocena sadašnjeg stanja, anali<strong>za</strong> strukture <strong>za</strong>poslenih i bilansi poslovanja i ocenafinansijske podobnosti (<strong>razvoj</strong>ni program, tehnologija, organi<strong>za</strong>cija, kadrovi)6. Metodološke osnove izrade studije: <strong>za</strong>koni i pravilnici, koordinacija sa tehničkomdokumentacijom, koordinacija sa planskom dokumentacijom, informacioni sistem i izvoripodataka, postupak definisanja poka<strong>za</strong>telja i postupak i metod vrednovanja7. Tehničko-tehnološko rešenje u idejnom projektu: proces izrade idejnog projekta, osnove<strong>za</strong> izradu idejnog projekta, metod i kriterijumi funkcionalnog vrednovanja, grafički prikazobjekta (situacija, profili, preseci, tehnološke šeme i dr.), anali<strong>za</strong> mogućnosti izvoñenjaprojekta, etape i faze izgradnje objekta, dinamički plan izgradnje objekta, dinamika ulaganjafinansijskih sredstava, ukupno i po strukturi/nameni, organi<strong>za</strong>cija i sistem <strong>za</strong> upravljanjeprojektom i revizije i odluke tokom izrade idejnog projekta8. Tržišne aspekte: meñunarodno tržište, domaće tržište i ocena tržišne efikasnosti9. Prostorne aspekte: usaglašenost usvojene varijante sa prostornim i urbanističkim planovima,posledice eksproprijacije i raseljavanja, posledice razdvajanja celina, uticaji na prostorni iurbanistički <strong>razvoj</strong> neposrednog područja objekta, i ocena prostorne podobnosti10. Ekološke aspekte: uticaji na životnu sredinu (mikroklima, voda, vazduh, buka, tlo), efektitehničkih mera <strong>za</strong>štite životne sredine, vizuelna <strong>za</strong>gañenja, bezbednost, ocena ekološkepodobnosti11. Ekonomske troškove:a. troškovi izgradnje objekatab. troškovi nabavke i ugradnje opremec. troškovi eksploatacije, održavanja i upravljanjad. prateći i dodatni troškovie. anali<strong>za</strong> cena i provera tačnostif. dinamika troškovag. troškovi u domaćoj i stranoj valuti12. Dobiti – koristia. prihodib. direktne dobiti – koristic. indirektne dobiti – koristid. anali<strong>za</strong> cena <strong>za</strong> proračun dobiti i provera tačnostie. dinamika prihoda, direktnih i indirektnih dobitif. prihodi i dobiti u domaćoj i stranoj valuti13. Finansijsku efikasnost sa ocenom rentabilnosti i likvidnostia. obračun i dinamika prihodab. obračun i dinamika rashoda15
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAIDc. finansijski tok projektad. rentabilnost projektae. likvidnost projektaf. ocena finansijske efikasnosti14. Društveno-ekonomsku efikasnosta. obračun i dinamika direktnih ekonomskih efekata (troškova i koristi)b. obračun i dinamika dopunskih ekonomskih efekatac. ekonomski tok projektad. razmere i dinamika društvenih efekatae. društveni tok projektaf. društveno-ekonomska ocena rentabilnosti i efikasnosti15. Analizu osetljivosti i rizika investiranjaa. osetljivost na promene finansijskih parametarab. osetljivost na promene ekonomskih parametarac. osetljivost na promene polaznih elemenata <strong>za</strong> definisanje cena (strukturna osetljivost)d. procena rizikae. <strong>za</strong>ključci analize osetljivosti i rizika16. Analizu izvora finansiranja, finansijskih obave<strong>za</strong> i dinamikea. obim i dinamika sopstvenih sredstava investitorab. obim i dinamika domaćih izvora sa dinamikom priticanja sredstavac. obim i dinamika inostranih i meñunarodnih izvorad. garancije po izvorima finansiranjae. obaveze po izvorima finansiranjaf. ocena izvora finansiranja17. Analizu organi<strong>za</strong>cionih i kadrovskih mogućnosti: spoljne veze i kontakti, organi<strong>za</strong>cija,kadrovski potencijali i ocena organi<strong>za</strong>cione i kadrovske podobnosti.18. Zaključak o opravdanosti investicije: zbirna ocena opravdanosti investicije, obrazloženjeocene, stepen pouzdanosti ocene i rezime studije opravdanosti.2.6 Priprema projekta <strong>za</strong> obezbeñivanje sredstava iz EUDa bi se obezbedila sredstva iz fondova Evropske unije, potrebno je pripremiti studijuizvodljivosti, u skladu sa uputstvom Evropske komisije <strong>za</strong> izradu cost-benefit analize <strong>projekata</strong>. Unastavku je prika<strong>za</strong>n sadržaj studije izvodljivosti <strong>kapitalnih</strong> <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>, <strong>za</strong>obezbeñivanje sredstava iz fondova EU.16
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAID1. RezimeSadržaj studije izvodljivosti<strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong> <strong>projekata</strong> iz sredstava EU 2Predlagač i nosilac (sponzor) projektaPredmet analize: naziv i kratak opis projekta (sektor, lokacija, oblast uticaja projekta:regionalni, nacionalni, meñunarodni)Ciljevi predlagača i nosioca projektaPrethodna iskustva sa sličnim projektimaKratak opis izveštaja o oceni projekta: autori i sadržaj izveštaja, veze s drugimprojektima i metodologija anallize projektaGlavni rezultati analize: finansijska rentabilnost ekonomska rentabilnost, uticaj nastopu <strong>za</strong>poslenosti, uticaj na životnu sredinu i ostali efekti2. Društveno-ekonomski aspektGlavni elementi društveno-ekonomskog aspekta: teritorijalni aspekt, aspekt životnesredine, demografski podaci, društveno-kulturni elementi, ekonomski aspektInstitucionalni i politički aspekti: opšta politička situacija, administrativne iproceduralne obaveze, rukovodeća struktura projekta, obaveze teritorijalnogplaniranja, dozvole, odobrenja, uslovi i rokovi <strong>za</strong> izdavanje dozvola i odobravanjeolakšica, izvori finansiranja3. Ponuda i tražnja <strong>za</strong> rezultatima projekta:Potencijalna očekivana tražnja: potrebe korisnika koje projekat može da <strong>za</strong>dovolji uokviru odreñenog vremenskog perioda, sadašnja i buduća tražnja, prikazivanjetražnje po vrstama korisnika, sredstva <strong>za</strong> nabavku i distribuciju, rezultati istraživanjakonkretnog tržištaKonkurencija: odlike ponude sličnih usluga, struktura konkurencije (ukoliko postojiili se može predvideti), faktori uspehaPredložena strategija: rezultati (usluge), cene, promocija, distribucija, promocijauslugeProcena obima korišćenja usluge: progno<strong>za</strong> prodaje, udeo u tržištu, pokrivenostrazličitih potreba <strong>za</strong> uslugom i pretpostavke i tehnike predviñanja4. Tehnološka rešenja i plan proizvodnje:Opis mogućih tehnoloških rešenjaIzbor odgovarajućih tehnoloških rešenjaZgrade i postrojenjaFizičko ulaganje u proizvodnjuPotrebni ljudski resursiPotrebni energetski resursi2 Preuzeto od Evropske komisije, DG Regionalna politika, Uputstvo <strong>za</strong> izradu cost-benefit analize <strong>za</strong> kapitalne projekte javnog sektora,Strukturalne fondove, Kohezioni fornd i Instrument <strong>za</strong> predpristupanje, 2002, s. 120-121. Poslednje izdanje uputstva sadrži izmenjenutabelu, ali su svi glavni elementi <strong>za</strong>držani, zbog toga je tabela dovoljna kao primer koji se koristi u praktične svrhe.17
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAIDIsporučioci tehnike/opremeInvesticioni troškovi: planiranje, tehnološke veštine, zgrade i mašinePlan proizvodnje tokom vremenskog okvira projektaRezultat projekta: obim i struktura uslugaOrgani<strong>za</strong>cija proizvodnje5. Ljudski resursi6. LokacijaOrgani<strong>za</strong>cioni dijagramSpisak osoblja i parametri ličnih dohodaka: menadžeri, kanclarijsko osoblje, tehničarii radniciSpoljne usluge: administrativno osoblje, tehničari i drugiProcedure <strong>za</strong>pošljavanjaProcedure obukeGodišnji troškovi: pre i posle početka projektaIdealni uslovi <strong>za</strong> lokacijuAlternativne mogućnostiIzbor lokacije i njene odlike: klimatski uslovi, aspekti životne sredine (ukoliko suvažni), teritorija, transport i veze, snabdevanje vodom i električnom energijom,odlaganje otpada, odluke lokalnih vlasti, opis preliminarno odabrane lokacijeTroškovi zemljišta i pripreme lokacijeDostupnost lokacijePotrebe u pogledu infrastrukture7. SprovoñenjePeriod analize otpočinjanja/ izgradnje projekta (projektni ciklus): izbor grupe koja ćevoditi projekat, definicija informacionog sistema, pregovori o nabavci mašina i<strong>za</strong>pošljavanju obučenih radnika, planiranje izgradnje, pregovori o finansiranju,nabavka zemljišta i pribavljanje dozvola, organi<strong>za</strong>ciona struktura, <strong>za</strong>pošljavanje iobuka administrativnog i programskog osoblja, ugovori o snabdevanju i distribucijiGrafikon glavnih fa<strong>za</strong>Podaci o rokovima ispunjenja plana na koje treba obratiti pažnju u finansijskoj analizi8. Finansijska anali<strong>za</strong>Osnovne pretpostavke finansijske analize: vremenski okvir, cene faktora proizvodnjei učinaka projekta, finansijska diskontna stopaInvestiranje u fiksna sredstvaTroškovi <strong>za</strong> početak proizvodnjeObrtni kapitalUkupni investicioni rashodiTekući prihodi i rashodi18
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAID√√Ostale tehničke alternativePlan implementacije projektaZaštita životne sredine i socijalni aspekti√√√Anali<strong>za</strong> uticaja na životnu sredinu (uticaji projekta na životnu sredinu, merepredostrožnosti i bezbednosti, moguće opasne zone ili aktivnosti, opasnosti poljudsko zdravlje i bezbednost, mere <strong>za</strong>štite zdravlja i bezbednosti tokom izgradnje irada, usklañenost sa <strong>za</strong>konima i procedura izdavanja dozvola)Pregled pravnog okvira o životnoj sredini u Srbiji (pregled EU <strong>za</strong>konodavstva,pregled <strong>za</strong>kona u Srbiji)Socijalna anali<strong>za</strong> (učešće javnosti i/ili konsultacije, anali<strong>za</strong> socio-ekonomskih uticajaprojekta)Finansijska i ekonomska anali<strong>za</strong>√√Anali<strong>za</strong> budžeta i kreditne sposobnosti opštine (budžetski prihodi, budžetskirashodi, kapitalne investicije, opštinska dugovanja) i / ili anali<strong>za</strong> kreditnesposobnosti JKPCost-benefit anali<strong>za</strong>−−−−−−−−−investicijeoperativni troškoviprihodiizvori finansiranjanovčani tokovi projektafinansijska ocena projektaekonomska anali<strong>za</strong> troškova i koristi projektaanali<strong>za</strong> osetljivostianali<strong>za</strong> rizikaAnali<strong>za</strong> održivosti√√Poka<strong>za</strong>telji održivostiOdrživost projekta (sa stanovišta životne sredine, društveno-ekonomskeodrživosti)Institucionalna anali<strong>za</strong>√√√Sadašnje stanje (opštine ili JKP)Odnos izmeñu opštine i JKPOstali pravni i institucionalni aspekti20
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAID3 IDENTIFIKACIJA PROBLEMA I DEFINISANJE CILJEVA PROJEKTAIskustvo novijih država članica Evropske unije, kao što je Poljska pokazuje da najbolja priprema<strong>projekata</strong> počinje sa identifikacijom problema. Ovo je važno iz dva razloga. Prvo, da bi bilaodobrena podrška iz budžeta EU <strong>za</strong> investicioni projekat sve intervencije moraju biti opravdane,to jest, moraju ići u pravcu rešavanja nekog konkretnog problema ili skupa više problema. Drugo,lokalna samouprava je u najboljoj poziciji da da identifikuje probleme i osmisli najbolji način <strong>za</strong>njihovo rešavanje.Iako je možda očigledno da i<strong>za</strong> svakog kapitalnog investicionog projekta mora da stoji neizmirenapotreba grañana koja se može manifestovati kao problem ili skup problema, u praksi opštinečesto osmišljavaju kapitalne investicione projekte iz brojnih drugih razloga. Razlozi će biti jasnijinakon analize nekoliko stvarnih primera.Na seminaru organizovanom <strong>za</strong> <strong>za</strong>poslene gradske uprave o <strong>razvoj</strong>u <strong>kapitalnih</strong> <strong>investicionih</strong><strong>projekata</strong>, jedno od pitanja <strong>za</strong> učesnike je bilo da li se slažu sa sledećom izjavom:"Najbolji pristup <strong>razvoj</strong>u projekta je <strong>za</strong>počneti razgovor o tome šta se želi konkretno raditi, a tekonda o cilju koji je potrebno postići."Više od polovine učesnika na radionici se složio sa ovom izjavom. Iskustvo u novimdržavama članicama EU je poka<strong>za</strong>lo da se lokalne samouprave mnogo puta <strong>za</strong>ista ponašajuna ovaj način: najpre istražuju različite izvore donacija i soft-kredita na raspolaganju, a <strong>za</strong>timusklañuju svoje aktivnosti u pokušaju da dobiju data sredstva. Parafraziranjem ove izjave,otkriva se greška iz prethodne verzije:"Najbolji pristup <strong>razvoj</strong>u projekta je <strong>za</strong>početi razgovor o problemu koji treba rešiti i onome štase želi postići njegovim rešavanjem, a tek onda o tome šta se želi konkretno raditi (aktivnosti)."Opština koja vodi politiku <strong>kapitalnih</strong> <strong>investicionih</strong> ulaganja na osnovu prve izjave, dovodisebe u rizik da joj neko drugi (spolja) postavlja ciljeve <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong> – u pogleduvrste i obima investicije. Na primer, u vreme kada je Poljska bila zemlja kandidat <strong>za</strong>Evropsku uniju, na EU je gledano kao na izvor "slobodnog novca" koji se mogao koristiti<strong>za</strong> premošćavanje <strong>razvoj</strong>nog ja<strong>za</strong> izmeñu starih zemalja članica EU i zemalja kandidata.S druge strane, donatori finansijskih sredstava (uključujući i meñunarodne finansijskeinstitucije), kao što su Evropska banka <strong>za</strong> obnovu i <strong>razvoj</strong>, više vole "velike" investiciioneprojekte čija je vrednost iznad odreñenog minimuma, zbog nižih administrativnih troškova.Zbog toga su donatori često podsticali opštine u Poljskoj da utvrñuju što obimnije projekte.U suštini, opštine su definisale aktivnosti u skladu sa onim što su smatrale pogodnim <strong>za</strong><strong>finansiranje</strong>, to jest, <strong>za</strong> šta su mislile da mogu da dobiju sredstva. Drugi razlog <strong>za</strong>investicione projekte velikih razmera u Poljskoj je bio motivisan uverenjem da su dostupnasredstva <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong> takvih <strong>projekata</strong>. Posledica ovakvog načina razmišljanja je dovelaopštine u situaciju da su počele da povećavaju svoje investicione obaveze kako bi mogle daobezbede sredstva <strong>za</strong> su<strong>finansiranje</strong>, što je u mnogim slučajevima bilo izvan njihovihsrednjoročnih mogućnosti <strong>za</strong> reali<strong>za</strong>ciju i su<strong>finansiranje</strong> takvih <strong>projekata</strong>.21
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAIDUtvrñivanje aktivnosti pre definisanja problema koji treba rešiti, ili pre postavljanja ciljeva kojetreba postići, je ono što predstavlja razliku izmeñu predimenzioniranih <strong>kapitalnih</strong> <strong>investicionih</strong><strong>projekata</strong> i sistematskog, planskog <strong>razvoj</strong>a. Meñutim, aktivnosti koje nisu u potpunosti usklañenesa problemom mogu dovesti do loših odluka. Na sledećem primeru je ilustrovan značaj pravilnogdefinisanja problema i aktivnosti koje su usklañene sa problemom.Suočeno sa sve većim brojem žalbi grañana u pogledu pouzdanosti i kvaliteta sistema <strong>za</strong>snabdevanje vodom, kao i povećanjem troškova proizvodnje, opštinsko komunalnopreduzeće <strong>za</strong> vodovod u gradu X je definisalo problem na sledeći način:Problem:o zemljište oko izvorišta/bunara <strong>za</strong> vodu je veoma peskovito zbog čega se pumpe često<strong>za</strong>čepljuju, nivo vode smanjuje, a proizvodnja je ispod potrebnog nivoao štetne materije iz obližnje deponije <strong>za</strong>gañuju izvorište, naročito <strong>za</strong> vreme sušnih mesecikada je nivo vode u paduNa osnovu datih problema, komunalno preduzeće je ponudilo sledeće opcije <strong>za</strong> njihovorešavanje:Opcije:oMogućnost dobijanja vode iz obližnjeg projektao Zahtev <strong>za</strong> dobijanje dozvole <strong>za</strong> eksploataciju vode iz susednog grada (Grad X)o Voda iz grada X će se dopremati slobodnim padom/gravitacijom, čime će bitieliminisani troškovi pumpi <strong>za</strong> voduo Grad X možda može da dobije donaciju od Evropske unijeNakon analize mogućih opcija, opštinsko preduzeće <strong>za</strong> vodovod je <strong>za</strong>ključilo da je najboljerešenje da se vodaom snabdeva iz grada X, obzirom da se činilo da je to najoptimalniji izvorjeftine vode dobrog kvaliteta.Ovakav pristup će verovatno dovesti do reali<strong>za</strong>cije projekta koji se ne bavi stvarnimproblemom koji grad ima. Obećanje da će dobiti "gotovo" rešenje u vidu spremnogprojekta u susednim gradu je stvorilo nejasnu viziju kod komunalnog preduzeća o tome štaje stvarni problem u gradu.Komunalno preduzeće je napravilo nekoliko grešaka. Prvo, prilikom definisanja problema,nisu pomenuti operativni troškovi, iako se oni u opcijama pojavljuju. Zatim, ni u jednojopciji se ne pominje loš kvalitet vode, što je svakako ozbiljan problem. Treće, kodmogućnosti dobijanja vode iz "obližnjeg projekta" ne uzima se u obzir da li će na taj načinobezbediti dovoljna količina vode odgovarajućeg kvaliteta.Opštinsko komunalno preduzeće je trebalo da definiše problem na sledeći način:oGrad i grañani imaju nedovoljno vode koja je lošeg kvaliteta i čija je proizvodnja skupa(voda se pumpa iz većih dubina; sistem pimpi je postao neefikasan zbog čestih<strong>za</strong>čepljenja)Ovako definisan problem bi doveo opštinsko konumalno preduzeće do sledećih opcija <strong>za</strong>njegovo rešavanje:ooIzgradnja novih bunara u gradu sa efikasnijim sistemom pumpi (udaljenih od deponije)Pronalaženje još jednog izvora vode boljeg kvaliteta i nižih operativnih troškova(pumpanje)22
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAID3.1 Stablo problema i stablo ciljevaKao što je poka<strong>za</strong>no u prethodnom tekstu, česta greška koja se pravi kod javnih <strong>investicionih</strong><strong>projekata</strong> je da proces počne rešenjem, a onda se do problema koji je potrebno rešiti dolaziuna<strong>za</strong>d. Ovakav pristup može da rezultira formulisanjem glomaznog projekta čije su<strong>finansiranje</strong>opština ne može da priušti i skupim uslugama koje grañani nisu u stanju da plate. Opštine se ipakmoraju braniti od glomaznih <strong>projekata</strong> preko kojih se naizgled lako obezbeñuje pristup novcu.Da bi se smanjila verovatnoća rešavanja problema na način koji nije adekvatan, uslov <strong>za</strong> novečlanice Evropske unije je da uz <strong>za</strong>htev <strong>za</strong> su<strong>finansiranje</strong> prilože i studiju izvodljivosti koja sadržistablo problema i stablo ciljeva. To znači da se problem mora staviti na papir pre početkapripreme investicionog projekta.Pri definisanju problema počinje se sa opisom glavnih elemenata problema, onano kako oni utičuna <strong>za</strong>hteve grañana. Ključna pitanja na koja je potrebno odgovoriti su:Šta u ovom trenutku i<strong>za</strong>ziva ne<strong>za</strong>dovoljstvo i zbog čega to smeta grañanima?Odgovore na ova pitanja treba <strong>za</strong>tim pretočiti u tekst kojim se definiše problem korišćenjemmerljivih poka<strong>za</strong>telja. Na primer, "svake godine, oko 2.5 tone čvrstog otpada iz domaćinstava sebespravno odlaže u šumama oko grada. Time se uništava estetske vrednosti šuma i <strong>za</strong>gañujepotok koji prolazi kroz šumu."Problemi se onda analiziraju košišćenjem metode “stablo problema”. Koraci u procesudefinisanja problema su:1. Identifikovanje glavnih problema koji se javljaju na datoj teritoriji (na primer, u opštini).2. Iskazivanje probleme predstavljanjem njihovih negativnih aspekata: Na primer: "curenja izkanali<strong>za</strong>cione u vodovodnu mrežu narušava kvalitet vode u 45% uzoraka krajnjeg potrošača."3. Grupišite probleme prema sličnosti/srodnosti.4. Predstavite problem preko stabla problema:a) Izdvojite centralni problem, a <strong>za</strong>tim sve druge počnite da uporeñujete sa njimb) Ako je problem koji uporeñujete uzročnik centralnog problema, onda ga stavljate ispodcentralnog problemac) Ako je problem posledica centralnog problema, stavljate ga iznad njega.Slika 3.1 Struktura stabla problemaEfekti centralnog problemaCentralni problemUzroci centralnog problema23
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAIDPrimer stabla problema je prika<strong>za</strong>n na slici 3.2, sa posledicama i uzrocima. Centralni problemi semogu definisati kao:1) Nedostatak adekvatne sanitarne infrstrukture u gradu2) Nedostatak postrojenja <strong>za</strong> preradu otpadnih voda u gradu3) Izvor iz koga se trenutno grad snabdeva vodom nije dovoljan da <strong>za</strong>dovolji srednjoročnapredviñanja <strong>za</strong> potrebnu količinu vodeSlika 3.2 Primer stabla problemaVisoka učestalostbolesti uzrokovanihvodomVeliki broj ilegalnihispuštanja u rekuBistricuEfekti centralnog problemaVisoka degradacije rekeBistriceVisoka učestalostprekidavodosnabdevanjaNepostojanje adekvatnekanali<strong>za</strong>cione mreže ugraduNepostojanje postrojenja <strong>za</strong>preradu otpadnih voda ugraduTrenutni izvor <strong>za</strong>snabdevanje vodom jenedovoljan da <strong>za</strong>dovoljisrednjoročne potrebeNiska stopa priključakana kanali<strong>za</strong>cionu mrežu– 45%Zagađena voda uglavnim cevovodimaVoda koja ne ostvarujeprihod čini 52%proizvodnjeČesti kvarovi nakanali<strong>za</strong>cionoj mrežiOtpadne vode se uvelikom količinamakoriste <strong>za</strong>navodnjavanje usevaVisok stepen infiltracijeotpadnih voda u glavnecevovodeTehnički gubici vodeiznose 45% proizvodnjeVelik broj nedozvoljenihispuštanja i kvarovakanali<strong>za</strong>cione mrežeUzroci centralnog problemaVodovodna mreža jestara usled čega se gubivelika količina vodeProblemi koji su na vrhu stabla se mogu identifikovati kao centralni, i to:1) Visoka degradacije reke Bistrice (najveća reka u gradu, iz koje se takoñe snabdeva voda <strong>za</strong> piće)2) Visoka učestalost bolesti uzrokovanih vodom3) Visoka učestalost prekida vodosnabdevanjaOve tvrdnje bi trebalo potkrepiti dokazima i podacima prikupljenim merenjem.Naravno, pored problema koji su na vrhu stable na slici 3.2, mogu se identifikovati drugiproblemi koji predstavljaju posledice ovih problema, na primer "gubljenje podrške kod grañana<strong>za</strong> povećanjem cene <strong>za</strong> vodu 3 ", zbog lošeg kvaliteta vode i niske pouzdanosti snabdevanja. Poredtoga, svaki od problema je potrebno detaljno opisati u narativnom delu studije izvodljivosti kojaće obezbediti konkretne merljive podatke kao podrška projektu. Probleme je potrebno definisatipreko konkretnih i merljivih podataka. Na primer, "veliki broj nedozvoljenih ispuštanja u reku3 Na primer, godišnja anali<strong>za</strong> pokazuje nisku stopu naplate i veliko ne<strong>za</strong>dovoljstvo potrošača.24
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAIDBistricu" <strong>za</strong>meniti sa, "procenjuje se da se vrši nedozvoljeno ispuštanje na 15 mesta (<strong>za</strong> 10postoje dokazi, a procenjuje se da ima još 5)", što čini "oko 5 miliona m3 otpadnih voda koje sene<strong>za</strong>konito ispuštaju u reku. "Kada je problem neadekvatno definisan, nije u potpunosti jasno šta je potrebno rešiti. Tvrdnjekao što je na primer "loše upravljanje" treba razložiti u uzročnike lošeg upravljanja, da bi semoglao razumeti stvarni problem i uzroci koji su doveli do njega.Rešenje može biti neadekvatno ako se problem ne opiše na pravi način, to jest, ako se nepredstavi trenutno negativno stanje, već se akcenat stavlja samo na ono što se želi postići. Naprimer, iz formulacije "nedostatak obučenih radnika" se ne vidi opis problema (<strong>za</strong>posleni nemajudovoljno znanja i potrebnih veština). Osim toga, ovako formulisan problem može da dovede dopogrešne intervencije (obuka), kojom se neće rešiti problem na adekvatan način. Na primer, boljerešenje bi moglo biti promena u procedurama ve<strong>za</strong>nim <strong>za</strong> ljudske resurse i regrutovanje novihradnika.Anali<strong>za</strong> problema pokazuje negativne aspekte postojeće situacije, a anali<strong>za</strong> ciljeva pokazujepozitivne ishode budućeg stanja. Da bi se mogla izvršiti anali<strong>za</strong> ciljeva, probleme je potrebnotransformisati u ciljeve. Problemi koji su bili na vrhu stabla prelaze na dno, a problemi koji su bilina nižim granama postaju sredstva <strong>za</strong> posti<strong>za</strong>nje željenog ishoda. Na sledećoj slici su prika<strong>za</strong>niproblemi koji su transformisani u ciljeve.Slika 3.3 Transformisanje stabla problema u stablo ciljevaVisoka učestalostbolestiuzrokovanihvodomSmanjiti pojavu bolestiuzrokovanih vodomVisoka učestalostprekidavodosnabdevanjaSmanjiti broj prekidasnabdevanja vodomNepostojanjepostrojenja <strong>za</strong>preradu otpadnihvoda u graduIzgraditi postrojenje <strong>za</strong>preradu otpadnih vodaZatim se stablo problema transformiše u stablo ciljeva koje je gotovo identično stablu problema,osim što su problemi izraženi preko negativnih aspekata preformilisani u pozitivne ciljeve. Vrhstable postaje željeni ishod, dok niže grane postaju sredstva <strong>za</strong> posti<strong>za</strong>nje željenog ishoda.25
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAIDSlika 3.4 Transformisano stablo ciljevaPoboljšajtekvaliteta vodereke u reci BistriciSmanjivanjeučestalosti bolestiuzokovane vodomEliminisanjeilegalnihispuštanja u rekuBistricuAdekvatnaIzgrađenokanali<strong>za</strong>ciona mrežapostrojenje <strong>za</strong>u gradupreradu otpadnihvodaSmanjivanjeučestalostiprekidasnabdevanjavodomObezbeđivanje izvoravode koji mogu da<strong>za</strong>dovoljesrednjoročnepotrebePovećanje brojapriključaka nakanali<strong>za</strong>cionumrežu <strong>za</strong> 20%Smanjivanjekvarova nakanali<strong>za</strong>cionojmrežiEliminisanjenedozvoljenihispuštanja ikvarovakanali<strong>za</strong>cionemrežeEliminisanjekorišćenjaotpadnih voda <strong>za</strong>navodnjavanjeusevaNema <strong>za</strong>gađivanjapijaće vode uglavnimcevovodimaSmanjenainfiltracijaotpadnih voda uglavne cevovodeSmanjivanjekoličine vode kojane ostvarujeprihode <strong>za</strong> X%Smanjivanjetehničkihgubitaka vode <strong>za</strong>X%Smanjivanjeprosečne starostivodovodne mrežeTabela 3.1 Odnos izmeñu stabla problema i stabla ciljevaSTABLO PROBLEMACentralni problemPoslediceUzrociSTABLO CILJEVASvrha projektaOpšti ciljeviRezultatiAktivnostiAnalizom uzorka ciljeva koji su prika<strong>za</strong>ni na gornjoj slici, moguće je osmisliti jedan projekat sa trikomponente, ili tri odvojena projekta. Projekat sa tri komponente bi mogao da sadrži proširenjemreže otpadnih voda, izgradnju postrojenja <strong>za</strong> prečišćavanje otpadnih voda i rehabilitacijuvodovoda. Alternativno, svaka od ovih komponenata se može definisati kao poseban projekat.Kao što se može videti na stablu ciljeva, svaka pojedinačna komponenta će uticati na ostalekomponente, što problem otpadnih voda dovodi u vezu sa problemom vode <strong>za</strong> piće i namećesveobuhvatan pristup rešavanju.Dakle, obim projekta se odreñuje na osnovu najvažnijeg problema koji treba rešiti. Istovremeno,lokalna samouprava treba da proceni svoju sposobnost da finansira projekat, korišćenjemsopstvenih, ili drugih izvora finansiranja. Ako lokalna samouprava nije analizirala sve navedeneaspekte, može doći u poziciju da neko drugi utiče na obim projekta koji će biti realizovan. Naprimer, meñunarodne finansijske institucije više vole veće projekte zbog toga što suadministrativni troškovi po jedinici kod većih <strong>projekata</strong> niži nego kod manjih. Zbog toga se26
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAIDfinansijske institucije često <strong>za</strong>lažu <strong>za</strong> veće projekte koje lokalna samouprava nije u mogućnosti, ilinije spremna da sufinansira.3.2 Matrica logike projektaSledeći korak nakon identifikacije projekta je izrada matrice logike projekta (obično se nazivaLogFrame). Matrica logike projekta je važna komponenta u procesu pripreme projekta, kojapredstavlja neku vrstu prethodne evaluacije kako bi se utvrdilo da li je projekat potrebnorealizovati, i post-evaluacije nakon implementacije projekta kako bi se utvrdilo da li su ispunjeniplanirani ciljevi projekta. Mnogi stručnjaci koji vrše procenu <strong>projekata</strong> <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong> u okvirumehani<strong>za</strong>ma Evropske unije, obraćaju značajnu pažnju na matricu logike projekta, kako biutvrdili da li će se implementacijom projekta <strong>za</strong>ista rešiti navedeni problemi i da li će nakonreali<strong>za</strong>cije projekta biti moguće utvrditi da li su ostvareni svi planirani ciljevi. Tokom postevaluacije,revizor može da predloži vraćanje jednog dela ili celokupnog granta, ako navedeniciljevi nisu ostvareni. Dakle, stablo problema, stablo ciljeva i matrica logike projektapodrazumevaju detaljan pristup i ne treba ih tretira kao "nužno zlo" u procesu pripreme<strong>projekata</strong>.Na sledećoj tabeli je prika<strong>za</strong>n primer matrice logike projekta, na osnovu primera stable ciljevakoje je definisano u ovom poglavlju i pretpostavke da se priprema veliki projekat integrisanogupravljanja vodom i otpadnim vodama.27
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAIDTabela 3.2 Primer matrice logike projektaMATRICA LOGIKE ZA PROJEKAT "INTEGRISANOG UPRAVLJANJA OTPADNIM VODAMA U GRADU"Opšti cilj Objektivno dokazivi poka<strong>za</strong>telji Dokaz uspešnosti Pretpostavke1. Smanjivanje učestalosti bolestiuzokovane vodom2. Poboljšajte kvaliteta vode reke u reciBistrici3. Smanjivanje učestalosti prekidasnabdevanja vodom1. Smanjivanje učestalost bolestiuzrokovanih vodom <strong>za</strong> 20% do 2015.2. Smanjivanje nedozvoljenog ispuštanjaotpadnih voda u reku Bistricu naudaljenosti od 1 km od grada <strong>za</strong> 75% do2014.3.Smanjivanje neplaniranih prekidavodosnabdevanja 65% do 2013.1. Gradska služba <strong>za</strong> zdravstvo;Ministarstvo zdravlja; podaci odlokalnih zdravstvenih institucija2. Regionalna inspekcija <strong>za</strong>vodu; JKP Vodovod3. Podaci od JKP; broj pritužbigrañanaSvrha Objektivno dokazivi poka<strong>za</strong>telji Dokaz uspešnosti Pretpostavke1. Uspostavljanje sistem <strong>za</strong> upravljanjeotpadnim vodama u gradu1. Operativno postrojenja <strong>za</strong> prečišćavanjeotpadnih voda (prethodno utvrñeniparametri)Potvrda o konačnompreuzimanju i izveštaj otehničkoj podršci2. Obezbeñivanje izvora vode koji moguda <strong>za</strong>dovolje srednjoročne potrebe2. Kanali<strong>za</strong>cija sistem implementiran ugradu1. Postojeći izvor vode dovoljan da<strong>za</strong>dovolji srednjoročne potrebe (do 2018)Podaci od JKP; izveštaji odnadzornog inženjeraPodaci od JKP; podaci naosnovu popisa stanovnika iprojekcije <strong>za</strong> 2015 i 2018.Izveštaji o kvalitetu vodeRezultati Objektivno dokazivi poka<strong>za</strong>telji Dokaz uspešnosti PretpostavkePovećanje broja priključaka nakanali<strong>za</strong>cionu mrežu <strong>za</strong> 20% do 2014.Stopa priključivanja na kanali<strong>za</strong>cionu mrežu Podaci od JKP. NaknadnarevizijaSmanjivanje kvarova nakanali<strong>za</strong>cionoj mreži <strong>za</strong> 40% do2015.Broj kvarova na kanali<strong>za</strong>cionoj mreži Podaci od JKP. NaknadnarevizijaEliminisanje korišćenja otpadnihvoda <strong>za</strong> navodnjavanje useva do2014.Smanjivanje prosečne starostivodovodne mreže <strong>za</strong> 10 godina do 2014.Smanjivanje tehničkih gubitaka vode <strong>za</strong>30% do 2014.Broj pojava zloupotrebe kolektoraotpadnih vodaProsečna starost vodovodne mrežeGubici tehničke vode (%)Podaci od JKP. NaknadnarevizijaPodaci od JKP. NaknadnarevizijaPodaci od JKP. NaknadnarevizijaKonsultant <strong>za</strong> tehničku podršku i nadzorniinženjer - angažovani i obavljaju svoj posaoPriključivanje industrijskih subjekata na mrežu.Nema pojava novih značajnih izvora<strong>za</strong>gañivanja vode u reci BistriciProjekcije o broju stanovnika su pouzdane saodstupanjem od najviše 10%. Nema pojava<strong>za</strong>gañenja vode katastrofalnih razmera.Pravilno obučeno osoblje <strong>za</strong> rad u postrojenju<strong>za</strong> prečišćavanje.Sprovedene mere <strong>za</strong> povećanje brojaevidentiranih potrošača i poboljšanje bazepotrošača.Integrisano upravljanje gubicima vode usistemu.Uvoñenje principa <strong>za</strong>gañivač plaća.28
Podsticaj ekonomskom <strong>razvoj</strong>u opština, USAIDSmanjivanje količine vode koja neostvaruje prihode <strong>za</strong> 40% do 2015.Voda koja ne ostvaruje prihodePodaci od JKP. NaknadnarevizijaAktivnosti Sredstva PretpostavkeIzgradnja postrojenja <strong>za</strong> preradu Ugovor o izvoñenju radova (FIDIC Žuta• Angažovanje stručnog izvoñača <strong>za</strong> ugovor ootpadnih vodaknjiga)projektovanju i izgradnjiIzgradnja nove vodovodne mreže (20 Ugovor o izvoñenju radova (FIDIC Crvena• Angažovanje konsultanta <strong>za</strong> tehničkukm)knjiga)podrškuRehabilitacija / <strong>za</strong>mena 70 km Ugovor o izvoñenju radova (FIDIC Crvena• Angažovanje stručnog nadzornog inženjeravodovodne mrežeknjiga)Izgradnja nove kanali<strong>za</strong>cione mreža (25km)Ugovor o izvoñenju radova (FIDIC Crvenaknjiga)Tehnička podrška - nadzorni inženjer Ugovor o pružanju usluga (PRAG)Nabavka sistema <strong>za</strong> otkrivanje gubitaka Ugovor o snabdevanju (PRAG)vode u mreži (SCADA)Tehnička podrška - podrška JKP Ugovor o pružanju usluga (PRAG)Preduslovi• Lokalna samouprava sufinansira projekat uvisini od 20% ukupnih troškova• Republika sufinansira projekat u visoni od25% ukupnih troškova• Lokalna samouprava je obezbedila lokaciju<strong>za</strong> izgradnju postrojenja <strong>za</strong> preradu otpadnihvoda, kao i <strong>za</strong> vodovodnu i kanali<strong>za</strong>cionumrežu29
Kao što se može videti iz primera matrice logike projekta, svrha ovog instrumenta je daomogući pregled svih ciljeva na jednom mestu i prikaže način na koji će oni biti postignuti, naosnovu proverljivih indikatora i skupa odreñenih pretpostavki.Osnovni aspekt matrice logikeprojekta je način razmišljanja, odnosno logika koja stoji i<strong>za</strong> projekta: da li su svi elementineophodni i dovoljni <strong>za</strong> posti<strong>za</strong>nje opšteg cilja. Da biste proverili da li se matrice logikeprojekta jasna i da li se koristi na pravi način, možete je uraditi sledeće:√ Ako se odreñena aktivnost realizuje u okviru predviñenog roka, korišćenjemprethodno utvrñenih materijalnih, finansijskih i ljudskih resursa, i ako se predviñenirizici uspešno prevaziñu ili se uopšte ne pojave, indikatori će poka<strong>za</strong>ti da su očekivanirezultati ostvareni. Ako se ova logika primeni na sve planirane aktivnosti na projektu,logično je da se može očekivati da će biti ispunjen opšti cilj projekta <strong>za</strong> koji su dateaktivnosti planirane, ili√ Ako se odreñene aktivnosti realizuju, pod uslovom da su sve pretpostavke ispunjenena tom nivou, očekivani rezultati će se ostvariti. Ispunjenjavanje pretpostavki nanivou očekivanih rezultata će doprineti ostvarivanju svrhe projekta, koja treba dadovede do ispunjenja opšteg cilja.Ako se ništa od ovoga ne pokaže izvodljivim, to znači da treba ponoviti proces planiranja inapraviti novu matricu logike projekta.Matrice logike projekta se može koristiti <strong>za</strong> definisanje odreñenog projekta ili celokupnogplana aktivnosti.3.3 Popunjavanje matrice logike projektaDa bi se otpočela priprema matrice logike projekta, neophodno je poznavati osnovne pojmovei definicije komponenata matrice i njihov meñusoban odnos (pre svega, definiciju opšteg cilja isvrhe, očekivanih rezultata projekta, aktivnosti, rizika i pretpostavki, poka<strong>za</strong>telja, i na kraju,projektnog budžeta).Specifični ciljevi (svrha projekta) predstavljaju željenu promenu situacije, ili ishod kojipodrazumeva da je problem rešen. Specifični ciljevi projekta moraju biti <strong>za</strong>snovani naformulaciji SMART, na osnovu koje se proverava da li su specifični ciljevi projekta formulisanina pravi način. SMART je engleski akronim <strong>za</strong> Specifični, Merljivi, Dostižni, Relevantni, iVremenski ograničeni. Ovaj akronim bi na srpskom jeziku mogao da glasi:MerljiviUvremenjeniDostižniRealniOstvarljiviMeasurableTimelyAttainableRealisticAchievableRezultati predstavljaju uticaj odreñenih projektnih aktivnosti. Svaka planirana aktivnost uokviru projekta treba da ima jasno definisane očekivane rezultate, koji će <strong>za</strong>jedno dovesti doostvarenja opšteg cilja projekta. Jasno definisani i pobrojani očekivani rezultati olakšavajupraćenje napretka pojedinačnih aktivnosti i projekta u celini.30
Aktivnosti predstavljaju konkretne akcije, mere i / ili uslove koji se moraju sprovesti iliobezbediti kako bi bili postignuti rezultati projekta. Za svaku aktivnost se mora definisatisledeće:√ Odgovornost <strong>za</strong> aktivnost – institucija koja predlaže projekat ili njen deo, institucijau saradnji sa drugim institucijama ili partnerima, ili neka druga institucija koja jepravno i / ili funkcionalno pove<strong>za</strong>na sa projektom. Utvrñuje se odgovornost <strong>za</strong> svakuprojektnu aktivnost.√ Resursi potrebni <strong>za</strong> izvršenje aktivnosti - ljudski resursi (procena potrebnog brojai profila kadrova <strong>za</strong> izvršenje planiranih aktivnosti); materijalni resursi (procenanefinansijskih sredstava potrebnih <strong>za</strong> izvršenje planiranih aktivnosti), kao i finansijskiresursi.√ Vremenski period <strong>za</strong> izvršenje aktivnosti u okviru koga se izvršenje svakeaktivnosti odvija u tačno odreñeno vreme (u mesecima). Ovo je neophodno da bi seolakšalo praćenje ciljeva i omogućilo bolje planiranje sredstava i resursa.√ Rizici i pretpostavke <strong>za</strong> izvršenje aktivnosti.Na osnovu gore navedenog primera i definicija, može se razumeti sledeća tabela koja pokazujekako se pravilno čita matrica logike projekta.Tabela 3.3 Tumačenje matrice logike projektaMATRICA LOGIKE PROJEKTAOpšti ciljObjektivno dokazivipoka<strong>za</strong>teljiDokaz uspešnostiOpšti ciljPoka<strong>za</strong>telji <strong>za</strong> merenjeThese are the means by whichostvarenosti opšteg ciljathese indicators are checked.projektaPretpostavkeSvrha projekta (specifičniObjektivno dokaziviDokaz uspešnostiPretpostavkeciljevi)poka<strong>za</strong>teljiAko je svrha projekta ostvarena,Poka<strong>za</strong>telji <strong>za</strong> merenjeSredstva uz pomoć kojih sePretpostavke na nivouopšti cilj će se ostvariti (ili seostvarenosti specifičnih ciljevaproveravaju poka<strong>za</strong>teljispecifičnih ciljeva projektaide u pravcu ostvarenja opštegcilja), pod uslovom da su svepretpostavke ispunjene na tomnivouprojektaResultatiObjektivno dokaziviDokaz uspešnostiPretpostavkepoka<strong>za</strong>teljiAko su dati rezultati postignuti,svrha projekta će se ostvariti,Poka<strong>za</strong>telji <strong>za</strong> merenjeostvarenosti rezultataSredstva uz pomoć kojih seproveravaju dati poka<strong>za</strong>teljiPretpostavke na nivou rezultataprojektapod uslovom da su pretpostavkeispunjene na tom nivouActivnosti Sredstva PretpostavkeAko su date aktivnostirealizovane, biće postignutiSredstva uz pomoć kojih će sesprovoditi aktivnosti• Pretpostavke na nivouaktivnostirezultati, pod uslovom da supretpostavke ispunjene na tomnivouPreduslovi• Ako postoje ovepretpostavke, može sepočeti sa aktivnostima31
3.4 Poka<strong>za</strong>telji proizvoda, rezultata i efekata projektaDrugi važan aspekt definisanja problema, ciljeva i <strong>projekata</strong> je definicija poka<strong>za</strong>telja proizvoda,rezultata i efekata projekta. Lokalne samouprave, javna komunalna preduzeća, kao i regionalne inacionalne vlade koriste ove alate <strong>za</strong> praćenje napretka u ostvarivanju lokalnih i nacionalnihciljeva.U oblasti upravljanje projektima, poka<strong>za</strong>telji proizvoda se koriste <strong>za</strong> merenje objekata,instalacija i drugih materijalnih vrednosti nastalih sprovoñenjem projekta. Primeri poka<strong>za</strong>teljaproizvoda su:Dužina novoizgrañene vodovodne ili kanali<strong>za</strong>cione mrežeBroj izgrañenih sportskih terenaBroj novih grejnih izvoraPoka<strong>za</strong>telji rezultata se koriste <strong>za</strong> merenje stepena do kojeg je postignut cilj. Primeripoka<strong>za</strong>telja rezultata su:Broj domaćinstava priključenih na vodovod ili kanali<strong>za</strong>cijuBroj domaćinstava priključenih na sistem daljinskog grejanjaBroj domaćinstava koja koriste usluge prikupljanja čvrstog otpadaBroj domaćinstava udaljenih od spotrskog terena u opsegu od 5 kmNa kraju, poka<strong>za</strong>telji efekata se koriste <strong>za</strong> merenje fizičkog uticaja projekta. Primeri poka<strong>za</strong>teljaefekata su:Količina prerañenih otpadnih vodaKoličina isporučene vodeKoličina čvrstog otpada prikupljena segregacijom.32
4 PREDSTAVLJANJE KREDITNE SPOSOBNOSTI NOSIOCAPROJEKTATermini „prihvatljivost <strong>za</strong> banakarsko <strong>finansiranje</strong>“ (eng.“bankability”) i „kreditnasposobnost” (eng.“creditworthiness”) često se koriste kao sinonimi. Oba znače sposobnost<strong>za</strong>jmoprimca da vrati dug kreditorima ili investitorima. Da bi se kvalifikovao <strong>za</strong> su<strong>finansiranje</strong>od strane meñunarodnih finansijskih institucija/banaka, predlagač projekta mora da dokažeprihvatljivost projekta <strong>za</strong> bankarsko <strong>finansiranje</strong> i kreditnu sposobnost investitora. Ovi terminise meñusobno pove<strong>za</strong>ni i odnose se na obezbeñivanje doka<strong>za</strong> o tome da je dužnik u stanju daotplati kredit. Isto važi i <strong>za</strong> donatore, koji obezbeñuju <strong>finansiranje</strong> putem grantova koji će<strong>za</strong>htevati da investitor dokaže kreditnu sposobnost, obzirom da grantovi retko pokrivaju100% <strong>investicionih</strong> troškova, već preostalo <strong>finansiranje</strong> mora da bude pokriveno iz sopstvenihsredstava ili dugih izvora finansiranja.U kontekstu sprovoñenja lokalnih <strong>kapitalnih</strong> investicija, koncept kreditne sposobnostipodrazumeva uverenost kreditora i investitora u kreditnu sposobnost jedinice lokalnesamouprave i/ili javnog preduzeća i isplativost investicionog projekta, kao pouzdanog izvoraprihoda u budućnosti 4 .Cilj ovog poglavlja je, da se objasni način prezentacije kreditne sposobnosti nosioca projekta,koji je predmet analize onih, koji se bave <strong>finansiranje</strong>m <strong>kapitalnih</strong> <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>, krozodobravanje kredita i donacija ili investiranje kapitala u projekat. Kreditori i investitori žele dase upoznaju sa organi<strong>za</strong>cijom, delatnošću, finansijskim stanjem i budućim poslovnim iinvesticionim planovima nosioca projekta. Oni žele, na osnovu ovih informacija, da sagledajumogućnost uspešne naplate po<strong>za</strong>jmljenih ili investiranih sredstava, kako iz prihoda samogprojekta, tako i iz ostalih prihoda nosioca projekta.Način prezentacije nosioca projekta, <strong>za</strong>visi od toga da li se radi o jedinici lokalne samoupraveili se radi o javnom preduzeću, koje je ona osnovala. U nastavku će biti, posebno, objašnjennačin prezentacije oba nosioca projekta.4.1 Kreditna sposobnost lokalne samoupraveKreditna sposobnost lokalne samouprave, predstavlja njenu sposobnost da redovno izvršavaizvorne i poverene poslove (saglasno Ustavu i Zakonu o lokalnoj samoupravi) iz izvornih iustupljenih prihoda, uz stvaranje tekućeg budžetskog suficita, iz koga se finansiraju kapitalniinvesticioni rashodi, pri čemu:tekući budžetski suficit predstavlja višak prihoda nad rashodima tekućeg budžeta<strong>finansiranje</strong> <strong>kapitalnih</strong> <strong>investicionih</strong> rashoda može se vršiti, direktim investiranjembudžetskih sredstava i otplatom po<strong>za</strong>jmljenih sredstava na finansijskom tržištu4Američka agencija <strong>za</strong> meñunarodni <strong>razvoj</strong>, Vašington, DC, 2005: Case Studies of Bankable Water and SewerageUtilities (Studije slučaja prihvatljivosti <strong>za</strong> bankarsko <strong>finansiranje</strong> <strong>projekata</strong> <strong>za</strong> izgradnju vodovodne i kanali<strong>za</strong>cionemreže), Vašington, s. 5.33
Obračun neto tekućeg suficita budžeta vrši se na sledeći način:+ Prihodi tekućeg budžeta− Rashodi tekućeg budžeta= Tekući budžetski suficit− Otplata glavnice duga= Neto tekući budžetski suficitNeto tekući suficit je važan poka<strong>za</strong>telj, iz razloga što lokalne vlasti mogu da poštuju <strong>za</strong>konskaograničenja o visini <strong>za</strong>duživanja, a da istovremeno ostvaruju deficit u tekućem budžetu. To biznačilo da lokalna samouprava u suštini finansira tekući deficit kroz dug, što je znak velikefiskalne opasnosti <strong>za</strong> lokalnu samoupravu.U cilju dokazivanja kreditne sposobnosti, jedinica lokalne samouprave bi trebalo da prezentiraistorijske finansijske i fiskalne podatke <strong>za</strong> poslednje 3 budžetske godine i da izvrši projekcijuprihoda i rashoda u periodu trajanja projekta, odnosno u toku <strong>za</strong>duživanja. Istorijske podatke<strong>za</strong> poslednje 3 godine trebalo bi prika<strong>za</strong>ti u formi bilansa stanja i izveštaja o novčanom tokubudžeta, koji slede.Tabela 4.1.: Bilans stanja opštineBilans stanja1. Nefinansijska imovina1.1. Stalna sredstva1.2. Nefinansijska imovina u <strong>za</strong>lihama2. Finansijska imovina2.1. Dugoročna finansijska imovina2.2. Kratkoročna finansijska imovina3. Aktivna vremenska razgraničenjaUKUPNA AKTIVA (1+2+3)4. Obaveze4.1. Dugoročne obaveze4.2. Kratkoročne obaveze5. Pasivna vremenska razgraničenja6. Izvori kapitala i utvrñivanje rezultataUKUPNA PASIVA (4+5+6)VANBILANSNA AKTIVA I PASIVAgodinat - 3 t - 2 t -136
Tabela 4.2: Izveštaj o novčanom toku budžetaNovčani tok budžeta1. Tekući prihodi2. Primanja od prodaje nefinansijske imovine3. Tekući rashodi4. Izdaci <strong>za</strong> nabavku nefinansijske imovineI Budžetski suficit /deficit (1+2-3-4)5. Preneta sredstva iz prethodne godine6. Primanja od prodaje finansijske imovine7. Primanja od <strong>za</strong>duživanja8. Izdaci <strong>za</strong> nabavku finansijske imovine9. Otplata dugaII Suficit /deficit posle finansiranja (I+5+6+7-8-9)godinat - 3 t - 2 t - 1 tPored toga, lokalna samouprava bi trebalo da pripremi popis osnovnih sredstava i listu svihkratkoročnih i dugoročnih kredita (sa uslovima kredita: rok otplate, period počeka, kamatnastopa, troškovi i plan otplate).Za potrebe utvrñivanja kreditne sposobnosti, neophodno je izvršiti reklasifikaciju prika<strong>za</strong>nogbudžeta opštine, koja omogućuje odvajanje tekućeg od kapitalnog budžeta. Na osnovureklasifikovanog budžeta, koji omogućuje obračun neto tekućeg (operativnog) budžetskogsuficita, vrši se projekcija prihoda i rashoda opštine u periodu trajanja projekta, odnosno<strong>za</strong>duživanja. Sledi prikaz reklasifikovanog nov;anog toka budžeta opštine.Tabela 4.4: Reklasifikovani novčani tok budžetaOpis priliva i odliva novčanih sredstava1. Tekući prihodi1.1. Porez na imovinu1.2. Lokalne takse i naknade1.3. Ustupljeni porez na dohodak1.4. Ostali ustupljeni porezi i naknade1.5. Tekući transferi2. Tekući rashodi2.1. Rashodi <strong>za</strong> <strong>za</strong>poslene2.2. Rashodi <strong>za</strong> robe i usluge2.3. Rashodi <strong>za</strong> kamate i naknade2.4. Tekuće subvencije2.5. Tekući transferi i donacije2.6. Ostali tekući rashodiGodinat t+1 ...... t+n37
3. Tekući suficit (1-2)4. Kapitalni prihodi4.1. Samodoprinos4.2. Naknada <strong>za</strong> <strong>za</strong>kup i ureñenje zemljišta4.3. Kapitalni transferi4.4. Kapitalne donacije4.5. Primanja od prodaje nefinansijske imovine5. Kapitalni rashodi5.1. Izdaci <strong>za</strong> nefinansijsku imovinu5.2. Kapitalni transferi ostalim nivoima vlasti5.3. Kapitalne subvencije JKP6. Budžetski suficit /deficit (3+4-5)7. Preneta sredstva iz prethodne godine8. Primanja od prodaje finansijske imovine9. Primanja od <strong>za</strong>duživanje10. Izdaci <strong>za</strong> nabavku finansijske imovine11. Izdaci <strong>za</strong> otplatu dugaSuficit/deficit posle finansiranja (7+8+9-10-11)Prilikom projekcije prihoda, moraju se uzeti u obzir planirane promene prihoda, naročito:planirane promene osnovice <strong>za</strong> obračun lokalnih prihoda, kako lokalnih pore<strong>za</strong> tako ilokalnih taksi i naknadaplanirane promene efikasnosti naplate prihoda od lokalnih pore<strong>za</strong>, taksi i naknadastrategija kreiranja prihodaočekivane promene propisa koje utiču na prihode lokalne sampuprave (npr. uvoñenjenovih pore<strong>za</strong> ili ukidanje naknada)planirane promene visine transfera od Republike.Prilikom analize i projekcije rashoda lokalne samouprave treba uzeti u obzir sledeće:promenu broja <strong>za</strong>poslenih i visine platapromenu rashoda, usled izmene nadležnosti lokalnih vlasti (unoñenje novih nadležnostiili promene u okviru postojećih nadležnosti)promene tekućih rashodaKada je situacija neizvesna, najbolji pristup je da se pripremi nekoliko scenarija <strong>za</strong> projekcijuprihoda i rashoda. Neophodno je pripremiti osnovni scenario (ono što se očekuje da će senajverovatnije dogovoriti), pesimistički i optimistički scenario.Kada se uradi projekcija prihoda i rashoda i utvrñivanje suficita u tekućem budžetu, sledećikorak je uključivanje obave<strong>za</strong> po postojećim dugovima. Potrebno je napraviti plan otplatesvakog kredita, na osnovu sledeće table:38
Tabela 0.3. Plan otplate kreditaOpis1. Početno stanje duga2. Povlačenje sredstava duga3. Otplata duga4. Konačno stanje duga (1+2-3)5. Obračun kamategodinat t+1 t+2 t+3 ........ t+n UkupnoPrimer plana otplate kreditaPočetno stanjedugaPovlačenjesredstava duga2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 Ukupno0 5,000 8,000 7,000 6,000 5,000 4,000 3,000 2,000 1,0005,000 3,000 0 0 0 0 0 0 0 0 8,000Otplata duga 0 0 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 8,000Konačno stanjeduga5,000 8,000 7,000 6,000 5,000 4,000 3,000 2,000 1,000 0Obračun kamate 300 480 420 360 300 240 180 120 60U ovoj fazi kreditne analize, potrebno je pripremiti tabelu na kojoj su prika<strong>za</strong>na sva kreditnaopterećenja lokalne samouprave.Tabela 0.4. Pregled otplate svih dugovaopisPočetno stanje svih dugovaUkupno povlačenje dugovaUkupna otplata dugovaKonačno stanje dugova (1+2-3)Ukupan obračun kamateUkupno servisiranje dugovagodinat t+1 t+2 t+3 ........ t+nUkupnoNakon toga, lokalna samouprava treba da proveri da li projektovani suficit u tekućem budžetudozvoljava <strong>finansiranje</strong> novih <strong>kapitalnih</strong> <strong>projekata</strong>. Može se desiti da lokalna samouprava budekreditno sposobna, ali da ima velike obaveze po osnovu <strong>kapitalnih</strong> investicija (i / ili drugihkredita), tako da nema prostora <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong> novog projekta <strong>za</strong>duživanjem. Dakle, kreditnusposobnost treba uvek razmatrati u kontekstu planiranja <strong>kapitalnih</strong> investicija (PKI).39
Uz pomoć plana <strong>kapitalnih</strong> investicija se organizovanjem i racionali<strong>za</strong>cijom <strong>investicionih</strong><strong>projekata</strong> lokalne samouprave, često se obezbeñuje smanjenje gubitaka tokom periodaplaniranja i implementacije. Fokusiranjem na samo nekoliko najefikasnijih <strong>investicionih</strong><strong>projekata</strong> (sa stanovišta lokalne <strong>za</strong>jednice), lokalne samouprave mogu da ekonomičnije iefikasnije da obezbede infrastrukturu.U nekim zemljama, lokalne vlasti su koristile plan <strong>kapitalnih</strong> investicija kao dopunskudokumentaciju <strong>za</strong> apliciranje kod banaka <strong>za</strong> kredite. Za pripremanje municipalnih obveznica sekoristi veoma slična metodologija, s tim što je neophodan profesionalni memorandum.Mnogi infrastrukturni investicioni projekti su klasifikovane kao projekti <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu životnesredine, a plan <strong>kapitalnih</strong> investicija je alat koji se koristi <strong>za</strong> povećanje investicija u ovoj oblasti.Postoji nekoliko razloga <strong>za</strong> to:U prethodnom periodu je sektor životne sredine bio <strong>za</strong>nemarivan (na primer,prikupljanje i prerada otpadnih voda), što znači da će takve investicije imati visokprioritetEksterno <strong>finansiranje</strong> je na raspolaganju <strong>za</strong> projekte <strong>za</strong>štite životne sredine, ova pomoćse obično nudi na povoljnim uslovima, što obezbeñuje takvim investicijama visokprioritetMnoge opštine žele da se predstave kao ekološke i <strong>za</strong> njih investicioni projekti sa ciljemočuvanja i unapreñenja životne sredine imaju visok prioritetSmanjenje broja <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong> dovodi do koncentracije resursaSmanjenje broja <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong> dovodi do poboljšanja efikasnosti i oslobañanjafinansijskih sredstava <strong>za</strong> prioritet ulaganjaKonačno, lokalne vlasti u Srbija treba da razmotre uvodjenje plana <strong>kapitalnih</strong> investicija naosnovu iskustva zemlja članica EU i zemlja kandidata i drugih izvora finansiranjainfrastrukturnih <strong>projekata</strong>. Ovo iskustvo je poka<strong>za</strong>lo da se finansijska pomoć uglavnomusmerava ka jedinicama lokalne samouprave (opština, gradovi, itd) koje pokazuju inicijativui mogu da obezbede sredstva <strong>za</strong> su<strong>finansiranje</strong> i dokažu da su investicioni projektiutemaljeni u strateškim i investicionim planovima koje je grad usvojio pre najave odostupnosti spoljašnjih finansijskih sredstava. Ukratko, lokalna vlast bi trebalo da počne daunapreñuje postupak planiranja, naročito u pogledu planiranja <strong>kapitalnih</strong> investicija, mnogopre nego što počne su<strong>finansiranje</strong>. Na ovaj način, lokalna samouprava može da nadmašidruge, manje pripremljene opštinu u konkurenciji <strong>za</strong> sredstva.4.3 Planiranje <strong>kapitalnih</strong> investicija i kreditna sposobnostKada su prognoze prihoda i rashoda urañene i kada lokalna samouprava sastavi listuprioriteta <strong>kapitalnih</strong> investicija sa rashodima po godinama, onda ona može da izračuna noviraspored otplate kredita (slično kao tabela <strong>za</strong> postojeći dug) i analizira ključne poka<strong>za</strong>telje,kako je prika<strong>za</strong>no na donjoj slici.41
Slika 4.1. Ključni poka<strong>za</strong>telji <strong>za</strong>duženosti lokalne samouprave120%100%80%60%Servis. Duga/PrihodiTroš. servis. duga./Tekući suficitDug/Prihodi40%20%0%2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015130%120%110%100%90%80%70%60%50%40%30%20%10%0%2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025 0%20%18%16%14%12%10%8%6%4%2%Ukupno <strong>za</strong>duženje kao % neto tekućeg suficitaUkupno <strong>za</strong>duženje kao % tekućih prihodaUkupni troškovi servisiranja duga kao % prosečnih tekućih prihoda u prethodne tri godineKonačna fa<strong>za</strong> je objedinjavanje svih podataka. Za potrebe utvrñivanja kreditne sposobnosti,neophodno je izvršiti reklasifikaciju prika<strong>za</strong>nog budžeta opštine, koja omogućujeodvajanje tekućeg od kapitalnog budžeta. Na osnovu reklasifikovanog budžeta, kojiomogućuje obračun neto tekućeg (operativnog) budžetskog suficita, vrši se projekcijaprihoda i rashoda opštine u periodu trajanja projekta, odnosno <strong>za</strong>duživanja. Sledi prikazreklasifikovanog budžeta opštine.42
Tabela 4.4: Projekcija novčanog toka budžetaOpis prilaiva i odliva novčanih sredstavaEkonomske pretpostavke:BDP, rastInflacijaRast <strong>za</strong>radaNovčani tok budžeta1. Tekući prihodi (bez kamate)2. Prihodi od kamate3. Tekući rashodi (bez kamate)4. Troškovi kamate5. Tekući suficit (1+2-3-4)6. Kapitalni prihodi7. Kapitalni rashodi (saglasno PKI)8. Budžetski suficit /deficit (5+6-7)9. Preneta sredstva iz prethodne godine10. Primanja od prodaje finansijske imovine11. Primanja od <strong>za</strong>duživanje12. Izdaci <strong>za</strong> nabavku finansijske imovine13. Izdaci <strong>za</strong> otplatu dugaSuficit/deficit posle finansiranja (8+9+10+11-12-13)Godinat t+1 ...... t+nKorisno je informacije iz tabele prika<strong>za</strong>ti u formi grafikona, kao u donjem primeru. Grafikonprikazuje: tekući suficit, primanja od <strong>za</strong>duživanja, servisiranje duga (postojećih i novih kredita)i investicione rashode.Slika 4.2 Prikaz kreditne sposbnosti3 500 0003 000 0002 500 0002 000 0001 500 0002 760 7192 641 5601 440 5121 621 2821 402 1811 425 7401 424 8531 610 144Nova <strong>za</strong>duženjaPreuzete obaveze dugaTekući suficitInvesticijeTroškovi servisiranja duga1 000 000500 00002008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 201543
Na osnovu podataka prika<strong>za</strong>nih u bilansu stanja, novčanom toku i projekciji budžeta,finansijske institucije, investitori i rejting agencije mogu izvršiti ocenu kreditne sposobnostigrada/opštine. Tom prilikom koriste se brojni pka<strong>za</strong>telji finansijske i fiskalne snage opštine.Neki od najčešće korišćenih poka<strong>za</strong>telja prika<strong>za</strong>ni su u sledećoj tabeli.Tabela 4.5: Finansijski i fiskalni poka<strong>za</strong>telji lokalne samoupraveOpis poka<strong>za</strong>teljaPoželjnavrednostNepoželjnavrednostPrihodiTekući prihodi / Tekući rashodi > 65% < 50%Izvorni lokalni prihodi / Tekući prihodi > 33% < 25%Ustupljeni prihodi / Tekući prihodi < 33% > 50%Primanja od prodaje imovine/ Ukupni prihodi < 2% > 5%Rashodi 7Ukupni rashodi po stanovniku n.a. n.a.Tekući rashodi po stanovniku n.a. n.a.Tekući rashodi / Ukupni rashodi n.a. n.a.Kapitlni rashodi / Ukupni rashodi n.a. n.a.Neto rezultatUkupni rashodi / Ukupni prihodi 100%Tekući rashodi / Tekući prihodi < 95% > 100%Izvršenje plana budžetaOstvarenje tekućih prihoda / Plan tekućih prihoda < 110% > 125%Izvršenje tekućih rashoda / Plan tekućih rashoda < 110% > 125%Izvršenje <strong>kapitalnih</strong> rashoda / Plan <strong>kapitalnih</strong> rashoda < 110% > 125%Relativni rast 8Realni rast tekućih prihoda / Rast ukupnih prihoda > 100% < 100%Rast tekućih rashoda / Rast tekućih prihoda < 100% > 100%LikvidnostKratkoročne obaveze/ Tekući prihodi n.a. n.a.Kratkoročna imovina/ Kratkoročne obaveze > 100% < 100%Ukupan budžetski suficit / Tekući prihodi > 5% < 0%Neotplaćen dugDugoročne obaveze /Ukupna imovina n.a. n.a.Dugoročne obaveze / Ukupan broj stanovnika n.a. n.a.Otplata dugaGodišnja otplata duga/ Tekući prihodi < 5% > 15%Troškovi kamate / Tekući prihodi < 5% > 10%Godišnja otplata duga /Kratkoročna sredstva < 60% > 75%Izvor: Urban Institute, 2005: Guide to bankable project preparation for loan application and other requests, Zagreb7 Za poka<strong>za</strong>telje rashoda nisu prika<strong>za</strong>ne referentne vrednosti jer one u velikoj meri <strong>za</strong>vise od veličine i ekonomskerazvijenosti lokalne samouprave, zemlje i regiona8 Za prikazivanje trenda prihoda i rashoda poželjno je isključiti inflaciju i prika<strong>za</strong>ti realni rast prihoda i rashoda44
4.3 Direktno pokriće troškova projektaDirektno pokriće troškova predstavlja otplatu po<strong>za</strong>jmljenih sredstava, <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong>kapitalnog ulaganja, iz budućih prihoda projekta. Lokalni kapitalni investicioni projekti imajurazličite stope direktnog pokrića troškova: od 100% <strong>za</strong> parkinge i pijace, do 0% <strong>za</strong> ulice ilokalne puteve. Utvrñivanje stope direktnog pokrića troškova projekta, neophodno je jer,omogućuje sagledavanje načina i mogućnosti otplate duga tokom korišćenja projekta.Uključivanjem prihoda od projekta u otplatu duga može se povećati sposobnost otplate duga ismanjiti rizik prilikom <strong>za</strong>duživanja lokalne samouprave.Direktno pokriće troškova na primeru deponijePretpostavimo da je deponija <strong>za</strong> odlaganje čvrstog otpada 100% finansirana iz kredita ida je stopa direktnog pokrića troškova izgradnje deponije 30%. To znači, da se 30%<strong>investicionih</strong> rashoda, finansiranih iz kredita, može otplatiti iz naplaćenih prihoda.Preostalih 70% <strong>investicionih</strong> rashoda mora biti finansirano iz budžeta opštine, tokomkorišćenja deponije. Visina obave<strong>za</strong> opštine <strong>za</strong> otplatu duga, se smanjuje <strong>za</strong> 30%,<strong>za</strong>hvaljujući direktnom pokriću troškova izgradnje deponije iz njenih prihoda.Uvrñivanje stope direktnog pokrića troškova projekta, neophodno je prilikom primenemodela plaćanja troškova investicije tokom korišćenja projekta (eng. PAY-AS-YOU-USE).PLAĆANJE TOKOM KORIŠĆENJA (PAY-AS-YOU-USE)Plaćanje tokom korišćenja je model plaćanja ukupnih troškova investicije tokom vekatrajanja, odnosno korišćenja objekta.Reali<strong>za</strong>cija investicije finansirana je iz po<strong>za</strong>jmljenih sredstava, koja se otplaćuju iz budućihprihoda projekta i budućih prihoda budžeta opštine. Ovaj model finansiranja omogućujeizgradnju infrastrukturnih objekata velike vrednosti, koji imaju dug period korišćenja.Model otplate troškova investicije u toku korišćenja omogućuje uvoñenjemeñugeneracijske pravednosti, koja se ogleda u obavezi plaćanja objekta od strane onihkoji ga koriste.45
4.4 Kreditna sposobnost javnog preduzećaPod kreditnom sposobnošću javnog preduzeća, podrazumeva se njegova sposobnost sigurneotplate duga iz neto operativnih (tekućih) prihoda, uz nesmetanu i kontinuiranu isporukukvalitetne usluge grañanima.Da bi javno preduzeće bilo kreditno sposobno, ono treba da <strong>za</strong>dovolji sledeće <strong>za</strong>hteve tržištakapitala 9 :1) potpuno pokriće troškova poslovanja (operativnih rashoda, troškova amorti<strong>za</strong>cije i otplateduga) iz cene usluge2) kvalitetno upravljanje, uz poštovanje pravnog okvira i internih pravila i procedura3) uspešno poslovanje, prika<strong>za</strong>no kroz načina kreiranja i izvršenja poslovnih planovaZa potrebe ove analize, kreditno sposobno preduzeće („prihvatljivo <strong>za</strong> banakarsko<strong>finansiranje</strong>“) je ono, koje u potpunosti uspeva da pokrije: operativne rashode (uključujućitroškove održavanja i amorti<strong>za</strong>cije), poreske obaveze, servisiranje duga i razumnu stopu dobiti.Istovremeno, ono mora da ispuni standarde dobrog upravljanja i finansijskog rezultata 10 .Koncept punog pokrića rashoda preduzeća, podrazumeva utvrñivanje potrebnog nivoaprihoda preduzeća, na osnovu ukupnih rashoda:Prihodi, kojima se pokrivaju tekući rashodi (TRO), ostali promenljivi rashodi i servisiranjeduga, najčešće se postižu uspostavljanjem adekvatne cenom usluge. U <strong>za</strong>jednicama u kojima seputem cene usluge ne mogu u punoj meri postići potrebni prihodi preduzeća, neophodne susubvencije i druge vrste ustupljenih sredstava. Može se desiti da su ta sredstva nedovoljna, štodovodi do lošeg poslovanja i nemogućnosti održavanja i <strong>za</strong>mene dotrajale infrastrukture.Na drugoj strani, komunalna preduzeća, koja <strong>za</strong>vise od finansijske pomoći mogu se smatratikreditno sposobnima, ukoliko dokažu da postoji velika verovatnoća da će do takvih transferasredstava i dalje dolaziti (na primer, dokumentovanim istorijatom subvencija kojima sepreduzeće obavezuje da će pružati usluge po pristupačnijim cenama) i ukoliko <strong>za</strong>dovoljavajustandarde dobrog upravljanja i poslovanja 11 .Prilikom procene kreditne sposobnosti, meñunarodne rejting agencije najčešće ispituju čistofinansijski koncept punih troškova ali i složeniji koncept <strong>za</strong>dovoljenja standarda dobrogupravljanja i poslovanja. Sledi prika<strong>za</strong> deset oblasti poslovanja komunalnog preduzeća, kojeje ocenjivala agencija Fitch Rating Service, prilikom procene ponude obveznica javnogpreduzeća u Sjedinjenim Državama 12 :9 Američka agencija <strong>za</strong> meñunarodni <strong>razvoj</strong>, Vašington, DC, 2005: Studije <strong>projekata</strong> <strong>za</strong> vodovod i kanali<strong>za</strong>ciju kojisu prihvatljivi <strong>za</strong> bankarsko <strong>finansiranje</strong>, Vašington, s. vii.10 "Pripremanje <strong>projekata</strong> <strong>za</strong> vodovod i kanali<strong>za</strong>ciju koji su prihvatljivi <strong>za</strong> bankarsko <strong>finansiranje</strong>" PPprezentacija, dr Alen Eisendrath, Deloitte Emerging Markets Group, 15. mart 2004, preuzeto od strane Američkeagencije <strong>za</strong> meñunarodni <strong>razvoj</strong>, Vašington, DC, 2005, u: Studije <strong>projekata</strong> <strong>za</strong> vodovod i kanali<strong>za</strong>ciju koji suprihvatljivi <strong>za</strong> bankarsko <strong>finansiranje</strong>, Vašington, s. 5.11 Američka agencija <strong>za</strong> meñunarodni <strong>razvoj</strong>, Vašington, DC, 2005, op. cit. Vašington, s. 5.12 (“Secure Credit on Tap: Municipal Water/Sewer Ratings Move Upwards,” Fitch IBCA), Specijalan izveštaj, 7. jun 2000.)46
Odlike <strong>za</strong>jednice√√√√PrimerAnali<strong>za</strong> Fitch Rating Servicekreditne sposobnosti JKP <strong>za</strong> vodovod i kanali<strong>za</strong>cijuprilikom emisije obveznicaRaznovrsnost privrede (ekonomska diverzifikacija)Nivo prihoda i vrednost imovinePriraštaj stanovništvaPotencijalne promene broja stanovništva, privredne i industrijske delatnosti(uključujući koncentraciju potrošača)Obim korisnika usluge√√√Anali<strong>za</strong> stabilnosti, rasta ili opada korisnika ulugeUticaj na program investiranja, cenu usluge i finansijsku stabilnostZavisnost poslovanja od osetljivosti cene na promenu obima potrošačaKapacitet pružanja usluge√√√√√Izvori snabdevanja vodomPostrojenja <strong>za</strong> preradu vodeInfrastruktura <strong>za</strong> prikupljanje, prenos i distribucijuKapacitet menadžmenta, tehničkog i ostalog osobljaRegionalna tražnja <strong>za</strong> vodosnabdevanjemPoštovanje <strong>za</strong>kona o <strong>za</strong>štiti životne sredine√√√√Da li preduzeće prednjači, prati ili <strong>za</strong>ostaje <strong>za</strong> odredbama <strong>za</strong>kona?Da li se postiže dogovor ili će sudskom odlukom biti postignuto poštovanje<strong>za</strong>kona?Koji će novi <strong>za</strong>koni uticati na preduzeće?Koliko će usklañivanje sa <strong>za</strong>konima koštati u periodu od pet do deset godina?Potreba <strong>za</strong> kapitalom i upravljanje dugom√√√√Troškovi <strong>razvoj</strong>a, poslovanja i održavanjaUticaj troškova na cenu uslugeUticaj troškova na finansijsku fleksibilnostPlaćanje tokom izgradnje (Pay-as-you-go) nasuprot <strong>za</strong>duživanjuPokrivanje troškova i finansijski rezultat√√√Godišnji ciljevi u pogledu finansijskog rezultataRazumnost budućih budžetskih pretpostavkiPrinudna naplata i neredovna plaćanja47
√√Uzroci finansijske nestabilnosti u prošlosti, ako ih je biloPoželjno je ograničavanje prenosa sredstava u opšti fondAnali<strong>za</strong> gotovine na osnovu bilansa stanja√√√√√√Nivo rezervi namenjenih tekućim rashodimaNivo rezervi namenjenih popravkama i <strong>za</strong>menamaNivo rezervi namenjenih stabili<strong>za</strong>ciji stopa naplate prihodaNivo rezervi namenjenih servisiranju dugaNeograničena gotovina i investicijeRezerva <strong>za</strong> pokrivanje promene kamatne stopa, ukoliko je preduzeće<strong>za</strong>duženo uz promenljive kamatne stopeUgovorne obaveze√√√√Nivo godišnjeg servisiranja duga (npr. 1.2 puta veće od obaveznog)Nivo redovnog ispunjavaja ugovornih obave<strong>za</strong>Budući trend ispunjavanja ugovornih obave<strong>za</strong> u odnosu na postojeće stanjeMinimalno obezbeñenje otplate kredita u slučaju da preduzeće ne ispuniugovorne obavezeDostupnost cene usluge√√√√Da li politički lideri redovno podižu cene usluga kad je to neophodno?Da li je potrebno da se ta odluka potvrdi na višem nivou vlasti?Pristupačnost cena <strong>za</strong> domaćinstva, poslovne prostore i industrijuPoreñenje cena s cenama u obližnjim <strong>za</strong>jednicama, da li one utiču namogučnost podi<strong>za</strong>nja cena kad je to neophodno?Upravljanje√√Važno je radi povezivanja svih prethodno navedenih karakteristikaDa li su upravljačke i administrativne prakse institucionalizovane, prepoznateod strane političkih lidera i menadžmenta, te da li su dovoljno jake da izdržekadrovske promene?√ Da li su upravljačke i administrativne prakse odolele prethodnim periodimanestabilnosti u poslovanju, ukoliko ih je bilo?Izvor: Fitch IBCA, 7. jun 2000.Iako se, eksplicitno, ne govori o težini svakog od navednih faktora kreditne sposobnostipreduzeća, Fitch Rating smatra da je upravljanje od najvećeg značaja. Prema Fitchu, jake iinstitucionalizovane prakse upravljanja <strong>za</strong> rezultat imaju stabilnan rezultat, tako što unapreñujusposobnost preduzeća da: ide u korak s nepredviñenim promenama u uslovima poslovanja,planira buduće potrebe i održi finansijsko poslovanje u saradnji s i<strong>za</strong>branim zvaničnicima i<strong>za</strong>konodavcima 13 . Fitch Rating navodi konkretne elemente upravljanja, koji mogu doprinetivišem nivou kreditne sposobnosti 14 :13 Američka agencija <strong>za</strong> meñunarodni <strong>razvoj</strong>, Vašington, DC, 2005, op. cit. Vašington, s. 714 Fitch IBCA, op.cit. s. 748
Praksa upravljanjakao doprinos unapreñenju kreditne sposobnosti JKPDugoročno finansijsko predviñanje koje obuhvata: <strong>za</strong>kone, rast tražnje i potrebeobnavljanja i <strong>za</strong>mene infrastruktureOdluke o posti<strong>za</strong>nju odgovarajućih finansijskih poka<strong>za</strong>telja: nivo servisiranja duga irezervi namenjenih tekućim rashodima i održavanju. Preduzeća <strong>za</strong>dužena uzpromenljive kamatne stope treba da poseduju finansijske rezerve <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu odpromene kamatnih stopa.Smernice <strong>za</strong> uspostavljanje dostupnih cena, na osnovu: apsolutnog nivoa cena injihove pristupačnosti u odnosu na nivo <strong>za</strong>rada korisnika uslugaPlan prioriteta kapitalnog unapreñenja, koji uzimaju u obzir: <strong>razvoj</strong>, kapacitet i potrebe<strong>za</strong>mene i obnove infrastrukture.Redovno finansijsko izveštavanje i praćenje, što donosiocima odluka omogućavablagovremene informacije o fiskalnim efektima, koji su od važnosti <strong>za</strong> budžetPolitika naplate, koja redovno prati stepen blagovremene naplate prihoda i sprovodiprinudnu naplatu od neredovnih platiša uslugaStrategije praćenja i predviñanja budućih <strong>za</strong>konskih obave<strong>za</strong>, što podrazumevaaktivno učešće u državnim i regionalnim udruženjimaOgraničavanje <strong>za</strong>visnosti poslovanja od osetljivorti promene prihoda, kao što sunaknade <strong>za</strong> priključke i eksterne efekteRedovno savetovanje s regionalnim i lokalnim planerima <strong>razvoj</strong>a i demografima, kakobi se predvidele i, po mogućstvu, ograničile potrebe <strong>za</strong> infrastrukturom usled rastastanovništva i <strong>razvoj</strong> industrijeInformisanje potrošača o kvalitetu pijaće vode i drugim koristima <strong>za</strong> životnu sredinukoje su ostvarljive u uslovima redovnog plaćanja uslugaAngažovanje profesionalnih inženjeri, iz preduzeća ili izvan njega, koji treba redovnoda vrše objektivnu procenu efekata sistema i potrebaOgraničavanje <strong>za</strong>visnosti od subvencija lokalnih i državnih vlasti, ostvarivanjemdovoljnih prihoda <strong>za</strong> poslovanje i unapreñenje preduzeća. U slučaju da su subvencijeneophodne, treba ih ograničiti.Vršenje ocene (revizije) budžetskih i finansijskih izveštaja od strane Nacionalnogudruženja finansijskih stručnjaka ili slične organi<strong>za</strong>cijeIzvor: Fitch IBCA, 7.jun 2000.4.4.1 Prezentacija JKP kao nosioca projektaSaglasno prethodno navedenom, sledi prikaz informacija i podataka, koje javno komunalnopreduzeće, kao nosilac (sponzor) investicionog projekta, treba da prezentira investitorima ikreditorima:49
Pravno predstavljanje preduzeća (pravni naziv sa adresom i lica <strong>za</strong> kontakt, ovlašćena <strong>za</strong><strong>za</strong>stupanje preduzeća)Istorijat preduzeća (prezentacija osnivačkog akta)Strategija <strong>razvoj</strong>a preduzeća (prezentacija dugoročnih ciljeva i operativnih <strong>za</strong>dataka)Organi<strong>za</strong>ciona struktura preduzeća (sa podelom nadležnosti)Osnovna delatnost i perspektive (opis usluga i proizvoda, opis korisnika usluga idobavljača, opis ponude i tražnje <strong>za</strong> uslugom, unapreñenje komunalnog servisa)Visina kapitala i struktura vlasništvaPolitika utvrñivanja i naplate tarife usluga (nadležnost utvrñivanja tarife usluga, naplatatarife usluga <strong>za</strong> poslednje 3 godine, plan usklañivanja tarife usluga) Godišnji finansijski izveštaji overeni od strane ne<strong>za</strong>visnih revizora, <strong>za</strong> poslednje 3godine (bilans stanja, bilans prihoda i rashoda, bilans novčanog toka)Obračun glavnih finansijskih poka<strong>za</strong>telja, na osnovu prezentiranih finansijskihizveštaja, u cilju prezentacije kreditne sposobnosti4.4.2 Finansijski poka<strong>za</strong>telji JKPPrilikom donošenja odluke o pribavljanju dodatnih izvora finansiranja na tržištu, od izuzetne jevažnosti, da javno komunalno preduzeće sagleda svoju finansijsku snagu, koja predstavlja osnovnjegove kreditne sposobnosti.Ovde su prika<strong>za</strong>ni finansijski poka<strong>za</strong>telji, koji se koriste u oceni rizika finansiranja projekta inosioca projekta od strane investitora i kreditora. Finansijski poka<strong>za</strong>telji se obračunavaju naosnovu projektovanih finansijskih izveštaja projektne jedinice i nosioca projekta (preduzeća):bilansa stanja, bilansa uspeha i bilansa novčanog toka. Pouzdanost finansijskih poka<strong>za</strong>telja<strong>za</strong>visi od kvaliteta finansijskih podataka: istorijskih podataka o poslovanju nosioca projekta iprojektovanih podataka u periodu vršenja analize.4.4.3 Poka<strong>za</strong>telji likvidnosti i solventnostiPod likvidnošću i solventnošću se podrazumeva finansijska sposobnost projekta/preduzeća dao rokovima podmiruje dospele obaveze, na godišnjem nivou i u tokom ukupnog veka trajanjaprojekta. Investitori i kreditori su <strong>za</strong>interesirani <strong>za</strong> likvidnost projekta, koja im osiguravapovraćaj ulaganja (plasmana) iz ostvarenog stabilnog dohotka projekta.Poka<strong>za</strong>telji likvidnosti i solventnosti su: opšti racio likvidnosti, koeficijent pokrića otplate dugai koeficijent duga.Opšti koeficijent likvidnostiOpšti koeficijent likvidnosti meri mogućnost pokrivanja tekućih obave<strong>za</strong> (tekuće obaveze idugovi sa dospećem do jedne godine) iz kratkoročnih sredstava projekta (novac, potraživanja50
od kupaca, <strong>za</strong>lihe). Prilikom obračuna opšteg racia likvidnosti finansijski analitičari ispitaćelikvidnost svih vrsta kratkoročnih sredstava tj. njihovu sposobnost pretvaranja u novac. Opštiracio likvidnosti obračunava se na sledeći način:OKL =Kratkoročna aktiva (obrtna sredstva)⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯Kratkoročna pasiva (obaveze)Projekat se smatra izvodljivim kada je opšti koeficijent likvidnosti veći od 1,00.Koeficijent pokrića otplate dugaKoeficijent pokrića otplate duga (eng. debt service coverage ratio - KPOD) je poka<strong>za</strong>teljizvodljivosti projekta koji koriste kreditori prilikom odobravanja kredita. On pokazujepokrivenost obave<strong>za</strong> po osnovu otplate duga i kamate, poslovnim prihodima pre plaćanjakamate, amorti<strong>za</strong>cije, pore<strong>za</strong> i dividende. Obračunava se na sledeći način:Poslovni rezultat pre amorti<strong>za</strong>cije i rezervisanja /EBITDAKPOD = ⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯(plaćena kamate + otplata glavnice duga)Projekat se smatra izvodljivim kada je koeficijent pokrića otplate duga veći od 1,00. Investitoreobično <strong>za</strong>nima komforna granica koja može da iznosi npr. 1,75. EBRD obično <strong>za</strong>nimakoeficijent od 1,3 <strong>za</strong> javna komunalna preduzeća.Koeficijent dugaKoeficijent duga ili finansijski leveridž meri odnos duga i kapitala. Obračunava se na sledećinačin:KD =Ukupan dug⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯Ukupan kapitalŠto je viši novo duga u odnosu na kapital projekat je profitabilniji, ali finansijski rizičniji. Što jeniži nivo duga u odnosu na kapital, projekt je manje profitabilan, obzirom da se buduća dobitmora deliti izmeñu više ulagača kapitala u projekat. Finansijeri (kreditori) projekta spremni suda prihvate niži koeficijent duga.4.4.4 Poka<strong>za</strong>telji profitabilnostiKoeficijenti profitabilnosti su posebno važni <strong>za</strong> sponzore projekta i investitore, jer pokazujustopu profita, koju mogu očekivati na svoje ulaganje. Ove koeficijente koriste <strong>za</strong>konodavci <strong>za</strong>odreñivanje stope prihoda i dobiti <strong>za</strong> regulisane projekte.Poka<strong>za</strong>telja profitabilnosti su: EBITDA, koeficijent povraćaja na ukupnu imovinu i koeficijentpovraćaja na kapital.Poslovni rezultat pre amorti<strong>za</strong>cije i rezervisanja (EBIDTA)51
Poslovni rezultat pre amorti<strong>za</strong>cije i rezervisanja predstavlja ostvareni prihod iz poslovanja utoku poslovne godine, koji omogućuje novo investiranje i povećanje kapitala.EBITDA se koristi <strong>za</strong> ocenu profitabilnosti nosioca projekta i samog projekta pre nastankafinansijskih i ostalih rashoda i pre obarčuna bezgotovinskih rashoda (amorti<strong>za</strong>cija irezervisanja).EBITDA = poslovni prihod – (poslovni rashod – amorti<strong>za</strong>cija – rezervisanja)Koeficijent povraćaja na ukupnu imovinu (KPI)Koeficijent povraćaja na ukupnu imovinu pokazuje odnos ostavarene dobiti nakon plaćanjapore<strong>za</strong> i ukupne imovine. Ovaj koeficijent ne pravi razliku izmeñu duga i kapitala. Obračunavase na sledeći način:KPI =Dobit nakon pore<strong>za</strong>⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯Ukupna imovinaKoeficijent povraćaja na kapital (KPK)Koeficijent povraćaja na kapital pokazuje odnos ostavarene dobiti nakon plaćanja pore<strong>za</strong> iukupnog kapitala. On pravi razliku izmeñu <strong>za</strong>duživanja i prikupljanja kapitala i računa se poformuli:Dobit nakon pore<strong>za</strong>KPK = ⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯Ukupan kapitalVisina kapitala jednaka je inicijalno uloženim novčanim sredstavima uvećanim <strong>za</strong> <strong>za</strong>držanudobit tokom celog veka projekta. Ovaj koeficijent je sličan prethodno opisanoj internoj stopirentabilnosti i treba da bude izmeñu 10 % i 20%, iznad stope inflacije.52
5 COST-BENEFIT ANALIZA (ANALIZA TROŠKOVA I KORISTI)5.1 Uvod u cost-benefit analizuCost-benefit anali<strong>za</strong> (CBA) je tehnika procene projekta i razvijena je kao odgovor na nedostatkefinansijskih anali<strong>za</strong> <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>. Generalno, tradicionalna finansijska anali<strong>za</strong> ispitujegotovinske tokove investicionog projekta bez razmatranja troškova i koristi koje projekatdonosi društvu kao celini. Ovo je bitna razlika, s obzirom na to da finansijska anali<strong>za</strong> (ili čakbiznis plan) može pružiti dovoljno opravdanja <strong>za</strong> isključivo komercijalni projekat, ali ne dajedovoljno infromacija koje bi mogle da budu osnov <strong>za</strong> donošenje finansijskih odluka kodjavnih <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>. Kod komercijalnih <strong>projekata</strong> (na primer, izgradnja zgrade sakancelarijskim prostorom) finansijska anali<strong>za</strong> gotovinskih tokova je dovoljna da investitorutvrdi da li očekivana stopa povraćaja opravdava investicioni rizik.S druge strane, kod javnih <strong>projekata</strong> (kada je lokalna samouprava ili javno komunalnopreduzeće glavni investitor) niska ili, čak negativna, stopa povraćaja investicije ne mora daznači da projekat treba odbaciti. Neki projekti predstavljaju <strong>za</strong>konsku obavezu, dok su drugivažni da bi se ostvarila neka javna svrha. U ovom slučaju, CBA obezbeñuje procenu netodruštveno-ekonomskih uticaja javnog projekta. U poreñenju sa standardnom finansijskomanalizom, CBA obuhvata i socijalnu dimenziju (u kojoj je društvo de facto investitor). Dakle, CBAproverava da li ukupna korist od projekta <strong>za</strong> društvo prevazilazi ukupne troškove društva.Glavna prednost CBA u pogledu procene javnih <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong> je da se ne uzimaju uobzir samo društveno-ekonomski uticaji, već i uticaj eksternih faktora i promene cena. Na ovajnačin se uzimaju u obzir nesavršenost tržišta koja kao faktor nebi bila deo procesa donošenjaodluka u slučaju privatnog investitora.CBA ima široku primenu u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Američkim Državama upogledu obrazlaganja javnih <strong>projekata</strong>. Danas, svaki projekat koji konkuriše <strong>za</strong> grant ili sefinansira <strong>za</strong>duživanjem kod meñunarodne finansijske institucije (MFI) podrazumeva izraduCBA. Različiti predpristupni, kohezioni i strukturalni instrumenti Evropske unije sunajpoznatiji po upotrebi CBA.Najtipičnija upotreba CBA je <strong>za</strong> “ex-ante” ocenu investicionog projekta, odnosno, predonošenja odluke o finansiranju. CBA se koristi <strong>za</strong> veće infrastrukturne projekte. Najčešćaupotreba je u sektorima transporta i životne sredine pošto je jednostavnije da se kvantifikujunetržišni efekti i izraze u novčanom obliku. Pošto se CBA koristi i u drugim sektorima (kaošto su kultura (muzeji), obrazovanje i zdravstvo) teže ju je primeniti <strong>za</strong>to što se često netržišniefekti mogu predstaviti samo u kvalitativnom smislu.U širem smislu, CBA obuhvata:opis projekta kojim se objašnjavaju problemi koje će rešiti projekat i ciljevi koje trebaostvaritidruštveno-ekonomski kontekst koji opisuje društveno-ekonomsku po<strong>za</strong>dinu<strong>za</strong>hvata projekta, a koja se odnosi na sprovoñenje projekta53
tako da se ostvare konkretni ciljevi, onda neće biti moguće meriti uspeh projekta u smislurešavanja definisanog problema.Projekat može da bude grupisan <strong>za</strong>jedno sa drugim projektima ili podeljen u faze. Da biprojekti mogli da budu grupisani, potrebno je:da se odnose na isto područje ili isti saobraćajni koridorda ostvaruju <strong>za</strong>jednički merljiv ciljda su deo generalnog plana <strong>za</strong> to područje ili koridor da ih nadzire ista agencija koja je odgovorna <strong>za</strong> koordinaciju i monitoring 16 .Da bi projekat bio podeljen na faze, svaka fa<strong>za</strong> "mora da bude tehnički i finansijski ne<strong>za</strong>visnasa sopstvenom merljivom delotvornošću 17 ."Logička pretpostavka <strong>za</strong> svaki projekat je da će biti sproveden do samog kraja, pošto usuprotnom nije moguće odrediti da li su ispunjeni ciljevi. Projekat nije niz aktivnosti koje sesprovode u periodu od nekoliko godina na ad hoc način uvek kada su sredstva na raspolaganju.Druga bitna distinkcija CBA je koncept "velikog" projekta. Kod finansiranja iz sredstava EU,veliki projekat je sve što prevazilazi odreñenu finansijsku vrednost, trenutno oko 10 milionaevra. Iz perspektive nosioca projekta, veliki projekat, izmeñu ostalog, podrazumeva analizusvih rizika, što takoñe podrazumeva obezbeñivanje stručnih znanja <strong>za</strong> potrebe izrade CBA. Izugla finansijske institucije, veliki projekat znači i niže jedinične troškove administriranjaprojekta.Primeri dati u nastavku ilustruju kako se definiše projekat kao distinktivna jedinica analize.PrimerIdentifikacija projektaFabrika <strong>za</strong> preradu otpadnih voda nema nikakav društveno-ekonomski uticaj ako seotpadne vode ne dovode iz susednih gradova i naselja. Prema tome, projekat treba daobuhvati fabriku <strong>za</strong> preradu otpadnih voda <strong>za</strong>jedno sa kolektorima koji je povezuju sakanali<strong>za</strong>cionom mrežom, kao i samu kanali<strong>za</strong>cionu mrežu. Bez ovih mreža, fabrika <strong>za</strong>preradu otpadnih voda nema merljivu funkciju i ne može da ostvari nijedan cilj. Fabrika <strong>za</strong>preradu otpadnih voda se može definisati kao jedinica analize samo ako funkcionalansistem <strong>za</strong> prikupljanje i odvoñenje otpadnih voda već postoji.Planira se izgradnja autoputa izmeñu grada A i grada B i potrebno je projektovati ga kaosaobraćajni koridor koji povezuje dva grada sa planiranog <strong>za</strong>jedničkog aerodroma. Uovom slučaju, adekvatna jedinica analize (projekat) treba da budu put i aerodrom <strong>za</strong>jedno.Bez društveno-ekonomskih uticaja aerodroma, put nema svrhu.Ukratko, svi meñusobno <strong>za</strong>visni elementi treba da budu analizirani <strong>za</strong>jedno kao projekat.16 Ibid..17 Ibid..55
5.3 Društveno-ekonomsko okruženjeDruštveno-ekonomski okruženje daje pregled područja u kojem će projekat biti realizovan. Uovom delu cost-benefit analize, autor obezbeñuje demografske i ekonomske informacije,uključujući informacije o broju stanovnika, prosečnoj veličini porodice, <strong>za</strong>pošljavanju, glavnimindustrijskim granama i poslodavcima, trendovima ekonomskog rasta, prihodima domaćinstvai ostalom. Društveno–ekonomski okruženje takoñe treba da obezbedi relevantne argumente <strong>za</strong>projekat, kao na primer: 45% stanovništva redovno dobija usluge odnošenja čvrstog otpada, ili65% stanovništva dobija usluge vodosnabdevanja 24 sata dnevno.5.4 Institucionalna anali<strong>za</strong>Institucionalna anali<strong>za</strong> je važna komponenta cost-benefit analize. Anali<strong>za</strong> koja sadrži površnuinstitucionalnu analizu je najčešće slaba. U institucionalnoj analizi, autor treba da pripremidetalje o svim upravljačkim i svojinskim aranžmanima projekta. Drugim rečima, ako opštinaželi da preuzme potpuno upravljanje projektom i tokom reali<strong>za</strong>cije i tokom funkcionisanja,autor treba da detaljno razmotri upravljačke kapacitete opštine, uključujući i broj <strong>za</strong>poslenihkoji će biti angažovani na upravljanju, kvalifikacije i obučenost, dostupan informatički kapital(baze podataka, kompjuteri, upravljački informacioni sistem, itd., a koji se odnosi na prjekat), iorgani<strong>za</strong>cioni kapital (organi<strong>za</strong>cionu šemu, radne procedure, nadležnosti i opise radnih mesta, i<strong>za</strong>datke i nadležnosti organi<strong>za</strong>cionih jedinica relevantnih <strong>za</strong> projekat).Ako nadležnosti <strong>za</strong> upravljanje budu predstavljali mešavinu nadležnosti opštine i javnihkomunalnih preduzeća, ta podela treba da bude opisana <strong>za</strong>jedno sa opisom kapaciteta, ljudskiresursa, informatičkog kapitala i organi<strong>za</strong>cionog kapitala predstavljenog u prethodnompoglavlju.Tipičan pristup upravljanju reali<strong>za</strong>cijom projekta je uspostavljanje Jedinice <strong>za</strong> reali<strong>za</strong>cijuprojekta (JRP), koja projektom upravlja u ime investitora. Ako je investitor javno komunalnopreduzeće ili opština, u JRP su najčešće angažovani postojeći kadrovi uz podršku nekolikoključnih stručnjaka angažovanih da se popune nedostatci postojećih kapaciteta. U većinislučajeva, JRP takoñe upravlja ugovorima o investiranju preko inženjera <strong>za</strong>duženog <strong>za</strong> nadzor,čiji je <strong>za</strong>datak praćenje izvoñenja radova od strane izvoñača i davanje preporuka investitoru uvezi sa reali<strong>za</strong>cijom.Institucionalna anali<strong>za</strong> takoñe treba da pokriva ključna pitanja koja se odnose na reali<strong>za</strong>ciju iupravljanje projektom, uključujući:Reali<strong>za</strong>tor projekta treba da opiše organi<strong>za</strong>ciono rešenje upravljanja projektom, kao ikorišćenje sredstava generisanih kao rezultat projekta. CBA mora da demonstrira da jeorgani<strong>za</strong>ciono rešenje adekvatno <strong>za</strong> <strong>za</strong>datke sprovoñenja i funkcionisanja projekta.Da li reali<strong>za</strong>tor projekta ima kapacitet da sprovede projekat? Ako reali<strong>za</strong>torprojekta ima suviše malo <strong>za</strong>poslenih, ili previše <strong>za</strong>poslenih (ali sa neodgovarajućimkvalifikacijama), ili ako su upravljačko-informacioni kapaciteti neadekvatni, itd.,projekat možda neće biti održiv. u tom slučaju, reali<strong>za</strong>tor projekta mora kroz CBApoka<strong>za</strong>ti kako će se pravizići ove praznine.Da li investitor ima pristup zemljištu i potrebnim dozvolama? Investitor treba daima pristup (pravo vlasništva na) zemljištu na kojem se realizue projekat, kao igrañevinske dozvole, ili barem jasan plan pribavljanja prava vlasništva i dozvola.56
Važeću politiku cena, uključujući važeće tarifne stope, tarifne grupe i komponentetarifa. Pored toga, važno je definisati do koje mere i kojim procedurama se tarife mogumenjati.Kada se formira novo preduzeće da sprovodi i vodi projekat, potrebno je na pravedannačin podeliti akcije meñu akcionarima. Ovo postaje posebno teško u slučajevimakada više opština formira udruženje sa posebnom namenom <strong>za</strong> konkretan projekat iod ovog udruženja članovi uspostave preduzeće. Često, veliki akcionari (u slučajuinvesticija javnog sektora su to najveće opštine u udruženju) dominiraju procesom.Ovo može da predstavlja izvor institucionalnog rizika, pošto velike opštine neće želetida ustupe deo svoje autonomije subjektu kojim <strong>za</strong>jednički upravljaju male opštine.5.5 Anali<strong>za</strong> kreditne sposobnostiOva tema je obrañena u poglavlju "Predstavljanje kreditne sposobnosti nosioca projekta"(Poglavlje 4). Još jedanput, svrha analize kreditne sposobnosti je da se pokaže da je<strong>finansiranje</strong> projekta opravdano. Projekat je održiviji ako nosilac projekta može dademonstrira da je u stanju da finansira svoje učešće u investicionim rashodima, uključujući iotplatu <strong>za</strong>duženja.5.6 Anali<strong>za</strong> potražnje i priuštivostDa bi se pokrenula diskusija o tehničkim mogućnostima <strong>za</strong> rešavanje definisanog problema,od ključne važnosti je proceniti buduću potražnju <strong>za</strong> uslugama koje će proi<strong>za</strong>ći iz investicije.Na osnovu demografske analize, a da bi se procenila buduća tražnja <strong>za</strong> uslugama, autor CBAmora da uzme u obzir prognoze ekonomskog rasta da bi se procenili budući prihodidomaćinstava.Sa druge strane, CBA takoñe treba da uzme u obzir efekte reali<strong>za</strong>cije investicije na tražnju. Naprimer, jedinična potrošnja vode u gradu može da bude 140 litara po osobi dnevno. Nakonreali<strong>za</strong>cije sveobuhvatnog projekta rehabilitacije vodovodne mreže i uvoñenja tarifa baziranihna principu pokrivanja svih troškova, trošnja pada na 120 litara po osobi dnevno. Drugimrečima, povećanje cena je dovelo do smanjenja jedinične potrošnje. Ovo se zove cenovnaelastičnost tražnje, što u suštini znači da <strong>za</strong> svaki dinar povećanja cene, jedinična potrošnja sesmanjuje <strong>za</strong> odreñeni iznos. Ovaj iznos predstavlja cenovnu elastičnost tražnje i jednak je padukrive potražnje.Pretpostavimo da je očekivanje bilo da pomenuto smanjenje potrošnje vode bude mnogoizraženije nego stvarno postignuto. Ovo je verovatno zbog efekta prihoda prema kompovećanje stvarnih prihoda dovodi do povećanja potrošnje roba. Dok potrošnja nekih robamože da se smanji zbog povećanja prihoda domaćinstva (na primer, jeftini automobili), uslugekao što su vodosnabdevanje najčešće imaju pozitivnu prihodovnu elastičnost potražnje. Toznači da <strong>za</strong> svaki dinar povećanja prihoda, jedinična potrošnja vode će se povećati.Dakle, <strong>za</strong> pripremu analize potražnje, autor CBA mora da ima informacije o:Trenutnoj potrošnji predmetne usluge prema korisnicima (domaćinstva, ustanove,komercijalni subjekti, itd.)Trenutni prihod domaćinstva i prognoze ve<strong>za</strong>ne <strong>za</strong> promene stvarnih prihodaPrognoze ekonomskog rasta57
Trenutnu cenu uslugePromene cena ili dostupnost konkurencijePromene navika potrošačaPlatežna sposobnost domaćinstava (dostupnost)Tipična anali<strong>za</strong> potražnje sadrži i scenarije prema kojima se različiti nizovi pretpostavkipredstavljaju. Nazivi ovih scenarija su najčešće: osnovni, optimističan i pesimističan. Osnovniscenario je najverovatniji <strong>za</strong>snovan na striktnoj prognozi. Optimističan i pesimističan scenariose definišu prilagoñavanjem ključnih promenljivih koje utiču na potražnju, a naročito, inflacija,stvarni prihodi i ekonomski rast.Potrebno je sprovesti dalje ispitivanje koji deo tražnje <strong>za</strong> javnim sulugama (na primer, javniprevoz, odlaganje čvrstog otpada, vodosnabdevanje, odvoñenje i prerada otpadnih voda, itd.)će biti <strong>za</strong>dovoljen reali<strong>za</strong>cijom projekta. Takva pretpostavka mora da se ispita kroz analizuuslova postojeće i buduće ponude usluga koje su ne<strong>za</strong>visne od projekta i dostupnihtehnoloških opcija. Drugim rečima, potrebno je prvo ispitati tražnju <strong>za</strong> scenarijom koji nepodrazumeva sprovoñenje projekta, a <strong>za</strong>tim se mogu proceniti promene tražnje kao rezultatprojekta.Važna komponenta analize tražnje je sposobnost korisnika da plati uslugu, poznata kaodostupnost. Razlog ovome je u činjenici da finansijska anali<strong>za</strong> može da pokaže da su višetarife neophodnije nego kupovna moć domaćinstva. Prema Evropskoj komisiji (2008) 18 ,dostupnost se mora uzeti u obzir kod procene <strong>projekata</strong>. Vodič <strong>za</strong> cost-benefit analizu iz 2008.godine se bavi implikacijama pitanja dostupnosti na finansijsku ispaltivost <strong>projekata</strong>:"Ponekad može doći i do pravljenja kompromisa izmeñu cena baziranih na principu pokrivanjasvih troškova i pitanja dostupnosti. U sektoru javnih usluga tradicionalno postoje internesubvencije izmeñu intezivnih (bogatih) korisnika i malih (siromašnih) potršača. Rešenje kojepodrazumeva kompromis najčešće predstavlja odgovornost regulatora država članica. Nosiociprojekta u ovim sektorima treba da na odgovarajući način predstave i razmatraju sva relevantnapitanja koja mogu da utiču na finansijski ispaltivot projekta."Prema tome, svaki tarifni sistem treba da bude baziran na stvarnoj potrošnji resursa, i tarifetreba da pokriju barem operativne i rashode održavanja, kao i značajan deo amorti<strong>za</strong>cijesredstava. Potrebno je predvideti adekvatnu tarifnu strukturu da bi se do najviše mere doveliprihodi projekta pre definisanja subvencija javnog sektora, pri čemu se dostupnost uzima uobzir 19 .Dostupnost se najčešće meri kao procenat prihoda domaćinstva utrošenih <strong>za</strong> odreñenu uslugu.Iskustva velikog broja zemalja su poka<strong>za</strong>l da kada rashodi <strong>za</strong> komunalne usluge prelaze 4% <strong>za</strong>usluge vodosnabdevanja i kanali<strong>za</strong>cije, od 5-10% <strong>za</strong> usluge daljinskog grejanja, ili 2% <strong>za</strong> uslugeodnošenja čvrstog otpada od prosečnih prihoda domaćinstva, siromašniji pripadnici društvaće imati poteškoća sa plaćanjem usluga i moraće da pribegnu "strategiji preživljavanja", kojaobuhvata i neplaćanje, kašnjenje u plaćanju, smanjenje potrošnje i izbegavanje usluge (naprimer, korišćenje sopstvenog bunara, drva <strong>za</strong> ogrev ili spaljivanje ili odlaganje otpada nadivljim deponijama).18 Evropska komisija (2008): DG Regionalna politika & Evropska komisija: "Priručnik <strong>za</strong> CBA <strong>za</strong> investicioneprojekte, strukturne fondove i predpristupne instrumente", Brisel 2008, Prilig E.19 Evropska komisija DG REGIO. Novi period programiranja 2007-2013. Vodič <strong>za</strong> metodologiju o CBA. Radnidokument Br. 4, Brisel, avgust 2007.58
Drugi pristup je da se ispita dostupnost usluge <strong>za</strong> najsiromašnije segmenate društva (npr. <strong>za</strong>petinu korisnika sa najnižim prihodima). Ovaj pristup je naročito primenjiv u zemljama gde suprihodi domaćinstava ozbiljno deformisani, odnosno gde mali procenat stanovništva imaveoma visoke prihode, pa je prosek mnogo viši od prihoda tipičnog domaćinstva. Centralnevlasti najćešće utvrñuju politiku ve<strong>za</strong>nu <strong>za</strong> dostupnost usluge domaćinstvima i najjednostavnijerešenje je da utvrde standardi dostupnosti usluge.Potrebno je istaći da se koncept dostupnosti, koji se koristi u ovom priručniku, odnosi samona domaćinstva. Razlog je taj što su domaćinstva najčešće najveća grupa korisnika, i što cenausluga utiče drugačije na druge korisnike: komercijalni korisnici mogu da prikažu rashode <strong>za</strong>usluge kao poslovne rashode, a institucionalni potrošači moraju da plate usluge u okviru svojihbudžeta.5.7 Tehnička anali<strong>za</strong> i anali<strong>za</strong> opcijaU ovom odeljku CBA, stručnjaci <strong>za</strong> tehnička pitanja predstavljaju tehničke aspekte projekta.To najčešće podrazumeva idejni projekat i procenu rashoda. Detaljan opis pripremeprevazilazi obuhvat ovog priručnika. Ostali delovi tehničke analize mogu da obuhvate 20 :dostupna tehnologijaplanu proizvodnje (uključujući korištenje infrastrukture)kadrovske potrebeveličinu projektalokaciju projektaulaganja imovine i obrtnih sredstavaplan reali<strong>za</strong>cijefaze spovoñenja projektaplan finansiranjaaspektima <strong>za</strong>štite životne sredineKod velikih <strong>projekata</strong>, najčešće je potrebno izraditi detaljne pomoćne studije (na primer, geotehničkiizveštaji, hidrološki izveštaji, ispitivanje tržišta/marketing, itd.).Deo tehničke analize, anali<strong>za</strong> opravdanosti i opcija, se najčešće nadograñuje na informacije odruštveno-ekonomskom okruženju i analizi traživanje <strong>za</strong> rezultate projekta, kroz identifikacijuni<strong>za</strong> opcija koje mogu obezbediti ostvarivanje ciljeva projekta 21 .Izuzetno je važno da je identifikacija opcija <strong>za</strong>snovana na pretpostavci da će ciljevi projektabiti ostvareni. Ako opcija ne obezbeñuje ostvarivanje ciljeva projekta, treba je odbaciti iobustaviti dalje ispitivanje. Ova pretpostavka je važna da bi bilo moguće poreñenje relativnerentabilnosti projektnih opcija.20 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 33.21 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 32.59
Primeri opcija 22različiti putni pravci, različito vreme izgradnje i različite tehnologije, koje dolaze uobzir <strong>za</strong> saobraćajne projekteveće bolničke zgrade umesto većeg broja lokalnih klinika, koje nude širokemedicinske uslugelokacija proizvodnog pogona u oblasti A, koja je bliža tržištu, umesto oblasti B, kojaje bliža dobavljačimarazličiti aranžmani u pogledu potrošnje energijeunapreñenje energetske efikasnosti umesto/ili uz izgradnju novih energetskih pogonaDodatni primeri opcija <strong>za</strong> preradu otpadnih vodarazličite lokacije i broj postrojenja <strong>za</strong> preradu otpadnih voda (na primer, da bi sepokrili različiti bazeni otpadnih voda ili ispumpale otpadne vode iz jedne hidrološkezone u drugu da bi se smanjio broj postrojenja <strong>za</strong> preradu otpadnih voda)jedno veliko postrojenje <strong>za</strong> preradu otpadnih voda u odnosu na nekoliko manjihpostorojenja i septičke jamerazličite tehnologije <strong>za</strong> posti<strong>za</strong>nje istog cilja – tehnologije prerade vode i otpadnihvodaOsnovni pristup analizi opcija je definisanje situacija sa i bez reali<strong>za</strong>cije projekta. Opcija kojapodrazumeva da se projekat ne realizuje ne znači da ništa neće biti urañeno. Ako je ovo upitanju, rezultati mogu biti katastrofalni. Na primer, ako se neefikasan sistem <strong>za</strong>vodosnabdevanje ostavi kakav jeste bez investicija, usluge će se pogoršavati. Opcija „bezreali<strong>za</strong>cije projekta” (ponekad se naziva 'normalno poslovanje' ili 'osnovna' opcija) najčešćeznači da će se rashodi funkcionisanja i održavanja postojeće infrastrukture i dalje pokrivati.Ova opcija podrazumeva i druge rashode, odnosno, odloženi rashodi zbog nerešavanjaproblema i njihovog ostavljanja budućim generacijama da ga reše, najverovatnije znači iznačjano više rashode kasnije.Opcije „sa reali<strong>za</strong>cijom projekta” može varirati od opcije „reali<strong>za</strong>cije minimalnogobima” projekta do celog ni<strong>za</strong> opcija, koje se mogu opisati sa „uraditi nešto”. Opcije „uraditinešto” pretpostavljaju da će se pojaviti odreñeni investicioni rashodi, pored postojećihoperativnih rashoda i troškova održavanja, na primer, delimična moderni<strong>za</strong>cija ili sanacijainfrastrukture, da bi se održavao postojeći nivo usluga.Predlagač projekta je načešće naj<strong>za</strong>interesovaniji <strong>za</strong> opciju „uraditi nešto” i podrazumeva se dasu to različite tehničke opcije <strong>za</strong> rešavanje definisanih problema. Svaka opcija „uraditi nešto”ima različit niz pretpostavki koje se, izmeñu ostalog, odnose na investicione rashode,operativne rashode i politiku cena. Kako je već objašnjeno, ove opcije „uraditi nešto” će imati<strong>za</strong>jedničku karakteristiku da se pretpostavlja da će ostvariti definisane ciljeve.Priručnik <strong>za</strong> CBA još jednom nudi pristup <strong>za</strong> odabir najbolje opcije 23 :22 Ibid.60
definisati dugačak spisak meñusobno ne<strong>za</strong>visnih akcija usmerenih na dosti<strong>za</strong>njeplaniranih ciljevatestirati spisak u odnosu na neke kvalitativne kriterijume (npr. sistem bodovanja kojitreba uspotaviti u smislu ukupne orijentacije i /ili tehničkih pitanja koja se obrazlažuna adekvatan način u analizi) i uspostavljanje kratkog spiska odgovarajućih opcijautvrditi rangiranje opcija i odabrati željenu opciju prema njenoj neto sadašnjojvrednosti u finansijskom i ekonomskom smislu.Ovo znači da je <strong>za</strong> svaku od opcija 'uraditi nešto' koje je identifikovao predlagač projekta,potrebno sprovesti "mini" CBA.Jednostaniji pristup korišćen u novim državama članicama, kao što je Poljska, koristi istupolaznu osnovu kao Vodič <strong>za</strong> CBA (odnosno, dug spisak akcija <strong>za</strong> reali<strong>za</strong>ciju postavlenihciljeva) i analizira taj dugačak spisak da bi identifikovao izvodljive opcije. Meñutim, ključno jeda fokus nije na neto sadašnjoj vrednosti opcije već na rentabilnosti.Anali<strong>za</strong> isplativosti se koristi <strong>za</strong> odabir opcije projekta koja donosi iste koristi kao sve drugeopcije, ali po nižoj jediničnoj ceni. Ovaj pristup se primenjuje u proceni ekoloških investicijakada je poznat cilj: na primer, usklañenost sa direktivama EU iz sektora vodosnabdevanja.Prema tome, bira se opcija koja predstavlja najrentabilnije rešenje koje <strong>za</strong>dovoljava potrebe(drugim rečima, ostvaruje ciljeve).Za merenje isplativosti se često koristi indikator prosečnih inkrementalnih troškova(Average Incremental Cost AIC), poznat kao indikator dinamike nastajanja troškova. Prosečniinkrementalni trošak (AIC) predstavlja odnos izmeñu diskontovanih <strong>investicionih</strong> i operativnihtroškova tokom veka trajanja investicije i diskontovanog toka prihoda, ili koristi (kada sukoristi izražene fizičkim jedinicama, na primer broj kubnih metara prerañenih otpadnih voda).AIC je više dinamički indikator rentabilnosti nego snimak stanja, koji proizilazi iz tipičneanalize jediničnih troškova.Sledeća formula se primenjuje kod izračunavanja AIC:AICt=n∑ICt=0=t=nt∑+ O & M(1 + r)VWSt=0 (1 + r)IC t investicioni troškovi u godini tO&M t operativni troškovi i troškovi održavanja u godini tVWS t jedinični efekat projekta u godini t (npr. <strong>za</strong>premina prerañenih otpadnih voda ukubnim metrima)r diskontna stopan referentni period (vek trajanja investicije)ttttBrojilac jednačine je zbir diskontovanih <strong>investicionih</strong> troškova i diskontovanih operativnihtroškova i troškova održavanja. Operativni troškovi se prikazuju <strong>za</strong> ceo vek trajanja projekta.U imeniocu je prika<strong>za</strong>n diskontovan jedinični efekat projekta.23 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 33.61
Diskontovanje se opisuje u poglavlju o finansijskoj analizi. Svrha diskontovanja je da se odrediprosečni inkrementalni trošak i izraze budući troškovi investicije, operativni i troškoviodržavanja i efekti u današnjim vrednostima. Prosečan inkremantalni trošak donosi jasnu iintuitivnu meru rentabilnosti, odnosno, jedinični trošak efekta: na primer, prerañene otpadnevode (evra po kubnom metru), kapacitet deponije (evra po m 3 kapaciteta), i kapacitet toplane(evra po instaliranim MW). Ovu meru lako razumeju donosioci odluka i javnost i može seiskoristiti da se obajsne efekti projekta.Meñutim, bitno je istaći da ovaj jedinični trošak nema nikakve veze sa cenom usluge koju ćeplaćati potrošači. Na primer, ako je u analizi opcija utvrñeno da najbolja opcija (ona kojaostvaruje definisane koristi po najnižoj jediničnoj ceni) ima prosečan inkrementalni trošak od2 evra/m 3 prerañenih otpadnih voda, to onda nije isto kao tarifa koju bi potrošači platili <strong>za</strong>kubni metar odvedenih otpadnih voda koja je proi<strong>za</strong>šla iz posebne analize.Kada se odabere najbolja opcija (npr. najrentabilnija opcija koja ispunjava odreñene ciljeve ili ukojoj projekat ima najviše bodova u sistemu bodovanja) onda ta opcija postaje jedinica <strong>za</strong>proučavanje u okviru finansijske i ekonomske analize.5.8 Finansijska anali<strong>za</strong>Kako je navedeno u Vodiču <strong>za</strong> CBA, "glavna svrha finansijske analize je korišćenje progno<strong>za</strong>novčanih tokova projekta <strong>za</strong> izračunavanje odgovarajućih indikatora neto povraćaja". Time senaglašava korišćenje glavnih indikatora: finansijske neto sadašnje vrednosti (FNPV) ifinansijske stope rentabilnosti (FRR), koje se koriste <strong>za</strong> obračun prihoda od <strong>investicionih</strong>rashoda kao FNPV(C) i FRR(C) i <strong>za</strong> obračun prihoda od nacionalnog kapitala kao FNPV(K) iFRR(K) 24 .Setite se da je "projekat" opcija odabrana analizom opcija <strong>za</strong> potrebe dalje analize. Suštinski,finansijska anli<strong>za</strong> je sredstvo <strong>za</strong> donosioce odluka da odluče da li projekat treba sprovesti ili ne.Prema tome, glavno pitanje na koje treba dati odgovor finansijskom analizom je da li projekattreba finansirati iz ugla investitora. Bez obzira na ovaj odgovor, sledeće pitanje treba da budeda li projekat treba finansirati iz javnih fondova. Dok poslednje pitanje može da dobijeodgovor u finansijskoj analizi, potrebna je ekonomska anali<strong>za</strong> da bi se obezbedio autoritativanodgovor na pitanje da li projekat treba finansirati javnim sredstvima.Ako projekat ima visoku finansijsku stopu rentabilnosti, privlačenje kapitala <strong>za</strong> reali<strong>za</strong>cijuprojekta od privatnih investitora i finansijskih institucija neće biti teško i javna sredstva nisupotrebna. Odluka da li investirati ili ne se može doneti na osnovu finansijske analize iindikatora finansijske rentabilnosti. Meñutim, ako projekat ima nisku ili negativnufinansijsku rentabilnost, konačna odluka o njegovoj reali<strong>za</strong>ciji se donosi tek nakonekonomske analize. Ekonomska anali<strong>za</strong> meri društvene efekte projekta i eliminiše poremećajetržišta, koji ne održavaju pravu vrednost uloženog u projekat i efekata projekta.Priprema finansijske analize se sastoji iz šest različitih tabela, koje predstavljaju glavne korake irezultate analize. To su:ukupni investicioni rashodiukupni operativni prihodi i rashodi24 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 34.62
finansijska rentabilnost <strong>investicionih</strong> rashoda: FNPV(C) i FRR(C) – finansijskarentabilnost projekta iz perspektive investitora. Ovim se pokazuje kapacitetoperativnih neto prihoda da pokriju investicione rashode, bez obzira na načinfinansiranjaizvori finansiranjafinansijska održivost – pokazuje da li će projekat generisati pozitivan novčani tok (izneto operativnih prihoda i svih izvora finansiranja) tokom perioda funkcionisanja ili ćefunkcionisanje projekta biti subvencionisano finansijska rentabilnost uloženog nacionalnog kapitala: FNPV(K) i FRR(K) –finansijska rentabilnost projekta iz perspektive transfera i drugih nacionalnih izvorasredstava ve<strong>za</strong>nih <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong> projekta. Novčani tok i<strong>za</strong>dataka sadrži samonacionalna javna i privatna sredstva, i ne sadrže sredstva stranih donatora.Veze izmeñu ovih tabela su prika<strong>za</strong>ne na sledećoj slici 25 .Slika 5.1. Struktura finansijske analizeUkupni investicionirashodiFinansijska rentabilnostrashoda projektaFNPV(C)Ukupni operativni prihodii rashodiFinansijska održivostIzvori finansiranjaFinansijska rentabilnostkapitalaFNPV(K)U cilju kreiranja pravilnih tabela i sprovoñenja finansijske analize mora se obratiti pažnja nadefinisanje i obračun sledećih parametara:vremenskog okvira projektaukupnih rashida projektaprihoda koje ostvaruje projekatpreostale vrednosti investicijekorigovanja cena <strong>za</strong> stopu inflacije25 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 35.63
izvora finansiranja investicijefinansijske održivosti projektaizbora adekvatne diskontne stopepoka<strong>za</strong>telja rentabilnosti projekta5.9 Vremenski period analizePre početka prikupljanja podataka o investicionim i operativnim rashodima projekta, potrebnoje dogovoriti vremenski period finansijske analize. Vremenski period je broj godina <strong>za</strong> koje sepriprema progno<strong>za</strong> novčanih tokova projekta. Opšti princip <strong>za</strong> izbor vremenskog periodaanalize je da on treba da odgovara, odnosno da ne prevazilazi ekonomski vek trajanjasredstava, koja se grade u okviru reali<strong>za</strong>cije projekta, kao i da bude dovoljno dugačak da bi seobuhvatili eventualni srednjoročni i dugoročni uticaji.Dužina vremenskog perioda analize direktno utiče na finansijske indikatore projekta:implicitno, što je duži vremenski period, više se vrednuju budućie koristi. Kraći vremenskiperiod možda neće obuhvatiti dugoročne koristi infrastrukturnog projekta i više odgovaraprojektima privatnog sektora od kojih se očekuje da imaju visoku stopu rentabilnosti. Izborvremenskog perioda takoñe može da utiče na iznos finansijskih sredstava, koja se pribavljajuod institucija kao što je Evropska unija, naročito, kada su investicioni rashodi visoki ikoncentrisani u prvoj godini analize, a koristi rasporeñene u periodu od nekoliko godina.Produžavanje vremenskog perioda može da uveća iznos sredstava koja se obezbeñuju izdonacija, koje se mogu dobiti od Evropske unije.Sa druge strane, vremenski period ne treba da bude predugačak zbog neizvesnosti koju donosibudućnost: iako, most može da ima koristan vek od 70 ili više godina, finansijska anali<strong>za</strong> netreba da se sprovodi <strong>za</strong> toliko dugačak period, jer je period od 30-40 godina adekvatniji.Prosečan vremenski period <strong>za</strong>visi od sketora u koji se investira i neki primeri su dati unarednoj tabeli 26 :Projekti po sektorimaProsečan vremenski okvirEnergetika 25Voda i životna sredina 30Železnice 30Putevi 25Luke i aerodrome 25Telekomunikacije 15Industrija 10Ostale usluge 1526 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 37.64
PrimerVremenski okvir i životni vek projekta 27Projekti infrastrukture se obično procenjuju na period od 20 do 30 godina, što predstavljagrubu procenu njihovog veka trajanja. I ako, fizička imovina može trajati duže (npr. mostmože trajati 100 godina) nije preporučljivo vršiti procene <strong>za</strong> duže periode.U slučaju imovine čiji je životni vek veoma dug, na kraju perioda procene može se dodatirezidualna vrednost, da bi se uka<strong>za</strong>lo na potencijalnu vrednost od prodaje ili nastavkakorišćenja.Vremenski okvir <strong>projekata</strong> energetske efikasnostiVećina proizvoñača svetlećih tela daje garanciju na 15 godina <strong>za</strong> svoje proizvode. Nakon10 godina na tržištu se mogu pojaviti nova svetleća tela, koja koriste 3 puta manjeelektrične energije. Ekonomski je opravdano da se postojeća svetleća tela <strong>za</strong>mene nakon10 godina i ako tehnički gledano mogu da rade 15 godina. Razlog <strong>za</strong> <strong>za</strong>menu je gubitakušteda nakon 10 godina. Dakle vremenski okvir <strong>za</strong> projekat bi bio 10 godina.5.10 Utvrñivanje <strong>investicionih</strong> rashodaNakon definisanja vremenskog perioda analize, sledeći logičan korak je utvrñivanje ukupnihrashoda projekta. Prvi korak je definisanje <strong>investicionih</strong> rashoda (Error! Reference sourcenot found.), a <strong>za</strong>tim operativnih rashoda ( Tabela 5.2).5.10.1 Investicioni rashodiInvesticioni rashodi obuhvataju kapitalne rashode <strong>za</strong> nabavku osnovnih i drugih sredstava. Zapotrebe sprovoñenja finansijske analize projekta, investicioni rashodi se sastoje od sledećihrashoda <strong>za</strong>:zemljište – ulaganja u nabavku zemljišta (mikro-lokacije) na kojem će se prostorno(fizički) smestiti elementi investicionog projektainfrastruktura – ulaganja u ureñenje okoline objekata (izgradnja prilaznih i unutrašnjihputeva, parking placeva, pešačke staze, zelene površine id r.)grañevinski objekti – ulaganja u projektovanje, obezbeñenje odreñenih dozvola isaglasnosti <strong>za</strong> gradnju i u sve grañevinske radove ve<strong>za</strong>ne <strong>za</strong> izgradnju konkretnih objekata(zemljani radovi, betoniranje, zidarski radovi, unutrašnji <strong>za</strong>natski radovi, itd.)oprema – ulaganje u sve potrebne mašine, ureñaje i tehnološke celine neophodne <strong>za</strong>odvijanje planiranog tehnološkog procesainstalacije – ulaganja u sve instalacije koje se moraju ugraditi u objekte (elektroinstalacije,vodovod, telekomunikacije, plinske instalacije id r.) da bi se u njima mogao daplanirani tehnološki id r ss27 Evropska komisija, DG Regionalna politika, Vodič <strong>za</strong> costt-benefit analizu <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>, strukturalne fondove,kohezioni fond i instrument <strong>za</strong> predpristupanje, 2008, s. 20.65
ostala osnovna sredstva – ulaganja u nabavku osnovnih sredstava kao što su patenti ililicence <strong>za</strong> korišćenje odreñenih tehnoloških rešenja, nabavku specijalnih “know-how” <strong>za</strong>korišćenje odreñene tehnologije i opreme id r.5.10.2. Početni rashodiOvi rashodi nastaju pre početka reali<strong>za</strong>cije fizičkih investicija. Početni rashodi mogu da budu 28 :√√√√rashodi <strong>za</strong> pripremne studije <strong>za</strong> projekat (studija opravdanosti, idejni projekat, glavniprojekat, geotehničke studije, itd.)rashodi nastali tokom faze implementacijerashodi <strong>za</strong> konsultantske usluge, obuku, istraživanja i <strong>razvoj</strong>rashodi u vezi hartija od vrednosti (akcija i obveznica).5.10.3, Promene obrtnog kapitalaPromene obrtnog kapitala (obrtnih sredstava) se moraju uzeti u obzir kod <strong>projekata</strong> kojipodrazumevaju proizvodnju roba ili usluge. Neto obrtni kapital predstavlja razliku izmeñutekućih sredstva i tekućih obave<strong>za</strong>.Tekuća sredstva obuhvataju:√√√potraživanja<strong>za</strong>lihe u svakoj fazi procesa proizvodnjegotovinu i neto kratkoročnu likvidnostTekuće obaveze obuhvataju:√√obaveze prema dobavljačimakratkoročna dugovanja prema dobavljačimaNe obuhvataju srednjoročna i dugoročna dugovanja prema dobavljačima.U nastavku je dat primer tabele koja se koristi <strong>za</strong> pripremu <strong>investicionih</strong> rashoda planiranihtokom implementacije <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong> i trajanja projekta.Tabela 5.1. Ukupni investicioni rashodiOpis rashoda1. Zemljište2. Grañevinski objekti3. Nova opremagodina1 2 ... n28 DG Regionalna politika & Evropska komisija (2002), op. cit., s. 37.66
4. Korišćena oprema5. Veliki remonti6. Osnovna sredstva (1 do 5)7. Licence8. Patenti9. Početni rashodi projekta10. Početni rashodi projekta (7 do 9)11. Investicioni rashodi (6+10)12. Gotovina13. Kupci14. Zalihe15. Tekuće obaveze16. Neto obrtna sredstva (12+13+14−15)17. Promene neto obrtnih sredstava18. Zamena opreme sa kraćim trajanjem19. Rezidualna vrednost 2920. Ostali investicioni rashodi (18+19)21. Ukupni investicioni rashodi (11+17+20)Primer <strong>investicionih</strong> rashodaU ove rashode spadaju sva ulaganja, neophodna da se projekat realizuje (studijeizvodljivosti, projekat i nacrt, kupovina zemljišta, opreme, itd.). Ovi rashodi se iskazuju ugodini u kojoj se plaćaju. U njih spadaju rashodi, koji ne moraju biti prihvaćeni <strong>za</strong><strong>finansiranje</strong> iz donacija i kredita (kupovina zemljišta, na primer).Porezi, kao što je PDV, mogu se prika<strong>za</strong>ti kao rashodi samo ukoliko se ne mogu računatikao odbici i ukoliko predstavljaju realan rashod <strong>za</strong> onoga koji investira u projekat.Pošto oprema, ima kraći životni vek od osnovnih grañevinskih radova (10 godina, a nekadi manje), rashodi <strong>za</strong> <strong>za</strong>menu te opreme mogu biti iska<strong>za</strong>ni u okviru <strong>kapitalnih</strong> rashoda.Oni moraju biti prika<strong>za</strong>ni u onoj godini u kojoj se procenjuje da će ti rashodi biti plaćeni.5.11. Utvrñivanje operativnih rashodaOperativni rashodi su svi rashodi potrebni da investicija funkcioniše nakon <strong>za</strong>vršetka.Operativni rashodi mogu da budu:Materijalni rashodi – proizvodni materijali, komponente, delovi i elementi, koji sekoriste <strong>za</strong> proizvodnju finalnih proizvoda i usluga. To mogu da budu hemikalije <strong>za</strong>preradu vode, koje se koriste prilikom proizvodnje vode.29 Rezidualna vrednost je šire objačnjena u tački67
Rashodi <strong>za</strong> <strong>za</strong>poslene – izraženi u bruto iznosima, uključujući porez na dohodak idoprinose <strong>za</strong> socijalno osgiuranje (porez i doprinosi <strong>za</strong> socijalno osiguranje se eliminišuu ekonomskoj analizi)Rashodi <strong>za</strong> energiju - su svi električna energija i gorivoRashodi <strong>za</strong> održavanje – održavanje sredstavaOpšti operativni rashodi – <strong>za</strong> upravljanje i drugi relevantni rashodi, kao što surashodi <strong>za</strong> pravne usluge, knjigovodstvo, obrazovanje i obuke, itd.Administrativni rashodi – komunalne usluge, <strong>za</strong>kupnine i rashodi <strong>za</strong> opremuRashodi prodaje – rashodi potrebni da se efekti prodajuOvi rashodi su prika<strong>za</strong>ni u tabeli u nastavku. Svaki investitor će imati donekle različit nizopertaivnih rashoda usklañen sa njegovim knjigovodstvenim sistemom, načinom izveštavanja ikarakeristikama investicije.Tabela 5.2. Operativni rashodiOpis rashoda1. Materijali2. Zaposleni3. Energija4. Održavanje5. Opšti operativni rashodi6. Administrativni rashodi7. Rashodi prodajeUkupni operativni rashodi (1 do 7)godina1 2 ... nPrimetićete da postoje i druge stavke koje se ponekad ubrajaju u operativne rashode. Te stavkenisu obuhvaćene prethodnom tabelom, pošto u <strong>za</strong>visnosti od vrste analize mogu i ne morajuda budu obuhvaćene. To je predstavljeno u nastavku.Važno je da predlagač projekta u operativne rashode ne uključi stavke koje ne podrazumevajuodliv nočanih sredstava, a koje se koriste u finansijskim izveštajima, bilansu stanja i bilansuuspeha. Potrebno je izostaviti sledeće stavke 30 :Amorti<strong>za</strong>ciju, pošto ne predstavlja novčano plaćanje. Obuhvaćena je bilansom stanja ibilansom uspeha, ali ne i izveštajem o novčanim tokovima. Amorti<strong>za</strong>cija ne treba dabude obuhvaćena kao operativni rashod <strong>za</strong> potrebe izračunavanja diskontovanihnovačnih tokova.Sve rezerve <strong>za</strong> troškove budućih <strong>za</strong>mena, pošto ne odgovaraju stvarnoj potrošnji robai usluga30 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 25.68
Sve rezerve <strong>za</strong> nepredviñene situacije, koje treba obuhvatiti analizom rizika ali ne ifigurativnim troškovima.Plaćanje kamate je operativni rashod, koji se u finansijskoj analizi prikazuje na različitenačine: on se ne uključuje u obračun rentabilnosti rashoda projekta FNPV(C), ali se uključujeu obračun rentabilnosti uloženog kapitala u projekat FNPV(K). Ako se plaćanje kamateodnosi na funkcionisanje investicije, onda se uključuje u obračun finansijske efikasnostiinvesticije.Direktni porezi (npr. porezi na kapital i prihod) se prikazuju samo u tabeli finansijskeodrživosti, ali ne ulaze u obračun FNPV(C) i FNPV(K), koju treba izračunati pre odbitaka.Amorti<strong>za</strong>cija se koristi <strong>za</strong> konverziju <strong>kapitalnih</strong> rashoda u godišnje troškove i alokacijutroškova <strong>kapitalnih</strong> rashoda tokom veka trajanja sredstava. U bilansu uspeha se pojavljuje kaorashod, ali ne i u izveštaju o novčanim tokova, pošto ne podrazumeva odliv novčanihsredstava. U finansijskoj analizi treba koristiti linearne stope amorti<strong>za</strong>cije, <strong>za</strong>snovane nalokalnim knjigovodstvenim i inženjerskim praksama. Neki od indikativnih tipova veka trajanjasredstava su prika<strong>za</strong>ni u tabeli u nastavku 31 .Vrsta imovineKorisni vek u godinamaZgrade (grañevinski objekti) 15 - 76Transformatori 12 - 34Prenosni vodovi 14 - 46Vozila 2 - 5Računari i računarska oprema 3 - 4Kancelarijska oprema 5 - 9Primer obračuna amorti<strong>za</strong>cijeKamion čija je cena 50.000 Evra sa korisnim vekom od 10 godina, imao bi godišnji trošakamorti<strong>za</strong>cije od 10% svog ukupnog kapitalnog troška nabavke, ili 5.000 Evra godišnje.Da li će imovina (objekati, oprema, vozila, itd.) biti predmet amorti<strong>za</strong>cije <strong>za</strong>visi od vlasništva inačina finansiranja i korišćenja imovine:Imovina koja je u vlasništvu, se amortizuje u toku preostalog veka korišćenjaAko je nabavka imovine finansirana iz kredita, tada troškove kamate treba uključiti uoperativne rashode u bilansu uspeha nosioca projekta (vlasnika imovine)Imovina, koja je uzeta u <strong>za</strong>kup, po pravilu se ne amortiziraju, a <strong>za</strong>kupnina predstavljaoperativni rashod, prika<strong>za</strong>n u bilansu uspeha korisnika imovine5.12. Prihodi projekta 32Pojedini projekti generišu prihode, putem prodaje roba i usluga. Sopstveni prihod projekta sepredviña na osnovu pretpostavljene količine robe i usluga, koje će biti pružene i njihovih cena.31 DG Regionalna politika & Evropska komisija (2002), op. cit., s. 39.32 Iz DG Regionalna politika & Evropska kkomisija (2002), op. cit., s. 25.69
Projektovani prihodi od prodaje se unose u tabelu sličnu tabeli predstavljenoj u nastavku <strong>za</strong>finansijsku analizu.Table 5.3. Operativni prihodiOpis prihoda1. Proizvod/Servis A2. Proizvod/Servis B3. Proizvod/Servis C4. Ukupni operativni prihodi (1+2+3)godina1 2 ... nPrilikom projektovanja tekućeg prihoda projekta, u obračun se ne uključuju:troškovi PDV-aostali indirektni porezi, ukoliko ih plaća investitorsvi kapitalni transfera i subvencije, sa pokrajinskog ili republičkog nivoaU nekim slučajevima, investitor možda neće biti pravno lice koje će upravljati infrastrukturom,i to lice će možda plaćati naknadu investitoru. Ova tarifa možda neće održavati sve troškovešto doprinosi stvaranju finansijskog procepa. Prihodi koji se razmatraju finansijskom analizomsu najčešće oni koje stiče vlasnik infrastrukture. U svakom slučaju, od slučaja do slučaja,potencijalni kreditori ili fondovi mogu tražiti i konsolidovanu finansijsku analizu <strong>za</strong> obestrane 33 .Prilikom analize i ocene bilo kog projekta, potrebno je utvrditi prihode, koji će se koristiti <strong>za</strong>otplatu investiranih sredstava, u toku korišćenja projekta. U tom smislu mogu se koristiti:sredstva donacija, naknade koje plaćaju korisnici i sredstva iz budžeta lokalne samouprave.Moraju biti poznati svi izvori finansijskih sredstava i prihoda projekta, koji će se ostvariti uvišegodišnjem periodu.PrimerPrihodi industrijske zonePrilikom projektovanja finansijskih prihoda opštine, kao vlasnika industrijske zone trebapredvideti prihode od:1. prodaje zemljišta, na osnovu cene zemljišta, procenat iskorišćenosti i broj korisnika2. priključivanja na vodovod i kanali<strong>za</strong>ciju, na osnovu naknade <strong>za</strong> priključak, roka <strong>za</strong>plaćanje i broja priključaka3. taksi na isticanje naziva firme, na osnovu visine taksi, roka <strong>za</strong> plaćanje i broja firmi4. opštinskih naknada, u <strong>za</strong>visnosti od sektora i broja <strong>za</strong>poslenih33 Ibid., s. 25.70
Nakon utvrñivanja operativnih (tekućih) prihoda i rashoda, moguće je izračunati netooperativni prihod projekta.Table 5.4 Neto operativni prihodiOpis prihoda i rashoda1. Ukupni operativni prihodi2. Ukupni operativni rashodiNeto operativni prihodi (1-2)godina1 2 ... nNeto operativni prihod predstavlja onaj iznos sredstava, koji može biti upotrebljen <strong>za</strong><strong>finansiranje</strong> rashoda projekta u toku korišćenja i otplatu po<strong>za</strong>jmljenih sredstava od kreditora iinvestitora. Viši neto operativni prihod ukazuje na veću finansijsku samoodrživost projekta imanju <strong>za</strong>visnost od transfera i subvencija iz budžeta lokalne samouprave. S druge strane, višineto operativni prihodi takoñe ukazuju na to da se finansijska pomoć donatora imeñunarodnih finansijskih institucija obračunava na nižim nivoima u poreñenju sa projektomkoji generiše niže neto operativne prihode.Projekti koji generišu prihodeAko projekat generiše prihode, odnosno, sredstva se obezbeñuju iz nakanda, koje plaćajupotrošači ili na neki drugi način, potrebno je koristiti ih <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong> operativnihrashoda, kao i budućih <strong>kapitalnih</strong> rashoda <strong>za</strong> održavanje sistema. Ako je ovo slučaj, uteroiji projekat može da privuče druge izvore finansiranja zbog toka prihoda kojegeneriše. Na primer, prihodi se mogu koristiti <strong>za</strong> otplatu glavnice po<strong>za</strong>jmljenog kapitala.Ako projekat ima kapacitet da generiše prihode, CBA treba da ispita optimalnu cenovnupolitiku koja pravi ravnotežu izmeñu generisanja prihoda i priuštivosti usluga.Prihodi se direktno pripisuju investiciji i treba ih proceniti u odnosu na vek trajanjainfrastrukture. Prihodi se mogu ostvarivati od putarina, naknada, taksi, tarifa, itd.Donatori i meñunarodne finansijske institucije analiziraju diskontovani novčani tokgenerisan projektom od budućeg toka prihoda tokom korisnog ekonomskog vekaprojekta. Na ovaj način, oni mogu da provere da li pomoć potrebna i u kojoj meri.5.13 Rezidualna vrednost investicijeU <strong>za</strong>vršnoj godini analize, rezidualna vrednost sredstava (zgrade, mašine, oprema, itd.) treba dabude procenjena i obuhvaćena finansijskom analizom. Rezidualna vrednost predstavljakoristan vek sredstava koji preostaje nakon <strong>za</strong>vršne godine analize. Rezidualna vrednost senajčešće prikazuje kao priliv u tokovima gotovine u poslednjoj godini vremenskog perioda <strong>za</strong>koji se vrši finansijska anali<strong>za</strong>.71
Rezidualna vrednost je predstavljena u tabeli finansijske održivosti samo ako postoji stvarnipriliv novčanih sredstava nosioca projekta (vlasnik sredstava), po osnovu imovine. Uvek sepredstavlja u tabeli <strong>za</strong> obračun finansijske rentabilnosti rashoda projekta (FNPV(C) iFRR(K)) i kapital (FNPV(K) i FRR(K)) 34 .Rezidualna vrednost se najčešće obračunava ili uzimanjem u obzir rezidualne tržišne vrednostosnovnih sredstava (ako se planira prodaja na kraju definisanog vremenskog horizontaprojekta) ili obračunavanjem neto sadašnje vrednosti gotovinskih tokova tokom ostatka vekatrajanja projekta. Diskontovana vrednost svakog budućeg neto primitka, nakon vremenskogperioda analize, treba da bude obuhvaćena rezidualnom vrednošću. Rezidualna vrednost semože posmatrati i kao likividaciona vrednost 35 .5.14 Usklañivanje sa inflacijomTokom analize rentabilnosti projekta mogu se koristiti, fiksne cene (cene fiksirane u baznojgodini), ili nominalne (sadašnje) 36 .Od izbora cena <strong>za</strong>visi izbor diskontne stope:Diskontovanje novčanog toka iska<strong>za</strong>nog u konstantnim cenama vrši se realnomdiskontnom stopomDiskontovanje novčanog toka iska<strong>za</strong>nog u nominalnim cenama vrši se nominalnomdiskontnom stopomPrilikom korićenja nominalne diskontne stope progno<strong>za</strong> prihoda projekta treba da uključiočekivanu inflaciju putem povećanja cena rada, materijala, energije itd. Prilikom korišćenjarealne diskontne stope budući priliv novca biće iska<strong>za</strong>n u sadašnjim cenama, bez inflacije.Diskontovanje nominalnog novčanog toka sa nominalnom diskontnom stopom uvek daje istusadašnju vrednost i stopu rentabilnosti projekta, kao diskontovanje realnog novčanog toka sarealnom diskontnom stopom.Promene relativnih cena na tržištu mogu imati uticaj na obračun finansijskih poka<strong>za</strong>teljarentabilnosti projekta. Zbog toga se, kada se očekuje promena relativnih cena u budućnosti,preporučuje korišćenje nominalnih (tekućih) cena u finansijskoj analizi. 37Obzirom da se preporuke <strong>za</strong> primenu diskontne stope odnose na njenu realnu vrednost, slediformula <strong>za</strong> obračun nominalne diskontne stope (iz realne diskontne stope):34DG Regionalna politika & Evropska komisija (2002), op. cit., s. 25.35 Ibid., s. 26.36 Ibid., s. 26. Fiksne cene su cene koje se drže na konstantnom nivou u baznoj godini analize. Nominalne ilisadašnje cene su cene koje posmatraju u datom vremenu; ove cene obuhvataju efekte inflacije.37 DG Regional politika & Evropska komisija (2002), op. cit., s. 26. Relativne cene predstavljaju meru razmenedva proizvoda. One predstavljaju koeficijent količine razmene dva proizvoda i njihovih cena .72
(1+dn) = (1+dr) * (1+i)dn nominalna diskontna stopadr realna diskontna stopai stopa inflacije5.15 Izvori finansiranja investicijeNajjednostavniji način finansiranja infrastrukturnih porjekata je <strong>finansiranje</strong> iz budžetskihizvora lokalne samouprave. Zbog jednostavnosti finansiranja, većina infrastrukturnih <strong>projekata</strong>lokalne samouprave (na primer, lokalni putevi) se finansiraju na ovaj način. S druge strane,lokalne samouprave često traže i eksterno fiansiranje pošto se, na uštrb smanjenja finansiranjau budućnosti, omogućava <strong>finansiranje</strong> više infrastrukturnih <strong>projekata</strong> nego što sami budžetskiizvori dozvoljavaju. Prema tome, lokalne samouprave, a ponekad i direktno javna komunalnapreduzeća, konkurišu <strong>za</strong> eksterno <strong>finansiranje</strong>. Najpopularnija vrsta eksternog finansiranja sudonacije.Kokurisanje <strong>za</strong> donacije je najjeftiniji način da lokalne samouprave izgrade infrastrukturu, ali jevažno upoznati se sa nekim glavnim manama donacija:Institucije koje obezbeñuju donacije imaju svoje ciljeve.Prilikom konkurisanja <strong>za</strong> donacije lokalne samouprave moraju da ispune ciljeve donatora,a oni se mogu razlikovati od prioriteta lokalne samouprave. Na primer, Evropska unija, ilineka druga donatorska institucija, može obezbediti donacije <strong>za</strong> investicije u <strong>za</strong>štitu životnesredine i, prema tome, želi da finansira projekat fabrike <strong>za</strong> preradu otpadnih voda, alokalna samouprava smatra da je potrebnije rešiti problem vodosnabdevanja. To je tako,<strong>za</strong>što što finansijske institucije imaju globalne ciljeve, kao što je <strong>za</strong>štita životne sredine uregionu ili u nekoliko okruga, a lokalne samouprave se usredsreñuju na lokalne probleme.Prema tome, infrastrukturni projekat može da se finansira samo kada se lokalni ciljevipoklapaju sa ciljevima finansijskih institucija, kao što je prika<strong>za</strong>no na dijagramu.73
Projekat koji ispunjavaciljeve i lokalnesamouprave i finansijskeinstitucije može da sefinansiraCiljevi LSCiljevi FIVeoma često na investicionu politiku lokalne samouprave utiču finansijske institucije iprioriteti lokalne <strong>za</strong>jednice (definisani strategijom <strong>razvoj</strong>a lokalne <strong>za</strong>jednice) se ne realizuju.To je uočeno u mnogim zemljama i jedno od rešenja je da lokalne samouprave pripremeplan <strong>kapitalnih</strong> investicija (PKI) na osnovu definisanih strateških ciljeva i da sprovedu samoprojekte koji su obuhvaćeni u PKI (više o PKI u poglavlju 4.2).Institucije koje daju donacije <strong>za</strong>htevaju da podnosioci <strong>za</strong>htevaju izvoñenje <strong>za</strong>načajnogobima dodatnih pripremnih radova i izveštavanje.Dodatni radovi mogu da obuhvate pripremu finansijskih prijava sa pratećim studijamaopravdanosti, posebne kriterijume <strong>za</strong> procedure nabavki, kao što su FIDIC i PRAG 38 ,uspostavljanje Jedinice <strong>za</strong> reali<strong>za</strong>ciju projekta, koja će upravljati projektom i poštovanjepravila izveštavanja i tokom reali<strong>za</strong>cije projekta i kada se projekat <strong>za</strong>vrši, dodatne revizije iutvrñivanje rejtinga, i drugo. Priprema dokumentacije traje i često je prilično skupa, i nemagarancija da će napori uloženi u privlačenje grantova biti uspešni. Kada se govori ograntovima, razuman <strong>za</strong>ključak je da je “besplatan novac skup”.Finansijska institucija veoma retko finansijska svih 100% rashoda projekta. Ove institucijeznaju da su lokalnim samoupravama potrebni infrastrukturni projekti i daju prednost38FIDIC (Fédération Internationale Des Ingénieurs-Conseils, Meñunarodno udruženje inženjera konsultanata) je donelostandarde i procedure <strong>za</strong> upravljanje infrastrukturnim projektima, uključujući pripremu projekatne i tenderskedokumentacije. PRAG – Praktični priručnik EU <strong>za</strong> ugovorne procedure koji se koristi <strong>za</strong> projekte EU, je naročitovažan <strong>za</strong> tehničke projekte i projekte čiji je predmet nabavka opreme.74
<strong>za</strong>jedničkom finansiranju sa lokalnim izvoirma kako bi "efekti" projekta bili ostvareni po nižojceni u donosu na <strong>finansiranje</strong> svih 100% troškova investicije. Kod malih <strong>projekata</strong> vrednih donekoliko miliona evra, dva izvora finansiranja su najčešće dovoljna: na primer, finansijskainstitucija pokriva 80% troškova investicije, dok lokalna samouprava pokriva preostalih 20%.Meñutim, šta se dešava kada lokalna samouprava ima mnogo drugih rashoda i/ili nedovoljnobudžetski prihoda da finansira 20% rashoda investicije? Najčešći pristup je <strong>za</strong>duživanje.Finansiranje <strong>za</strong>duživanjem je veoma popularno u velikom broju zemalja. Obrazloženje kaže dase odmah omogućava <strong>finansiranje</strong> projekta, a dug se otplaćuje tokom odreñenog perioda. Koddugoročnog finansiranja to znači da infrastrukturu koju koristi više generacija, plaća i višegeneracija. Kratkoročno <strong>za</strong>duživanje, kao što je <strong>za</strong>duživanje sa periodom otplate do 5 godinaili kraće, je problematičnije pošto tako <strong>za</strong>duživanje značajno smanjuje investicione kapacitete ukratkom roku. Servisiranje duga postaje veliki rashod, koji može da preñe <strong>za</strong>konskaograničenja <strong>za</strong> <strong>za</strong>duživanje lokalne samouprave.Prilikom finansiranja <strong>za</strong>duživanjem, važno je poštovati sledeća pravila:Koristiti <strong>za</strong>duživanje samo <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong> infrastrukturnih <strong>projekata</strong> sa dugim rokomkorišećnja.Koristiti <strong>za</strong>duživanje samo <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong> strateških infrastrukturnih <strong>projekata</strong>.Korisiti dugoročne <strong>za</strong>jmove sa niskom kamatnom stopom.Umesto korišćenja isključivo sopstvenih izvora i <strong>za</strong>duživanja,Korstiti <strong>za</strong>duživanje <strong>za</strong> finasiranje nedostajućih sredstava (sopstvenog učešća) nakondobijanja donacija <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong> projekta, umesto korišćenja isključivo sopstvenih izvora i<strong>za</strong>duživanjaPažljivo utvrditi kreditnu sposobnost, pošto <strong>za</strong>konska ograničenja nisu dovoljna. Lokalnasamouprava koja nije prešla <strong>za</strong>konska ograničenja <strong>za</strong> <strong>za</strong>duživanje možda nije u stanju daotplaćuje dugovanja. Ovo je objašnjeno u odeljku o kreditnoj sposobnosti.Postupati obazrivo kod <strong>za</strong>duživanja velike vrednosti. Ako lokalna samouprava nemaslobodnog prostora u smislu kreditne sposobnosti, možda sledeće godine neće biti u stanjuda pokrije spostveni udeo u sufinansiranju projekta u slučaju da dobije donaciju.Razmišljati strateški i <strong>finansiranje</strong> projekta i kreditnu sposobnost posmatrati u dužemperiodu od jedne godine.Više informacija o kreditima i finansiranju <strong>za</strong>duživanjem je dato u odeljku o kreditnojsposobnosti (poglavlje 4.2).Za projekte male vrednosti, od nekoliko miliona evra, dva izvora finansiranja su najčešćedovoljna. Srbija mora da finansira velike infrastrukturne potrebe. Veličina <strong>projekata</strong>, koje ćesprovoditi lokalne samouprave u Srbiji, će se povećavati. Prema tome, dva izvora finansiranjamožda neće biti dovoljna. Tipičan veliki infrastrukturni projekat košta desetine miliona evra i<strong>finansiranje</strong> mora da se obezbedi iz više izvora, kao na primer:Sopstveni prihodi lokalne samoupraveSopstvena sredstva javnih komunalnih preduzeća na koje se odnosi projekatKrediti meñunarodnih finansijskih institucija (Svetska banka, Evropska banka <strong>za</strong> obnovu i<strong>razvoj</strong>, Evropska inveticiona banka, itd.) <strong>za</strong> lokalne samouprave75
Krediti sa niskim ili subvencionisanim kamatnim stopama <strong>za</strong> lokalne samoupraveKrediti <strong>za</strong> javna komunalna preduzeća na koje se odnosi projekatDonacije EU ili drugih institucija (može biti više od jedne donacije <strong>za</strong> isti projekat)Kapitalni transfer centralnih vlasti.Kompleksan način finansiranja projekta je jedan od ključnih razloga dugotrajne pripremevelikih infrastrukturnih <strong>projekata</strong>. To ipak, donosi koristi pošto se rešavaju ozbiljni problemi iunapreñuje lokalna infrastruktura. Obezbeñivanje finansiranja iz više izvora je komplikovano,pošto <strong>za</strong>hteva značajnu koordinaciju napora i ciljevi svih institucija moraju da budu istaknuti uokviru projekta. Finansijske institucije često meñusobno sarañuju i lobiraju jedna kod druge uvezi sa <strong>finansiranje</strong>m projekta.Još jedan problem pove<strong>za</strong>n sa velikim infrastrukturnim projektima je da oni podrazumevajudugotrajnu reali<strong>za</strong>ciju. Može se dogoditi da se veliki infrastrukturni projekat finansira iz petizvora i sprovodi u periodu dužem od pet godina. To znači da nosilac projekta treba dakoordinira <strong>finansiranje</strong> u narednih pet godina. Pored toga, dešava se da različite finansijskeinstitucije imaju različita pravila o tome šta čini kvalfikovan trošak koji se može koristiti <strong>za</strong>obračunavanje procenta sufinansiranja. Na primer, jedna institucija možda želi da finansirapojekat fabrike <strong>za</strong> preradu otpadnih voda i jedinicu <strong>za</strong> implementaciju projekta, ali ne i sticanjezemljišta ili mrežu. Prema tome, "finansijski inženjering" je veoma bitan instrument <strong>za</strong>uspešnu reali<strong>za</strong>ciju velikih infrastrukturnih <strong>projekata</strong>.Za potrebe finansijske analize, neophodno je, projektovati strukturu izvora sredstava <strong>za</strong><strong>finansiranje</strong> projekta, i dinamiku njihovog obezbeñivanja i korišćenja uneti u narednoj tabeli:Tabela 5.5 Izvori finansiranja projektaOpis izvora finansiranja1. Lokalni izvori finansiranja1.1. Lokalni budžetski prihodi1.2. Sredstva komunalnih javnih preduzeća2. Kapitalni transfer višeg nivoa vlasti2.1. Kapitalni transfer Republike2.2. Kapitalni transfer Pokrajine3. Domaća javna sredstva (1+2)4. Inostrane donacije4.1. Donacije iz fondova Evropske unije4.2. Donacije meñunarodnih finansijskih institucija5. Ukupna javna sredstva (3+4)6. Privatni kapital7. Obveznice i druge hartije od vrednosti8. Kredit EIB / EBRD / World bank9. Ostali kreditiUkupni izvori finansiranjagodina1 2 ... n76
Izvori finansiranja projekta se mogu grupisati u nekoliko glavnih kategorija, i to jepredstavljeno u prethodnoj tabeli:domaća javna sredstva iz lokalanih izvora i <strong>kapitalnih</strong> transfera iz budžeta Republike iPokrajineinostrana javna sredstva iz donacija (npr. donacije iz Evropske unije ili meñunarodnihfinansijskih institucija)domaći privatni kapital (npr. putem javno-privatno partnerstvo)po<strong>za</strong>jmljena sredstva na finansijskom tržištu od: investitora (prodajom obveznica i drugihhartija od vrednosti), banaka i meñunarodnih finansijskih institucija (EIB, EBRD, Worldbank-IFC)Na osnovu podataka o izvorima finansiranja, moguće je:projektovati dinamika otplate po<strong>za</strong>jmljenih sredstavautvrditi prosečnu cenu izvora sredstava <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong> projekta (objašnjena pod tačkom5.17. - ″Izbor diskontne stope″)obračunati stopa rentabilnosti uloženih sredstava u projekat (FNPV(K) i FRR(K))Informacije o finansijskim izvorima treba da budu dosledne sa planom investiranja opisanim uodeljku 0 o odreñivanju ukupnih troškova investicije. Nosilac projekta treba da doda kamatutokom perioda izgradnje na investicione rashode, a onda izvori finansiranja treba da buduodreñeni. Naredni primeri ilustruju ovo pitanja.Lokalna samouprava je pripremila investicioni projekat i obračunala ukupne investicionerashode:Primer: Obračun <strong>investicionih</strong> rashodaUkupni investicioni rashodigodina1 21. Osnovna sredstva 1,000 1,0002. Gotovina 0 503. Potraživanja 0 504. Zalihe 0 505. Obaveze 0 506. Neto obrtni kapital 0 1007. Promene obrtnog kapitala 0 100Ukupni investicioni rashodi 1,000 1,100Ukupni investicioni rashodi su 2,100. U nastavku je prika<strong>za</strong>na struktura izvora finansiranjaprojekta, od strane lokalne samouprave:77
Primer: Obračun izvora finansiranjaIzvori finansiranjagodina1 21. Lokalni budžetski prihodi 500 6002. Kredit ( kamatna stopa 10%, otplata 10 god., grejs 2 god) 500 500Ukupni izvori finansiranja 1,000 1,100Poreñenje prethodne dve tabele pokazuje da su investicioni rashodi i izvori finansiranjauravnoteženi. Neophodno je obezbediti redovnu otplatu kredita. Sledeća tabela sadrži planotplate kredita (više informacija je dato u odeljku o kreditnoj sposobnosti).Primer: Plan otplate kreditaOpisgodina1 2 3 4 5 6 7 8 9 10Primanja od <strong>za</strong>duživanja 500 500Stanje duga na početku godine 500 1,000 1000 875 750 625 500 375 250 125Serivisiranje duga:Otplata glavnice duga 125 125 125 125 125 125 125 125Plaćanje kamata 50 100 100 87.5 75 62.5 50 37.5 25 12.5Stanje duga na kraju godine 500 1,000 875 750 625 500 375 250 125 0Iz plana otplate duga lokalne samouprave, može se uočiti da troškove kamate od 50 u prvojgodini i 100 u drugoj godini treba finansirati tokom perioda izgradnje. Ovi troškovi nisu deooperativnih rashoda i ne pokrivaju iz prihoda projekta (pošto je projekat u izgradnji). Troškovikamate tokom perioda izgradnje povećavaju vrednost sredstava i treba ih finansirati kao idruge investicione rashode. Lokalna samouprava treba da prilagodi obe tabele na sledeći način.Primer: Konačan obračun <strong>investicionih</strong> rashodaUkupni investicioni rashodigodina1 21. Osnovna sredstva 1,050 1,1001.1. Nabavka osnovnih sredstava 1,000 1,0001.2. Kamata tokom perioda izgradnje 50 1002. Gotovina 0 503. Potraživanja 0 504. Zalihe 0 505. Obaveze 0 506. Neto obrtni kapital 0 1007. Promene obrtnog kapitala 0 100Ukupni investicioni rashodi 1,050 1,200Lokalna samouprava treba da utvrdi kako da promeni strukturu izvora finansiranja:78
Primer: Konačan obračun izvora finansiranjaIzvori finansiranjagodina1 21. Lokalni budžetski prihodi 550 7002. Zajam ( kamatna stopa 10%, otplata 10 god., grejs 2 god) 500 500Ukupni izvori finansiranja 1,050 1,200U velikom broju zemalja članica EU, partnerstva javnog i privatnog sektora postaju svepopularniji model finansiranja infrastrukturnih <strong>projekata</strong>, i to ne samo u sektoru komunalnihdelatnosti.PraksaJavno-privatnog partnerstva (JPP)Partnerstvo javnog i privatnog sektora može biti važan instrument <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong><strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>, <strong>za</strong> delatnosti <strong>za</strong> koje je moguće angažovanje privatnog sektora.Privatni partneri mogu da traže podršku javnog sektora, kroz bespovratne subvencije idotacije. Problem u privlačenju privatnih investitora je, taj što oni imaju različite ciljeve iosetljivi su na rizike javnog sektora. Privatni partneri mogu imati aktivnu ulogu ufinansiranju <strong>projekata</strong>, ukoliko im se ponude odreñene olakšice. Tom prilikom, se mora<strong>za</strong>štititi javni interes u svakoj fazi projekta (od projektovanja do reali<strong>za</strong>cije) i moraju seobezbediti: pristup otvorenom tržištu, konkurencija i dostupnost.Postoje brojni modeli JPP. Svakom projeku, u <strong>za</strong>visnosti od njegovih karakteristika,odgovara odreñeni model JPP. Prilikom formiranja JPP mora se obratiti posebna pažnja nanjegovu pravnu strukturu, koja može uticati na prihvatljive troškove projekta.U okviru finansijske analize JPP potrebno je primeniti povećanu finansijsku diskontnustopu zbog većeg oportunitetnog troška kapitala privatni sektor. Privatni partner treba daobezbediti adekvatni evidencije i dokaze o ostvarenim prihodima na sličnim projektima nakojima je već radio. U okviru najvećeg broja JPP javni sektor je vlasnik infrastrukture, kojuprivatni partner koristi <strong>za</strong> ostvarivanje prihoda putem naplate naknada.Finansijska anali<strong>za</strong> se ne sprovodi samo iz pozicije vlasnika infrastrukture već se vršikonsolidovana anali<strong>za</strong> oba partnera kako bi se izbegle greške duplog računanja troškova ikoristi.5.16 Finansijska održivostNakon definisanja <strong>investicionih</strong> rashoda, operativnih prihoda i rashoda i izvora finansiranjasledeći korak je utvrñivanje da li je projekat finansijski održiv. Projekat je finansijski održivkada ne postoji rizik obezbeñivanja novčanih sredstava 39 .Tokom analize finasijske održivosti, nosilac projekta proverava da li se tokom perioda analize(npr. tokom veka trajanja projekta) priliv gotovine poklapa ili prevazilazi odliv gotovine usvakoj godini. Ako je kumulativni neto gotovinski tok u datoj godini negativan, finansijska39 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 43.79
održivost projekta može da bude ugrožena. Ako projekat konstantno generiše negativne netogotovinske tokove, funkcionisanje projekta mora da se subvencioniše ili da se projekat okončazbog nedovoljnog obima sredstava.Priliv novčani sredstava obuhvata 40 :prihode od prodaje (roba i usluga) i korišćenja infrastruktureneto novčani priliv, koji je rezultat upravljanja finansijskim sredstvimaDinamika ostvarenih novčanih priliva, uporeñuje se sa dinamikom novčanih odliva, u kojespadaju 41 :investicioni rashodioperativni rashodiotplata duga sa kamatomtroškovi pore<strong>za</strong>druge isplate (npr. dividenda, isplata obave<strong>za</strong> po obveznicama, itd.)Sledi tabela <strong>za</strong> utvrñivanje finansijske održivosti projekta.Tabela 5.6. Finansiska održivost projektaOpis priliva i odliva novčanih sredstava1. Ukupni izvori finansiranja2. Prihod od prodaje3. Ukupni prilivi (1+2)4. Ukupni investicioni rashodi5. Ukupni operativni rashodi6. Kamata7. Otplata duga8. Porezi9. Ukupni odlivi (4 do 9)10. Neto novčani tok (3−10)Kumulativni neto novčani tok (Σ1-10)godina1 2 ... nProjekat je finansijski održiv kada je kumulativni neto novčani tok pozitivan tokom svihgodina finansijske analize.5.17 Definisanje diskontne stopeKapitalni investicioni projekti su dugoročni i <strong>za</strong>htevaju velika početna ulaganja finansijskihsredstava, dok se prihodi ostvaruju veliki broj godina, u toku korišćenja projekta. Zbog toga,postoji potreba obračuna vrednosti novca u vremenu. Obračun se vrši u dva pravaca, u40 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 43.41 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 44.80
<strong>za</strong>visnosti od toga da li hoćemo da znamo, vrednost novca koji sada imamo nakon odreñenogbroja godina, ili želimo da znamo sadašnju vrednost novca koji ćemo ostvariti u budućimgodinama. Utvrñivanje sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova omogućuje uporeñivanjerazličitih načina ulaganja novca, odnosno različitih <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>.Utvrñivanje buduće vrednosti novca vrši se ukamaćivanjem (kapitalisanjem) raspoloživognovca. Ukamaćivanje je uvećanje vrednosti raspoloživog novca, <strong>za</strong> prinos (npr. kamatu), kojise može ostvariti u svakoj budućoj obračunskoj godini. Obračun buduće vrednosti novca vršise po formuli:FV n = PV 0 (1+p) nPV 0 sadašnja vrednost (raspoloživa količina) novcaFV n buduća vrednost (uvećana količina novca posle n-godina)n broj godinap nominalna stopa prinosa / ili referentna kamatna stopaObračunavanje sadašnje vrednosti novca koji će biti generisan u budućnosti vrši sediskontovanjem. Diskontovanje predstavlja izražavanje očekivane vrednosti budućeg novca udanašnjim vrednostima. Diskontovanje je umanjenje vrednosti očekivanog budućeg novca, <strong>za</strong>prinos (npr. kamatu), koji je propušten u svakoj godini čekanja da se priliv novca ostvari.Obračun sadašnje vrednosti novca se vrši pomoću sledeće formule:PV 0 = FV n /(1+d) nPV 0 sadašnja vrednost novcaFV n buduća vrednost novca, posle n-godinan broj godinad diskontna stopaPrilikom obračuna sadašnje vrednosti novca, ključni momenat predstavlja utvrñivanjediskontne stope, koja treba da odražava propušteni mogući prinos. Visina i<strong>za</strong>brane diskontnestope <strong>za</strong>visi od: strukture izvora finansiranja projekta i visine rizika projekta. Ona se možeutvrditi na osnovu kamatne stope komercijalnih banaka i na osnovu prosečne cene izvorafinansiranja projekta. Vodič <strong>za</strong> CBA <strong>za</strong> 2008. godinu 42 definiše diskontnu stopu kao "oportunitrošak kapitala" gde oportuni trošak označava da kada koristimo kapital u nekom projektu, mižrtvujemo prihod na drugom projektu.Postoji puno pristupa koji se kroiste <strong>za</strong> odreñivanje diskontne stope. Stopu koja se koristi uanalizi rentabilnosti projekta odreñuje nacionalna vlada kako bi se primenjivala <strong>za</strong> sve projektetokom datog vremenskog perioda, a cilj je da se održava dosledan referntni okvir. Postojipuno drugačijih metoda. Na primer, ako se diskontna stopa obračunava na osnovu bankarskekamatne stope, kada se projekat finansira samo bankarskim kreditom, nominalna diskontnastopa je jednaka nominalnoj kamatnoj stopi bankarskog kredita. Ako želimo da obračunamostvarnu vrednost diskontne stope, nominalna stopa se usklañuje sa inflacijom na sledeći način:42 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 207.81
d r realna diskontna stopad n nominalna diskontna stopai stopa inflacijed r = (d n − i) / (1 + i)Primer obračuna sadašnje vrednosti je dat u sledećoj tabeli.Obračuna sadašnje vrednostiObračunati sadašnju vrednost novčanog priliva koji će biti ostvaren naplatom 100.000Eur, na kraju svake od naredene 3 godine, ako je godišnja referentna kamatna stopa/stopaprinosa 8,5% a stopa inflacije 3,3%.Obračun realne diskontne stope:d r = (r n − i)/(1 + i) = (0,085 − 0,033)/(1 + 0,33) = 0,05 = 5%Tabela: Obračun sadašnje vrednosti novcad r = 5% I godina II godina III godinaPriliv novca na kraju perioda 100.000 100.000 100.000Diskontovani godišnji prilivi 95.238 90.703 86.384Sadašnja vrednost 272.325Obračun sadašnje vrednosti primenom formule:PV 0 = 100.000/(1+0.05) + 100.000/(1+0.05) 2 +100.000/(1+0.05) 3 = 272.325Pri realnoj diskontnoj stopi od 5% godišnje, sadašnja vrednost 100.000 Eur, koja će bitinaplaćivane na kraju svake od naredne 3 godine iznosi 272.325 Eur.Diskontna stopa se može identifikovati i korišćenjem formule <strong>za</strong> ponderisani prosečantrošak kapitala (weighted average cost of capital WACC), koja je prika<strong>za</strong>na u nastavku.d = C e W e ( 1 − t ) + C d W d ( 1 − t )d prosečna cena izvora sredstava <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong> / diskontna stopaC e Troškovi spostvenog kapitalaW e učešće sopstvenog kapitala u ukupnim resursima projektaC d troškovi <strong>za</strong>duženja (kamatna stopa)W d učešće po<strong>za</strong>jmljenog kapitala u ukupnim resursima projektat stopa pore<strong>za</strong>82
Svrha formule <strong>za</strong> ponderisani prosečan trošak kapitala se koristi <strong>za</strong> obračun diskontne stope,koja odražava troškove (cenu) izvora finansiranja projekta, koji će biti korišćeni.5.18. Obračun poka<strong>za</strong>telja finansijske isplativosti projektaNakon prikupljanja podataka o investicionim rashodima i operativnim prihodima i rashodima,sledeći korak finansijske analize je, ocena finansijske ispativosti projekta. Glavni poka<strong>za</strong>teljifinansijske rentabilnosti projekta su:√ Finansijska neto sadašnja vrednost ( Financial Net Present Value FNPV )√ Finansijska stopa rentabilnosti ( Financial Rate of Return FRR )5.18.1 Finansijska neto sadašnja vrednostFinansijska neto sadašnja vrednost (dalje: NPV) predstavlja razliku sadašnje vrednosti prihodai sadašnje vrednosti rashoda projekta, <strong>za</strong> sve godine obuhvaćene analizom. FNPV seobračunava diskontovanjem 43 priliva i odliva novčanih sredstava, koji se očekuju tokomekonomskog veka projekta:NPV =n∑t=0tB /( 1+d)tB 0 B 1 B 2 B nNPV = −−−−− + −−−−− + −−−−− + ...........+ −−−−−(1+d) 0 (1+d) 1 (1+d) 2 (1+d) nNPVBndneto sadašnja vrednoststanje novčanih sredstava (neto priliv) u n-toj godinirok trajanja projekta iska<strong>za</strong>n u godinamadiskontna stopaDa bi projekat bio prihvaćen kao finansijski isplativ, moraju biti ispunjena sledeća dva uslova:√√FNPV projekta treba da bude pozitivna ili najmanje jednaka nuli (FNPV ≥ 0). Sadašnjavrednost prihoda treba da bude veća ili najmanje jednaka sadašnjoj vrednost rashodaprojekta.FNPV i<strong>za</strong>brane opcije, treba da bude viši ili barem jednak FNPV ostalih projektnihopcija koje su predmet razmatranja.43 Diskontovanje – obračun neto sadašnje vrednosti budućih gotovinskih priliva i odliva – omogućava poreñenjebudućih priliva i gotovinskih odliva u sadašnjim vrednostima.83
5.18.2 Finansijska stopa rentabilnostiFinansijska stopa rentabilnosti (dalje: FRR) je diskontna stopa po kojoj je neto sadašnjavrednost budućih gotovinskih priliva i odliva jednaka nuli. Ova vrednost se odreñuje iliiteracijom ili korišćenjem kompjutera.FRR = d, ako je:B 0 B 1 B 2 B n−−−−− + −−−−− + −−−−− + ...........+ −−−−− = PVI(1+d) 0 (1+d) 1 (1+d) 2 (1+d) n↓FNPV = 0FRR finansijska stopa rentabilnostid diskontna stopaB stanje neto priliva/odliva novačanih sredstava u n-toj godinin rok trajanja projekta u godinamaPVI sadašnja vrednost investicionog ulaganjaFNPV finansijska neto sadašnja vrednostDa bi projekat bio prihvaćen kao finansijski isplativ, treba da budu ispunjeni sledeći uslovi:√√FRR projekta mora da bude viša ili barem jednaka diskontnoj stopiFRR odabrane opcije projekta mora da bude viša ili barem jednaka FRR ostalihprojektnih opcija koje su predmet razmatranja pod uslovom da je cilj investicije isti.5.18.3 Obračun rentabilnosti rashoda projekta i kapitalaSledi tabela, na osnovu koje se unošenjem projektovanog novčanog toka prihoda i novčanogtoka rashoda projekta, mogu obračunati poka<strong>za</strong>telji finansijske rentabilnosti rashoda projekta,bez obzira na način njegovog finansiranja: FNPV(C) i FRR(C).Tabela 5.7 Obračun rentabilnosti rashoda projektaOpis priliva i odliva novčanih sredstava1. Prihod od prodaje2. Rezidualna vrednost3. Ukupni prihodi (1+2)4. Ukupni investicioni rashodi5. Ukupni operativni rashodi6. Ukupni rashodi (4+5)7. Neto prihodi (3−6)Finansijska neto sadašnja vrednost FNPV(C)Finansijska stopa rentabilnosti FRR(C)godina1 2 ... n84
FNPV(C) i FRR(C) mere finansijsku isplativost projekta u odnosu na ukupne investicionerashode, bez obzira na na način njihovog finansiranja. FNPV(C) se iskazuje u novčanojvrednosti (RSD ili EUR) i <strong>za</strong>visi od visine investicionog ulaganja. FRR(C) se iskazuje kao stopa(u procentima ili decimalima). Ona ne <strong>za</strong>visi od visine investicionog ulaganja, ali <strong>za</strong>visi oddinamike novčanog toka.Završni korak finansijske analize je ocena rentabilnosti uloženih sredstava (kapitala) u projekat.Cilj ovog obračuna je ocena isplativosti projekta iz ugla javnog sektora i mogućeg privatnogpartnera.Ako se u sledeću tabelu unesu projektovani prihodi i rashodi, troškovi izvora finansiranja iotplata po<strong>za</strong>jmljenih sredstava, onda se mogu obračunati poka<strong>za</strong>telji finansijske rentabilnostiuloženih sredstava finansiranja: FNPV(K) i FRR(K) 44 . Pod uloženim sredstvimapodrazumevaju se: sopstvena sredstva nosioca (sponzora) projekta i privatnog partnera ikapitalni transfer iz budžeta. U ovu kategoriju ulaganja ne ulaze inostrane donacije.Poreñenjem FNPV(K) sa FRR(K), moguće je ispitati mogućnost dosti<strong>za</strong>nja ravnotežefinansiranja iz stranih donatorskih fondova, odnosno, efekti angažovanja ovih sredstava suizolovani i mogu se proceniti.Tabela 5.8 Obračun rentabilnosti kapitalaOpis priliva i odliva novčanih sredstava1. Prihod od prodaje2. Rezidualna vrednost3. Ukupni prihodi (1+2)4. Ukupni operativni rashodi5. Kamata6. Otplata glavnice duga7. Privatni kapital8. Ukupna nacionalna javna sredstva9. Ukupni rashodi (4 do 8)10. Neto prihodi (3-9)Finansijska neto sadašnja vrednost FNPV(K)Finansijska stopa rentabilnosti FRR(K)godina1 2 ... nUkoliko analiziran projekat ima pozitivnu i visoku vrednost poka<strong>za</strong>telja finansijskerentabilnosti, on može biti privlačan <strong>za</strong> investiranje privatnog kapitala, bez ulaganja sredstavajavnog sektora.Ukoliko su vrednosti poka<strong>za</strong>telja finansijske rentabilnosti negativni, neophodno je nastaviti saanalizom projekta, kroz utvrñivanje ekonomske opravdanosti.44 FNPV(K) - finansijska neto sadašnja vrednost uloženih sredstava, FRR(K) - finansijska stopa povraćaja uloženihsredstava (kapitala)85
5.19 Ekonomska anali<strong>za</strong>Dok je finansijska anali<strong>za</strong> bila usredsreñena isključivo na uticaj projekta na vlasnikeinfrastrukture, ekonomska anali<strong>za</strong> sagledava projekat sa stanovišta društva kao celine i nastojida izmeri korist i dobrobit, koja proizlazi iz sprovoñenja projekta.Ekonomska anali<strong>za</strong> postaje neophodna kad god su tržišta poremećena, što znači ili da"posmatrane cene onoga što je uloženo i onoga što je rezultat ne odražavaju društvenuvrednost, pošto su neka tržišta društveno insuficijentna 45 ", ili da ta tržišta uopšte ne postoje.Prvi slučaj se javlja najčešće na tržištima na kojima postoji monopol ili oligopol (gde su ceneutvrñene na nivoima koji maksimiziraju monopolsku dobit na račun dobrobiti potrošača),trgovinske barijere (gde su cene poremećene uvoznim kvotama i carinama), ili tamo gde jetržište kontrolisano.Drugi slučaj, nepostojanje tržišta, se javlja kada se radi o ekološkom, društvenim ilizdravstvenim uticajima, koji nemaju tržišnu vrednost iako značajno doprinose posti<strong>za</strong>njuciljeva projekta, te ih zbog toga treba uključiti u CBA 46 .Ekonomska anali<strong>za</strong> polazi od diskontovanog toka gotovine, koji se koristi u finansijskojanalizi, <strong>za</strong> obračun finansijske isplativosti projekta bez obzira na izvore finansiranja (<strong>za</strong>obračun FNPV(C) i FRR(C)) i prilagoñava se svim tržišnim poremećajima pomenutim uprethodnom pasusu. Ta se prilagoñavanja vrše na dva osnovna načina.Prvo, u slučaju poremećenih tržišnih prilika, cene uloženog i cene rezultata se konvertuju izfinansijskih u računovodstvene, pomoću standardnih faktora konverzije. Drugo, u slučajunepostojanja tržišta, vrše se procene novčanih vrednost koristi i troškova, <strong>za</strong> koje ne postojiustanovljeno tržište. Brojni su pristupi proceni te novčane vrednosti, a oni najvažniji suobjašnjeni u izdanju ovog Priručnika iz 2008. Izvan je opsega ovog Priručnika da se svakim odtih pristupa bavi detaljno. Meñutim, važno je napomenuti da novčane vrednosti koje se koristeu ekonomskoj analizi CBA predstavljaju samo teoretske predstave efekata, te nemaju direktnoprepoznatljive finansijske posledice.Konačno, ekonomska anali<strong>za</strong> služi da se oceni opravdanost <strong>projekata</strong>, koji nisu finansijskiisplativi (FNPV < 0, FRR < diskontne stope), ali <strong>za</strong> koje postoje jaki razlozi da im se pružifinansijska podrška, zbog njihovih društveno-ekonomskih koristi.Osnovni parametri <strong>za</strong> donošenja odluka u ekonomskoj analizi su:Ekonomska neto sadašnja vrednost (Economic net present value ENPV) – Ovajpoka<strong>za</strong>telj je suštinski isti kao i FNPV, osim što diskontovani novčani tok uključujeprilagoñavanje tržišnim poremećajima i društvene troškove i koristi, koji su eksterni uodnosu na proces donošenja odluka od strane samog investitora. Kako bi projekat bioekonomski opravdan, ENPV treba da bude veća od nule.Ekonomska stopa rentabilnosti (Economic rate of return ERR) – Slično FRR, ovastopa se obračunava na osnovu prilagoñenog diskontovanog novčanog toka,pomenutog u prethodnoj stavki. Da bi projekat bio ekonomski opravdan, ERR trebada bude pozitivna, i da bude viša od društveno-ekonomske diskontne stope.45 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 47.46 Ibid.86
Koeficijent koristi i troškova (Benefit-cost ratio BCR) – Obračunava se deljenjemdiskontovanog zbira ukupnih društveno-ekonmoskih koristi sa diskontovanim zbiromukupnih društveno-ekonmoskih troškova tokom veka trajanja projekta. Da bi projekatbio ekonomski opravdan, BCR treba da bude viši od 1.Priručnik iz 2008 preporučuje metodologiju izrade ekonomske analize koja se <strong>za</strong>sniva na petkoraka 47 :Konverzija tržišnih u obračunske (ekonomske) ceneMoneti<strong>za</strong>cija netržišnih uticajaUključivanje dodatnih posrednih efekataDiskontovanje procenjenih društveno-ekonomoskih troškova i koristiObračun poka<strong>za</strong>telja ekonomske rentabilnosti tj. opravdanosti projekta (ekonomskaneto sadašnja vrednost, ekonomska stopa rentabilnosti i koeficijent koristi i troškova).Meñutim, isti priručnik, meñutim, nalaže da u mnogim slučajevima, kao što su projekti utransportnom sektoru, ove korake ne treba pratiti doslovce. Na primer, projekat kojipodrazumeva izgradnju obilaznice, koja neće biti finansirana iz putarine neće biti finansijskiopravdan zbog nedostatka prihoda. S druge strane, izgradnja obilaznice će <strong>za</strong> rezultat imatikorist od uštede vremena.Načelno, prelaženje s finansijske na ekonomsku analizu odigrava se prema priloženoj šemi.47 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 47.87
Slika 5.2 Prelaz sa finansijske na ekonomsku analizu 48FINANSIJSKA ANALIZAgodina1 2 3 4 5 6 7 8 9 10Ukupni operativni prihodi 0 42 115 119 126 126 126 126 126 126I Ukupni prilivi od prihoda 0 42 115 119 126 126 126 126 126 126Ukupni operativni rashodi 0 -56 -75 -98 -101 -101 -101 -101 -117 -117Ukupni investicioni rashodi -165 -4 -4 -24 -3 0 -26 0 0 12II Ukupni odlivi po rashodima -165 -60 -79 -122 -104 -101 -127 -101 -117 -105Neto novčani tok -165 -18 36 -3 22 25 -1 25 9 21Finansijska stopa rentabilnosti FRR(C) -5.66%Finansijska neto sadašnja vrednost FNPV(C), 5% diskontna stopa -74.041. Pretvaranje tržišnih u obračunske cene2. Vrednovanje netržišnih efekata3. Uključivanje dodatnih indirektnih efekata4. Diskontovanje koristi i troškova5. Obračun ekonomske rentabilnosti projektaEKONOMSKA ANALIZACFgodina1 2 3 4 5 6 7 8 9 10I Fiskalne korekcije* 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0Smanjenje <strong>za</strong>gañenja okoline 0 11 11 11 11 11 11 11 11 11II Ukupne eksterne koristi 0 11 11 11 11 11 11 11 11 11Proizvod X 1.2 0 32.4 72 76.8 76.8 76.8 76.8 76.8 76.8 76.8Proizvod Y 1.1 0 16.5 60.5 60.5 68.2 68.2 68.2 68.2 68.2 68.2III Ukupni operativniprihodi0 48.9 132.5 137.3 145 145 145 145 145 145Povećanje buke 0 -12 -12 -12 -12 -12 -12 -12 -12 -12IV Ukupni eksterni troškovi 0 -12 -12 -12 -12 -12 -12 -12 -12 -12Zarade 0.8 0 -18.4 -18.4 -25.6 -25.6 -25.6 -25.6 -25.6 -30.4 -30.4Ostali operativni rashodi 1.1 0 -36.3 -57.2 -72.6 -75.9 -75.9 -75.9 -75.9 -86.9 -86.9V Ukupni operativni rashodi 0 -54.7 -75.6 -98.2 -101.5 -101.5 -101.5 -101.5 -117.3 -117.3VI Ukupni investicionitroškovi0.9 -148.5 -3.6 -3.6 -21.6 -2.7 0 -23.4 0 0 10.8Neto novčani tok -148.5 -10.4 52.3 16.5 39.8 42.5 19.1 42.5 26.7 37.5Ekonomska stopa rentabilnosti ERR 11.74%Ekonomska neto sadašnja vrednost ENPV 53.36Koeficijent koristi i troškova BCR 1.06* Pretpostavka je da nije neophodna fiskalna korekcija, što znači da u finansijsku analizu nisuuključeni transferi, subvencije ili posredni porezi.U gornjem delu ove slike nalazi se tabela s pojednostavljenom finansijskom analizom, gde suprika<strong>za</strong>ni tekući prihodi i tekući i investicioni rashodi. Zbrajanjem ovih brojeva u svakoj godinidobija se neto novčani tok, te se mogu izračunati poka<strong>za</strong>telji finansijske rentabilnosti projekta.48 Ova slika je uz neznatno pojednostavljenje preuzeta iz Evropske komisije (2008): op. cit., s. 49. Sve promene sudelo autora ovog priručnika.88
Finansijska anali<strong>za</strong> pokazuje da ovaj projekat nije finansijski isplativ, <strong>za</strong>to što je FNPVnegativna a FRR je negativna i niža od diskontne stope od 5%.U donjem delu slike prika<strong>za</strong>na je anali<strong>za</strong> nakon konverzije iz finansijske u ekonomsku analizu.Prvo, pretpostavljeno je da finansijska anali<strong>za</strong> nije u obzir uzela nijednu fiskalnu distorzijucena, kao što su porez na dodatu vrednost, transferi (socijalno osiguranje), porezi i ostaledistorzije. Drugo, ekterne koristi su bile procenjene na osnovu smanjenja <strong>za</strong>gañenja koje nije uneposrednoj blizini projekta. Treće, ukupni tekući prihodi iz finansijske analize <strong>za</strong> svakugodinu pomnoženi su koeficijentom konverzije. Koeficijent konverzije viši od 1 pokazuje da jevrednost tih prihoda <strong>za</strong> društvo viša od tržišne percepcije. Četvrto, procenjeni su eksternitroškovi, koji su posledica povećanog nivoa buke. Peto, dodati su ukupni tekući rashodi, čijesu komponente prilagoñene pomoću koeficijenata konverzije. Šesto, ukupni investicionirashodi, u svakoj godini analize, pomnoženi su koeficijentom konverzije <strong>za</strong> investicionerashode.Svi ovi brojevi, kada se unesu u formulu, daju neto novčani tok, koji se <strong>za</strong>tim može analiziratina način analogan analizi neto novčanog toka u okviru finansijske analize. Koeficijent koristi itroškova je zbir sadašnje vrednosti svih koristi (eksterne koristi i ukupni tekući prihodi)podeljen zbirom sadašnje vrednosti svih troškova (ekterni troškovi i ukupni tekući iinvesticioni troškovi).Sada isti projekat deluje isplativo sa društveno-ekonomskog stanovišta, to jest, ERR jepozitivna i iznad diskontne stope od 5%, ENPV je pozitivna, a koeficijent koristi i troškova jeveši od 1. Može se <strong>za</strong>ključiti da je logika finansijske i ekonomske analize identična, osim štoekonomska anali<strong>za</strong> koristi drugačiji novčani tok koristi i troškova.5.19.1 Prela<strong>za</strong>k sa tržišnih na ekonomske ceneKao što je ranije pomenuto, cene ulaganja i rezultata u finansijskoj analizi, kada ih utvrñujuvlasti ili deformisano tržište, često ne mogu na odgovarajući način izmeriti društvene oportunetroškove 49 . Za potrebe ekonomske analize, ove deformacije cena se otklanjaju, a cene sekonvertuju u obračunske/ekonomske cene.49 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 50.89
Primer deformacije (distorzije) cena 50Projekat sa značajnim učešćem zemljišta (npr. industrijski kompleks/zona), kada sezemljište daje na korišćenje bez naknade, umesto da se sa njega ubira prihod.Poljoprivredni projekat <strong>za</strong>visni od snabdevanja vodom po nižoj ceni, su značajnosubvencionisani od strane javnog sektora, a cena proizvoda je regulisana posebnimpolitikama (npr. neke odredbe <strong>za</strong>jedničke poljoprivredne politike EU).Energetski intenzivan projekat, koji je <strong>za</strong>vistan od snabdevanja električnom energijom,čija cena je utvrñena ispod dugoročnih troškova njene proizvodnje.Termoelektrana, koja funkcioniše prema dogovoru oligipolista, koji utvrdjuju značajnaodstupanja u cenama u odnosu na dugoročne troškove, odnosno koji utvrdjuju cene, kojesu značajno više od troškova. Ovo ima <strong>za</strong> posledicu, manje ekonomske efekte odfinansijskog rezultata projekta.Faktori konverzije se koriste kako bi se <strong>za</strong>tečene cene konvertovale u nedeformisaneobračunske/ekonomske cene. Ovi faktori se obično empirijski izračunavaju od straneministarstva odgovornog <strong>za</strong> privredno planiranje i najčešće nisu odgovornost predlagačaprojekta.Standardni faktor konverzije (SCF) koristi se <strong>za</strong> proizvode i usluge, <strong>za</strong> koje ne postojiprekogranična razmena, kao što su komunalne usluge. U drugim slučajevima, koriste se faktoriprilagoñeni pojedinim sektorima. Za robu i usluge, <strong>za</strong> koje postoji meñunarodna razmena,koriste se meñunarodne cene. U datim okvirima prika<strong>za</strong>no je izračunavanje SCF i faktorakonverzije u pojedinim sektorima.Standardni faktor konverzije – SCFSFK meri prosečno odstupanje meñunarodnih cena od domaćih cena, <strong>za</strong> sve robe i uslugekojima se trguje. Obračunava se na osnovu statističkih podataka o spoljnotrgovinskojrazmeni, po formuli:M + X(M+TM) + (X-TX)M vrednost ukupnog uvo<strong>za</strong>X vrednost ukupnog izvo<strong>za</strong>TM porezi na uvozTX porezi na izvozSCF se primenjuje <strong>za</strong> korekciju aktuelnih lokalnih cena proizvoda, koji su predmetmeñunarodne trgovine, u cene koje odražavaju oportunitetene troškove. Cene nameñunarodnom tržištu predstavljaju mogućnost ostvarenja prihoda na osnovuspoljnotrgovine razmene jedne zemlje, te stoga mogu biti pogodna mera oportunitetnihtroškova.50 Ibid..90
Faktori konverzije po sektorima 51Zemljište. Predpostavka je da je SCF 0.8. Država obezbeñuje zemljište po ceni manjoj <strong>za</strong>50% od tržišne, tako da je tržišna cena duplo viša od cene koja se trenutno naplaćuje.Prodajnu cenu treba udvostručiti, tako da odražava stanje na domaćem tržištu. Obziromda ne postoji sektorski faktor konverzije, <strong>za</strong> konverziju tržišne cene u graničnu cenu trebaprimeniti standardan faktor konverzije.CF zemljišta je: CF = 2 * 0.8 = 1.60Objekti. Ukupne troškove čine: 30% nekvalifikovana radna snaga (CF <strong>za</strong>nekvalifikovanu radnu snagu je 0,48), 40% troškovi uvo<strong>za</strong> materijala sa tarifom na uvoz23%, i tarifom na prodaju 10% (CF 0,75), 20% troškovi lokalnog materijala (SCF 0,8) i10% profit (CF 0).CF objekta je: (0,3*0,48)+(0,4*0,75)+(0,2*0,8)+(0,1*0) = 0,60Mašine. Uvoz bez pore<strong>za</strong> i tarifa. CF je 1.Zalihe i sirovine. Koristi se samo jedan materijal kojim se trguje. Stavka nije predmetoporezivanja a tržišna cena je jednaka FOB (franko na brodu) ceni. CF je 1.Proizvodi. Projekat ima dve vrste proizvoda: A - koje se uzvoze i B - kojima se ne trguje.Da bi <strong>za</strong>štitila domaće firme država je uvela porez na uvoz od 33%CF proizvoda A je 100/133 = 0,75CF proizvoda B jednak je SFK=0,8Sirovine. Bez većih odstupanja. CF je 1.Uvezeni neophodni resursi, bez carine i pore<strong>za</strong>. CF je 1.Električna energija. Jedna tarifa pokriva 40% troškova snabdevanja električnomenergijom. Nema razdvajanja komponenti troškova i pretpostavlja se da je razlika izmeñumeñunarodnih i domaćih cena <strong>za</strong> svaku komponentu troška jedinice električne energijejednaka razlici izmeñu svih stavki kojima se trguje, a koje se uzimaju u obzir u okviruSCF.CF električne energije je: = 1/0.4 * 0.8 = 2Kvalifikovana radna snaga. Tržište nije poremećeno. Tržišna plata odražavaoportunitetne troškove ekonomije.Nekvalifikovana radna snaga. Postoji višak ponude u odnosu na tražnju a minimalna<strong>za</strong>rada je €5 po satu. Poslednji <strong>za</strong>posleni u ovom sektoru dolaze iz ruralnog sektora gde je<strong>za</strong>rada €3 po satu. Samo 60% <strong>za</strong>rade nekvalifikovane radne snage odražava troškoveoportuniteta. SCF se koristi da se oportunitetni trošak nekvalifikovane radne snage51 Preuzeto od Evropske komisije (2008), op. cit., s. 52.91
pretvori u graničnu cenu.CF nekvalifikovane radne snage je: = 0.6*0.8 = 0.485.19.2 Deformacija (distorzija) <strong>za</strong>radaZarade takoñe mogu biti deformisane, te ih treba prilagoditi i konvertovati u skladu sobračunskim/ekonomskim cenama. Ovo je naročito važno u oblastima sa visokom stopomne<strong>za</strong>poslenosti i niskim naknadama <strong>za</strong> ne<strong>za</strong>poslene.Primer deformacije (distorzije) <strong>za</strong>rada 52Troškovi <strong>za</strong>rada u privatnim kompanijama, mogu biti niži od društvenih oportunitetnihtroškova, iz razloga što država subvencionira <strong>za</strong>pošljavanje u pojedinim oblastima.Mogu biti propisane <strong>za</strong>garantovane minimalne <strong>za</strong>rade, čak i kada postoji visokane<strong>za</strong>poslenost, pri kojoj su ne<strong>za</strong>posleni spremni da rade <strong>za</strong> niže <strong>za</strong>rade.Mogu postojati sektori u kojima su stvarna primanja <strong>za</strong>poslenih veća od zvaničnih<strong>za</strong>rada, i u visini društvenih oportunitetnih troškova.Može postojati fundamentalna makroekonomska nestabilnist i neelastičnost tržišnecene rada.Obračunske <strong>za</strong>rade, mogu biti utvrñene na reginalnom principu, zbog manje pokretosti radnesnage od kapitala. One mogu biti utvrñene na sledeći način:√√√obračunske <strong>za</strong>rade <strong>za</strong> kvalifikovanu i nekvalifikovanu radnu snagu iz sličnih delatnosti,mogu biti: jednake ili približne tržišnoj ceni radne snageobračunske <strong>za</strong>rade <strong>za</strong> ne<strong>za</strong>poslene nekvalifikovane radnike, mogu biti: jednake ilimanje od naknada <strong>za</strong> ne<strong>za</strong>posleneobračunske <strong>za</strong>rade <strong>za</strong> nekvalifikovane radnike povučene iz neregularnih delatnosti,mogu biti: jednake <strong>za</strong>radama, ostvarenim u prethodnoj delatnosti 53 .5.19.3 Fiskalne korekcijeFiskalne korekcije podrazumevaju eliminisanje transfera, bilo da se radi o transferima sadržavnog na lokalni novi vlasti, ili sa nivoa pojedinca na državni nivo. Ovi transferi neodražavaju realne troškove, koje snosi društvo, pošto su samo instrumenti preraspodeleprihoda (porezi i subvencije su najčešći oblici transfera). Transfere ne treba uključivati uekonomsku analizu.52 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 53.53 Ibid..92
Da bi se transferi isključili iz CBA, predlagači projekta bi trebalo da predstave cene ulaganja irezultata bez pore<strong>za</strong>, kao što je PDV i posredni porezi koji se plaćaju, ali koji kasnije budunadoknañeni obveznicima kroz pružene usluge. Ovo takoñe važi i <strong>za</strong> izdvajanja <strong>za</strong> socijalnoosiguranje, pošto <strong>za</strong>posleni dobijaju neto <strong>za</strong>rade, da bi (makar teoretski) dobili natrag taj novacukoliko ostanu bez posla, u obliku naknade. Ove transfere ne treba uključivati u cene ulaganjai rezultata u finansijskoj analizi. Kapitalne transfere i subvencije, izuzetno prisutne u Srbiji, ulokalnim samoupravama i u javnim preduzećima, takoñe ne treba ubrajati u prihode.5.19.4 Eksterni efektiPošto se finansijske cene konvertuju u obračunske, u obzir moraju biti uzeti spolji, odnosno,ekterni efekti. Eksterni efekti (kao koristi tako i troškovi) su oni efekti, koji nemaju tržišnuvrednost, ali imaju neospornu društvenu vrednost. Najveći i<strong>za</strong>zov, u pogledu uključivanjaeksternih efekata u ekonomsku analizu CBA, jeste utvrñivanje i izražavanje društvenevrednosti ovih efekata u novčanim jedinicama.Procena eksternih efekata podrazumeva tehnike različitog nivoa sofisticiranosti. Izmeñuostalih, koriste se metode kao što su spremnost korisnika da plati, uslovljeno vrednovanje itroškovi prevo<strong>za</strong>, kao i metode ve<strong>za</strong>ne <strong>za</strong> radnu snagu, kao što je transfer koristi.Spremnost korisnika da plati (Willingness to pay WTP) se koristi da bi se procenila vrednostkoju korisnici pripisuju odreñenom proizvodu ili usluzi. Suština je da se ispita koliko jekorisnik spreman da plati odreñenu korist. U vezi s ovim je spremnost korisnika daprihvati, metoda kojom se utvrñuje kolika bi morala da bude kompen<strong>za</strong>cija korisniku <strong>za</strong>prihvatanje odreñenih negativnih uticaja. Oba pristupa otkrivaju informacije o preferencamakorisnika, kojima se <strong>za</strong>tim može proceniti alternativna cena ulaganja ili rezultata projekta,neophodna <strong>za</strong> ekonomsku analizu. Utvrñuje se bilo posmatranjem navika potrošača, bilonaročitim anketama osmišljenim tako da se od potrošača dobiju željene informacije.Uslovljeno vrednovanje (CV) jeste tehnika <strong>za</strong>snovana na istraživanju s ciljem vrednovanjarezultata projekta koji nemaju tržišnu vrednost, kao što su <strong>za</strong>štita životne sredine, uticaj<strong>za</strong>gañenja, ili ponovno naseljavanje ugroženih vrsta. CV funkcioniše tako što se ljudi pitajukoliko su spremni da plate da bi došli do odreñene koristi (kao što je poboljšanje kvalitetarečne vode), ili koliko bi morala da iznosi kompen<strong>za</strong>cija <strong>za</strong> odricanje od takve koristi ili <strong>za</strong>plaćannje odreñenog troška (kao što je nestanak životinjske ili biljne vrste kao posledicainvesticionog projekta). CV, <strong>za</strong> razliku od uobičajenih tržišnih metoda, koje preferencepotrošača utvrñuju na osnovu njihovog delovanja, bazira svoje rezultate na osnovu njihovihizrečenih stavova, bez konkretnog delovanja. Najpoznatija upotreba ove metode bila je nakonizlivanja velike količine nafte uz obalu Aljaske, kada je pomoću nje utvrñena novčana vrednostsvake stradale životinje, kako bi odgovorna kompanija platila odštetu.Metoda troškova prevo<strong>za</strong> je tehnika utvrñivanja kojom se utvrñuju preference na osnovuizrečenih stavova i delovanja. Na primer, recimo da projekat podrazumeva izgradnju novedeponije u privlačnom turističkom mestu. Potrošačima bi bilo postavljeno pitanje kolikuudaljenost prelaze da bi došli do svog omiljenog odredišta, i ti troškovi bi poslužili kaopoka<strong>za</strong>telj njihovih preferenci, odnosno vrednosti koju oni pripisuju svom omiljenomturističkom odredištu. Istovremeno se mogu postaviti i druga pitanja na osnovu kojih se moguutvrditi preference potrošača.Transfer koristi kao metoda <strong>za</strong>hteva manje kapitala i radne snage, pošto se može raditi ukancelariji i koristi empirijske podatke iz drugih zemalja i sektora. Dobar primer <strong>za</strong> ovu93
metodu je studija iz 2001. koja se ticala koristi od usklañivanja s direktivama EU. Tada suvrednovane koristi po glavi stanovnika u nekoliko zemalja 54 .Primeri procene netržišnih uticaja 55Sektor Netržišni uticaj Procena uticajaTransportZdravstvena <strong>za</strong>štitaUšteda u vremenuputovanjaPrevencija povreda ismrtnih slučajevaVrednost radnog vremena jeoportunitetni trošak vremena kojisnosi poslodavac, jednakmarginalnim troškovima radne snageSpremnost korisnika da plati <strong>za</strong>smanjenje rizika od smrtnog slučaja iteške povredeJoš jedan važan aspekt procene eksternih efekata jeste ispitivanje spoljnih uticaja, koji nastajukada netržišni uticaji utiču na treće strane koje <strong>za</strong> to ne dobijaju nikakvu kompen<strong>za</strong>ciju. Tiuticaji se daju proceniti pomoću metoda ’’spremnost korisnika da plati’’ i ’’spremnost korisnikada prihvati’’. Koliko je to moguće, treba ih izraziti novčano. Ukoliko nije moguće, treba ihopisati kvalitativno.Važno je <strong>za</strong>pamtiti da spolji uticaji mogu biti kako pozitivni, tako i negativni. Primeripozitivnih spoljnih uticaja su bolja <strong>za</strong>štita od poplava pri izgradnji hidroelektrične brane, višistepen bezbednosti u saobraćaju pri izgradnji kružne obilaznice oko centra grada, unapreñenjeekosistema pri izgradnji kanali<strong>za</strong>cije. Negativni, pak, mogu biti gubitak obradivog zemljišta priizgradnji novog objekta, saobraćajne gužve pri izgradnji putne mreže i pad privredneaktivnosti tokom izgradnje puteva, kada se dosta vremena gubi na obilaznicama.5.19.5 Oportunitetni troškoviU ekonomskoj analizi, oportunitetni trošak je vrednost sredstva u alternativnoj upotrebi.Resursi (ulaganje) koji se uključuju u javne projekte mogu biti upotrebljeni drugačije. Naprimer, zemljište na kome će se graditi postrojenje <strong>za</strong> preradu otpadnih voda može se koristiti<strong>za</strong> poljoprivredu, stambenu zgradu, ili kao stanište životinja. Takoñe, radna snaga potrebna <strong>za</strong>grañevinske radove može biti upotrebljena na alternativni način.Oportunitetni trošak svakog resursa mora biti uključen u CBA, čak i onda kada ne postojinikakva finansijska transakcija. Na stabilnim i konkurentnim tržištima može se pretpostaviti datržišne cene odražavaju realne troškove po društvo, te da nema potrebe <strong>za</strong> korigovanjemoportunitetnih troškova.54 Evropska komisija, Koristi od usklañivanja s paketom <strong>za</strong>kona u oblasti <strong>za</strong>štite životne sredine u državamakandidatima. Predstavio ECOTEC, juli 2001. DG Environment, Brisel 2001.55 Evropsla komisija (2008), op. cit., s. 55.94
Primer obračuna oportunitetnog troškaNeko može da proda svoje računare <strong>za</strong> 5.000 evra, ali ih umesto prodaje koristi na nekomprojektu. U tom slučaju oportunitetni trošak tih računara je 5.000 evra, iako nije došlo donovčane transakcije.Nepovratni istorijski trošakOsoba iz prethodnog primera platila je 9.000 evra <strong>za</strong> nabavku računara, ali njihova tržišnavrednost u vreme analize iznosi 5.000 evra. Tada je tih 5.000 evra oportunitetni trošak, akose računari umesto prodaje koristite <strong>za</strong> izradu projekta. Preostalih 4.000 evra predstavljanepovratni istorijski trošak koji nije relevantan <strong>za</strong> analizu troškova i koristi.5.19.6 Diskontovanje troškova i koristiKada se utvrde ukupni troškovi i koristi, sledeći korak je izbor društvene (ekonomske) stopediskontovanja i izračunavanje poka<strong>za</strong>telja ekonomske opravanosti (rentabilnosti) projekta.Društvena diskontna stopa bi trebalo da odražava odnos budućih i sadašnjih koristi i troškovaiz aspekta društva. Ona se može razlikovati od finansijske diskontne stope u situacijama kadatržište kapitala nije stabilno. Izbor diskontne stope je važan <strong>za</strong>to što utiče na poka<strong>za</strong>teljerentabilnosti projekta 56 . U mnogim slučajevima, meñutim, ista diskontna stopa se koristi i <strong>za</strong>finansijsku i ekonomsku analizu..Prema Priručniku iz 2008, meñutim, <strong>za</strong> period od 2007. do 2013. Evropska komisija predlažedve društvene diskontne stope: 5.5% <strong>za</strong> kohezione države i 3.5% <strong>za</strong> ostale. Društvenediskontne stope baziraju se na procenama dugoročnog <strong>razvoj</strong>a i drugim parametrima 57 .5.19.7 Izračunavanje poka<strong>za</strong>telja ekonomskog učinkaNakon prilagoñavanja deformisanih cena, procene i obračuna eksternih troškova i korista inakon izbora društvene diskontne stope, može se krenuti u razmatranje ekonomskeopravdanosti projekta. Sledeća tri parametra su od ključne važnosti tokom ocene projekta iodlučivanja o tome da li ga vredi finansirati:Ekonomska neto sadašnja vrednost (Economic Net Present Value ENPV)Ekonomska stopa rentabilnosti (Economic Rate of Return ERR)Koeficijent koristi i troškova (Benefit-Cost Ratio BCR)a) Ekonomska neto sadašnja vrednost56 DG Regionalna politika & Evropska komisija: "Priručnik <strong>za</strong> CBA <strong>za</strong> investicione projekte, strukturne fondove ipredpristupne instrumente", Brisel 2008, s. 57.57 DG Regionalna politika & Evropska komisija: "Priručnik <strong>za</strong> CBA <strong>za</strong> investicione projekte, strukturne fondove ipredpristupne instrumente", Brisel 2008, s. 57.95
Ekonomska neto sadašnja vrednost ( dalje: ENPV) je sadašnja vrednost neto novčanog toka izekonomske analize. Drugim rečima, diskontovane koristi od kojih su oduzeti diskontovanitroškovi. ENPV je slična FNPV, osim što se <strong>za</strong> obračun koriste obračunske, umestodeformisanih tržišnih cena i uključuju se spoljne koristi i troškove. Može se obračunati uzprimenu društvene diskontne stope, koja je niža od komercijalne diskontne stope, korišćene ufinansijskoj analizi.Pravilo je da se nastavlja sa reali<strong>za</strong>cijom <strong>projekata</strong> čija je ENPV viša od nule. Ukoliko postojiviše opcija, bira se ona čija je ENPV najviša.ENPV se smatra najvažnijim i najpouzdanijim poka<strong>za</strong>teljem CBA. Trebalo bi je koristiti kaoosnovni poka<strong>za</strong>telj ekonomske opravdanosti (rentabilnosti) prilikom ocene predloga projekta.b) Ekonomska stopa rentabilnostiEkonomska stopa rentabilnosti (dalje: ERR) je diskontna stopa pri kojoj je ENPV jednakanuli. Drugim rečima, ERR je diskontna stopa pri kojoj je sadašnja vrednost koristi jednakasadašnjoj vrednosti troškova. Kao i u slučaju ENPV, obračunava se na osnovu diskontovanognovčanog toka iz ekonomske analize, koji uključuje obračunske cene ulaganja i rezultata ieksterne troškove i koristi.Pravilo je da ERR mora biti viša od društvene diskontne stope da bi se projekat finansirao.Ukoliko to nije slučaj, projekat treba odbiti.c) Koeficijent troškova i koristiKoeficijent koristi i troškova (BCR) je sadašnja vrednost ukupnih koristi od projektapodeljena sa sadašnjom vrednošću ukupnih troškova projekta:BCRI bPV (I b )O cPV (O c )BCR = PV (I b ) / PV (O c )koeficijent troškova i koristiukupne koristisadašnja vrednost ukupnih koristiukupni troškovisadašnja vrednost ukupnih troškovaUkoliko je BCR viši od 1 (BCR >1), projekat treba uzeti u razmatranje <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong>, pošto jesadašnja vrednost ukupnih koristi viša od sadašnje vrednosti ukupnih troškova. Ukoliko jeBCR niži od 1 (BCR
Tabela 5.9 Obračun ekonomske opravdanosti projektaOpis koristi i troškova1. Fiskalne korekcije2. Koristi od efekta 13. Koristi od efekta 24. Ukupne eksterne koristi (2+3)5. Prihod od prodaje6. Ukupne koristi (1+4+5)7. Troškovi zbog efekta 18. Troškovi zbog efekta 29. Eksterni troškovi (7+8)10. Ukupni investicioni rashodi11. Ukupni operativni rashodi12. Ukupni troškovi (9+10+11)13. Neto koristi (6−12)Ekonomska neto sadašnja vrednost ENPVEkonomska stopa rentabilnosti ERRKoeficijent koristi i troškova (BCR)godina1 2 ... nSledi prikaz ekonomskih stopa prinosa po vrstama <strong>projekata</strong>, koje su obračunate na osnovuuzorka velikih <strong>projekata</strong>, sprovedenih u Evropskoj uniji. Prika<strong>za</strong>ne stope rentabilnosti ne trebasmatrati standardima, već kao ilustraciju vrsta prinosa, koji se mogu ostvariti.Tabela 0.10 Očekivana ERR odabranih većih <strong>projekata</strong> 58Projekti po sektorima Prosečna stopa Broj <strong>projekata</strong>Energija 12,9 6Voda i životna sredina 15,8 51Saobraćaj 17,1 152Industrija 18,4 14Ostale javne usluge 16,3 10Ukupno 16,8 2335.20 Odlučivanje o finansiranjuU ovom delu se preispituje donošenje odluke o finansiranju projekta. Ukoliko se navedenapravila poštuju, projekat može biti finansiran. Ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni, projekat će58 EC Regionalna politika “Priručnik <strong>za</strong> analizu koristi i troškova većih <strong>projekata</strong>”, izdanje iz 1997.97
sigurno biti odbačen. Ta pravila i uslovi su rezultat iskustva novih zemalja članica EU, isadržani su u Priručniku.Prvi niz uslova koje projekat mora da ispuni da bi se kvalifikovao <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong> jesu uslovive<strong>za</strong>ni <strong>za</strong> pripremu projekta. Ako ti uslovi nisu ispunjeni, projekat će najverovatnije bitiodbijen, ili će odluka o finansiranju tog projekta biti odložena dok se ne otklone nedostaci.Ovi uslovi su uopšteno navedeni, ali njihova primena <strong>za</strong>visi od same finansijske institucije.Investitor ima pristup zemljištu na kom će biti smešten projekat.Pripremljena je CBA i sve dodatne studije.Institucionalna anali<strong>za</strong> u CBA pokazuje da je investitor upoznat sa institucionalnimokvirom, i da su razjašnjeni svi troškovi, koristi, rizici i odgovornosti.Drugo, projekat mora doka<strong>za</strong>ti svoju finansijaku održivost. U slučaju projekta u oblasti<strong>za</strong>štite životne sredine (npr. izgradnja postrojenja <strong>za</strong> preradu otpadnih voda ili uspostavljanjesistema prikupljanja čvrstog otpada) to znači da će <strong>za</strong> vreme trajanja projekta biti ostvarenpozitivan neto novčani tok. Neto novačani tok bi trebalo ostvariti putem naplate usluge odkorisnika. Ukoliko su naplaćena sredstva nedovoljna da pokriju operativne rashode, iz razlogaodržavanja socijalnog mira, predlagač projekta mora da dokaže da će ti rashodi biti pokriveniiz drugih izvora, kao što su prihodi iz opštinskog budžeta, samodoprinos korisnika, itd. Važnoje <strong>za</strong>pamtiti da donatori i meñunarodne finansijske institucije žele da finansiraju one projekte,koji rešavaju problem ili niz problema, kako sada, tako i u budućnosti. Ukoliko projekat nijeodrživ, odnosno, ukoliko ima negativni novčani tok, koristi neće biti ostvarne, a investiranasredstva će biti u<strong>za</strong>lud utrošena.Treće, projekat mora biti finansijski isplativ. To znači da bi finansijska neto sadašnjavrednost (FNPV) morala da bude pozitivna, dok bi finansijska stopa rentabilnosti (FRR)morala biti pozitivna i viša od diskontne stope. S druge strane, ukoliko projekat ima visokeFNPV i FRR, to ga svrstava u komercijalne projekte, koji lako može biti finansiran od stranekomercijalne banke ili grupe investitora, pošto garantuje adekvatnu stopu rentabilnosti. Toznači da projekat može biti odbijen i ako je po prirodi komercijalan.Četvrto, mnogi projekti koje treba sprovoditi nisu finansijski isplativi. Takvi su projekti koji setiču javnih komunalija i oni koji su društveno važni. Za ovakve projekte važi pravilo da morajubiti ekonomski opravdani, što znači da je njihova ekonomska neto sadašnja vrednost(ENPV) pozitivna, te da je ekonomska stopa rentabilnosti (ERR) pozitivna i prevazilazidruštvenu diskotnu stopu. Osim toga, diskontovani ukupni zbir društvenih koristi mora bitiviši od diskontovanog ukupnog zbira društvenih troškova. To znači da koeficijent koristi itroškova (BCR) mora biti viši od 1. Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni, projekat mora bitiodbačen. Ne vredi trošiti novac na projekat, kada se ista sredstva moga upotrebiti <strong>za</strong> društvenoisplativije projekte.Tabela koja sledi sadrži ključne aspekte finansijske i ekonomske isplativosti. Za projekte kojisu i finansijski i ekonomski isplativi, nije neophodno obezbeñivati donacije (gornji levikvadrant). Projekti koji su finansijski, ali ne i ekonomski isplativi, ne treba da budu sprovedeni(gornji desni kvadrant). Pošto postoji tendencija na tržištu da se takvi projekti sprovedu,potrebna je intervencija države da bi se ublažile negativne posledice. Projekti koji nisufinansijski isplativi, ali su ekonomski opravdani, mogu se realizovati putem sufinansiranja(donji levi kvadrant). Donatori najčešće finansiraju upravo ovakve projekte. Konačno, projekatkoji nije ni finansijski ni ekonomski isplativ (donji desni kvadrant) ne bi trebalo da budu98
ealizovani. Teoretski, tržište bi samo trebalo da predupredi sprovoñenje ovakvih <strong>projekata</strong>,pošto oni ne generišu nikakav prihod.ODLIKEPROJEKTAFINANSIJSKAISPLATIVOSTDANEEKONOMSKA OPRAVDANOST (ISPLATIVOST)DAPROJEKAT TREBA SPROVESTIPošto je finansijski isplativ, nemapotrebe <strong>za</strong> subvencijamaPROJEKAT TREBA SPROVESTIPošto nije finansijski isplativ,potrebna je subvencija <strong>za</strong> reali<strong>za</strong>cijuNEPROJEKAT NE TREBA SPROVESTI.Pošto je finansijski isplativ, <strong>za</strong>interesovanestrane mogu odlučiti da ga realizuju.Država bi trebalo da interveniše,pomoću pore<strong>za</strong> ili taksi da predupredinegativne uticaje, ili da obezbedikompen<strong>za</strong>ciju oštećenim stranama.PROJEKAT NE TREBA SPROVESTIPošto nije finansijski isplativ, tržište ćesprečiti reali<strong>za</strong>ciju.Načela donošenja odluka o sufinansiranju <strong>projekata</strong> iz EU fondova su ukratko data u sledećemokviru.Načela odluka o sufinansiranjuProjekat s pozitivnom i visokom FNPV može se finansirati iz privatnog kapitala.Projekat s negativnom FNPV treba analizirati uzimajući u obzir sve društvene iekonomske koristi i troškove kako bi se utvrdilo da li se kvalifikuje <strong>za</strong> podršku.Projekat s pzitivnom i visokom ENPV trebalo bi da bude prioritetan <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong>.Osim toga ERR bi trebalo da bude viša od društvene diskontne stope.Projekat mora imati koeficijent koristi i troškova viši od 1 da bi se kvalifikovao.Svaki projekat čija je ERR niža od društvene diskontne stope, ili čija je ENPVnegativna, treba revidirati ili odbiti.Svaki projekat s BCR nižim od 1 treba pažljivo oceniti ili odbiti.5.21 Anali<strong>za</strong> rizikaKao što je i dato u analizi troškova i koristi, investicioni projekti se <strong>za</strong>snivaju na brojnimpretpostavkama, a te su pretpostavke neretko pogrešne. Na primer, ograničenja u pogledupodataka primoravaju reali<strong>za</strong>tore <strong>projekata</strong> da se oslanjaju na različite pretpostavke po pitanjurasta broja stanovnika, potražnje <strong>za</strong> uslugama, ekonomkih projekcija (inflacije, privrednograsta, prihoda, stope ne<strong>za</strong>poslenosti, itd.) i druge promenljive kategorije koje mogu dostauticati na finansijsku i ekonomsku isplativost projekta. Osim toga, čak i učinak opreme možebiti gori nego što se pretpostavlja.Priručnik <strong>za</strong> analizu troškova i koristi pravi razliku izmeñu nepoznanice i rizika. Nepoznanicau ovom kontekstu znači da nešto može imati rezultat kakav nije željen. Ona može postati rizikukoliko se primeni "procena verovatnoće kojom se ukazuje na izvesnost mogućnosti da99
ostvarena vrednost promenljive bude u <strong>za</strong>datim okvirima 59 ." Nepoznanica se ne možeempirijski izmeriti, niti se može analizirati, a svakako se njom ne može upravljati.Transformacijom nepoznanice u rizik, postiže se mogućnost analize i upravljanja.Ukoliko reali<strong>za</strong>tor projekta traži su<strong>finansiranje</strong> od EU, neophodna je anali<strong>za</strong> rizika <strong>za</strong> svakiveći projekat. 60 Preporučeni koraci u svakoj analizi rizika jesu 61 :anali<strong>za</strong> osetljivostidistribucija verovatnoće <strong>za</strong> svaku od ključnih promenljivihanali<strong>za</strong> rizikaprocena prihvatljivog nivoa rizikapredupreñenje rizika.Svaki od ovih koraka razmotren je u daljem tekstu.5.21.1 Anali<strong>za</strong> osetljivostiAnali<strong>za</strong> osetljivosti se koristi kako bi se utvrdile one promenljive koje su od ključne važnosti <strong>za</strong>projekat. Ključna promenljiva je svaka koja ima pozitivan ili negativan uticaj na finansijsku i/iliekonomsku isplativost projekta. Da bi se utvrdilo koje su promenljive ključne, analitičarprojekta promeni jednu promenljivu, dok ostale ne menja, i posmatra promene u FNPV, FRR,ENPV i ERR. Priručnik iz 2008. ustanovio je opšte pravilo da ukoliko promena od 1% ujednoj promenljivoj (parametru) dovede do promene u neto novčanom toku (FNPV(C)) od1% ili više 62 , onda će se taj faktor smatrati ključnom promenljivom 63 . Osim toga, takoñe jekorisno istražiti uticaj promene ključnih promenljivih na ENPV.Priručnik preporučuje sledeće korake u sprovoñenju analize osetljivosti 64 :• utvrditi promenljive• eliminisati <strong>za</strong>visne promenljive• analizirati osetljivost poka<strong>za</strong>telja rentabilnosti• odabrati ključne promenljiveTabela koja sledi može biti od pomoći pri utvrñivanju ključnih promenljivih <strong>za</strong> potrebeanalize osetljivosti.59 Evropska komisija (2008), op. cit. s. 60.60 U skladu s članom 40 Pravilnika Veća 083/2006 od 11. jula 2006, koji sadrži osnovne odredbe <strong>za</strong> Evropskifond <strong>za</strong> regionalni <strong>razvoj</strong>, Evropski socijalni fond i Kohezioni fond.61 Evropska komisija (2008), op. cit. s. 60.62 Stručno rečeno, to znači da je elasticitet 1 ili više.63 Evropska komisija (2008), op. cit. s. 6064 Ibid., s. 61.100
Tabela 5.11 Identifikacija ključnih promenljivih 65Kategorije:Dinamika cenaTražnjaInvesticioni troškoviTekući troškoviKvantitativni parametrioperativnih troškovaCene proizvoda (output)Kvantitativni parametriprihodaObračunske cene,troškova i koristiKvantitativni parametri <strong>za</strong>troškove i koristiPromenljive:Stopa inflacije, stopa rasta realnih plata, cene energenata,promene cena roba i uslugaBroj stanovnika, stopa demografskog rasta, specifična potrošnja,procenat dana provedenih na bolovanju, formiranje tražnje,obim saobraćaja, veličina oblasti koja će se navodnjavati, tržišnoučešće date robe široke potrošnjeTrajanje grañevinskih radova (kašnjenje u reali<strong>za</strong>ciji), cena radnesnage po satu, produktivnost po satu, cene zemljišta, troškovitransporta, troškovi betona, udaljenost od kamenoloma, cene<strong>za</strong>kupa, dubine bunara, vek trajanja opreme i proizvedenih robaCene roba i usluga, troškovi <strong>za</strong>poslenih po satu, cene struje, gasai drugih gorivaSpecifična potrošnja energije i drugih roba i usluga, broj<strong>za</strong>poslenihTarife, prodajne cene proizvoda, cene polufabrikataProizvodnja prodatih roba po satu ili neka druga vremenskodrednica, obim pruženih usluga, produktivnost, broj korisnika,procenat prodora u datoj oblasti, prodor na tržišteKoeficijenti konvertovanja tržišnih cena, vrednost vremena,troškovi hospitali<strong>za</strong>cije, troškovi izbegnutih smrtnih slučajeva,ekonomske (obračunske) cene roba i usluga, valori<strong>za</strong>cijaeksternih efekataIzbegnuta stope bolovanja, veličina iskorišćene površine,dodatna vrednost po hektaru navodnjenog zemljišta, opsegproizvedene energije ili upotrebljenih sirovinaAnali<strong>za</strong> osetljivosti bi trebalo da se usredsredi na ne<strong>za</strong>visne promenljive, eliminiše suvišnepromenljive i, u najvećoj mogućoj meri, analizira promenljive u njihovom najosnovnijemobliku. To praktično znači da analizom treba da budu testirane samo one promenljive kojenemaju isti uticaj i koje ne utiču jedna na drugu. Na primer, promenljive prihod i cena nemoraju biti testirane u okviru iste analize, pošto prihod <strong>za</strong>visi od cene i <strong>za</strong>pravo predstavljaagregat promenljivih cena i količina.Anali<strong>za</strong> elasticiteta je u velikoj meri kvalitativna anali<strong>za</strong>, pošto kategoriše promenljive premanjihovom uticaju na isplativost projekta. Svaka promenljiva treba postepeno da se menja, dokse druge <strong>za</strong>državaju na istom nivou, kako bi se utvrdio uticaj na NPV i ostale poka<strong>za</strong>teljerentabilnosti projekta. Rezultate treba predstaviti na grafikonu, kao što je prika<strong>za</strong>no dole.65 Ibid., s. 61.101
Anali<strong>za</strong> osetljivosti na promene <strong>investicionih</strong> rashoda12,0%10,0%8,0%IRR6,0%4,0%2,0%0,0%2 000 0001 000 0000-1 000 000-2 000 000-3 000 000-4 000 000NPV [EURO]2 878 58 3 289 8093 701 0354 112 2614 523 4874 934 7135 345 939Ukupni investicioni rashodi [EURO]FRR(C) FRR(K) FNPV(C) FNPV(K)Na primeru datom ovde vidi se da parametri projekta nisu značajno osetljivi na promeneukupnih <strong>investicionih</strong> rashoda.Nakon toga se utvrñuju ključne promenljive. To su one promenljive čija promena od 1% <strong>za</strong>rezultat ima promenu višu od 1% u parametrima rentabilnosti projekta (FNPV, FRR, ENPV,ERR).Predlagač projekta često primremi i analizu scenarija, kao deo analize osetljivosti. Za razlikuod standardnih koraka u analizi osetljivosti, anali<strong>za</strong> scenarija grupiše razne vrednosti ključnihpromenljivih u jedan scenario, te testira ukupnu ekonomsku i finansijsku rentabilnost projekta.Najtipičniji pristup je definisanje optimističnog i pesimističnog scenarija i poreñenje saočekivanim scenarijem.5.21.2 Anali<strong>za</strong> rizikaNajveća mana anali<strong>za</strong> osetljivosti i analize scenarija je to što ne analiziraju verovatnoćupromene promenljivih, niti da li će skup pretpostavki u jednom scenariju moći da se obistini.Kao odgovor na to, analitičari rizika u obzir uzimaju i verovatnoću i uticaj ključnihpromenljivih na ispaltivost projekta. Pošto se ključne promenljive utvrde u analizi osetljivosti,priprema se anali<strong>za</strong> rizika.Tipični koraci u analizi rizika su:• Kvalitativna procena rizika, jednostavna, ali korisna vežba koja se radi pomoćumatrice rizika. Svrha je utvrñivanje rizika sa velikom verovatnoćom i onih koji biznačajno uticali na izvodljivost projekta. Za takve rizike je potrebno osmisliti strategijuublažavanja rizika.102
• Distribucija verovatnoće <strong>za</strong> svaku od ključnih promenljivih. Priručnik nalažeizračunavanje distribucije verovatnoće kako bi se na sveobuhvatniji način razumelirizici <strong>za</strong> projekat.• Anali<strong>za</strong> rizika. Kada se definiše distribucija verovatnoće i ustanove se korelacijeizmeñu promenljivih, sprovodi se Monte Karlo ili slična simulacija, da bi se utvrdilimogući rezultati tokom vremena.Kvalitativna anali<strong>za</strong> rizika u obzir uzima najznačajnije finansijske, ekološke, operativne,institucionalne i društveno-ekonomske rizike ve<strong>za</strong>ne <strong>za</strong> projekat i njegovo sprovoñenje. Moguse utvrditi i drugi rizici. Procenjuje se verovatnoća ostvarenja tih rizika i težina negativnihposledica, a predlažu se mere <strong>za</strong> ublažavanje rizika. Ovakva anali<strong>za</strong> se može sprovesti usvakom trenutku, naročito kada nije dostupan sofisticirani softver <strong>za</strong> simulaciju rizika. Primertakve analize dat je u tabeli.103
Tabela 5.12 Kvalitativna procena rizika <strong>za</strong> projekat izgradnje postrojenja <strong>za</strong> preraduotpadnih vodaTežinaVerovatnoposledićaMere ublažavanjaceH-velika(samo <strong>za</strong> težinuRizikKategorijaOd 1M-posledice vrednosti 5,(nikakvaUmerena4 i 3)) do: 5L-Niska(velika)PRIPREMA PROJEKTANeuspeh u pribavljanju zemljišta igrañevinske dozvoleGrad nema kapaciteta da sufinansiraprojekat, ni kreditima ni samostalnoSPROVOðENJE PROJEKTAZagañenje sredine tokom radova (ulje,buka, prašina); ENSV opada zbogviših društvenih troškova.Ograničeni upravljački kapaciteti. Možerezultirati kašnjenjima i prekoračenjimabudžeta (smanjena ENSV).Može doći do kašnjenja u izgradnji zbognepovoljnih vremenskih uslova.Neodgovarajuće sposobnosti u smislufinansijskog planiranja, nadzora iizveštavanja o projektu. Posledica možebiti <strong>za</strong>kašnjenje u dobijanju sredstava ikredita.KORIŠĆENJE PROJEKTANeodgovarajući program <strong>za</strong> otkrivanjecurenja. Gubici ugrožavaju održivostsistema.Neuspeh pri pokušaju da se uvederutinski program održavanja. Tekućitroškovi u budućnosti rastu .Vodovod ne uvodi neophodne promene uorgani<strong>za</strong>cionu strukturu kako biunapredio upravljanje i održavanjeinfrastrukture, što podrazumevaračunovodstvo, upravu i programeodržavanja.Tehnički/ekološkiL 5Finansijski L 5Ekološki L 4Operativni/InstitucionalniH 5Operativni M 2 -Operativni/InstitucionalniL-M 3Operativni M 5Operativni M 4Operativni/InstitucionalniL 2Obezbeñeno zemljište isva odobrenjaNadležno ministarstvose obavezuje da ćeobezbediti državnasredstvaSve merepredostroñnosti inadzor se sprovodeprema studiji o uticajuna životnu sredinu.Nadzor vrši obučenolice.Pogon <strong>za</strong> preraduotpadnih voda <strong>za</strong>htevastručnu pomoć. Bićeoformljena i obučenajedinica <strong>za</strong> sprovoñenjeprojekta.Obezbediti stručnupomoćObezbediti stručnupomoćObezbediti stručnupomoć i osmislitiprogram održavanjaPromenitiorgani<strong>za</strong>cionustrukturu i obezbeditistručnu pomoćNeodgovarajuća tarifna politika i Institucional M 4 Obezbediti stručnu104
Rizikdisciplina naplate, stopa naplate se nepoboljšava.Cene nisu na nivou koji pokrivatroškove. Posledica je da se infrastrukturane održava i <strong>za</strong>menjuje kako jeplanirano.Kategorijani/FinansijskiInstitucionalni/FinansijskiVerovatnoćaH-velikaM-UmerenaL-NiskaTežinaposlediceOd 1(nikakva) do: 5(velika)M 4Mere ublažavanja(samo <strong>za</strong> težinuposledice vrednosti 5,4 i 3)pomoć. Kampanja <strong>za</strong>podi<strong>za</strong>nje svestijavnosti.Obezbediti stručnupomoć. Kampanja <strong>za</strong>podi<strong>za</strong>nje svestijavnosti.Priručnik nalaže izračunavanje distribucije verovatnoće <strong>za</strong> ključne promenljive kako bi se boljesagledao profil rizika jednog projekta. Da bi se shvatilo <strong>za</strong>što je ovo neophodno, korisno jeuzeti u obzir da projekat s visokom očekivanom NPV, ali sa velikim očekivanim variranjempromenljivih, ne mora biti bolji od projekta sa nižom NPV, čije je očekivano variranjepromenljivih manje. Za ovakve procene potrebno je raspolagati različitim podacima, kao štosu istorijski podaci <strong>za</strong> slične projekte i mišljenja stručnjaka.Ukoliko nema boljih podataka, dobar pristup može biti i trianguilarna distribucija verovatnoćeishoda. Ovaj pristup se preporučuje kada su raspoloživi samo ograničeni podaci o realnojdistribuciji. Osim toga, ovaj pristup je lako razumljiv i ljudima koji nisu upoznati sastatistikom, pošto postoje samo tri parametra: minimalna vrednost (najniža moguća vrednost),najverovatnija vrednost (sa najvećom verovatnoćom) i maksimalna vrednost (najviša mogućavrednost). Za svaku od ključnih vrednosti utvrñena su ova tri parametra. U hipotetičkomprimeru datom na narednoj slici, najniža vrednost je -10 miliona, srednja je 0 miliona, amaksimalna 10 miliona.Slika 5.3 Primer triangularne distribucije verovatnoće1,21Verovatnoća0,80,60,40,20-10 0 10U milionima105
U finansijskom modelu s komponentom analize rizika, u svakoj godini analize rizikadistribucija ključnih promenljivih može se menjati tako da srednja vrednost uvek odgovaraprvobitnim (očekivanim vrednostima) u modelu. Ovo se može predstaviti tabelom, kao uprimeru.Tabela 5.13Podaci <strong>za</strong> distribuciju verovatnoćeOpisPrimer: Podaci <strong>za</strong> distribuciju verovatnoćeJedinicaMinimalnavrednostMaksimalnavrednostNajverovatnijavrednostInvesticioni troškovi EUR 57,718,156 70,544,412 64,131,284Broj <strong>za</strong>poslenih Broj 410.40 501.60 456.00Godišnji realni rast cene električneenergije% -1% 1% 0%Stopa naplate % 81% 99% 90%Potrošnja po stanovniku po danu lcd 108.00 132.00 120.00Da bi se ispravno modelirao rizik, neophodno je uzeti u obzir i korelacije izmeñupromenljivih. Tabela koja sledi opisuje korelacije pretpostavljenje u analizi rizika.Tabela 5.14Korelacije pretpostavljene izmeñu promenljivihPrimer: Korelacije izmeñu promenljivihOpis promenljivihInvesticioni troškoviBroj <strong>za</strong>poslenihGodišnji realni rast ceneelektrične energijeStopa naplatePotrošnja po stanovnikupo danuInvesticioni troškovi 1 0 0 0 0Broj <strong>za</strong>poslenih 0 1 0 0 0Godišnji realni rast ceneelektrične energije0 0 1 -0.25 -0.25Stopa naplate 0 0 -0.25 1 -0.25Potrošnja po stanovniku podanu0 0 -0.25 -0.25 1Napomena: 1 je maksimalna negativna korelacija, 0 je bez korelacije, +1 je maksimalna pozitivnakorelacija106
Da bi se prika<strong>za</strong>lo povećanje neizvesnosti tokom dugoročnog predviñanja, model rizika morauzeti u obzir da promenljive tokom vremena sve više variraju. Primer <strong>za</strong> to je dat dalje utekstu, kroz čitav niz promenljivih, u koje je uračunata i standardna devijacija od 5%.Slika 5.4 Distribucija verovatnoće ukupno <strong>za</strong>poslenih od 2009 do 2040Broj ZaposlenihSlika 5.5 Distribucija verovatnoće stopa naplate od 2009. do 2040.Stopa naplate107
Konačno se mogu predstaviti rezultati analize rizika. To se radi tako što se pripremikumulativna distribucija verovatnoće <strong>za</strong>snovana na simulaciji efekata ključnih promenljivih narentabilnost projekta, pomoću metode Monte Karlo ili neke slične tehnike. Primer koji sledi<strong>za</strong>snovan je na kumulativnoj distribuciji verovatnoće ekonomske neto sadašnje vrednosti(ENPV).Tabela 5.15 Rezultati analize rizikaPrimer: Rezultati analize rizikaOpisENPVSrednja vrednost NPV, (EUR) 75,775,140Standardna devijcija (EUR) 5,492,606Verovatnoća <strong>za</strong> manje od nule 0%Verovatnoća <strong>za</strong> >= +20% devijacije od srednje vrednosti 0.2%Verovatnoća <strong>za</strong> =< -20% devijacije od srednje vrednosti 0.2%Na osnovu tabele, ekonomska neto sadašnja vrednost će sigurno biti pozitivna saverovatnoćom od 100%. Ukoliko se sve pretpostavke navedene u CBA ostvare, u ovomprimeru se može <strong>za</strong>ključiti da je verovatnoća da će ovakav projekat doprineti boljitkustoprocentna.Kumulativni problemi takoñe treba da budu predstavljeni u grafikonu, kao nau sledećemprimeru. Osa X prikazuje ENPV u milionima, dok osa Y prikazuje kumulativne verovatnoće.Shodno tome, u navedenom primeru, postoji oko 25% verovatnoće da će ENPV bitinegativna.108
Slika 5.6 Distribucija kumulativne verovatnoće <strong>za</strong> ENSV (u milionima EUR)Anali<strong>za</strong> rizika takoće omogućava procenu prihvatljivog nivoa rizika. U ovoj proceni, donjagranica, očekivana ENPV ili neki drugi parametar, se utvrñuje i poredi sa analizomverovatnoće. Kao što je navedeno u Priručniku:Ukoliko projekat ima ''osnovnu" ERR od 10%, ali nam anali<strong>za</strong> verovatnoće rizika kaže da ERR imavrednost izmeñu 4 i 10%, uz verovatnoću od 70% i vrednost izmeñu 10 i 13% uz verovatnoću od30%, onda je očekivana vrednost ERR <strong>za</strong> takav projekat samo 8,35% [prosek(4,10)*0.7 + prosek(10,13)*0.3] 66 .Anali<strong>za</strong> rizika nam pruža dodatne informacije neophodne <strong>za</strong> donošenje odluke o projektu,time što poredi projektovane ekonomske i finansijske poka<strong>za</strong>telje rentabilnosti saverovatnoćom rizika.Evropska komisija takoñe preporučuje predupreñenje rizika. Pod predupreñenjem rizika sepodrazumeva sledeće: "Minimizirati nivo optimističke pristrasnosti, te dodatno proveriti iprilagoditi procene koristi i troškova, i to na osnovu empirijskih podataka, naročito onihdostupnih iz sličnih <strong>projekata</strong>. Takoñe, konsultacije sa stručnjacima mogu biti korisne." 6766 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 64.67 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 65.109
6 OSTALI PRISTUPI PROCENI PROJEKATAPriručnik takoñe preporučuje i druge tehnike procene pored analize troškova i koristi. Theseinclude:Anali<strong>za</strong> isplativosti (Cost-Effectiveness Analysis CEA)Anali<strong>za</strong> višestrukih kriterijuma (MCA)Anali<strong>za</strong> ekonomskih efekata (EIA)Ovi pristupi su <strong>za</strong>mišljeni tako da budu komplementarni s CBA, što znači da ih ne trebadoživljavati kao <strong>za</strong>menu <strong>za</strong> CBA. Razlog <strong>za</strong> to je činjenica da ih je teško standardizovati, te štonedoslednosti i razlike izmeñu zemalja i regiona čine procenu i poreñenje daleko složenijim 68 .6.1 Anali<strong>za</strong> isplativosti 69Anali<strong>za</strong> isplativosti (dalje: CEA) je poreñenje alternativnih <strong>projekata</strong> u kojima se isti efekatipostižu na različite načine.Cilj analize je i<strong>za</strong>bor projekta koji: 1) <strong>za</strong> dati nivo rezultata, ima najmanju neto sadašnjuvrednost troškova ili 2) <strong>za</strong> date troškove ima najveći nivo proizvoda.Anali<strong>za</strong> isplativosti je korisna <strong>za</strong> projekte, čije je koristi teško/ili nemoguće izračunati, a čijitroškovi se mogu predvideti sa velikom tačnošću.Ova anali<strong>za</strong> se koristi <strong>za</strong> ekonomsku ocenu programa i <strong>projekata</strong> ve<strong>za</strong>nih <strong>za</strong>: zdavstvenu<strong>za</strong>štitu, naučna istraživanja, obrazovanje i <strong>za</strong>štitu životne sredine. Za njih se koriste jednostavnipoka<strong>za</strong>telji isplativosti (rentabilnosti): troškovi istraživanja po patentu, troškovi školovanja postudentu, troškovi po jedinici smanjene emisije, itd.Anali<strong>za</strong> isplativosti je manje efikasna kada se odreñena vrednost, čak i indikativan, dodeljujekoristima, a ne samo troškovima.Anali<strong>za</strong> isplativosti rešava problem optimi<strong>za</strong>cije resursa, koja se predstavlja u obliku:Fiksnih troškova i n - alternativnih <strong>projekata</strong>: donosilac odluke imaju <strong>za</strong> cilj dapostigne najviši nivo rezultata (E)Fiksnog rezultata i n - alternativnih <strong>projekata</strong>: donosilac odluke imaju <strong>za</strong> cilj dapostigne rezultat sa najnižim troškovima (C)Iako se <strong>za</strong> svaku alternativu mogu uporediti jednostavni odnosi troškova i rezultata (C/E),uporeñenje se <strong>za</strong>sniva na odnosu uvećanih troškova i uvećanih rezultata. Na ovaj načinsaznajemo koliko plaćamo <strong>za</strong> dodatnu meru ili korist. Kada su u pitanju dva projekta koji se68 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 66.69 Prva četiri pasusa su citirana iz Evropska komisija (2008), op. cit., s. 66. Ovakav vid doslovnog citiranja jeizričito dopušten u uvodu u Priručnik.110
mešusobno isključuju, anali<strong>za</strong> uvećanja je potrebna kako bi se projekti rangirali i kako bi seizdvojio onaj koji je isplativiji.Primer <strong>za</strong> analizu isplativosti dat je u poglavlju 5.7., koji se bavi analizom opcija, te su osnovnestvari ovde samo ponovljene. Za merenje isplativosti koristi se indikator prosečnihinkrementalnih troškova (Average Incremental Cost AIC), poznat kao indikator dinamikenastajanja troškova. AIC predstavlja odnos izmeñu diskontovanih <strong>investicionih</strong> i operativnihtroškova tokom veka trajanja investicije i diskontovanog toka prihoda, ili koristi (kada sukoristi izražene fizičkim jedinicama, na primer broj kubnih metara prerañenih otpadnih voda).AIC je više dinamički indikator rentabilnosti nego snimak stanja, koji proizilazi iz tipičneanalize jediničnih troškova. AIC se obračunava po sledećoj formuli:AICt=n∑ICt=0=t=nt∑+ O & M(1 + r)VWSt=0 (1 + r)IC t investicioni troškovi u godini tO&M t operativni troškovi i troškovi održavanja u godini tVWS t jedinični efekat projekta u godini t (npr.<strong>za</strong>premina prerañenih otpadnih voda ukubnim metrima)r diskontna stopan referentni period (vek trajanja investicije)Brojilac jednačine je zbir diskontovanih <strong>investicionih</strong> troškova i diskontovanih operativnihtroškova i troškova održavanja. Operativni troškovi se prikazuju <strong>za</strong> ceo vek trajanja projekta.U imeniocu je prika<strong>za</strong>n diskontovan jedinični efekat projekta.tttt6.2 Anali<strong>za</strong> višestrukih kriterijumaAnali<strong>za</strong> višestrukih kriterijuma (Multi criteria analysis MCA) je instrument <strong>za</strong> obradu ni<strong>za</strong>ciljeva koji se ne mogu obuhvatiti ekonomskim (računovodstvenim) cenama u standardnojCBA. MCA je korisna u proceni investicija, kada se važni društveni ciljevi ne mogu adekvatnoiska<strong>za</strong>ti u finansijskoj i ekonomskoj analizi (kao što su <strong>za</strong>štita životne sredine, društvenapravičnost, jednake mogućnosti).U pojednostavljenom primeru, pretpostavka je da je predloženi projekat finansijski neisplativ(vrlo negativna FNPV) i ekonomski neopravdan (neznatno negativna ENPV). Premausvojenim pravilima odlučivanja, projekat bi trebalo odbiti bez odobrenog sufinansiranja. Sadruge strane, predlagač projekta bi mogao kvalitativno da predstavi koristi od projekta koje sene mogu kvantitativno izmeriti. To se postiže uspostavljanjem matrice u kojoj se efektiprojekta mere naspram odreñenih kriterijuma (kao što su <strong>za</strong>štita životne sredine, društvenapravičnost, jednake mogućnosti). Tim kriterijumima se može pripisati odreñena težina, da bi setaj projekat uporedio sa drugim projektima, po osnovu istih kriterijuma. Postupak je prika<strong>za</strong>nau tabeli: 7070 Tabela data u DG Regionalna politika & Evropska komisija: "Priručnik <strong>za</strong> CBA <strong>za</strong> investicione projekte,strukturne fondove i predpristupne instrumente", Brisel 2008, s. 69.111
Tabela 6.1 Anali<strong>za</strong> višestrukih kriterijuma <strong>za</strong> dva projektaPrimer: Anali<strong>za</strong> višestrukih kriterijuma <strong>za</strong> dva projektaPROJEKAT APROJEKAT BOpis kriterijumaPoeni* Težina Efekat Poeni* Težina EfekatKapital 2 0.6 1.2 4 0.6 2.4Jednake mogućnosti 1 0.2 0.2 1 0.2 0.2Zaštita životnesredine3 0.2 0.6 4 0.2 0.8Ukupno 2.0 umereni efekat 3.4 značajan efekat* Objašnjenje: 0 je bez efekta, 1 je neznatan efekat, 2 je umeren efekat, 3 je značajan efekat, 4 jeveoma značajan efekatPretpostavimo da Projekat A nije ispunio kriterijume finansijske isplativosti (FNPV < 0, FRR< 0), ali jeste ispunio kriterijume ekonomske opravdanosti (ENPV > 0, ERR > 0, CBR > 1).Projekat B nije ispunio nijedan kriterijum (iako je ENPV blizu nule). Iz MCA se vidi daProjekat B ima daleko veći efekat u pogledu pravičnosti i <strong>za</strong>štite životne sredine, ali su ti efektitakvi da ne mogu biti izraženi na merljiv način, odnosno novčano.Ovakve procene su subjektivne. Iz tog razloga treba obratiti posebnu pažnju da se MCA nekoristi da bi se i<strong>za</strong>brao projekat sa većim efektima i niskom finansijskom i ekonomskomisplativošću, umesto ekonomski isplativog projekta sa manjim efektima. MCA može dobroposlužiti da se rangiraju projekti iz različitih sektora pomoću unapred definisanih kriterijuma.MCA se često koristi <strong>za</strong> donelošenje odluka finansijske prirode ve<strong>za</strong>nih <strong>za</strong> fondove <strong>za</strong> <strong>za</strong>štituživotne sredine, kao i <strong>za</strong> pripremu planova <strong>kapitalnih</strong> investicija <strong>za</strong> opštine i komunalnapreduzeća u zemljama kao što je Poljska.Više detalja o MCA može se naći u verzijama Priručnika iz 2008. i 2002. godine.112
6.3 Anali<strong>za</strong> ekonomskih efekataAnali<strong>za</strong> ekonomskih efekata (Economic impact analysis EIA) se koristi <strong>za</strong> ocenu uticaja dateintervencije ili programa na konkretno društveno-ekonomsko okruženje. EIA analiziramakroekonomske indikatore i predviña uticaj projekta na ove indikatore. EIA utvrñuje da li jepotrebno obezbediti javnu podršku, sa aspekta posti<strong>za</strong>nja ekonomskih koristi u konkretnojoblasti.Rezultati EIA bi trebalo da budu od koristi na:nivou sektora, u identifikovanju ključno važnih oblasti i definisanju koraka ve<strong>za</strong>nih <strong>za</strong>kreiranje politikemakroekonomskom nivou, prilikom definisanja relatinih doprinosaEIA se može koristiti <strong>za</strong> posti<strong>za</strong>nje šireg ekonomskog uticaja jednog postrojenja ilidogañaja/aktivnosti na odabranoj lokaciji. U kontekstu strukturnih fondova, socijalni,ekonomski i ekološki uticaj intervencije su meñusobno pove<strong>za</strong>ni. Različite vrste ocene uticajase moraju kombinovati u jedinstvenu ocenu uticaja, čija će vrsta <strong>za</strong>visnosti od vrsteintervencije i ciljeva rentabilnosti celokupnog programa.EIA je dopuna CBA, a ne njena alternativa. EIA može biti dopuna CBA, u onoj meri u kojojobezbeñuje dodatne informacije o makro efektima reali<strong>za</strong>cije projekta (npr. uticaj naregionalnu trgovinu, uticaj na rast BDP, itd), a koje se ne mogu dobiti putem CBA.113
7 IZVORI FINANSIRANJA PROJEKATASvi učesnici na finansijskom tržištu mogu se pojaviti kao potencijalni investitori i finansijerilokalne infrastrukture. Način njihovog ulaganja u lokalne kapitalne investicione projekate<strong>za</strong>visi od njihovog pravnog statusa, veličine akumulacije (novčanih sredstava), kojom raspolažui načina finansiranja projekt, koji je i<strong>za</strong>brala lokalna samouprava.Sve ulagače u lokalne investicione projekte možemo svrstati u sledeće grupe: nosioce(sponzore) projekta, banke, lizing kompanije, institucionalni investitori, pravna i fizička lica idržava. Sledi kratak pregled njihove uloge u finansiranju <strong>kapitalnih</strong> <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>lokalne samouprave.7.1 Nosioci (sponzori) projektaNosioci (sponzori) projekta su pravna lica, koja su odgovorna <strong>za</strong> projektovanje i izgradnju<strong>kapitalnih</strong> <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong> jedinica lokalne samouprave. Oni obezbeñuju <strong>finansiranje</strong>izgradnje investicionog projekta iz sopstvenih i/ili po<strong>za</strong>jmljenih sredstava na finansijskomtržištu. Nosioci projekta su, najčešće, jedinice lokalne samouprave i lokalna javna preduzeć, alimogu biti i druga pravna lica, koja se nalaze u ugovornom odnosu sa lokalnom samoupravom.7.2 BankeBanke su finansijske institucije, koje se uključuju u <strong>finansiranje</strong> lokalnih <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>na tri načina: odobravanjem kredita, investiranjem kapitala i kupovinom opštinskihobveznica.Prilikom odobravanja kredita, banke su, najčešće, <strong>za</strong>interesovane <strong>za</strong> odobravanje dugoročnihkredita <strong>za</strong> kapitalne investicione rashode, a reñe <strong>za</strong> kratkoročno <strong>finansiranje</strong> likvidnosti lokalnesamouprave. Prilikom finansiranja velikih i vrednih <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>, nekoliko banakamože da osnuje konzorcijum, u cilju <strong>za</strong>jedničkog finansiranja projekta i podele rizika. Tomprilikom, jedna ili više vodećih banaka, mogu upravljati konzorcijumom (procesomprikupljanja sredstava i upravljanja rizikom). Ove banke dobijaju naknadu <strong>za</strong> upravljanjerizikom, koja <strong>za</strong>visi od: veličine projekta, vrste osiguranja, rizika reali<strong>za</strong>cije projekta i nivoapreuzetih obave<strong>za</strong> u okviru konzorcijuma.Prilikom ulaganja kapitala, u projekat ili preduzeće (banka postaje nosilac projekta), bankaočekuje da ostvari prinos na uložena sredstva, u obliku dividende. Dividenda je obično višaod kamatne stope, koju banke računaju na kredite, zbog preuzetog rizika tokom reali<strong>za</strong>cije ikorišćenja projekta.7.3 Lizing kompanijeLizing kompanije su finansijske institucije, koje se uključuju u <strong>finansiranje</strong> reali<strong>za</strong>cije lokalnih<strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>, odobravanjem finansijskog ili operativnog lizinga. Po osnovu uloženihsredstava, ove kompanije naplaćuju lizing naknadu, <strong>za</strong> povraćaj uloženih sredstava iostvarivanje projektovanog prihoda kompanije. Prema važećim pozitivnim propisimaRepublike Srbije, opštine i javna preduzća mogu ugovarati samo finansijski lizing <strong>za</strong> nabavkuopreme i vozila. Operativni lizing, trenutno, nije moguće koristiti.114
7.4 Institucionalni investitoriInstitucionalni investitori su pravna lica, koja raspolažu dugoročnim izvorima sredstava, <strong>za</strong>koja traže najpovoljnije mogućnosti dugoročnog investiranja na finansijskom tržištu. Zbogstrategije sigurnog dugoročnog plasiranja velikih iznosa dugoročnih sredstava, institucionalniinvestitori su izuzetno značajani investitori u lokalne investicione projekte. U ove institucijespadaju: investicioni fondovi, dobrovoljni penzioni fondovi i osiguravajuća društva.Način investiranja sredstava dobrovoljnih penzionih fondova i osiguravajućih društva regulišeNarodna banka Srbije. Saglasno ovoj regulativi, oni se mogu pojaviti u ulozi kupacaopštinskih obveznica, emitovanih <strong>za</strong> <strong>finansiranje</strong> <strong>kapitalnih</strong> <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong> opština ijavnih predizeća.Investicioni fondovi (Investment or Equity Fund) su akcionarska društva, koja imajudefinisanu strategiju ulaganja imovine (kapitala) akcionara na finansijskom tržištu. Saglasnousvojenoj strategiji investiranja, oni mog: kupovati opštinske obveznice i ulagati kapital uinvesticione projekte (kao nosioci projekta).7.5 Pravna licaPravna lica, mogu se pojaviti u ulozi finansijera <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>: kupovinom opštinskihobveznica, kao dobavljači i kao nosioci projekta.Pravna lica, kao dobavljači ili nosioci projekta, uključuju se u <strong>finansiranje</strong>, tako što omogućujulokalnoj samoupravi da nastale troškove nabavke ili reali<strong>za</strong>cije projekta otplaćuju u ratama.Tom prilikom, svaki dobavljač tj. sponzor, u plan otplate obave<strong>za</strong> lokalne samoupraveobračunava svoj profit i procenjeni rizik naplate, koji može da nadmaši cenu kredita kodfinansijskih institucija.7.6 Fizička licaFizička lica (grañani) su značajni investitori u lokalne investicione projekte. U želji da ostvareveći prinos na svoju štednju, grañani se, u razvijenim tržišnim ekonomijama, pojavljuju u ulozikupaca opštinskih obveznica. Ove hartije od vrednosti omogućuju grañanima da ostvare većiprinos, jer je kamata na opštinske obveznice osloboñena plaćanja pore<strong>za</strong> na prihod odimovine, što nije uvek slučaj sa kamatom na štednju. Uz to, kada je razvijena trgovina ovimhartijama, grañanin u svakom trenutku može prodati opštinsku obveznicu i pretvoriti je unovac, kada mu <strong>za</strong>treba.7.7 DržavaDržava se uključuje u <strong>finansiranje</strong> <strong>kapitalnih</strong> <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong> lokalne samoupravedirektno i indirektno. Direktno uključivanje države je, obezbeñenje <strong>kapitalnih</strong> transfera izsvog budžeta i posredovanje u obezbeñivanju meñunarodnih donacija. Indirektnouključivanje države je obezbeñenje garancija, prilikom <strong>za</strong>duživanja lokalne samouprave nafinansijskom tržištu. Cilj uključivanja države, u <strong>finansiranje</strong> lokalnih <strong>investicionih</strong> <strong>projekata</strong>, jeujednačavanje <strong>razvoj</strong>a države i obezbeñivanje kvalitetne i dostupne javne usluge svimgrañanima i privredi.115
PRILOZI116
PRILOG 1. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA U OBLASTI TRETMANA ČVRSTOGOTPADA 71Anali<strong>za</strong> obuhvata investicije u izgradnju, rekonstrukciju, moderni<strong>za</strong>ciju i normali<strong>za</strong>cijuinfrastrukture <strong>za</strong> upravljanje čvrstim otpadom:√√√postrojenja <strong>za</strong> prikupljanje i sortiranje čvrstog otpadapostrojenja <strong>za</strong> spaljivanje (sa ili bez iskorišćavanja energije)deponije i drugi objekti <strong>za</strong> uklanjanje i odlaganje otpada1. Definisanje ciljevaPored opštih ciiljeva, koji se odnose na lokalni i regionalni <strong>razvoj</strong> i <strong>za</strong>štitu životne sredine,postoje posebni dugoročni i kratkoročni ciljevi, kao što su:√√√√√<strong>razvoj</strong> savremenih lokalnih i regionalnih sektora <strong>za</strong> upravljanje otpadomsmanjivanje rizika po ljudsko zdravlje od nekontrolisanog upravljanja komunalnim iindustrijskim otpadomracionali<strong>za</strong>cija potrošnje sirovina i <strong>za</strong>tvaranje ciklusa proizvodnje i potrošnjesmanjivanje emisije <strong>za</strong>gañivača vode i vazduhatehnološke inovacije u oblasti prikupljanja i tretmana otpadaDa bi se definisali opšti i specifični ciljevi, potrebno je definisati sledeće karakteristike projekta:√√√√√√deo populacije na koji utiče projekat, količina prikupljenog i tretiranog otpada po vrsti(opasni otpad, komunalni otpad, ambalažni otpad…)vrstu tehnologije (metode tretmana otpada)uticaj na lokalnu ekonomiju (broj novih radnih mesta i količina prihoda)smanjivanja rizika implementacijom strategije upravljanja otpadomuštede u potrošnji sirovina (vrste izdvojenih i recikliranih sekundarnih materijala)smanjivanje emisije <strong>za</strong>gañivača vazduha, vode i zemljišta (npr. vrsta <strong>za</strong>gañenja zemljištai podzemnih voda koje će biti sprečeno)71 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 86-93. Preneto kako bi se dao jedinstven izvor informacija. Svakanedoslednost izmeñu ovog i izvornog teksta nastala je zbog potreba sažetosti i odgovornost je autora. Čitaocu sesavetuje da pročita i izvorni tekst.117
2. Definisanje projekta2.1. Vrsta investicijeOsnovne vrste postrojenja <strong>za</strong> upravljanje otpadom su:√√√√√postrojenja <strong>za</strong> prikupljanje, privremeno odlaganje i recikliranje otpada (sa ili bezseparacije), kao što su sabirni centri <strong>za</strong> odvojeno sakupljanje otpadapostrojenja <strong>za</strong> kompostiranje otpadapostrojenja <strong>za</strong> fizički i hemijski tretman, kao što su postrojenja <strong>za</strong> preraduupotrebljenih uljapostrojenja <strong>za</strong> spaljivanje otpada iz domaćinstva i industrijskog otpada i inseneratori(sa kombinovanim generisanjem toplote i električne energijedeponije2.2. Regulatorni okvirPrilikom izbora <strong>projekata</strong> potrebno je voditi računa o poštovanju <strong>za</strong>kona i propisa oupravljanju otpadom i principima Evropske unije u ovoj oblasti.2.3. Osnovni principiPrincip plaćanja od strane <strong>za</strong>gañivača, podrazumeva da <strong>za</strong>gañivač mora da snosi ukupnetroškove posledica svojih aktivnosti, odnosno troškove nastale ugrožavanjem životne sredine.Potrebno je obratiti pažnju i na deo ukupnih troškova, koje <strong>za</strong>gañivač plaća kroz naknade(vlasnik otpada).Koncept hijerarhije upravljanja otpadom: cilj strategije upravljanja otpadom je sprečavanjestvaranja čvrstog otpada i smanjnjenje njegovog štetnog uticaja. Kada to nije moguće otpadnimaterijal bi trebalo da bude: ponovo korišćen, recikliran ili upotrebljen <strong>za</strong> proizvodnjuenergije. Ako ni jedna od prethodnih opcija nije moguća otpad treba odložiti (spaljivanjem ilina deponiju). Prilikom analize projekta potrebno je prika<strong>za</strong>ti opcije koje omogućavajuprevenciju nastanka, ponovno korišćenje i reciklažu, radi uporeñivanja troškova izgradnjepostrojenja <strong>za</strong> prevenciju, reciklažu i odlaganje. Poreñenje i izbor izmeñu spaljivanja i deponijemora biti vršen na realnoj osnovi i mora opravdati visoke troškove prevencije i reciklaže.Princip blizine: otpad je potrebno odlagati što bliže mestu nastajanja, vodeći računa oekonomskoj opravdanosti izbora lokacije na lokalnom i nacionalnom nivou. Projekat treba dasadrži podatke o udaljenosti izmeñu mesta nastanka i mesta odlaganja, kao i podatke o cenitransporta. Visoki transportni troškovi i velike udaljenosti mogu biti opravdane <strong>za</strong> odreñenevrste otpada i primenjenih tehnologija upravljanja otpadom.3. Anali<strong>za</strong> izvodljivosti i opcijaPotrebno je postaviti više scenarija, od kojih će biti i<strong>za</strong>brana najbolja opcija. Potencijalniscenariji (opcije) su:√opcija da se ne uradi ništa (poslovanje na uobičajeni način bez novog ulaganja)118
√√alternative u okviru konkretnog predloga projektaglobalna opcija <strong>za</strong> projekat (npr. razmatranje spaljivanja kao alternative deponiji ilisakupljačkog centra <strong>za</strong> reciklažu na mestu konačnog odlaganja)Nasuprot opciji da se ne uradi ništa, analizom projekta će se otkriti razlozi zbog kojih jepotrebno ‘učiniti nešto’, umesto održavanja postojećeg stanja. Argumenti treba da idu upravcu iznošenja društvenih, ekonomskih ili ekoloških koristi od reali<strong>za</strong>cije projekta. Tomprilikom je potrebno izračunati troškove održavanja postojećeg stanja, uzimajući u obzirekonomske troškove i uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi.U drugom slučaju, studija izvodljivosti mora da sadrži tehničke alternative u okviru i<strong>za</strong>braneopcije. Na primer, ako je u pitanju opcija sa spaljivanjem, to može biti vrsta peći ili kotlarnica<strong>za</strong> iskorišćenje energije.Prilikom izbora globalne opcije, studija treba da sadrži različite metode upravljanja čvrstimotpadom u kontekstu projekta. U okviru projekta mora se izdvojiti jedna alternative u čijem jefokusu prevencija, ponovno korišćenje ili reciklaža, koja će se uporediti sa i<strong>za</strong>branom opcijom.Cilj ovakvog metoda je da se ispune načela hijerarhije i <strong>za</strong>počne njihovo integrisanje u analizuprojekta.3.1. Anali<strong>za</strong> tražnje (potreba)Potreba <strong>za</strong> ponovnim korišćenjem i odlaganjem otpada je ključni element, od koga <strong>za</strong>visiodluka o izgradnji postrojenja <strong>za</strong> preradu otpada.Odluka treba da se <strong>za</strong>sniva na sledećim elementima:√√anali<strong>za</strong> otpada, prema vrsti i tipu generatora, na teritoriji koju pokriva projekatvažeći standardi Evropske unije i očekivane promene u oblasti upravljanja otpadomAnali<strong>za</strong> tražnje obuhvata sledeće korake:√√predviñanje budućih potreba, na osnovu trenutnog stanja i predviñanja demografskihpromena i industrijskog rastakorekcija potreba na osnovu mogućih promena ponašanja proizvoñača otpada iočekivanih promena regulativeNakon izvršene analize potrebno je definisati veličinu spalionice ili deponije u skladu sabudućim trendovima.3.2. Faze projektaPotrebno je definisati sledeće faze projekta:√√√√izrada idejnog rešenja i finansijskog planatehnička studijapronalaženje odgovarajuće lokacijeizgradnja projekta119
√upravljanje projektomMože doći do znatnih kašnjenja u toku sprovoñenja neke od fa<strong>za</strong>, naročito vremenapotrebnog <strong>za</strong> iznalaženje odgovarajuće lokacije. Za postrojenja <strong>za</strong> tretiranje opasnog otpada,na primer, otpor koji pružaju stanovnici u obližnjim predelima može da omete izgradnju ifazu normalnog rada i upravljanja postrojenjem, što <strong>za</strong> posledicu može imati negativnefinansijske i ekonomske efekte.3.3. Tehnička svojstvaOdluka o tehničkim karakteristikama postrojenja je od ključnog značaja <strong>za</strong>:√√√√√društveno-ekonomske efekte projektauticaj na životnu sredinuukupne finansijske prihode i rashodeukupne ekonomske troškove i koristikontrolu i ocenu rezultata projekta (neophodno <strong>za</strong> projekte finansirane iz donacija)U ovoj fazi potrebno je dati sledeće tehničke podatke:√√√√√√Društveno-ekonomske podatke: broj stanovnika i broj i vrsta proizvoñača otpada,koje će opsluživati sistemPodatke o otpadu: vrsta (komunalni otpad, opasni otpad, ambalaža, itd.) i količine(t/d, t/g, t/č) otpada koji će biti tretiran, podaci o sekundarnim sirovinama iproizvedenoj energijiFizička svojstva: površina terena na kome se nalazi postrojenje, otvorene i <strong>za</strong>tvorenepovršine <strong>za</strong> odlaganje/skladištenje, pozicija sistema <strong>za</strong> ispuštanje otpadnih vodaPodatke o objektu: tehničke i grañevinske fazeTehnologiju prerade u postrojenju: tehnologija koja će biti korišćena, energija,material i usluge koje će biti korišćeneDruge korisne informacije: broj angažovanih radnika u fazi izgradnje i upravljanja,podaci o daljinskoj kontroli ili kompjuterskoj opremi, itd.Ove informacije su značajne <strong>za</strong> utvrñivanje društveno-ekonomskih efekata projekta, usmislu: <strong>za</strong>pošljavanja i rapodele prihoda, analize uticaja na životnu sredinu i obračunafinansijske i ekonomske rentabilnosti.4. Finansijska anali<strong>za</strong>Finansijske prihode (prilive) čine:√naknada koju plaćaju privatna lica120
√√√naknada koju plaćaju pripadnici javnog sektoraprihodi od prodaje iskorišćenih matrijala (sekundarne sirovine i kompost)prihodi od prodaje proizvedene energije (toplotna i električna energija)Finansijske rashode (odlive) čine:√√Investicioni rashodi: nabavka zemljišta, izgradnja objekata, opema, troškovi <strong>za</strong>mene (<strong>za</strong>komponente čiji je vek trajanja kratak uzimajući u obzir ukupan vremenski horizontprojekta), studije izvodljivosti i ostala nematerijalna sredstvaOperativni rashodi: energija, materijal, usluge, tehnički i administrativni troškovi<strong>za</strong>poslenih, troškovi održavanja, upravljački i administrativni troškoviVremenski horizont <strong>za</strong>visi od: vrste postrojenja <strong>za</strong> tretiranje otpada i vrste otpada koji sesakuplja.Vremenski horizont koji se koristi <strong>za</strong> analize <strong>projekata</strong> je:√√√oko 30 godina <strong>za</strong> investicije u spalionice i velika postrojenja <strong>za</strong> treman i reciklažuotpadakraći od 30 godina <strong>za</strong> investicije u postrojenja <strong>za</strong> privremeno skladištenje otpada,centre <strong>za</strong> prikupljanje otpada ili postrojenja <strong>za</strong> hemijski i fizički tretmanpreko 30 godina <strong>za</strong> investicije u deponije (vek trajanja deponije)5. Ekonomska anali<strong>za</strong>Glavne koristi i troškovi <strong>projekata</strong> su:Koristi:+ Tretiranje otpada sa što manjim uticajem na zdravlje ljudi i okolinu+ Ponovno korišćenje energijeTroškovi:−−−−Uticaj na zdravlje ljudi (stepen smrtnosti zbog <strong>za</strong>gañenosti vazduha, vode i zemljišta)Narušavanje životne sredine <strong>za</strong>gañivanjem vode i zemljištaEstetsko narušavanje životnog prostora i ekonomski efekti (npr. promena cene zemljištaili omogućavanje ekonomskog <strong>razvoj</strong>a preko <strong>projekata</strong>)Uticaj na postojeću infrastrukturu (povećano opterećenje saobraćaja zbog odvoženjaotpada na deponiju ili postrojenje <strong>za</strong> preradu)Kada su predložene metodogije nekompatibilne ili kada nedostaju podaci, može se uraditikvalitativna anali<strong>za</strong> eksternih sfekata (vidi primere u Tabeli 2 i 3). U tom slučaju, rezultati121
se ne mogu koristiti <strong>za</strong> CBA (finansijsku i ekonomsku analizu), već je potrebno uraditimultikriterijumsku analizu.Faktori konverzijeParametri koji se koriste <strong>za</strong> izračunavanje faktora konverzije:√√√√√investicioni troškovisrednjoročne <strong>za</strong>liheproizvodi, koji se prodaju na tržištu (sekundarni materijali, gas, energija, itd.)operativni rashoditroškovi dekontaminacije i sanacijeProcene će <strong>za</strong>visnosti od toga da li su uključeni stavke, kojima se trguje (sekundarne sirovine,energija, robe ili usluge) ili stavke kojima se ne trguje (ponovo iskorišćena elektična energija igas, zemljište, sirovine ili nekvalifikovana radna snaga).Faktori konverzije <strong>za</strong> postrojenja <strong>za</strong> tretiranje otpada se izračinavaju na sledeći način:Stavke kojima se trguje:√√Oprema. Opremom <strong>za</strong> upravljanje otpadom se često trguje: spalionicama, pećima,filterima, bojlerima i opremom <strong>za</strong> sakupljanje i izdvajanje sirovina. Način isporukemože biti CIF (u cenu robe je uračunato osiguranje i prevoz do mesta) i FOB (utovarna brod u izvoznoj luci).Reciklirani materijali. Mnogim recikliranim materijalima se trguje: metali, papir,staklo itd. Cene recikliranih materijala su ve<strong>za</strong>ne <strong>za</strong> cene na meñunarodnom tržištusirovina i energije. Podaci koji su potrebni <strong>za</strong> obračun faktora konverzije <strong>za</strong> stavkekojima se trguje se mogu dobiti od eko-industrije, nacionalnih i internacionalnih<strong>za</strong>voda <strong>za</strong> statistiku ili carinske službe.Stavke kojima se ne trguje:√√Zgrade. Podaci potrebni <strong>za</strong> obračun faktora konverzije <strong>za</strong> stavke kojima se ne trgujese mogu dobiti iz zvaničnih statističkih publikacija koje se redovno objavljuju.Proizvedena električna energija i ponovo iskorišćen gas i toplota. Faktorkonverzije <strong>za</strong> električnu energiju može se izračunati na sledeći način:(1) izradom makroekonomske studije <strong>za</strong> procenu oportunitetnih troškova <strong>za</strong> proizvodnjuelektrične energije (pristup odozgo prema dole “top down”)(2) procenom, koja počinje razlaganjem strukture graničnih troškova procesa proizvodnje(pristup odozdo prema gore “bottom up”)(3) primenom standardnog faktora konverzije u slučaju kada je električna energija manjeznačajna ulazna stavkaElektrična energija se prodaje po cenama koje su niže od dugoročnih graničnih troškova/ili spremnosti kupaca da plate. Ovaj podatak se može koristiti <strong>za</strong> korekcije cena/tarifa. I122
na kraju, cena na domaćem tržištu se mora konvertovati u graničnu cenu primenomodgovarajućeg faktora konverzije (može se koristiti SCF).Gas i toplota su proizvodi koji se obično prodaju na lokalnom tržištu. Ako su ovi troškovibeznačajni u finansijskom toku, što je obično slučaj, može se primeniti SCF <strong>za</strong> konverzijulokalnih cena u granične cene. U drugim slučajevima (na primer: metan), mogu se koristitimeñunarodne cene kao direktna <strong>za</strong>mena.√√Zemljište. Kada je zemljište manje značajna stavka, njegova tržišna cena se može uzpomoć SCF konvertovati u graničnu cenu. Kada je zemljište značajna stavka (npr. koddeponije) njegova ekonomska vrednost se utvrñuje kroz neto-vrednost, koja bi bilapostignuta da zemljište nije korišćeno <strong>za</strong> projekat.Kvalihikovana i nekvalifikovana radna snaga. Radna snaga koja je potrebna <strong>za</strong>funkcionisanje postrojenja ove vrste je uglavnom nekvalifikovana. Procena cenekoštanja <strong>za</strong> kvalifikovanu radnu snagu se može vršiti po tržišnim cenama, obzirom daje ovo tržište konkurentno. Kod procene troškova <strong>za</strong> nekvalifikovanu radnu snagumože doći do odreñenih odstupanja, zbog razlike u minimalnim <strong>za</strong>radama. Potrebno jeizvršiti kvantifikaciju podataka ve<strong>za</strong>nih <strong>za</strong> prethodno radon mesto i <strong>za</strong>rade radnika.Dobijena vrednost predstavlja troškove oportuniteta <strong>za</strong> nekvalifikovane radnike.6. Anali<strong>za</strong> rizikaKljučni parametri:- Elastičnost tražnje- Glavni promenljivi rashodi/ troškovi- Cene ponovno iskorišćenih materijala- Troškovi sanacije i drugi troškovi ve<strong>za</strong>ni <strong>za</strong> životnu sredinuAnali<strong>za</strong> parametara:−−−−−−Promene tražnje <strong>za</strong> odlaganjem otpada zbog pojave novih proizvoda i novihtehnologijamaPromena ponašanja grañana i proizvoñača otpadaEkonomske i demografske promeneCena energenataCena sirovinaPromene prodajnih cena ponovno iskorišćenih materijala/sekundarnih sirovina123
−−−−Dinamika troškova robe i usluga neophodnih <strong>za</strong> odreñene projekteTroškovi električne energijeTroškovi gorivaTroškovi sanacije i dekontaminacije terenaPromena polaznih pretpostavki od 10 % (ili 1 %) se koristi <strong>za</strong> ocenu promene vrednosti NPVi ISR ili drugih poka<strong>za</strong>telja rentabilnosti projekta.Može se uraditi i druga vrsta analize društvenog rizika u slučaju da grañani bojkotuju projekatzbog mogućeg uticaja na kvalitet života u toj oblasti. Ovaj rizik se može ispitati kvalitativnomanalizom uz pomoć upitnika ili direktim kontaktima sa uainteresovanim učesnicima.7. Ocena ostalih kriterijumaAnali<strong>za</strong> uticaja projekta na životnu sredinuZa veliki broj <strong>projekata</strong> <strong>za</strong> tretiranje otpada, <strong>za</strong>kon predviña analizu uticaja na životnu sredinu,pogotovo kada je reč o opasnom otpadu ili <strong>za</strong>tvaranju nekih vrsta postrojenja <strong>za</strong> tretmanotpada. Pored toga, <strong>za</strong> mnoga postrojenja kao što su deponije ili spalionice, potrebno jepribaviti dozvolu <strong>za</strong> aktivnosti, kod kojih je potrebno upravljanje rizikom, upravljanje opasnimmaterijama i kontrola <strong>za</strong>gañenja U svakom slučaju, savetuje se sprovoñenje analizekratkoročnog uticaja na životnu sredinu, čaj i kada to nije <strong>za</strong>konska obave<strong>za</strong>.Osnovni elementi analize uticaja na životnu sredinu su:√√√√√√√emisija štetnih gasova, pogotovo onih koji stvaraju efekat staklene bašte (uticaji kojinastaju spaljivanjem)otpadne vode i kontaminacija tla (uticaji koji nastaju spaljivanjem i odlaganjem nadeponije)uticaj na biodiverzitet (uticaji koji se vezuju <strong>za</strong> veće projekte u blizini <strong>za</strong>štićenih oblasti)uticaj na zdravlje ljudi zog emisije štetnih materija i kontaminacije vazduha (uticaji kojinastaju u vezi sa svim vrstama postrijenja <strong>za</strong> tretman otpada)buka i smrad (postrojenja <strong>za</strong> tretman otpada)estetski uticaj na okruženje (spaljivanje i odlaganje otpada na deponije)upravljanje rizikom od eksplozija i požara (odreñene vrste postrojenja <strong>za</strong> tratmanotpada, kao što su postrojenja <strong>za</strong> preradu nafte i inseneratori)Osim gore navedenih, u urbanim sredinama može doći do dodatnih negativnih uticaja u tokufaze izgradnje postrojenja <strong>za</strong> prikupljanje otpada.Kvalitativni pristup uticajima na životnu sredinu se može koristiti <strong>za</strong> rangiranje potencijalnihštetnih uticaja prema tipu štetnog uticaja ili stepenu štetnosti. Na primer, kod deponijerelevantan je najveći uticaj je onaj koji deponija može da ima na kontaminaciju zemljišta ivodu, a kod inseneratora najveći uticaj je na kvalitet vazduha.124
PRILOG 2. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA U OBLASTI VODOSNABDEVANJA IOTPADNIH VODA 72Ovaj aneks se bavi investicijama u upravljanje integrisanim uslugama vodosnabdevanja:√√obezbeñivanje i dovoñenje vodeprikupljanje, eliminisanje, prečišćavanje i ponovno korišćenje otpadnih voda1. Definisanje ciljevaPredlagač smešta projekat u opšti okvir čija je namera da pokaže da će planirane investicijeimati efekta na poboljšanje kvaliteta, efektivnosti i efikasnosti usluga.Potrebno je obezbediti merenje bitnih parametara projekta:√√√√√√√√proširenje usluga obezbeñenja i dovoñenja vode ili usluga otpadnih voda iprečišćavanja vode (broj korisnika usluga)ostvarena ušteda vode u gradskim ili irigacionim mrežama kao rezultat smanjenjacurenja u sistemu i/ili racionali<strong>za</strong>cije sistema dovoñenjamanje količine (m3/godini) uzetu iz <strong>za</strong>gañenih izvorkontinuitet usluga (učestalost i trajanje prekida)unapreñenje sistema snabdevanja vodom tokom sušaobim uklonjenog <strong>za</strong>gañivačapoboljšanje ekoloških parametarasmanjenje operativnih rashodaNeophodno je definisati konkretne ciljeve. Investicije u ovaj sektor se mogu grupisati u dvevrste <strong>projekata</strong>:√√Projekti namenjeni promociji lokalnog <strong>razvoj</strong>a. U ovom slučaju je neophodnodefinisati konkretne ciljeve investicije: broj stanovnika koji će koristiti uslugu, prosečnadostupnost resursa (litara ili stanovnika /danu), hektari koje treba navodnjavati, vrsteuseva, prosečna očekivana proizvodnja, dostupnost izvora (litara ili hektara/godini),vreme i period navodnjavanja, itd.Projekti mogu imati ciljeve koji nisu lokalni po svojoj priorodi, već regionalni ilimeñuregionalni. Primer ovoga su akvaduktovi <strong>za</strong> transport vode na velike udaljenostiiz relativno bogatih oblasti u bezvodne zone ili izgradnju brana namenjenih <strong>za</strong>snabdevanje većih regiona koji su udaljeni od date lokacije. U tom slučaju, konkretniciljevi bi takoñe trebali da se odnose na resurse koji su stavljeni na raspolaganje(milioni kubnih metara godišnje), maksimalan protok (litara/sekundi), ukupankapacitet dugoročnog regulisanja resursa koje će obezbediti sistem.72 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 93-103. Preneto kako bi se dao jedinstven izvor informacija. Svakanedoslednost izmeñu ovog i izvornog teksta nastala je zbog potreba sažetosti i odgovornost je autora. Čitaocu sesavetuje da pročita i izvorni tekst.125
2. Definisanje projekta2.1. Vrsta investicijePrecizna definicija vrste dostupnih usluga, je prvi korak koji treba preduzeti u <strong>razvoj</strong>u analizeinvesticija.Sa ove tačke gledišta, korisno je izvršiti analizu tražnje i oceniti podobnost projekta satehnološkog aspekta i iz ugla troškova, prihoda i koristi.2.2. Teritorijalni okvirAko je projekat smešten u teritorijalni okvir, onda postoji precizna identifikacija investicije.Predlagač treba da obezbedi elemente neophodne da se osigurada projekat bude u skladu sa:√√√ekonomsko-finansijskim planiranjem u sektoru vodosnabdevanjanacionalnom politikom u sektoru vodosnabdevanjaekološkom politikom <strong>za</strong>jednice, republike i regionaSWOT anali<strong>za</strong> (kojom se procenjuju potencijali projekta i rizici u toku reali<strong>za</strong>cije) i anali<strong>za</strong>održivosti u mnogima slučajevima mogu biti od korisit.3. Anali<strong>za</strong> izvodljivosti i opcija3.1. Anali<strong>za</strong> tražnje <strong>za</strong> uslugomTražnja <strong>za</strong> vodom se može razložiti na komponente prema:√√načinu upotrebi (<strong>za</strong> pijaće, <strong>za</strong> navodnjavanje, <strong>za</strong> industrijske namene, itd.)vremenu tražnje (dnevna, sezonska, itd.)Projektovanje krive tražnje, može se vršiti na osnovu: istorijskih podataka o potrošnji u datojoblasti ili primenom metode predviñanja, <strong>za</strong>snovanoj na konceptu koliko su potrošači spremnida plate.Prilikom <strong>za</strong>mena i/ili finali<strong>za</strong>cije, korisno je bazirati se na istorijskim podacima o potrošnji,ukoliko su oni prikupljani korišćenjem pouzdanih metoda.Tražnja se sastoji od dva osnovna elementa:√√broja korisnika: broj stanovnika (uključujući privremene korisnike kao što su turisti),broj proizvodnih jedinica u slučaju industrijske upotrebe i površine, koje će bitinavodnjavane <strong>za</strong> korišćenje u poljoprivredikoličina vode, koja se korisnicima obezbeñuje u odreñenom perioduAko vodovodna mreža nije dobro održavana u prošlosti, anali<strong>za</strong> potreba treba da obuhvatiproblem curenja. Ukupna proizvodnja vode obuhvata potrošnju krajnjih korisnika i curenje.126
Još jedna važna stavka je elastičnost tražnje na cenu vode. U nekim slučajevima bićepotrebno proceniti elastičnost tražnje različitih grupa potrošača (malih i velikih potrošača),pošto ovo može različito da utiče na distribuciju.Projekat bi trebalo da se fokusira na prognozu tražnje tokom perioda koji odgovaraprojektnom ciklusu. Potrebno je uzeti u obzir:√√√demografska predviñanja i migracije prilikom procene broja korisnikaplanove poljoprivrednog i industrijskog <strong>razvoj</strong>avremenska dinamiku kratkoročne tražnje (dnevne, sezonske, itd.)Moguće je napraviti razliku izmeñu potencijalne i stvarne potražnje. Potencijalna tražnjaodgovara maksimalnim <strong>za</strong>htevima <strong>za</strong> vodom, koji bi trebalo da se razmatraju <strong>za</strong> potrebeanalize investicije. Stvarna tražnja je tražnja, koja se <strong>za</strong>dovoljava datom investicijom i kojaodgovara očekivanoj potrošnji. Početna tražnja je predstavljena stvarnom potrošnjom preintervencije.3.2. Ciklus i faze projektaPotrebno je posvetiti veliku pažnju fazi pripreme, koje ima važnu ulogu u pogledu <strong>za</strong>vršetkaradova: potraga <strong>za</strong> novim podzemnim izvorima, njihova kvalitativna i kvantitativna procena,istražna bušenja ili hidrološki pregledi, studije identifikuje najboljih lokaciju <strong>za</strong> brane ipoprečne grede, njihove dimenzije, kapacitet dobavljača itd.Takoñe je neophodno razmatrati institucionalni i administrativni aspekt projekta i očekivanovreme izvršenja i trajanja gradnje. Potrebno je posvetiti posebnu pažnju pravnoj strukturi<strong>projekata</strong> JPP pošto ovo može uticati na svrsishodnost rashoda.3.3. Tehničke karakteristikeU toku analizu je potrebno identifikovati tehničke karakteristike:√√√Identifikacija osnovnih funkcionalnih podataka: broj stanovnika koji koristeuslugu, površine pod navdonjavanjem, broj i vrsta proizvodnih jedinica koje koristeuslugu, dostupna količina vode po glavi stanovnika ili po hektaru, podaci o kvalitetuvode, broj stanovnika, stope protoka i parametri <strong>za</strong>gañenja vode koja se prerañuje iograničenja kvalietta vode koja se odvodi (u skladu sa <strong>za</strong>konom)Identifikacija teritorijalnih grañevinskih podataka o infrastrukturi: lokacija radovakoji se sprovode na teritoriji, fizička ve<strong>za</strong> izmeñu objekata i novih ili postojećihkapaciteta, smetnje ili / i meñusobne veze postojeće infrastrukture svake vrsteIdentifikacija fizičkih podataka i karakteristika: ukupna dužina, nominalniprečnici, stope protoka i visinske razlike u mreži, tehničke i strukturne karakteristike,itd.3.4. Anali<strong>za</strong> opcijaAnali<strong>za</strong> treba da obuhvati poreñenja sa:√prethodnom situacijom127
√√√mogućim alternativama u okviru iste infrastrukture: različite lokacije bunara,alternativne trase glavnih linija, različite tehnike grañenja brana, različito poziciniranjei/ili tehnologija obrade <strong>za</strong> fabrike vode, upotreba različitih izvora energije <strong>za</strong>desalinaciju, itd.moguće alternative <strong>za</strong> odvodne kanalemoguće globalne alternative, npr. brana ili sistem poprečnih greda umesto poljabunara, ili ponovna upotreba prerañene vode u poljoprivredi, jedinstveni prečistačumesto prečišćivača na različitim lokacijama, itd.4. Finansisjka anali<strong>za</strong>Investicije u sektoru vodosnabdevanja se mogu svrstati u kategoriju infrastrukture kojageneriše neto prihode.Finansijski prihodi√ naknade i tarife u vodosnabdevanju√ naknada <strong>za</strong> prikupljanje i transportotpadnih voda√ prihodi od prodaje prerañene vode√ cena ostalih usluga korisnicima(priključivanje na mrežu, održavanje, itd.)Finansijski rashodi√ Investicioni rashodi:− nabavka zemljišta− radovi− opema− pravne naknade− početni rashodi√ Operativni rashodi:− energija− materijal− usluge− troškovi <strong>za</strong>poslenih− troškovi održavanjaPreporučuje se projektni period od 30 godina. Jedna od najvažnijih ciljeva finansijskeanalize u sektoru vodosnabdevanja je da pokaže dugoročnu finansijsku održivost projekta.U slučaju <strong>projekata</strong> JPP, finansijska anali<strong>za</strong> treba da pokaže kako efekti unapreñenogfinansijskog poslovanja projekta (u skladu sa odobrenom donacijom EU) mogu da se podeleizmeñu javnog i privatnog sektora u okviru JPP. Podela efekata <strong>za</strong>visi od: iznosa uloženihjavnih i privatnih sredstava, i podele prihoda i rizika izmeñu partnera u JPP.Nakon konsolidovane finansijske analize, potrebno je obračunati poka<strong>za</strong>telje rentabilnosti:<strong>za</strong> javnog partnera FNPV/FRR(Kg) i <strong>za</strong> privatnog investitora FNPV/FRR(Kp). Zaobračun ovih poka<strong>za</strong>telja dovoljno je izmeniti plan trošenja kapitala u obračunu FRR(K) iliFNPV(K).Što se tiče rashoda, potrebno je razmatrati kupovnu cenu proizvoda i usluga potrebnih <strong>za</strong>funkcionisanje fabrike i <strong>za</strong> dodatne usluge.Obzirom da vodovodnu infrastrukturu karakteriše dug period upotrebe, finansijska anali<strong>za</strong>treba da uzme u obzir rezidualnu vrednost investicije.128
5. Ekonomska anali<strong>za</strong>Ekonomske koristi i troškove projekta u oblasti vodosnabdevanja i prerade otpadnih vodatreba identifikovati od slučaja do slučaja, pošto su snažno pove<strong>za</strong>ne sa projektnim ciljevima,upotrebom vode, vrstom investicije, itd.Anali<strong>za</strong> mora da obuhvati društveno-ekonomske troškove i koristi u odnosu na: potrošače,izvore vode i životnu sredinu.Glavne koristi projekta vodosnabdevanja, u odnosu na vrstu projekta i ciljeve, su:√√Povećanje količine i/ili pouzdanosti vodosnabdevanja <strong>za</strong> grañane, navodnjavanjei industrijske namene. Glavna korist se može proceniti prema očekivanoj tražnjivodnih resursa koje investicija <strong>za</strong>dovoljava. Usluge ve<strong>za</strong>ne <strong>za</strong> vodu su klasičan primerprirodnog monopola. Tržišne cene su predmet značajnih deformacija. Osnova <strong>za</strong>procenu obračunske cene vode može da bude nivo cene koju je korisnik spremanda plati <strong>za</strong> uslugu. Faktor konverzije (CF) se može primeniti na prihode od uslugave<strong>za</strong>nih <strong>za</strong> vodu, koje se realizuju ili poboljšavaju projektom. CF se <strong>za</strong>sniva naparametrima planiranja, koji se mogu ostvariti ili unaprediti projektom. CF je <strong>za</strong>snovanna parametrima planiranja koje je moguće definisati izračunavanjem srednje vrednostiizmeñu: cene koju su potrošači spremni da plate i dugoročnih graničnih troškovausluge i prilagoñavanje rezultata kako bi se u obzir uzeli efekti distribucije.Zaštite izvora visokog kvaliteta i ekološke vrednosti. Neki projekti <strong>za</strong> cilj imajuizbegavanje prekomerne eksploatacije nekih izvora vode ili identifikovanje alternativa.Primer je, <strong>za</strong>mena vode koja se izvlači iz obalskih izvora vode sa vodomproizvedenom iz drugih izvora (putem desalinacije, prerade otpadnih voda,površinskih izvora vode, itd.) Korist se izražava količinom vode očuvanom <strong>za</strong> drugenamene (trenutne i buduće). Moguće upotrebe sačuvane vode se moraju preciznoidentifikovati i, <strong>za</strong> svaku od njih, se moraju obračunati odgovarajući potencijali usmislu tražnje. Kada se ovo uradi, koristi se mogu vrednovati kroz obračunske cenevode, kao u prethodnom slučaju.√ Ograničavanje gubitaka vode. Glavna korist intervencije je smanjenje količinavode, koje se koriste <strong>za</strong> snabdevanje distributivne mreže u poreñenju sa jednakom ilivećom količinom distribuirane vode. Primer su projekti <strong>za</strong> rehabilitaciju mreže iprojekti opšteg tipa <strong>za</strong> ‘upravljanjem vodnim resursima’. Kao i u prethodnimslučajevima, korist je voda sačuvana <strong>za</strong> druge namene, koja se meri korišćenjemprethodno opisanih metoda.√Garantovanje dostupnosti izvora pijaće vode u oblasti sanitarnih problema.Korist se može direktno oceniti vrednovanjem broja smrtnih slučajeva i oboljenja kojase sprečavaju obezbeñivanjem efikasnih usluga vodosnabdevanja. Za potrebeekonomskog vrednovanja, neophodno je uzeti u obzir, sa jedne strane, podatke (brojobolelih) i ukupne bolničke troškove ili ambulantne troškove lečenja, i gubitke prihodazbog eventualno odsustvovanja sa posla i, sa druge strane, podatke (broj smrtnihslučajeva) o statističkoj vrednosti u odnosu na kvalitet života kvantifikovane na osnovuprosečnih prihoda i očekivanom trajanju života, ili korišćenjem drugih metoda.129
Društveno-ekonomske koristi od kanali<strong>za</strong>cionih sistema i prečišćivača se mogu procenitina osnovu potencijalne tražnje <strong>za</strong> uslugama odvoñenja koja se <strong>za</strong>dovoljava investicijom, itakoñe se procenjuju na osnovu adekvatne obračunske cene vode.Kod projekta odvoñenje otpadnih voda, korist je izbegnuta šteta na zemljištu,nepokretnostima i drugim objektima zbog eventualnog ili neregulisanih atmosferskih voda,valorizovana na osnovu troškova rehabilitacije i održavanja (troškovi koji su izbegnuti).Za svaki projekat, pozitivni ili negativni eksterni faktori zbog uticaja izgradnjeinfrastrukture i korišćenja vodnih resursa se moraju pažljivo razmotriti, u što većoj meri,korišćenjem kvantitativnog pristupa.6. Anali<strong>za</strong> rizikaKljučni parametri:√√√√√Progno<strong>za</strong> dinamike tražnjeStopa promene cene, koja u velikoj meri <strong>za</strong>visi od odluka centralnih iliregionalnih regulatornih telaNedostatak kapaciteta <strong>za</strong> reagovanje u kriznim situacijama (<strong>za</strong>htevaju višakkapaciteta u prvim operativnim periodima)Uticaj kolateralnih intervencija ( efikasno snabdevanje vodom je pove<strong>za</strong>na sakvalitetom sistema i popravkom distributivne mreže)Dinamika promene troškova ključnih roba i usluga u nekim projektimaAnali<strong>za</strong> parametara:√√√√√√√√√Investicioni rashodiStopa demografskog rastaPrognoze migracionih kretanjaStopa rasta proizvodnje useva i nacionalna/meñunarodna dinamika prodajnihcena poljoprivrednih proizvoda (<strong>za</strong> potrebe navodnjavanja)Promene cena tokom vremenaDinamika tražnje i cene vode koju je moguće ponovo koristitiOperativni rashodi (održavanje, upravljanje, itd.)Cena goriva i/ili električne enrgije postrojenja <strong>za</strong> destilacijuCena hemijskih aditiva i troškovi odlaganja blata kod prečišćivača130
7. Ocena ostalih kriterijumaPored onoga što je već navedeno u prethodnom delu, možda bi bilo korisno napravitiposebnu procenu efektivnosti predloženih sistema kada je lokacija projekta osetljiva u smislužaštite životne sredine.Anali<strong>za</strong> efekata na životnu sredinuTokom procene projekta, potrebno je analizirati uticaj na životnu sredinu svih radova, koji sepreduzimaju u okviru projekta, i proveriti pogoršavanje stanja tla, vode, zemljišta, prirodneokoline, itd. Posebnu pažnju je potrebno posvetiti upotrebi dragocenih zona: parkova prirode,<strong>za</strong>štićenih zona, prirodnih skloništa, osetljivih zona, itd. U nekim slučajevima, neophodno jeuzeti u obzir koliko infrastruktura može ugroziti divlju faunu, tokom izgradnje i tokomrukovanja.Što se tiče investicija koje utiču na gradske centre (kanali<strong>za</strong>cioni sistemi ili vodovodne mreže),neophodno je razmotriti uticaje otvaranja gradilišta koja mogu imati negativne efekte na kuće iuslužne funkcije, transport, postojeću infrastrukturu, itd.131
PRILOG 3. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA U OBLASTI TRANSPORTA IDISTRIBUCIJE ENERGIJE 731. . Definisanje ciljevaProjekti u ovom sektoru mogu da obuhvate, izmeñu ostalog:√√√√mreže <strong>za</strong> distribuciju gasa u industrijskim ili gradskim sredinamaizgradnju dalekovoda i transformatorskih stanicaelektrifikaciju seoskih sredinaizgradnju sistema <strong>za</strong> proizvodnju, transport i distribuciju vodonika u tečnom ilidrugom stanju2. Definisanje projektaU cilju ispravne identifikacije projekta, korisno je:√√navesti obim, dimenzije, i analizu tržišta na koje se plasira proizvodopisati strukturalne karakteristike infrastruktureTehničke i strukturalne karakeristike su:√√√√√√√osnovni funkcionalni podaci: distributivna opterećenost i kapacitet dalekovoda,nominalno opterećenje i količina transportovanog gasa na godišnjem nivou, instaliraniskladišni kapacitet i nominalna stopa proizvodnje gasa <strong>za</strong> regasifikaciona postrojenja,broj stanovnika koji koriste uslugu, i snaga ili prosečan isporuka po stanovniku <strong>za</strong> datumrežufizičke karakteristike: trasa i dužina dalekovoda elektirčne energije ili cevovoda <strong>za</strong>snabdevanje gasom, presek električnih provodnika ili nominalni prečnik gasovoda,morfološki, geološki, topografski i drugi ekološki elementi lokacije na kojoj se nalazijedinica <strong>za</strong> regasifikaciju, površina zone koju opslužuje mreža i trasekarakteristike mreže i lokacija internih čvorišta i ve<strong>za</strong> sa mrežama i/ilicevovodimatipičan presek gasovodatipična konstrukcija dalekovoda električne energijetehničke karakteristike postrojenja niskog pritiska i pumpanje, ili regasifikaciju(kod gasa), ili pretvaranje ili sektorisanje stanica (električna energija)tehničke karakteristike ostalih uslužnih objekata73 DG Regionalna politika i Evropska komisija (2002), op. cit., s. 82-86. Preneto kako bi se dao jedinstven izvorinformacija. Svaka nedoslednost izmeñu ovog i izvornog teksta nastala je zbog potreba sažetosti i odgovornost jeautora. Čitaocu se savetuje da pročita i izvorni tekst.132
√bitni tehnički elementi: važna ukrštanja, premošćavanje velikih nagiba, gasovodiispod mora, sistemi daljinskog upravljanja i telekomunikacioni sistemi (sa podacima icrtežima)3. Anali<strong>za</strong> izvodljivosti i opcijaKljučna informacije su: tražnja <strong>za</strong> energijom, sezonski i dugoročni trendovi i kriva tražnje <strong>za</strong>prosečan dan.Anali<strong>za</strong> opcija bi mogla da obuhvati:√√√√√različite tehnologije prenosa električne enrgije (jednosmerna ili naizmenična struja,distributivna opterećenost, itd.)alternativne trase <strong>za</strong> gasovode ili dalekovoderazličite lokacije ili različite tehnologije <strong>za</strong> regasifikacioni terminalrazličite okružne mrežealternative <strong>za</strong> <strong>za</strong>dovoljavanje energetske potražnje (npr. kombinovana upotreba gasa ielektrične enrgije umesto samo električne energije, izgradnja nove elektrane na ostrvuumesto podvodnih vodova električne enrgije, itd.)4. Finansijska anali<strong>za</strong>U finansijske prilive i odlive spadaju:Finansijski prihodi√ Naknada <strong>za</strong> transport energije√ Ostali prihodiFinansijski rashodi√ Investicioni rashodi:- projektovanje- radovi- zemljište- ispitivanje infrastrukture√ Operativni rashodi:- robe i usluge <strong>za</strong> proizvodnju- troškovi održavanja- troškovi <strong>za</strong>poslenih- gorivo i energijaInvesticioni rashodi, pored troškova projektovanja, zemljišta, izgradnje i testiranjainfrastrukture, treba da obuhvate i troškove pove<strong>za</strong>ne sa obnavljanjem kratkoročnihkomponenti.Tipičan vremenski period je 15-25 godina.Operativni rashodi i troškovi održavanja se sastoje od troškova: radne snage, materijala irezervnih delova. Kod finansijske analize <strong>projekata</strong> regasifikacije potrebno je takoñe uzeti uobzir kupovine energije, robe široke potrošnje, roba i usluga koji su korišćeni kao inputi, i kojisu neophodni <strong>za</strong> svakodnevno funkcionisanje postrojenja.133
Prognoze dinamike cena su ključne i <strong>za</strong>htevaju dobro razumevanje veoma nestabilnihtrendova cene enrgenata.5. Ekonomska anali<strong>za</strong>Procena uticaja na životnu sredinu i procena rizika su ključni aspekti. Spoljnji faktori koje trebauzeti u obzir su:Koristi:+ Vrednovanje zone koja se opslužuje, kroz revaluaciju nepokretnosti i cena zemljištaTroškovi:−−−Negativni spoljnji faktori mogućeg uticaja na životnu sredinu (gubitak zemljišta,narušavanje pej<strong>za</strong>ža, uticaj na priroud, smanjenje vrednosti zemljišta i nepokretnosti nalokalnom tržištu zbog postojanja mana kao što su recimo buka) i na drugu infrastrukturuNegativni eksterni faktori zbog postojanja rizika od nesreće kao što su vatra u eksplozija,kod postrojenja <strong>za</strong> regasifikacijuNegativni eksterni faktori zbog otvaranja gradilišta, posebno <strong>za</strong> gradske mreže (negativanuticaj na stanovanje, produktivne i uslužen funkcij, transport, poljoprivredni okvir iinfrastrukturu)6. Anali<strong>za</strong> rizikaKljučni parametri:- Dinamika tražnje- Operativni rashodi√√√√Prognoze stope rastaAnali<strong>za</strong> parametara:Prognoze elastičnosti potrošnje električne enrgijeDinamika cena gasa i električne energije prenešene transportnom i/ilidistributivnom infrastrukturom, koja se često kupuje u inostranstvuDinamika cena alternativnih energenata u odnosu na električnu energiju ili gas134
PRILOG 4. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA INDUSTRIJSKIH I TEHNOLOŠKIHPARKOVA 741. Definisanje ciljevaGlavni ciljevi ovih <strong>projekata</strong> su:√√√formiranje infrastrukture <strong>za</strong> industrijsku zonu, komercijalne ili uslužne oblastipremeštanje porizvodnih pogona iz preopterćenih ili pre<strong>za</strong>gañenih oblastiosnivanje novih preduzeća i pružanje podrške postojećim, smeštenim u tehnološkomparku2. Definisanje projektaGlavne karakteristike, koje treba uzeti u obzir su:Osnovni podaci:√√√identifikacija zone zhavata, veličina ciljnih kompanija (npr. <strong>za</strong>natljine, MSP) iproduktivni segmentibroj, veličina i vrsta obuhvaćenih kompanijavrsta stvarnih usluga i naučne/tehnološke laboratorije, ako postojeTehničke i strukturalne karakteristike (primer):√√√lokacija i površina opremljene zone i podela na parceleinterna održivost i veze sa eksternim mrežama/infrastrukturombitni tehnički elementi, kao što su specijalizovane laboratorije, multimedijalni centri,itd.3. Anali<strong>za</strong> izvodljivosti i opcijaIzvodljivost projekta treba da bude verifikovana kroz:√√procenu tražnje postojećih kompanija <strong>za</strong> njihovim preseljenjem u novu industrijskuzonubrj novih kompanija koje nastaju <strong>za</strong>hvaljujući novooperemljenim zonamaAnali<strong>za</strong> opcija treba da razmotri alternativne politike, npr. direktne subvencije kompanijama <strong>za</strong>preseljenje prostorija, kupovine stvarnih usluga, tehnoloških inovacija, novih proizvodnih linijaili novouspostavljenih kompanija, itd.74 DG Regionalna politika i Evropska komisija (2002), op. cit., s. 96-97. Preneto kako bi se dao jedinstven izvorinformacija. Svaka nedoslednost izmeñu ovog i izvornog teksta nastala je zbog potreba sažetosti i odgovornost jeautora. Čitaocu se savetuje da pročita i izvorni tekst.135
4. Finansijska anali<strong>za</strong>U finansijske prilive i odlive spadaju:Finansijski prihodi√ Naknada <strong>za</strong> korišćenje zemljišta√ Naknada <strong>za</strong> korišćenje objekata√ Prihod od usluga√Finansijski rashodiInvesticioni rashodi:- radovi- opšti rashodi- posebna oprema√ Operativni rashodi:- robe i usluge <strong>za</strong> upravljanjeinfrastrukturom- troškovi održavanja- troškovi <strong>za</strong>poslenih- energijaVremenski okvir projekta koji se uzima <strong>za</strong> potrebe analize je oko 20 godina.5. Ekonomska anali<strong>za</strong>Strateški cilj ove vrste investicija je stvaranje povoljne klime <strong>za</strong> ekonomski rast relativnonerazvijenog područja. Ovaj dugoročni cilj bi trebalo postići kroz:√√√√√širenje preduzetničkog znanja i veština meñu firmama korisnicamanovu obuku <strong>za</strong>poslenihosnivanje i/ili premeštanje novih uslužnih firmiuticaj na reputacijusmanjenje troškova ve<strong>za</strong>nih <strong>za</strong> osnivanje firme i početak radaOve aspekte treba podrobnije analizirati u okviru analize ekonomskog uticaja.Anali<strong>za</strong> troškova i koristi (CBA) bi trebalo da uzme u obzir:Koristi:Da bi se ocenile koristi od bolje pozicije postojećih firmi na tržištu, potrebno je razmotriti:+ uštede u troškovima transporta+ efekte mogućih promotivnih aktivnosti+ smanjenje troškova osnovnih usluga+ tehnološka poboljšanja+ dostupnost realnih usluga136
Troškovi:−−Ekološki troškoviZagušenje gradskog i transportnog saobraćaja usled opremanja infrastrukturom.6. Anali<strong>za</strong> rizika- Investicioni rashodiKljučni parametri:- Procena preseljenja firmi i otvaranja novih√√√√Anali<strong>za</strong> parametara:Troškovi ekspropriacijeTroškovi opremeStopa smeštanja u oblastiStopa otvaranja i ranog <strong>za</strong>tvaranja novih firmi137
PRILOG 5. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA U OBLASTI OBRAZOVANJA 751. Definisanje ciljevaProjekti se mogu odnositi na:√√√√√Osnovno obrazovanjeObrazovanja višeg nivoa (univerziteti, poslovne škole, itd.)Homogeni<strong>za</strong>cija nejednake geografske raspodele školskih usluga (projekti <strong>za</strong> ruralne iizolovane oblasti)Otklanjanje diskriminacije izmeñu društvenih klasa, polovaPoboljašnje uslova <strong>za</strong> ljude sa invaliditetom2. Definisanje projektaZa potrebe ocene projekta savetuje se navoñenje sledećih karakteristika:Tehnički (inženjerski) podaci:√√√√pokriven i otkriveni prostor sa opremomtipični grañevinski projekti <strong>za</strong> objekte namenjene obrazovanju (učionice) i pratećeaktivnosti (laboratorije, biblioteke, itd.)unutrašnja održivost sistema i veze sa trasama lokalne komunikacijeznačajni tehnički elementi: arhitektonska konstrukcija, laboratorije ili složenaelektronska oprema, itd.Ostali podaci:√√√√nivo i vrsta obrazovne aktivnostibroj učenika i <strong>za</strong>hvaćeno geografsko područjeprateće usluge (biblioteke, sportsko rekreativne aktivnosti, kantina, itd.)predloženi plan obrazovanja <strong>za</strong> odreñeni broj godina3. Anali<strong>za</strong> izvodljivosti i opcijaKljučno pitanje: demografski trendovi i trendovi na tržištu radne snage, koji odreñujupotencijalni broj učenika i mogućnosti koje su im na raspolaganjuOpis bi trebalo da obuhvati:75 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 119-122. Preneto kako bi se dao jedinstven izvor informacija. Svakanedoslednost izmeñu ovog i izvornog teksta nastala je zbog potreba sažetosti i odgovornost je autora. Čitaocu sesavetuje da pročita i izvorni tekst.138
√√√demografske trendove prika<strong>za</strong>ne po godištu i geografskim oblastimastopa upisa, prisustva i <strong>za</strong>vršavanja studijapredviñanja ve<strong>za</strong>na <strong>za</strong> <strong>za</strong>poslenost u raznim sektorima, uključujući predviñanjaorgani<strong>za</strong>cionih promena u okviru različitih proizvodnih segmenata4. Finansisjka anali<strong>za</strong>U finansijske prilive i odlive spadaju:Finansijski prihodi√ Školarine√ Prihodi od ostalih usluga√ Transfer istog i drugog nivoa vlastiVremenski okvir je obično oko 15-20 godina√√Finansijski rashodiInvesticioni rashodi:- nabavka zemljišta- objekti- oprema i materijalOperativni rashodi:- troškovi <strong>za</strong>poslenih- ugovori o delu- materijal- troškovi održavanja5. Ekonomska anali<strong>za</strong>Sledeće promenjive mogu biti početna tačka <strong>za</strong> utvrñivanje koristi:√√√√√√√√√stvarne stope upisa u odnosu na potencijalnebroj učenika/studenata koji ponavlja godinuprocenat učenika/studenata koji su <strong>za</strong>vršili nastavuprosečna stopa prisustva na predavanjima po učenikupostignuća prethodno ustanovljenih, merljivih standarda učenjakvalitet pedagoškog materijalapogodnost opreme i stopa iskorišćenostinivo pripreme i obave<strong>za</strong>nosti nastavnog kadra <strong>za</strong>snovana na objektivnim ispitivanjimaponavljanje pedagoškog sadržaja što većem broju i što raznolikijim kontesktimaOd ovih <strong>projekata</strong> se očekuje da imaju relevantan društveni uticaj na tržište rada. Mogućeosnovne koristi/troškovi i spoljni uticaji:139
Koristi:+ Broj (procenat) učenika koji su se <strong>za</strong>poslili (ili <strong>za</strong> koje se očekuje da će se <strong>za</strong>posliti) i kojibi bez ovog konkretnog obrazovanja bili ne<strong>za</strong>posleni ili neadekvatno <strong>za</strong>posleni+ Ukoliko je prioritet pomoći sadašnjim učenicima/studentima na tržištu radne snage,koristi se mogu izmeriti uvećanim prihodima učenika/studenata na osnovu novog znanjakoje stiču (izbegavanje ne<strong>za</strong>poslenosti, bolje pozicioniranje na tržištu)+ Alternativni metod je oslanjati se na spremnost učenika/studenata da plaćaju usluge kojase meri prosečnim naknadama <strong>za</strong> školarinu koje bi učenici/studneti morali da plaćajuukoliko bi želeli da pohañaju slične kurseve o svom trošku. Pri tom treba pažljivoizbegavati pristrasne ocene: npr. razlika u kvalitetu obuke koja se nudi putem investicije ionoga što je već dostupno.Troškovi:−Pored troškova koji su navedeni u finansijskoj analizi i koji su pretvoreni u ekonomskecene jedini trošak koji bi još trebalo imati u vidu je trošak uvećanja transportnogsaobraćaja u <strong>za</strong>krčenim gradskim oblastima.6. Anali<strong>za</strong> rizikaKljučni parametri:- Investicioni i tekući rashodi /troškovi- Demografska dinamika u oblasti uticaja- Uspeh/kvalitet obrazovnih programaAnali<strong>za</strong> parametara:√√√√√Stopa rasta stanovništva u oblasti uticajaBudući sastav stanovništva u oblasti uticajaPostojeća stopa upisaTrenutna stopa upisa u poreñenju sa mogućomProcenat učenika koji <strong>za</strong>vršavaju celokupnu nastavu/kurs140
LITERATURA• Asian Development Bank, 1997: Guidelines for the economic analysis of projects, Manila• European Commission, 2002: Guide to cost-benefit analysis of investment projects, Brussels• European Commission, DG Regional Policy, 2003: Guidelines for Successful Public –Private Partnership, Brussels• European Commission, 2008: Guide to cost-benefit analysis of investment projects, StructuralFunds, Cohesion Fund and Instrument for Pre-Accession, Brussels• US Agency for International Development Washington, DC, 2005: Case studies ofbankable water and sewerage utilities, Washington• Urban Institute, 2005: Guide to bankable project preparation for loan application and otherrequests, Zagreb• Urban Institute, 2005: Introduction to Capital Investment Planning (CIP) and Project Packaging,Ethiopia• Republika Srbija, 2003: Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj47/03), Beograd• Republika Srbija, 2005: Pravilnik o sadržini, obimu i načinu izrade prethodne studijeopravdanosti i studije opravdanosti <strong>za</strong> izgradnju objekata ("Službeni glasnik RS", broj 80/05),Beograd• Republika Srbija, 2002: Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", broj 09/02,87/02), Beograd• Republika Srbija, 2005: Zakona o javnom dugu ("Službeni glasnik RS", broj 61/05),Beograd141
Change language